M I L E N K O S. F I L I P O V I

I R U I S H R A N I B A L K A N S K I H N A R O D A

Kod balkanskih naroda, i u normalnim vremenima, skupl janje samo-rodnih bi l jnih proizvoda i sitnih ivotinja imalo je znatnog udela unarodnom ivotu, u nekom kraju veeg u nekom manjeg. Dovoljno jeda potsetim na mnogobrojne vrste gljiva koje se beru i jedu. pa natrnjine, jagode, borovnice, drenjine. maline i kupine, pueve, koljkei rakove, zatim razno zelje kao: lobodu, tir, koprive i dr.. pa mnogo-brojno lekovito bil je itd. Namirnice takvog porekla su od velikog zna-aja i udela u ishrani osobito kod siromanijeg seoskog sveta, a naro-ito kod pastira, kod kojih se i inae moe nai srazmerno najvieostataka i uspomena iz davne kulturne prolosti. Kao karakteristianprimer naveu samo ovo. Jedan od ispitivaa naeg narodnog ivotaiznosi kako je pastirska hrana u Lici suha i oskudna: zimi pastiri do-bi ja ju hleba i slanine, a leti se hrane zamuzom (meavina sveeg i ki-selog ovijeg mleka). U prolee i u leto im je neto bolje, a to bolje jeu ovome: leti beru jagode, kojih tu ima dosta, a u jesen lenike, kojespremaju i za zimu. U prolee sru musu, sok iz grabova, bukova ijavorova drveta, a jedu i javorovu mezgru (liko).1 A u ratnim i gladnimgodinama, koje su kod nas bile tako este, svet se redovno vraaoiskustvima svojih predaka koja je na taj nain periodski osveavao- pa se hranio korenjem, korom sa stabala i raznovrsnim plodovimakoji se ne jedu u normalnim prilikama, pored toga to se je u veojmeri koristio onim samorodnim proizvodima koje je ve inae upo-trebljavao, kao to su na pr. razline vrste zelja, ir i dr. Nai starizapisi i narodna predanja obiluju kazivanjima o takvim nevoljamai sredstvima kojima su se ljudi sluili da se spaavaju.

Od svih pomenutih samorodnih biljnih proizvoda koji dolaze u obziru savremenoj balkanskoj narodnoj ishrani najvei znaaj imaju hrastovi bukov ir. Jedenje ira u razlinom obliku jest. moe se rei. svuda2 ZBORNIK 1 7

u obiaju. to je najvanije, tako rei i u nae dane ima toga da seod ira pravi i hieb, glavno jelo balkanskih seljaka. Toga je i kod nasu prolosti bilo vie, a upotreba ira za pravljenje hleba bila je nekadaveoma rasprostranjena u zemljama gde ima hrasta.

Hrast je drvo koje uspeva poglavito u Sev. Americi, Evropi i Za-padnoj Azi j i . Poznato je preko 200 njegovih vrsta. Glavne su vrstekoje uspevaju u Evropi: Ouercus pedunculata (hrast lunjak), Quercusrobur i Qu. cerrus (cer). U Junoj Evropi uspeva vie zimzelenih vrsta.Po naim zemljama uspeva nekoliko vrsta hrasta. Vrlo je znaajno daneke vrste hrasta nose imena koja su dobile ba po ukusu svog ira:blagim i l i blagunj u Srbiji i Makedoniji a sladunac u Hercegovini(Quercus conferta), zatim vrste gorun i l jut ik (Ouercus sessiliflora). Ikod Bugara su poznati ti isti nazivi: gorun, sladun ili blagun i l jutak.injenica da neke vrste hrasta nose kod Junih Slovena imena po ukususvog ira najbolji je dokaz kako o vel ikoj starini tako i o velikomrasprostranjenju upotrebe ira u ljudskoj ishrani kod Junih Slovena.Hrastov ir se upotrebljavao kod nas i kod naih suseda. a deliminose i danas upotrebljava, da se melje u brano i jede kao hieb, da sejede peen, kuvan ili sirov, da se upotrebljava kao surogat za kafu ida se jede kao lek. Upotrebljavan je ne samo u godinama gladi i osku-dice, nego i u normalnim prilkama.

Hranijivost hrastova ira je u tome to sadri 35% krobnog brana,8% eera, 7% belanevina, 4% masti, a pored toga sadri 2% smole ioko 69% tavne kiseline, zatim gume, celuloze i dr. Od procenta tavnekiseline (tanina) zavisi da li e se ir jesti. Neke vrste ira imajumanje te kiseline, pa su bolje za jedenje. To je osobito sluaj sa QuercusHex 5> s istonjakim vrstama Qu. macrolepis i Qu. vallonea. Meutim,kao to e se videti iz daljih izlaganja, u kontinentalnom delu Balkanajede se i jeo se je ir gotovo od svih vrsta hrasta koje tu uspevaju,pa i od cera, iji je ir najoporniji. Pravilo je da tamo gde uspevajurazne vrste hrasta ljudi jedu ir od one vrste koja je najukusnija, a gdeuspeva samo jedna vrsta, onda se jede taj ir to ga ima. Ve ovde danapomenem da nije tano tvrenje E. Majerhofera da na domai ir,zbog velikog sadraja tanina, ne dolazi u obzir kao ljudska hrana.2I pored te njegove rave osobine, u naim zemljama je ir upotre-bljavan kao ljudska hrana. Dodue, danas vie ir nema ni u balkan-skim zemljama nikakav naroit znaaj u ishrani u normalnim prilikama.Ali, ir se iskoriava za ishranu u mnogim krajevima i na razne naine,to je sve dokaz o negdanjoj veoma rasprostranjenoj upotrebi ira uishrani kod Junih Slovena i drugih balkanskih naroda i o tome da jenekada ir imao znaajan udeo u njihovoj ishrani.

1 Heimovi, M.: Ovarstvo u selu Ivevi Kosi u Lici. Etnografska istraivanja

i graa II (Zagreb 1940), 99.2 Mayerhoffer, E.: Leksikon prehrane (Zagreb 1944), 504.

18

H R A S T O V I R U L J U D S K O J I S H R A N I1. Hleb od ira

Ispitivanjem narodnog ivota i obiaja, uglavnom dobronamerni l judiali bez potrebne etnoloke spreme, opisujui nain ivota i nain ishrane,obraali su panju u prvom redu i gotovo jedino na je la koja se gotoveu kui od b i l j n i h i l i ivotinjskih materija to ih proizvode sama doma-instva. O ishrani u nenormalnim pril ikama oni retko govore, a gotovonikako ne obraaju panju na ono to l jud i , pastiri i deca beru i jeduonako uzgred. Stoga se u naoj nauci malo znalo o oblicima tog naj-starijeg pr ibavl janja hrane i drugih potreba kod nas i o iskoriavanjutakvih proizvoda.

U lanku pod naslovom O narodnoj hrani u Mari jovu prof. V. S.Radovanovi izneo je kako je u izdvojenoj i zabaenoj oblasti Mari-jovu u Makedoniji i danas jo sasvim dobro poznat hieb od ira (zela-dov leb). Odmah u poetku svog lanka naglasio je kako se nita vienije znalo o upotrebi ira za jelo kod Srba sem jednog saoptenja d-raSime Trojanovia: da su gladne godine 1813. u S r b i j i mahom mieliir i pekli hieb (ipak. ve je bilo vie podataka o tome. koji su promakliprof. Radovanoviu). Prelazei na izlaganje o upotrebi hleba od ira uMarijovu. V. S. Radovanovi iznosi kako je hieb od ira bio u Marijovusve do prvog svetskog rata glavna redovna hrana siromanijeg stanov-nitva, a ne samo u gladnim godinama. Takav hieb se jeo osobito kadje i inae oskudna hrana na izmaku, obino jo od sredine zime i svedo nove letine. Planinska sela u Marijovu imala su svoje zabele (za-brane, gajeve), koje su veoma pazila ba radi ira i l i eludi. Svakidomain bi s jeseni brao u svom zabelu ir (u selu Vapranima bi svakinabrao najmanje po 1000 oka), od ega bi se jedan deo upotrebioza ishranu stoke a drugi deo za ishranu eljadi. Dok su u normalnimgodinama samo siromaniji svoju ishranu dopunjavali irom, u gladnimgodinama bi irovni hieb bio glavna hrana svega planinskog stanovni-tva. ir koji bi nabrali s jeseni l judi bi prvo dobro osuili na suncua onda smetali u hambare (soknice). ir namenjen ljudskoj ishraninajpre se stavljao u zemljanu pe, da bi peenjem izgubio opor ili goraka zadobio pri jatni j i ukus. Peen ir bi mleli, a posle se to brano mesilokao obino, presno (beskvasno) testo, od kog se pekao hieb. Za vremeprvog svetskog rata (1915-1918) uniteni su im njihovi hrastovi zabeli,i otada nestaje upotreba ira u ljudskoj hrani.1 I sam prof. Radovanovinaglaava u svom radu kako se irovni hieb upotrebljavao u planinskimselima Marijova i da ni sami Marijovci nisu bili nimalo oduevljenitom vrstom hleba. U zbirci narodnih umotvorina iz Marijova, koju jetakode objavio prof. Radovanovi, ima pesma kojom se rugaju seluVrpskom da im devojke po zabelima beru eludi da od njih pravehleb.2 Prof. Radovanovi je. u pomenutom lanku, uao i u rasmatranjeo poreklu i starini tog naina spravljanja hleba, na to u se i jaosvrnuti u svojim daljim izlaganjima.

