milan popovi] belle Époqueteorija i istorija savremenog svetskog sistema imanuela vo-lerstina,...

MILAN POPOVI]

BELLE ÉPOQUE

1

MILAN POPOVI]

Belle ÉpoqueKRITIKA DOGME PROGRESA

Otvoreni kulturni forum

C E T I N J E

DurieuxZAGREB

3

Sadr‘aj

PRVI DEO: Duh vremena

1. Predmet 132. Metod 263. Tri velike pozne 344. Pogled unapred 61

DRUGI DEO: Tipovi

1. Herojski 722. Tragi~ni 793. Cini~ni 844. Sadisti~ki 90

TRE]I DEO: Mehanizmi

1. Nacija 103

2. Svet 111

3. Inercija 118

4. Miopija 124

^ETVRTI DEO: Mene

1. Jedno 140

2. Mno{tvo 146

3. »Progres« 150

4. »Apokalipsa« 157

PETI DEO: Vreme duha

1. Leptir 174

2. Histerija 178

3. Imaginacija 188

4. Novi humanizam 195

O autoru 203

Table of Contents 207

5

Prvi deo

DUH VREMENA

7

^ovekova borba za progres, nu‘an je uslov i sastavni deoprogresa. A svaka dogma progresa suspenduje upravo ovuborbu (po pravilu, tako {to ju delegira na vlast, vo|u, iliboga). Kao SIDA ili AIDS, sindrom ste~enog nedostatkaimuniteta. Zbog toga je dogma progresa pravi neprijateljprogresa, a kritika dogme progresa dodatni uslov i, akoba{ ho}ete, prijatelj progresa.

Ovo bi mogao biti i najkra}i rezime knjige koja je predvama. Razlog da sa ovim rezimeom po‘urim, me|utim,nije toliko u nestrpljenju da {to pre objavim glavnu idejuknjige, koliko u nastojanju da od samog po~etka predupre-dim bilo kakvu, posebno neku veliku i su{tinsku konfuziju.A upravo jedna takva, velika i su{tinska konfuzija, bila bi iona, koja ne bi videla razliku izme|u stvarnog i mogu}egistorijskog progresa (za koji se i ja zala‘em) i kontrapro-duktivne dogme progresa (koju kritikujem), ili, da to pre-vedem na ne{to konkretniji istorijski i duhovni teren,izme|u danas toliko neophodne a retke poznomoderneobnove humanizma (za koju se opredeljujem) i danas toli-ko ra{irenog a pogubnog postmodernog relativizma i ci-nizma (kojem se protivim ali sa kojim me ponekad madauvek pogre{no poistove}uju).

Su{tinski, ‘anrovski i problemski (mada ne i konkret-no, tematski i narativno, posebno ne tako da se dve knjigene bi mogle ~itati svaka za sebe samostalno), Belle époque:kritika dogme progresa, jeste jedna vrsta drugog dela, ili,

9

bolje, nastavka, produ‘etka Dinamike ni{tavila: sociologije ne-slobode. Nepuna tri meseca nakon zavr{etka rukopisa, i se-dam meseci pre izlaska iz {tampe Dinamike ni{tavila, po~et-kom januara 2005, na pitanje (su)izdava~a ove knjige, iprijatelja, Milorada–Mija Popovi}a, da li odnosno {ta pla-niram dalje (pitanje–arhetip za sve montenegrinske skri-bomane), odgovorio sam da o tome jo{ uvek nisam razmi{-ljao, pa zbog toga ne znam, ali da bi to, mo‘da, mogla dabude kritika dogme progresa. Pitanje nije bilo kurtoazno,pa je usledio kra}i razgovor, obrazlo‘enje i preciziranjeiznete ideje, a zatim i prva pozitivna »recenzija«. Spasa vi{enije bilo, Belle époque je i definitivno za~eta: do kraja janua-ra 2005, razgovor je pretvoren u prvi, provizorni, do krajamarta 2005, u drugi, radni koncept, a nakon godinu, godi-nu i po najnu‘nijih dopunskih priprema, provera i ~itanja(od kojih su neka, posebno ona G. V. F. Hegela i F. Ni~ea,bila druga ili tre}a, a neka, posebno ona poznog M. Fukoa,premijerna), krajem juna 2006, onaj razgovor pretvorio sei u tre}i, kona~ni koncept, odnosno plan za pisanje noveknjige (samo pisanje otpo~elo je odmah nakon zavr{etkanastave na univerzitetu po~etkom jula 2006, a zavr{ilo po-~etkom februara 2007).

Dogma progresa dijagnosticirana je kao jedan od glav-nih patogenih nalaza, izvora ni{tavila na{eg vremena, jo{ uDinamici ni{tavila (posebno u njenom odeljku 4. Fenome-nologija). Zbog toga i nije ~udo da se u onom razgovoru,upravo ova dogma, odnosno njena kritika, pojavila onakolako, spontano, bez mnogo razmi{ljanja. Uprkos tome, iz-nenadilo me je (a ovo iznena|enje, pa i blaga neverica, dane ka‘em otpor, traje i dan danas), kada je, ~ak i nekolikoveoma opse‘nih i pa‘ljivih provera, koje su odmah nakononog razgovora usledile, izbor ove teme za glavni, zapravounikatni i ekskluzivni predmet nove knjige, samo dodatnoi vi{estruko potvrdilo. Nikada nisam bio vulgarni materija-

10

list, ali izgleda da je u meni, i do dana{njeg dana, u izve-snoj, pa makar i minimalnoj meri, ostala neka vrsta inerci-je onog preteranog materijalizma, koja je bila toliko karak-teristi~na za sve sledbenike marksizma, neomarksizma ipostmarksizma, u poslednjoj ~etvrtini XX veka. Ne znamkako bih ina~e druga~ije mogao da objasnim ovo svojeprodu‘eno iznena|enje, nevericu, i otpor. Kao da se umeni, zbog ostataka one inercije i preteranosti, ne{to du-boko bunilo, i jo{ uvek buni, protiv bilo kakve primarnosti,unikatnosti i ekskluzivnosti jednog ~isto nematerijalnog,duhovnog faktora, zapravo i protiv sopstvenog, vi{e putapotvr|enog, »tvrdoglavog« nalaza i zaklju~ka, da je upravojedan takav, dakle ~isto nematerijalni, duhovni faktor, kao{to je dogma progresa, ne samo jedan od glavnih, nego ijedan od najdubljih izvora na{eg aktuelnog poznomoder-nog ni{tavila.

Da ipak ne potonem u vrtlog beskona~nih unutra{njihsporenja, pomogle su mi dve skromne ali korisne idejeodnosno interpretacije. Prva se odnosi na stari filozofskispor izme|u monista i dualista, onaj oko pitanja praveprirode, primarnosti i odnosa izme|u duha i materije. Po-red priznanja koje sam ve} izneo (o mogu}nosti izvesne pamakar i minimalne inercije jedne vrste preteranog materi-jalizma), priznajem jo{ i da me ovaj spor, zapravo, nikadanije posebno impresionirao. Ipak, opreznosti radi, zna~ajovog spora, u svoj njegovoj slo‘enosti, radije ne}u negirati,nego }u ga samo, u onom njegovom vaniskustvenom, me-tafizi~kom delu, ostaviti po strani (ili, kako se to obi~noka‘e, u zagradi). Nezavisno od toga da li smo u ovomsporu monisti ili dualisti, ili nas on, mo‘e biti, toliko, iliuop{te ne zanima, naime, ~ovekova materija i duh, u svo-jim samostalnim i interaktivnim egzistencijama, dovoljnosu realni, konkretni i podsticajni, da ne mogu a da u svojerasvetljavanje ne uvuku, ~ak i nas koji i dalje dr‘imo, da jeiskustvo privilegovan, ako ve} ne i jedini izvor saznanja.

11

Zaista, zar je uop{te neophodno da budemo bilo kakvimetafizi~ari, spiritualisti ili mistici, monisti ili dualisti, pada vidimo, najpre, da je ~ovek slo‘eno bi}e, koje jednakokonstitu{u njegova materija i njegov duh, zatim, da ~ove-kova materija, a preko ove i materija uop{te, bitno uslov-ljava i oblikuje ~ovekov duh, kona~no, i obrnuto, da i ~ove-kov duh, »povratno« ili »primarno«, pozitivno ili negativ-no, produktivno ili destruktivno, svejedno, ali uvek sna‘noi ravnopravno, uzvra}a svojoj parnjakinji, materiji. U jed-noj mogu}oj istoriji ovog uzvra}anja, posebno u onom nje-nom delu koji bi se bavio njegovim negativnim, destruktiv-nim, »nesre}nim« oblicima, istorija dogme, odnosno istori-ja dogme progresa, zauzimala bi sigurno jedno od najistak-nutijih mesta.

Druga ideja upu}uje na jedan va‘an i slo‘en evolutivnimoment ~oveka duha–materije (ili materije–duha svejed-no). Na ~injenicu, naime, da je u poslednjih nekoliko hi-ljada godina ~ovekovog nau~no–tehnolo{kog razvoja, svevi{e duha, a sve manje materije. Ali i na sve ve}e i sveopasnije zaostajanje ~ovekovog moralno–politi~kog u od-nosu na njegov nau~no–tehnolo{ki progres (usled ~ega,znamo, mo‘e da do|e i do njegovog totalnog kraja odno-sno samouni{tenja). Bilo kako bilo, jedno je sigurno: sveono {to je gore generalno re~eno o ravnopravnosti i inte-rakciji ~ovekove materije i duha, i o onom dugom uzvra}a-nju ovog drugog onoj prvoj, jo{ vi{e i ja~e va‘i u na{emdana{njem vremenu, koje je, vi{e nego ikada u dosada{njojistoriji, »vreme duha« (dobrog ili lo{eg, to je ve} stvar~ovekovog ovakvog ili onakvog izbora odnosno inteligenci-je). U svakom slu~aju, to je sasvim dovoljno, ne samo daopravda, nego i da nalo‘i, urgentno zasnivanje i razvijanje,jedne relativno nove, celovite i ozbiljne kritike dogme pro-gresa.

12

1.

PREDMET

Jedan od najpoznatijih re~nika u svojoj vrsti, prili~no jesuzdr‘an, ekonomi~an, ~ak oskudan: »bel epok (fr. belleépoque lep period) epoha pred po~etak I svetskog rata«(Milan Vujaklija, Leksikon stranih re~i i izraza, Osmo izdanje,Prosveta, Beograd, 2004, strana 108). U kratkom, veomakratkom opisu, ne nalazimo skoro ni{ta o slo‘enoj genezi,kao ni o jo{ slo‘enijoj evoluciji ovog pojma: o ta~nom ipreciznom vremenu njegovog prvog pojavljivanja u oblastiistorije umetnosti, o njegovom kasnijem preno{enju uoblast istorije uop{te (op{te istorije, ili istorije kao takve,kako se to obi~no ka‘e), najzad ni o njegovom kona~nomodnosno aktuelnom smirivanju u jednoj vrsti narkoti~ke(samo)ironije. Od svega ovoga, u onome »lep period«, ionome »pred po~etak I svetskog rata«, nailazimo samo najedan blagi, veoma blagi nagove{taj.

Uz ovaj nagove{taj, ide i jedna vi{e subjektivna, unu-tra{nja, psiholo{ka dilema: da li je nagove{tena iluzija belleépoque–a, zapravo, potpuno univerzalna, standardna i ob-jektivna, onako kako je potpuno univerzalno, standardno iobjektivno, i svako starenje kao takvo, pa i svako za stare-nje karakteristi~no se}anje na »lepo vreme« prohujale mla-dosti, ili je ovde na delu i ne{to {to je mnogo, mnogoslo‘enije, konkretnije i kontigentnije. Da je ovo drugo, ane ono prvo, dakle da je ne{to mnogo slo‘enije, konkretni-je i kontigentnije, a ne ne{to potpuno univerzalno, stand-ardno i objektivno, govori sociologija svetskog sistema

13

Imanuela Volerstina. Nadovezuju}i se na sociologiju Pitiri-ma Sorokina, i na istoriju Fernana Brodela, posebno nanjihove duge, vi{evekovne statisti~ke serije, sociologija,teorija i istorija savremenog svetskog sistema Imanuela Vo-lerstina, uverljivo markira i kriti~ni period 1914–2050, kaoperiod duge strukturne krize i disolucije ovog istorijskogsistema. U interpretaciji ove {kole, ni prvi svetski rat 1914–1918, zbog toga, nije bio obi~ni, cikli~ni, unutarsistemskirat, prolazni poreme}aj, pogor{anje, nego tek po~etak jed-nog sasvim ekstraordinarnog, ekstrasistemskog i dugotraj-nog (s)loma sistema. Pa zbog toga ni onaj premijerni belleépoque 1900–1914, nije bio, da tako ka‘emo, neki obi~ni,cikli~ni, unutarsistemski belle époque.

I ne samo to: zahvaljuju}i snazi zaboravljanja, tog naj-mo}nijeg, svepro‘diru}eg demona ljudskog ni{tavila, ovajvanredni istorijski belle époque, nakon svog prvog, premi-jernog izdanja s po~etka XX veka, kao da se rasprsnuo umno{tvo novih, malih, repriznih izdanja. U tom smislu,nakon prvog, velikog, mo‘emo da identifikujemo, jo{ naj-manje tri mala, rasprsnuta belle époque–a.

Prvi takav, mali, reprizni, rasprsnuti »lepi period«, bilesu predratne 1980–e u tada{njoj SFRJ. Sticajem okolnosti,pune tri godine, 1985–1988, funkcionisao sam na »dvakoloseka«, kao asistent na Pravnom fakultetu u Titogradu,i, u isto vreme, kao urednik izdava~ke delatnosti u omla-dinskoj organizaciji Jugoslavije u Beogradu. Po mnogo ~e-mu, bilo je to privilegovano vreme i mesto. Sredi{te »ura-gana« u inkubaciji, koji }e ubrzo razoriti ~itav jedan mini–svet. I to u veoma ranoj, zapravo najranijoj fazi ove inkuba-cije, kada su samo retki videli prve znake smrti, a ostaliopu{teno u‘ivali u ekstazi i dekadenciji »lepog vremena«.Glavni kontrast toga vremena, onaj izme|u sveop{te opu{-tenosti i nadolaze}e opasnosti, nikada ne}u zaboraviti. Uz

14

sve ovo, ne treba zaboraviti ni to, da je i ovaj mali, reprizni,jugoslovenski belle époque 1980–ih, imao svoju konekcijuna onaj veliki, premijerni, svetski belle époque s po~etkaXX veka. Naime, jo{ je Imanuel Volerstin, u jednoj svojojlucidnoj i originalnoj rekonceptualizaciji, spojio dva svet-ska rata iz prve polovine XX veka, u jedan veliki svetski,preciznije evro–atlanski, jo{ preciznije nema~ko–ameri~ki,tridesetogodi{nji rat 1914–1944, a zatim je i jedan mla|iali jednako lucidni istori~ar, usred beskrajnog trabunjanjamejnstrimera o »povratku Balkana u XIX vek«, napraviosli~nu intervenciju, spojio rasute monade velikog postjugo-slovenskog haosa i nasilja 1990–ih, i u njihovom najzaddobro osvetljenom kontinuumu, prepoznao poslednje os-tatke ili »proplamsaje« istog onog tridesetogodi{njeg rata,samo sada u jednoj njegovoj u‘oj i unutra{njoj dimenziji,evropskog gra|anskog rata.

Drugi mali, rasprsnuti belle époque, predstavlja pos-lednja decenija XX veka, za Zapad, posebno za SAD, kojesu upravo iza{le kao pobednik iz poluvekovnog hladnograta, i kao jedina preostala supersila na ~itavoj planeti,decenija velikog trijumfa, ali i decenija velike, samoobma-njuju}e iluzije. Trijumf je bio promptan i o~igledan u sva-kom pogledu, samoobmanjuju}a iluzija morala je jo{ da~eka, da tek dobije svoj jedanaesti septembar. Skepti~nijina Zapadu, me|utim, sliku svoje mogu}e mra~ne budu}no-sti, mogli su da vide jo{ i tada, i to ba{ na prokazanomBalkanu, gde se upravo 1990–ih uru{avao onaj samoobma-njuju}i mali jugoslovenski belle époque iz prethodne dece-nije, ali je skepti~nijih tada na Zapadu i u SAD bilo veomamalo, se}ate se ton su davali biv{i stejtdepartmenski apa-rat~ici, novoproizvedeni ideolozi i »teoreti~ari«, sa svojimdelirijumskim fantazijama o »kraju istorije i poslednjem~oveku«, »trijumfu liberalne demokratije«, i sve tako, i svetome sli~no.

15

Za tre}i »lepi period« pre mo‘emo re}i da predstavljanedovr{eno razlivanje nego jednokratno rasprskavanjeonog na{eg premijernog belle époque–a s po~etka XX ve-ka i jo{ uvek samo njegovu zastra{uju}u mogu}nost i pret-nju a ne i njegovu neizbe‘nost (te tek u slu~aju svog stvar-nog realizovanja, i njegovo kona~no, veliko, najve}e ispu-njenje). Zaostajanje na{eg moralno–politi~kog u odnosu nana{ nau~no–tehnolo{ki progres, na po~etku XXI veka, po-stalo je jo{ ve}e i opasnije, nego {to je bilo na po~etku XXveka, pa uop{te nije te{ko ni da zamislimo: ukoliko ~ovekne uspe da zaustavi, ili barem ubla‘i ovo zaostajanje, nakraju XXI veka, lako bi mogao da se na|e u situaciji, dasamo nemo}no konstatuje, kako je ~ak i ~itav kratki aliopaki XX vek, sa ona dva svoja stra{na totalitarna monstru-ma, u odnosu na zamislive a jo{ stra{nije nau~no–tehno-lo{ke i moralno–politi~ke monstrume XXI veka, bio, za-pravo, tek kao jedan mali, naivni i neuverljivi belle époque.A da sve ovo jasno (pred)vidimo, bile su dovoljne ~ak inajoskudnije informacije o gotovo neograni~enim mogu}-nostima dana{nje informati~ke nau~no–tehnolo{ke revolu-cije, i o istovremeno frustriraju}im ograni~enostima, spo-rostima i stagnacijama ~ovekove moralno–politi~ke evolu-cije. I makar samo malo »upla{ene ma{te« iz Izvora totalita-rizma Hane Arent.

Toliko o belle époque iz zanosnog naslova ove knjige.Ali ovaj naslov ipak je vi{e u sferi egzoterije, vidljivog spo-lja{njeg omota~a, »{uma vremena« (Lev Kreft). Tek podna-slov ove knjige direktno upu}uje na skriveno unutra{njejezgro, matricu, vladaju}i duh na{eg vremena. Zbog togase jo{ jednom vra}amo dogmi progresa.

Najpre, jo{ jednom treba naglasiti, ali sada jo{ i razviti iprecizirati, razliku izme|u stvarnog progresa i dogme pro-gresa, koja ostaje klju~na i kriti~na. Ova razlika mo‘e da se

16

formuli{e i ovako: svaki ljudski progres je istorijski relati-van, ograni~en i prolazan, dok je svaka dogma progresa,po svojim uverenjima i pretenzijama, anti–istorijski apso-lutna, apsolutisti~ka, »neograni~ena« i »ve~na«, pa stoga i,najbla‘e re~eno, neadekvatna. U tome je glavni »kvar« sva-ke dogme pa i svake dogme progresa.

[to je upravo re~eno za ljudski progres, va‘i i za svedruge ljudske stvari, pa i za sve stvari uop{te. Sve ima svojpo~etak, za~etak i ra|anje, pa svoj razvoj, ekspanziju, us-pon i rast (uklju~iv, naravno, i svoj vrhunac), najzad i svojeneminovno opadanje, starenje, umiranje i kraj. Vizuelnoodnosno grafi~ki, ovu univerzalnu ali jednostavnu ideju, o»ve~noj vatri«, pulsaciji i meni, ra|anju i umiranju stvari,najbolje izra‘ava i predstavlja ona kriva koja je kao ‘abljiskok: parabola. Kosmos, (planeta) zemlja, ‘ivot, ~ovek (kaovrsta), pa neolit, civilizacija, istorija (u u‘em smislu te re~i),te »na{« jezi~ak neolita, to jest dvadesetpet vekova »gr~ko–rimske i zapadne kulture« (Pitirim Sorokin), najzad i polamilenijuma »savremenog svetskog sistema« (Imanuel Vo-lerstin): ovo je samo preliminarni i sumarni spisak stvarikojima }e se baviti Belle époque. I naravno: svaka od ovihstvari ima}e i svoju odgovaraju}u putanju odnosno parabo-lu.

Vi{e od ostalih, u ovoj knjizi, u fokusu }e ipak bitiposlednja od pobrojanih stvari: polumilenijumska moder-na, ~iju putanju, odnosno parabolu, uglavnom na osnovunalaza sociologije svetskog sistema, opisuje grafik 4. Na-ravno da je na~elno mogu}e da se zamisli i opi{e i nekadruga dogma progresa, to jest i neka dogma progresa uokviru nekog drugog, ranije postoje}eg istorijskog sistemaili civilizacije (mada svi raspolo‘ivi izvori govore o tomekako makar kod starih Grka i Rimljana ideja progresanikada nije bila dominantna: kao {to je dobro poznato

17

tamo je to bila upravo suprotna ideja cikli~nog ponavlja-nja), ali se Belle époque odlu~io upravo za ovaj, »moderni-sti~ki« izbor, pre svega zbog najve}e zainteresovanosti zaprobleme na{eg istorijskog sistema i vremena. U svakomslu~aju, tek sada, u okviru ovog izbora, mogu}e je da se,konkretnije, ta~nije i preciznije, istorijski odredi, i mestoodnosno vreme ro|enja i ‘ivota na{e vrle dogme progresa.Obratite pa‘nju, stvar nije ni malo komplikovana: na grafi-ku 4 to je otprilike poluvekovni segment na{e polumileni-jumske krive odnosno parabole ozna~en slovom a, uglav-nom druga polovina XIX veka, ili, prema jednoj od naj-poznatijih i najpopularnijih knjiga ljudskog »sveznanja«,ne{to preciznije, period 1840–1880, kada se, »kao rezultatkumulativnih nau~nih, ekonomskih i politi~kih promenaprethodnih vremena, me|u obrazovanim ljudima na Zapa-du«, ideja progresa, ne samo pojavila, nego i nadmo}notrijumfovala, i to u njenim najrazli~itijim, pa i me|usobnokonkurentskim oblicima, kao {to su bile teorija evolucije^arlsa Darvina, liberalizam D‘ona Stjuarta Mila, i socijali-zam Karla Marksa (The World Almanac and Book of Facts2005, World Almanac Books, New York, NY, 2005, strana515).

Ne napu{tajte grafik 4, zadr‘ite pa‘nju, stvar je i daljesasvim jednostavna: odmah iza segmenta a, dolazi segmentb, period 1900–1914, zapravo na{ premijerni belle épo-que, koji neposredno prethodi vrhuncu na{eg istorijskogsistema, a zatim, prirodno, i segment c, period dugogopadanja i disolucije ovog sistema 1914–2050, koji }e se,kako pokazuju Fernan Brodel (Civilization and Capitalism,I–III) i Imanuel Volerstin, posebno intenzifikovati nakon1968, 1974, 1989, i 2001.

Pre nego nastavimo sa komentarisanjem grafika 4, ne-ophodno je da malo zastanemo i, makar i u najsa‘etijem

18

GRAFIK 1.

Na{ kosmos, parabola

GRAFIK 2.

Na{ kosmos, spirala

19

GRAFIK 3.

Dvadesetpet vekova »Gr~ko–rimske i zapadne kulture«

(P. Sorokin), tri velike parabole (A = antika, S = srednjevekovlje,

M = moderna), i tri velike pozne (Pa = pozna antika,

Ps = pozno srednjevekovlje, Pm = pozna moderna)

GRAFIK 4.

Na{a polumilenijska moderna, tre}a velika parabola M iz

grafika 3, sa tre}om velikom poznom (poznom modernom)

20

obliku, istaknemo jednu va‘nu, metodolo{ku ~injenicu.Grafik 4, kao i ostali grafici u ovoj knjizi, veoma su jedno-stavni, utoliko {to se po pravilu fokusiraju samo na najve}eistorijsko–sistemske fenomene (pojave, dinamike, tenden-cije, segmente ili faze, posebno kriti~ne faze ra|anja, cveta-nja i umiranja ovog odnosno onog istorijskog sistema), alisu ovi grafici pritom, dakle i u ovim svojim najkrupnijim,najve}im i najjednostavnijim prikazima, uvek i bez izuzet-ka, nau~no odnosno empirijski, pa i kvantitativno, stati-sti~ki utemeljeni, a ne tek hipoteti~ki, pogotovo ne pro-izvoljni. Na neke od ovih temelja, izvora, ve} smo uputili,

GRAFIK 5.

Opasno zaostajanje ~ovekovog moralno–politi~kog u odnosu na

njegov nau~no–tehnolo{ki razvoj

21

na neke }emo tek uputiti. Na ovom mestu, me|utim, upu-ti}emo jo{ samo sasvim generalno i preliminarno, na dvatakva najop{tija i najzna~ajnija izvora (ova dva izvora mogubiti posebno interesantna za one koji na{e grafike i izvore‘ele ne samo da provere nego i da upoznaju celovitije ineposrednije). Prvo, to je moja knjiga (zapravo doktorskadisertacija) Ritam sveta: {kola svetskog sistema Immanuela Wal-lersteina (CID, Podgorica, 1995): uz iscrpnu bibliografiju, uovoj knjizi, zainteresovani ~italac mo‘e da prona|e, i odgo-varaju}u prezentaciju i interpretaciju glavnih teorijskih,metodolo{kih, empirijskih i kvantitativnih odnosno stati-sti~kih izvora, istra‘ivanja i nalaza, za razumevanje i pra}e-nje nastanka i razvitka polumilenijumskog savremenogsvetskog sistema, posebno dvojice u ovoj stvari najzna~ajni-jih autora, Imanuela Volerstina, oca teorije svetskog siste-ma, i Fernana Brodela, oca strukturalne istoriografije, iliistorije dugog trajanja, i, u velikoj meri, intelektualnog ocasamog Imanuela Volerstina (na{ grafik 4 zasniva se upravona ovim izvorima). I drugo, to je jedno od najzna~ajnijihdela sociologije XX veka, Dru{tvena i kulturna dinamika ru-sko–ameri~kog sociologa Pitirima Sorokina, objavljena naj-pre, jo{ pre pola veka, u SAD (1957), a tek nedavno, preve-dena i objavljena i kod nas (CID, Podgorica, Slu‘beni list,Beograd, 2002): upravo u ovoj studiji, autor je izveo onuempirijsku, kvantitativnu, statisti~ku analizu i interpretaci-ju, onih dvadesetpet vekova »gr~ko–rimske i zapadne kul-ture«, koje smo ve} pomenuli, i o kojim }e jo{ biti re~i (naovom izvoru zasniva se i na{ grafik 3: i o njemu }e tek bitire~i).

Vratimo se sada na{em grafiku 4. Fenomen koji sadavalja primetiti, jeste jedna vrsta udvostru~avanja: obratitepa‘nju, u periodu 1840–1880–1900. (segment a), pa i uperiodu 1900–1914. (segment b), progres je i objektivan i

22

subjektivan, postoji, da tako ka‘emo, i u stvarnosti, i uglavama ljudi, u periodu 1914–2050. (segment c), me|u-tim, dolazi do jedne vrste velikog »razvoda«, progres ob-jektivno prestaje, po~inje dugo i bolno opadanje, ali sub-jektivno, po inerciji, u obliku dogme progresa, u glavamaljudi, da se opet tako izrazimo, on, ta~nije njegova pro-du‘ena iluzija, i dalje traje. U filozofiji, ovaj veliki »raz-vod«, poznat je kao dijalektika, ili, preciznije, negativno,kao »{izofrenija«, histerija ili ludilo subjekta (i objekta). Uspiritualizmu, misticizmu i sajnsfik{nu, na primer i u filmu»Duh« (sa Demi Mur), kao onaj beskrajno nesre}ni duh,koji je jo{ uvek zaglavljen u limbu izme|u tela (kojeg jenesre}nik napustio) i neba (do kojeg jo{ uvek nije stigao).

Samo {to na{ istorijski limbo traje ve} skoro ~itav jedanvek. U tom smislu, dogma progresa je zaista ne samovladaju}i, nego i karakteristi~ni, distinktni duh na{eg vre-mena. U drugom delu ove knjige, vide}emo kako ovaj duhkarakteri{e i jedan neuobi~ajeno, ~ak ekstremno {iroki me-gaspektar. »Razvod« subjekta i objekta, koji tako sna‘noobele‘ava ovaj duh, traje ve} ~itav jedan vek, od »bellleépoque«–a s po~etka XX do, evo, po~etka XXI veka, pastoga nije ni ~udo, {to su se, u ovako dugom, uz to idramati~nom istorijskom razdoblju, iz jednog jedinog ba-zi~nog duha, vremenom razvili veoma razli~iti, bogati inestabilni alotropski oblici, morfemi i endemi. Duhovni,mentalni i psiholo{ki. Od, kako bi filozofi rekli, sebe–jo{–uvek–ne–svesnog, ranog, naivnog, i egzaltiranog (heroj-skog), preko sebe–ve}–relativno–svesnog, razvijenog, i ne-sre}nog (tragi~nog) oblika, pa sve do njegova dva posled-nja, ~ak grani~na oblika ili tipa, onog cini~nog, i onogsadisti~kog, koji su, kao jo{ razvijeniji i nesre}niji od svojihprethodnika, sloterdajkovski re~eno, ve} skoro »promijeni-li stranu« (Peter Sloterdijk, Kritika cini~kog uma, Globus,Zagreb, 1992, strana 117).

