Došao je i taj dan, odlučili ste da u svom domu imate još jednog člana porodice – jedno malo i umiljato štene!

No, pre nego što dođe u naš dom i život, morate se odlučiti kojeg i kakvog psa želite da provede sa Vama svoj život.

Na svakom budućem vlasniku psa je da izabere prema svojim potrebama koju rasu psa želi uz sebe. Da li će to biti lovni, službeni, za pratnju i zabavu…

No, kako izabrati koje će i kakvo štene biti uz Vas?Evo nekoliko saveta kako da to uradite:Uvek je bolje uzeti rasno štene od nekog odgajivača,

nego mešanca. Rasan pas je jedan od preduslova da je štene poznatog porekla i da bi trebalo da ima sve karakteristike svoje pasmine.

Odgajivač bi trebao imati uredan prostor i boksove, ukoliko ima više pasa. Taj prostor i boksovi bi trebali biti od prirodnog materijala. Boksovi uređeni keramičkim pločicama, betoniran pod i sl. Olakšavaju odgajivaču održavanje higijene, ali su nepodobni za pse, pogotovo za leglo.

Štenad u leglu bi da su sva približno iste veličine. Neravnomerna veličina štenadi govori da je mala verovatnoća da će od takvih štenadi biti pas kakvog želite.

Dakle, štenad pored gore navedenog bi morala biti zdrava, vesela i razigrana.

KAKO PRIMITI ŠTENE U PORODICU

Dobar prijem je najbolja preventiva za poremećaje ponašanja.

Kutak samo za njega

Dodelite mu jedan kutak za spavanje i odmor. To mesto treba da bude pokriveno, jer pas traži nešto što podseća na jamu. Kad je štene u svom ćošku, ostavite ga na miru. izričito je zabranjeno da se ono odatle izvlači radi kažnjavanja ili

maženja; u stvari, kad se pas tamo povuče pošto je napravio grešku, on ispoljava potčinjavanje i ne može dakle da podnese da povrh svega dobije i batine.

Obroci:

Počnite da uspostavljate hijerarhiju kad je reč o hrani. Ma koliko dražesno bilo vaše štene, morate mu nametnuti da sačeka kraj vašeg obroka da bi i ono moglo da pristupi jelu. Ne dajte mu da jede za vreme vašeg obroka; ne zaboravite da objasnite deci zašto zabranjujete postupak koji izgleda tako logičan. Reći ne ujedima! Naučite štene da kontroliše svoje čeljusti: kada vas gricka, zgrabite ga za kožu vrata lagano ga dižući i energično govoreći "ne", zatim ga spustite i prekinite igru. Stene će veoma brzo naučiti da vas ne ujeda.

NAVIKAVANJE PSA NA IME, OGRLICU, POVODNIK I BRNJICU

Ne treba misliti da je lako prići nepoznatom psu i staviti mu oko vrata ogrlicu, na njušku brnjicu, prikačiti mu povodnik i poći sa njim na rad. To nije tako jednostavno. Pre početka obuke dreser mora da navikne psa na svoje prisustvo, da stekne njegovo poverenje, da ga UPOZNA sa predmetima i opremom za dresuru.

Obično se pas navikava na odazivanje, na ogrlicu i povodnik dok je još štene. Ali ako pas još nema imena i nije naučen na ogrlicu i povodnik onda obuku treba time započeti jer u protivnom nećemo dobiti željene rezultate.

Navikavanje psa da se odaziva na ime vrši se u zatvorenoj prostoriji. Dreser pažljivo otvara vrata, blagim i mirnim glasor zove psa i nagradi ga parčetom mesa čim ovaj pogleda u njegovom pravcu. Dajući psu meso ponavlja mu ime. Ukoliko pas ne reaguje na ime dreser sve ponavlja iz početka. Ako je pas ranije dobijao meso on će brzo prići dreseru. Tada dreser opet mori ponavljati ime psa, dati mu

meso, gladiti ga i tepati mu. Ubuduće treba psa kad god mu se prilazi ili kad se doziva zvati njegovim imenom. Prvih dana će dreser nastojati da mu pas priđe dok mu pokazuje meso. Zatim će ga navikavati da priđe samo na komandu DOĐI. Ukoliko se uvek pre komande DOĐI doziva imenom pas će se brzo navići na to ime.

Pas se na ogrlicu, povodnik i brnjicu navikava za vreme šetnje i igre. Pre nego što priđe psu dreser mora da spremi ogrlicu zakačenim dugačkim povodnikom, da zovne psa po imenu, da ga miluje i da mu istovremeno veoma pažljivo stavlja ogrlicu na vrat. Ako pas pokaže znake nemira ili pokušava da smakne ogrlicu dreser će ga terajući odmah izvesti napolje i odvući mu pažnju igrom. Ponesen igrom za vreme šetnje pas zaboravlja ogrlicu. Za vreme šetnje potrebno je nekoliko puta skinuti i ponovo staviti ogrlicu. Pošto se pas navikne na ogrlicu i ne bude više pokušavao da je skine može se početi sa šetnjom psa na povodniku. Dužinu povodnika treba polako skraćivati i navikavati psa da hoda pored dreserove noge. Povodnik treba prikačiti za ogrlicu u trenutku kada pas napušta zatvorenu prostoriju i na taj način će on stavljanje ogrlice početi da vezuje za šetnju. Za jedan do dva dana pas će se priviknuti na povodnik i postati mu ravnodušan. Posle završene obuke ili šetnje preporučuje se skidanje ogrlice da se dlake na vratu ne bi oštetila.

Brnjica se stavlja zato da bi se pas sprečio da ujede čoveka ili neku životinju. Dreser mora znati da brzo i pravilno natakne brnjicu na njušku psa. Najbolje je psa priviknuti na brnjicu za vreme šetnji ili čišćenja. Brnjica se stavlja na sledeći način: levom rukom se drži kaiš blizu ogrlice a desnom rukom se brnjica pažljivo navlači i zatim prikopča kaišem. Ako pas pokuša da zbaci brnjicu, što je najčešće slučaj, treba mu pažnju privući nečim drugim. Ako je suviše uzbuđen i pokušava da skine šapama dreser mora pretećim glasom da izgovori komandu FUJ i jakim trzajem povuče povodnik. Dok pokušavaju da smaknu brnjicu neki psi reže i čak pokušavaju da skoče na dresera. U takvim slučajevima neophodno je upotrebiti snažan trzaj povodnikom u z više

trzaja levo i desno. Dobro vladanje sa brnjicom treba pak nagraditi milovanjem. Da se pas ne bi plašio brnjice i da bi se na nju što brže navikao po nekad ga treba hraniti mesom dok mu je brnjica nataknuta. Što se više pas navikava na brnjicu to ga više treba terati da je duže nosi. Pas obavezno mora nositi brnjicu za vreme šetnje ulicom u mestima gde ima mnogo ljudi, za vreme prevoza železnicom, kolima ili plovnim objektima, itd.

OTIĆI I VRATITI SE

Da biste obučili svog psa da podnese periode samoće, uobičajite da ga potpuno zapostavite tokom 20 do 30 minuta koji prethode vašem odlasku. Tada krenite sasvim prirodno, ne sakrivajući se, a prilikom povratka takodje ga ne primećujte sve dok se ono uznemireno kreće, galami i želi vam dobrodošlicu.Pomilujte ga kad se najzad smiri. Ako je napravio neke štete u vasem odsustvu, nemojte ga grditi, to ničemu ne služi, ali izbegnite da to čistite u njegovom prisustvu. Zapravo, videvši vas kako čučite kraj onoga što je napravio, on će vaše ponašanje protumačiti kao nekakvo istraživanje ili kopanje i nastojaće da ponovo stvori takvu situaciju.

Higijena

Naučite ga da bude čisto. To vaspitavanje je često velika briga za vlasnike. Pre 4. meseca štene ne može biti savršeno čisto, dakle, imajte strpljenja! Kao kod deteta, ispravno obučavanje kontrole sfinktera može se ostvariti samo pozitivnim nastojanjima. Morate, dakle, sve zasnovati na isticanju dobrog ponašanja, a ne na kažnjavanju zbog

grešaka. Stene ima potrebu da urinira ili vrši veliku nuždu nekoliko minuta nakon obroka ili budjenia. Otuda čim; štene završi svoj obrok izvedite ga napolje na mesto ede želite da ono obavi svoje potrebe. Ukoliko još nije vakcinisano, odaberite nikakvog izmeta, da bi se izbegla infekcija. Vratićete se tek pošto stene obavi svoje potrebe. Čim to učini, vi ga ' srdačno pohvalite, Kada uhvatite štene kako vrši nuždu u kući, uzmite ga za kožu vrata govoreći "ne", što će ga najčešće prekinuti u tome. Odmah ga izvedite i, ako u tom trenutku dovrši nuždu, pohvalite ga kao što je to prethodno naznačeno. U protivnom, ako izmet pronadjete naknadno u jednoj ili drugo prostoriji kuće, ništa ne govorite i počistite dok je štene u nekoj drugo prostoriji.

Razvoj šteneta.

Ovaj složeni društveni život psa i sistemi koje on koristi da bi komunicirao sa svojim srodnicima podrazumevaju i obuku ostvarenu tokom prvih meseci njegovog života. Kao i sve životinje, štene dolazi na svet sa izvesnim brojem sklonosti u pogledu ponašanja i reakcija koje su prethodno ustanovljene zahvaljujući njegovom genetskom nasledju i informacijama koje je prikupilo tokom intrauterinog života. Razvoj njegovog ponašanja bio je predmet brojnih studija koje su dovele do razlikovanja tri perioda počev od rodjenja: neonatalni period (od rođenja do 14 dana prosečno), prelazni period (od 15 do 21 dana) i konačno, period socijalizacije (od 22 dana do kraja adolescencije). Svi periodi su dati da bi se odredila starost štenadi tokom različitih etapa razvoja čisto indikativno jer oni mogu biti uvećani kod džinovskih rasa koje se sporije razvijaju.

Neonatalni period

Počinje od trenutka kada se štene oslobodi ovojnice fetusa. Mala životinja koja je tako doneta na svet potpuno zavisi od nege svoje majke. Njen nervni sistem nije sasvim dovršen,

moždana kora praktično ne postoji a čulni organi veoma su malo funkcionalni (osim čula dodira i delimično njuha). Izuzev čvorova nekih nerava lobanje, nervni sistem još nije mijeliniziran, dakle nervni influks lagano napreduje. Mišići skeleta još su samo delimično inervirani što znatno ograničava mogućnost pomeranja i zauzimanja položaja kod štenadi: inervaciju dobijaju najpre mišići pregibači i dominiraju u odgovorima na različite testove (0-5 dana), zatim opružači koji takodje počinju fazom hipertoničnosti (5-18 dana). Autonomni nervni sistem koji upravlja abdominalnom pokretljivošću još ne funkcioniše zato štene nije u stanju da samo vrši veliku nuždu i urinira. Otuda štene ne ispoljava ponašanja u pravom smislu te reči (organizovane postupke koji dovode do izvršenja neke funkcije) već primarne reflekse koji mu pre svega omogućuju da dosegne do dojke i odgovori na pozive majke. Ti primarni refleksi mogu se lako dokazati pomoću nekoliko jednostavnih testova. Tako se refleks traganja za hranom može zapaziti postavljanjem poluotvorene pesnice ispred nosa štenetu koje se nalazi na ravnoj površini : štene pokušava da se uvuče u šaku. Taj isti refleks omogućuje mu da pronađe dojku. Taj refleks nestaće posle 14 dana što predstavlja period koji odgovara otvaranju očiju te onda vid odnosi prevagu nad dodirom. Isto tako, kad usne dođu u dodir sa nekim gipkim, toplim i izduženim predmetom javlja se refleks sisanja. Uriniranje i defekacuju izaziva majka koja liže abdomen i međicu štenadi. Nasuprot tome, štenad je gluva i slepa i odgovara, dakle, naročito na brojne taktilne stimulacije koje se javljaju kako između majke i njenih mladunaca tako i između same štenadi. To se menja negde oko četrnaestog dana kad se otvore oči i čulo vida počne da se razvija..