19

Upotreba ira u ishrani l j u d i kod balkanskih naroda mnogo je vierasprostranjena i mnogo raznovrsnija nego to je to bilo poznato prof.Radovanoviu. Upotrebljava se ne samo hrastov nego i bukov ir. Poredtoga. ne samo u Marijovu, nego i drugde je bilo da se pravi hieb odira, a bilo je i toga da se ir jeo, pa se i danas jede, i na jo primi-t ivni j i nain: jednostavno peen, kuvan i l i ak i sirov. Podatke za ovajprilog pr ikupl jao sam poglavito na svojim putovanjima. Nisam dospeni u sve srpske oblasti a kamo li u sve druge krajeve. A poto samgotovo svuda tamo gde sam dospevao nailazio na upotrebu ira u l jud-skoj hrani, verujem da bi se o tome moglo sabrati jo mnogo grade.

Kako nisam upuen u botaniku, nisam uvek mogao da saznajem iodreujem od kojih se varijeteta hrasta odnosno bukve jede ir.

Upotreba ira u ishrani veoma je rasprostranjena na Balkanu, takoda se moe smatrati optom pojavom, imajui, razume se. u vidu da uonim krajevima gde nema hrastovih i bukovih uma nema ni upotrebeira u l judskoj ishrani. Isto tako. nestajanje tih uma. koje ustupajumesto oranicama gde e se gajiti itarice koje daju mnogo ukusni j ihieb, povlai sa sobom, kao to se vidi iz primera to ga je naveo prof.Radovanovi i iz nekih koje u ja izneti. i nestajanje ira i irovnoghleba sa jelovnika i najsiromanijih seoskih slojeva. Mnogo je tomedoprinelo i usavravanje saobraaja i olakanje trgovine i snabdevanja.osobito u doba eleznice i parobroda, to je omoguilo brzo i je f t inosnabdevanje itom ne samo u sluaju nerodice ili druge nevolje, negoi u normalnim godinama, za nae tzv. pasivne krajeve, u kojima uopteprinos od domae zemljoradnje i etve ni je dovoljan da prehrani sta-novnitvo. I uvoenje i naglo irenje kulture kukuruza moglo je takodedoprineti da se siromani seoski svet hrani bolj im vrstama hleba.

Da je upotreba ira u ishrani kod naega sveta veoma stara, nisupotrebni neki naroiti dokazi, pored ve iznete napomene o nazivimaza pojedine vrste hrasta po ukusu njihova ploda. Zanimljivo je ipak. daimamo dosta starih pisanih svedoanstava.

^ . Tad su mnogi izgladneli bednici izHercegovine hteli da se sklone u Dubrovnik, ali ih Republika ni je htelada primi. Begunci su, zbog toga, morali stanovati u peinama na mor-skoj obali, hranei se irom, travom i korenjem.4

Sveti Sava, u itiju svog oca Nemanje-Simeona. govori za samasebe kako e c e ...

3 To kazivanje se ne sme shvatiti

bukvalno, jer je ono samo alegorija prema jednom stavu iz prie obludnom sinu u Evanelju po Luki (XV, 16: ... i eljae napuniti trbuhsvoj roiima koje svinje jedahu, i niko mu ih ne davae). Ali, po-kazuje da se je kod Srba u 13 veku dobro znalo za upotrebu ira uljudskoj ishrani, dok je sv. Sava govorio o irenju, a Vuk Karadi jeu prevodu Novog zaveta upotrebio izraz roii, k o j i potpuno odgo-vara grkom izrazu Sv. Sava je dakle, prevodio slobodnoi prilagodavao se srpskoj stvarnosti.

Gladne godine su esto poseivale nae zemlje, i u naim starim leto-pisima i zapisima ostavile su mnogo tunih uspomena. God. 1454 vladalaje velika glad na tlu dananje Bosne i Hercegovine. Verovatno je toista glad, za koju pod godinom 1456 cetinjski letopis belei da je bio20

Prema tome. nije tano da nema nikakvih podataka o upotrebi ira zal judsku hranu u srednjem veku. kako je mislio prof. Radovanovi. Pret-postavljao je, dodue, da su zakonske odredbe naih srednjevekovnihvladara o pr ibiranju dabina od irovnine i l i irovnice i zabraneDubrovake republike da se seku dubovi koji raaju ir znaile da jeir u to vrm imao veliki znaaj za stanovnitvo delom kao stona asvakako i kao l judska hrana.5

Kao to je pomenuto, S. Trojanovi je izneo da su u Srbiji seljacigladne godine 1813 mahom mleli ir i pekli hieb, pa ta vie n i je ni irabilo dovoljno, k o j i su skupl jal i ispod snega. nego su irovom branudodavali i tucane hrastove kore Jo 1948 godine imao sam prilike dasluam po okolini Gornjeg Milanovca da su l j u d i u Karaorevo vreme,kada je bila glad i uopte u gladnim godinama, mleli hrastov ir. Nadrugom mestu iznosi S. Trojanovi uopte kako u gladnim godinamana se narod hranio tucanom cerovom korom i kukuruznim koanjima.leskovom resom, gloginjama, ipcima. divljakama, irom i raznim ivo-tinjama koje su mu do ruke dole.6 U predavanju na IV kongresuzemljoradnikih zadruga. 30 avgusta 1904. govorio je dr Milan Jo-vanovi-Batut i o tom kako su retke kue (a o krajevima da i ne go-vori) u Srb i j i gde se jede ist penian hieb ili ist razni hieb i napolica(tj. smesa od penice i rai). Glavna hrana tadanjem seljaku su projai kaamak. Gdegde upotrebljavaju za hieb krupnik i sirak, gdegde mudomeu krompir. svinjdu itd.. a u gladnim godinama meaju u hiebi loije smese. Kupuju na pr. oinke i posi je pa ih jedu. samelju ir .epurinu i l i hrastovu koru: dodaju zelja, koprive, zemlje itd."

Dok se u pisanim pomenima hleba od ira iz ranijeg vremena negovori nita podrobnije o tome kako je ta j ir pripreman, podaci izsavremenog narodnog ivota pruaju nam u tom pogledu blia oba-vetenja. pa nam ujedno objanjavaju i te ture podatke iz ranijegdoba.

Prvi put sam lino saznao u narodu za hieb od ira 1929 godine. Uokolini Skoplja danas se jede obino hieb od meavinc brana od pe-nice, rai. jema i kukuruza, u razliitoj srazmeri. a najmanje od dvevrste brana. Hieb se mesi s kvasom i bez kvasa. Hieb bez kvasa zovese presnica. U selu Ajvatovcu. koje pripada grupi tzv. ridskih (brdskih)sela na severoistoku od Skoplja, kazivali su mi da su nekada, do prenekoliko decenija, siromasi pravili i jeli presnicu i od ira. ir biskupljali i onda ga suili godinu dana. pa bi ga posle toga mleli. Tajhieb je bio gnjecav i, kad se prelomi, razvlaio se kao svila. Vie se nepravi takav hieb, jer su potpuno uniteni hrastovi zabeli oko sela. Uokolini Skoplja poslednjih decenija naglo nestaje ume, pa je verovatnoda je ranije, dok je bilo vie ume, ir imao udela u ishrani seoskog

21

sveta i izvan ridskih sela. Napominjem da je ovaj k r a j oko Skopljaveoma itorodan.