23

Analiza ~etiri tipa dogme progresa, koja sledi u dru-gom delu ove knjige, usredsredi}e se vi{e na njihove ap-straktne, {to }e re}i dubinske, matri~ne, ontolo{ke karakte-ristike. Radi lak{eg prepoznavanja, povezivanja i pra}enja,me|utim, ovde, u uvodnom delu, valja makar najaviti,imenovati i skicirati, i dva njihova glavna savremena feno-menolo{ka lika. Ergo, dva glavna savremena fenomeno-lo{ka lika dogme progresa, danas, posle hladnog rata, jesuEU Havijera Solane, i SAD D‘ord‘a Bu{a Mla|eg. Jedinazna~ajnija razlika izme|u ova dva »slavna«, ultradogmatizi-vana, gotovo kastinski nedodiriva lika, jeste u tome {to EUHavijera Solane predstavlja jedan vi{e cini~ni, a SAD D‘or-d‘a Bu{a Mla|eg jedan vi{e sadisti~ki tip dogme progresa(pri ~emu je ovaj drugi ve} po~eo da se preliva i u onajvanjski, apokalipti~ki tip).

Razvoj doga|aja posle Drugog zalivskog rata u Iraku2003, naime, veoma brzo je pokazao, da su sve samo-dopadljive retorike o EU kao tobo‘e miroljubivoj i multila-teralnoj alternativi ratobornim i unilateralnim SAD, bilesasvim preuranjene, ishitrene i naivne, ukoliko ve} ne i odsamog po~etka makijavelisti~ki prora~unate, manipulativ-ne i cini~ne. Za samo godinu–dve nevidljivih, unutra{njihaparatskih dinamika, interakcija i adaptacija, spoljne poli-tike Brisela i Va{ingtona, evoluirale su, od prvobitnih, si-muliranih i(li) stvarnih retori~kih divergencija, napetosti ikonfrontacija, do sve sna‘nijih, dubinskih, konzervativno–narodnja~kih, desno–populisti~kih i militaristi~kih konver-gencija. Najbolji primer za ovo je postepeno ali na kraju ipotpuno odustajanje EU od sopstvenih prvobitnih o{trih ieksplicitnih kritika ideje »preventivnog rata« va{ingtonskeadministracije. Na taj na~in, dominantne spoljne politikeEU i SAD, veoma brzo su se bezmalo fuzionisale, u oblikunove–stare svete »evro–atlanske« alijanse. Svog privilego-

24

vanog neprijatelja, ova nova–stara alijansa, veoma brzo jena{la u jednoj drugoj, mra~noj alijansi, onoj novih, po-sthladnoratovskih terorista, Al Kaide i ostalih. A temeljniobrazac »prijateljskog neprijateljstva« ili »neprijateljskogprijateljstva«, bio je ve} tu, nasle|en i recikliran iz vremenahladnog rata. Na osnovu ovog obrasca, dve alijanse, veomabrzo po~ele su da funkcioni{u kao dve »prijateljski nepri-jateljske« ili »neprijateljski prijateljske« frakcije, jedne {ire,zajedni~ke, super–kompleksne, globalne »unholy alliance«odnosno »nesvete alijanse« (Toma‘ Mastnak). O ovoj slo-‘enoj problematici, na drugom mestu. Ovde, na samomkraju, jo{ samo jedna nepretenciozna ali upozoravaju}akonstatacija, naime, da je opisana super–kompleksna »ne-sveta alijansa« »evro–atlanskih« militarista i »islamskih« idrugih terorista, mada, generalno gledano, jo{ uvek istorij-ski otvorena, nestabilna i neizvesna, u ovom momentu,dakle na samom po~etku druge polovine prve decenijeXXI veka, zapravo, prili~no sna‘na, mo}na, i, na ‘alost,dominantna u svetskim razmerama.

25

2.

METOD

U vremenima stabilnih stanja istorijskih sistema, i sistemiznanja, kao njihovi podsistemi, relativno su stabilni. Uovakvim vremenima i stanjima, i odgovaraju}i metodolo{kiuvodi ili predgovori, po pravilu su stabilni i standardni,naj~e{}e obimom neveliki, tako da retko kada zauzimajuvi{e od jedne desetine celokupnog teksta, a sadr‘inomkonvencionalni, neretko sasvim rutinski, ~ak {ablonski.Obrnuto, u vremenima nestabilnih stanja istorijskih siste-ma, i sistemi znanja, kao i odgovaraju}i metodolo{ki uvodiili predgovori, postaju nestabilni, nestandardni i nekon-vencionalni. Obimi metodolo{kih razmatranja tada se zna-~ajno pove}avaju, a sadr‘ine otvaraju za sporove, eksperi-mente i alternative. [to va‘i za istorijske sisteme i njihovesisteme znanja uop{te, va‘i i za savremeni svetski sistem,na{ konkretni, i jo{ uvek ‘ivi, mada opadaju}i istorijskisistem, kao i za njegov sistem znanja, pre svega za moder-nu dru{tvenu nauku, koja je tako|e jo{ uvek ‘iva, iako iona u krizi i opadanju. Zbog toga, i u slu~aju na{eg istorij-skog, duhovnog i nau~nog sistema, ve} skoro ~itav jedanvek, od kako je zapo~ela njegova produ‘ena strukturnakriza (1914–2050), a posebno u poslednje tri–~etiri deceni-je, od revolucionarne 1968, od kako je sna‘nije po~ela dase {iri aktivna i kriti~ka (a ne tek reaktivna i pasivna) svesto ovoj krizi, lako mo‘emo da uo~imo, i one nestandardnesimptome, to jest zna~ajno pove}avanje obima, kao i spo-

26

rova, eksperimenata i alternativa, u odgovaraju}im meto-dolo{kim uvodima ili predgovorima.

U slu~aju Dinamike ni{tavila, ovi nestandardni simpto-mi, izra‘eni su ~ak i mnogo ja~e i jasnije, nego u ve}inidrugih knjiga: od tri dela ove knjige, metodolo{kim raz-matranjima posve}en je ~itav prvi deo (»Metodologija«), ili,preciznije, jezikom suvih brojki, od ukupno 296 stranica,prvi, metodolo{ki deo, zauzeo je ~ak ~itavih 127 stranica,to jest oko 43% od ukupnog obima knjige, {to je, prizna-jem, prili~no retko i neuobi~ajeno, ~ak i za knjige iz na{egvremena krize. Od jednog broja ~italaca, kolega i prijate-lja, zbog toga sam dobio i ne mali broj otvorenih i oporihprigovora. Prigovori su se uglavnom odnosili na navodnopreteranu i stoga lo{u apstraktnost. I, naravno, bilo je sa-svim prirodno, {to sam po~etak ovog odeljka Belle époque–a, odnosno prethodni pasus, iskoristio da na ove prigovoreodgovorim, makar na~elno. Ali ~italac ove knjige ne trebaprevi{e da se pla{i: budu}i da sam najve}i deo metodo-lo{kih problema ve} apsolvirao (ili se makar ja tome na-dam) u Dinamici ni{tavila, ~isto metodolo{kih razmatranja uBelle époque–u bi}e mnogo manje nego u njenoj knjizi–pre-thodnici. Zbog toga u nastavku sledi samo nekoliko op{tihali i ovde neophodnih metodolo{kih podse}anja odnosnoreferenci, i samo nekoliko specijalno za Belle époque zna~aj-nih metodolo{kih prilago|avanja odnosno aplikacija.

Pre svega, podse}anje na metodolo{ki princip transdi-sciplinarnosti. Posebno na ono va‘no upozorenje, koje nasstalno opominje na to kako ovaj princip nikako ne bi smelida shvatimo odnosno praktikujemo kao napu{tanje, negotek kao inteligentno preoblikovanje principa podele rada ispecijalizacije, tako da se podela rada i specijalizacija unauci ubudu}e vi{e ne vr{i u okviru starih i iscrpljenihnau~nih oblasti i disciplina, nego u okviru nekih novih

27

epistemolo{kih i organizacionih principa. U Dinamici ni{ta-vila posebno je ukazano na princip problemske podelerada i specijalizacije, kao na jedan takav novi epistemolo{kii organizacioni princip u nauci, ali je pritom tako|e istak-nuto i to, kako i ovaj princip treba shvatiti i praktikovatikrajnje oprezno i fleksibilno, kao samo jedan takav mo-gu}i, nikako ne, dakle, i kao jedini ili obavezuju}i, noviprincip i oblik. Ovo poslednje zbog toga {to je i celokupniduhovni odnosno nau~ni sistem, ba{ kao i celokupni istorij-ski sistem kojem ovaj pripada, jo{ uvek u stanju superkom-pleksnog i superdinami~nog inter–regnuma, a ne u stanjunekog potpuno starog ili potpuno novog, nespornog, sta-bilnog i kristalizovanog sistema, kao i zbog toga {to }e ovostanje jednog izuzetnog inter–regnuma, potrajati najvero-vatnije jo{ najmanje dve–tri decenije. Pa }e zbog toga,konsekventno, u ovom relativno dugom periodu, i u oblastiepistemologije i organizacije dru{tvenih nauka, adekvatni-ja i inteligentnija biti svaka opreznost, fleksibilnost, otvore-nost, eksperiment i alternativa, nego bilo kakva isklju~i-vost, krutost, zatvorenost, rutina i mejnstrim.

Uostalom, eksperimentalna, posebno problemska tran-sdisciplinarnost, o kojoj ovde govorimo, ima ve} i svojumalu, ali bogatu, ~ak zavidnu istoriju. ^itav XX vek, poseb-no drugu polovinu ovog veka. Vreme velike socijalne kata-klizme. I velike, produ‘ene, nedovr{ene i neizvesne po-stkataklizmi~ke refleksije i konsolidacije. U ovom vreme-nu, u dru{tvenoj nauci, sve je ve}i broj novih pravaca,istra‘ivanja, teorija, studija i knjiga, ~iji je predmet, upravoova kataklizma, trauma shva}ena kao opsesivni problem, ametod, ova ili ona transdisciplinarnost, proizvedena kaoegzistencijalna alternativa staroj, ve} iscrpljenoj i nemo}-noj monodisciplinarnosti. Ovaj broj ve} je toliki, da bi,mo‘da, ve} mogla da se formira, i neka vrsta Mape ili

28

Tablice »Mendeljejevljevih elemenata« transdisciplinarno-sti. U svakom slu~aju, primeri metodolo{ke transplantacijei kombinacije istorije i sociologije, u novoj strukturalnojistoriogafiji Fernana Brodela, i sociologije, istorije, ekono-mije, me|unarodnih odnosa i drugih disciplina, u isto takonovoj i alternativnoj teoriji svetskog sistema Imanuela Vo-lerstina, iako svakako egzemplarni, pa i paradigmati~ni,nikako nisu i usamljeni, i ovo, uprkos svoj notornoj konzer-vativnosti, ‘ilavosti i tuposti jo{ uvek dominantnih metodo-lo{kih monodisciplinarnih mejnstrimera, manje ili vi{e,dobro zna svako ko se dru{tvenom naukom dvadesetogveka, i dvadesetim vekom kao takvim, iole ozbiljnije bavio.

Posebnim zna~ajem za Belle époque, jedna izrazito tran-sdisciplinarna knjiga, ipak se vidno izdvojila. To je Kritikacini~kog uma nema~kog filozofa Petera Sloterdajka. Kritikacini~kog uma Petera Sloterdajka bila je u stvari jedna vrstaglavnog uzora za pisanje Belle époque–a, isto onako kao {toje Zarobljeni um ^eslava Milo{a bio glavni uzor za pisanjeDinamike ni{tavila. Pre svega, re~ je o predmetu. Glavnipredmet nema~kog filozofa, jeste jedna istorijski komplek-sna, specifi~na i negativna forma poznomodernog duha:cinizam. U slu~aju Belle époque–a, to je isto tako jednaprete‘no negativna forma duha: dogma progresa. Bliskostje o~igledna. Bliskost metoda je tako|e velika. Naravno, netoliko u konkretnom izboru i konfiguraciji, koliko u su{tin-skoj problemskoj transdisciplinarnosti. Koja je kao nekaneuralgi~na akupunktura. Kod Petera Sloterdajka, to jenajve}im delom kombinacija (op{te i primenjene posebnopoliti~ke) filozofije i (teorije i istorije) literature, delom i(op{te i nema~ke, »vajmarske«) istorije i (socijalne) psiholo-gije. U Belle époque, to je delom produ‘etak mojih ranijih,delom razvijanje nekih mojih novih »akupunkturnih« od-nosno problemskih transdisciplinarnosti.

29

Sasvim generalno govore}i, problem kojim se konti-nuirano i sistematski bavim ve} oko trideset godina, jesteproblem vlasti, a, unutar ovoga, posebno problem ideolo-gije, te va‘ne reproduktivne komponente svake vlasti.Ovim kompleksnim problemom nisam se ni mogao bavitidruga~ije do transdisciplinarno. Nelagodu transdiscipli-narnosti u na{em vremenu, koja poti~e iz delovanja u uslo-vima prevazi|ene ali jo{ uvek dominantne monodiscipli-narnosti, kao i mnogi drugi, ubla‘avao sam, ako ne i otkla-njao, na veoma razli~ite, ~esto i sasvim spontane, neplani-rane i improvizovane na~ine. Tako sam, za oblast kojom sebavim, naj~e{}e koristio ime »sociologija«, samo zbog toga{to je od svih dru{tvenih nauka upravo sociologija naj-op{tija, pa u nju najlak{e mo‘e da stane i sva ona ekspandi-raju}a transdisciplinarnost bez koje nisam mogao. Sli~no jebilo i sa terminom »teorijska sociologija«: re~enu op{tost itrandsisciplinarnost, ovim terminom, ‘eleo sam samo jo{ja~e da nagalasim. Najzad, istu stvar, nastojao sam da po-stignem, i ~estim optiranjem za »sociologiju politike«, s tim{to je kod ove potonje, na delu bila ne samo ona op{ta,nego i jedna sasvim konkretna i prepoznatljiva transdisci-plinarnost.

Sli~no je bilo i sa imenovanjima izvana. Od ovih, dva subila posebno indikativna. Prvo, Rastka Mo~nika, jednog odvode}ih alternativnih filozofa, sociologa i teoreti~ara savre-menog dru{tva iz Ljubljane, koji je u jednom svom tekstu,moje radove iz ciklusa Balkanska postmoderna, generalnoimenovao kao jednu alternativnu »teoriju ideologije«(»’Balkan’ kao element u ideolo{kim mehanizmima«, uzborniku D. I. Bjeli} i O. Savi}, urednici, Balkan kao metafo-ra: izme|u globalizacije i fragmentacije, Beogradski krug, Beo-grad, 2003, strana132). Po mom mi{ljenju, ovo imenova-nje, bilo je sasvim adekvatno, s obzirom na to da je, s jednestrane, njegovim op{tim terminom »teorija«, moj rad jasnodistanciran od vladaju}e monodisciplinarnosti, ali da je, s

30

druge strane, njegovim preciznim upu}ivanjem na »ideolo-giju«, moj rad istovremeno i dovoljno odre|en, u njegovojalternativnoj i problemskoj transdisciplinarnosti. Drugoindikativno imenovanje mog rada, bilo je ono Nenada Po-povi}a, direktora, urednika i izdava~a Durieux–a iz Zagre-ba, sa Otvorenim kulturnim forumom Milorada–Mija Po-povi}a iz Cetinja, suizdava~a Dinamike ni{tavila, koji je napromociji ove knjige, u Biblioteci »Radosav Ljumovi}«, uPodgorici, 23. septembra 2005, za ovu knjigu odnosnonjenog autora, ne jedanput, upotrebio izraz »filozofija« od-nosno »filozof«. A sve to, uprkos ~injenici da sam ja sam,kao da sam znao da }e biti razli~itih imenovanja, u podna-slovu Dinamike ni{tavila, preventivno i eksplicitno precizi-rao: »Sociologija neslobode«. Zanimljivo je, me|utim, da, niza vreme promocije, ni kasnije, nisam uop{te nalazio zapotrebno, da na bilo koji na~in reagujem. U onome »filo-zofija« odnosno »filozof«, naime, nalazio sam ne{to {to jebilo isto tako adekvatno, ili makar pribli‘no adekvatno,kao neka vrsta indikacije, zamene ili surogata, u svakomslu~aju kao oznaka za onu problemsku transdisciplinar-nost, do koje mi je oduvek bilo najvi{e stalo.

Samo {to sam, unutar ove neprestane transdiscplinar-nosti, sa protekom vremena i iskustva, zna~ajno pomeraoradni odnosno istra‘iva~ki naglasak. Na samom po~etku,tokom 1970–ih i 1980–ih, kao tada jo{ uvek neomarksist, atek potom postmarksist, zaokupljen konkretnom istorij-skom i klasnom analizom, naglasak sam stavljao na njene»objektivne« komponente, posebno na interakciju izme|uekonomije, politike i sociologije (nacionalne i me|unarod-ne). Tokom te{kih 1990–ih, pod uticajem mra~nih demonavlasti i rata, me|utim, po~eo sam naglasak sve vi{e dapomeram, prema njenim »subjektivnim« komponentama,posebno prema odgovaraju}im komponentama masovnepsihologije, straha i histerije, kako su one ve} bile razvije-ne, ili barem nagove{tene, u kriti~ki orijentisanoj politi~koj

31

patologiji (sociologiji), rajhijanskoj psihoanalizi, i socijal-noj psihologiji. Najzad, tek u najnovijoj, tre}oj fazi, po~et-kom 2000–ih, po prvi put, po~eo sam da uspostavljam,kako sam sada uveren, pravi odnos izme|u »subjektivnih« i»objektivnih« komponenti transdisciplinarnosti. U ovompotonjem smislu i pravcu, na mene su najvi{e uticala kom-pleksna istorijsko–duhovna istra‘ivanja Mi{ela Fukoa, po-sebno njegova pozna predavanja na Kole‘ de Fransu iz1981–1982, objavljena pod nazivom Hermeneutika subjekta(Svetovi, Novi Sad, 2003). Uz ve} pomenutu Kritiku cini~koguma Petera Sloterdajka, ova knjiga je, upravo zbog toga,najvi{e uticala, i na moj Belle époque.

U narednom, kao i u odeljcima koji slede, o ovomuticaju bi}e vi{e re~i, ali ve} sada je neophodno, da se ometodolo{koj strani tog uticaja, ka‘e barem ono glavno. Uovom momentu, to su najmanje dve stvari. Prvo, istorijsko–duhovna istra‘ivanja, arheologija i genalogija Mi{ela Fu-koa, uverljivo i jasno pokazuje, kako »istina« (pod navodni-cima zbog toga {to je najve}i deo onoga {to se u dru{tve-nim naukama i praksama narcisoidno i agresivno samopri-kazuje kao »istina« zapravo funkcionalna ali la‘na istorijskasvest odnosno ideologija), u stvari, nikada nije ni u »subjek-tu«, ni u »objektu«, onako odvojenim, izolovanim i hiper-trofiranim, kako ovi naj~e{}e funkcioni{u u vladaju}im in-terpretacijama, nego uvek i tek u njihovoj me|usobnojpovezanosti, isprepletenosti i interakciji. Tako, s jednestrane, Mi{el Fuko uverljivo i jasno pokazuje, kako se ~ove-kov subjekt odnosno duh, mo‘e valjano spoznati, objasnitii razumeti, tek ukoliko se u dovoljnoj meri »iskopa«, ispita irasvetli, i njegova objektivna, materijalna, istorijska zasno-vanost, utemeljenost i uslovljenost (to je i najdublji razlogza filozofova vi{edecenijska strasna istra‘ivanja). Ali, s dru-ge strane, Mi{el Fuko, isto tako uverljivo i jasno, pokazujekako je i obrnuto, to jest kako se ni bez dubokog unutra{-njeg razumevanja ~ovekovog subjekta odnosno duha, po-

32

sebno bez takvog razumevanja njegovih kriti~nih intelek-tualnih, mentalnih i psihi~kih »akumulacija«, komponenti isistema, posebno sistema ludila, sistema nadziranja i siste-ma znanja, ne mogu razumeti, ni najzna~ajnije objektivneistorijske pojave, strukture i promene, posebno ne njihovevelike i »iznenadne« istorijske smene, rupture i lomovi.

I drugo, to je insistiranje Mi{ela Fukoa, na vi{eslojnostii vi{ezna~nosti samih ljudskih znanja. U svojim minucioz-nim arheologijama i genealogijama poznoanti~kih, poseb-no stoi~kih filozofija, naime, francuski filozof razvija, naj-manje tri distinktna sloja i zna~enja ovih znanja, naimeistoriju, epistemologiju, i antropotehniku, ovu poslednjukao ve{tinu humanog opstanka, posebno u vremenu poz-nosti, krize i opadanja. Ovde valja uo~iti jo{ jednu kom-pleksnost, zapravo superiornost metoda francuskog filozo-fa. Arheologije i genalogije Mi{ela Fuko, naj~e{}e su, ba{kako zahteva i sam predmet, najmanje dvostruke, to jest uisto vreme, delom partikularne, vezane za konkretni pro-stor i vreme, {to se razume samo po sebi, delom univerzal-ne, protegnute na {iri prostor i vreme, {to se naj~e{}e nepodrazumeva, ali {to je tako|e esencijalno. Tako je i ovde,posebno kada je re~ o poznoanti~kim, posebno stoi~kimantropotehnikama humanog opstanka. Uz jedan va‘an do-datak. Uz svest, naime, da je tek realna i bliska pretnjanuklearno–ekolo{kog holokausta, u na{em vremenu pre-potentne, neuravnote‘ene i poludele pozne moderne,onim poznoanti~kim, stoi~kim antropotehnikama huma-nog opstanka, retroaktivno dala pravi i puni, bezmalo ap-solutni smisao. I da je tek ovaj i ovakav smisao, sa svomsvojom konkretno{}u, dramati~no{}u i uverljivo{}u, ukazaoi na svu dalju neodr‘ivost, novovekovnog razdvajanja, kon-flikta, pa i neprijateljstva, izme|u subjekta i objekta, duha isveta, znanja i opstanka.

33

3.

TRI VELIKE POZNE

Na najapstraktnijem nivou, vreme, kao i prostor, mo‘e dase zamisli, i kao beskrajni niz koncentri~nih krugova odno-sno sfera. U ovoj zamisli, beskraj je kao neka vrsta kori-snog apsoluta, koji iskustveno jeste nemogu}, ali je kon-ceptualno ne samo mogu} nego i neophodan. Logi~kuneophodnost, nu‘nost i korisnost beskraja, potvr|uje i jed-na od najnovijih konceptualizacija u oblasti teorijske fizike,ona jednog britanskog i jednog ameri~kog fizi~ara, NilaTuroka i Pola Steinharta, o kojoj nas, nakon izvornognau~nog ~lanka, objavljenog u ~asopisu Science, i intervjuasa Nilom Turokom, objavljenog u britanskom dnevnomlistu The Guardian, obave{tava i podgori~ki dnevnik Vijestiod 7. maja 2006. Podgori~ki dnevnik obja{njava i zbog~ega je ova konceptualizacija ve} laskavo promovisana kao»nova radikalna teorija«. Sve do ~lanka Nila Turoka i PolaSteinharta, naime, teorijska fizika kretala se uglavnom akone i isklju~ivo u okviru kosmosa kao na{eg najve}eg isku-stvenog bi}a. Za ovo bi}e, manje ili vi{e precizno, ali svaka-ko nau~no, znalo se da je nastalo pre oko 13, 7 milijardigodina, u onom ~uvenom inicijalnom »velikom prasku«odnosno »big bang«–u, kao i da otprilike jo{ toliko, daklejo{ oko 13, 7 milijardi godina, ima do njegovog neizbe‘nogga{enja odnosno kraja (poslednju informaciju dugujem Jo-vu Mirkovi}u, profesoru fizike na Univerzitetu Crne Gore,koji mi je, negde u prole}e 2006, iznena|en mojim inte-resovanjem za starost kosmosa, referiraju}i na onih njego-

34

vih prvih 13, 7 milijardi godina, rekao kako »ima otprilikejo{ toliko, sada je podne«, ovog poslednjeg, »sada je pod-ne«, dobro se se}am). »Prema Turokovoj teoriji«, me|utim,prenosi, nagla{ava i precizira podgori~ki dnevnik, »svemirje vjerovatno beskrajno star i beskrajno velik«, a na{ »bigbang«, kao i na{e najve}e iskustveno bi}e, dakle na{ ko-smos, samo poslednji takav, u beskrajnoj seriji zamislivih,pro{lih i budu}ih »big bang«–ova i kosmosa.

Uz upravo opisanu, apstraktno–logi~ku nu‘nost i kori-snost, pojam beskraja odnosno beskona~nosti ima i jednuu‘u, radno–istra‘iva~ku svrhu i funkciju. U ovom drugomsvojstvu, on je tu kao na{ najve}i de‘urni memento, kojinas stalno podse}a, opominje i upu}uje, na beskrajnu slo-‘enost, mnogostrukost i otvorenost istorije i sveta. Ali se saovim mementom mora biti krajnje oprezan. Sa njim je kaosa otrovom–lekom: »ubija« i njegov nedostatak i njegovapreterana koli~ina. Nedostatak razara neophodnu kom-pleksnost, vi{ak parali{e svaku pa i bilo kakvu intelektual-nu odnosno istra‘iva~ku aktivnost. Naravno, i ovde je re{e-nje u pravoj meri stvari, ali je problem u tome {to ni ovdeprava mera stvari nije tako jednostavna, pogotovo ne una-pred data, poznata ili propisana, kako to laici ali i dogma-tici naj~e{}e zami{ljaju, nego ona, kao takva, uvek iznova, usvakom novom predmetu, mora tek da se prona|e, otkrijei utvrdi. U tom smislu, izbor odre|enih vremenskih i pro-stornih kona~nosti, iz onih vremenskih i prostornih besko-na~nosti, uvek je metodolo{ki konkretan, bitan i kreativan,dakle subjektivno–objektivan, a ne ~isto objektivan, pred-metan.

Jedan takav konkretni subjektivno–objektivni izborvremenskih i prostornih kona~nosti donosi i Belle époque. Uprethodnom odeljku, ovaj izbor je samo najavljen, u oblikuonog preliminarnog i sumarnog spiska stvari, koji je upu-

35

}ivao na kosmos, zemlju, ‘ivot, ~oveka, te na neolit, dvade-setpet vekova »na{eg« odnosno gr~ko–rimskog i zapadnogneolita, i pola milenijuma moderne; u ovom i u narednimodeljcima, ovaj izbor }e biti detaljnije obrazlo‘en. I zna~aj-nije dopunjen. Dopuna o kojoj je re~, za Belle époque je ~aktoliko zna~ajna, da je stavljena i u sam naslov ovog odeljka.To je zamisao velike ali dobro usredsre|ene komparativnestudije tri velike pozne: pozne antike, pozne medievalistike(srednjovekovlja), i pozne moderne. Ovako zami{ljene, trivelike pozne u sebi zapravo sublimiraju, {to }e re}i sabira-ju, ali istovremeno i podi‘u, redefini{u i redizajniraju, onajprethodni spisak odnosno izbor stvari. Ali izbor vremen-skih i prostornih kona~nosti, to }ete odmah uvideti i sami,nije ni{ta manje logi~ki i istra‘iva~ki slo‘en, te‘ak i zahte-van, nego {to je to bio logi~ki i istra‘iva~ki problem, kon-ceptualizacija i operacionalizacija beskona~nosti.

Ovo se vidi ve} i na samom po~etku, prilikom uvo|enjai razumevanja razlike izme|u fizi~kog i istorijskog vreme-na. Znamo, fizi~ko vreme je ~isto, objektivno, homogeno,ravnomerno, monisti~ko, kao mirna (ne obrati li se dovo-ljno pa‘nje ~ini se ~ak i nepokretna) ravni~arska reka, kojau svakom momentu te~e jednako sporo odnosno jednakobrzo. Za razliku od ovoga, istorijsko vreme je me{ovito,subjektivno–objektivno, heterogeno, neravnomerno, plu-ralno, kao nemirna planinska reka, koja te~e ~as ubrzano,~as usporeno. Istorijsko vreme je specifi~no ~ovekovo, sub-jektovo, subjektivno, ili, jo{ bolje, subjektivno–objektivnovreme. Takva su posebno ona ubrzavanja odnosno uspo-ravanja istorijske reke vremena o kojima }e vrlo brzo bitivi{e re~i. Ali je ovde na samom po~etku va‘no naglasiti i to,da istorijsko vreme ne ukida fizi~ko vreme, kao {to nesvestili strah ~oveka koji pada sa sedmog sprata ne ukida fizi~kizakon slobodnog pada. Istorijsko vreme je vreme plus.Nadgradnja a ne razgradnja fizi~kog vremena.