Prelazni period.

Njegov početak obeležen je otvaranjem očiju. One ne funkcionišu odmah po otvaranju kapaka i biće potrebno sačekati nekoliko dana kako bi mogle da zamene čulo dodira

u različitim situacijama kada štene treba da se orjentiše. Otuda će primarni refleksi početi da iščezavaju. Prelazni period je naročito period ubrzanog razvoja moždane kore. U tom periodu završava se razvoj čulnog sistema te će ukus, miris, a i sluh početi uskoro da funkcionišu. Kraj prelaznog perioda poklapa se sa završetkom čulnog razvoja obeleženog pojavom auditivne percepcije. Taj trenutak je lako označiti zahvaljujući refleksu trzaja. Štene se stavi na savitljivu i mlaku kožu (čime se sprečava izlaganje stresu), lice koje vrši eksperiment tapše rukama tačno iznad glave šteneta. Kad uši i odgovarajuće neurološke strukture funkcionišu, štene reaguje podižući se na svoje šape, a potom pada: to je trzaj. Pozitivan odgovor na taj refleks označava prelaz ka periodu socijalizacije.

Period socijalizacije.

To je najuzbudljiviji period razvoja šteneta. Tokom te duge faze svog postojanja ono će steći sva ponašanja nephodna za život u čoporu - bilo da je reč o hijerarhijskim pravilima ili o sistemima za komunikaciju, ali i otkriti sastavne elemente sredine u kojoj živi. Jedna od bitnih stvari koje će štene naučiti jeste prepoznavanje sopstvene vrste. Kao svi toplokrvni kičmenjaci (ptice i sisari), štene dolazi na svet ne znajući kojoj vrsti pripada. Tek će posebno obučavanje, skoro nepovratno, omogućiti štenetu da stekne ovu informaciju : prožimanje. Da bi se to ostvarilo potrebno je stvoriti afektivne veze (privrženost) sa osobom koja neguje i štiti štene (majka u normalnim uslovima) i da čulni organi funkcionišu. Prožimanje se kod šteneta obično odvija od treće sedmice do trećeg meseca. Sa druge strane u tom periodu štene će sebi sačiniti pravu banku podataka koja će mu služiti da utvrdi prag stimulacije (auditivne, vizuelne, taktilne) na osnovu kojeg treba reagovati, ali i da prepoznaje predmete ili bića (opasna, jestiva, prijatelje). Što mu sredina u kojoj živi bude više omogućavala da se suoči sa različitim podsticajima to će štene više biti sposobno da se potom prilagodi različitim

sredinama. Ne možemo dovoljno istaći koliko je važno da prvi kontakti sa štenetom budu veoma prijatni kako bi zatim informacije koje životinja pamti pospešile odnos poverenja. Socijalizacija je takođe period obučavanja u pogledu hijerarhije. Štene će morati da nauči da savladjuje svoje želje u skladu sa pravilima koja važe unutar čopora. Prva situacija u kojoj on uči da tako postupa jeste obrok. Do starosti od dva meseca, kad bi ga mučila glad, štene je imalo samo da se obrati majci da bi od nje dobilo mleko - bilo je tada dovoljno da se prvo domogne dojke. Prilikom pristupanja trpezi odraslih štene će naučiti da valja sačekati da najpre nadredjeni jedu da bi se zatim i ono moglo približiti. Sticanje takve vrste kontrole (ili društvena inhibicija) neophodao je da bi budući pas bio savršeno uravnotežen. Na isti način štene će naučiti da se služi svojim sasvim novim zubima. To se ostvaruje uz igru, oko pete sedmice. Kad jedno štene nešto grublje zgrabi drugom ovo cvili i leže na ledja. Štene napadač onda uči da kontroliše pritisak čeljusti i da prestane sa napadom (ovde tobožnjim) kad njegov protivnik legne na ledja (položaj potčinjavanja). Majka učestvuje u obučavanju sprečavajući suviše snažno grickanje. Ona zgrabi štene za kožu na vratu i ponovo ga spušta na tlo pošto ga protrese a ostavlja ga tek kada ono zauzme položaj potčinjavanja. Igra je uvek povlašćeni okvir za savladjivanje pravila života u grupi i rituala za komunikaciju. Negde kad napune 4 do 5 meseci sudbina mužjaka i ženki postaje različita. Zapaža se da majka sve manje podnosi kontakte sa svojim sinovima (manje ih liže, redje ih drži izmedju svojih šapa) kraće se igra sa njima i češće im preti. Muška štenad bliži se adolescenciji i ponašanje majke označava početak poslednje faze njihove socijalizacije. Čim njihovi genitalni organi počnu da funkcionišu mladi mužjaci ispuštaju seksualne feromone. Verovatno će percipiranje tih feromona izazvati kod majke kidanje afektivnih veza koje su ostvarene oko treće sedmice: to je odvajanje. Kuja postaje vrlo razdražljiva čim se njeni sinovi nadju oko nje. U nekom trenutku, kad je napetost posebno snažna, dominantni mužjak (ne neophodno otac

štenadi, nego mužjak sa kojim majka održava bliske odnose) pridružuje se kuji da bi odagnao mlade mužjake koji ubuduće neće biti tolerisani u zoni gde im živi majka: to je marginalizacija mladih mužjaka. Što se tiče ženki, one duže ostaju sa majkom, često do svog drugog parenja. Njihovo prvo parenje biće obično diskretno zbog delovanja feromona njihove majke . Odvajanje će se, prema tome, vršiti sporije i biće dovršeno tek pri narednom parenju. To zadržavanje u krilu majke možda je od uticaja pri učenju materinskog ponašanja.

Majka i njeno mladunče.

Dugo se mislilo da je majčinsko ponašanje najbolji primer instiktvnog ponašanja : zar se ne govori o majčinskom instinktu? Ovaj pojam se sve više osporava kad je u pitanju Ijudska vrsta kod koje se lako može uočiti uticaj tradicije i društvenih klasa u genezi majčinskog ponašanja. Zatim, više etologa je dokazalo da majmunice prvorotkinje retko kad podignu svoj porod do zrelog doba, budući da se o njemu brinu neredovno i nevešto. Danas se može reći da to važi i za kuju (kao i za mačku i kobilu) :majčinsko ponašanje nije strogo određeno genetskim ponašanjem, već iziskuje obučavanje da bi se moglo usavršiti. Tako, možemo utvrditi da su kuje prvorotkinje, čija štenad bivaju prepuštena da uginu jedno za drugim usled nedostatka majčinske brige, kasnije kad ponovo budu imale mladunce mnogo veštije od onih kuja čija je štenad preživela zahvaljujući staranju odgajivača. Vezanost za štenad nije automatska, neophodno je da majka predhodno bude valjano socijalizovana. Brojna nenormalna majčinska ponašanja (kanibalizam, davljenje štenadi) posledica su poremećaja u procesu socijalizacije i naročito primanja spoljnih uticaja. Izgleda da u čoporu prvorotkinjama pri štenjenju najčešće pomažu iskusne ženke koje kidaju ovojnicu fetusa i ližu štenad u cilju stimulacije. Prilikom kasnijih koćenja, keruša je pre sklona da potraži

usamljeno mesto da bi se okotila. Pojedine kuje iskopaju jamu za štenjenje koja potpuno sliči vučjoj jami.

Period fizičkog razvoja šteneta do odraslog psa odvija se neprekidno, a sa njim isto tako i razvoj njegove psihe. Vreme pojavljivanja razvojnih faza nije strogo određeno, već je individualno za svakog psa, tj. kod nekih se javlja ranije, kod nekih kasnije. Zbog lakšeg razjašnjenja ovaj razvoj je podeljen na sledece faze:

1. Prva razvojna faza - obuhvata I i II nedelju života steneta 2. Prelazna faza - obuhvata III nedelju života 3. Faza formiranja karaktera - od IV do VII nedelje 4. Faza socijalizacije - od VIII do XII nedelje 5. Faza uspostavljanja hijerarhijskog reda - od XIII do XVI  nedelje 6. Faza uspostavljanja reda u čoporu - od V do VI meseca 7. Faza puberteta - od VI meseca do polnog sazrevanja psa.

I faza - faza novorođenja  (prva i druga nedelja života)

U ovoj fazi se štene prvenstveno odmara i pokreti koje izvodi se svode jedino na njihanje glave i puzanje u krug.  Kuja vraća svoje potomstvo nazad u leglo noseći ga veoma pažljivo, hvatajući ga zubima za kožu na vratu.  Izlučivanje mokraće i izmeta izazvani su majčinim lizanjem predela oko anusa šteneta. Ako se leglo uzgaja veštackim putem ovo mora biti uzeto u obzir. Važno je podržati prirodan način sisanja. Usled toga, tokom veštackog dojenja, štenetu bi trebalo omogućiti ritmičke pokrete šapama - "odgurivanje za mleko", tako što ćemo mu pružiti zamotano ćebence ili platno, ili držati ruku naspram njega. Mala stimulacija analnog predela pomaže izlučivanju mokraće i izmeta. U ovoj fazi, čulo sluha i vida je još nerazvijeno, dok je čulo mirisa razvijeno, ali ne u potpunosti. Miris kujinog vimena je prvo što na štene ostavlja jak utisak. Time se objašnjava problem koji se sreće kod šteneta koje je bilo prirodno hranjeno, a zatim prešlo na veštački način ishrane. Miris cucle i bočice je

potpuno različit od mirisa majčinog vimena. Prvi sati života štenaca su od najvećeg značaja za njihov razvoj. Najbitnije je koliko brzo će štene potražiti izvor majčinog mleka, koliko će uopšte biti zainteresovano za to, i da li je uopšte sposobno da pronađe dojku, uhvati je i počne da sisa. Neposredno nakon štenjenja biotonus šteneta se može proceniti na osnovu tih karakteristika (pod biotonusom se u psihologiji podrazumeva psihička živost jedinke, intenzitet i bujnost psihičkog života). Samo štenad sa dobrim biotonusom bi trebalo uzeti u obzir za kasniji uzgoj sa ciljem da se i sami dokažu u plodnosti i uzgojnim rezultatima. Moglo bi se pretpostaviti da štenad koja brzo pronađu put do majčinog mleka takođe imaju i dobar njuh, s obzirom da je pronalaženje povezano sa čulom mirisa. Različita težina štenadi po rođenju varira kod zdrave štenadi za nekoliko dana. Veoma teška štenad su često apatična i pokazuju malo živosti. Kako tokom prve faze štenad traže samo toplotu, masažu, hranu i san, zadatak odgajivača je da vodi brigu da kuja bude snabdevena svime što joj je potrebno za nesmetano podizanje legla.

II faza - prelazna faza (treća nedelja života)

U ovoj fazi pocinje razvoj čula vida i sluha. Oči se otvore izmedju 10. i 15. dana, dok uši nisu razvijene pre 21. dana, ali krajem ovog perioda štenad već mogu da reaguju na buku, pokazujuci strah. U trećoj nedelji života, štene ce već biti sposobno da ustaje i hoda. Takodje, u ovom periodu mu se već moze davati kašasta hrana. Još uvek postoji bliska veza samo između steneta i majke.