Posle toga i poto sam se upoznao sa rezultatima prof. Radovanovia,a seajui se kako sam i sam nekada rado jeo bukov ir, na svimdocnijim putovanjima marl j ivo sam se raspitivao i o tome i skupiodosta nove grade.

Hieb od ira ili eludi bio je poznat i u drugim krajevima, a l i . seupotrebljavao uglavnom samo u nevol j i , samo u gladnim godinama.Meutim, kako su gladne godine u nekim krajevima, na pr. Popovu,bile veoma este a gladnih l judi b i lo meu siromasima i svake godine,takav hleb se je jeo esto.

U okolini Strumice, gde ima dosta i kestena, hrastov i bukov ir sejedu na razline naine. Ima vie vrsta hrasta, a jede se ir samo odvrste blagima (Qu. conferta), koja je i dobila ime po blagom ukususvog ira. Kada je bila neka glad, u selu Niviinu svaki je domainsabrao po 6-7 tovara ira. Oni su taj ir najpre pekli, pa onda mlel i iod tog brana mesili hieb.

Na Glasincu, u Bosni, kad bi nastala glad, koristili bi razna sredstvakoja se ne jedu u normalno doba, pa su skupljali i ir. Smatraju da jeto bila jo najbolja zamena hleba. Na Glasincu su ir prethodno tukli,pa ga onda mleli i pravili hieb.

U Popovu, u Hercegovini, ir takode ima raznovrsnu primenu uishrani. I u tom kraju se jede elud od raznih vrsta hrasta a naroitood duba sladunca (bijelog duba) i to u veoj meri u gladnim godinamaelud se dobro osui, pa se najpre istuca u stupi, a onda se melje urvnju. Hieb se mesi bez kvasa (u prijesno). U selu Griljanima su mikazivali (1933.) da su oni koji 1877. nisu bili izbegli nego su ostali uselu itav mesec iveli o eludu od kog su pravili hieb. U normalnimprilikama ir jedu samo pastiri.

Za vreme bugarske okupacije (1915-1918), u neposrednoj okoliniPrizrena (selo Vrbiane i dr.) ljudi su, zbog gladi, brali hrastov ir.pekli ga u crepuljama, mleli i pravili hieb od ista irova brana.Takav hieb je mnogo stezao eludac. U Sredakoj upi (okolina Pri-zrena) u vreme okupacije 1915-1918 pravljen je hieb od brana odhrastova ira i od kukuruznih klipova. ir se prethodno suio i tukao,pa se onda mleo. Tako isto i u Metohijskom Pogoru (selo Crkolez),za vreme gladi 1915-1918 jeli su hieb od hrastova ira. Hieb su mesiliu presno.

Hieb od cerova ira jeli su, u vreme gladi, Srbi u Starom Kolainu.ir bi dobro osuili, pa ga onda mleli. Neki ga prethodno nisu pekli,dok su ga drugi pekli. Hleb su mesili u presno i u kvas. Ukusniji jebio hieb s kvasom. Ovaj podatak o upotrebi kvasa zasluuje naroitupanju. To je jedini podatak te vrste do kog sam doao, ali nisamuspeo da pribavim bliih obavetenja o tome. Inae, sva saoptenja sabalkanskog tla govore o irovnom hlebu koji se sprema bez kvasa, upresno. Tako je i drugde u svetu: vrlo je teko potkvasiti irovni hieb.8

Oko 1850 vladala je glad u brdskim selima iznad manastira Stude-nice. Po predanju, tada su se ljudi hranili hrastovim irom i tako su sespasla itava sela. ir je prethodno pren, zatim tucan, a onda se tekmleo i od toga brana mesio hieb.

U okolini Prokuplja, u Toplici, pria se kako je u daljoj prolosti,kad je u ovom kraju bila pustinja, bivala oskudica i tada se jeo ir.ir su mleli, pa od tog brana pravili hieb (mleli su i cerovu koru pameali u brano). A za vreme prvog svetskog rata, u predelima Kosa-nici i Jablanici, l judi su skupljali hrastov ir, suili ga na suncu, zatimga pekli na sau ili emu slinom, pa onda mleli i pravili hieb. Ko jeimao. dodavao je drugog brana.

Arbanaki Nikai u plemenu Kucima jeli su, za vreme gladi, hiebod samog irovnog brana, i to od hrastova ili bukova ira. ir suprethodno suili, pa ga onda mleli u vodenici. Arbanasi u Drenicitakode su, za vreme okupacije 1915-1918, jeli hieb od hrastova ira.Po jednom narodnom predanju Kastrata, tom plemenu je nekada irbio vana hrana.9 Podatak je iz druge ruke, ali je verovatno da je irsluio mesto ita za hleb.

Pored toga to se pravio hleb samo od irova (eludova) brana, irje mleven i to brano dodavano obinom branu od ita ili drugimsmesama. kao to su to izneli S. Trojanovi i M. Jovanovi-Batut zaSrbiju. Tako na pr. na Glasincu su, za vreme prvog svetskog rata.meali u hieb, pored drugih primesa, i hrastov ir, a u Popovu bi, uvreme gladi, obino jeli hieb od samlevene klenove kore, kuzeljina odkukuruza, kozaka, ira i nekih trava, emu bi se dodalo malo pravogabrana. Brano od razliitih vrsta ira sluilo je stanovnicima predelaRame, uz ranije gladne godine, pa tako i u vreme prvog svetskog rata,kao zamena za drugo brano i mealo se u hieb. U Bjelopavliima, ugladnim godinama, melje se hrastov ir i mesa sa drugim branom.ir se prethodno sui. U Kucima su, za vreme austro-ugarske okupacije1915-1918 jeli hieb sa primesom brana od hrastova ili bukova ira.U okolini Bijelog Polja na Limu kao hrana od nevolje sluio je hiebsa primesom brana od bukova ili hrastova ira. ir se prethodno suiopa mleo. Kazivali su mi da su u oskudici za vreme rata 18761877po selima na Kopaoniku tucali hrastovu koru i ir, ali nisam saznaoda li je hieb pravljen samo od toga brana ili je ono dodavano drugombranu. I po selima u junoj podgorini Kopaonika uz glad, na primer1915-1918, jeo se i hrastov ir, koji se mleo i to brano dodavalodrugom emu.

Sluao sam da je u Negotinskoj Krajini gde uspevaju vrste hrastagorun, granica i cer, kad je vladala glad, upotrebljavan i hrastov ir,koji je tucan i mleven. O tome se pria kao o neem to je bilo davno,i nisam mogao tano da saznam da li je hieb pravljen od ista irovabrana ili je irovo brano sluilo kao dodatak drugim vrstama. A upredelu Zaglavku (okolina Knjaevca) jeo se u gladnim godinama,

jo u drugoj polovini 19 veka. hleb pravljen od rai. cerove kore igorunova ira. ir i kora su prethodno sueni pa su mleveni zajednosa rai.

1 PadoeuHoeuh, Bojucjiae C.: O napoAHOj xpann y MapwjoBy. FjiacHJTK Teo~

rpacpcKor ApyinTsa y Beorpa^y XIV (Beorpa^ 1928), 131-133.2 36opHMK 33 eTHorpacpMJy M cpojiKJiop JVJKHC Cp6nje I (CKont>e 1931), 148.3 Tiopoeub, B.: Crmcw CB. Gase (Beorpa^ 1928), 162.

4 CTOJOHOBU^:, JL.: Orapn cpncKM PO.HOCJIOBM n ;ieTonncn (Beorpaa - Cp. Kap-

JIOBUM 1927), 240; JupeneK-Padoibuk: Mcxopiija Cp6a IV (Beorpa^ 1923), 197.5 PadoHoeuk, B. C.: O napornoj xpami y Mapi-ijosy, o. c., 135-136.

f> Tpojanoeub, C.: OrapHHCKa cpncKa je.ia n nwha. CE36 II (Beorpa^ 1896), 31.7 O. c.

r 106.

8 Navedeno prema citatu kod F. BoauK: ripnjioan 3a MCTOpnjv n reorpacpnjy HC-

xpane y JyrocjiaBHJM (Beorpa^ 1939), 17.9 Maurizio, A.: Histoire de l 'a l imentat ion vegetale (Pari 1932). 91.

10 Durham, E.: High Albania. 70. Navedeno prema ci tatu u delu /oki, X.: Lin-

guistisch-kulturhistorische Untersuchungen aus dem Bereiche des Albanischen (Berlinund Leipzig, 1923), 179.