36

Ipak, odnos izme|u fizi~kog i istorijskog vremena, kojinas ovde najvi{e zanima, najbolje opisuje jedan drugi ter-min: interakcija. A ova ima najmanje dva smera. S jednestrane, znamo, fizi~ko vreme, prostor, objekt, kao takvi,uslovljavaju, odre|uju, oblikuju istorijsko vreme. Da bi do-voljno istakao ovu stranu interakcije, Imanuel Volerstin jeu jednom eseju konstruisao ~ak i potpuno novi i slo‘enipojam–termin »TimeSpace« (VremeProstor, ali ba{ tako, savelikim po~etnim slovima, i bez crtice): »The TimeSpace ofWorld–System Analysis: A Philosophical Essay« (ResearchWorking Paper, Fernand Braudel Center, State UniversityNew York at Binghamton, Binghamton, NY, USA, 1992).Ideja »TimeSpace«–a, na mene je toliko sna‘no delovala,da sam po‘eleo, da ju i sam primenim, pa sam to i u~inio,u radu »Crna Gora u svetsko–sistemskoj perspektivi« (ka-snije objavljenom u knjizi–zborniku Globalna pra{ina, Vije-sti, Podgorica, 2004, strana 101–113). U slu~aju Crne Go-re, ova primena nije bila posebno te{ka: visoka planina,kao i kontrast visoke planine i mora, gorja i primorja,{ume i vode, Balkana i Mediterana, ove dve glavne fizi~ke(geografske) karakterstike Crne Gore, utisnule su neizbri-siv pe~at i u lik njene polumilenijumske ili ~ak vi{emileni-jumske istorije (politike, mentaliteta, kulture), koja bi se,upravo zbog toga, najkra}e i najpreciznije mogla rezimiratii kao planina–polis i kao {izma mikrokozma.

Fizi~ko vreme te~e jednakom brzinom i u centru i naperiferiji svetskog sistema, ali to nije slu~aj i sa istorijskimvremenom. Usled neprestane sistemske polarizacije, »ne-jednake razmene« (Emanuel Argiri), »razvoja nerazvoja«(Andre Gunder Frank), »permanentne prvobitne akumula-cije kapitala« (Samir Amin), i sli~nih mehanizama neravno-mernog razvoja i modernizacije, istorijsko vreme te~e br‘eu centru, sporije na periferiji svetskog sistema. Zbog dvo-

37

struke periferizacije, one obi~ne, »horizontalne«, koju uslo-vljavaju velike udaljenosti od centara svetskog sistema, ione druge, »vertikalne«, koju uslovljavaju visoke planine,Crna Gora je dobar primer i za ove sistemske neravnomer-nosti, ubrzavanja odnosno usporavanja istorijskog vreme-na. Samo u poslednjih pola milenijuma, u Crnoj Gori, tojest u njenoj istoriji, iskustvu i kulturi, mogu jasno da seuo~e, gotovo sve veoma razli~ite ta~ke iz {irokog mega–spektra istorijskog vremena, od one nulte ta~ke, u kojojvreme kao da je stalo, pa njeni ljudi, ba{ kao i pripadnicionog starosedela~kog plemena Severne Amerike, skoro danemaju, ili ~ak nemaju, nikakvu ideju odnosno predstavu opostojanju vremena, preko povremenih ubrzavanja, i istotako povremenih usporavanja, pa sve do ponovnih smi-rivanja, ili ~ak ispadanja iz ovako nepostojanog istorijskogvremena.

Struktura odnosno priroda pomenutih neravnomerno-sti, ubrzavanja i usporavanja istorijskog vremena, tako|e jeslo‘ena, me{ovita, heterogena. Subjektivno–objektivna, da-kle ne ni ~isto subjektivna, ni ~isto objektivna. Ali i ovotreba dobro razumeti. Kao {to smo ve} videli, odre|eniobjektivni elementi, uvek uslovljavaju i proizvode odre|e-ne subjektivne kvalitete. U na{em gornjem polumilenijum-skom slu~aju, ovaj deo na{eg heterogenog, subjektivno–ob-jektivnog kompleksa, mo‘emo razumeti i na najprostijem,ekonomskom nivou: dvostruka periferizacija uop{te, pa ivisoka planina kao jedan njen poseban deo, pove}avajutransportne i ukupne tro{kove, odvra}aju dolazak kapitala,slabe tek zapo~ete nejake procese modernizacije, i dovodedo povratka (neo)patrijarhata, te retradicionalizacije ukup-nog ‘ivota, a svi ovi objektivni procesi, svaki od njih pojedi-na~no, i svi oni zajedno, sa svoje strane, neprestano uslov-ljavaju, proizvode i smenjuju, odgovaraju}e psihi~ke oblike

38

opa‘anja i do‘ivljavanja istorije i sveta, kao {to su oni sub-jektivni ose}aji povremenih ubrzavanja, usporavanja, ili~ak ispadanja iz istorijskog vremena, kao i njima odgovara-ju}e, vi{e i sinteti~ke forme urbanih i ruralnih, modernih itradicionalnih, demokratskih i autoritarnih politi~kih kul-tura. Jasno je {ta je ovde objektivno, {ta subjektivno, a {tainteraktivno.

I taman kada sam, nakon napornih vi{egodi{njih studi-ja I. Kanta, G. V. F. Hegela, I. Volerstina, i drugih velikihmislilaca, filozofa i nau~nika na{eg doba, pomislio kakosam manje–vi{e u celini ako ne i do kraja razumeo filozofi-ju odnosno hronozofiju istorijskog vremena, bio sam de-mantovan. I to od strane jednog velikog pisca, dakle nefilozofa ili nau~nika, nego ba{ pisca, literata, umetnika.Sredinom 2005, naime, u ^arobnom bregu Tomasa Mana,pod naslovom »Kratka rasprava o ~ulu vremena«, nai{aosam na jedno mesto, koje me je u prvom momentu skoro{okiralo, zbog toga }u ga ovde i citirati: »O prirodi dosadeu mnogome su ra{irene pogre{ne predstave. Uop{te severuje da interesantnost i novina sadr‘ine ’ubijaju’ vreme,to jest prekra}uju ga, a da monotonija i praznina ote‘avajui ko~e njegov tok. Ovo nije bezuslovno ta~no. Praznina imonotonija mogu dodu{e da odu‘e i u~ine ’dugim’, ’do-sadnim’, trenutak i ~as, ali velike i najve}e mase vremenaone skra}uju i {tavi{e sasvim uni{tavaju. Obratno, kakvabogata i interesantna sadr‘ina svakako je u stanju da ~as,pa i sam dan skrati i ubrza, ali ra~unaju}i u velikom, onatoku vremena ipak daje razvu~enost, te‘inu i ~vrstinu, takoda godine pune doga|aja mnogo sporije prolaze nego go-dine siroma{ne, prazne, lake, koje prohuje kao vetromoduvane.« (Tomas Man, ^arobni breg, Vijesti, Podgorica,2004, strana106)

Oslanjaju}i se na najve}e autoritet u ovoj oblasti, i jasam oduvek smatrao da modernizacija (psiholo{ki) ubrzava

39

a retradicionalizacija (isto tako psiholo{ki) usporava ~ove-kovo vreme, ali se sada pojavio jedan ne manje grandiozniautoritet, koji je tvrdio upravo suprotno. Zbog toga samkriti~no mesto iz ^arobnog brega najpre pa‘ljivo pro~itaojo{ nekoliko puta, da proverim da prilikom prvog ~itanjaodnosno tuma~enja nisam ne{to nepa‘njom pogre{no ra-zumeo. Tek kada sam nakon nekoliko skrupuloznih prove-ra uvideo da nisam, pre{ao sam i na meritum stvari, nasupstancijalno razmi{ljanje, argumentovanje i kontra–argumentovanje. U po~etku je to bilo prili~no frustrira-ju}e. Nakon izvesnog vremena, mislim da se radilo o neko-liko dana frustracije, i nekoliko minuta iluminacije, na kra-ju sam ipak razre{io mu~nu »misteriju«, i to tako {to samshvatio da ni re{enje ovog problema nije bilo u onomeili–ili nego u onome i–i. Da su bili u pravu i raniji hronozo-fi, sa njima i ja, koji sam prihvatao njihovo mi{ljenje, ali inovi interpretator, Tomas Man. »Kvaka« je bila u tome {tosmo jednu istu stvar, proticanje vremena, posmatrali, pastoga i razli~ito do‘ivljavali, sa razli~itih vremenskih ta-~aka. Raniji hronozofi, sa njima i ja, koji sam prihvataonjihovo mi{ljenje, iz samog vremenskog toka koji se po-smatra i do‘ivljava, a Tomas Man tek nakon njegovogproteka, sa izvesne distance, u obliku se}anja, post festumkako se to obi~no ka‘e. Zato je i bilo mogu}e, da ono {to jenama izgledalo kao ubrzavanje odnosno usporavanje, nje-mu izgleda upravo obratno, kao usporavanje odnosno ubr-zavanje. Tako sam, zahvaljuju}i ^arobnom bregu TomasaMana, nau~io jo{ jednu va‘nu stvar, naime, da »perspekti-vizam« (F. Ni~ea) jednako va‘i za vreme kao i za prostor,da jedna ista stvar mo‘e da izgleda sasvim razli~ito pa ~ak isuprotno, ne samo kada se posmatra iz razli~itih ta~aka uprostoru, nego i kada se posmatra iz razli~itih ta~aka uvremenu. I da je ~ak i sama subjektivna komponenta, u

40

onom super–kompleksnom, subjektivno–objektivnom,istorijskom vremenu, u samoj sebi, kompleksna, a ne pro-sta.

Toliko o prvom smeru na{e interakcije, onom koji ras-vetljava slo‘ene puteve uslovljavanja, proizvodnje, obliko-vanja subjekta objektom, vremena prostorom, istorije geo-grafijom, ~oveka prirodom. Drugi, suprotan smer na{e in-terakcije, onaj koji rasvetljava isto tako slo‘ene ako ne islo‘enije puteve »povratne sprege« ili »feedback«–a (op{tateorija sistema), odnosno »povratnog delovanja« (marksi-sti~ka teorija dru{tva) subjekta na objekt, vremena na pro-stor, istorije na geografiju, ~oveka na prirodu, nije, me|u-tim, ni{ta manje enigmati~an, zanimljiv i podsticajan.Crnohumorni primer, koji nam je problem pojednostavio,tako {to je istakao kako nesvest ili strah ~oveka koji pada sasedmog sprata ne ukida fizi~ki zakon slobodnog pada, do-bro je opisao zonu me|usobno nezavisnih egzistencija sub-jekta i objekta, ali se na ovu zonu subjekta i objekta, videlismo, direktno nadovezuje, tako {to joj prethodi, ili tako {tojoj sledi, svejedno, i zona njihovih interakcija, koja za nasnije ni{ta manje zna~ajna, naprotiv. Tako da re~eni crno-humorni primer sada mo‘emo i da kompletiramo. Zaista,ukoliko su subjekt, nesvest ili strah, u odnosu na objekt,silu zemljine te‘e i zakon slobodnog pada, potpuno ne-mo}ni u zoni nezavisnih egzistencija, u na{em primeru toje ona neprijatna vremenska sekvenca koja traje od po-~etka do zavr{etka pada, to uop{te ne mora da je bilo tako,u onoj zoni interakcija, mo‘e biti, naime, da su upravoneka iznenadna nesvestica ili strah, najneposrednije dopri-neli tome, da nesre}nik iz na{eg primera, u kriti~nom mo-mentu, sklizne sa ivice sedmog sprata, i iz zone interakcija,tragi~no i nepovratno, propadne u bezdan nezavisnih egzi-stencija.

41

No crni humor na stranu, »povratno delovanje« subjek-ta, o kojem je ovde re~, zaslu‘uje i jedan ozbiljniji, pamakar i kra}i komentar. I to najvi{e zbog brojnih interpre-tativnih distorzija. ^as frustriran svetom, ~as fasciniran so-bom, ~ovek je o samome sebi, odnosno o sopstvenom (»po-vratnom«) delovanju, za sobom ostavio vi{e gre{aka i prete-rivanja, potcenjivanja (vulgarni materijalisti), ili precenji-vanja (zaneti idealisti i mistici), nego koliko–toliko isprav-nih interpretacija. U nastojanju da ove gre{ke i preteriva-nja izbegnem, u nastavku }u biti sasvim suzdr‘an, da neka‘em konzervativan, i za »povratno delovanje« subjektana objekt, koje nas ovde najvi{e zanima, navesti samo trimanje ili vi{e poznata i nesporna primera, uglavnom izoblasti (dru{tvenih) nauka.

Prvi primer je iz oblasti geografije, preciznije »humanegeografije«. Na sam termin »humana geografija« odnosno»Human Geography« prvi put sam nai{ao u jesen 1988. u[koli evropskih studija Univerziteta Saseks u Brajtonu uEngleskoj odnosno Velikoj Britaniji. Tako se, naime, zvaopredmet, kojeg je u toj {koli tada predavao, moj tamo{njimentor, Mik Danford. Zaokupljen drugim problemima,pre svega zavr{avanjem doktorske disertacije o teoriji svet-skog sistema, na ovaj predmet tada nisam obra}ao poseb-nu pa‘nju, ali }e mi se on, posebno njegove egzaktne, i pomalo egzoti~ne statisti~ke serije, grafici i ilustracije (egzo-ti~ne, jer sam ja i tada, kao i danas, bio mnogo vi{e teore-ti~ar, konceptualist, nego empirijski istra‘iva~), u se}anjevratiti kasnije. Tek mnogo kasnije, razume}u i pravu vezuizme|u humane evolucije i {kole. Razume}u, naime, kakoje »humana geografija« moga mentora, kao i njoj bliskediscipline toga vremena, bila, zapravo, samo jedan, madaveoma dobar, adekvatan i pravovremen akademski izraz,onog op{teg porasta ~ovekove ekolo{ke (samo)svesti, do

42

kojeg je do{lo u poslednjoj ~etvrtini XX veka. Zahvaljuju}iu najve}oj meri upravo ovoj i ovakvoj evoluciji odnosnoporastu svesti, danas je i ukupna ~ovekova svest o sopstve-nom »povratnom delovanju« mnogo kvalitetnija, u svakomslu~aju nije vi{e onako jednostrana kao {to je bila, uteme-ljena na dogmi nau~no–tehnolo{kog i ukupnog progresa,nego ona danas, pored prometejskih dela i mogu}nostinau~no–tehnolo{kog i ukupnog progresa, dobro zna i zaapokalipti~ke efekte i potencijale nuklearno–ekolo{kog ho-lokausta, odnosno totalnog (samo)uni{tenja planete, ‘ivotai ~oveka.

Drugi primer je iz oblasti istorije, sociologije i psiholo-gije, a pru‘io nam ga je Karl Poper, u drugom tomu knjigeOtvoreno dru{tvo i njegovi neprijatelji. Masivne naslage dogmiprogresa, koje je za sobom ostavio te{ki XX vek, i to najpreu obliku socijalisti~kih i postsocijalisti~kih dogmi »revoluci-ja«, a zatim i u obliku ovima blizana~kih, liberalnih i postli-beralnih dogmi »reformi« (od kojih se evo i danas na po-~etku XXI veka tresu zahuktale zapadnobalkanske »evrop-ske i evro–atlanske integracije«), potisnule su u drugi plan,ili ~ak potpuno uklonile iz vidnog polja, ovaj doprinosKarla Popera. A re~ je o jednom od najzna~ajnijih dopri-nosa razumevanju moderne istorije i ~oveka. Su{tina ovogdoprinosa je u racionalnom tretiranju iracionalnog u ~ove-ku i istoriji. To je ono mesto gde Karl Poper rasvetljavagenezu, razvoj i ulogu masovnih strahova, kao neku vrstuprirodnih i spontanih reakcija, do kojih zakonito dolazi,kad god se do tada zatvorena dru{tva, iznenada suo~e sapromenama, izazovima i opasnostima, koje donosi svakootvaranje, odnosno modernizacija. Obrnuto, su{tina dog-me progresa, i to u obe njene blizana~ke varijante, jeste uiracionalnom tretiranju, preciznije ne–tretiranju, izbegava-nju, odbijanju iracionalnog kao takvog. Revolucionarna

43

odnosno reformisti~ka retorika, ni ovde ne bi smela da naszavara. Ispod vi{ka retorike, i ovde se krije manjak sadr-‘aja. Za dogmu progresa, revolucija i reforma, kao i strah,gnev, otpor i pobuna, koje ove ispunjavaju i nose, uprkossvim nametljivim i varljivim retorikama, predstavljaju, za-pravo, samo mra~nu, ne‘eljenu, i nedostupnu oblast. Kojase, kad god je to mogu}e, eksploati{e, uvek nastoji dakontroli{e, ali nikada ne rasvetljava. Najzad, i pragmati~nekonsekvence ova dva tretmana, jednako su udaljene. ZaKarla Popera, to je demokratski in‘injering, koji je uvekslo‘en, te‘ak i neizvestan, za in‘injere la‘nog progresa,revolucije i reforme, to je dogma vlasti, koja je uvek jedno-stavna, laka i izvesna, {to }e re}i katastrofalna.

Tre}i primer je iz oblasti metodologije, preciznije epi-stemologije. Za ovaj primer i doprinos najzaslu‘niji je Fri-drih Ni~e, odnosno njegova Volja za mo}. Malo je mislilaca~ije delo, kao delo ovog filozofa, sadr‘i toliko velik i jakkontrast, od najvi{ih vrhova do najni‘ih, razo~aravaju}ihpadova. U njegove najvi{e vrhove svakako spadaju njegoveizvanredne iluminacije u oblasti epistemologije, u njegovenajni‘e padove, njegove ponekad potpuno nekontrolisane,iracionalne i neshvatljive, socijalne i rasne mizantropije,misticizmi i hijerofilije. Ali ono zbog ~ega najvi{i vrhovifilozofije Fridriha Ni~ea do dana{njeg dana nisu dobilipriznanje koje zaslu‘uju, nisu toliko razo~aravaju}i padovii kompromitacije ove filozofije u njenim drugim oblastima,koliko, upravo obrnuto, i ironi~no, sami njeni vrhunskidometi i rezultati u oblasti epistemologije, posebno njena,u najboljem smislu te re~i, razorna epistemolo{ka kritika idemistifikacija svake dogme mo}i i vlasti (o~igledno ovedogme ne trpe nikakvu kritiku i konkurenciju). Ne zabora-vimo, sam filozof insistirao je na tome, da je njegova filozo-fija, zapravo, jedna jedinstvena, sveobuhvatna i totalna kri-

44

tika, kao neki »poku{aj prevrednovanja svih vrijednosti«(kako stoji i u podnaslovu Volje za mo}, u prevodu i izdanjuzagreba~ke »Mladosti« iz 1988).

Na udaru ove sveobuhvatne i razorne kritike su svela‘ne vrednosti iscrpljene moderne: la‘ni »humanizam«,la‘ni »moral«, la‘na »religija«, la‘ni »progres«, la‘na »isti-na«. Kritka la‘ne »istine«, Fridrihu Ni~eu se do danas,ipak, najte‘e ili ~ak nikako ne pra{ta. Ne bez razloga: odsvih, ova kritika je najva‘nija, jer je, zapravo, jedina koja jejo{ preostala (bog je, znamo, odavno mrtav, ~emu ondavi{e bilo kakva kritika religije). I jer razotkriva najdublju,epistemolo{ku i psiholo{ku napetost izme|u subjekta i ob-jekta, i najdublji, epistemolo{ki i psiholo{ki izvor onog»povratnog delovanja« subjekta na objekt, koje nas ovde idalje najvi{e zanima. Pa tako, pored ostalog, razotkriva ito, da je ovo »povratno delovanje«, zapravo, mnogo aktiv-nije, produktivnije i materijalnije, nego {to se to obi~nozami{lja. Po analogiji sa pojmom odnosno terminom »per-spektivizam«, pomo}u kojeg sam Fridrih Ni~e opisuje onustalnu uslovljenost mno{tva razli~itih subjektivnih »istina«mno{tvom razli~itih objektivnih ta~aka, pozicija, »perspek-tiva«, ovo mnogo aktivnije, produktivnije i materijalnije»povratno delovanje« subjekta na objekt, moglo bi da seopi{e i kao »aktivizam«, »materijalizam« ili »produktivi-zam«. Evo, uostalom, kako o ovom povezanom kompleksu,»perspektivizmu« i »aktivizmu«, »materijalizmu« ili »pro-duktivizmu« saznanja, pi{e sam filozof (interpretacije suipak samo blede i neuverljive kopije originala): »Saznanjeradi kao oru|e mo}i. [...] Na{e potrebe tuma~e nam svet; na{inagoni i njihovo za i protiv. Svaki nagon je neka vrstavlastoljublja, svaki ima svoju ta~ku gledi{ta, koju ‘eli na-metnuti svim ostalim nagonima kao zakon. [...] Hipoteza ojednom jedinom subjektu mo‘da nije potrebna: isto tako se

45

mo‘da sme dopustiti da pretpostavimo mno{tvo subjekata,~ije uzajamno dejstvo i borba le‘e u osnovi na{e misli i na{esvesti uop{te? [...] subjekt kao mno{tvo. [...] Volja za isti-nom je proces u~vr{}ivanja stvari [...] ’Istina’ nije ne{to {tobi tu bilo i {to bi se imalo otkriti, nego ne{to {to bi se imalostvoriti i {to daje svoje ime jednom procesu, ili bolje jednojvolji za savla|ivanjem, koja po sebi nema kraja: uno{enjeistine kao beskona~nog processa, aktivnog odre|ivanja — neproces dola‘enja do svesti o ne~emu {to bi po sebi biloodre|eno i fiksirano. To je naziv za ’volju za mo}’. [...]Logiciziranje, racionaliziranje, sistematizacija, kao pomo}-na sredstva ‘ivota. [...] Beskona~na mogu}nost razli~itihtuma~enja sveta: svako tuma~enje je simptom napredova-nja ili opadanja. Jedinstvo (monizam) je potreba za inerci-jom; mno{tvo tuma~enja je znak snage. ^ovek ne bi treba-lo da li{ava svet njegove zagonentne i obespokojavaju}eprirode.« (Fridrih Ni~e, Volja za mo}, Dereta, Beograd,1991, strane 310, 311, 314, 342, 369)

Prethodna razmatranja, o beskona~nosti i kona~nosti,vremenu i prostoru, subjektu i objektu, dvosmernoj inte-rakciji, povratnom delovanju, »perspektivizmu« i »produk-tivizmu«, mogla su nekome, da se u~ine preterano ap-straktna, i, kao takva, nepotrebna. Kao udaljavanje odpredmeta. Ali nije tako. Dobro odabrane i odmerene ap-strakcije pripremaju teren za bolje razumevanje. ^ak i uobi~nom ‘ivotu, ponekad morate da se odmaknete, odobjekta kojeg posmatrate, da bi mogli da ga bolje sagleda-te, u njegovoj celini, i u njegovoj interakciji sa okru‘enjem.Kao neki metod pribli‘avanja udaljavanjem. A u dru{tve-nim naukama, koje su najkompleksnije od svih nauka, ovajmetod je posebno zna~ajan.

Pribli‘avanje udaljavanjem kao metod prvi put samprimenio u doktorskoj disertaciji, preciznije u njenom po-

46

glavlju »2. 4. Problem prave prirode tzv. socijalisti~kihdru{tava i sistema« (Ritam sveta: {kola svetskog sistema Imma-nuela Wallersteina, CID, Podgorica, 1995, strana 45–62).Ovaj kao ni druge metode nisam prona{ao u nekomud‘beniku iz metodologije, nego sam do njega do{ao podpritiskom samog predmeta. Disertaciju sam zavr{io odno-sno odbranio 1991, ali sam na njoj koncentrisano radiopunih prethodnih sedam do osam godina. Najve}im de-lom, to su bile kriti~ne 1980–e, kada su simptomi struktur-nog i istorijskog slabljenja re~enih dru{tava i sistema, bilisve o~igledniji, a broj i o{trina njihovih kritika sve ve}i.Najve}i deo ovih kritika, mene, me|utim, nije zadovo-ljavao, i to, pre svega, zbog njihove ideolo{ke ostra{}enostii ograni~enosti. Teorija totatlitarizma pru‘ala je sasvim so-lidne opise nedemokratskih institucija i fenomena, ali je,po pravilu, zakazivala kod obja{njenja. Doktrina liberaliz-ma, i ina~e hendikepirana preteranom ideolo{kom surev-njivo{}u, revan{izmom i slepilom antikomunizma, u na{imlokalnim uslovima, bila je jo{ rigidnija i nedostatnija.Obja{njenje koje se svodilo na pogre{an izbor, bilo je isu-vi{e jednostavno. I nedovoljno. Sam pogre{an izbor, nai-me, vapio je za obja{njenjem. Prigodne istorije manje ilivi{e egzoti~nih predrevolucionarnih uslova, i manje ili vi{euzbudljivih revolucionarnih storija, koje nisu trajale vi{e odnekoliko godina ili decenija, ovaj nedostatak naj~e{}e nisuotklanjale. Kulturno–rasisti~ke simplifikacije, tipa »azijat-stvo«, »orijentalizam«, i njima sli~ne, u tome su uspevalejo{ manje.

Nezadovoljan povr{no{}u mejnstrimera, re{enje tajnekoja me je sve vi{e opsesivno zanimala (uz sve ostalo, nai-me, radilo se i o »mom« dru{tvu i sistemu), potra‘io sam, iprona{ao, u polumilenijumskim dubinama istorije »dugogtrajanja« Fernana Brodela, posebno u njegovom konceptu

47

»drugog kmetstva«. U XVI veku, obja{njavao je francuskiistori~ar, zapo~ela je velika progresivna evolucija ZapadneEvrope, od feudalizma ka kapitalizmu. Istovremeno, i toodmah nakon slabih po~etnih impulsa u istom smeru, uIsto~noj Evropi je zapo~ela retrogradna involucija u su-protnom smeru. Ovu involuciju, Fernan Brodel je nazvao»drugim kmetstvom« odnosno »refeudalizacijom« Isto~neEvrope. Istovremenost nije bila slu~ajna, nego deo sistema,koji }e se kasnije konceptualizovati kao eksploatacija, zavi-snost, kolonijalizam, imperijalizam, kona~no svetski kapi-talisti~ki sistem, te koji }e, zajedno sa svim onim svojimvanevropskim ekspanzijama koje su usledile, potrajati pu-nih pola milenijuma. U svakom slu~aju, ja vi{e nisam imaove}ih dilema: »komunizam« je bio samo ili pre svega jednavrsta dvadesetvekovskog »drugog« odnosno »tre}eg kmet-stva« (kao {to i velik deo slabog isto~noevropskog, posebnoonog ratovima opusto{enog, »zapadnobalkanskog« postko-munizma, uprkos svoj dogmatskoj retorici progresa»evropskih i evroatlanskih integracija«, mo‘e, dakle nemora, ali mo‘e, zavr{iti u nekoj vrsti novog–starog »~et-vrtog kmetstva«).

Polumilenijumsko »drugo kmetstvo« Fernana Brodela,kasnije sam dopunio sa jo{ nekoliko va‘nih koncentri~nihvremenskih i prostornih krugova. Najpre sa onih dvadeset-pet vekova »gr~ko–rimske i zapadne kulture« (Pitirim So-rokin, Dru{tvena i kulturna dinamika), koje sam ve} pome-nuo, i sa oko deset hiljada godina »neolitskih kultura«(Trajan Stojanovi}, Balkanski svetovi, Equilibrium, Beograd,1997), koje predstavljaju njegovo jo{ ne{to {ire istorijskozale|e. Zatim, sa jednim va‘nim prostornim pro{irenjem,onim na poslednjih pet hiljada godina nezapadnih svetovai civilizacija, na kojima je posebno insistirao Andre GunderFrank, posebno u svojim poznim godinama, i sa jednim jo{

48

ve}im, vremenskim pro{irenjem, onim na »paleopolitikuhordi«, {to }e re}i i na starije, a ne vi{e samo mla|e kame-no doba, na ~emu je posebno insistirao Peter Sloterdajk,posebno u delu U istom ~amcu. Najzad, u~inio sam to, i saonim najdu‘im trajanjima: ~oveka kao vrste Homo sapienssapiens, nastale pre oko 100. 000–200. 000 godina, ‘ivotakao takvog, nastalog pre oko 4, 2 milijarde godina, zemljekao planete na{eg sun~evog sistema, nastale pre oko 4, 7milijarde godina, i na{eg kosmosa, nastalog pre oko 13, 7milijardi godina (navedene aproksimacije odnosno du‘inetrajanja preuzete su iz The World Almanac and Book of Facts1998, World Almanac Books, Mahwah, NJ, 1997, strana553, odnosno iz The World Almanac and Book of Facts 2005,World Almanac Books, New York, 2005, strana 503, a radiosnovne orijentacije, ove aproksimacije odnosno du‘ine,vizualizovane su i na graficima 1 i 2).