III faza - faza formiranja karaktera (od četvrte do sedme nedelje života)

Ova faza  započinje onog trenutka kada štene postane sposobno da napusti leglo. Mozak šteneta se razvio i postao sposoban za učenje. Štene je spremno za učenje i svi utisci koje doživi duboko se utiskuju u mozak. Nikada u životu štene

neće biti toliko spremno da prima nadražaje kao sada. Na šta se navikne u ovoj fazi kasnije će mu kroz ceo život biti blisko, ali ono što ne upozna kasnije će mu biti neprijatno i teško prihvatljivo. Tokom ovog perioda štene se prilagođava prema majci, ali takođje i prema braći i sestrama iz legla. Uspostavljanje odnosa sa braćom i sestrama daje osnovu za organizaciju odraslih pasa u čoporu koja se dalje nastavlja, i time se stvara osnova za kasnije dobro ili loše podnošenje drugih životinja. U ovoj fazi, štenci se po prvi put svesno susreću i sa čovekom. Ako stene sreće samo jednu osobu, na primer odgajivača, ono će kasnije biti stidljivo prema strancima. Što više osoba štene sretne tokom faze prilagođavanja doživeće više fizičkih, vizuelnih i mirisnih kontakata, a time će biti otvorenije prema ljudima kasnije u životu. Drugim rečima, zadatak odgajivača je da štencima omogući što više kontakta sa ljudima - socijalizaciju sa čovekom, ne samo sa odgajivačem i njegovim pomoćnicima, već sa što više različitih osoba. Ne smemo zaboraviti ni na decu, jer često srećemo odrasle pse koji su apsolutno mirni i ne reaguju na odrasle osobe, ali se panično plaše dece, beže od njih ili ih izbegavaju. Uzrok je u nedostatku upoznavanja sa decom u ovoj fazi. Ona u ovoj fazi smeju i treba da se igraju sa štencima, da ih uzimaju iz legla, odvode na usamljeno mesto i upoznaju sa novim stvarima, naravno, na odgovarajući način i ne predugo (15 do 30 min).  Sve ćemo se manje baviti celokupnim leglom, a sve više stenetom pojedinačno, i to tako da ga odvedemo na mesto gde ga neće nista uznemiravati. Tražićemo od šteneta da nesto učini, ali bez ikakve prisile. Igračke treba često menjati, jer i one dovode do novih iskustava. Sa svakom igrom je povezano neko učenje. Sada se polažu osnove za kasniju saradnju sa čovekom. Kroz igru, pas će osetiti sigurnost i radost u saradnji sa partnerom druge vrste, što će se mnogo meseci kasnije opisati kao volja i veselje za rad.

IV faza - faza socijalizacije (od osme do dvanaeste nedelje života)

Početak ove faze kod šteneta izgleda kao najbolji period za njegovo odvajanje od majke, braće i sestara iz legla, kao i za prilagođavanje domu novog vlasnika. Svaki boravak u leglu duži od dvanaest nedelja mogao bi loše delovati na budućeg radnog psa. Ako preuzmemo štene u starosti od osam nedelja moramo voditi računa da se često igra sa drugim psima i da vežba svoj nagon dominiranja. Ako štenad ostane u leglu do dvanaeste nedelje života socijalizacija će se nastaviti uz majku, braću i sestre. U jedanaestoj nedelji počinju borbe za položaj u leglu koje mogu biti jako pozitivne jer učvršćuju osećaj sigurnosti šteneta u ophođenju sa drugim psima. Štene će navići da se ni u najvećoj gužvi, ni kod naoko najdivljijeg međusobnog hvatanja neće ništa loše dogoditi. Ozlede sprečava prirodna kočnica ujedanja. Dakle, ne trebamo se plašiti da će zbog ovih borbi za položaj u čoporu pas kasnije naginjati tučnjavama. Naprotiv, kod kasnijih tuča na ovaj način socijalizovan pas neće ujedati iz straha. Ako štene ostane u leglu do dvanaeste nedelje svakako treba da nastavimo sa vežbama kontaktiranja sa čovekom, sve do predaje novom vlasniku. Tako će se i u leglu najsnažnije štene navići na autoritet ljudskog partnera. Prisila se ne sme primenjivati, ali određene granice se moraju dosledno postaviti ako bi štene postalo bezobrazno. Kada je ponašanje šteneta nepoželjno, umesto ujeda majke za potiljak i vrat, štene ćemo uhvatiti za kožu na vratu i snažno protresti, a ako je moguće odignuti ga, a zatim spustiti. Često se može uočiti kako psi roditelji ujedaju štene za njušku. Stoga bi vlasnik trebao jednom rukom čvrsto da drži štene za kožu na vratu, a drugom da ga uhvati za njušku, potisne na dole, kako bi štene osetilo pritisak. Ova kazna, koja treba da bude malo bolna, mora biti praćena odlučnom komandom. Kasnije, sama komanda ce biti dovoljna da zaustavi neželjeno ponašanje šteneta. Novi vlasnik obicno drži štene izolovano u stanu ili dvorištu, gde ono nema nikakav kontakt sa drugovima svoje vrste. Ova greška se obično pravi zbog brige da nevakcinisano štene može biti inficirano preko drugih pasa.

Velika je greška držati štene između osme i dvanaeste nedelje ograničeno u četiri zida ili dvorištu, ili ga podizati u naručje kada mu priđe drugi pas. Zajednička igra pruža jos mogućnosti. Početak i kraj igre odredjuje "vođa čopora", u ovom slucaju čovek, član višeg nivoa. Dakle, čovek određuje kada i koliko dugo će trajati igra. Ako se ta odluka prepusti psu, kasnije može doći do poteškoća u vezi sa hijerarhijskim poretkom. Ovo je period kada se stepen ujedanja može dobro kontrolisati kroz zajednicke igre "borbe". Psi koji pokazuju nadprosečnu sklonost ka ujedanju se takođe mogu kontrolisati u ovom dobu čvrstim stiskom, ako bi pokušao da ščepa ruku. Željene radnje postignute kroz igru se mogu lako pojačati pohvalama i nagradama, dok se neželjene aktitvnosti obuzdavaju kaznama.

V faza - faza uspostavljanja hijerarhijskog poretka (od trinaeste do šesnaeste nedelje života)

Ovaj period je poznat i kao rani adolescentski period. Tokom njega štene ponovo jače naginje dominiranju, što vodi do ozbiljnih borbi za prevlast, ukoliko to ne potisnu ostali članovi njegove porodice. Štene pokušava da zagospodari vlasnikom, pa je potrebno uspostaviti oštre zabrane. Da kasnije ne bi došlo do neželjenih poteškoća, štene sada mora da nauči ko je gospodar u kući. Sada je poslednja mogućnost da se upotpune nedostaci u socijalizaciji intenzivnim bavljenjem štenetom, mada to ne uspeva uvek. Takođe je dokazano da, ako se štene u ovom periodu ne izvodi pojedinačno i redovno, lišava se mogućnosti da izraste u dobrog radnog psa. Životinja koja se nalazi na najvišoj hijerarhijskoj lestvici naziva se "alfa" životinja, a ona koja je na najnižoj lestvici "omega" životinja. Borbe za uspostavljanje hijerarhijskog reda se uglavnom vode između životinja koje su istog uzrasta, pri čemu odrasli psi zauzimaju više pozicije u startu. Ovo se odnosi i na vlasnika, naravno, ukoliko se pravilno ponašao tokom faze prilagođavanja i socijalizacije. Ipak, ako odrastao pas otkrije da se prema čoveku može

odnositi kao prema sestri i bratu, kao rivalu za socijalni položaj, onda ga neće prihvatiti kao roditelja. Primer je kada ovo može dovesti do rivaliteta u borbi za hranu, pas će režati na čoveka koji se približi njegovoj posudi sa hranom dok on jede. Pas koji je u podređenom položaju obično će prepustiti svoju hranu psu koji je na višoj hijerarhijskoj lestvici. Posesivnost se ogleda i prema drugim stvarima, kao što su igračke i prostirke, i one se čuvaju kao da su neka vrsta plena. Veoma često se suparništvo oko teritorije može uočiti i kada pas koji leži pored kauča počne da reži kada mu vlasnik uđe u sobu. Ako je socijalni položaj psa uslovljen dvema osobama u porodici on ce obično prihvatiti socijalni položaj osobe koja je na višoj lestvici i braniće mesto od drugih pripadnika zajednice sve dok ne dođe onaj koji je na najvišem položaju. Suparništvo između polova se takođe može pojaviti, kada će pas pokazati ljubomoru prema jednom članu porodice, dok će braniti drugog člana. To moze otići toliko daleko da pas neće dozvoljavati iskazivanje nežnosti izmedju supružnika. U šetnjama takav će pas raditi samo ono što mu se sviđa: vlasnik neće biti taj koji će voditi psa u šetnju, već će pas šetati vlasnika. Na kraju, vlasniku će jedino biti dozvoljeno da pomazi psa onda kada to psu odgovara, tj. podredjenoj jedinki neće biti dozvoljen fizički kontakt sa nadređenom bez njenog pristanka. Tokom ovog perioda karakter se pod svim uticajima okoline prilagođava i uspostavlja se hijerarhijski poredak jednom zauvek, ukoliko se to već nije desilo. Veoma često, zbog neznanja, vlasnik u tome ne uspeva i psa će "humanizovati", tj. dozvoliti mu da uspostavi ravnopravan polozaj sa članovima porodice. Kasnije, to može biti jako opasno za čoveka, čak i povrede nisu retkost. Bitno je napomenuti da,  jednom utvrđene loše navike kasnije je teško ispraviti, obzirom da pas ne može da razume zašto su odjednom one nepoželjne. Željenim navikama je najbolje učiti ga kroz igru, a kasnije ih koristiti tokom obuke.

VI faza - faza uspostavljanja reda u čoporu (od petog do šestog meseca života)

Tokom ove faze, još poznate i kao drugi period mladosti, ili pubertet, odanost čopora prema vođi je razvijena. Vođa čopora ne mora obavezno da bude fizički nadmoćniji, ali mora psihološki. U ovom periodu poslušnost podređenih mora biti naročito pokazana u praksi. Većina pasa ne želi da se pokorava. Agresivnost, koja se možda pojavila u prethodnoj fazi i od strane vlasnika bila neželjena, odjednom izgleda da je savladana. Međutim, to je često prividno jer se ponašanje može ponovo promeniti prilikom pojave polnog sazrevanja. Kod životinja koje žive sa ljudima nije preporučljivo da samo jedna osoba preuzme ulogu vođe čopora i primenjuje nadređenost. To bi trebalo da rade svi članovi porodice. U principu, cilj bi trebao da bude da u porodici pas bude omega jedinka.

VII faza - faza puberteta (od šestog meseca do polnog sazrevanja psa)

Faza puberteta se završava naglim pojavljivanjem plodnosti psa. Kod kuja se to dešava nešto brže nego kod mužjaka, obično sa pojavom prvog teranja. Kod mužjaka se kraj faze puberteta uočava po tome što počinje da obeležava i mokraćom markira svoju teritoriju. Tada u potpunosti sazreva i instinkt mužjaka za odbranom i zaštitom, zahvaljujući polnom nagonu da brani svoju teritoriju. Ovo je takođe doba kada mužjak još jednom pokušava da promeni poredak dominacije i buni se protiv ostalih članova porodice. Dakle, pri kraju ove faze često je neophodno prema mladom psu biti veoma strog i neumoljiv, naneti mu fizički bol kako bi shvatio da je čovek taj koji je nadmoćniji. Faza puberteta je praćena zrelošću, ali dostizanjem seksualne zrelosti potpun razvoj psa jos nije završen. Izvesne nasledne osobine nastavljaju da se razvijaju do treće godine života, kao što je instinkt za napad i obranu.

Sa godinama pas će postati manje živahan, instinkt za igru se smanjuje i životinja više nije toliko proždrljiva. Nova faza koja počinje u životu psa je starenje. Fizička snaga počinje da se smanjuje, čula psa ne funkcionišu kao pre, a ponekad pas postaje tvrdoglav i ćudljiv. Često ne odgovara na komande istom brzinom kao ranije. Ovo pokazuje da ponašanje nije podložno velikim promenama samo u toku mladosti.