2. Peen, kuvan i prean hrastov ir

Hrastov ir jede se u mnogim krajevima u zrnu. peen, kuvan i l iprean, gotovo kao poslastica, kao to se drugde jedu kesteni. Takvinaini iskoriavanja hrastova ira jo su zanimlj ivi j i nego hleb, jer sunesumnjivo mnogo s tar i j i od iskoriavanja ira za pravljenje branai hleba.

Po strumikim selima, u Makedoniji, jede se hrastov i bukov ir.Od hrasta dolazi u tom kraju u obzir samo ir od blagima. Jede se iprean, ali se vie jede peen. Bukov ir je ukusni j i . Vai kao posla-stica: Samo kad ga ima! Tako isto i u okolini evelije ir se jedepeen, ali se jede i prean.1

Seoska deca u Gradovcima, u okolini Skoplja, beru oko Krstovdana(krajem septembra po novom kalendaru) blagunjiku, ir od hrastablagunja, pa ga peku na vatri kao kestene i jedu. Tu istu vrstu iraberu i jedu i deca po selima Skopske Crne Gore. U predelima Azotui Klepi (srez Veles) jede se peen hrastov ir umesto kestena. Po selimana Ovem Polju peku i jedu ir (irki) kao kestene, ali samo ir odblage vrste hrasta.

Seljaci s Kosova, naroito deca i pastiri, kad idu u planinu, beru ipeku ir od hrasta blaguna. Srpska deca po itavu Kamenakom srezuberu hrastov ir i jedu ga peena. I po Junom Pomoravlju ima togada se jede ir (podaci iz 1946 i 1948!). Tako na pr. u selu Gornjemapskom (okolina Vranja) deca preko zime peku na furuni i jedu irod hrasta blagunike, a za selo Gradnju (Pinjski srez) imam obave-tenja da deca jedu prean i peen ir od hrasta blaguna. Blagunovir se jede i po selima oko Vladiina hana. U okolini Bujanovaca bilaje ranije toga da deaci beru hrastov ir pa ga peku i jedu.24

8 septembra 1946 bio sam na jednoj svadbi u blizanakom naseljuBalajinac-Gradite u predelu Dobriu. Kad sam neke ljude pitao da liznaju to o upotrebi ira u ishrani, oni su se poeli smejati. Svoj smehsu mi objasnili tim da su oni dan pre ba dobro se bili najeli ira.U tom kraju l judi i sada jedu ir. osobito kad uvaju svinje. ir seuopte prethodno ne sui. Kao najbol ja vrsta za jedenje smatra secerov ir, jer da je najs lai. Peku ga tako da ga zapreu u pepeo.Jedva eka da pukne, ree mi jedan od onih sa koj ima sam razgo-varao o tome.

U predelu Starom Kolainu neki su pekli cerov ir u crepuljama,pa ga je l i kao kestene. Za bliu okolinu Novog Pazara sluao samda su i u vreme drugog svetskog rata l judi jeli ir. Pria se da se rodCerovii u okolini Sjenice prozvao tako po tome to su jel i cerov ir,i to od nevolje, kad ni je bilo hleba. Prean slatki ir jedu i l j u d i i decau okolini Studenice i Kral jeva. U okolini uike Poege ima toga da sezimi jede peen hrastov ir.

Hrastov ir peku i jedu obani u dolini Jadra (Srbija). Ne jedu gaiz potrebe i l i nevolje nego radi zadovoljstva. Po takovskim selima, pomom linom saznanju, jede se ir od hrasta granica i kakrun. Kakrunovir je sitniji ali sladi. Jede se prean i l i peen. obani ga zapreu uar i tako peku. Po jednom ranijem saoptenju. vrlo je ukusan ir odhrasta kitnjaka (Quercus conferta) u S lavoni j i k o j i je uglavnom ist ikao i t a l i j a n s k i Ouercus castagnara. Taj ir se jede i u Srbiji. Ne sa-optava se kako se jede. Tog drveta ima i u okolini Carigrada i uLakoniji.2 Kod Srba oko Daruvara, u Slavoniji, ima toga da pastirijedu prean ir: jedu vie bukov, ali jedu i ir od neke slatke vrstehrasta.

U okolini Kladnja (Bosna), u selu Vranoviima i dr.. deca peku navatri ir kao kestene. Bie to ir od hrasta sladuna. Po Sprei (uBosni) jedu prean hrastov ir, i to od hrasta graniara, koji raste uupi a ne u osoju (u japadi). Na Glasincu su obani, u tursko vreme,od gladi jeli sirov hrastov ir. Pojedinac bi pojeo i po sedamdesetkomada. obani katolici u okolini Fojnice (srednja Bosna) jedu peenhrastov ir. U predelu R? mi deca i obani planin jaci peku i jedu bukov,a ranije se je jeo i hrastov ir. U okolini Mostara, u katolikom seluGorancima, bilo je da se jede peen ir ko koan. Sem to se u ne-volji od ira pravi hieb, u Popovu (gde ive katolici i pravoslavni) idanas jo peku, osobito obani, ir ( e l u d ) od duba i jedu ga kao kesten.Peku ga na aru. Ranije su ga jeli u veoj meri nego sada.

Za vreme gladi 1917 godine jeli su u Pivi (istona Hercegovina,sada Crna Gora) hrastov ir. Upotrebljavan je ir od dve vrste hrasta:jedan je bio gorak, a drugi je bio ukusan i bolji za jelo. ir su pekliu aru ili su ga kuvali. Kuvan je podnoljiviji. ir od hrasta bjelosume,ije je zrno sitnije nego u drugih vrsta a malo vee od lenika, skupljase kad sazre i ostavlja se da se sui, pa se zimi jede kuvan. To radeuglavnom deca. Pored toga. ir se i pee. dok je jo sve.

25

1 , C.: O . -

XIV ( 1928), 131-133.2 I ( 1931). 148.3 , .: . ( 1928), 162.

4 , .: ( - . -

1927), 240; -: IV ( 1923), 197.5 , . C.: O , . ., 135-136.

6 , .: . II ( 1896), 31.7 . -, 106.

8 Navedeno prema citatu kod . :

( 1939), 17.9 Maurizio, A.: Histoire de l 'a l imentat ion vegetale (Paris 1932). 91.

10 Durham, E.: High Albania. 70. Navedeno prema ci tatu u delu J o k l , X.: Lin-

guistisch-kulturhistorische Untersuchungen aus dem Bereiche des Albanischen (Berlinund Leipzig, 1923), 179.

Po jednom saoptenju iz etrdesetih godina 19 veka, Arbanasi Labijeli su u to vreme ir kuvan u mleku, a i stanovnici te oblasti u staromveku, Haoni, hranili su se irom, prema kazivanju starih pisaca.3

1 CE36 XXXII, 295.

2 Bolle, C.: Die Eichenfrucht als menschliches Nahrungsmittel. - Zeitschrift des

Vereins fr Volkskunde I (Berlin 1891), 141; Kotschy, Th.: Die Eichen Europas und

des Orients III (Wien und Olmtz, 1859), Nr. 14.3 Cyprien Robert: Les Slaves de Turquie II (Paris 1844), 149. - Navedeno prema

citatu kod /oki. A'., o.e., 179.

3. Hrastov ir kao lekHrastov ir se jede i kao lek, i to samo u leenju srdobolje. Lekarua

pavlina Imbra Luia, pisana kajkavski 1746, pominje i ovaj lek odsrdobolje: nabrati eluda, osuiti, stui, prosejati, pa od toga brananapraviti testo u komadima poput suvih sirovih cigala, pa bolesnikuod srdobolje nastrugati toga u crveno vino i dati da pije vie puta.Dr. Fran S. Gundrum-Oriovanin, koji je objavio tu lekaruu, u svojimobjanjenjima navodi da se irom lece poremeaji varenja, nervoznosti,neurednosti mesenog pranja itd.1 Zanimljivo je da se ir. kao lek odsrdobolje, uglavnom na isti nain kao u Hrvata kajkavaca, upotrebljavai u savremenoj narodnoj medicini u Srbiji. Tako kao lek od rednje,u Prekomoravlju neki Ijute cerov ir, pa samo ono srce osue, istuku,skuvaju u starom vinu i piju.2 Na Glasincu, u Bosni, sluao sam 1932,da se hrastov ir jede kao lek, ali ne saznadoh na koji nain i zbogkoje bolesti (verovatno takode radi leenja proliva ili srdobolje). U tomsvojstvu upotreba ira je nesumnjivo od pomoi, jer medu sastavnimdelovima ira prilian procenat otpada na tavnu kiselinu (tanin).3

1 ZbN XIV (Zagreb, 1909), 79.

2 Mujiuheeuk, M. .: XHBOT Cp6a ce^aKa, CE36 I (Beorpa 1894), 311.

3 Nije mi bio pristupaan rad Reinach: La chene dans la medecine populaire. objav-

ljen u asopisu L*Anthropologie IV (Paris 1893).