Nekome se mo‘e u~initi da su navedene du‘ine prete-rane, ali nije tako. Moderni ~ovek nau~io je da odgovorena sva svoja pitanja tra‘i isklju~ivo u racionalnoj odnosnosvesnoj sferi, ali pored ove, znamo, postoji i sfera podsve-snog odnosno nesvesnog. Polaze}i upravo od ove potonje,rusko–ameri~ki esejist Aleksandar Genis, u briljantnomeseju »O poreklu zmajeva«, pokazuje kako ~ak i nekolikomiliona godina, mo‘e da se materijalizuje na veoma ‘iv iplasti~an na~in, sve do danas: »Ameri~ki antropolog DejvidD‘ons nedavno je ponudio svoju verziju o poreklu zmaje-va. Svako, ko je video grb Moskve, zna da to fantasti~nobi}e u sebi spaja telo zmije, krila ptice i ~eljust grabljivezveri. Zapanjuju}a je ~injenica da su, upravo u toj kombi-naciji, zmajevi poznati svim (pa i onim koji se nikada nisusreli) narodima — od Kineza do Asteka. Prema D‘onsovojkoncepciji, ova ~udna podudarnost ima samo jedno —jungovsko — obja{njenje. Zmajevi su plod na{eg kolektiv-

49

nog nesvesnog. Oni su psiholo{ka materijalizacija ko{marakoji je mu~io sve one majmune od kojih smo potekli. Zmajpredstavlja fantasti~an hibrid sasvim realnih predatora kojisu ugro‘avali na{e pretke: udava, ptica grabljivica i krup-nih ma~aka. ^ak i {impanza ro|en u zato~eni{tvu ose}ainstiktivni strah od zmija, mada ih nikada nije video. Na-ravno, izme|u primata i Sumera, koji su prvi fiksirali, prepet hiljada godina, mit o drakonima, pro{lo je nekolikomiliona godina. Ali, na{e nesvesno ne zna za vreme. I zato,kada psihoanaliti~ar {alje pacijenta na kau~, terapeut nemaposla s jednim ~ovekom, ve} sa ~itavim zverinjakom. Izgle-da da je Jevgenije [varc bio u pravu kada je pisao da svakomo‘e da postane zmaj« (Aleksandar Genis, Sto~i}u, postavise, Geopoetika, Beograd, 2004, strana 148).

Da li }e se u analizi pa‘nja obratiti na ovu ili onudu‘inu, na ovaj ili onaj krug ili sferu, iz onog beskrajnogniza koncentri~nih vremenskih i prostornih krugova ili sfe-ra, to nikada nije dato ili propisano unapred, nego je uvekstvar konkretnog predmeta, problema i izbora. U slu~ajuprave prirode takozvanih socijalisti~kih dru{tava i sistema,kojim sam se sistematski bavio pre oko dvadeset godina, jasam se opredelio za polumilenijumsku du‘inu »drugogkmetstva« Fernana Brodela, kao za najva‘niju. U slu~ajuprave prirode i funkcije dogme progresa, kojom sam siste-matski po~eo da se bavim tek u poslednjih nekoliko godi-na, izbor je morao da bude druga~iji. Za dogmu progresa,polumilenijumska moderna bila je pretesna. Otuda one trivelike pozne. I ona dva i po milenijuma.

I u jednom, i u drugom, i u svakom slu~aju, me|utim,mora da se vodi ra~una o superkompleksnosti predmeta,to jest o istovremenom jedinstvu, ali i mno{tvu, onih kon-centri~nih krugova ili sfera. Primera radi, evo kako je ovusuperkompleksnost, u svom predmetu, istoriji zapadne fi-

50

lozofije, tretirao i savladavao slavni matemati~ar i filozofBertrand Rasel: »Ako u istorijskom toku postoji kakvo tak-vo jedinstvo, ako postoji bliska povezanost izme|u onog{to se ranije doga|alo i onog {to sledi, da bi se tako ne{toobjasnilo potrebno je da se raniji i kasniji periodi sintetizu-ju u jednom istom duhu. Znalac Rusoa bi mogao da imate{ko}a poku{avaju}i da na pravi na~in oceni njegovu vezusa Platonovom i Plutarhovom Spartom; istori~ar Sparte nemora da bude proro~anski svestan Hobsa, Fihtea i Lenjina.Jedna od svrha ove knjige je da uka‘e na ove odnose, a toje svrha koju mo‘e da postigne samo jedan op{iran pre-gled.« (Bertrand Rasel, Istorija zapadne filozofije i njena po-vezanost sa politi~kim i dru{tvenim uslovima od najranijegdoba do danas, Narodna knjiga — Alfa, Beograd, 1998,strana 11)

Na najapstraktnijem metodolo{kom nivou, jedan odnajboljih predloga, za tretiranje i savladavanje ove te{kesuperkompleksnosti, istovremenog jedinstva i mno{tvaonih koncentri~nih krugova ili sfera, potekao je od Ima-nuela Volerstina i jo{ devet koautora, ~lanova Gulbenkija-nove komisije za restrukturisanje dru{tvenih nauka. Za re-{enje odnosno re{avanje ovog problema, oni su razvili for-mulu »pluralisti~kog univerzalizma« (Kako otvoriti dru{tvenenauke, CID, Podgorica, 1997, strana 111). Ve} i na nivoujedne ovako apstraktne formule, me|utim, prili~no je ja-sno: ulog nije mali. Ko se ogre{i o ono jedinstvo, naime,nu‘no pada u ovu ili onu vrstu zatvorenog i zato lo{eg iinferiornog partikularizma. Obrnuto, ko se ogre{i o onajpluralizam odnosno partikularizam, nu‘no pada u prazni ila‘ni univerzalizam. La‘ni, zbog toga {to se na kraju naj-~e{}e poka‘e, kako ovaj, u svojoj »univerzalnoj« praznini,zapravo, samo skriva, neki zamaskirani, dominantni, i im-perijalni partikularizam. A najpoznatiji primer ovog dru-

51

gog, lo{eg, praznog i la‘nog univerzalizma danas, jesteupravo na{a dogma progresa, koja, obratite pa‘nju, nijesamo lo{e apstraktna, {uplja i naduvana, nego je uz to ievropocentri~no odnosno zapadnocentri~no imperijalna.

Kada bi se sva ~ovekova znanja koja su zaista univerzal-na, odnosno takva da jednako va‘e za sva vremena i pro-store, sabrala u jednoj jedinoj knjizi, ta knjiga bila bi veo-ma mala, mo‘da i ne ve}a od nekoliko stranica. A i tihnekoliko stranica, bile bi pre skup manje va‘nih stvari,trivijalnosti ili irelevantnosti, nego bilo kakva ozbiljna filo-zofija ili nauka. Zbog toga sam, prema ovakvom, praznomuniverzalizmu, oduvek ose}ao jednu vrstu me{avine odbi-janja i prezira (za razliku od one druge me{avine, odbija-nja i ‘aljenja, koju sam oduvek ose}ao prema onom dru-gom, zatvorenom partikularizmu). Moram da priznam dasam u prvi mah, i za Hermenutiku subjekta Mi{ela Fukoa,pomislio kako predstavlja samo jo{ jednu lo{u varijaciju,ovog nesre}nog metodolo{kog rascepa, zatvorenog (»anti~-kog«) partikularizma, odnosno praznog (»zapadnog«) uni-verzalizma. Veoma brzo, me|utim, uvideo sam da nije ta-ko. »Pluralisti~kog univerzalizma«, istorijske i duhovnekomparacije, te kombinacije univerzalnog i partikularnog,kondenzovanih u one tri velike pozne, u ovom delu Mi{elaFukoa, dodu{e, nema eksplicitno, manifestno i direktno,nego tek implicitno, latentno i indirektno, ali su svi ovisastojci, u njemu, i pored toga, prisutni dosta sna‘no.

U Hermeneutici subjekta, Mi{el Fuko se bavi poznomantikom, njenom danas ve} dalekom i egzoti~nom istori-jom, duhom, filozofijom, posebno filozofijom stoika, naj-vi{e od svih Seneke i Marka Aurelija, ali se, ~ak i nezavisnood retkih direktnih istorijskih i duhovnih paralela sa kasni-jim vremenima, sa filozofijama Renea Dekarta ili G. V. F.Hegela recimo, velika istorijska i duhovna komparacija

52

pozne antike i pozne moderne, ako ne i poznog sred-njovekovlja, ~itaocu ove uzbudljive knjige, na svakom kora-ku, sugeri{e jasno pa makar i diskretno. I to najvi{e zbogtoga {to ova komparacija dolazi iz samog jezgra problema.Iz jednog superkompleksnog, univerzalno–partikularnog,anti~ko–medievalno–modernog iskustva, prokletstva i poj-ma. Iz iskustva, prokletstva i pojma poznosti.

Iz ovog istog superkompleksnog iskustva, prokletstva ipojma, do{ao je i superkompleksni metod ovog dela. Presvega, tri njegova glavna (trans)disciplinarna domena: isto-rija, epistemologija, i antropotehnika. Koji odmah nakondolaska na svet »povratno« bacaju novo svetlo na sopstvenipredmet. Inteligentna istorija, epistemologija, i antropo-tehnika opstanka, u sumornom vremenu poznosti, na tajna~in postaje, ne samo dragocen, nego i najve}i doprinosHermeneutike subjekta.

Ovaj doprinos, jasno se vidi ve} i u inteligentno osvet-ljenoj istoriji. Centralno mesto u ovoj istoriji, zauzima hi-ljadugodi{nja evolucija i promena, od relativno neodre-|ene, dvosmislene i apstraktne delfijske pouke »spoznajsamog sebe«, do poznoanti~kog, preciznije stoi~kog kon-cepta »staranja o sebi«, na gr~kom »epimeleia heautou«(Mi{el Fuko, Hermeneutika subjekta, Svetovi, Novi Sad,2003, strana 24). Pri tome, najve}u pa‘nju i ovde valjaobratiti, na izrazitu heterogenost konkretnog istorijskogvremena. Hiljadugodi{nji raspon o kojem je re~, traje od Vveka pre nove ere do V veka posle nove ere. Od rane izrele antike do pozne antike. Po Mi{elu Fukou, upravo ovapromena istorijske dinamike, od uspona i rasta, do opada-nja i slabljenja, jeste ono {to je najzna~ajnije. Uspon i rastpogoduju slo‘enosti i razli~itosti svake vrste. Otuda i onajizraziti interpretativni diverzitet, pitijska neodre|enost,dvosmislenost i apstraktnost. Naprotiv, opadanje i slablje-

53

nje pogoduju redukciji, kontrakciji i koncentraciji svakevrste. Otuda, namesto prohujale neodre|enosti, dvosmi-slenosti i apstraktnosti »spoznaj samog sebe«, sve vi{e,op{tim duhom poznosti i ugro‘enosti pro‘eto, koncentri-sano i konkretno »staranje o sebi«.

Kada nije apologetska, istorija je naj~e{}e depresivna.Ne i u filozofiji Mi{ela Fukoa. Na onom istom mestu, nakojem je opisao onaj hiljadugodi{nji luk, od »spoznaj sa-mog sebe« do »staranja o sebi«, od rane do pozne antike,francuski filozof je lucidno primetio, kako se na dno pre-thodnog luka, parabole, pozne antike, direktno nastavljahri{}anski asketizam kao po~etak novog luka, parabole,ranog srednjovekovlja: »U svakom slu~aju po~ev od pojmaepimeleia heautou, bar kao radne hipoteze, mo‘emo da po-smatramo hiljadugodi{nju evoluciju (V vek pre — V vekposle Hrista), hiljadugodi{nji razvoj koji je vodio od prvo-bitnih formi filozofskog stava kakav se javlja kod Grka doprvobitnih formi hri{}anskog asketizma. Od filozofskogu~enja do hri{}anskog asketizma, hiljadu godina preobra-‘aja, hiljadu godina evolucije — ~ija je va‘na nit vodilja bezsumnje briga za sebe; u svakom slu~aju, radi skromnostirecimo: jedna od mogu}ih niti vodilja.« (Mi{el Fuko, Her-meneutika subjekta, Svetovi, Novi Sad, 2003, strana 24–25)

Citirano mesto sna‘no (re)afirmi{e op{tu ideju dijalek-tike, preplitanja i smenjivanja ‘ivota i smrti, i to kako‘ivota i smrti uop{te, tako i ‘ivota i smrti istorijskih sistemai njhovih institucija posebno. Pored toga, me|utim, ovomesto, kao i celokupna hermenutika Mi{ela Fukoa, sna‘noupu}uje i na jednu mnogo konkretniju i bli‘u mogu}nostodnosno ideju. Na jednu megaistorijsku analogiju: onuizme|u upravo opisane velike tranzicije od pozne antikedo ranog srednjovekovlja, na jednoj, i delom aktuelne de-lom jo{ uvek samo zamislive velike tranzicije od pozne

54

moderne u kojoj smo do rane faze nekog novog istorijskogsistema kojem evo jo{ uvek ni ime ne mo‘emo da znamo,na drugoj strani. Naravno, kao i sa svakom drugom, i saovom analogijom valja biti krajnje obazriv. I restriktivan.Dve velike tranzicije, ona Senekina, na po~etku prvog, iova na{a, na po~etku tre}eg milenijuma na{e ere, odvijajuse na dva veoma razli~ita nivoa ukupnog posebno nau~no–tehnolo{kog razvoja. Zbog toga sli~nosti ne smeju da zase-ne razlike, koje izme|u ovih tranzicija tako|e postoje.(Zbog toga je spirala a ne krug jedino adekvatna grafi~kavizualizacija ovih tranzicija.) Pa ipak, i nakon svih prethod-nih a neophodnih predostro‘nosti, mogu}nost one megai-storijske analogije ostaje. Makar u smislu podsticanja otvo-renog uma, kreativnog duha, i istorijske imaginacije. Kriti-ka poznomoderne dogme progresa nikako ne sme reaktiv-no da pada u poznomoderni nihilizam odnosno depresiju.

Bi}e, duh, znanje, filozofija, nauka, discipline: ovajskup, odnosno njegova slo‘ena unutra{nja struktura, me-|uzavisnost i interakcija, egzistira uvek, u svim istorijskimvremenima i sistemima. Ali ne na isti na~in. Sa heteroge-nim istorijskim vremenom ide i heterogena epistemologi-ja. Vreme uspona i rasta prati epistemologija izvesnosti ireda: ~ak i kada postoji, svest o povezanosti bi}a, duha iznanja, uglavnom je pasivna ili »uspavana«, a slo‘ena po-dela rada unutar ovih, pa i unutar znanja, nauka, filozofijai disciplina, uglavnom je neupitna, podrazumevaju}a i sta-bilna. Naprotiv, vreme opadanja i slabljenja prati episte-mologija neizvesnosti i haosa (ili poluhaoti~nih stanja): bi-}e, duh i znanje, odjednom postaju svesni, da je njihovame|uzavisnost i interakcija, ne samo realno postoje}a, ne-go i va‘na, potencijalno odlu~uju}a, mo‘da i prevratni~ka,a ona podela rada, odjednom, i sa svake strane, postajesporna, upitna i nestabilna.

55

Poznost i u epistemologiji deluje kao alarm. I kaoagens novih me|uzavisnosti i interakcija. Znanje prestajeda bude puko znanje, duh puki duh, bi}e puko bi}e. Izme-|u bi}a, duha i znanja, nastaje nova i velika, zapravo naj-ve}a konvergencija. U vremenu velike opasnosti, odnosnopoznosti, »staranje o sebi« jednostavno mora da bude total-no, zato {to samo takvo, totalno »staranje o sebi«, odnosnopovezivanje svih sfera, struktura i snaga, mo‘e da dovededo ‘u|enog opstanka: »odre|ena struktura duhovnosti po-ku{ava da sjedini saznanje, ~in saznanja, uslove ~ina sazna-nja i njegove u~inke, sa preobra‘ajem u samom bi}u sub-jekta.« (Mi{el Fuko, Hermeneutika subjekta, Svetovi, NoviSad, 2003, strana 46)

Najzad, uz istoriju opadanja i slabljenja, te epistemolo-giju neizvesnosti i nereda, »staranje o sebi«, posebno uvremenu poznosti, donosi jo{ i pove}anje zna~aja antropo-tehnike opstanka. Delovi Hermeneutike subjekta koji se baveovom tehnikom, i ina~e su najkonkretniji, najzanimljiviji inajuzbudljiviji. Tako, od Mi{ela Fukoa najpre saznajemoda je »staranje o sebi«, zapravo, samo jedan poseban, poz-noanti~ki, stoi~ki derivat, one op{te i »~uvene kulture sop-stva koja se razvila u helenisti~kom i rimskom dobu«, akoja bi mogla da se ozna~i i kao op{ta »tekhne tou biou(ve{tina ‘ivljenja, tehnika egzistencije)«, odnosno »tekhne‘ivota« uop{te. A zatim nas filozof podrobno i strpljivoupoznaje i sa ~itavom {irokom, bogatom i koloritnom lepe-zom najrazli~itijih i najma{tovitijih tehnika, koje su Sene-ka, Marko Aurelije, i drugi stoici, u svoje vreme, prepo-ru~ivali kao najbolje na~ine za suo~avanje sa opasnostima‘ivota (i smrti), po~ev od one naporne ali efikasne ve‘be ilisimulacije »najve}e neda}e«, pa sve do one isto tako efika-sne, uz to jo{ i duhovite ve‘be ili simulacije »smanjivanjaobjekta« odnosno tiranina (Mi{el Fuko, Hermeneutika sub-

56

jekta, Svetovi, Novi Sad, 2003, strana 386–387, 556–557,683–685).

Sugestija one velike, megaistorijske komparacije, izme-|u tri velike pozne sekvence, pozne antike, pozne medie-valistike, i pozne moderne, dolazi iz sva tri glavna domenacitiranog dela Mi{ela Fukoa, istorije opadanja, epistemolo-gije nereda, i antropotehnike ‘ivota, ali je sugestija, kojadolazi iz poslednjeg od ovih domena, iz onih inteligentnihi ‘ivopisnih tehnika humanog opstanka, koje su gore samonagove{tene, ipak, najsna‘nija i najuverljivija. Pomislite sa-mo na magnitude »najve}e neda}e« kakvu bi svakako pred-stavljao mogu}i nuklearno–ekolo{ki holokaust na{eg vre-mena. Ili na mogu}nosti »smanjivanja objekta« D‘ord‘aBu{a Mla|eg, Vladimira Luka{enka, i drugih »mrkih« veli-kana odnosno velika{a pozne moderne. Sli~nosti izme|upozne antike i pozne moderne su o~igledne. Pa ipak, nijednog momenta, ne smemo da zaboravimo, da ni razlikeizme|u ovih, nisu manje va‘ne. A u mno{tvu razlika, kojenesporno stoje izme|u Senekinog i na{eg vremena, jednaje, ipak, najva‘nija. To je ~injenica, da se ~ovek, usledizrazito neravnomernog duhovnog razvoja, nau~no–tehno-lo{kog, koji je veoma brz, eksponencijalan, i moralno–poli-ti~kog, koji je, ukoliko uop{te, u najboljem slu~aju, veomaspor, linearan, nakon otkri}a apsolutnog (nuklearnog)oru‘ja, posle drugog svetskog rata, po prvi put u istoriji,na{ao u zoni sasvim realne opasnosti, da mo‘e nepovratnoda uni{ti, ne samo aktuelni istorijski sistem, nego i sebekao vrstu, pa i ‘ivot i planetu kao celinu, odnosno da jeovaj proces samouni{tavanja, u onom svom ekolo{kom od-nosno ekocidnom delu, na ‘alost, ve} zapo~eo (ova velika,zapravo najve}a novost i opasnost na{eg vremena, vizuelnoje predstavljena na na{em grafiku 5). Sa ovom razlikom,novinom, i pretnjom na umu, pouke poznoanti~ke istorije

57

opadanja, epistemologije nereda, i, naro~ito, tehnike hu-manog opstanka, u na{em te{kom poznomodernom vre-menu, samo dobijaju na ozbiljnosti i zna~aju.

Na kraju ovog odeljka, sledi jo{ samo jedan mali anali-ti~ki odnosno dijagnosti~ki dodatak. Centralna teza Belleépoque–a, jeste teza o istorijskoj poznosti, starenju, opada-nju, i dekadenciji na{eg vremena. Sa ovom tezom, ostaju,ili padaju, i sve druge teze ove knjige. Zbog toga sam,najpre u Dinamici ni{tavila, posebno u njenom petom ode-ljku, a zatim i ovde, u prvom odeljku prvog dela Belleépoque–a, veoma skrupulozno, ~ak i po cenu izvesnog po-navljanja, uputio na sve one istorijske i sociolo{ke, kvalita-tivne i kvantitativne argumente, posebno na one duge,dvadesetpetovekovne statisti~ke serije sociologije PitirimaSorokina, istorije dugog trajanja Fernana Brodela, i teorijesvetskog sistema Imanuela Volerstina, koje uverljivo poka-zuju, kako teza o velikoj istorijskoj dekadenciji na{eg poz-nomodernog vremena, nikako nije tek neka proizvoljnaideolo{ka ili sli~na slutnja ili mrzovolja, nego proverljiva iproverena, dokaziva i dokazana, teorijska i nau~na (hi-po)teza. Pa ipak, ve} u~injenim uputima i argumentima,ovde }u dodati, jo{ i dva novija, kvalitativna argumenata,odnosno dijagnoze. Tek toliko da onu centralnu tezu, jo{malo aktualizujem, dopunim i oja~am.

Prva od ove dve dijagnoze, govori o realnom stanju, teo perspektivama me|unarodnih odnosa do 2025, a iznosiju Imanuel Volerstin, u jednom svom novijem kra}em ko-mentaru iz 2006: »Whose Century is the 21st Century?«,Commentary No. 186, June 1, 2006, http://fbc.bingham-ton.edu/commentr/htm. U multilinearnom i probabilisti~-kom duhu nove nauke, autor ovog komentara, upoznajenas, zapravo, sa najmanje tri mogu}e tendencije ili linijerazvoja. Prva je, da aktuelni hegemon, SAD, uprkos broj-

58

nim znacima opadanja vojne i ukupne mo}i, do 2025,ipak, zadr‘e mesto hegemona. Druga, da SAD, na ovommestu, zameni Kina, kao novi rastu}i d‘in svetske ekono-mije, te, konsekventno, verovatni novi hegemon ukupnogsvetskog sistema. I tre}a, da se, usled relativne nemo}i prvedve linije ili tendencije razvoja da se nesporno nametnu,pro{iri jedna vrsta novog, poluanarhi~nog, i multipolarnogme|unarodnog nereda, onog, zapravo, koji je ve} umno-gome i na delu, posebno posle jedanaestog septembra2001. Nakon odgovaraju}e analize i argumentacije, Ima-nuel Volerstin zaklju~uje, kako najvi{e {ansi da do 2025.prevlada, ima upravo ova tre}a linija ili tendencija razvoja.Nedugo nakon ovog teksta Imanuela Volerstina, sa veomasli~nom, zapravo su{tinski identi~nom tezom i argumenta-cijom, oglasio se i Timoti Garton E{, jedan od vode}ihevropskih odnosno britanskih istori~ara srednje generaci-je, {to samo dodatno svedo~i o {irenju teze odnosno svestio ekspanziji me|unarodnog nereda. A da je upravo me|u-narodni nered, idealan odnosno povoljan ambijent, ili ~akdrugo, vanjsko, »me|unarodno« lice ili nali~je dekadenci-je, u to valjda nikoga ne treba posebno uveravati.

Druga dijagnoza, rasvetljava vi{e onu drugu, skrivenu,dubinsku, unutra{nju mutaciju sistema, a iznosi ju zagre-ba~ki odnosno hrvatski ekonomist Slavko Kuli}, u jednojod svojih poslednjih knjiga, posve}enih globalnim proble-mima, trendovima i alternativama na{eg vremena. Samnaslov ove knjige, ovu dijagnozu, najkra}e i najbolje sa‘i-ma: Neoliberalizam kao socijaldarvinizam (Prometej, Zagreb,2004). Dijagnoza Slavka Kuli}a, veoma je bliska, mojojradnoj dijagnozi, koja govori o negativnoj postkapitalisti~-koj promeni, kao danas, na po~etku XXI veka, dominant-noj tendenciji. Ovu radnu dijagnozu sistematski sam razvioi izneo u dva svoja novija rada, u studiji »Mutacija: ideo-

59

lo{ki aspekt« iz 2004, objavljenoj u knjizi–zborniku Global-na pra{ina (Vijesti, Podgorica, 2004, strana 11–34), i u eseju»Ars Humana: novi humanizam protiv novog varvarstva napragu tre}eg milenijuma« iz 2005, objavljenom u jo{ jed-noj, zapravo mojoj poslednjoj knjizi–zborniku Evropa–An-toaneta (Plima, Ulcinj, 2006, strana 11–20). Oba rada, kao imoje druge radove odnosno knjige, u elektronskoj formi,zainteresovani ~itaoci mogu da prona|u i na mom li~nomveb–sajtu http://www.milanmpopovic.info.

60

4.

POGLED UNAPRED

U odeljku koji je pred vama, izla‘em samo jedan kratkipogled unapred. Ovaj pogled, ili, bolje, pregled, nestrp-ljivom ~itaocu, treba da omogu}i, osnovnu orijentaciju umateriji koja sledi.

U prethodna tri odeljka, odnosno u prvom delu Belleépoque–a, najve}i deo ove materije, zapravo sam ve} izlo‘io:uvodno, preliminarno i generalno. U drugom, tre}em i~etvrtom delu knjige, ovu materiju, odnosno njene razli~itedimenzije ili aspekte, izla‘em podrobno, razvijeno i anali-ti~ki.

Tako, u drugom delu, koji nosi naziv »Tipovi«, analizi-ram ~etiri osnovna tipa dogme progresa. Brojnost i razno-vrsnost ovih tipova, odnosno {irina spektra dogme progre-sa kao takve, bili su i jedan od prvih i glavnih impulsa, zasamo pisanje Belle époque–a. U tre}em delu, koji nosi naziv»Mehanizmi«, bavim se analizom glavnih ideolo{kih meha-nizama ove dogme. Svi ovi mehanizmi, samo su razli~itiderivati onog starog i prastarog mehanizma pars pro toto,ali je i njihova brojnost i raznovrsnost, te kompleksnost ifunkcionalnost, ~ak i za mene, koji sam se analizom ideolo-gija, kao reproduktivnih komponenti socijalnih sistema,(sub)specijalisti~ki i sistematski bavio ve} vi{e od dvadesetgodina, bila pravi profesionalni izazov, da ne ka‘em zado-voljstvo. U ~etvrtom i ujedno poslednjem analiti~kom deluBelle époque–a, pod nazivom »Mene«, analiziram dinami~kiaspekt dogme progresa, njene slo‘ene unutra{nje i spolja{-

61

nje evolucije, transformacije, i kombinacije. Ovaj deopredstavlja direktan nastavak »Preokretanja«, najva‘nijegsegmenta, najva‘nijeg, petog odeljka Dinamike ni{tavila.Zbog toga, verujem, nije neophodno, da posebno nagla-{avam, koliko je i ovaj deo, bio analiti~ki zahtevan i zahva-lan.

Najzad, u poslednjem, petom delu Belle époque–a, podnazivom »Vreme duha« (koji nije samo spretna obrnutaparafraza naziva prvog dela nego i pravo ime za sadr‘ajkoji sledi), iznosim zaklju~ne sinteti~ke refleksije o budu}-nosti koja je po~ela. Naravno, pri tom imam na umu, i onajdragoceni pozitivni memento, kojeg tako|e sugeri{e na{avelika, megaistorijska komparacija, ali kojeg, pod priti-skom jo{ uvek preovla|uju}eg negativnog duha poznosti,na ‘alost, pre~esto zaboravljamo. A to nikako ne bi smeli,jer bi nam se ina~e moglo dogoditi, da propustimo pravi,odnosno najbolji trenutak i alternativu. Koja, opet, nije tekemocija, utopija, varljiva nada, nego racionalna, realna, naistoriji zasnovana projekcija. Znamo, u vreme dekadencijepozne antike, budila se i »zora« ranog hri{}anstva i sred-njovekovlja. Sli~no, u vreme »mraka« poznog srednjove-kovlja, pojavljivala se i prva »svetlost« renesanse i moder-ne. Zar je onda zaista nerealno o~ekivati, da se i u novom»mra~nom srednjem veku«, u vremenu na{e ote‘ale poznemoderne, mo‘e po~eti da ra|a, odnosno da se ve} ra|a,neka nova renesansa.

62

Drugi deo

TIPOVI

63

Prvi i neposredni povod, izvor ili impuls, za pisanje »Tipo-va«, kao i Belle époque–a u celini, bila je jedna moja zaka-snela i, u izvesnoj meri, samokriti~ka spoznaja. Uvi|anje,naime, da sam u poslednjem, devetom odeljku Dinamikeni{tavila, koji nosi naziv »Montenegro«, prilikom upotrebepojma dogma, bio nedovoljno istori~an, konkretan i preci-zan, te sledstveno, delimi~no i nenamerno nepravedan,prema svom najboljem kolegi i prijatelju, sociologu Ne-boj{i Popovu iz Beograda. U tom smislu, »Tipovi« se mogu~itati, i kao svojevrsni produ‘etak, dopuna i ispravka»Montenegra«.

Rukovo|en slavnim Aristotelovim »Amicus Plato sedmagis amica Veritas«, u »Montenegru« sam izlo‘io i jednuprili~no otvorenu, direktnu i nesuzdr‘anu kritiku stano-vi{ta Neboj{e Popova o crnogorskom i crnogorsko–srp-skom dr‘avnom i ukupnom pitanju. Koje je, da i to do-dam, upravo u vreme pisanja »Montenegra«, do‘ivljavalosvoj vrhunac. Dugotrajno, uporno, pa i tvrdokorno zalaga-nje Neboj{e Popova, za o~uvanje neke vrste dr‘avne zajed-nice Srbije i Crne Gore, nasuprot svim brojnim razlozimakoji su govorili suprotno, tamo sam, na kraju, protuma~io idijagnosticirao, kao jednu vrstu njegove dogme integracio-nizma, a ovu, opet, samo kao jednu vrstu njegove, i na{e,dogme progresa.