TEORIJA I.P.PAVLOVA O REFLEKSIMANaučno objasniti i shvatiti ponašanje psa, mogućno je

samo na osnovu teorije I.P. Pavlova o višoj nervnoj aktivnosti životinja. Viša nervna aktivnost je rad hemisfera velikog mozga na uspostavljanju veze između organizma i spoljne sredine. Ova se veza ostvaruje pomoću refleksa. Refleksi pasa mogu biti bezuslovni i uslovni. Bezuslovni refleksi su urođeni refleksi i prenose se na potomstvo. Štene kada se ošteni još ne može jesti žitku hranu, brzo se kretati, videti predmete koji ga okružuju, no i pored toga, ovo bespomoćno biće zna kako da se ponaša da bi sačuvalo svoj život. U stvari, ove se radnje kod šteneta odigravaju bez učešća njegove volje, a pod uticajem aktivnosti njegovog nervnog sistema. Dokazano je da štene ne može samo sebe održati. Stvar je u tome što se kod životinja odmah nakon rođenja, stvara u mozgu veza među ćelijama te kao rezultat izazvanog osećaja gladi psa, dolazi određeno ponašanje. Toplota ženke, mekoća njenog tela, isturenost bradavica na sisama, deluju na štene kao nadražaji koji izazivaju strogo određenu reakciju. Štene puzi do kuje, dodiruje njen stomak i hvata sisu. Posle toga dolazi do vrlo složenih pokreta sisanja, pri kojima učestvuju mnogi mišići. Sitost posle sisanja izaziva stanje mirovanja šteneta. Ovim se objašnjava što prvih dana života, štene spava kad ne sisa. Pri hladnijem vremenu, štene traži toplija mesta. Osećaj bola izaziva trzaj itd. Sve urođene reakcije, nazivaju se bezuslovnim refleksima a nadražaji koji izazivaju ove reflekse nazivaju se bezuslovnim nadražajima. Bezuslovni refleksi, pored ovih koji se javljaju odmah po

rođenju psa, mogu se stvoriti i u toku života. Neki refleksi su rezultat onih nervnih veza koje sazrevaju u određenom dobu starosti psa. Tako na primer: polni refleksi se pojavljuju u 7.-8. mesecu života. Ovo uslovljava da kuja sa kojom se je ranije pas igrao, počinje da izaziva kod njega polni nagon. Refleksi materinskog ponašanja dolaze odmah posle štenjenja. Štenad nadražuju ceo sistem materinskih refleksa. Miris divljači navodi lovačko štene uzrasta 5-6 meseci da ide po tragu zveri i ptica. Reakcija koja se stvara na račun bezuslovnog refleksa, urođena je i naziva se INSTINKT-om.

USLOVNI REFLEKSIUslovni refleksi su oni koje pas stiče u toku života,

pomoću iskustva, probe ili dresure. Ponašanje psa se formira u osnovi na račun uslovnih refleksa, zato što se oni stiču. Štene u prvo vreme dok ne ojača, održava svoj život na osnovu bezuslovnih refleksa, a kasnije se javlja čitav niz individualnih reakcija koje ga osposobljavaju za život. Štene od mesec dana već ide za čovekom koji mu daje hranu, dolazi na poziv, ne vrši nuždu u sobi, reaguje na reči "ne diraj" itd. Odrastao pas pomoću, često vrlo složenog ponašanja, nabavlja sebi hranu i ostalo što mu je potrebno za opstanak. Sva ova dejstva kod psa su stvorena i rezultat su njenoga sukoba sa uslovima spoljne sredine, tj. rezultat su iskustva - pokušaja. Uslovni refleksi se stvaraju na osnovu bezuslovnih. Da bi se stvorio refleks, treba dati signal-komandu, posle čega treba stvoriti, izazvati bilo koji bezuslovni refleks, dati psu hranu ili delovati nekim drugim bezuslovnim nadražajem. Ponekad treba da dreser neko dejstvo izaziva i učvršćuje samo pomoću jednog te istog bezuslovnog nadražaja, na primer: pritisak mamljenja hranom. Na primer: ako dreser želi da pomoću zvučne komande postigne da pas koji se kreće sedne (bezuslovni refleks, refleks položaja) onda on mora držati psa za povodnik blizu okovratnika uz istovremeno potiskivanje rukom na sapi psa. Ovaj pritisak izaziva bezuslovni nadražaj, koji kod psa dovodi do odgovarajuće

zaštitne reakcije - refleks sedenja pomoću koga pas oslobađa sebe od pritiska ruke dresera. Posle nekoliko uzastopno ponovljenih ovakvih nadražaja - dejstva uz zvučnu komandu "sedi", koja mora da se da malo pre dejstva dreserove ruke, pas počinje da izvršava radnju - sedenje samo na komandu "sedi" i na taj način izbegava pritisak na sapi. Na ovaj način pomoću bezuslovnog i uslovnog nadražaja, kod psa se stvara uslovni refleks na komandu. Za bolje usvajanje - učvršćenje odnosnog refleksa, nakon sedanja potrebno je dati psu hranu što igra ulogu bezuslovnog učvršćujućeg nadražaja. Sva dejstva koja se kod psa postižu dresurom, izazvana su uslovnim refleksima. Uslovno refleksne veze se javljaju kao privremene veze, one se brzo uspostavljaju ali mogu i brzo iščeznuti ili se zameniti drugima. Pokušajte dva-tri puta odgurnuti štene kada ono prilazi k vama i ono će prestati to da radi. Ako pri pozivu psa na komandu "ovamo" ne otkrepljujemo njegov dolazak sa hranom i milovanjem, pas će postepeno prestati da izvršava vaše naređenje. Sposobnost privremenih veza, koje leže u osnovu uslovnih refleksa, da se lako stvaraju, iščezavaju i zamenjuju, ima veliko značenje za prilagođavanje psa uslovima spoljne sredine. Sve se u njihovoj okolini na ovaj ili onaj način menja: iščezavaju navike, pojavljuju se novi ljudi, predmeti, životinje, menjaju se potrebe pasa. I pri svim ovim promenama pas se prilagođava novim uslovima. Kako se vrše promene u sredini, tako se stvaraju i novi refleksi koji su korisni psu u novim uslovima. Uslovni refleksi se mogu jako razlikovati jedni od drugih. Pre svega, treba razlikovati prirodne i veštačke uslovne reflekse. Prirodni uslovni refleksi su oni koji se stvaraju na osnovu bezuslovnog nadražaja. Na primer: kada pas oseti miris hrane ili je ugleda. Ako hrana dođe u usnu šupljinu psa onda deluje kao bezuslovni nadražaj, tj. izaziva pojavu bezuslovnog refleksa ishrane (lučenje pljuvačke itd.) tako da će kasnije i na vid i miris hrane kod psa doći do pojave prirodnog uslovnog refleksa (lučenje pljuvačke). Znači da miris mesa ili mleka, kao i pogled na njih, kod psa deluje kao prirodni uslovni nadražaj. Kako pokazuju ogledi, štene

koje nikada nije dobijalo neku hranu, neće reagovati na ovakve nadražaje refleksima ishrane. Prirodni uslovni refleksi, javljaju se kod pasa vrlo brzo, često puta već nakon 2-3 ponavljanja. Njihovo brzo stvaranje, tj. nakon par ponavljanja, govori za to da su oni po svojim osobinama (prirodni uslovni refleksi) vrlo bliski bezuslovnim refleksima. Za dresuru pasa prirodni uslovni refleksi imaju veliko značenje. Ispočetka pas prilazi čoveku kada mu on pokazuje hranu, koja deluje iako je udaljena, kao prirodni nadražaj i dovodi do reakcije psa odnosno njegovog prilaženja. Predmet za aport koji dreser pokreće ispred nosa psa, deluje kao prirodni nadražaj za refleks hvatanja. Zahvaljujući tome, pas kroz dresuru počinje da shvata predmet za aport. Čovek koji beži, predstavlja prirodni nadražaj za čitav sistem refleksa praćenja; gonjenja. Dva do tri puta ponovljen trzaj povodnika dovodi do toga da pas shvati da se mora pomeriti. 3.2.1 USLOVNI REFLEKSI - stiču se u toku života i pri dresuri1.Pozitivni uslovni refleksi zasnovani na procesu podsticanja. Primer: dolaženje dreseru uz savlađivanje prepreka. 2.Negativni uslovni refleksi zasnovani na procesu kočenja. Primer: zabrana - uzdržavanje od različitih dejstava. 3.Prirodni uslovni refleksi. Stvaraju se na osnovu različitih dejstava bezuslovnih nadražaja. Primer: miris i vid hrane. 4.Veštački uslovni refleksi. Stvaraju se na određene nadražaje, potpomognuti bezuslovnim refleksima ishrane i odbrane.

BEZUSLOVNI REFLEKSI (urođeni su i nasledni)

Kod psa razlikujemo sledeće bezuslovne reflekse: 1.Prosti refleksi (primer: trzaj noge na ubod...) 2.Refleksi položaja (primer: samostalno ležanje, sedenje...) 3.Složeni refleksi (INSTINKTI): a) Aktivni -za orijentaciju b) Pasivni -za ishranu -za odbranu -polni Pre svega, u ponašanju psa jasno razlikujemo grupu tzv. orjentirnih refleksa. Zatim grupu refleksa ishrane (gde spadaju sve reakcije koje se čine za nabavljanje-otimanje hrane). Veće značenje ima grupa refleksa koja se može karakterisati najrazličitijim formama odbrambenih dejstava. Grupa refleksa koji se čine u cilju

razmnožavanja i odgajivanja potomstva - nazivaju se polni i materinski refleksi. Svako ponašanje psa sastoji se iz elemenata koji se mogu odnositi na jednu od pomenutih grupa refleksa. Kratko ćemo okarakterisati svaku od njih: Grupa refleksa za orjentaciju kod psa ispoljava se mirisanjem (njušenjem) predmeta, prisluškivanjem itd. Sve ove reflekse, Pavlov je nazvao još i istražnim ili refleksima radoznalosti. Refleksi radoznalosti javljaju se kod psa u svim slučajevima kada na njega deluju novi nadražaji. Oni uvek prethode drugim refleksima. Ako posle orjentacionog nadražaja usledi odbrambeni, pas počinje bežati ili napadati. Znači, orjentacioni refleks se pojavi, odmah iščezne i na njegovo mesto dođe drugi refleks. Refleksi ishrane se javljaju pri stanju gladi kod psa. Na osnovu bezuslovnih refleksa ishrane, dolazi do uzimanja hrane i njene prethodne obrade (kidanje hrane, lomljenje kostiju...), zatim akt gutanja hrane (refleks gutanja, lučenja pljuvačke...). Većina refleksnih pokreta psa prethodi uzimanju hrane i neposredno su upravljeni prema hrani kojoj pas teži (pas prati čoveka u čijim se rukama nalazi hrana, pritrčava njemu, skače prema hrani...). U grupu odbrambenih refleksa psa, ubrajaju se vidovi njegovog udaljavanja od raznih opasnosti koje mu prete. Ovi refleksi imaju za cilj očuvanje života psa. Kao i refleksi ishrane, oni imaju važnu ulogu u životu. Prema ponašanju psa, možemo razlikovati dve vrste odbrambenih reakcja: PASIVNI i AKTIVNI odbrambeni refleksi. U pasivne odbrambene reflekse psa ubrajaju se vidovi njegovog udaljavanja od nepoželjnih nadražaja. U jednom slučaju će to biti bežanje, u drugom pomicanje u kraj a u trećem skrivanje. U kojoj od navedenih formi će se refleks ispoljiti, zavisi od spoljašnjih uslova i od karaktera odnosa sa čovekom. Na primer: ukoliko se nalazi u polju, pas će pri pokušaju da se prema njemu primeni zastrašujući nadražaj, pobeći od čoveka - dresera. U drugim okolnostima - na lancu, on će nastojati da na svaki način izbegne udarac. Pojedini psi u ovim slučajevima legnu i pužu u noge čoveku - dreseru. U aktivne odbrambene reflekse spadaju različite forme napada. Na primer: pri pokušaju i