4. Hrastov ir kao zamena za ka f uKod Nemaca, a verovatno i kod drugih naroda, ve odavna pren hra-

stov ir se upotrebljava kao zamena za kafu i pravi se irna kafa (Eichel-kaffee). Tek novije vreme, i to svakako pod uticajima iz Srednje Evrope,donelo je da se i na Balkanu hrastov ir upotrebljava kao zamena za kafu.Osobito mu je bila velika takva upotreba za vreme prvog svetskog rata.O upotrebi prena hrastova ira za kafu sluao sam u Popovu (Hercego-vina), na Glasincu i u Rami, u okolini Fojnice, Srebrenice i Vlasenice uBosni, u predelu Toplici kao i u selima u junoj podgorini Kopaonika(gde su za to upotrebljavali cerov ir), po takovskim selima i u Kaeru.Kafa od hrastova ira spravljana je u okolini Prizrena za vreme bugar-ske okupacije 1915-1918. Za kafu je hrastov ir prilino u upotrebi i upredelu Pivi. U predelu Biru, u Bosni, 1933 prili su hrastov ir kaozamenu za kafu. pod pritiskom tadanje ekonomske krize.26

5. Starina i poreklo upotrebe ira u ljudskoj ishraniUpotreba ira u ljudskoj ishrani kod nas i kod naih suseda je po-

reklom iz davne, jamano preistorijske starine, a l i ni je nikakva naaposebna odlika, jer se zna da su mnogi drugi narodi u prolosti jeliir, a mnogi ga Jedu i danas.

Preistorijski stanovnici Evrope hranili su se. pored ostaloga, i irom.Sto je osobito znaajno, oni su ir prili pa ga, verovatno, tek posletukli i mleli. Utvreno je da su ljudi u neolitsko doba, u doba po-etaka zemljoradnje i itarica, skupljal i ir od hrasta Qu. robur L. iQu. sessiliflora Sm.1 U vajcarskim sonicama, kao i u onima u dolinireke Po, nale su se velike koliine ira koji je delimino bio iseenna polutke i spremljen u zemljane sudove. Tako isto. i u selu iz bron-zanog doba kod Bucha. u blizini Berlina, naeno je mnogo zrna ira,oljutenih i raspolovljenih, koja su bila prena.2

S druge strane, i danas kod Indijanaca u Kali forni j i . koji su kaosabirai i lovci na na jn iem s tupn ju privreivanja medu svim naro-dima Sev. Amerike, osnovu ishrane ine ir. orasi, bobice, semenkeod trava, u manjoj meri korenje i lukovi. ir beru l j u d i i momci kojise popnu na stabla i du;im motkama omlate ir sa grana. ir sespravlja tako da se okruglim kamenom razbije l j u s k a , pa se sui nasuncu. Posle se melje. I ir od kalifornijskih vrsta hrasta ima gorine.ali je tim Indijancima poznata vetina kako da irovo brano oslobodete gorine. Oni to postiu sloenim ispiranjem brana vruom vodom.3

U klasinoj grko-rimskoj starini dobro se znalo za upotrebu irau l judskoj ishrani. ir su jeli i Grci i Italici, koji su ve tada bili navisokom stupnju privrednog i kulturnog razvitka, a jeli su ga i druginarodi u oblasti Mediterana. U proizvodima klasine mitologije i lepeknjievnosti klasinih naroda esto se govori o iru kao prvobitnojljudskoj hrani. Tako na pr. kod pesnika Vergilija. Ovidija, Lukrecijai dr. Ne uzimajui uopte u obzir takve podatke, pojedini grki i rimskipisci ostavili su blia obavetenja o iru kao ljudskoj hrani.

Kao irojedi u staroj Grkoj bili su poznati Arkadani na Peloponezu.koji su, u poredenju s ostalim grkim plemenima, bili kulturno zaostali.Herodot je zabeleio reci, koje je tobo izgovorila delfijska proroicaPitija, a po kojima u Arkadiji ima mnogo l judi koji jedu ir

Ne zna se uvek tano ta su stariji pisci mislili pod glandes, jer sutim imenom zvali i plod hrasta i plod kestena. I kod starih Grka nijeu tom pogledu bilo jasne razlike. Utvreno je. ipak. da su Grci i Rim-ljani u proizvodnji hleba upotrebljavali i ir.5 Jednu svoju domauvrstu hrasta nazivali su Italici Aesculus, t. j. jestivi.6

Rimski pisac Plinije ostavio je vrlo zanimljiva saoptenja. Tako oniznosi kako je ir i sada bogatstvo mnogih plemena koja ive u miru.I kad nije oskudica ita, sue ir, prave od njega brano i mese testo,koje upotrebljavaju kao hieb. I sada se jo u Italiji ir stavlja medu

27

1 XXXII, 295.

2 Bolle, C.: Die Eichenfrucht als menschliches Nahrungsmittel. - Zeitschrift des

Vereins fr Volkskunde I (Berlin 1891), 141; Kotschy, Th.: Die Eichen Europas und

des Orients III (Wien und Olmtz, 1859), Nr. 14.3 Cyprien Robert: Les Slaves de Turquie II (Paris 1844), 149. - Navedeno prema

citatu kod Jokl. N., o.e., 179.

Po jednom saoptenju iz etrdesetih godina 19 veka, Arbanasi Labijeli su u to vreme ir kuvan u mleku, a i stanovnici te oblasti u staromveku, Haoni, hranili su se irom, prema kazivanju starih pisaca.3

1 ZbN XIV (Zagreb. 1909), 79.

2 , M. .: , I ( 1894), 311.

3 Nije mi bio pristupaan rad Reinach: La chene dans la medecine populaire. objav-

ljen u asopisu L*Anthropologie IV (Paris 1893).

4. Hrastov ir kao zamena za ka f uKod Nemaca, a verovatno i kod drugih naroda, ve odavna pren hra-

stov ir se upotrebljava kao zamena za kafu i pravi se irna kafa (Eichel-kaffee). Tek novije vreme, i to svakako pod uticajima iz Srednje Evrope,donelo je da se i na Balkanu hrastov ir upotrebljava kao zamena za kafu.Osobito mu je bila velika takva upotreba za vreme prvog svetskog rata.O upotrebi prena hrastova ira za kafu sluao sam u Popovu (Hercego-vina), na Glasincu i u Rami, u okolini Fojnice, Srebrenice i Vlasenice uBosni, u predelu Toplici kao i u selima u junoj podgorini Kopaonika(gde su za to upotrebljavali cerov ir), po takovskim selima i u Kaeru.Kafa od hrastova ira spravljana je u okolini Prizrena za vreme bugar-ske okupacije 1915-1918. Za kafu je hrastov ir prilino u upotrebi i upredelu Pivi. U predelu Biru, u Bosni, 1933 prili su hrastov ir kaozamenu za kafu. pod pritiskom tadanje ekonomske krize.

poslastice. ir je sladi kada se pee u pepelu. Osim toga. zakonom XIItablica bi lo je odreeno da se moe skupl jat i ir koji padne na tueimanje.7

Radi boljeg razumevanja. tim saetim podacima su potrebna neko-l ika objanjenja. Na prvom mestu, treba istai da ir upotrebljavajuu ishrani, i to za spravljanje hleba. mnoga plemena i u vreme kad nevlada oskudica ita. Znai da je ir kao hrana od nevolje bio jo boljepoznat u samoj Ital i j i . Pored takvog naina upotrebe ira, t. j. za hieb,u obinim i u oskudnim vremenima, ir se je jeo i u zrnu. i to prenu pepelu, ba kao to se i danas radi u nekim balkanskim krajevima.Vrlo je znaajno saoptenje o zakonskoj odredbi o iru, jer ta odredbapretstavlja jedan izuzetak, koji je uinjen ba s obzirom na znaaj irau prehrani. Obino, naime, vredi pravi lo i l i zakonski propis da plodkoji s drveta padne na tuu zeml ju ne pripada v iasniku drveta negoonome na iju je zemlju pao. Rimski zakon, meutim, inio je kodhrasta izuzetak, doputajui v l a s n i k u stabla da moe skupl ja t i ir koj ipadne na tue imanje.