Da odmah dodam, uz izlo‘enu kritiku, tuma~enje idijagnozu, ja stojim i danas. Ali je kod jednog broja ~itala-

65

ca, pa i kod samog Neboj{e Popova, makar u prvom mo-mentu, ova kritika proizvela, i jedan efekat, koji ja sam,kao njen autor, uop{te nisam ‘eleo. Naime, oni su ovukritiku do‘iveli kao mnogo, mnogo negativniju, nego {to jeto bila moja originalna i inicijalna intencija. Kada sam oneo~ekivanom i ne‘eljenom efektu svoje kritike pa‘ljivorazmislio, me|utim, do{ao sam do zaklju~ka, da sam, presvega zbog one istorijski nedovoljno specifikovane upotre-be pojma dogma, za taj efekat, makar delimi~no, i sam bioodgovoran. Ali ovo zahteva barem jo{ jedno dodatnoobja{njenje.

Do neo~ekivanog i ne‘eljenog efekta koji sam goreopisao dobrim delom do{lo je i zbog jednog tehni~kogodnosno literarnog defekta. Dinamika ni{tavila u celini, po-sebno njena tri poslednja odeljka, me|u njima i »Montene-gro«, bila je moja prva knjiga u kojoj sam kombinovaodru{tvenu teoriju i nauku sa jednom vrstom autobiografskeliterature, kao i ovima odgovaraju}e metode i tehnike.Dru{tvenom teorijom i naukom profesionalno sam se ba-vio ve} skoro trideset godina, pa u kori{}enju njihovihmetoda i tehnika nisam imao ve}ih problema, ali to nijebio slu~aj i sa onim drugim, literarnim odnosno narativ-nim metodima i tehnikama. Pomo} koju su mi u savladava-nju ovih drugih pru‘ali Sne‘ana Nik~evi}, Pavle Jovanovi},Milorad Mijo Popovi}, Bal{a Brkovi} i Andrej Nikolaidis,mogla je zna~ajno da umanji, ali ne i potpuno ukloni, svemoje u ovoj oblasti brojne i po~etni~ke nedostatke. Jedantakav nedostatak bio je odgovoran i za onaj nesre}ni ko-munikacijski »{um« odnosno efekat koji je gore opisan.

Stanovi{te Neboj{e Popova o crnogorskom odnosnocrnogorsko–srpskom dr‘avnom i ukupnom pitanju, naime,nisam izabrao za predmet svoje kritike, zbog toga {to biono bilo tipi~no za tada prili~no {iroki krug zastupnika

66

opstanka dr‘avne zajednice Srbije i Crne Gore. Ono touistinu uop{te nije bilo. Naprotiv, stanovi{te Neboj{e Po-pova o ovom pitanju, i u ovom krugu, kao i u mnogimdrugim pitanjima i krugovima, bilo je, u najboljem smislutih re~i, atipi~no i alternativno. U odnosu na ovo stanovi{teposmatrano u celini, ja sam se razlikovao samo u onomnjegovom krajnjem, zaklju~nom delu, koji se ticao opstan-ka dr‘avne zajednice. U svemu ostalom, {to }e re}i u naj-manje devedeset odsto od njegove ukupne sadr‘ine i argu-mentacije, posebno u njegovom doslednom gra|anskom,personalisti~kom i demokratskom utemeljenju, ja sam sesa svojim kolegom i prijateljem, zapravo, najdublje i naj-ja~e slagao.

Pravi razlog, da uprkos ovom, ovolikom i ovakvomslaganju, za predmet svoje kritike u »Montenegru«, ipakizaberem upravo one delove stanovi{ta Neboj{e Popova sakojim se nisam slagao, bio je sasvim drugi. To je bila ‘eljada istaknem svu izuzetnu objektivnu kompleksnost, oset-ljivost i otvorenost spornog pitanja. Kada se u zaklju~kuoko ovog pitanja, razlikuju ~ak i dvojica profesionalaca,kolega i prijatelja, koji se u preostalih devedeset odsto togistog pitanja, i u jo{ vi{e odsto najve}eg broja drugih naj-va‘nijih pitanja, najdublje i najja~e sla‘u, otprilike tako jei{la linija mojeg psiho–logi~kog argumentovanja i poen-tiranja, onda mora biti da je, uz sve subjektivne, individual-ne i psiholo{ke »{umove«, koji se ni u nauci nikada nemogu u potpunosti eliminisati, za to zna~ajnim delom za-slu‘na, i sama objektivna i ekstraordinarna kompleksnostonog pitanja. Usled mojeg, malo je re}i, literarnog »ne-savr{enstva«, me|utim, ovaj razlog odnosno tok psiho–lo-gi~kog argumentovanja i poentiranja, ostao je neprime}en,ili nedovoljno prime}en, dok je istovremeno, neo~ekivanoi ne‘eljeno, u prvi plan izbilo ono negativno preterivanjena ra~un kolege i prijatelja.

67

Sre}om, ponekad tako biva, iskustvo opisanog komuni-kacijskog »{uma«, donelo mi je i jednu zna~ajnu kolateral-nu korist. Ova korist sastojala se u pro{irivanju i produb-ljivanju dotada{njih spoznaja o pojmu dogme pa i dogmeprogresa. Pro{irivanje i produbljivanje o kojem je re~, i{loje u najmanje ~etiri pravca.

Prvi pravac delimi~no je revidirao uobi~ajeno negativnisadr‘aj ovog pojma. Kao {to je poznato, uz razumljiv izuze-tak teologije, u modernim vremenima, pod dogmom seobi~no podrazumeva, ne samo neta~na, nego i kruta, re-presivna i {tetna, dezorijenti{u}a slika sveta. Pre »Monte-negra«, negativan sadr‘aj pojma dogma, prihvatao sam ija. U najve}em delu, ovakav pojam, prihvatam, i koristim, idanas. Danas, me|utim, znam i to, da jednim, makar imanjim delom, i makar samo izvesno vreme, dogma mo‘eda bude i pozitivna. Na ovo poslednje direktno me jenavelo upravo »dogmatizovanje« Neboj{e Popova.

Otprilike u isto vreme dok sam ja pisao »Montenegro«,naime, Adam Mihnjik, jedan od najzna~ajnijih vo|a danasve} istorijske i slavne poljske »Solidarnosti«, u jednom tek-stu odnosno portretu, Neboj{u Popova je svojoj i svetskojjavnosti predstavio kao jednog od najboljih i najhrabrijihintelektualaca i socijalnih aktivista u na{em delu sveta. SaAdamom Mihnjikom sam se u potpunosti slagao. Tada isada. Ali me je upravo zbog toga zbunjivao sopstveni nalazo onoj delimi~noj dogmatizaciji na{eg zajedni~kog kolege iprijatelja. Kontradikcija je bila o~igledna i jaka. A jedinina~in da ovu kontradikciju savladam, bila je ona delimi~narevizija.

Drugi pravac ovu reviziju samo je dalje razvijao i preci-zirao. I to tako {to je po~eo analiti~ki da razlikuje dvepovezane ali razli~ite komponente saznanja. Onu kognitiv-nu ili saznajnu u u‘em smislu, i onu drugu, moralnu, eti~-

68

ku i prakti~nu, u filozofskom i uobi~ajenom smislu re~i.Samo zahvaljuju}i ovom razlikovanju, naime, bilo je mogu-}e da se razume, kako je dogma integracionizma odnosnodogma progresa Neboj{e Popova, na primer, mogla isto-vremeno da bude kognitivno negativna (neta~na) i moral-no odnosno eti~ki pozitivna (herojska).

Tre}i pravac pro{irivanja i produbljivanja pojma dog-ma odnosno dogma progresa, nastavljao je da razvija iprecizira evoluciju i kompleksifikaciju ovog pojma. Samoje to sada moralo da se ~ini istorijski. Individualna analiza ikarakterizacija vi{e nije bila dovoljna. Razli~ite varijantedogme progresa, me|u njima i ona neobi~na, delimi~nonegativna, delimi~no pozitivna vrsta, koja me je u po~etkuzbunjivala, bile su samo razli~ite »fotografske« sekvence,snimci ili preseci, razli~itih faza ili momenata, uvek ‘ivog,dinami~nog i promenljivog istorijskog kompleksa. Kojeg jesada, upravo zbog toga, trebalo jo{ i dodatno da se ravetli.

U prvom delu ove knjige, ve} je pokazano, kako je isama dogma progresa imala svoju dugu i zanimljivu evolu-ciju, povezanu sa isto tako dugom i zanimljivom evoluci-jom sveta. Kako je ova dogma, u jednom periodu, precizni-je 1840–1914, bila ~ak i relativno adekvatna, jer je, sude}ina osnovu svih relevantnih ekonomskih, politi~kih i drugihindikatora toga vremena, progresa tada uistinu bilo, i to i ustvarnosti, a ne samo u glavama ljudi, ali kako je, u vreme-nu nakon toga, po~ev od 1914, ova ista dogma postalaapsolutno neadekvatna, jer je, sude}i opet na osnovu svihrelevantnih ekonomskih, politi~kih i drugih indikatora(n)ovog vremena, od tog momenta do danas, ona ostala davlada samo u glavama ljudi, ne vi{e i u stvarnosti. I to jesada bila jedna potpuno nova, velika i negativna istorijska iduhovna prekretnica. Izvan ove nove, velike i negativneistorijsko–duhovne promene, vi{e nije bilo mogu}e razu-

69

meti ni svu izuzetnu osebujnost razli~itih kvaliteta, me|unjima posebno ni svu izuzetnu osebujnost onog na{eg ati-pi~nog, me{ovitog, delimi~no pozitivnog, delimi~no nega-tivnog kvaliteta (ili tipa) dogme progresa, koji me je upo~etku onako fascinirao, intrigirao i iritirao.

Najzad, izvan ove iste nove, velike i negativne istorij-sko–duhovne promene, vi{e nije bilo mogu}e razumeti, nisvu izuzetnu obimnost kvantiteta ili spektra na{e dogmeprogresa, {to je ve} predstavljalo i poslednji, ~etvrti pravacpro{irivanja i produbljivanja ovog pojma. Za istorijski si-stem u celini, kao i za sve njegove elemente, materijalne iduhovne, po~etak dugog (o)padanja, zna~io je i po~etakpove}ane neizvesnosti. I pove}ane nestabilnosti. Sve doneke vrste sistemske shizofrenije. Cepanje ranije jedinstve-nih elemenata, njihovo bolno unutra{nje deljenje, kao iformiranje novih, {irokih i nestabilnih megaspektara, odtako nastalih fragmenata nekada jedinstvenih entiteta, po-stalo je skoro svakodnevna pojava. Te{ko da mo‘e da seprona|e makar i jedan jedini elemenat, materijalni ili du-hovni, svejedno, koji je uspeo da izbegne ovakvu sudbinusistema. Ali je po silini onog cepanja, intenzitetu onogdeljenja, te {irini onog megaspektra, dogma progresa, kaospecifi~na, ~ak endemska duhovna formacija XIX i XXveka, ~ini se, sve nadma{ila. O tome, a posebno o ekstrem-noj {irini, obuhvatnosti i fleksibilnosti, njenog (post){izma-ti~nog megaspektra, najbolje svedo~e sama ~etiri tipa dog-me progresa, dva prva, herojski i tragi~ni, relativno pozi-tivna, i dva druga, cini~ni i sadisti~ki, apsolutno negativna,kojima je posve}en ovaj deo Belle époque–a.

Pre nego u nastavku pre|em na pojedina~no izlaganjesvakog od ova ~etiri tipa, me|utim, moram da izlo‘im jo{ idve kratke tehni~ke odnosno metodolo{ke napomene.Prvo, popis odnosno broj tipova o kojima je ovde re~, ni u

70

kom slu~aju nije zatvoren ili kona~an. ^etiri tipa dogmeprogresa predstavljaju tek prvu hipoteti~ku skicu za daljeistra‘ivanje. I drugo, re~ je o istorijskim i socijalno–psiho-lo{kim, ne individualno–psiholo{kim tipovima. Naravno,istorijski i socijalno–psiholo{ki tipovi o kojima je ovde re~,imaju i svoje individualno–psiholo{ke »otiske«, ali oni naove ne mogu da se redukuju. Kompleksni predmet tra‘ikompleksni metod. Multi, inter, ili, jo{ bolje, transdiscipli-narni spoj najmanje metoda istorijske, antropolo{ke, socio-lo{ke, socijalno–psiholo{ke, i individualno–psiholo{ke ana-lize, a ne monodisciplinarnu, individualno–psiholo{kuanalizu samu. U izgradnji i kori{}enju ovog kompleksnogmetoda, najvi{e sam sledio izvanredne primere i rezultateMasovne psihologije fa{izma Vilhelma Rajha, i, zbog prirodematerije, posebno, Kritike cini~kog uma Petera Sloterdajka,ali to, naravno, ne zna~i, da takvih primera i rezultat nemajo{ (moja znanja u ovoj izuzetnoj multi–oblasti ipak suograni~ena i nedovoljna).

71

1.

HEROJSKI TIP

Istorijski »zavi~aj«, privilegovan teren herojskog tipa dog-me progresa, predstavlja period svetske istorije 1840–1914. To je vreme manje ili vi{e nespornog, velikog i sve-op{teg »trijumfa progresa«, i vreme onog premijernog bel-le époque–a. Na grafiku 4, koji prikazuje na{u ukupnupolumilenijumsku modernu, krivu i parabolu, u prvomodeljku prvog dela ove knjige, ovaj period ozna~en je seg-mentima a i b. U ovim segmentima, odnosno vremenima,progres, da to jo{ jednom istaknemo, postoji i objektivno isubjektivno, to jest i u stvarnosti i u glavama ljudi. Ukupnaistorijska dinamika nalazi se u fazi uspona i prosperiteta,na uzbudljivoj uzlaznoj deonici levog kraka parabole, pastoga nije ni ~udo, da najve}i broj u~esnika ovog velikogistorijskog kretanja, ubrzavanja i uspinjanja, pred sobomima vidik ispunjen progresom bez granica i kraja. Iz ra-zli~itih ta~aka ove deonice odnosno ovog kraka parabole,naime, te{ko je videti vrhunac koji se pribli‘ava, jo{ te‘epo~etak velikog i dugotrajnog opadanja. (Ovo potonjeuspeva samo najve}im duhovima, koji imaju sposobnost davide ne samo, kako se to obi~no ka‘e, daleko ispred svogavremena, nego i duboko ispod zapenu{ane povr{ine dru{-tvenog kretanja, te koji imaju hrabrosti, da to {to vide, iglasno saop{te. Ali su ovakvi duhovi, u svakom vremenu,po pravilu, retki, neshva}eni i izolovani, ukoliko ne i pro-gnani, ubijeni ili spaljeni.)

72

Individualno–psiholo{ki, herojski tip dogme progresakarakteri{e potpuna, totalna, herojska posve}enost, te istotakva spremnost na svaku pa i najve}u ‘rtvu za svoju stvar.Jedna vrsta »religioznog mentaliteta«, ~ak »ludila«, kako jeovu posve}enost odnosno spremenost, u jednom intervjuu,opisao Svetozar Vukmanovi} Tempo, jedan od vode}ihoperativnih kadrova jugoslovenske revolucije 1941–1945,{to }e re}i i jedan od onih kojem se iskustvo i kompeten-tnost u ovoj materiji ne mo‘e sporiti (Boro Krivokapi},Bes/kona~ni Tito, Novosti, Beograd, 2006, strana 64). Ali, nato sam ve} upozorio, za ispravno i pouzdano definisanjeherojskog tipa dogme progresa, kao specifi~nog i distin-ktnog istorijskog i socijalno–psihiolo{kog tipa, individiual-no–psiholo{ka karakterizacija nije dovoljna. A mo‘e biti ivarljiva. Jedan te isti individualno–psiholo{ki sadr‘aj i ka-rakter herojskog samo‘rtvovanja, naime, mo‘e da ima ina{ istorijski odnosno herojski tip dogme progresa, ali isasvim druga~iji, pa i suprotan istorijski tip, recimo fa{is-ti~ki istorijski i socijalno–psiholo{ki odnosno masovno–psi-holo{ki tip, koji je, kao {to znamo, i objektivno i subjektiv-no, i po posledicama koje za sobom ostavlja, i po projekci-jama i proklamacijama, izrazito retrogradan tip, ili, da semalo pribli‘imo na{em vremenu, takav mo‘e da bude i tipAl Kaide i drugih terorista »bomba{a–samoubica«, koji je-ste o~ajni~ki, reakcionaran, i retrogradan, ali kojem se nemo‘e sporiti ni onaj individualno–psiholo{ki herojski sadr-‘aj i karakter samo‘rtvovanja.

Uvek konkretna, kompleksna i promenljiva, ali u istovreme i realna, objektivna i proverljiva istorijska funkcija iprodukcija, to je ona dodatna, nu‘na i dovoljna kompo-nenta, koja je neophodna za ispravno, potpuno i pouzdanodefinisanje herojskog tipa dogme progresa, kao specifi~-nog i distinktnog istorijskog i socijalno–psiholo{kog, a ne

73

tek individualno–psiholo{kog tipa. I u periodu svetske isto-rije 1840–1914, slika dogme progresa jeste bila kognitivno,saznajno neta~na, negativna, ali je u ovom periodu, sude}iprema svim objektivnim i relevantnim razvojnim indikato-rima, ona bila istovremeno prakti~no produktivna i pozi-tivna. Uz neophodan oprez spram bilo kakve vrste stare–nove metafizike, ovde bi moglo da se govori ~ak i o nekojvrsti pozitivnog i produktivnog lukavstva istorije. Postoji,naime, obilje ekonomskih, sociolo{kih, istorijskih i drugihrazvojnih argumenta, pomo}u kojih se lako mo‘e argu-mentovati, dokazivati, pa i dokazati, kako je upravo onaj»religiozni mentalitet«, ona neka vrsta socijalnog »ludila«,ona dogmatski pogre{na ali idealisti~ki sna‘na vera u neiz-be‘nost i neograni~enost progresa, u onoj velikoj, objektiv-noj i pozitivnoj istorijskoj produkciji progresa toga vreme-na, bila glavna, ili jedna od glavnih, ljudskih »proizvodnihsnaga« (da se podsetimo i ovog starog ali dobrog marksi-sti~kog pojma). Kao {to isto tako postoji obilje razvojnihargumenta, pomo}u kojih se lako mo‘e pokazati, kako jezadr‘avanje ove iste dogmatske svesti po inerciji, u jednombitno novom i druga~ijem vremenu dugog opadanja i diso-lucije na{eg istorijskog sistema, u periodu 1914–2050, po-stalo glavna, ili jedna od glavnih, »destruktivnih snaga«,dezorijentacija i disfunkcija ovog sistema.

Period svetske istorije 1840–1914, koji je gore ozna~enkao privilegovan teren herojskog tipa dogme progresa,treba jo{ i dodatno da se precizira. Vreme i prostor, ili, jo{bolje, »VremeProstor« (Imanuel Volerstin) savremenogsvetskog sistema, slo‘eni su a ne prosti vektori ovog istorij-skog sistema. U literaturi, »svetska istorija« je naj~e{}e sa-mo sinonim ili podrazumevaju}a »{ifra« za istoriju centra.Tako i ovde, onaj, za herojski tip dogme progresa, privile-govani istorijski period 1840–1914, kao takav, va‘i uglav-

74

nom za zemlje centra. Na periferiji i poluperiferiji, heroj-ski tip dogme progresa, kao i ukupni razvoj ovih zonasvetskog sistema, kasni}e jo{ najmanje pola veka. U prvojpolovini XX veka, ovaj tip zakasnelo }e se ra{iriti u Rusiji,centralnoj, isto~noj i jugoisto~noj Evropi, kroz njihove soci-jalne i delom nacionalne revolucije, a u drugoj poloviniXX veka, i u zemljama tada{njeg takozvanog tre}eg sveta,kroz njihove jo{ vi{e zakasnele, ali ne manje zna~ajne soci-jalne i anti–kolonijalne odnosno nacionalno–oslobodila~kerevolucije. Tako }e centar, nakon velikih gra|anskih revo-lucija u prethodnim vekovima, u XX veku, nastaviti manjeili vi{e mirno da evoluira, dok }e dramu, turbulenciju iuzbu|enje revolucije, te privilegij, podvig i ‘rtvu heroja,blagonaklono prepustiti zemljama (polu)periferije.

Ironija iz prethodne re~enice nije preterana. Ona upu-}uje, podse}a i upozorava na poznatu strukturnu slabost,zavisnost i degradaciju (polu)periferije u svetskom sistemu.Koja onda konsekventno poga|a i sve njene velike i te{keemnacipatorske projekte i pokrete. »Najslabija karika«, po-mo}u koje je V. I. Lenjin obja{njavao izbijanje revolucijeba{ u Rusiji, a ne u nekoj drugoj, bogatijoj i razvijenijojzemlji sveta, ostaje jednako va‘na, i za obja{njenje kasnijehroni~ne nedovoljnosti, te kona~nog kolapsa ove revoluci-je. Dodaju li se ovom specifi~nom, svetsko–sistemskom fak-toru, jo{ i op{ti, standardni faktori zamora, iscrpljivanja idegeneracije, koji su karakteristi~ni, da ne ka‘emo i neiz-be‘ni, za sve, pa i za najve}e revolucije polumilenijumskemoderne, eto koliko–toliko kompletnog seta, i za razu-mevanje na{e nesre}ne (polu)periferne harizmarhije XXveka.

A opet, ova na{a nesre}na harizmarhija, za nas, ovde idanas, manje je zanimljiva zbog nje same, a vi{e zbogjedne nove, velike, zapravo, zbog na{e aktuelne, postko-

75

munisti~ke ideolo{ke distorzije, koja se na nju nadovezuje.I koja je barem dvostruka. S jedne strane, nove postkomu-nisti~ke vlasti, odnosno njihovi ideolozi, svakodnevno apo-logetski izobli~uju sliku aktuelnog post–stanja, tako {to si-stematski preuveli~avaju jo{ uvek veoma skromne, ogra-ni~ene, nestabilne i neizvesne rezultate novih, liberalno–demokratskih procedura, institucija i legitimacija, a uma-njuju ili ~ak potpuno pre}utkuju recidive starih, te izvore ielemente novih mogu}ih harizmarhija u tek etabliranimpost–stanjima (izolovani, sami po sebi, ovi recidivi i izvori,nisu opasni, ali oni to mogu postati, u okviru one nove,globalne, evro–atlanske narodnja~ke konvergencije, koja,dodu{e, jo{ uvek nije zavladala do kraja, ali koja je ve}danas ravnopravna, ako ne i dominantna tendencija na{egvremena). S druge strane, ove iste vlasti, odnosno njihoviideolozi, ili barem njihov velik deo, svakodnevno i siste-matski izobli~uju, pa i potpuno izvr}u, izokre}u, preokre-}u, sliku na{e trumatske pro{losti, posebno sliku na{eglokalnog fa{izma i antifa{izma, koja je njen najva‘niji deo,tako {to stvarne fa{iste i njihove saradnike iz vremena dru-gog svetskog rata retroaktivno progla{avaju za »antifa{is-te«, a stvarne antifa{iste za »zlo~ince« (ova tendencija danasje najsna‘nija i najeksplicitnija u Srbiji Vojislava Ko{tuniceali je ona dosta sna‘na i eksplicitna i u Hrvatskoj i u dru-gim postjugoslovenskim i postkomunisti~kim zemljama).

Opisani istorijski falsifikat, najvi{e nepravde nanosistvarnom antifa{isti~kom tipu, u na{oj tipologiji herojskomtipu dogme progresa, posebno onom njegovom delu kojije tokom birokratske kontra–revolucije jednom ve} bio‘rtva falsifikata, onog koji se provodio tobo‘e u ime revolu-cije, ali je njegova glavna funkcija, ipak, mnogo vi{e savre-mena, aktuelna, postkomunisti~ka, nego istorijska, istorio-

76

grafska, revizionisti~ka. Kao {to je birokratska mitologijapunih pola veka posle drugog svetskog rata retroaktivnoizmi{ljala, idealizovala, prera|ivala i retu{irala socijalisti~-ku revoluciju, kakva ona uistinu nikada nije bila, tako jesada nova postkomunisti~ka mitologija po~ela retroaktivnoda izmi{lja, idealizuje, preuveli~ava i glorifikuje gra|anskodru{tvo, kakvo ono u ovim zemljama tako|e nikada nijebilo. ^ak i manje obrazovani znaju: nasilne revolucije uovim zemljama pre oko pola veka izbijale su zbog toga {toje kapitalizam u njima bio nepodno{ljivo primitivan, infe-rioran i nepravedan, vladaju}e klase notorno nesposobne,korumpirane i kompromitovane, a gra|anska dru{tva kraj-nje slaba, zavisna i nerazvijena, a ne obrnuto. Kao {to sukapitalizam, vladaju}e klase, gra|anska dru{tva, demokra-tije, u ve}ini ovih zemalja, manje–vi{e takvi, nerazvijeni,inferiorni, i dan danas, na pragu tre}eg milenijuma, predvratima, ili ve} i u predsoblju, jedne nove, kontinentalne,evropske, EU manipulativne mega–utopije. Ergo, ni ovde,kako to narod obi~no ka‘e, kuja ne laje sela radi, nego seberadi. Tako, ni istorijska amnezija koja je opisana, nije toli-ko radi prikrivanja istorijskih, koliko radi prikrivanja teku-}ih deficita.

A {to se na{eg herojskog tipa ti~e, u poslednjih nekoli-ko decenija, tvrdokorna istorija, birokratija i kapitalizam,njega su ve} dovoljno kaznili, da bi mu se danas na du{ustavljao jo{ i bilo kakav, posebno onako velik, nepravedan ibolan istorijski falsifikat iz drugog svetskog rata. Kona~ansud o ovom slo‘enom istorijskom tipu, naravno ukoliko unauci i istoriji uop{te mo‘e da bude bilo kakvog kona~nogsuda, verovatno }e biti stro‘iji od onog koji je on samizricao o samom sebi, ali i bla‘i od onog kojeg o njemudanas izri~u njegovi ostra{}eni neprijatelji. U svakom slu-

77

~aju, za jedan makar i minimalno objektivan, uravnote‘en inepristrastan sud o ovom tipu, najbolja, najmerodavnija inajpouzdanija, ostaje ona ista objektivna istorijska produk-cija, pozitivna i negativna, koja je u svim ovakvim, velikim ite{kim istorijskim pitanjima i sporovima, jedina dovoljnomirna, hladna i distancirana.

78

2.

TRAGI^NI TIP

Herojski tip dogme progresa raspada se, i prelazi u ne-sre}ni ili tragi~ni tip, kada sa u‘asom i bolom shvati, da jesva ona njegova herojska dogmatika progresa, celo vreme,bila ne samo pogre{na, nego i kontraproduktivna. Da je,umesto vi{e, proizvela, mo‘da, ili sasvim izvesno, ~ak imanje progresa, slobode i pravde. Pravi anti~ki obrazacodnosno ‘anr tragedije.

U zakasnelim, nasilnim i surovim revolucijama XX ve-ka, ovaj obrazac odnosno ‘anr obi~no obele‘ava prvo po-strevolucionarno vreme. U jugoslovenskoj revoluciji, to jebilo vreme 1945–1955. U izvanrednoj knjizi intervjuaBes/kona~ni Tito, Boro Krivokapi} o‘ivljava aktere ove revo-lucije, u njihovim razli~itim, herojskim, i tragi~nim mo-mentima. Me|u ovim akterima je i gromadni, kontrastni,tipi~no montenegrinski lik Du{ana ]etkovi}a, kao i tra-gi~ni lik odnosno sudbina njegove sestre, Olge (Lole) ]et-kovi}. Par stranica ove knjige, naslovljenih sa »Samoubi-stvo Lole ]etkovi}«, spada u sam vrh svedo~anstava i litera-ture ove vrste. I u sam vrh tragi~nog tipa dogme progresauop{te. Laserski precizan, prodoran i jak stil Bora Krivoka-pi}a, nije mogu}e parafrazirati, zbog toga sledi ne{to op{ir-niji citat: »Lola (Olga, 1927), partizanka, agitpropovski ak-tivista SKOJ–a i KPJ, te{ko je podnela — ili uop{te nije —’slu~aj \ilas’ (Januar 1954)... U tih prvih, posleratnih 10godina, postizala je sve: zavr{ila gimnaziju, fakultet (istori-ja), udala se, rodila troje dece, bila novinar partijske ’Bor-

79

be’; pred kraj — kao bekstvo — profesor i vaspita~ u domuza retardirane ’Vasa Staji}’... Oni su je bolje razumeli. Mla-da i poletna, poznata, ~ak beogradski popularna. ’A bila jelijepa, posebno lijepa’, jo{ se seti njen partizanski sadrug,istori~ar Branko Pavi}evi}. I ranije, opirala se stvarnostikoja je sve ranjivije zasecala — ideale. Poveravala se prija-teljima, pa i glasnije; ne prime}uju}i da prijatelja — nema.Ne zato {to ih nije bilo. Nisu bili mogu}ni. Samo su semno‘ili pipci i — kamenili. I oko nje. Sada, i \ilas... Ali zanju nisu bili presudni prokazani \ilasovi ~lanci i stavovi,ve} \ilasovo gubili{te: da je njena Partija ogrezla, da i’takvog ~oveka’ — slomi (’delimi~no kajanje’, re}i }e \ilas).Komitet Starog grada isklju~io je iz SKJ kao — |ilasovku (akao predstavnik UDB–e, prisustvovao i brat ].). Gotovo svisu je se — odrekli. Jedino su {ti}enici doma za retardirane— demonstrirali! Te jereti~ke no}i, nije mogla da se vratini u svoj porodi~ni stan. Prespavala je u zemunskom hotelu’Central’. Priveli su je u UDB–u, zadr‘ali dva dana, zatimprosledili u psihijatrijsku bolnicu na Avali. Zakratko. Tamose obesila (April 1955). O kvaku od prozora... Dvadeseto-sam godina. Dan pre, saop{tili su joj da je vra}ena u —Partiju. Kvaka.« (Boro Krivokapi}, Bes/kona~ni Tito, Novo-sti, Beograd, 2006, stranice 320–321)

Herojski tip nu‘no prethodi tragi~nom tipu, ali to jo{uvek ne zna~i da svi pripadnici herojskog tipa nu‘no prela-ze u tragi~ni tip. U tragi~ni tip prelazi samo jedan, ~akmanji broj pripadnika herojskog tipa. Oni me|u njima kojisu duhovno najja~i i najbolji. Ostali padaju u ona drugadva, apsolutno negativna tipa, u cini~ni, i u sadisti~ki tipdogme progresa. To je ve} ~itava pro{la istorija XX veka.Kao i herojski tip, i tragi~ni tip je relativno pozitivan, tojest delom, moralno, eti~ki pozitivan, delom, kognitivno,saznajno negativan. Ali je on jo{ manje stalan i stabilan

80

nego herojski tip. Tragedija jeste kosmi~ki relevantno,vanredno, izuzetno ljudsko iskustvo, ali se sa ovim isku-stvom ne mo‘e ‘iveti. Zbog toga se u tragi~nom tipu nezadr‘ava. Iz njega se odmah izlazi. U najgorem, ali i naj-~e{}em slu~aju, izlaz iz ovog tipa vodi direktno u ona dvaapsolutno negativna tipa. U slu~aju koji je re|i, on vodi usmrt, samoubistvo, ili ludilo, pravi anti~ki kraj herojskogtipa. Najzad, u najboljem, ali i najre|em slu~aju, izlaz iztragi~nog tipa vodi u neki novi, renesansni, vitalni tip, kojimanje ili vi{e uspe{no tra‘i, pa i pronalazi, elemente zaizlaz iz duboke i te{ke krize pozne moderne. I za izgradnjunekog novog i boljeg istorijskog sistema. No to je ve} nekabudu}a istorija XX i XXI veka.