napadu markiranta i to u uslovima kada pas može izbeći i umaći ovim ugrožavajućim nadražajima. Često aktivni odbrambeni refleksi proističu jedan iz drugoga. U odnosu na vlasnika, ovi se refleksi mogu pojaviti samo kod pasa koji su nepravilno vaspitani, odnosno kod kojih slični pokušaji nisu prekinuti u periodu njihovog formiranja. Određeno značenje u životu psa imaju njeni polni i roditeljski refleksi. U osnovi to su pretežno bezuslovne forme reakcija koje imaju periodičan karakter i ispoljavaju se kao odgovor na unutrašnje nadražaje. U mozgu pasa postoje specijalne ćelije koje su prijemčive za promene koje nastaju u organizmu u vezi sa sazrevanjem polnih organa, bremenitosti, štenjenjem itd. Njihovo draženje kao i draženje oblasti mozga koje su u vezi sa njima, dovodi do pojeve odgovarajućih načina reakcija. U grupu roditeljskih refleksa spadaju refleksi koje čine u cilju traženja kuje, u njenom praćenju, jednom rečju, polni refleksi kod psa. Kod kuja ova grupa refleksa počinje refleksima pomoću kojih ona ostvaruje vezu - kontakt sa psom. Zatim dolaze refleksi traženja i obezbeđenja mesta štenjenja i refleksi porođaja. Za njima se kod kuje pojavljuju tzv. refleksi materinskog instinkta, gde spada lizanje štenadi, ishrana, zaštita i čuvanje, kao i refleksi obučavanja štenadi za samostalan život. U dresuri psa, ovi se refleksi ne primaju i ne primenjuju. Naprotiv, ako su izraženi u velikoj meri, oni se nepovoljno odražavaju na dejstva koja su potrebna dreseru, jer obično svojim postojanjem koče sve ostale forme ponašanja. Za ponašanje mnogih pasa karakteristično je preovladavanje jednih refleksa nad drugima. Ova se pojava može uočiti za vreme analize ponašanja životinja različitog porekla, što se može objasniti nasledstvom. Pod uticajem zahteva čoveka, koji su sistematski postavljeni pred ovu ili onu rasu, ukorenili su se pojedini refleksi kod tih rasa pasa i, u poređenju sa drugima, više razvili. Tako je ruski naučnik L.V. Krušinski dokazao naslednost (prenošenje osobina) dobro razvijene aktivne reakcije majke. Od 23 šteneta od roditelja kod kojih su preovladavali aktivni odbrambeni refleksi, 21 štene se takođe odlikovalo jako izraženim agresivnim

refleksima. Preovladavanje jednih refleksa nad drugima objašnjava se i obukom. U ogledima Pavlova jedni su psi držani i odrasli u uslovima zatvorenog držanja a drugi slobodnog, što je uslovilo da su se jako razvijali u svom ponašanju i razlikovali jedni od drugih u istom. Kod prvih su preovladavali pasivno odbrambeni refleksi, koji se mogu održavati čitavog života, dok su se kod druge grupe ovakvi refleksi pojavljivali retko. Drugi je primer postepenog razvoja pojedinih reakcija, koje se javljaju u onom slučaju gde se zbog čestog iskorišćavanja psa za određene, recimo, polne odnose, dovodi do preovladavanja kod njega polnih reakcija. Uloga faktora vaspitanja u formiranju karaktera može se lepo videti u ponašanju pasa koji su u bliskom kontaktu sa ljudima. Ovi psi su najčešće uhranjeni i razmaženi i pre svega daju reflekse koji se izražavaju u težnji za kontaktom sa vlasnikom. Preovladavanje pojedinih refleksa može biti i privremena pojava. Kod gladnog psa po pravilu će preovladavati refleksi ishrane. Sastav krvi gladnoga psa karakteriše se određenim hemijskim reakcijama, koje nadražajno deluju na nervne centre u mozgu. U krvi sitog psa nalaze se materije koje koče njihovu aktivnost. Sa ovoga stanovišta je jasno zašto je potrebno da pri dresuri pasa sa konstantnom i kontrastnom metodom i metodom kod koje dejstva psa podstičemo hranom, PAS TREBA DA BUDE GLADAN. U tom slučaju psi pokazuju daleko veću zainteresovanost za hranu pa je i uspeh u radu veći. Preovladavanje polnih refleksa takođe se povremeno pojavljuje, zavisno od stanja.

USLOVNI REFLEKSI I-oga REDA zasnovani na bezuslovnim

refleksima1.Nadjačavajući uslovni refleks bez nadražaja, 2.Zaostajući uslovni refleks bez nadražaja, 3.Pridružujući uslovni refleks bez nadražaja. 3.2.3 USLOVNI REFLEKSI II-oga REDA zasnovani na uslovnim refleksima I-oga reda3.2.3.1 USLOVNI REFLEKS I REDAa) Bezuslovni nadražaj, b) Uslovni nadražaj I reda - KOMANDA, c) Uslovni nadražaj II reda - GEST. 3.2.3.2 USLOVNI REFLEKS II REDAUkoliko se kod

životinja (kako je to dokazao Pavlov) u nizu generacija formiraju samo jedni te isti uslovni refleksi, to uslovljava da se veza u mozgu brzo uspostavlja i postaje prirodna. Kroz duži period vremena, dolazi da nekada uslovni refleksi postaju bezuslovni. Potvrdu ove teorije nalazimo u nekoj specijalizaciji pasa. Čovek je dresirao jednoga psa da mu pomaže u lovu, drugoga da vozi saonice, trećega za čuvanje stada-naselja, a kao rezultat toga je da razne rase pasa lako podležu samo određenoj dresuri. Određena rasa pasa brzo se dresira za čuvanje kuće-dvorišta ali od njih ne možemo dobiti dobrog lovačkog psa. Štene lovačkih pasa već nakon male podrške ide po tragu. Nasledno, pas za vuču brzo se navikne na nošenje amova i poslušnost goniču. Veštački uslovni refleksi su oni koji se stvaraju na određene nadražaje koji nisu u neposrednoj vezi sa bezuslovnim nadražajima. Tako na primer: zvuk zvona (komanda) nema nikakve neposredne veze sa nadražajem ishrane ili sa refleksom položaja - sedi ili stoj. Oni prirodno ne izazivaju kod psa zauzimanje sedećeg položaja ili ležećeg položaja. Za stvaranje veštačkog uslovnog refleksa, svaki nadražaj za psa treba da se proprati dejstvom određenog bezuslovnog nadražaja, na primer: hranom. Zavisno od toga koji ćemo bezuslovni nadražaj koristiti (hrana ili pritisak, zvono ili komanda), uslovni nadražaj dobija različito značenje. Ako se potkrepljuje hranom, komanda će postati uslovni nadražaj ishrane. Pas na komandu "ovamo" prilazi dreseru da bi dobio hranu. Ako se komanda proprati (potkrepi) sa mehaničkim nadražajem, dolazi do zaštitnog odbrambenog refleksa i pas počinje da izvršava radnju posle komande "ne" ukoliko je ranije ova komanda praćena jakim trzajem povodnika (bezuslovnim nadražajem). U procesu dresure kod pasa se na osnovu prirodnih bezuslovnih refleksa stvaraju veštački uslovni refleksi. Potrebno je razlikovati uslovne reflekse različitog reda. Pri dresuri se iskorišćavaju uslovni refleksi prvog i drugog reda. Uslovni refleksi prvoga reda stvaraju se na osnovu bezuslovnih refleksa, na primer: stvaranje uslovnog refleksa na zvučnu komandu stvara se na osnovu hranidbenih i mehaničkih bezuslovnih refleksa. Dok

se uslovni refleksi II reda stvaraju na osnovu uslovnog refleksa I reda. Na primer: većina uslovnih refleksa na gest stvara se na osnovu ranije stvorenih uslovnih refleksa po komandi. Radnje koje se stvaraju i učvršćuju kod psa u procesu dresure jesu granične radnje i sastoje se iz jednoga ili niza uslovnih refleksa međusobno povezanih. Ovako složena dejstva koja se kod pasa stvaraju u procesu dresure nazivaju se NAVIKAMA.

Uticaj čoveka (odgajivača, vlasnika)

Uticaj čoveka je najvažniji, jer čovek treba i mora da sprovodi sve naučne i tehničke mere, i da obezbedi što bolje uslove za život da bi se postigli vrhunske rezultate kako u eksterijeru tako i u radu. Tokom vekova koliko je čovek uticao na pse najbolje nam ilustruje podatak da do sada ima oko 400 rasa pasa, i da njihova težina i oblik variraju čak od 1-100 kg. Kod nas u Jugoslaviji malo Ijudi- odgajivača raspolaže sa stručnim znanjem. Zato od potencijalnog kvaliteta samo mali broj pasa se izlaže na izložbama i daje vrhunske rezultate. Uz malo više izlagačke kulture mogli bi da imamo svetske rezultate, a naše domaće rase bi bile u svetu znatno cenjenije. Unapređenje kinologije ovog trenutka nije nimalo lako i jednostavno, iz nekoliko sledećih razloga:

većina vlasnika pasa prvo kupi psa pa onda tek počne da uči o njima. Onda je već kasno, jer slatko malo štene brzo odraste, a u tom, kritičnom periodu života, naprave se velike greške.

veliki broj odgajivačnica pari samo sa svojim psima koji često ne odgovaraju priplodnim kujama. A čest je problem i ishrane i nepravovremeno prihranjivanje kako skotnih kuja tako i štenadi,

većina vlasnika pasa je male ekonomske moći što utiče na kvalitetnu ishranu a samim tim i na razvoj pasa,

nesređenost na tržištu usled neorganizovanosti kinologije i nerealnih visokih ocena po kvalitetu i po kategorijama pasa,

seoska domaćinstva koja imaju najbolje uslove za gajenje pasa (velika prostrana dvorišta) ne drže rasne pse, već male nerasne pse koji malo jedu i puno laju.

Stručnost, kulturni nivo i ekonomsko stanje odgajivača i vlasnika su značajni faktori od kojih, u najvećoj meri, zavisi mogućnost efikasnog kvalitetnog unapređenja kinologije u zaostalim područjima i to potvrđuju zapadne, razvijene zemlje gde je kinologija na zavidnom nivou. I naša zemlja bi mogla biti u samom evropskom kinološkom vrhu, kada bi se malo potrudili i bolje organizovali.

ČOVEK KAO VOĐA ČOPORA

Socijalni život svakog psa zavisi od stabilnog “čopora”, bilo da se on sastoji od grupe pase ili od ljudi i psa, svakom čoporu treba vođa. Ukoliko vaš pas oseti da niste spremni da prihvatite tu odgovornost ili se ne ponašate u skladu sa prirodnim poretkom u čoporu, onda on prirodno istupa i preuzima poziciju vođe čopora. To je prirodno jer je to jedini način za njegovu zaštitu i opstanak. Naravno, uvek postoje psi koji su dominantniji od drugih, i koji će više izazivati autoritet, ali urođen nagon da čoporu treba vođa postoji kod pasa kao vrste. To je možda stran koncept za ljude koji vole životinje i poistovećuju ih sa ljudima, ali još jednom moram da naglasim da pas nije čovek i da je svaki pokušaj takvog poistovećivanja, zapravo ignorisanje potreba psa, predstavlja nezdravo i stresno ophođenje prema psu.

Biti dominantan, ne znači fizički maltretirati životinju i ispoljavati agresiju. Dominantno ponašanje ne znači obavezno i agresivno ponašanje. Postoji mnogo načina na koje možete da iskažete i utvrdite poziciju vođe.          

            U divljini, alfa mužjak često obara mlade vukove na zemlju i drži ih u toj inferiornoj poziciji samo da bi utvrdio svoje vođstvo. Jedan od načina da utvrdite svoju poziciju vođe čopora jeste da zahtevate od psa da izvršava izvesne

zadatke svakodnevno. Na taj način ne samo da vežbate svoje umeće vođe, već i vašem psu pokazujete da doprinosi grupi, što će ga činiti srećnim jer oseća pripadnost čoporu i aktivno mu doprinosi.

Pravi vođa čopora, mora biti stabilan i dosledni u svojim zahtevima, strpljiv, čak i onda kada ne dobijate adekvatan rezultat od strane psa. Ako ispunjavate vašu ulogu vođe, Vi zapravo radite za vašeg psa sve ono što je njegova majka radila za njega i što bi svaki alfa mužjak radio u rukovođenju čoporom. To je veoma bitno, isto onoliko koliko i izražavanje ljubavi. Svoju ljubav prema psu, izražavate davanjem hrane, maženjem i tepanjem, ali psu treba i više od toga, treba mu poštovanje... Vi poštujete svog psa, tako što se prema njemu ophodite ispravno, kao sa članom čopora... članom porodice (ali ne onako kako biste se ophodili sa ljudima, jer je to pogrešno i nije poštovanje psa i njegovih prirodnih potreba).