Drugi stari pisac, Grk Strabon. ko j i je mnogo putovao i posle iveou Rimu, govori o tome kako su planinci koji su ive l i u Luzitani j i naseveru Iberije (Kalaiki, Asturci i Kantabri) dve treine godine ivelihranei se irom. ir bi su i l i , s t u k l i , pa od toga pekli hieb koji biuvali due vremena.8

Prof. Radovanovi. u svom pomenutom lanku a povodom eludovahleba u Marijovu, pokuao je da iz loi starinu i poreklo tog nainaupotrebe ira, oslanjajui se uglavnom na monogra f i ju dra Waglera.9Radovanovi nalazi da ishrana stanovnitva u Marijovu eludovimhlebom odvodi na jednoj strani i u veoma daleku, srednjevekovnii,pa i klasinu starinu ovih krajeva, a na drugoj strani pokazuje jedanod najprimitivni j ih naina ljudske ishrane, kakav se retko gde jo nazemlji zadrao. Na osnovi nekolikih podataka o upotrebi ira kodstarih Grka i Makedonaca i stanovnika Iberskog Poiuostrva. Radova-novi je doao do zakljuka da kod naih Marijovaca. naseljenih uoblasti stare Makedonije, gde je jo u antiko doba bilo grkih kul-turnih uticaja, i gde i iz rimske periode ima znatnih kulturnih tragova,kao da u spravljanju eludovog hleba nalazimo usredsreena i iskustvagrke antike periode, koja su u predhodnom peenju ira pre jelaradi ublaavanja gorkog okusa, i iskustva rimske periode, koja su upredhodnom suenju i mlevenju u brano, od koga se hieb pekao.10Takav zakljuak nije opravdan. Ako se dve hil jade godina ranije negou Marijovu pominje u pisanim spomenicima hieb od ira, to jo neznai da su naini spravljanja irovog hleba, koji su konstatovani uMarijovu, nasledeni rimsko-grki uticaji. To je samo sluajnost totako starih pisanih vesti ili arheolokih dokaza o spravljanju irovoghleba nemamo i iz dublje unutranjosti Balkanskog Poluostrva. Kaoto sam na mnogim primerima pokazao, u unutranjosti Balkana imamoi danas da se ir samo sui ili da se pee pa onda melje u brano. Obata naina su nesumnjivo iz jo vee starine nego to je rimska i grka28

kulturna epoha, pa su starim Grcima i Riml janima doli iz istog izvoraiz kojega i drugim balkanskim narodima, t. j. iz jo dal je starine aposredstvom starosedelaca u njihovim zemljama il i iz n j ihove zajed-nike prakulture. Onako isto kao to su sauvani jo pr imit ivni j i nainiupotrebe ira u ishrani: da se ir samo pee i tako jede ili da se jedeprean, to je osobito sluaj sa bukovim irom. Prema tome. veza unainu spravl janja ira za hieb kod dananjih stanovnika predelaMarijova i kod starih Grka i Makedonaca moe da postoji ali ne u tomsmislu da su ti naini doli od Grka i l i od koga drugog nego da su ikod Marijovaca (i drugde danas kod junih Slovena i Arbanasa) i kodstarih i dananjih Grka iz istog praizvora.

Mnogi primeri iz balkanskih zemalja koje sam naveo p o k a z u j u dai danas u istom kraju postoje, esto istovremeno, razni naini sprav-Ijanja i upotrebe ira. Sve su to veoma stare praktike i poznate svimnarodima u zemljama gde uspevaju vrste hrasta i j i plod moe da sejede. Preistorijski nalasci koji govore o jedenju ira u davnini, kao iobilate vesti o jedenju ira kod raznih naroda u Evropi, Sev. Afr ic i .Azi j i i Americi, nuno upuuju na to da se ir i na Balkanskom polu-ostrvu jede od davne starine. Nisu nai preci, u pogledu ira. imali tada ue niti su imali potrebe da ue od Grka i Rimljana: znali su to onii mnogo pre nego to su doli u dodir s Grcima i Rimljanima. Kolikouopte dolazi u obzir pr imanje od koga drugoga, moe se mis l i t i samona balkanske starosedeoce. od kojih su i stari Grci primili mnoge kul-turne tekovine. Novi je ut ica je i prenoenje u tom pogledu treba iskl ju-iti ve i stoga to se od pojave itarica upotreba ira smanjuje. Otada,t. j. od pojave itarica, a to je ve od preistorijskih vremena, verovatnoda nije bilo vie nikakvog usavravanja u spravljanju ira za jelo, jernije bilo potrebe za to. poto itarice sve vie potiskuju ir. Stoga svenaine iskoriavanja ira za l judsku ishranu, koji jo postoje, trebasmatrati zaista veoma starim praktikama.

Sem na Balkanskom Poluostfvu. ima u Evropi jo oblasti i narodakod kojih se jede ir i danas ili se zna da se jeo i u istorijsko doba.Naveu nekoliko znaajni j ih primera.

Vrlo je velik broj b i l jn ih proizvoda kojima se l judi u Rusiji slueu ishrani kada nastupi oskudica ili glad. Medu njima se pominje i ir.11Ima. meutim, u Rusi j i i toga da se ir jede i u obinim vremenima:umarski inenjer Ivan Soljanik kazivao mi je (1946) da u njegovomrodnom kraju (sela Panjkova i Petrakova u okolini Dnjepropetrovska),na levoj obali Dnjepra, deca u jesen skupljaju po hrastovim zabra-nima ir od hrasta (Quercus conferta) pa ga posle peku i jedu. Pekuga u vatri kao krompir. Kad se, posle jedenja tog ira, pije voda, onaje veoma slatka. Tatari na Krimu hrane se i sada irom i hlebom odira. ir se sui. Od takvog ira i krene vode spravlja se ukusna mar-melada, a od irovog brana, pomeanog na pola i l i jednom treinoms obinim branom, pravi se hranljiv i ukusan hieb.1- Na tlu dananjeUkrajine, u kraju juno od grada Strija, u okolini Doline, tako jeobina stvar da se brano od ira mesa s obinim branom da se i ne

29

zna za drugu vrstu hleba. Ljudi jedu i sam ir u zrnu. Poljski se l jacidavali su u 16 veku gospodarima zemlje kao dabine i hrastov i bukovir i orahe. Bilo je u Poljskoj, u docnije vreme, vonjaka u kojima suhrastova stabla bila izmeana s vokama. Godine 1846-1851 bila jevelika glad u Poljskoj, i svet se je ispomagao irom: jeo se je hieb oddeteline i ira. Tako isto. ir se je jeo i za vreme gladi u G a l i c i j i 1865.13

Od ira se spravlja hieb i u vedskoj, u vreme oskudice, a u Nor-vekoj je pravljen hieb od ira i u obinim vremenima jo oko 1832.14Ima mnogo podataka i o tome kako je ir upotrebljavan u ishrani ikod naroda Srednje i Zapadne Evrope, osobito u vremenima gladi ioskudice. Tako na pr. u Nemakoj jo u 18 veku bila je sasvim obinaupotreba ira za pravl jenje hleba, a u zabaenim krajevima Bavarskeima i danas tragova tome u narodnim obiajima.15 Hrastov i bukov irsu bili cenjene namirnice i u Francuskoj, o emu ima pisanih svedo-anstava ve od kraja 8 veka, a naroito iz 10 veka.16 U junoj Fran-cuskoj (Provansa i Langdok) jede se i danas ir od jedne vrste hrasta.Taj ir je krupan i treba da je sladi od panskog.17 Hrastov ir su j e l ii Anglosaksonci u Vel. Britaniji.1 8

Na iberskom poluostrvu uspeva osobita podvrsta hrasta Ouercus Bal-lota Desf. iji se plod bellota (od arapskog balut] jede. Uspeva i uatlaskim zemljama Sev. Afrike, a dopire i do Baleara. ir toga hrasta,po svom dobrom ukusu, nadmauje sve ostale sorte: po svojoj slasti ihranljivosti takmii se i s kestenom (koji ne moe da se jede prean).Belota, meutim, jede se i presna i prena. Rado se ostavlja da postojineko vreme da j o j se time potpuno oduzme ukus tanina to ga ima kadje sasvim sveza. Rado se jede i u najotmenijim kuama, pa se iznosina sto kao poslastica, posle ostalih jela. Prodaje se i na trgovima. Pro-daje se i u Londonu.19