Od svih poznatih istorijskih li~nosti na{eg vremena,najvi{e od ovog poslednjeg, renesansnog i vitalnog tipa,kako vreme proti~e, u to sam sve vi{e uveren, imao jeMilovan \ilas. Jedan od vo|a jugoslovenske revolucije, za-tim pobunjenik protiv njene degeneracije, birokratije, »no-ve klase«, najzad disident broj jedan, zatvorenik, mislilac,prevodilac, pisac, kao retko ko u XX veku, imao je bogatu,dinami~nu, spektralnu, za ~itav XX vek karakteristi~nu,reprezentativnu, paradigmati~nu putanju. Najkra}e, u po-~etku, a posebno u periodu 1941–1945, Milovan \ilas bioje herojski, zatim, 1954, na plenumu raskida, tragi~ni, ko-na~no, nakon ovoga, sve do smrti, 1995, onaj najbolji,kreativni, renesansni, vitalni tip. U raspravi o njegovimknjigama Nova klasa i Nesavr{eno dru{tvo, odr‘anoj u Insti-tutu dru{tvenih nauka u Beogradu 19. juna 1990, kasnije ipublikovanoj u ~asopisu Sociologija broj 3 za 1990, za ovajposlednji, kreativni, renesansni, vitalni tip Milovana \ila-sa, upotrebio sam termin »postmoderni«, ali sam kasnije,zbog nedovoljne odre|enosti, pa i pomodnosti tog termi-na, od njega odustao, i optirao za ovde upotrebljene termi-

81

ne, i za tri velike pozne, kao njihov pravi, istorijski i teorij-ski okvir. (U toku celodnevne rasprave, sam Milovan \ilasnije izri~ito ni odbio ni prihvatio, onu moju kvalifikacijusvoga tipa. Spram ove, ba{ kao i spram bilo kakve veliketeorije, ostao je vidno suzdr‘an, i tokom nekoliko sati na-{eg neformalnog razgovora u ~etiri oka, u njegovom stanuu Palmoti}evoj 8, gde me je, verovatno i kao »svog« Crno-gorca, u dva navrata, ljubazno pozvao i primio posle insti-tutske rasprave. Zbog toga, dakle, a ne zbog uobi~ajenekurtoazije, moram ista}i, kako ja sam, i u celini, snosim svuodgovornost, za ovu konceptualizaciju.)

Daleko od toga da gornji superlativni sud ho}e da re-troaktivno idealizuje Milovana \ilasa. Uz sve ostalo, Milo-van \ilas, ba{ kao i vreme u kojem je ‘iveo, bio je izrazitokompleksan, ambivalentan i kontradiktoran tip, sa nizomproblemati~nih, ~ak bolnih ta~aka i mesta, pa i sa onimverovatno najproblemati~nijim i najbolnijim od svih,(ne)zaslu‘enim teretom »levih gre{aka«, zlo~ina nad poli-ti~kim neistomi{ljenicima, po~injenih od strane komunista,posebno u Crnoj Gori, tokom prve dve godine rata i revo-lucije 1941–1942. Budu}i da je u to vreme bio u samomvrhu ratnog revolucionarnog vo|stva, ne mo‘e biti da ma-kar deo odgovornosti za te gre{ke ne snosi i on li~no, tajdeo odgovornosti, uostalom, on sam nikada nije ni pori-cao, ali je stvar u tome da su jugoslovenski, posebno crno-gorski staljinisti (informbirovci) i fa{isti (~etnici), njegovpad u nemilost sredinom 1950–ih, oportunisti~ki iskoristi-li, i sve do danas oportunisti~ki koriste, da naj{iroj javnostisugeri{u, pa i nametnu, jedan svoj redak, neobi~an i ne-dovoljno uo~en konsenzus, onaj po kojem celokupnu od-nosno isklju~ivu odgovornost za »leve gre{ke«, snosi malte-ne sam Milovan \ilas.

Kada je grupa uglednika iz zavi~ajnog Mojkovca, sredi-nom 2006, pokrenula inicijativu za, kako se i danas ka‘e,

82

obele‘avanje imena i dela Milovana \ilasa, to je u CrnojGori bila prva takva inicijativa u poslednjih pola veka, pasam se u prvom momentu i ja ponadao, kako je, eto,kona~no do{lo vreme, da i mala Crna Gora, sada ve} pono-vo nezavisna, makar i sa poluvekovnim zaka{njenjem, po-novo prihvati jednog od svojih najve}ih sinova. Naravno,bila je to prilika za rehabilitaciju same Crne Gore, odnjenih unutra{njih limita, nepravdi, surovosti, i ostrakiza-ma, ne, dakle, za rehabilitaciju Milovana \ilasa, jer je ovaj,samog sebe, jo{ pre pola veka, ve} habilitovao, ponavljamhabilitovao, ne rehabilitivao, na najvi{em, svetskom i isto-rijskom, a ne tek lokalnom i prolaznom nivou.

Javna debata koja je potom usledila, ne posebno {iro-ka, ali ipak relevantna, ubrzo je pokazala, kako }e pitanjeMilovana \ilasa u Crnoj Gori, i Crne Gore sa Milovanom\ilasom, i sa samom sobom, jo{ neko vreme, ipak, ostatiotvoreno. U boljem stanju od onog od pre pola veka, kadase, u neslobodi, oskudici i strahu jednopartizma, broj jav-nih podr‘avalaca antibirokratske pobune Milovana \ilasa,mogao izbrojati na prstima jedne ruke, ali i u lo{ijem, pa imnogo lo{ijem stanju, nego {to su to »|ilasovci« u CrnojGori, i van nje, nakon sloma birokratskog socijalizma, iuvo|enja vi{epartizma, naivno o~ekivali ili pri‘eljkivali.

83

3.

CINI^NI TIP

Najbolji, najpotpuniji i najprecizniji prikaz cini~nog tipadogme progresa do danas, predstavlja Kritika cini~kog umaPetera Sloterdajka (Globus, Zagreb, 1992). Ovako visokuocenu, ova knjiga zaslu‘ila je, zbog vi{e svojih doprinosa,ali }u ja ovde, u kontekstu na{a ~etiri tipa dogme progresa,ista}i samo tri najve}a.

Prvo, prikaz cini~nog tipa koji izla‘e ova knjiga, izuzet-no je kompleksan, vi{edimenzionalan i sveobuhvatan. Si-stematski, podrobno i skrupulozno, ova knjiga rasvetljavacini~ni tip sa stanovi{ta svih njegovih bitnih aspekata. Kaonjegovu fiziognomiku, psihologiju (individualnu i socijalnuili masovnu), fenomenologiju, logiku, i istoriju. Posle Pete-ra Sloterdajka, te{ko da se o cini~nom tipu mo‘e re}i i{tasistemski i su{tinski novo.

Drugo, uz svu re~enu kompleksnost, ovaj prikaz je iizuzetno istori~an. Kod Petera Sloterdajka, re~ je o vajmar-skoj Nema~koj, dakle onoj istoj u kojoj se zbila i prvamaligna morfogeneza, ra|anje nacisti~kog monstruma, alistra{no vajmarsko iskustvo, mora da se pro{iri, inteligen-tno i preventivno, kao memorija i paradigma, na ~itav XX iXXI vek, i na ~itavu planetu, svetski sistem. U svoj svojojkompleksnosti i monstruoznosti, ovo iskustvo jeste bilopremijerno, ali ne i ekskluzivno, pa ni ekskluzivno ne-ma~ko.

Vajmarski crni kristal, bio je samo prvi takav, u dugojseriji istorijskog raspadanja na{eg istorijskog sistema. A u

84

najdubljem jezgru ovog raspadanja, bila je, i ostala, kon-kretna istorijska dijalektika na{eg poznomodernog vreme-na. Za oznaku ove dijalektike i vremena, upotrebljvana sunajrazli~itija imena, kao opadanje, kriza, haos, i tako dalje,ali je upu}ivanje, odnosno upozorenje, na porast nestabil-nosti, turbulencije, ispadanja, ono {to je svim ovim dija-gnozama bilo i ostalo manje ili vi{e zajedni~ko.

U svakom slu~aju, tek unutar ove konkretne istorijskedijalektike, »dinamike preokretanja«, kako sam ju sam na-zvao u Dinamici ni{tavila, svoj puni smisao, zna~enje, vred-nost i kapacitet, dobijaju i brojne pozitivne dijagnoze Kriti-ke cini~kog uma Petera Sloterdajka, koje ujedno predstav-ljaju i tre}i najve}i doprinos ove knjige. Ovo se posebnoodnosi na one njene »pobjedni~ke fantazije« (Peter Sloter-dijk, Kritka cini~kog uma, Globus, Zagreb, 1992, strana 366),zatim na onu njenu izvanrednu ~etvornu gradaciju, kojarazlikuje la‘, zabludu, ideologiju, te cinizam, ovaj potonji,dakle, tek kao poslednji, ~etvrti stupanj u (samo)razvoju»niza formi krive svijesti« (strana 19), najzad i na onu njenu(epi)centralnu definiciju samog cini~nog uma ili tipa, pokojoj je ovaj, zapravo, »prosvije}ena kriva svijest« (strana21), i, jo{ bolje, odnosno najbolje, »drskost koja je promije-nila stranu« (strana 117).

»Drskost koja je promijenila stranu« predstavlja ne sa-mo najbolju, najlucidniju i najiluminantniju dijagnozu Kri-tike cini~nog uma Petera Sloterdajka, nego i jednu od najbo-ljih, najlucidnijih i najiluminantnijih, ako ne ba{ i najbolju,najlucidniju i najiluminantniju dijagnozu, celokupne poz-ne moderne. A ono, opet, {to je kod ove dijagnoze najvred-nije, to nije sama promena strane, ta njena nesporno najz-na~ajnija subjektivna, duhovna, i psiholo{ka, odnosno ma-sovnopsiholo{ka komponenta, nego tek ova specifi~na sub-jektivna komponenta, u njenom nerazdvojnom, interaktiv-

85

nom paru, sa onom njenom, i na{om, objektivnom, svet-sko–sistemskom, istorijskom komponentnom. Tek u okvi-ru jednog ovakvog para, naime, mo‘e do kraja da se razu-me, i mno{tvo neobi~nih fenomena XX i XXI veka, me|uovima i onaj verovatno najneobi~niji od svih, fenomen ci-ni~nog tipa, koji je, istovremeno, najra{ireniji, ali i najne-stabilniji duhovni odnosno kulturno–istorijski tip na{egvremena.

Ra{irenost i nestabilnost, karakteristike su sva ~etiritipa dogme progresa, jer je dogma progresa dominantniduh, »endem« na{eg vremena, a ovo vreme, znamo, objek-tivno, istorijski, svetsko–sistemski, vreme pove}anih nesta-bilnosti i neizvesnosti. Od sva ova ~etiri tipa, cini~ni tip je,ipak, najra{ireniji i najnestabilniji, najvi{e zbog njegovogsredi{njeg polo‘aja u megaspektru dogme progresa, zatimzbog produ‘ene nestabilnosti i neizvesnosti na{eg istorij-skog sistema, najzad i zbog lak{eg i masovnijeg prelaska izprva dva, herojskog i tragi~nog, u tre}i, cini~ni, nego izovog, tre}eg, cini~nog, u poslednji, ~etvrti, sadisti~ki tip.

Ovo poslednje donekle relativizuje izvesna bliskost pa idelimi~no preplitanje i preklapanje izme|u cini~nog i sa-disti~kog tipa. Tako smo ve} u prvom odeljku prvog delaBelle époque–a, u okviru onih na{ih prvih, fenomenolo{kihrazmatranja, videli kako EU, preciznije aktuelna briselskabirokratija Havijera Solane, predstavlja jedan vi{e cini~an,a SAD, preciznije aktuelna va{ingtonska administracijaD‘ord‘a Bu{a Mla|eg, jedan vi{e sadisti~ki tip dogme pro-gresa, ali smo isto tako videli, i kako su ova dva vladaju}apoznomoderna megaentiteta, preciznije njihove upravlja~-ke klase i korporacije, mnogo vi{e dva me|usobno konver-giraju}a, nego dva me|usobno divergiraju}a tipa. I zaista,kada se samo malo pa‘ljivije pogleda, mo‘e da se vidi,kako u retorikama, ideologijama i tehnologijama aktuelnih

86

briselskih integracija i tranzicija, odnosno integratora i tra-nizitora, uz sav dominantni hipokritski cinizam, ima i nemalo elemenata latentnog, pa i manifestnog sadizma (po-me{anog sa odgovaraju}im dozama neodarvinizma i evro-rasizma), kao {to isto tako mo‘e da se vidi, kako i u retori-kama, ideologijama i tehnologijama aktuelnih va{ington-skih okupacija i »liberacija«, odnosno okupatora i »libara-tora«, uz sav dominantni ogoljeni sadizam, ima i ne maloelemenata standardnog, pritvornog cinizma.

Obja{njenje opisane razlike, vi{e je u sferi sile, nego usferi duha. U dinamici aktuelne poznomoderne dekaden-cije, naime, briselska birokratija je slabiji i »ni‘i«, a va{in-gtonska administracija ja~i i »razvijeniji« tip. Zato je onaprva vi{e orijentisana na cinizam, koji jo{ uvek koliko–toli-ko mora da se oslanja na dobrovoljno prihvatanje, a onadruga na sadizam, koji sebi jo{ uvek mo‘e da dopusti luk-suz bezuslovnog nametanja. Ali je zato i ova druga, va{in-gtonska administracija, sve vi{e, i sve ~e{}e, pa i sada, udrugom, »multilateralnom« mandatu D‘ord‘a Bu{a Mla-|eg, nakon spoznaje limita sile, prinu|ena da reterira, uonaj »ni‘i«, cini~ni tip. Sve do kona~ne spoznaje ovih limi-ta, i odgovaraju}e, inteligentne adaptacije. Ili do kona~neignorancije sile, i odgovaraju}e (samo)destrukcije.

Na kraju ovog kratkog izlaganja o cini~nom tipu, sledijo{ samo nekoliko refleksija o leserevilizmu, filozofiji ma-njeg zla, najra{irenijoj tehnologiji, ideologiji i retorici ovogtipa. Sam termin, mo‘da rogobatan, foneti~ki je ekviva-lent, odnosno fabrikat, odgovaraju}eg termina iz engle-skog jezika, konkretno iz naslova jednog zanimljivog tek-sta, ameri~ke autorice, Lance Selfa, »Eight Years of Clin-ton–Gore: The Price of Lesser–Evilism,« International So-cialist Review, Issue 13, August–September 2000, tako|e ina mre‘i www.internationalsocialist.org. Autorica ovog tek-

87

sta dovodi u pitanje ono {to mejnstrimeri neprekidno legi-timi{u kao »manje zlo«, upozoravaju}i pri tom kako je»manje zlo jo{ uvek zlo«, te, jo{ gore, kako se na krajumo‘e pokazati, kako je »manje zlo«, zapravo, samo po-slu‘ilo kao maska za pripremu, uspostavljanje i {irenje ve-}eg zla. Upozorenja Lens Selfe, odnosila su se na admini-straciju predsednika SAD Bila Klintona (1992–2000), mojasli~na upozorenja na vladu Crne Gore Mila \ukanovi}a(1990–2006), ali se na sli~an fenomen, filozofiju »manjegzla«, i njenu manje ili vi{e uspe{nu kritiku, mo‘e nai}igotovo svakodnevno, u svim delovima sveta. To je zbogtoga {to je celokupna fenomenologija »manjeg zla«, zapra-vo, tipi~na poznomoderna simptomatologija.

Pozna moderna je iscrpljena. U njenoj fenomenologijiodnosno simptomatologiji skoro da vi{e nema jednostav-nog izbora izme|u dobra i zla. Sav njen izbor kao da je upotpunosti retardirao na izbor izme|u ve}eg i manjeg zla.A to je ve} zaista |avolska stvar. I to dvostruko |avolskastvar. S jedne strane, mo‘da je u datim uslovima onaj izborzaista manje zlo, pa, konsekventno, i najve}e mogu}e do-bro. Ne podr‘imo li taj izbor, mo‘emo, ~ak i sa dobromnamerom, kao u anti~koj tragediji, postati odgovorni zave}e zlo. S druge strane, me|utim, »manje zlo«, kako jegore ve} upozoreno, mo‘e biti samo maska za pripremu,uspostavljanje i {irenje ve}eg zla. Ne primetimo li to, mo-‘emo, opet sa dobrom namerom, i opet kao u anti~kojtragediji, samo na druga~iji na~in, pod maskom tobo‘njeg»manjeg zla«, postati odgovorni za stvarno ve}e zlo, koje sekrije ispod ove maske.

I jo{ samo jedna stvar. Opisana, dvostruko te{ka dile-ma, svoj najdublji temelj ima u samoj stvarnosti. U vreme-nu ote‘ale kompleksnosti, dinamici preokretanja, turbu-lenciji pozne moderne. Ako i{ta mo‘e da poslu‘i, ne samo

88

kao najbolje obja{njenje, za onu najve}u ra{irenost i nesta-bilnost, nego i kao koliko–toliko olak{avaju}a okolnost, zaonu beskona~nu nesre}u cini~nog tipa dogme progresa,onda je to upravo ova stvarnost, vreme, dinamika, turbu-lencija. A {to se onog samog, dvostruko te{kog izbora ti~e,on uvek ostaje stvar konkretne, kompleksne i detaljne ana-lize, a ne bilo kakve apriorne ili dogmatske {ematike. Koli-ko je ova analiza uvek slo‘ena, zahtevna i te{ka, pokazuje i~injenica, kako o onom izboru, ponekad nije lako suditi,~ak ni post festum, da o nemogu}nosti eksperimentalnihprovera u dru{tvenim procesima i ne govorimo. Tako, re-cimo, bilo bi zaista zanimljivo da znamo, {ta o onoj svojojkritici administracije Bila Klintona, nakon skoro dva man-data njegovog naslednika, D‘ord‘a Bu{a Mla|eg, danasmisli Lens Selfa.

89

4.

SADISTI^KI TIP

Sadisti~ki tip je ~etvrti, poslednji i najgori tip u mega spek-tru dogme progresa. Jednim svojim krakom, videli smo,ovaj tip se delimi~no prepli}e i preklapa, sa svojim nepo-srednim prethodnikom, cini~nim tipom dogme progresa.Drugim svojim krakom, me|utim, on se delimi~no pre-pli}e i preklapa, sa apokalipti~kim tipom, odnosno sa dog-mom apokalipse. Kao da se u njega, odnosno u nju, direkt-no preliva. U tom smislu, on je na samoj granici izme|udogme progresa i dogme apokalipse.

^etvrti deo ove knjige, u celini }e biti posve}en, upravoovim razli~itim, unutra{njim i vanjskim prelivanjima ilimenama. Ovde sledi jo{ samo par kratkih analiti~kih re-fleksija, o one dve kriti~ne distinkcije, koje smo gore mar-kirali, kao i jedan kratki neveseli rezime, o dominantnom»nesvetom trojstvu« na{eg vremena.

Najpre, o distinkciji izme|u cini~nog i sadisti~kog tipa.Hroni~na nestabilnost cini~nog tipa u najve}oj meri proi-sti~e iz njegovog notornog konvertitstva. Koje je kao neiz-dr‘ivi bol kod otvorenog preloma. Zbog toga cini~ni tiptako lako prelazi ili, bolje, pada u sadisti~ki tip. Sadisti~kitip predstavlja transfer onog neizdr‘ivog bola na drugoga.Uz neku vrstu patolo{kog osvetni~kog u‘ivanja. Stvar nijeni malo nepoznata. Niko ne mrzi kao konvertit svoje biv{e.Zato {to ga oni stalno podse}aju na sopstveni (s)lom.

Druga kriti~na distinkcija, ona izme|u sadisti~kog tipadogme progresa, i apokalipti~kog tipa, odnosno dogme

90

apokalipse, ne{to je suptilnija. Uglavnom, kriti~na razlikaje u slede}em. Iako njen poslednji izotop, sadisti~ki tip jo{uvek je deo dogme progresa (makar i u obliku onog njego-vog patolo{kog osvetni~kog u‘ivanja). U ovom tipu jo{uvek je sa~uvana izvesna memorija, pa i konekcija, odno-sno egzistencija, starog sveta i spektra. Od svega ovoga,kod apokalipti~kog tipa, nema vi{e ni~ega. On je potpunoprekinuo svaku vezu sa ovim svetom. Apokalipti~ki tipobjavljuje, ~esto i veruje, kako je sami glas Tvorca, svejed-no Lucifera ili Boga. On je sav u vru}ici razaranja starog istvaranju novog sveta. Kreacija ili harizma: ludilo vlasti.

»Nesveto trojstvo« na{eg vremena, ~ini te{ka i negativ-na me{avina cini~nog, sadisti~kog i apokalipti~kog tipa.Na{e vreme je, znamo, vreme tre}e velike pozne, dekaden-tne pozne moderne, sve do skoro govorilo se i postmoder-ne, pa zato ne treba da iznena|uje, ni re~eni neveselirezime. Kada pa‘ljivije pogledate, naime, pomenuto »ne-sveto trojstvo«, dakle me{avinu cini~nog, sadisti~kog i apo-kalipti~kog tipa, prona}i }ete u gotovo svakom relevan-tnom ovovremenom socijalnom i duhovnom aspektu ilidomenu. Naravno, u svima ovima mo‘ete da prona|ete, ielemente drugih tipova, onog herojskog, i onog tragi~nogtipa dogme progresa, ali njih, uglavnom ili isklju~ivo, samokao ostatke, koji vi{e nisu dominantni. Dominantno je onodijaboli~no »nesveto trojstvo«.

Iz sfere nevidljive unutra{nje ontologije, ovo trojstvove} je umnogome pre{lo i u sferu vidljive spolja{nje feno-menologije. Zbog toga, »nesveto trojstvo« cini~nog, sadi-sti~kog i apokalipti~kog tipa, ovde i danas mogu da nevide, samo oni koji to ne ‘ele. One druge, samo pod-se}amo, odnosno upu}ujemo, na tri karakteristi~na prime-ra, koji su vi{e tri slu~ajna uzorka, nego tri studije slu~aja.

91

Prvi je primer vladaju}e ideologije i retorike. Precizni-je, vladaju}ih ideologija i retorika. Posebno onih triju naj-frekventnijih: »neoliberalizma«, »globalizacije«, najzad »in-tegracije«. Naravno da me|u ovima postoje odre|ene ra-zlike u srazmerama i akcentima, ali, kada se pa‘ljivije po-gleda, vidi se da u svima njima, funkcioni{e, pa i dominira,ona zajedni~ka trojna me{avina cini~nog, sadisti~kog i apo-kalipti~kog tipa. Tako, u »neoliberalnim« ekonomijamaima srazmerno vi{e otvorenog, sadisti~kog i apokalipti~-kog, a manje prikrivenog, cini~nog tipa, sli~no je u turbo-kapitalisti~kim »globalizacijama«, dok u »evropskim odno-sno evro–atlanskim integracijama, pribli‘avanjima i pro{i-rivanjima«, obrnuto, ima srazmerno vi{e prikrivenog, ci-ni~nog, a manje otvorenog, sadisti~kog i apokalipti~kogtipa. Ipak, u svima njima istovremeno funkcioni{e i domi-nira, ona njihova zajedni~ka trojna me{avina, za~injena jo{i sa manje ili vi{e eksplicitnih sastojaka neodarvinizma ineorasizma.

Drugi je primer aktuelne administracije SAD D‘ord‘aBu{a Mla|eg. Ovaj primer zapravo samo konkretizuje prviprimer. Aktuelna administracija SAD D‘ord‘a Bu{a Mla-|eg najbolji je primer »nesvetog trojstva« na{eg vremena,sa akcentom koji se sve vi{e pomera od cinizma ka sadizmui apokalipsi. O apokalipti~koj sklonosti ove administracije,ve} su govorili i pisali mnogi, pored ostalih i Robert D‘ejLifton, jedan od vode}ih kriti~ki orijentisanih psihijatara iprou~avalaca nasilja u SAD (»[ta se de{ava sa Amerikom?«,Vijesti, Podgorica, 22. juna 2003, intervju preveden i pre-net iz hambur{kog Der Spiegel–a), a o sve izra‘enijoj agre-sivnoj sadisti~koj komponenti ove administracije, i to sadave} ne vi{e samo u njenom odnosu prema dalekim, »pre-komorskim« narodima i teritorijama, nego sve vi{e i unjenom odnosu prema samom narodu SAD, nedavno je, u

92

razgovoru sa Majklom Murom, u njegovom ~uvenom fil-mu, svedo~io jo{ jedan ameri~ki psihijatar, kongresmen,va{ingtonski demokrata D‘im MekDermot. Zbog izvanred-ne snage, slikovitosti i uverljivosti, ovo svedo~enje citiramoi ne{to op{irnije: »NARRATION Bush walking with GeneralTommy Franks With the war in Afghanistan over and binLaden forgotten the ’war president’ had a new target —the American people. Big dramatic FOX graphics: ’War onTerror’ [...] Interview: Congressman Jim McDermott (D–Wa-shington). Psychiatrist and Member of Congress. MICHAELMOORE Fear works. CONGRESSMAN JIM MCDER-MOTT Fear does work, yes. You can make people doanything if they’re afraid. MICHAEL MOORE And howdo you make them afraid? CONGRESSMAN JIM MAC-DERMOTT Well, you make them afraid by creating anaura of endless threat. They played us like an organ. (shotsof terror alert color chart) They raised the... the orange, andthen up to red, and they dropped it back to orange. Imean, they gave these mixed messages, which were crazymaking. [...] It’s like training a dog. You tell him, ’Sitdown,’ and you tell him to roll over at the same time, dogdoesn’t know what to do. Well, the American people werebeing treated like that. It was really very, very skillfullyand... and ugly in... in what they did.« (Michael Moore, TheOfficial FAHRENHEIT 9/11 Reader, London and NewYork, Penguin Books, 2004, pages 50–52)

Tre}i primer »nesvetog trojstva«, »oca, sina i nesvetogduha«, cini~nog, sadisti~kog i apokalipti~kog tipa na{egsumornog poznomodernog vremena, tako|e dolazi iz sve-ta filma, zapravo predstavlja jedan film. Re~ je o crnohu-mornoj komediji Rat Race, odnosno Trka pacova, sa neza-boravnim Rovenom Etkinsonom, i nizom drugih najpoz-natijih britanskih i ameri~kih glumaca, komi~ara. Glavna

93

ideja i radnja filma krajnje je jednostavna, nekoliko milio-nera raspisuje nagradu od milion dolara, za onoga ko po-bedi u trci preko ~itavih SAD, punoj najneverovatnijihzamki i prepreka, dodajte ovome jo{ i gomilu ‘ivopisniho~ajnika, koje je samo ‘ivot mogao da natera da u ovojmu~noj trci uop{te uzmu u~e{}a, i dobijate sat i po urnebe-snog smeha.

Ali pazite. Forma ne sme da zavara. Ispod praskavoghumora, krije se gorka zbilja. U crnohumornoj Rat Race,odnosno Trci pacova, ima vi{e realnosti i ozbiljnosti, nego usvim smrtonosno ozbiljnim licima i retorikama, vladaju}ihpoliti~ara i akademika. Sve je tu: i besprimerna surovost»neoliberalizma«, i neopisivi sadizam »tr‘i{ta«, i pusto{e}a»apokalipsa« siroma{tva. Jo{ od Velikog diktatora ^arlija^aplina znamo, humor je najozbiljnija stvar. Poslednja li-nija odbrane zdravog razuma i humanizma.