STICANJE KONDICIJE

Pored anatomskih predispozicija i dobre ishrane, neophodno je psa držati u dobroj fizičkoj kondiciji. Dobru kondiciju pas stiče treningom (trčanjem-kasanjem i plivanjem).

 U većini slučajeva vlasnici pasa greše i prerano počnu s treningom sa štenadi od 2-5 meseci. Ovo je velika greška jer organizam, dok ne postigne određeni stepen telesnog razvoja, nije sposoban da podnese velike fizičke napore.

Sa intenzivnim treningom možemo početi tek u periodu između 9 i 12 meseci, kada je pas završio s rastom. Do ovog perioda štene treba izvoditi u šetnju i omogućiti što više prostora u dvorištu za kretanje i igru. Svaki forsirani trening mladog organizma može prouzrokovati velike poremećaje i omesti pravilan razvoj šteneta.

Kada počnemo s treningom (u periodu između 9-12 meseci), psa moramo postepeno navikavati na fizičko opterećenje. Na prvim treninzima pas treba da prevali

kilometar ili dva. Kasnije, svakih 15 dana, povećamo opterećenje za još 1 km, dok ne postignemo da pas sa lakoćom pretrči 6-8 km. To je sasvim dovoljno da pas bude u odličnoj kondiciji.

Treninge izvodimo svakog drugog dana, da bi postigli i povećanje mišićne mase i kondiciju psa.

Tok treninga se sastoji iz naizmeničnog kasa i hoda-koraka. Ako nemamo dovoljno snage da trčimo sa psom, kao pomoćno sredstvo vodiča odlično može da posluži i bicikl. Pas se vodi sa desne strane (zbog automobila). Povodnikom kontrolišemo psa da se ne upetlja u točkove i povredi se ili nas obori.

Ako imate mogućnosti da vašeg psa trenirate i u vodi, a pre toga obavljate istrčavanja, onda obavezno pre ulaska u vodu, psa ostavite 30-50 minuta u hladovinu da se odmori.

Pored istrčavanja i plivanja, nemojte da zaboravite dobru i kvalitetnu ishranu, koja će kvantitativno i kvalitativno odgovarati psu u treningu.

Samo konstantan rad tokom cele godine može dovesti do vrhunskih rezultata. Kampanjski rad sa psom prouzrokuje velike oscilacije. Takođe nema konstantne nadogradnje. Zapamtite: kondicija i radna sposobnost vrlo teško se stiču, a lako gube.

Pored sticanja opšte kondicije, postoje i treninzi kojima možemo da ispravljamo i određene anatomske greške. Jedna od najčešćih grešaka koje se javljaju kod dobro uglovanih pasa, koji su čak i kondiciono pripremljeni, jeste da pas nema dovoljnu dužinu iskoraka. Ova pojava nastaje zbog nedovoljne razgibanosti mišića. Sa psima treba raditi kratke sprintove dužine 100-150 m, maksimalne brzine i dužine kasa. Treninge izvodite svakog drugog dana i to u jednom treningu do 10-12 ponavljanja. Pauze između ponavljanja treba da budu oko 5 minuta. U ovom periodu sa psom ne treba da radite hod-korak na povodniku. Poboljšanje iskoraka možete očekivati već posle 10-15 treninga.   Vrlo često se javljaju problemi čvrstine laktova, čvrstine skočnih zglobova i čvrstine i povezanosti leđa. Jedan od najboljih sistema je

sistem sa amom i opterećenjem. Psu stavite am i u predelu stomaka sa strane vežite spoljnju gumu od automobila na 100-120 cm da je pas vuče. Time postižemo da pas prilikom hoda korakom "zategne" leđnu liniju. Ujedno, zbog velikog opterećenja, ispravlja laktove i skočne zglobove, a tetive i mišići se u određenom položaju zatežu i zadržavaju kosti u pravilnom položaju (ovo je trening sličan treningu psa na trenažeru). U ovom periodu sa psom ne treniramo kas dok ne popravimo kompletnu čvrstinu i povezanost.

Za trening je najbitnije da dođete do zaključka: šta vašem psu nedostaje, pa tek onda donesete odluku - koji sistem treninga primeniti. Vlasnici pasa često preforsiraju pse ili pogrešno treniraju. Umesto pozitivnih rezultata dobiju negativne, a žive u zabludi da su dobro radili. Onda se javljaju problemi sa sudijama koji okarakterišu psa kao nespremnog. Preforsiranost i nestručan trening su takođe karakteristike nepripremljenosti za izložbu. Takođe, 2-3 dana pre izložbe psa ne trenirate već ga izvodite u kratke šetnje, da bi se pas odmorio i prikupio dovoljno snage za naporan takmičarski dan.

Malo o obuci (dresuri)

Dresura i ponašanje psa

Pri dresuri je neophodno razlikovati ponašanje psa koji se dresira i uticaj dresera na psa. Pri dresuri su dejstva dresera i ponašanje psa, jedno sa drugim vrlo tesno povezani. Ponašanje psa je način na koji pas ispoljava svoja dejstva pomoću kojih se on prilagođava uslovima spoljne sredine.

Ono se brzo menja prilagođavajući se uslovima spoljne sredine obezbeđujući blagovremeno upoznavanje psa sa spoljnom sredinom, njegovu zaštitu od štetnih uticaja, otkrivanje hrane, razmnožavanje i dr. što je neophodno za sami opstanak. Mnoga dejstva kod psa izaziva dreser.

Dresirajući psa, dreser svaki put, zavisno od toga šta želi postići, na određeni način deluje na psa. Svojim delovanjem, on usmerava vladanje psa u određenom pravcu. Dejstva dresera na psa izazivaju se veštim usmeravanjem psa da bez odupiranja uradi neku radnju pri čemu se istovremeno navikava na komandu koja se može izdati pomoću zvuka (usmena komanda), gestom i drugim signalima. Dejstva psa mogu biti izazvana i drugim nadražajima iz njene okoline.

Šum ili uočavanje neobičnih pojava, dovode do toga da pas naćuli uši. Psi intenzivno njuše nepoznate predmete. Nepoznati čovek izaziva kod psa agresivno ponašanje. Pojava mačke ili drugih životinja prilikom šetnje psa, izaziva niz dejstava koja se mogu ispoljiti gonjenjem. Prisustvo ženke pobuđuje kod mužjaka određen niz specifičnih dejstava. Na taj način, ponašanje psa u određenoj sredini izazvano je nadražajima koji dolaze iz te sredine, a u određenoj situaciji prisustvom dresera. Svi se ovi uticaji nazivaju NADRAŽAJIMA. Sve pojave iz spoljne sredine, pas prima pomoću svojih čula.

Različite pojave (ljudi, životinje, mirisi, zvuci itd.) mogu uticati na ponašanje psa, a ti uticaji će se ispoljavati time što će pas vršiti ovo ili ono dejstvo. Ponašanje psa može biti takođe izazvano i unutrašnjim nadražajima. Svaki se organizam karakteriše određenim procesima, koji se periodično ponavljaju i čine osnovu života. Svi ovi procesi imaju odraza na ponašanje psa, na primer: smena sitosti glađu izaziva kod psa pojačanu aktivnost za nabavku hrane. Kad se zasiti, pas prestaje tražiti hranu, a samim tim prestaju i radnje koje je on vršio da bi je nabavio. Na ponašanje psa

veliki uticaj imaju funkcije žlezda sa unutrašnjim lučenjem. One proizvode materije - hormone koji deluju kao unutrašnji nadražaji. Tako na primer: polni refleksi kod psa počinju se javljati u periodu sazrevanja polnih žlezda, tj. u vreme kad žlezde počinju lučiti polne hormone. Ukoliko se pre polne zrelosti izvrši kastracija šteneta, polni refleksi kod takvog psa se neće nikada pojaviti. Hormone proizvode i druge žlezde (štitna, nadbubrežne, hipofiza i dr.) koje takođe imaju uticaja na ponašanje psa. Ponašanja koja proističu kao rezultat dejstva unutrašnjih nadražaja, uvek pomažu psu da se pravilno orijentiše u odgovarajućim uslovima spoljne sredine.

Dominantne reakcije i njihov značaj za dresuru

Odrasli psi već imaju izgrađene određene šablone ponašanja. Te šablone ponašanja koji su već izgrađeni u toku dosadašnjeg života psa nazivamo dominantnim reakcijama psa. Pre svake dresure odraslog psa moramo najpre uočiti koje su to njegove dominantne reakcije, jer one će se koristiti prilikom dresure. Tako na primer kod nekih pasa je izraženija proždrljivost, kod nekih reakcija orijentacije itd. Svaka posebna izražena reakcija zahteva drugačije, posebno, ophođenje sa psom. Na primer dresiranje psa sa izrazitom proždrljivošću treba zasnovati na bezuslovnim nadražajima hrane.

Praktični rad sa psima je pokazao da se na gotovo sve dominantne reakcije može uticati. Ponekad je dovoljno izmeniti uslove sredine u kojoj pas živi pa da se donekle izmeni i karakter dominantne reakcije. Na primer, pas se nalazi u uslovima gde se sa njim loše postupa, gde ga tuku i zastrašuju. Kod takvog psa će se obavezno razvijati odbrambena reakcija pasivnog oblika. Kad bude video nepoznatog čoveka, takav pas će pokazati kukavičluk,

bežaće od ljudi podvijenim repom. I obrnuto, kada se sa psom lepo postupa, kod njega se stalno razvijaju hrabrost i bes. Takav pas se neće plašiti ljudi i karakter njegove odbrambene reakcije će biti aktivan. Njegovo ponašanje uvek će biti ponašanje hrabrog psa.

Dakle, ako se u procesu obučavanja primenjuju prikladna tehnika i metoda dresiranja kod psa će se moći razviti određene vrste dominantnih reakcija i odgovarajuće ponašanje. Od psa kukavice je moguće napraviti hrabrog i aktivnog psa ali se dešava i suprotno. Ima i pasa kod kojih je nemoguće bilo šta izmeniti bez obzira na metod i tehniku dresiranja. Ovde se u prvom redu misli na uzrast psa. Kod starog psa sa odbrambenom reakcijom pasivnog oblika je skoro nemoguće izgraditi aktivan oblik odbrane. Kada je pas star i zreo, kada je već prilično formirao svoju ličnost, jako je teško savladati postojeće stanje. Nasuprot tome, mlade životinje lako reaguju na promene sredine. Kao što je poznato psi se, kao i druge životinje, rađaju sa određenim sistemom reakcija koji se sa rastom sve više obogaćuje uslovnim refleksima. To bogaćenje je kod pasa naročito izraženo za vreme dresiranja kada se pored prirodnih nadražaja koriste i veštački. Sa psom koji ima izraženu odbrambenu reakciju aktivnog oblika treba postupati odvažno prilikom dresure a sa psom koji je ima u pasivnom obliku mnogo blaže i nežnije treba postupati itd. Uvek, naime, treba imati u vidu koja reakcija dominira kod psa

Ponašanje, socijalizacija, obuka

   Donošenje odluke o nivou tj. vrsti obuke koji odgovara Vašim potrebama nije nimalo lako. Ljudi iz kinoloških krugova će Vam najčešće preporučiti punu "radnu" obuku. Većina vlasnika pasa, međutim, na "radnu" obuku gleda kao na beskonačno šetanje u krug u cilju savršeno poravnatog psa

uz levu nogu. Iako skoro svi instruktori praktikuje baš ovakve metode, osnovna obuka uključuje osnovne veštine koje osposobljavaju vlasnika za samostalno izvođenje obuke.