Vie je vrsta hrastova u Italiji iji se plod jede, ali su glavne dve.Jedno je Quercus Farnetto, koji uspeva i u Slavoniji i Srbiji (blagun,Quercus conferta), a za koji se misli da je isto to i pomenuti Aesculusiz starog veka. Mnogo vie je rasprostranjena vrsta Quercus robur,koja se u Italiji zove Farnia i l i Rovere. U prvom nazivu osobito padau oi slog far-, koji je u osnovi latinske rijei farma = brano. ir odtog hrasta i danas se jede u Italiji radije nego od drugih vrsta. U oko-lini Napulja i Kazerte jede se pren ir hrasta quercia castagnara(Qu. robur v. Virgiliana).20 I danas ponegde u Italiji ir sluzi za sprav-Ijanje hleba. Na Sardiniji, u okrugu Oljastro, seljaci i danas sprav-ljaju lepinje od irova brana (od ira hrasta Quercus ilex var. Bai-Iota) koje mesa ju s dobro opranom masnom glinom. Gorinu iru obinooduzimaju pomou vrele vode. Pa i na Siciliji i u sredinjim delo-vima Apeninskog poluostrva seljaci se zimi hrane hlebom od hrastovabrana.21

U Aliru je opti obiaj da se jede ir od Qu. ilex var. Ballota. imetani potuju stabla tog hrasta i kad su usred njiva. ir tog hrasta,koji raste u itavoj Sredozemnoj oblasti, sadri malo tanina i ima30

sladunjav ukus.22 Saharski narodi Tihu i Tuareg jedu u nevolji ir iiru slino semenje. kojemu pomou vode oduzimaju njegov gorkiukus.23

I u Prednjoj Azi j i je veoma u obiaju da se jede ir od tamonjihvrsta hrasta. Tako. Arapi u Palestini jedu ir od Qu. Aegilops ili Val-lonea. u Kilikij i se na trgu u Adani prodaje krupni ir, koji je, pren,cenjena zamena za hieb u doba oskudice, a u zemljama oko Eufrata iTigra mnogo se jede ir. osobito kod Kurda. Kurdi skupljaju u jesenir od dve domae vrste hrasta pa ga zimi peku i jedu ili upotreblja-vaju kao dodatak hlebu. A u Persiji se pravi hieb od irova brana ilise ono mesa sa peninim. I na Himalaj i se jede ir od jedne vrstehrasta, ali nije osobito dobar.24

Prema izloenome, upotreba ira za l judsku hranu veoma je raspro-stranjena i jamano veoma stara. Njena raznovrsnost uslovljena je uprvom redu hemijskim sastavom i ukusom pojedinih vrsta ira. a zatimi prilikama pod kojima se upotrebljava. Prema tome, i pojedini nainispravl janja ira (suenje, peenje, prenje, tucanje, mlevenje) zaelosu veoma stari i verovatno su od davnine bi l i poznati ne samo poje-dinim narodima nego i brojnim narodima u pojedinim veim geograf-skim oblastima. Jedna takva oblast je i Mediteran, koja se odlikujeobiljem jestivih vrsta ira i u k o j o j od starine ir igra znaajnu uloguu ishrani stanovnitva te oblasti.

Iako nema istorijskih i pouzdanih arheolokih podataka da su stariSloveni jeli ir ili spravljali od njega hieb, nesumnjivo je da su oniznali za upotrebu ira za hranu, to svedoi i sama etimologija opte-slovenskog izraza elud kao i izraza ir. Lingvisti su pokazali ne samoda su stari Sloveni jeli ir nego da su ga jeli i stari Indoevropljani, ato se potvruje, s druge strane, i ve pomenutim arheolokim nalascima.Tako je na pr. latinski izraz pomum oznaavao prvobitno plod hrastaili nekog drugog divljeg rodnog stabla i postepeno postao naziv zavoe uopte. Slino je i u germanskim i keltskim jezicima, t. j. naziviza hrast odnosno ir i voe vode u vremena kada su plodovi voaka ihrastov i bukov ir smatrani kao jedna nerazdvojna celina.25 Veomaje znaajno da se kod Hrvata na ostrvu Krku i danas svaka voka, kadse ne imenuje po svom pravom, posebnom, imenu, zove stablo, ir, frut(ital.: plod). U ta stabla ili irove spadaju: vinova loza. maslina,smokva, trenja, jabuka, kruka i dr. Ali, iri goje judi jako malo.Inae na ostrvu je poznat i hrast u nekoliko vrsta.26 U neto daljojstarini upotrebljavan je kod dalmatinskih Hrvata izraz ir u jo iremznaenju, kao oznaka za sve to se jede. U tom smislu upotrebljen,susree se izraz ir u spevu Judita (iz 1501 god.) Splianina MarkaMarulia. gde se - u stihovima 109-112 - opeva ta Judita nosi na put:

Poni kad se zglcda spravna jur, kako pirPripravi obeda: kruh, uli. prgu. sir.J vinca malo mir u mii, pa zamakU dvanjkah vas taj ir. Abri bi naramak.

31

Dok se kod Schradera slovensko ir tumai kao da znai ivotnanamirnica i da dolazi od glagola iti (iveti),27 po jednom novijem,moda boljem tumaenju opteslovenska re ir je u vezi s glagolomderati, a izraz elud \ latinsko glans u vezi sa glagolom gutati.'28 Oveetimologije opteslovenskih izraza reit su dokaz da su i stari Sloveniiskoriavali ir u svojoj ishrani kao i mnogi drugi narodi to su inili,i da, prema tome, na Balkan doseljeni Sloveni nisu uili upotrebu irani od Grka ni od Makedonaca. I injenice da se ir i danas upotrebljavau ishrani kod drugih slovenskih naroda, sem kod balkanskih Slovena.govore da je ir kao hrana bio dobro poznat Slovenima i u veoj starini.

I arbanaki nazivi za hrast i ir su slinog porekla kao i slovenski idrugi indoevropski. Arbanaki naziv za hrast - blink, bun^u, bnng(f) -znai otprilike isto to i hlebno drvo, a izraz koker djeri, koji se upo-trebljava za ir pored obinijeg l'an, znai: hrana, krma. Docnije jetaj izraz preao na plodove kulturnih biljaka, strnih i mahunastih. 2 f )

Zanimljivo je objanjenje sovjetskog naunika N. Marra, osnivaai glavnog pretstavnika tzv. jafetidologije. da je latinska re pan -is(hieb) poreklom od grke 3

TOvom prilikom skreem samo panju na to da ni je dovoljno ubedljivpokuaj da se odredbe nekih zakonodavstava po kojima je bila zabra-njena, sea bukve i hrasta kao rodnih stabala objasne tim da je plodtih stabala sluio kao krma stoci.4

Sasvim je dobro protumaio ulogu hrasta, oraha i leske i njihovhtonini karakter u obiajima i obredima prof. Budimir: primarnostnjihovog htoninog karaktera moe se prema naem shvatanju vrlojednostavno protumaiti: hrastov ir. pored repe i zelja, soivice i ribe,prua sa lenicima i orasima glavnu hranu za nae umrle pretke izprostog razloga to se primitivni ovek hranio tim biljkama, pre nego toje postao lovac, pastir i zemljoradnik. To nam potvruje ne samodirektno svedoanstvo jednog rimskog pisca nego i nae rei ir (ezomu kui.

Bukov ir nema u ishrani stanovnika pojedinih krajeva na Balkanuonaj znaaj to ga ma hrastov ir. jer se ne upotrebljava nikad istza pravl jenje hleba. ni tako esto kao dodatak drugom branu zahieb. Ali je i upotreba bukova ira u ishrani prilino raznovrsna iveoma rasprostranjena.

Iako je zabeleen u novije vreme. ipak se odnosi na veu starinujedan podatak o upotrebi bukova ira za ishranu kod Arbanasa. Popredanju koje jo ivi u Klimentima, kad se grupa Klimenata otselilau Srem, a to je bilo 1737.. onaj deo Klimenata koji je ostao sakrio sepo peinama oko Cijevne, gde je iveo o bukovu iru i upotrebljavaojasenov lik mesto soli.4

Kuki Srbi za vreme austrougarske okupacije (1915-1918), mleli subukov ir i meali s drugim branom. Katoliki Arbanasi u Zatrijepu(Kuci) jeli su u to vreme i hieb samo od bukova ira i kore. Tako istoi Nikai. I u Drenici su Arbanasi u to isto vreme pravili hieb od hra-stova ili od bukova ira.