94

Tre}i deo

MEHANIZMI

95

Ono »dogma« u podnaslovu Belle époque–a, u najve}oj meriima preneseno, metafori~ko, a ne doslovno zna~enje (ma-da ni ovo drugo kako }emo brzo videti nije sasvim isk-lju~eno). »Kritika dogme progresa«, naime, ima za pred-met jednu sasvim modernu, novovekovnu ideologiju, a nesrednjovekovnu dogmu. U tom smislu, i tre}i deo Belleépoque–a, bavi se sasvim specifi~nim, strukturnim i repro-duktivnim mehanizmima ove ideologije, a ne mehanizmi-ma bilo kakve srednjovekovne crkvene odnosno teolo{kedogme.

Etimolo{ki, u (staro)gr~kom, dogma zna~i mi{ljenje.Kod starih Grka, dogmati~ari su bili filozofi koji su iznosilipozitivna znanja i u~enja (za razliku od skepti~ara koji su usve sumnjali). Tek sa po~etkom prve velike smene na{ihistorijskih doba, one od zalaze}e pozne antike, ka izla-ze}em ranom srednjovekovlju, negde oko V veka na{e ere,dogma }e po~eti da pomera svoje osnovno zna~enje, odonog prvobitnog, anti~kog, koje je, videli smo, bilo vi{e usferi pozitivnog znanja, u~enja i epistemologije, ka novom,ranohri{}anskom, koje }e se sve vi{e preme{tati u sferuverovanja, religije i teologije. Danas se ~esto zaboravlja, aliovo pomeranje je, u svom prvom vremenu, bilo istorijskiuslovljeno, produktivno i funkcionalno. Staro, poznoan-ti~ko znanje, pa i znanje kao takvo, bilo je nepovratnopotro{eno, pa je ranohri{}anska vera odnosno dogma, uduhovno–istorijskom, ali jo{ vi{e u masovno–psiholo{kom

97

smislu te re~i, bila kao neka vrsta »pojasa za spasavanje«.Tokom druge velike smene, one od zalaze}eg poznogsrednjovekovlja, ka izlaze}oj ranoj moderni, koja se odi-grala ~itavih hiljadu godina posle, u takozvanom dugomXVI veku (1400–1650), me|utim, ova ista verska, teolo{ka icrkvena dogma, posta}e izrazito konzervativna, ~ak reak-cionarna, opresivna i represivna, a renesansno i prosvetite-ljsko iskustvo odnosno odijum spram ove i ovakve dogme,osta}e sna‘no utisnuti u njeno osnovno zna~enje sve dodanas.

Na ovo, novovekovno, renesansno i prosvetiteljsko zna-~enje, iskustvo i odijum, i ja sam ra~unao, kada sam se, upodnaslovu ove knjige, opredelio za termin »dogma«, a neza termin »ideologija«, ali to nije bio i jedini razlog za ovajizbor. Mi danas ‘ivimo u vremenu tre}e velike istorijskesmene, onoj od zalaze}e pozne moderne, ka nekoj novoj,izlaze}oj, ranoj postmoderni (1914–2050). Izme|u ove ione prethodne dve velike istorijske smene, postoje brojne ivelike razlike, koje sve u najve}oj meri izviru iz epohalnorazli~itih nivoa materijalnog, duhovnog, nau~no–tehnolo{-kog, i ukupnog dru{tvenog razvoja, ali sve one imaju inajmanje jednu veliku i va‘nu zajedni~ku sli~nost. U svakojod njih, pa i u ovoj na{oj, tre}oj velikoj istorijskoj smeni,usred koje se nalazimo danas, naime, dolazi do velike, ne,dakle, do bilo kakve, obi~ne, male, redovne, nego ba{ doone velike, najve}e istorijske promene, a sa ovom i doonog isto tako velikog, najve}eg duhovno–psiholo{kog ne-mira (o kojem je u Otvorenom dru{tvu i njegovim neprijate-ljima tako dobro pisao Karl Poper), do naglog i opasnogporasta ose}aja neizvesnosti, nesigurnosti, i straha od pro-mene. Straha koji povremeno dobija razmere prave, ne-kontrolisane, smrtonosne dru{tvene zaraze, epidemije,pandemije, masovne histerije. A sastavni deo ove velike i

98

negativne istorijske i duhovno–psiholo{ke promene, jeste iono sve ve}e opadanje mo}i pozitivnog znanja, uz istovre-meno sve ve}e uzdizanje mo}i iracionalnog mnjenja i vero-vanja, pa i praznoverja, zbog kojeg gore, na samom po-~etku ovog dela Belle époque–a, iz odgovaraju}eg zna~e-njskog repertoara, nije sasvim isklju~eno, ni ono u‘e, ne-posredno i doslovno zna~enje re~i dogma.

Mali izlet u tri velike pozne, koji se upravo zavr{io,imao je za cilj da poka‘e, kako ~ak i tako jednostavnipojmovi, kao {to je to pojam dogme, mogu da imaju rela-tivno slo‘ene, dugotrajne i nepredvidive istorijske putanje.Uprkos tome, ponovi}u to jo{ jednom, dogma progresa je,svojim najve}im delom, jedna izrazito, ~ak tipi~no moder-na, novovekovna ideologija. Kao {to je i ideologija sama,ideologija kao takva, zapravo, jedna isto tako izrazito, ~aktipi~no moderna, novovekovna kategorija. Ideologija je unajte{njoj vezi sa konstituisanjem novog istorijskog suvere-na, njegovog gra|anskog veli~anstva, naroda, puka, demo-sa, u najte{njoj vezi, dakle, sa jednim od najzna~ajnijih,ako ne i najzna~ajnijim istorijskim delom, rezultatom itekovinom svih velikih gra|anskih revolucija na{eg vreme-na. Tek sa konstituisanjem slobodnog, odnosno oslobo|e-nog gra|anstva, naime, mogla je da se pojavi, pa se ipojavila, i dovoljno razvijena unutra{nja strukturna potre-ba, ili, kako bi to rekli ekonomisti, »tra‘nja« za ideologi-jom, kao relativno novom, nenasilnom legitimacijom vlastii poretka (raniji uobi~ajeni oblici ove legitimacije kao {to suto bili harizma i tradicija produ‘ili su da postoje i deluju idalje ali vi{e jednostavno nisu bili dovoljni).

Za razumevanje modernih ideologija, posebno njiho-vih slo‘enih unutra{njih mehanizama, od najve}e va‘nostije jo{ jedan va‘an aspekt modernog dru{tvenog razvoja.To je kompleksifikacija, sve ve}a slo‘enost dru{tvene pode-

99

le rada, uloga, i statusa, usled koje se ranije relativno jedin-stveno, homogeno, nediferencirano, jednostavno i preg-ledno dru{tveno telo, sada raspalo na nepregledno mno{-tvo razli~itih pa i sukobljenih dru{tvenih delova. Zbog togaje jedan od glavnih, ako ne i glavni, ~ak univerzalni ideo-lo{ki mehanizam modernih vremena, postao mehanizampars pro toto.

Formulacija pars pro toto, znamo, pozajmljena je iz la-tinskog. I iz logike. Prema logici, nauci o ispravnom mi{lje-nju, pars pro toto predstavlja gre{ku u mi{ljenju, koju ~inesvi oni koji deo neke stvari pogre{no vide ili prikazuju kaonjenu celinu. Ali, ono {to je u logici gre{ka, u dru{tvufunkcioni{e kao ideologija. Ideologija jeste »kriva svest«, alije to kriva svest koja funkcioni{e, koja je socijalno aktivna iproduktivna (u tom smislu ideologija je va‘an reproduktiv-ni element socijalnog sistema: to je ono {to laici naj~e{}ene znaju ili zanemaruju). U egzistenciji odnosno definicijiideologije, ono »funkcioni{e«, ono »aktivna« i ono »pro-duktivna«, nije manje va‘no od onoga »kriva« (mada ve}i-na svoju pa‘nju zadr‘ava isklju~ivo ili prete‘no na ovomposlednjem: konkretni la‘ni sadr‘aj ideologije ljude uvekfascinira vi{e od njenog prakti~nog funkcionisanja, pa i touglavnom tek post festum, kada ve} vi{e nije ni va‘no, odno-sno kada je funkcionisanje manje ili vi{e prestalo). Isto semo‘e re}i, i za iluziju i manipulaciju, dva glavna operativnaoblika svake ideologije. Ova dva oblika, me|usobno serazlikuju, pre svega po kvantitetu i kvalitetu (samo)svesti,ali su za dnevno, operativno funkcionisanje, oni od manjeili vi{e jednakog zna~aja. Mo‘da jo{ i uz razliku njihovihrelativnih srazmera kod mase i kod elite kao dva distinktnadru{tvena elementa. I kod mase, i kod elite, naime, ima ijedne i druge, i iluzije i manipulacije, ali je iluzije mnogovi{e kod mase, a manipulacije mnogo vi{e kod elite. I kod

100

mase, i kod elite, i kod iluzije, i kod manipulacije, me|u-tim, uvek je najva‘niji mehanizam pars pro toto.

U standardnim nabrajanjima i klasifikacijama moder-nih ideologija, obi~no se navode »tri plus« ideologije, libe-ralizam, socijalizam i konzervativizam, plus anarhizam, fa-{izam i jo{ neke, kao i neke od njihovih istorijskih ili lokal-nih modifikacija, varijanti i podvarijanti. Kako god, me|uovima naj~e{}e nema dogme progresa. Kada se pa‘ljivijepogleda, me|utim, vidi se da dogma progresa predstavlja,u stvari, jednu vrstu zajedni~ke infrastrukturne odnosnosubstrukturne komponete, ve}ine ako ne i svih aktivnihmodernih i modernisti~kih ideologija, posebno liberalizmai socijalizma, dve vode}e konkurentske ideologije ovog de-la ideolo{kog spektra u poslednja dva stole}a (konzervativi-zam i fa{izam kao i njima bliske ideologije su tipi~ne reak-tivne ideologije ovog vremena pa su kao takve eksplicitno ideklarativno protiv progresa i zbog toga samo moderne ane i modernisti~ke).

Da li je dogma progresa jedina zajedni~ka infrastruk-turna odnosno substrukturna komponenta modernih i mo-dernisti~kih ideologija na{eg vremena? Da li pored nje imai drugih takvih komponenti? Neko celovito i sistematsko»skeniranje« ideolo{kog spektra moderne, verovatno bipokazalo da ima, da je ideologija odnosno dogma progre-sa, zapravo, samo jedna od njih (mada i tada verovatnojedna od najzna~ajnijih ako ne i najzna~ajnija me|u nji-ma), ali sam se ja u ovoj knjizi usredsredio samo na nju,dogmu progresa, ostavljaju}i druge takve komponente,kao i njihove verovatne me|usobne veze i interakcije, zaneku drugu priliku. U svakom slu~aju, lista ovih kompo-nenti, odnosno ideologija, nije zatvorena.

Lista nije zatvorena, ni kada je re~ o ~etiri glavna ideo-lo{ka mehanizma dogme progresa, »naciji«, »svetu«, »iner-ciji«, i »miopiji«, kako su oni ovde, u tre}em delu Belleépoque–a, identifikovani i nazvani. Druga~ije re~eno, upr-

101

kos svoj sistemati~nosti, dugotrajnosti i ozbiljnosti analizekoja im je prethodila, ja nikako ne tvrdim, da se spisakovih mehanizama, iscrpljuje ba{ sa njima (mada isto takoverujem da bi i na bilo kom eventualnom alternativnom ilidopunskom spisku ova ~etiri mehanizma zauzela visoko pai najvi{e mesto). Kompleksnost istorije, dru{tva, politike,ideologije, uvek je toliko velika, da ni u kom slu~aju nijeinteligentno, odnosno preporu~ljivo, zatvarati ju u bilokakve kona~ne ili zatvorene liste.

U nastavku sledi podrobnija pojedina~na analiza sva-kog od ova ~etiri mehanizma. Pre toga, me|utim, slede jo{samo dve kratke zajedni~ke i uglavnom tehni~ke napome-ne, instrukcije ili sugestije. Prvo, prilikom svake od pojedi-na~nih analiza koje slede, stalno, pa i kada se o tome negovori sasvim direktno i eksplicitno, treba imati na umu,da je uvek re~ o ideolo{kim mehanizmima pars pro toto, unjihovoj najte{njoj vezi sa konkretnim istorijskim i dru{tve-nim okvirom, posebno sa onom velikom gra|anskomemancipacijom i kompleksifikacijom, koja predstavlja naj-dublji temelj i izvor na{e epohe. Samo unutar ovog okvira,temelja i izvora, naime, mogu}e je, koliko–toliko pouzda-no, da se spoznaju, rasvetle i razumeju, i svi oni super-slo‘eni, superdinami~ni i superkomplikovani mehanizmimodernih i modernisti~kih ideologija, iluzija i manipulaci-ja, pa i takvi mehanizmi na{e vrle dogme progresa. I dru-go, treba uo~iti, kako se ~etiri ideolo{ka mehanizma dog-me progresa koji se ovde izla‘u, prema jednom va‘nomkriterijumu, mogu razvrstati u dva srodna i povezana para.Tako, prva dva mehanizma, »nacija« i »svet«, predstavljaju,zapravo, pars pro toto obradu i prezentaciju, odnosno iluzijui manipulaciju prostora, a druga dva, »inercija« i »miopija«,pars pro toto obradu i prezentaciju, odnosno iluziju i mani-pulaciju vremena. Ali vi{e o tome na odgovaraju}im mesti-ma u nastavku.

102

1.

NACIJA

^ak i u vreme dok sam jo{ bio mladi i gorljivi neomarksist,1970–ih i 1980–ih, ose}ao sam jaku odbojnost prema onojpoznatoj marksisti~koj tezi o navodnoj besklasnosti prvo-bitne zajednice i komunizma. Ideju o istori~nosti (a neve~nosti odnosno vanvremenosti) na{ih dana{njih instituci-ja, koja je bila u pretekstu ove teze, i sam sam prihvatao ucelosti, ali sam istovremeno oduvek smatrao, da je samaova teza, lo{, ~ak veoma lo{ na~in, da se re~ena istori~nostdoka‘e.

U marksisti~koj tezi o besklasnosti, naime, uvek samvideo neku vrstu ostatka lo{eg hegelijanstva. Najpre, sa-svim generalno, zbog njene nedovoljne nau~ne, metodo-lo{ke, empirijske utemeljenosti, a zatim, jo{ vi{e, zbog nje-ne pristrasne, agresivne i iskrivljuju}e vrednosne orijenta-cije, u potpunosti impregnirane dogmom progresa (odno-sno regresa, kao obrnutog progresa, ali to je onda su{tinskiisto).

Tako, da je u takozvanoj prvobitnoj zajednici bilo dru-ga~ije nego {to je danas, to je meni uvek izgledalo prili~nologi~no, shvatljivo i prihvatljivo, ali da je to istovremeno inu‘no bilo bolje nego {to je danas, to je za mene uvek bilosasvim neozbiljno, problemati~no, ~ak fantasti~no, kao ne-ko post festum, infantilno i osvetni~ko idealizovanje »iz-gubljenog raja«. [ta mi, iz na{e dana{nje, industrijske ipostindustrijske perspektive, uostalom, uop{te mo‘emo daznamo, o svim mogu}im, zamislivim i nezamislivim surovo-

103

stima, ograni~enjima i nedostacima, jedne krajnje oskudnei zavisne zajednice, ~ija je »besklasnost« bila utemeljena nanajni‘em nivou razvoja ~ovekovih proizvodnih snaga, od-nosno na ~isto ili prete‘no prirodnoj, biolo{koj, generacij-skoj i rodnoj podeli rada, ukoliko je tu o bilo kakvoj podeliodnosno bilo kakvom radu uop{te i moglo da bude re~i?

Stvar je jo{ lo{ije ispala sa marksisti~kim postuliranjem»besklasnosti« budu}e komunisti~ke zajednice. I to ne sa-mo zbog toga {to je ova projekcija, u pore|enju sa takozva-nom prvobitnom zajednicom, vremenski i iskustveno bilajo{ udaljenija, maglovitija i problemati~nija, nego jo{ vi{ezbog toga {to se, ~ak i mnogo, mnogo pre ispunjenja nje-nog dalekog futura, pod zastavom komunizma, onog real-nog, totalitarnog i autoritarnog, dakle ovde i danas, u XXveku, u teku}em prezentu, veoma brzo po~ela da ostvaruje,jedna njena krajnje ironi~na, neo~ekivana, negativna i na-zadna odnosno nazadnja~ka verzija. Besklasna zajednica,naime, koja je predstavljala korak unazad, prema jednojvrsti kvazi–feudalnog poretka, odnosno dr‘avno–partij-skog kmetstva, a ne korak unapred, prema dru{tvu slobod-nih proizvo|a~a, kako je to obe}avala utopija.

U odnosu na upravo opisanu, lo{u hegelijansku trijadu,po kojoj se istorija zakonito, pa i neumitno kre}e, od »iz-gubljene« besklasnosti prvobitne zajednice, preko »skriv-ljene« klasnosti na{e civilizacije, do »obe}ane« besklasnostineke budu}e komunisti~ke zajednice, te u kojoj nije te{koprepoznati ni odgovaraju}e sekvence iz poznate hri{}anskemitologije, veliki napredak u rasvetljavanju stvarne isto-ri~nosti klju~nih institucija na{eg vremena, predstavljala jebrodelovska istorija dugog trajanja. Oslobo|ena predra-sudne dogmatike progresa, oslonjena na najvrednije rezul-tate prve generacije francuskih analista, naoru‘ana najno-vijim instrumentima nau~ne, empirijske i statisti~ke meto-

104

dologije, najve}i doprinos ona je dala u oblasti kriti~kogprou~avanja i rasvetljavanja mla|eg kamenog doma (neoli-ta) i moderne. Kada je re~ o onom prvom, ili, ne{to odre-|enije, o prelasku iz paleolita u neolit, iz starijeg u mla|ekameno doba, sa nomadsko–sto~arskog na zemljodela~ko–sedela~ki na~in ‘ivota, te o samim »neolitskim kulturama«,strukturama i dinamikama u poslednjih deset hiljada godi-na, unutar istorije dugog trajanja, posebno su se izdvojilestudije Trajana Stojanovi}a, a kada je re~ o ovoj drugoj,dakle o na{oj polumilenijumskoj moderni, studije samogFernana Brodela.

Tek unutar brodelovski mo}ne istorije dugog trajanja,ili strukturalne istoriografije, kako se ova jo{ naziva, naime,mogla je istorijski da se rekonstrui{e, osvetli i rasvetli, i onavelika istorijska kompleksifikacija, odnosno stratifikacija,za koju smo ve} rekli da predstavlja najdublji izvor i temeljna{eg vremena. I svih njegovih glavnih fenomena, ideja iinstitucija. Dru{tvene podele rada, klasa i klasnih sukoba,zatim ideologija, iluzija i manipulacija, posebno ideologija,iluzija i manipulacija pars pro toto, najzad i nacije, kao isto-rijski novog oblika postojanja globalne dru{tvene zajednice(»kontejnera« na{e nove op{tosti i svih njenih novih dru{-tvenih artikulacija, posebno takozvanog op{teg dru{tvenoginteresa, modernizacije, razvoja i progresa).

Re~ica »takozvanog« u prethodnoj re~enici, samo blagonagove{tava, svu onu titansku dramu kompleksnosti, ambi-valencije i kontradikcije, koja u temeljima moderne nacije iepohe, obitava od samog po~etka. U ovoj drami, dva sujednako sna‘na, isprepletena i suprotstavljena toka, kaodva njena glavna {izmati~na aktera. Prvi tok ~ine inicijalne,primarne, primordijalne, »prirodne« akcije. One direktnoproizilaze iz one nove istorijske i dru{tvene situacije odno-sno kompleksifikacije. Nazivi za ove akcije su razli~iti, ali

105

su me|u njima naj~e{}i: podele, sukobi, konflikti, stratifi-kacije, diferencijacije, ilegalizacije, delegitimizacije, desta-bilizacije, deregulacije. Drugi tok ~ine sekundarne, »ve{ta~-ke«, »kulturne«, »civilizacijske«, »politi~ke« reakcije. Onepredstavljaju ono drugo, ugla|eno, hajldovsko lice, na{erasporene, d‘ekil–i–hajldovske civilizacije. Njihovi nazivisu tako|e razli~iti, ali i me|u njima postoje oni naj~e{}i:kontakti, komunikacije, dijalozi, pregovori, zatim toleran-cije, kompromisi, konsenzusi, pa integracije, unifikacije,legalizacije, legitimizacije, kodifikacije, kona~no konsolida-cije, stabilizacije, regulacije, pacifikacije, harmonizacije,normalizacije.

Obratite pa‘nju, {to je broj naziva ovih drugih mnogove}i nego broj naziva onih prvih, nije ni malo slu~ajno.Izrazita lingvisti~ka odnosno leksi~ka asimetrija, samo jedeo ukupne asimetrije, pa i neuravnote‘enosti na{eg mo-dernog doba, poretka i vlasti. Uprkos tome, na{e asime-tri~no, odnosno neuravnote‘eno doba, poredak i vlast, ni-kada i nikako ne uspevaju, da iz na{eg iskustva i svesti, upotpunosti izbri{u ili potisnu, realnost i mo} stratifikacije.Za moderna dru{tva i nacije, stratifikacija je kao {to jegravitacija za fizi~ka tela i mase (tako da bi onda i »civiliza-cija« bila kao levitacija).

A da je to upravo tako, odnosno da »mra~na istorijasuparni{tva grupa«, uprkos svim brojnim ideologizacijama,koje stvari prikazuju druga~ije, ostaje u najdubljoj unutra{-njosti celokupne moderne, njene politike, prava, kulture icivilizacije, te da iz ove unutra{njosti neprestano deluje,povremeno izbija, a ponekad i eruptivno provaljuje, naj-uverljivije je pokazao francuski filozof, »arheolog« i »ge-nealog« znanja, Mi{el Fuko, posebno u svojim predava-njima odr‘anim na Kole‘ de Fransu 1976, kasnije objav-ljenim u knjizi Treba braniti dru{tvo (Svetovi, Novi Sad,

106

1998). Najpre, o politici uop{te, u mo‘da najinteligentnijojobrnutoj parafrazi na{eg vremena. Znamo, otac geopoliti-ke iz XIX veka, Karl fon Klauzevic, tvrdio je kako je ratprodu‘etak politike drugim sredstvima. Mi{el Fuko, me|u-tim, ironi~no preokre}e mudrost svoga prethodnika, i tvr-di sasvim suprotno: »Politika [je] rat nastavljen drugimsredstvima« (strana 29). Zatim, o zakonu i pacifikaciji, opetsasvim suprotno od vladaju}ih interpretatora i dogmati~a-ra: »Zakon nije pacifikacija, jer i pod zakonom rat nastavljada besni unutar svih mehanizama vlasti. [...] Nema neutral-nih. [...] Jedna binarna struktura pro‘ima dru{tvo« (strana67). Najzad, i o svetu znanja, koji, znamo, toliko voli dauobra‘ava i razglaba o svojoj vajnoj neutralnosti, a zapravoje, svojim najve}im delom, i sam, samo deo, oru|e ili in-strument, one iste »mra~ne istorije suparni{tva grupa«, ko-ja tako sna‘no pro‘ima sve, od vrha do dna pocepanogdru{tvenog tela (strane 20, 164).

U opisanim uslovima, fukoovski re~eno, svaki kompro-mis, sporazum, konsenzus, svaka integracija, unifikacija,legalizacija, svaka normalizacija, harmonizacija, pacifikaci-ja, nu‘no zavr{ava kao »kompromis«, »sporazum«, »kon-senzus«, kao »integracija«, »unifikacija«, »legalizacija«, kao»normalizacija«, »harmonizacija«, »pacifikacija«, zapravokao realno nametanje, nadre|ivanje, podre|ivanje, odstrane najve}eg, najmo}nijeg, najja~eg. Koje se zatim, postfestum, ideolo{ki, jo{ i (samo)prikazuje, kao »zajedni~ko«,»op{te«, »nacionalno«. To je onaj ideolo{ki mehanizampars pro toto, koji onako samouvereno, sve~ano i ponosno,svakoga dana retori~ki ‘ubori, o na{oj slavnoj naciji, mod-ernizaciji, razvoju, progresu. A u realnosti, kao kakva mo}-na ma{ina, samo brek}e, i name}e, svoje sasvim partikular-ne interese, preferencije i prioritete, i to u onom njihovomnaj{irem mogu}em spektru, od onog skoro benignog,

107

naivnog i nevinog, marija–antoanetovskog (»pa–dajte–im–kola~a«) nerazumevanja, neupu}enosti i neobave{tenosti,za koje se stalno pitamo da li je zaista iskreno ili je samobeskrajno pokvareno, preko onog standardnog, profiter-skog, kapitalisti~kog egoizma, koji se bez prestanka (sa-mo)prikazuje kao jedino normalan i prirodan, pa sve doonog najgoreg, surovog, ~istog zla, koje je ve} milenijumi-ma, izvor najve}e i najrazornije (samo)ubila~ke agresije naplaneti.

Pri tome, razumevanje pravog odnosa, izme|u onog‘ubora i ovog brektanja, one retorike i ovog nametanja,one iluzije i ove realnosti, one ideologije i ove zbilje, odnajve}eg je mogu}eg zna~aja. I nije onako jednostavno,kako to mo‘e da se u~ini na prvi pogled. Ono to nije, presvega, zbog toga {to je i sama ideologija (»‘ubor«, retorika,iluzija), jedan, i to ravnopravan deo realnosti, tako da ovdeodnosno sada, na delu imamo, zapravo, jedan oblik udvo-stru~avanja ove realnosti. A zatim, i zbog toga, {to ovoiznenadno i zbunjuju}e udvostru~avanje, nije nikakav isto-rijski slu~aj ili incident, nego, naprotiv, bitan strukturni,funkcionalni i reproduktivni element novije, moderne isto-rije, posebno one njene tri najve}e promene, koje smo ve}pomenuli, naime gra|anske odnosno narodne suverenosti,kompleksifikacije i stratifikacije.

Tek u okviru ove tri najve}e promene, naime, mo‘emovaljano da razumemo, i relativno novo odnosno modernoutemeljenje, zasnivanje i oblikovanje politike. Koje je svevi{e depersonalizovano, bezli~no i »nevidljivo«. Ali, u istovreme, i sveprisutno, racionalno i ekonomi~no. Druga~ijere~eno, uvek i primarno ideolo{ko, a tek sekundarno, da-kle samo kada je i koliko je to neophodno, represivno.Nova, moderna, narodna suverenost, kompleksifikacija istratifikacija, dakle, a ne bilo kakakav moralni odnosno

108

humani progres, u osnovi su ovog novog, modernog i veli-kog redizajniranja, racionalizovanja, pacifikovanja i ideo-logizovanja politike.

Kao {to tek ova ista nova, moderna, narodna suvere-nost, te kompleksifikacija i stratifikacija, jedine mogu daobjasne, i onu ogromnu, enormnu, zapanjuju}u mo} ovenove politi~ke racionalizacije, pacifikacije i ideologizacije.Time se jo{ jednom vra}amo na ono udvostru~avanje real-nog i iluzornog koje predstavlja najve}u odnosno najdub-lju tajnu (moderne) politike. Ovde moram da istaknem, dasam bio ne malo iznena|en, kada sam u pripremama zaBelle époque otkrio, kako sam o ovom udvostru~avanju, i oovoj najve}oj odnosno najdubljoj tajni (moderne) politike,relativno zrelo, artikulisano i razvijeno stanovi{te, imao jo{veoma rano, u svojoj magistarskoj tezi, Interesna i politi~kaartikulacija savremenog jugoslovenskog dru{tva, odbranjenojna Pravnom fakultetu u Beogradu 1983. Samo par godinakasnije, i samo uz izvesne manje izmene i dopune, ovutezu, objavio sam, i kao (svoju, ina~e, prvu) knjigu, Politi~kaekonomija i politika, u okviru tada dosta poznate i popularneMale Edicije Ideja beogradske »Mladosti«. Ne toliko zbogone obi~ne ljudske slabosti, koju verovatno i ja ose}amprema svojoj knjizi–prvencu, koliko zbog demonstracijejednog zaista dugotrajnog i zanimljivog kontinuiteta, nakraju odeljka o »naciji« kao ideolo{kom mehanizmu iluzijei manipulacije pars pro toto, ovo svoje rano stanovi{te, na-ve{}u i ne{to op{irnije (sugeri{u}i pri tome ambicioznijem~itaocu samo jedno: da u citatu koji sledi, ono »op{ti dru{-tveni interes«, odnosno »op{tost«, ~ita, razume i interpreti-ra, i ne{to {ire, kao »nacija«, odnosno »progres«): »U takoz-vanom op{tem dru{tvenom interesu, odnosno u dr‘avi, i upoliti~koj strukturi dru{tva uop{te, uvek postoji i ne{to vi{eod obi~ne la‘i, odnosno od toga da je to samo interes

109

vladaju}e klase, iluzorno–op{ti interes. To ne{to vi{e su dvestvari: 1) Mada je sa empirijskog stanovi{ta subordiniraneklase zaista iluzorno–op{ta, dr‘ava je, istovremeno, sa naj-{ireg istorijskog stanovi{ta, realno–op{ta, nu‘na i racionalnasila: ’Dr‘ava, dakle, nikako nije dru{tvu spolja nametnutasila... Ona je, naprotiv, proizvod dru{tva na odre|enomstupnju razvoja; ona je priznanje da se to dru{tvo zaplelo unerazre{ivu protivre~nost sa samim sobom, da se pocepalona nepomirljive suprotnosti koje je nemo}no da savlada. Ada ove suprotnosti, klase sa suprotnim ekonomskim intere-sima, ne bi u jalovoj borbi iscrpljivale i sebe i dru{tvo,postala je neophodna sila koja prividno stoji iznad dru{tvai koja treba da ubla‘ava konflikt, da ga dr‘i u okviru grani-ca poretka; a ta sila koja je proiza{la iz dru{tva, ali koja sestavlja iznad njega i sve se vi{e otu|uje od njega, jestedr‘ava.’ (F. Engels, Poreklo porodice, privatne svojine i dr‘ave)Dr‘ava je, dakle, istovremeno i iluzorna odnosno iracional-na, i realna odnosno racionalna institucija. 2) U takozvanomop{tem dru{tvenom interesu je jo{ jedna vrsta dvostrukosti(koje, primera radi, nema kod ostalih posebnih dru{tvenihinteresa) naime neka vrsta dvostrukosti i rascepljenostiizme|u sadr‘aja i forme. Po svom unutra{njem klasnomsadr‘aju, to jest po tome {to je to interes vladaju}e klase,takozvani op{ti dru{tveni interes je iluzorno–op{ti interes. Posvojoj spolja{njoj formi, to jest po tome {to se ti~e ~itavogdru{tva, {to se odnosi na realno zajedni~ke odnosno narealno op{te poslove dru{tva, on je, me|utim, realno–op{tiinteres. Re~ju, takozvani op{ti dru{tveni interes jeste od op{tegdru{tvenog interesa, ali nije i u op{tem dru{tvenom interesu.«(Milan Popovi}, Politi~ka ekonomija i politika: ogledi, »Mla-dost«, Beograd, 1985, stranice 61–62)

110

2.