            Ono što zapravo želi velika većina vlasnika pasa je jednostavno pristojan pas koji je prihvatljiv za društvenu sredinu u kojoj živi i po kojoj se kreće. Količina vremena i napora potrebna da bi se ova želja ispunila zavisi od nekoliko faktora od kojih su najvažniji: strpljenje i upornost u učenju, temperament psa i količina vremena koju pas ima na raspolaganju za učenje. Što više vremena pas provodi u porodici lakše će mu biti da nauči društvene norme ponašanja samim tim što će imati više prilike da vežba, greši, da bude ispravljen i da bude nagrađen za lepo ponašanje.  Efikasno učenje zahteva dobar "tajming" odnosno odgovarajući momenat za akciju. Ovo je faktor koji vlasnici pasa najteže razumeju.

            Osnovna razlika između načina na koji uče ljudi i načina na koji uče psi je korišćenje jezika. Roditelj može objasniti svom šestogodišnjem detetu da jedan postupak [pohvala ili prekor] imaju direktnu vezu sa drugim događajem koji se dogodio u prošlosti. Jezik je taj "most" koji povezuje sadašnje sa prošlim vremenom. Ono što je još važnije je da jezik može objasniti ili opisati detetu kakvo ponašanje je prouzrokovalo pohvalu ili prekor. Psi očigledno nemaju razvijenu moć govora pa je tako pravovremeno reagovanje ključno za povezivanje akcije (pohvale ili korekcije) sa događajem.

            Sposobnost komuniciranja bez upotrebe reči je najvažnija od osnovnih veština koju možete naučiti na kvalitetnoj obuci za dresuru. Ako Vas instruktor nauči da razumete "govor tela" svog psa, a zatim i kako i kada da reagujete u odnosu na taj "govor", Vi ćete biti na veoma dobrom putu da uskoro imate pristojnog i društveno prihvatljivog psa. Primer: Vi želite da naučite svog psa da ne juri mačke. Najneefikasniji način da to i postignete je da vičete na psa kada  se vrati iz jurnjave za mačkom. Još jedan

pogrešan način je da ga grubo trzate unazad na uzici kada počne da vuče ka mački.

            Najefikasniji način je da korigujete psa zbog što je pomislio na to da pojuri mačku. Kako? Kako znati šta pas uopšte "misli"? Posmatrajte svog psa. Njegova pažnja biće usredsređena na mačku. Posmatrajte "govor tela" i videćete kako tenzija raste - ako dopustite da tenzija kulminira čekali ste nešto više nego što je potrebno. Nikada nemojte čekati da pas i bukvalno krene da uzme hranu sa stola već glasno izrazite negodovanje kada on tek postaje zainteresovan i skoncentrisan na hranu.

            Usaglašavanjem trenutka vaše reakcije sa trenutkom kada pas formira želju za nekom akcijom, ali još to nije učinio, uspostavićete najjaču moguću povezanost između Vaše reakcije i postupka koji ju je izazvao. 

Najkvalitetniji kursevi dresure Vas uče zašto da radite nešto i kada. Većina površnih kurseva uče prema šablonu. Prosečni instruktori vrlo malo ili nimalo ne razumeju ponašanje pasa ili način na koji se čita pseći "govor tela". Prepoznavanje dobrog "tajming"-a nije lako ako učite sami sebe, mada kvalitetne knjige ili video kasete mogu biti od pomoći.

Ako nemate mogućnosti da priuštite kvalitetnog instruktora pokušajte sa drugim vlasnicima pasa jer ćete na taj način moći da posmatrate jedni druge i da vidite kako ko tempira svoje reakcije odnosu na ponašanje psa. Pravovremena pohvala je podjednako važna kao i pravovremena ispravka!

Još jedan od problema sa kojim se vlasnici pasa suočavaju su kontradiktorne informacije. Postoji puno tehnika obuke pasa a neke od njih iako se zovu različito to u suštini nisu. Takva situacija može biti zbunjujuća i tu Vam nema pomoći pošto svako hvali svoju tehniku i kritikuje tuđe.

Jedini savet koji je moguće dati u ovakvoj situaciji je da skoro svaka tehnika koju pravilno koristite [strpljivo i uporno] najverovatnije dovodi do veoma dobro vaspitanog i dresiranog psa. Isplati se uložiti određeno vreme za

proučavanje različitih stilova i filozofija obuke kako bi pronašli onu koja Vama najviše odgovara i koju ćete koristiti.

Slobodno vreme psa

Takozvano slobodno vreme ili pauza u dresuri koristi se za opuštanje nervne napetosti u kojoj se pas nalazi za vreme obuke. Komanda za početak pauze je ŠETAJ. Držeći psa pored sebe na dugom povodniku dreser izgovara komandu ŠETAJ i pokazavši pruženom desnom rukom pravac ISPRED šalje psa u šetnju. U početku pas ne pokazuje veliku želju da se odvoji od gospodara ali kasnije kada je više puta ponovljena komanda ŠETAJ on će rado trčati okolo i igrati se.

Pas se drži na dugom povodniku samo prvih nekoliko nedelja dresure dok se kod njega ne razvije odgovor na komandu zabrane FUJ. Kada se kod psa razvije veća disciplina on se oslobađa povodnika za vreme šetnje i dozvoljava mu se puna sloboda kretanja. Međutim ako se na zemljištu gde se vrši dresura pojavi neki jaki nadražaj psu se odmah prikači povodnik, da bi se izbegle neprijatnosti. Češće davanje slobodnog vremena psu se naročito preporučuje za vreme prvog perioda obuke kada se pas obučava da hoda pored dresera. U to vreme je pas veoma nervno napregnut, brzo se zamara i lako se oslobađa uticaja dresera. Na takvo stanje treba naročito obratiti pažnju i psu treba dati odmora.

POMOĆNIK I NJEGOV ZNAČAJ PRI DRESURI

Pri dresuri je ponekad potrebno tražiti pomoć od pomoćnika (markiranta). On može imati različitu ulogu. Pri dresuri psa za čuvanje kuće-dvorišta, uloga pomoćnika sastoji se u tome da pomogne stvaranju kod psa uslovnih aktivno odbrambenih refleksa pri približavanju nepoznatih ljudi. Pas, zavisno od zahteva, treba da laje na njih, ili da upozorava na njihovo približavanje bez lajanja, zatim ih prati i na kraju

zadržava. Najsloženija uloga pomoćnika je pri dresuri psa za praćenje traga, odnosno za pronalaženje lica ili na tragu ostavljenog predmeta po mirisu traga. Dreseru je potrebna saradnja pomoćnika pri navikavanju psa na traganje za čovekom. Pomoću njega se postiže da pas pođe da prati čoveka po mirisu traga. Za pomoćnike treba uzimati one ljude koji su okretni, smeli i istrajni. Vrlo je važno da i pomoćnik bude sposoban i da se već u početku upozna sa osobinama i ponašanjem psa koji se dresira. Pomoćnika je potrebno po mogućnosti što češće menjati, kako bi se pas privikao na ostale a ne samo na jednog. Pri dresuri psa za određene namene, pomoćnik igra ulogu drugog dresera. On je dužan da razvija kod psa privrženost sebi koja obezbeđuje stremljenje psa prema njemu i od njega prema dreseru. U ovom slučaju, potrebno je imati stalnog pomoćnika.

MOGUĆE GREŠKE DRESERA

U procesu dresure, dreser može učiniti različita pogrešna dejstva, što otežava rad sa psom i umanjuje njenu vrednost. U daljem to predstavlja smetnju za rad psa. Greške dresera mogu biti različite: 1.Greške koje se javljaju pri nepravilnom korišćenju komande, 2.Greške koje se javljaju pri nepravilnom korišćenju potkrepljujućih dejstava, 3.Greške u organizaciji procesa dresure, 4.Greške koje kod psa dovode do takozvanih nepoželjnih veza. Osnovni uzrok svih ovih grešaka leži u slaboj teoretskoj pripremi dresera, kao i u njegovom neznanju da naučno analizira proces dresure i izvodi iz njega zaključke koji su neophodni za dalji rad. Mnogi dreseri precenjuju sposobnost pasa i ignorišu kvalitativne razlike između više nervne delatnosti psa i čoveka. Oni upoređuju psa sa čovekom, pripisujući mu sposobnost da shvata i razume čovekovu reč, te da se svesno odnosi prema svojim dejstvima i dejstvima dresera. Drugi dreseri imaju određen nivo potrebnog znanja, no ne umeju ga uvek

iskoristiti. Ovo takođe izaziva greške. Rad se često zasniva bez uzimanja u obzir individualnih osobina pasa, nepravilno se vrši izbor metoda rada itd. Evo koje su najčešće konkretne greške dresera: A) Greške usled nepravilnog korišćenja komandi. Dreser uporedo sa strogo određenim komandama kojima deluje na psa da izvrši ovo ili ono dejstvo, preti mu za neispunjenje istoga. Ovo uzbuđuje psa i izaziva kod nje pojavu nekih orijentirnih refleksa koji kočeći deluju na potrebnu refleksnu delatnost psa. Često se greške javljaju i usled nedozvoljenog spajanja dveju različitih komandi. Na primer: ponekad dreser umesto da izdaje jasnu komandu "daj" (zbog shvatanja po kome psa upoređuju sa čovekom), komanduje "daj aport" na koji se način narušava pojava potrebnog refleksa. Ovo nastaje zato što komanda "aport" za psa predstavlja nadražaj refleksa hvatanja i držanja aportiranog predmeta u svojoj čeljusti, a komanda "daj", obrnuto, predstavlja uslovni nadražaj za njegovo negodovanje dreseru. Komanda od samog početka dresure mora uvek da prethodi pojavi potrebnog refleksa i izdaje se ranije da bi podstakla psa. U protivnom slučaju, jako je otežano stvaranje uslovnih refleksa. Na primer: ako pri kretanju pas ide u noge dreseru, a ovaj vrši trzaj povodnikom pre no što izda komandu "k nozi", uslovni refleks se ne stvara na ovu komandu. Ukoliko pri pozivu psa damo gest posle komande "ovamo", on dugo neće postati signal za dolazak dreseru itd. Vrlo često dreseri potcenjuju ulogu intonacije pri izdavanju komandi. Međutim, znamo da intonacija glasa može biti jak pomoćni nadražaj u dresuri, ako se komanda ponovi u pooštrenom tonu uz bezuslovno mehaničko dejstvo. Nikada pri korišćenju ne treba zloupotrebljavati preteću komandu jer to može dovesti do toga da pas prestane reagovati na nju. Treba znati da komanda "ne" treba da bude za psa uslovni nadražaj kočenja sa pojačanim dejstvom. Često korišćenje ove komande bez potkrepljivanja bezuslovnim nadražajem, vodi ka oslabljenju uslovnog refleksa. Međutim, njena česta upotreba uz jaka bezuslovna potkrepljenja (jak trzaj povodnikom, oštar okovratnik, udarac

