Nema sumnje u to da svet moemo sagledavati na razliite naine. Otud moemo zamisliti I kako on funkcionie u dve grupacije. Oliavaju ih svetovi koji oituju odnose poretka I disidenata.

Ljudi poretka uvek podravaju aktuelni raspon moi: politike, ekonomske, kulturne, medijske. Disidenti pak osporavaju aktuelnu mo u svim njenim elementima. Otud oni sanjaju revoluciju, prevrat, preokret svih vrednosti; on s onu stranu poretka: esto spavaju po stanicama metroa ili ispod mostova, otili su negde dalek ood sveta, ponekad etaju po planinskim vrhovima, poput Niea, pa ih zatiemo tamo gde enovski zaliv zavrava svoju pesmu, gledaju nervoznim pogledom pametnog no nemonog oveka.

ta znai da su ovi svetovi odeljeni granicama? Ona je prekid I nastavak, poetak I kraj, zgusnuto podruje meovitih znaenja. Tu je komeanje ljudi I kretanja najsnanije I sa najjaim frekvencijama. Oko granice koja razdvaja poredak I disidente kao granice koja je mentalna mada se uvek moe I fiziki osetiti nalaze se jeretici: oni postoje unutar poretka koji osporavaju, kao asistemski inilac sistema, kao ljudi koji bi da ouvaju ideju poretka, ali na drugim osnovama od vladajuih. To je podruje izkrtanih sudbina. Jer, u njemu pronalazimo prevarante, folirante, kvazikritiare. Kako ih prepoznajemo? Po simuliranju protesta i po prigrabljivanju uticaja, jer se oni u jednom trenu premeu iz pobune u prilagoavanje. Kao prividni jeretici, oni su veoma vaan inilac poretka, jer sistem ima potrebu za simulacijom pobune. Zato? Zato to tek simulacija omoguava da sistem izgleda celovit. Pravi jeretici su neto retko I drugo. Jer, oni su korisni idioti: ne tee osvajanju moi, ve predstavljaju poraeni argument koji odbija da napusti pozornicu, poto veruju da istina I razlozi, naela I stavovi, imaju neku vrednost. Korisni su zato to su omoguil ida poredak prigrabi njihove ideje I vrednosti: u asu kada se smenjuje drutvena paradigm. Stvorivi podlogu da se sve odigra, oni su nehotino no logino obezbedili da u tom asu ispadnu iz igre; zato su idioti.