Siromaniji svet u Vasojeviima. kada su nerodne godine, kuva iupotrebljava za hranu, uz beli smok, i razne samonikle trave: tir,lobodu, tavalj itd. obani jedu razline biljke i korenje, koje kopaju ikidaju idui za stokom. esto Ijute bukovu koru za vreme mezgranjai sa stabla kupe sokove i mezgru. Za vreme gladnih godina i prilikomstradanja i austrougarske okupacije u prvom svetskom ratu mnogi su semorali sluiti i pomagati svim tim nainima ishrane. tavie, tucala sei mlela kora zajedno sa bukovim irom, plevom i slinim primesama,

35

pa se to s malim dodatkom brana mesilo i peklo, i time u mnogimsluajevima zamenjivao hieb.5 Tako se je radi lo 1916-1917 i u Niki-skim Rudinama i dr.

Bukov ir u Vasojeviima ni je upotrebljavan samo za vreme gladi ikao dodatak i zamena obinom branu nego ga i u dananje vremejedu deca i obani. Jedu ga obino s jeseni i smatraju ga zdravomhranom, iako se od njega ovek moe ovratati. Jedu ga presna, kao ilenike: jedino se prethodno oguli. Ima i toga da ga beru pa kao i le-nike ostavljaju za zimu. Isto tako je i u Kucima: obino obani, a idrugi, kako Srbi tako i Arbanasi, jedu bukov ir i mezgru i u obinima ne samo gladnim godinama. Jedu ga s jeseni. Kad je godina bogatairom (ir je), obani ga u planini beru i nose za decu. Bukov ir radojedu deca i u Pivi, po selima oko Cetinja i dr.

Kao to sam ve pomenuo. i mnogi obani i drugi odrasli postrumikim selima jedu hrastov i bukov ir. Bukov ir jedu i peen iprean. Bukov je ir ukusni j i od hrastova i smatra se kao poslastica.Po planini Ogradenu ga jedu ne samo obani nego i seljaci. U Debar-skom Drimkolu jede se bukov ir (buklinki), i to prean, ali se pret-hodno sui, jer je gorak kad je sve. Deca i u mijakim selima (Laza-ropolje i dr.) beru i jedu bukov ir. a u selima Leunovu i Niiforovuskupljaju bukov ir (buklinki), kog ima u obilju, radi ulja. Isto tako i uGornjem Pologu se jede bukov ir: jedu ga kad su u planini, i to samoradi zadovoljstva.

U okolini Bijelog Polja i muslimanska i pravoslavna deca jedusirov bukov ir, koji prethodno samo ogule, a za vreme prvog svetskograta, pod austrougarskom okupacijom, pored hrastovog, mleli su i bukovir i to brano meali sa pravim branom. Tako isto obani u StaromKolainu i u junoj podgorini Kopaonika jedu bukov ir kao lenike.

Juno Pomoravlje je oblast u kojoj se i danas jede bukov ir. Iz v iemesta u okolini Vranja, Vladiina Hana i Leskovca, kao i iz CrneTrave, imam podataka da deca rado jedu ir, obino prean, kao lenike.kad idu u planinu. Naroito ga rado jedu svinjari. U planinskom seluBukovoj Glavi (Leskovaki srez) bukov ir i peku i jedu kao kesten.U predelu Crnoj Travi skupljaju deca bukov ir, kad rodi, i sue ga.pa ga peku preko zime. Pojedine kue pripreme toga ira po punuvreu. Od tako osuenog i peenog ira ne opija se.

Govorei o ishrani za vreme gladi kod Srba u Boljevakom srezu(Ist. Srbija), Sav. Grbi iznosi kako se pria da je narod tucao cerovukoru i palice od kukuruza, pa meao sa tricama i jeo. Tako isto, narodje, u oskudici hleba, jeo i bukov ir i lie od leske. Na drugom mestu.govorei o nekuvanim jelima, saoptava da se bukov ir jede poto ses njega slupi (skine) ljuska. Sladak je za jelo, samo kad se vie jedezaboli glava.6 Pastiri po selima oko Soko Banje jedu bukov ir u manjimkoliinama.

Pod Kopaonikom, u njegovoj zapadnoj podgorini (selo Joanica), l judijedu bukov ir kao to jedu i lenike. Ve sam pomenuo kako sam u36

predelu Dobriu bio naiao na l jude k o j i sa zadovoljstvom i sada jeduhrastov ir. Ti isti l judi su mi kazivali da jedu i bukov ir. koji daje mnogo sladi nego hrastov, i jede se prean, kad je dobro zreo. I popredelu Toplici, dal je na zapad od Dobria prema Kopaoniku, pastiri,pa i odrasli, jedu bukov ir kao poslasticu. Jedu ga sveza i sirova, alije ukusni j i onaj koj i se je potsuio leei na z e m l j i . Potrebno je danapomenem da u selu Prekadinu. u Toplici. ive doseljenici iz Bu-garske.

Pastiri iz okolice uike Poege jedu bukov ir u jesen kad pada sagrana. Ima i toga da se bukov ir skupl ja i ostavlja za zimu. Po ta-kovskim selima jede se bukov ir kad ga ima. sada ipak manje negoranije. Jedu ga naroito obani i deca kad nema voa, a s hlebom iodrasli, sada ve retko. Smatra se da je kao i orah. Nekada je u tomk r a j u bilo i toga da se cedi u l je iz bukova ira. kao i iz oraha. Upredelu Raevini (Zap. Srbija) obani rado jedu bukovu mezgru imlado bukovo lie (koje ima malo kiseline). Jede se i bukov ir. koj ise samo oguli. Izjednauju ga s orasima i smatra ju finom poslasticom,iako se od njega, kad se jede u veoj koliini, ovek opije. I u naj-b l i o j okolini Beograda (selo Vel ik i Mokri Lug) jede se bukov ir kaoorasi, a pria se da su se stanovnici tog sela. u prolosti, u zbegovimahranili tim irom.

Kod Srba oko Daruvara (u Slavoniji), pastiri jedu prean bukov ir(bukvicu). Jedan od ranijih ispitivaa narodnog ivota u Slavoniji za-beleio je kako svinjar i u selu Varou. hodajui po umi. jedu i bu-kvicu, za koju kau da je veoma slatka.7

Bukov ir se jede i u mnogim kra jevima po Bosni. Tako u okoliniDervente. po planini Vujaku, jedu bukov ir sirov i propren. Jedu gaosobito svinjari . Po Sprei. i pastiri i odrasli l judi jedu bukov ir(bukvicu), prean, i to uzgred dok ga ima. Prethodno se samo oguli. Nekiga jedu s hlebom. Kad se mnogo jede. onda se ovek oljulja, I okoZvornika i Srebrenice obani jedu bukov ir. naroito kad idu za svi-njama. Taj ir im je ko i l j e l j a k (lenik). U Biru, ne samo obaninego i drugi, kad se nadu u umi, jedu bukov ir, kao i lenike, alise ne sme mnogo jesti, jer se ovek oljulja. I u okolini Fojnice se jedebukov ir. U predelu Rami deca i obani i danas peku i jedu bukov irkoji zovu bukov koan (kesten). A za vreme prvog svetskog rata, utom kraju su mleli bukov ir i to brano dodavali drugom branu zahieb.

Kao hrana od nevolje, bukov ir je sluio i negdanjim branskimetnicima. Kuki etnici su se esto hranili kupusom, krtolom, tikvom,pa travama: kisjelicom, srijemoom, lukom i gomulicama, onda buko-vim irom i mezgrom od bukove i kunove kore.s

U selu Gubinu Dolu (u sastavu MNO Ribaevine, okolina Uzica),neke kue cede i ulje iz bukova ira. Naalost, ne saznadoh kako se toradi.

37

I bukov ir je ponegde upotrebljavan kao zamena za kafu. Tako napr. kod Arbanasa u Drenici peku bukov ir mesto kafe, a to isto rade

Srbi u predelu Jablanici (selo Stubla), pa verovatno i drugde.Bukov ir se jede i kod naroda izvan Balkanskog Poluostrva tako

na pr. u Rusiji i u Ukrajini.

38