korbačem), izaziva u nervnom sistemu psa i radijaciju procesa kočenja. Pas upada u dugotrajno potišteno stanje, što se može javiti i kod drugih navika. Zloupotreba komande "ne", takođe može narušiti pravilan kontakt između dresera i psa. Posebno se treba bojati pogrešne primene ove komande kada pas ispunjava potrebna dejstva. Ovo se dešava na primer: za vreme dresure za izbor stvari. Dreser usled nedovoljne pažnje, sam pobrka predmete, te i kada pas izvrši pravilan izbor, komanduje "ne". Ovo se odražava na proces daljeg stvaranja složenih refleksa za tragačku službu. Prilikom skretanja psa od bilo koga dejstva, umesto komande "ne", potrebno je upotrebiti komandu za izazivanje potrebnog sistema refleksa. Na primer: ukoliko pas skreće pažnju na bilo koji sporedni nadražaj (menja položaj, ustaje, beži, ide prema prostranom nadražaju itd.), dreser ne treba da izdaje komandu "ne", već da ponovi komandu "sedi". B) Dešavaju se greške usled nepravilnog korišćenja nadražujućih dejstava. Pretpostavimo da pas koji je pobegao bez povodnika, skreće na bilo kakav, za dresera sporedni, nadražaj (mačku, pticu itd.), te zbog toga ne dođe odmah kada dreser izda komandu "ovamo", već to učini posle mnogih ponavljanja komande. Dreser zbog toga kazni psa sa nekoliko udaraca. Na ovaj način on narušava osnovni princip potkrepljenja uslovnog refleksa koji se stvara. Stvaranje uslovnog refleksa na komandu "ovamo", može se vršiti samo po podstičućoj metodi. Znači, psu moramo davati poslasticu nakon dolaska dreseru. Primena udarca u ovom slučaju deluje na suprotan način, jer pas počinje da sa strahom prilazi čoveku. Često dreseri zloupotrebljavaju i primenu poslastice, što dovodi do toga da pas počinje skretati pažnju sa svojih dejstava na hranu u rukama dresera, pri čemu se navikava da ispunjava komandu samo u prisustvu hrane. Vrlo je važno ne zaboraviti pomilovati psa i podsticati ga rečima "tako je dobro" u laskavoj intonaciji. Ovi nadražaji učvršćuju potrebne reflekse, pri čemu ne skreću pažnju psa na sebe. Veoma gruba greška dresera jeste neredovno potkrepljivanje u početku dresure, datih komandi sa bezuslovnim nadražajima. Odsustvo u tim

momentima jakih potkrepljujućih dejstava, vodi ka postepenom slabljenju (gašenju) uslovnih refleksa na komandu i ne obezbeđuju sigurnost i jasnoću u daljem radu. C) Greške u organizaciji procesa dresure. Jedna od najčešćih grešaka koja se čini jeste žurba u dresuri. Dreser žuri te zbog toga brzo prelazi sa jedne na drugu radnju, a pri tome kao po pravilu, stvoreni refleksi su nestabilni i nejasni. Pas ponekad odgovara na komandu, a ponekad ne. Njeno ponašanje obiluje mnogim nepotrebnim reakcijama. Sve ovo govori da žurba u dresuri ne vodi ka pravilnom razvijanju u kori mozga psa, željenog diferencirajućeg kočenja. Osobito se negativno ovaj nedostatak u radu dresera sa psom ispoljava kada se pred psa počnu stavljati složeniji zahtevi. U tom slučaju, pas se ne može snaći, jer nema jasne uslovne reflekse na osnovu kojih bi bio u stanju da izvodi rad u složenim uslovima. Ponekad, nepravilno postavljanje procesa dresure se sastoji u nedoslednosti pri primeni uticaja - nadražaja. Na primer: pri radu sa navikama iz opšteg kursa dresure, ne treba početi navikavati psa na izvršenje komande "mesto" ranije nego što on bude dresiran da izvršava na komandu "sedi". To otežava rad na stvaranju navike koju treba dobiti - dreser dejstvuje na psa koja se nalazi u sedećem položaju. Ne treba je takođe siliti da izvršava odjednom bilo kakva naizmenična dejstva. Ukoliko dresiramo psa da preskače samo prepreke, uvek ćemo ga terati da radi na jedan te isti način, čime se pas navikava da na određenu komandu daje dosledno dejstvo. Greškom možemo smatrati i takav rad, kada dreser suviše mnogo u toku jednog zanimanja primenjuje jedan te isti uticaj i dugo se zadržava na stvaranju jednog refleksa. U tom slučaju se za vreme dresure zamara nervni sistem psa. Zato je vrlo važno pri zanimanju sa psom, njegov rad učiniti raznovrsnim. Dozvoljeno je da se za vreme jednog zanimanja može stvarati jedna do dve nove navike i samo učvršćivati već ranije stvorene uslovne reflekse. Uvek u težnji za raznovrsnim radom sa psom, vrlo je važno znati da pri prekidanju rada nad svakom navikom, po mogućnosti, treba utvrditi već dobijeni rezultat. D) Greške koje dovode do

pojave čoveku nepotrebnih refleksa i formiranja nepoželjnih veza. Nepravilan rad dresera često dovodi do toga da pas počne proizvoditi neko dejstvo samo kao odgovor na jednovremene zvučne i vidne komande i obrnuto, on ne reaguje samo na zvuk ili samo na gest. Ova pojava nastaje zato što je dreser za vreme rada mešao ove komande. Na ovaj način trebalo je da radi samo za vreme pokretanja psa u početku rada na jednoj navici. Pogrešno je sprovoditi zanimanje sa psom u jednoj te istoj sredini u toku dugog vremena. Za takvog psa sama sredina postaje nadražaj za izazivanje potrebnih navika. Rezultat toga: u novoj sredini pas otkazuje ispunjavanje stvorenih refleksa. Grupa sličnih grešaka u radu sa psima koja dovodi do pojave sistema nepravilnih refleksa, može, takođe, biti karakteristika i za rad pomoćnika. Ukoliko, na primer: pomoćnik pri izazivanju kod psa mržnje, uvek radi u istom zaštitnom odelu, ljutnja kod psa može biti samo kao odgovor na odelo a ne na čoveka. Ukoliko u toku rada po tragu, pomoćnici pri krčenju traga, ostavljaju za sobom dobro vidljive znake (nabadaju štapiće, drobe zemlju) u tom slučaju, psi se mogu navići da reaguju ne na miris, već na ove orijentire.

Agresivnost pasa

Razumevanje agresivnog ponašanja pasa

            Agresija kod pasa predstavlja ponašanje psa sa namerom da se zaplaši ili povredi čovek ili druga životinja. Režanje, pokazivanje zuba, škljocanje zubima i ujedanje jesu oblici agresivnog ponašanja . Iako je ovaj vid ponašanja normalan za pse, ono je generalno neprihvatljivo za ljude. Zbog toga što ljudi i psi imaju različite sisteme komuniciranja, često dolazi do nerazumevanja dve vrste. Na primer, prijateljsko ponašanje čoveka pas može pogrešno protumačiti kao pretnju ili ugrožavanje. Psi nisu šizofreničari, psihopate, ludaci ili zli kada manifestuju agresivno ponašanje.

            Tipovi agresije

Agresija dominacije – Ova agresija je motivisana psećim društvenim statusom ili njegovom kontrolom društvenih međuodnosa. Psi su društvene životinje koje na svoje ljudske porodice gledaju kao socijalnu grupu ili čopor.

U čoporu postoji društvena hijerarhija, hijerarhija dominacije koju pas prepoznaje kao takvu i sebe u njoj. Ako on shvati da je on na lestvici hijerarhije iznad gospodara, sasvim je sigurno da će ga izazivati u određenim situacijama.

            Zbog toga što ljudi nisu u stanju uvek da razumeju pseću komunikaciju, mogu nenamerno da “izazovu” poziciju koju pas zauzima u čoporu. Na primer, dominantan agresivan pas može zarežati ukoliko bude uznemiren tokom spavanja, odmora na svom omiljenom mestu kao što je kauč ili krevet, iako je uznemiravanje učinjeno na sasvim prijateljski način. Fizički kontakt kao na primer grljenje, maženje po glavi, mahanje ogrlicom iznad glave itd takođe može izazvati kao odgovor agresiju kod dominantnih agresivnih pasa. Dominantni agresivni psi se često nazivaju Dr Džekil i Mr Hajd, jer su izuzetno druželjubivi i dobri dok nisu izazvani. Ovaj tip agresije može biti preusmeren sa ljudi na druge životinje u domaćinstvu.

Agresija motivisana strahom – Ova agresija je motivisana strahom, tj kada pas misli da je on u opasnosti i da će biti povređen. Treba zapamtiti da je pseće shvatanje situacije njegovo viđenje (koje nikako ne mora odgovarati onome što je stvarno za nas kao ljude) i da on reaguje saglasno onome šta i kako vidi i shvata.

Na primer, ukoliko čovek podigne ruku da baci lopticu, pseće shvatanje situacije može biti da on pokušava da ga udari pa će saglasno tome pas i odreagovati tj pokušaće da se zaštiti od udarca. Pas takođe može pokazivati ovaj tip agresije prema drugim psima.

Zaštitnička, teritorijalna i posesivna agresija – ovi tipovi agresije su slični i uključuju odbranu dragocenih resursa za psa. Teritorijalna agresija je obično povezana sa odbranom vlasništva. Međutim, pseće shvatanje teritorije može biti daleko van ograde dvorišta kuće. Na primer, ukoliko redovno šetate svog psa po okolini i dozvolite mu da obeleži teritoriju (urinom), po njegovom shvatanju njegova teritorija može biti ceo blok!          Zaštitnička agresija se uobičajeno odnosi na agresiju prema ljudima i životinjama koje pas shvata kao pretnju prema njegovoj porodici, njegovom čoporu.

            Posesivna agresija – psi postaju agresivni braneći svoju hranu, igračke ili druge dragocene objekte kao što je npr magična krpa ukradena iz kante za smeće!

Preusmerena agresija – ovo je uobičajen tip agresije, pri čemu predstavlja ponašanje koje vlasnici često nisu u stanju da razumeju na pravi način. Ukoliko je pas izazvan na agresiju od čoveka ili psa, on može preusmeriti agresiju na nekog drugog. Na primer, ukoliko dva psa koji su u istom dvorištu laju na psa koji prolazi pored ograde, oni u jednom trenutku mogu agresiju usmeriti jedan na drugog jer ne mogu napasti intrudera.

Predatorska agresija – ovaj tip agresije je redak, jer je motivisan namerom da se pribavi hrana.

Individualne varijacije

            Psi se razlikuju po mogućnostima za pokazivanje agresije u određenim situacijama. Neki psi su skloni da pokažu agresiju sa veoma malo stimulacije. Drugi praktično skoro nikada ne reaguju agresivno bez obzira na situaciju.

            Razlike među psima se uslovljene kako genetskim tako i faktorima okruženja. Ponašanje pasa se može modifikovati određenim tehnikama. Koliko se teško može modifikovati zavisi od pola psa, starosti, rase, temperamenta

i da li su izabrane adekvatne tehnike modifikacije ponašanja i da li su one pravilno primenjene.

            Rad sa agresivnim psima može biti potencijalno opasan, i treba da bude izveden od strane ili uz saradnju sa iskusnim dreserom (na zapadu bihejvioristom) koji razume teoriju učenja pasa i ponašanja.

šta možete da uradite

1. Prvo se obratite veterinaru da isključite faktore bolesti koje mogu biti uzrok agresivnog ponašanja

2. Potražite profesionalnu pomoć. Agresivno ponašanje neće nestati samo od sebe.

3. Preduzmite mere koje će obezbediti da svi budu sigurni. Nadgledajte, ograničite kretanje psa na način koji će obezbediti da pas ne povredi nikog. Ukoliko je pas ujedljiv, smestite ga u boks. Obavezno mu stavljajte korpu.

4. Izbegavajte da psa izlažete situacijama u kojima je on pokazao agresiju. Možda ćete morati da ograničite njegove kontakte sa ljudima

5. Ukoliko je pas posesivan prema hrani, igračkama, nemojte mu dozvoliti da dođe u njihov posed. Ukoliko dođe do neželjene situacije, podmićivanje skoro uvek uspeva (davanje poslastica i odvlačenje njegove pažnje sa predmeta)

Šta ne treba raditi

1. Kažnjavanje neće pomoći, šta više može da napravi problem još gorim. Ukoliko je agresija posledica straha, kazna će još više preplašiti psa i on će postati još agresivniji. Kažnjavanje dominantnog psa će verovatno izazvati eskalaciju njegove agresije sa ciljem da zadrži dominantnu poziciju u čoporu. To će verovatno rezultirati surovim napadom i ujedanjem. Kažnjavanje kod teritorijalnog, posesivnog ili zaštitničkog agresivnog ponašanja će verovatno izazvati odbrambenu agresiju.

2 Nemojte nikada ohrabrivati agresivno ponašanje. Igranje igara u kojima dozvoljavate psu da vas pobedi može kao rezultat imati pokušaj dominantne agresije. Kada su psi ohrabrivani i pujdani i hrabreni da napadaju, takvo ponašanje lako može prerasti u neželjenu agresiju.