SVET

@or‘ Gurvi~, francuski sociolog ~ije se ideje i interpretacijepamte, ~esto, i s razlogom, insistirao je na tome, da preseksvakog dru{tva, u svakom trenutku, sadr‘i odnosno poka-zuje, socijalnu strukturu, gra|u i slojeve, ne samo iz jedne,nego iz dve ili vi{e razli~itih dru{tveno–ekonomskih epohai formacija, onih aktuelnih, vladaju}ih, ali i onih pro{lih,odlaze}ih, i budu}ih, dolaze}ih. Kao neka vrsta geolo{kogpreseka zemljine kore. Tako i ovde. Jedan oblik postojanjaglobalne dru{tvene zajednice, naime, nacija, shva}ena kao»kontejner« moderne op{tosti, jo{ se do kraja nije ni raz-vio, uspostavio, nametnuo, posebno ne na zaostaloj, nemir-noj i nasilnoj periferiji (o tome najbolje svedo~e posthlad-noratovski balkanski sukobi iz poslednje decenije XX ve-ka), a iz dominantnih centara savremenog svetskog siste-ma, ve} je lansiran novi oblik, odnosno novi, internacional-ni, mondijalni, globalni »kontejner« postmoderne ili boljepoznomoderne op{tosti. Kao i novi oblik (»kontenjer«) po-stmodernog (poznomodernog) progresa (te dogme pro-gresa kao njegove neizbe‘ne pratilje, senke).

Naravno, re~ je o trendu internacionalizacije odnosnomondijalizacije, koji predstavlja jedan od najzna~ajnijihtrendova na{eg vremena. A jedna od glavnih karakteristikaovog trenda (o kojoj, me|utim, vladaju}e politike, ideolo-gije i retorike, radije }ute nego {to govore), jeste njegovaizrazita i rastu}a odnosno eskaliraju}a neravnomernost. Ili,druga~ije re~eno, eksponencijalno pove}avanje, pro{iriva-

111

nje i produbljivanje jaza izme|u bogatih i siroma{nih, od-nosno najbogatijih i najsiroma{nijih zemalja sveta (a unu-tar ovih i izme|u bogatih i siroma{nih odnosno najbogati-jih i najsiroma{nijih klasa). Koje je zastra{uju}e. Premaegzaktnim, statisti~kim nalazima »UN Human Develop-ment Report« za 1999, naime, disparitet u prihodima ovihzemalja po~etkom XIX veka bio je 1: 3, po~etkom XX veka1: 13, u doba »dr‘ave blagostanja« dakle 1960–ih 1: 30,tokom »neoliberalnih« 1990–ih 1: 60, a krajem ovih poto-njih ve} ~itavih 1: 84 (Miroslav Pe~ujli}, Globalizacija: dvalika sveta, Beograd, Gutenbergova galaksija, 2002, strana118).

A dispariteti izme|u najbogatijih i najsiroma{nijih (ze-malja i klasa) u oblasti vojne, politi~ke, ideolo{ke, medij-ske, i ukupne (ne)mo}i, na ovoj jednoj, ~ovekovoj planeti,jo{ su ve}i. Zajedno, svi ovi dispariteti, proizvode nekenove, planetarne megaprocese. I grade neke nove, plane-tarne megaentitete. U realnosti, na{i planetarni megapro-cesi, jo{ uvek su krajnje otvoreni i neizvesni, kompleksni iambivalentni, kontradiktorni i eksplozivni, prete}i i obe}a-vaju}i. Iz njih zaista mogu da se razviju neki novi i pozitiv-ni, kosmopolitski, planetarni megaentiteti, zasnovani nainteligentnoj kombinaciji i meri slobode i pravde, autono-mije i solidarnosti, individue i zajednice, ali iz njih isto takomogu da se razviju i neki novi i negativni, ~ak krajnjenegativni, planetarni megaentiteti, zasnovani na birokrat-skoj odnosno tehnokratskoj kombinaciji i interakciji neslo-bode i nepravde, dominacije i oligarhije, subordinacije ihijerarhije. Na samom po~etku XXI veka, na ‘alost, svet je~ak bli‘i ovoj drugoj, negativnoj, mra~noj, negativnoj po-stkapitalisti~koj megamutaciji, nego onoj prvoj, pozitivnojmogu}nosti, no da li }e na kraju (u uslovnom smislu te re~i,jer kraja, znamo, nikada nema), prevladati ona prva, ili ova

112

druga, bolja slika i mogu}nost ~oveka, to, u krajnjoj liniji,uvek, a posebno u kriznim vremenima, kakvo je i na{edana{nje vreme, zavisi od samog ~oveka, njegovog izbora,inteligencije, imaginacije, morala, hrabrosti.

Tako u realnosti. U vladaju}im ideologijama, fantazija-ma i retorikama, me|utim, stvarnost izgleda sasvim dru-ga~ije. U mra~nim komorama vladaju}ih ideologija, nai-me, oni procesi, neprestano, sistematski i pomno, ~iste seod svake neizvesnosti, kompleksnosti i kontradiktornosti,pa se iz tako o~i{}enih, sterilizovanih procesa, deriviraju,malo je re}i, krajnje stati~ne, jednodimenzionalne i bez-konfliktne slike i dogme (progresa). Tokom turbulentnih1980–ih i 1990–ih, dogma progresa, tako je dobila, i svojenove, odnosno najnovije, globalne odlivke, otiske i likove.»Globalizacije« i »integracije«. »Evropske« i »evro–atlan-ske«. Te »Evropu«, »evroatlansku zajednicu«, »civilizovanuzajednicu«, »me|unarodnu zajednicu«, »svet«.

Sve do pred kraj XX veka, poluvekovni socijal–demo-kratski odnosno socijalno–tr‘i{ni model Evrope i EU, jo{ jei mogao da se predstavlja, kao stvarna i kredibilna alterna-tiva takozvanim neoliberalnim, turbokapitalisti~kim i tr‘i{-nofundamentalisti~kim globalizacijama SAD, ali su nove,globalne, evro–atlanske, konzervativno–narodnja~ke kon-vergencije, koje su se od tada uspostavile kao dominantne,u me|uvremenu, izbrisale svaku zna~ajniju razliku izme|unjih. Ali ni to nije sve. Novouspostavljene konvergencijeodnosno dogme o kojima je re~, nisu samo jednostrane,jednodimenzionalne i pogre{ne. Istovremeno, one su i sa-svim produktivne i pragmati~ne, kao i sve ideologije i dog-me uostalom, jer upravo kao takve, one uspe{no slu‘esvojoj glavnoj svrsi, zamagljivanju, iskrivljivanju, mistifiko-vanju, prikrivanju, u~vr{}ivanju, i reprodukovanju vlada-ju}e realnosti. Koja je, znamo, ne samo (neo odnosno tur-

113

bo) kapitalisti~ka, nego i (neo odnosno turbo) kolonijalna, i(neo odnosno turbo) imperijalna. Dovoljno, ~ak nepodno{-ljivo ironi~no, vladaju}e idealisti~ke dogme »Evrope« i»sveta«, najdirektnije servisiraju vladaju}e realpoliti~kekomponente sistema.

Jo{ jedna neobi~na ironija. U bolno asimetri~nom sve-tu, asimetri~nu sudbinu odnosno distribuciju do‘ivljava isama dogma progresa, i to kako ono njeno ranije, nacio-nalno, tako i ovo njeno novije, odnosno najnovije, globalnoizdanje. Tako, vladaju}e »globalizacije« i »evropeizacije«,dobijaju sasvim razli~ite, mada me|usobno komplemen-tarne, metropolske i provincijske, centralne i periferne,otiske, likove i funkcije. U centru odnosno centrima savre-menog svetskog sistema, one se inicijalno dizajniraju, testi-raju i emituju, kao samoopravdavaju}e legitimacije za neo-kolonijalne i neoimperijalne ekspanzije, na periferiji i po-luperiferiji tog sistema, one se ili prosto i grubo name}ukao mehanizmi dominacije, ili, ne{to rafiniranije, od stra-ne same lokalne elite i populacije, dobrovoljno ili ravno-du{no prihvataju, kao samoskrivljene, »bo‘je« sankcije.

U ovom procesu, posebno zanimljiva, dramati~na i in-trigantna, bila je posthladnoratovska genealogija onogunutra{njeg transfera, odnosno prenosa dogme progresa,sa njenog ranijeg, nacionalnog, na njen novi, zapravo naj-noviji, globalni nivo. U ovoj genealogiji, uloga posthladno-ratovskog balkanskog nasilja iz poslednje decenije XX ve-ka, bila je ne samo lokalno nego i svetski zna~ajna, relevan-tna (mada to ni do danas nije dovoljno prime}eno). Nasamom kraju XX veka, naime, lokalne populacije, elite imase, u ovom delu sveta, do‘ivele su neku vrstu totalneunutra{nje kompromitacije, samodestrukcije i sloma agre-sivnog nacionalizma, ali preko ovoga, u ne maloj meri, inacionalnog nivoa kao takvog. Zbog toga su ove populaci-

114

je, elite i mase, preciznije njihov najve}i deo, za samodeset–petnaest godina, nakon onog njihovog po~etnogodbijanja, pa i prave histerije zavere, spram bilo kakvoginternacionalizovanja (njihovih unutra{njih problema od-nosno kriza), neslavno zavr{ile u sasvim suprotnoj krajno-sti, odnosno u nekoj vrsti vi{ka nekriti~ke, dogmatske »glo-balizacije« i »evropeizacije«. Zaista, tek pomenuto traumat-sko iskustvo, mo‘e da objasni, kako je to uop{te bilo mogu-}e, da oni isti »zapadnobalkanski« re‘imi, entiteti i narodi,koji su, sve do skoro, radi odbrane onih svojih stvarnih ili,~e{}e, fiktivnih suvereniteta, prihvatali ~ak i pakao najgo-rih, fratricidnih ratova, sada, bez snage, volje i glasa, ~ak isa izvesnom dozom (mazohisti~kog) entuzijazma, u pom-peznoj ali cini~noj formi takozvanih tehni~kih pregovora,te ugovora o pribli‘avanju, po~inju da prihvataju, tihu aliefikasnu konverziju, onih svojih jo{ sasvim sve‘ih suvereni-teta, u neke nove, atipi~ne, postmoderne, preciznije poz-nomoderne briselske poluprotektorate. I, da stvar bude jo{egzoti~nija, sve to, sa fantasti~nim unutra{njim konsenzu-som, koji redovno prelazi pedeset, a ne retko i ~itavihsedamdeset ili vi{e procenata (ispitanika odnosno gra|a-na).

Na nazna~eno istorijsko obja{njenje, me|utim, nado-vezuje se i jedno sasvim aktuelno, unutra{nje obja{njenje,ovog fantasti~nog fenomena odnosno konsenzusa. ^ak isamo sumaran uvid u unutra{nje stratifikacije ratovimaopusto{enih »zapadnobalkanskih« entiteta, naime, jasnopokazuje, da za njihove razli~ite dru{tvene i politi~kestrukture, grupe i interese, svakodnevne retorike, politike iprakse »evropskih i evroatlanskih integracija«, zna~e sa-svim razli~ite, ~ak suprotne stvari. Za vladaju}e ve}ine, elitei oligarhije, ekonomske, finansijske i politi~ke, stare i nove,vidljive i nevidljive, koje su u najve}oj meri pre‘ivele, ~ak i

115

izborne i neizborne smene vlasti, ove nove retorike, politi-ke i prakse, samo su nova odnosno najnovija sredstva, zaostvarivanje starih politi~kih ciljeva, naime za produ‘enopoliti~ko pre‘ivljavanje, te posebno za ono novo »pranje«,legalizovanje i legitimisanje, ratom i plja~kom »prvobitno«akumuliranih kapitala i mo}i, koje je danas u ovom delusveta u jeku. Za njihove brojne politi~ke oponente, opozici-je, manjine i mase, naprotiv, Brisel (da sada ovako skra}e-no nazovemo sve ove nove integracionisti~ke retorike, po-litike i prakse) predstavlja, pre svega, projektovanog, ‘e-ljenog i ‘u|enog novog spoljnopoliti~kog saveznika, u nji-hovim ogor~enim unutra{njim borbama, protiv nadmo}-nog protivnika. Tako nam ovo dodatno, unutra{nje obja{-njenje, na kraju, dodatno rasvetljava, jo{ najmanje dveva‘ne stvari. Prvo, da je onaj fantasti~ni konsenzus, u stva-ri, vi{e fantasti~an, nego konsenzus. I drugo, da ni sve ovefantasti~nosti, fantazije i dogme, nisu uop{te onako ispraz-no fantasti~ne odnosno dogmatske, kako to uobi~ajeno im-pliciraju ove re~i, nego da su i one same, naprotiv, najedan sasvim specifi~an na~in, veoma, veoma pragmati~ne.

I uop{te, kada se ~itava prethodna pri~a, o na{oj fanta-sti~noj dogmi progresa, na njenom nacionalnom, i njenomglobalnom nivou, sagleda jo{ jednom, onako celovito, re-troaktivno, jednim pogledom, vidi se, kako je ona, zapra-vo, jedna krajnje zanimljiva, slo‘ena, vi{eslojna, polifoni~-na, ~ak kakofoni~na pri~a odnosno dogma. Kao kula vavi-lonska. Koja je, od svog najvi{eg vrha, do svog najni‘egdna, sva sazdana, od brojnih i bezbrojnih, prostornih ivremenskih, realnih i ideolo{kih, spolja{njih i unutra{njihkompleksnosti, ambivalencija i kontradikcija. Neuravno-te‘enosti, udvostru~avanja i umnogostru~avanja. Neravno-mernosti, dispariteta i asimetrija. Dok za to vreme, u naj-dubljoj, najmra~nijoj i najskrivenijoj dubini njenog bi}a,

116

odnosno na{eg umornog, poznomodernog doba, i dalje,kao kakva nedezaktivirana eksplozivna naprava, neometa-no kuca, zapravo, otkucava, ona na{a najopasnija tempirnabomba. Sve {ira odnosno dublja provalija izme|u bogatih isiroma{nih odnosno najbogatijih i najsiroma{nijih zemalja,naroda i klasa sveta.

117

3.

INERCIJA

Inercija nije samo jedan od standardnih ideolo{kih meha-nizama pars pro toto, putem kojeg na{a istorijski specifi~na,poznomoderna dogma progresa, vr{i odgovaraju}u obra-du, preradu i prezentaciju, odnosno iluziju i manipulacijuvremena, ono dakle {to nas ovde najvi{e zanima, nego jeona i jedan od najuniverzalnijih odnosno najop{tijih zako-na kosmosa. U fizici, u kojoj je ovaj pojam najpre i nastao,zakon inercije predstavlja prvi i osnovni (Galilej–Njutnov)zakon dinamike, prema kojem svako telo ostaje u svomstanju prvobitnog mirovanja odnosno kretanja, sve dok gadejstvo neke spoljne sile ne prinudi da to svoje prvobitnostanje promeni (Milan Vujaklija, Leksikon stranih re~i i izra-za, Osmo izdanje, Prosveta, Beograd, 2004, strana 334).

Sa pojavom ‘ivota, svesti i ~oveka, inercija dobija nova,ranije neslu}ena polja, prostore i mogu}nosti delovanja. Ufizici, ona je imala samo jedan, ne‘ivi domen. U istoriji,ona dobija jo{ najmanje dva potpuno nova domena, do-men ‘ivota, i domen duha. Vladavinu inercije u ovom po-tonjem, najbolje je opisao G. V. F. Hegel, onom svojompoznatom i lepom metaforom, po kojoj »Minervina sova«,dakle duh, svest, znanje o nekoj pojavi, svoj let po~inje teku suton, dakle tek kada je pojava o kojoj je re~, svoj razvoj,ve} manje ili vi{e dovr{ila. Veliki duhovi, nau~nici, filozofi,umetnici, dodu{e, ponekad uspeju da savladaju limite, gra-vitacije i inercije svoga vremena, da vide, kako se to obi~noka‘e, dalje i dublje od ovoga, zbog toga su, uostalom,

118

veliki, ali je nema~ki filozof ovde o~ito imao na umu, neduh, svest i znanje velikih, izuzetnih, nego duh, svest iznanje, odnosno limite, gravitacije i inercije prose~nih, kojisu, znamo, brojniji, mo}niji, vladaju}i.

A kako to pojava duha, svesti, znanja, ne samo pove}a-va, nego i udvostru~ava, ~ak umnogostru~ava, multiplikujedomen inercije, najbolje pokazuje upravo primer na{e isto-rijski specifi~ne, poznomoderne dogme progresa. I to po-sebno u slu~aju velikog subjekt–objekt udvostru~avanja,umnogostru~avanja, multiplikovanja, ~ak razdvajanja, ra-zlaza, »razvoda«, kojeg smo upoznali jo{ u prvom odeljkuprvog dela Belle époque–a, odnosno na grafiku 4, koji jetamo tako|e izlo‘en. Tamo smo, naime, jasno videli, kakoje u periodu 1840–1880–1900. (segment a na grafiku 4),pa i u periodu 1900–1914. (segment b na istom grafiku),istorijski progres bio istovremeno objektivan i subjektivan,to jest kako je, u tom vremenu, da tako ka‘emo, istovreme-no delovao i u stvarnosti i u glavama ljudi, te kako je teknakon isteka toga vremena, preciznije u periodu 1914–2050. (segment c na grafiku 4), do{lo i do onog velikog»razvoda« izme|u subjekta i objekta, usled kojeg je istorij-ski progres objektivno prestao, ali je subjektivno, po inerci-ji, u obliku dogme progresa, u glavama ljudi, da se opettako izrazimo, nastavio, fantomski i fatalno, da deluje.

^ak i na osnovu opisa, koji je sasvim sumaran i genera-lan, kao {to je ovaj gore, mo‘e da se nasluti, da inercijana{e poznomoderne dogme progresa, spada u one ljudskefenomene, za koje se obi~no ka‘e da su neobi~no dugotraj-ni, izdr‘ljivi, ‘ilavi. U na{em vremenu, odnosno u prvoj idrugoj deceniji XXI veka, ova inercija odnosno dogma ve}puni svojih okruglih sto godina (1914–2014). A samo uovih sto godina, inercija na{e dogme progresa, izdr‘ala je»na nogama«, ve} najmanje ~etiri sna‘na spolja{nja udara:

119

prvi svetski rat (1914–1918), drugi svetski rat (1939–1945),posthladnoratovske balkanske odnosno postjugoslovenskeratove (1991–1999), i ameri~ki odnosno globalni jedanae-sti septembar (2001–). Svaki od ovih udara pojedina~no, aposebno svi oni zajedno, kumulativno, predstavljali su i tekako mo}an, kredibilan i autoritativan argument, protivsvake, pa i protiv na{e poznomoderne dogme progresa, aliinerciju i snagu ove dogme, uprkos tome, oni jo{ uvek nisuzaustavili, ~ak ni pokolebali. I na po~etku XXI veka, dog-ma progresa je vrhunska i vladaju}a dogma na{eg vreme-na. Dubinski, »rendgenski« i »skenerski« snimci, dodu{e,ukazuju i na izvesne skrivene unutra{nje slabosti, mane ipukotine ove dogme, odnosno njene inercije, ali se ovadogma i njena inercija, makar spolja gledano, jo{ uvekdobro dr‘e. ^ak toliko dobro, da ono najmanje, {to o tomeza sada mo‘e, odnosno mora da se ka‘e, jeste to, da ovdepo sredi, mo‘da, i nije obi~na inercija (o ovome ne{to vi{emalo kasnije).

A svakako nije ni ono {to se uobi~ajeno zove tradicija.Tradicija je uvek inercija plus inteligencija, a ne puka iner-cija. Fizika plus metafizika, a ne puka fizika. Racionalnaselekcija i transformacija, a ne obi~na konzervacija. I, {to jenajva‘nije, restrukturacija i refunkcionalizacija, a ne tekpasivna memorija i nostalgija. Sve ovo dobro pokazuje ifenomen odnosno problem retradicionalizacije, to jestneopatrijarhata, karakteristi~an posebno za poluperiferijusvetskog sistema. Oni koji su se ovim fenomenom odnosnoproblemom iole bavili, naime, veoma dobro znaju, da jekod ovih naglasak uvek na onome »re« odnosno »neo«, ane na onom ostalom. Druga~ije re~eno, tradicija je uvek, ilimakar po pravilu, inteligentna, aktivna, produktivna i fun-kcionalna, a ne, kako se to neupu}enima ili neopreznimaponekad ~ini, tupa, pasivna, nepokretna i mrtva. A inercija

120

na{e poznomoderne dogme progresa je, to je tako|e veo-ma dobro poznato, ne samo sve ovo drugo, nego, da stvarbude mnogo gora, uz sve to, jo{ i jedna krajnje dezorijen-ti{u}a, dezorganizuju}a, kontraproduktivna, re~ju {tetnastvar ili sila. Kao anti–materija.

U najkra}im crtama, gore je izlo‘en fenomen koji nasfascinira, izuzetna trajnost i silina inercije poznomodernedogme progresa. Tako|e i odre|ene rezerve prema stand-ardnim obja{njenjima i domenima, koji se za ovaj fenomennude, naime, prema obi~noj inerciji odnosno fizici, te obi~-noj tradiciji odnosno kulturi. Standardna obja{njenja i do-meni svakako predstavljaju va‘ne delove celine i su{tinekoja nas zanima, pa ipak, samu ovu celinu i su{tinu, trebapotra‘iti u jednoj drugoj oblasti. U oblasti op{te i humanebiologije, odnosno evolucije, adaptacije i inteligencije(ljudske vrste kao vrste me|u vrstama). I to zbog toga {to jeupravo u ovoj a ne u nekoj drugoj oblasti danas na{ najve}iproblem. Problem nedovoljne i neadekvatne evolucije,adaptacije i inteligencije ~oveka kao vrste. Izuzetna traj-nost, te silina inercije poznomoderne dogme progresa, sa-mo je najvidljiviji spolja{nji simptom, odnosno alarm, kojina ovaj problem upozorava.

To je bio onaj pravi, najdublji, skriveni smisao, gornjegupozorenja, odnosno nagove{taja, kako ovde po sredi,mo‘da, odnosno najverovatnije, nije ni obi~na inercija, niobi~na tradicija. Ali je sada neophodno, da se ode i ne{todalje od ovog upozorenja, odnosno nagove{taja, naime, dase, makar i samo hipoteti~ki, jasno i eksplicitno ka‘e, {tato, onda, mo‘da, odnosno najverovatnije, jeste po sredi.Evo jednog hipoteti~kog ali uverljivog odgovora. Hipote-ti~ki, dakle, to je ~ovek kao mogu}i biolo{ki, evolucioni, pai kosmi~ki »kvar«. Koji bi, upravo kao takav, mogao dadovede i do kraja ~oveka kao vrste, te ‘ivota, planete, ko

121

zna, mo‘da i samog kosmosa. U nekoj fantasti~noj teorijisuper–zavere, ova dijaboli~na mogu}nost, mogla bi da seprotuma~i, ~ak i kao neka SF (sajans–fik{n, »science–fic-tion«), ma{inski, kompjuterski programirana apokalipsa,kao neki SF, ma{inski, kompjuterski super–kraj, suicid,»delete«. Znate ono, kada vas va{a (pre)pametna i (pre)-oprezna ma{ina pita, »Do you really want to delete thisfile?«, a vi, onako neoprezni, nestrpljivi da se {to pre oslo-bodite svih, ~ini vam se, suvi{nih, optere}uju}ih dokume-nata, fajlova i memorija, spremno, ~ak radosno pritiskate,ono standardno i potvr|uju}e »Yes«. Samo {to ste ovaj»fajl« sada vi sami, ~ovek, ‘ivot, planeta, kosmos, i {to vi,odnosno va{a (pre)pametna i (pre)oprezna ma{ina, u jed-nom trenutku, kao onaj nesre}ni lik u Preobra‘aju FrancaKafke, sa u‘asom po~injete da prime}ujete, kako ste pre-kono} po~eli da se preobra‘avate, u velikog, crnog, ru‘nog»insekta«, mutanta, monstruma, u do zuba naoru‘anog,poludelog, d‘ekil–i–hajldovskog, al–kaida–natovskog tero-ristu–militaristu, fanatika–(samo)ubicu.

Kako Belle époque, me|utim, ne po~iva ni na kakvojfantasti~noj teoriji super–zavere, na dilemu, koja se gotovospontano ra|a i name}e, na pitanje, naime, da li je apoka-lipti~ki potencijal onog »kvara«, onako kako je gore opi-san, ipak, preteran, ili nije, mora da se odgovori, na sasvimzemaljski, realan i racionalan, a ne na fantasti~an na~in.Na sre}u, ili na nesre}u, zavisno ve} od toga da li ste ustanju da iz toga izvu~ete neku suvislu pouku, elemenata zajedan ovakav, dakle zemaljski, realan, racionalan, uz to, na‘alost, i potvrdan odgovor, ima sasvim dovoljno. Dva ovak-va elementa, me|usobno tesno i uglavnom negativno po-vezana, interaktivna i sinergetska, ipak su najva‘nija. Prvije ~isto tehni~ki, ali to njegov zna~aj ni malo ne umanjuje,~ak naprotiv. ^isto tehni~ka novost na{eg vremena, na{e

122

pozne moderne, na{e tre}e velike pozne, kada se ovo vre-me uporedi sa svim na{im prethodnim vremenima, pa i sasvim na{im prethodnim velikim poznim, jeste u tome, nai-me, da ~ovek, tek i upravo danas, po prvi put u svojojistoriji, raspola‘e sa onim apsolutnim, apokalipti~kim, nu-klearnim oru‘jem, pomo}u kojeg mo‘e da uni{ti ne samosebe, nego i celokupni, ‘ivot, planetu, kosmos.

Drugi element je ~isto mentalni, duhovni, intelektual-ni, ali ni ovo njegov zna~aj ni malo ne umanjuje, naprotiv.To je onaj zabrinjavaju}e, ~ak apokalipti~ki nizak nivo od-nosno kvalitet na{e dana{nje, prose~ne, dominantne svestiodnosno nesvesti, duha odnosno zloduha, intelekta odno-sno antiintelekta, kojeg onako zorno reprezentuje, upravoona zastra{uju}e tupa a sna‘na inercija na{e poznomoder-ne dogme progresa. Pri tome je vrhunac na{e aktuelnepoznomoderne konfuzije i ironije u tome, da upravo re-~ena dogma progresa, odnosno njena inercija, blokira sva-ki unutra{nji pozitivni impuls i pokret, intelektualni, soci-jalni i politi~ki, ka realno mogu}em, potrebnom i neo-phodnom istorijskom progresu. A to je, znamo, progres, tojest, najpre, za~etak i ra|anje, a tek potom, evolucija iprogres, jednog novog, jo{ uvek prili~no nepoznatog, alive} nascentnog i dolaze}eg, a ne progres ovog na{eg sta-rog, nepovratno umiru}eg i odlaze}eg istorijskog sistema,kojeg ovako nesre}no, neuspe{no, kontraproduktivno, po-ku{ava da zadr‘i, »mumifikuje«, ovekove~i, njegova odno-sno na{a dogma i inercija.

123

4.

MIOPIJA

^etvrti i poslednji mehanizam poznomoderne dogme pro-gresa, koji se ovde razmatra, jeste kratkovidost ili miopija.Ovaj mehanizam najdirektnije rasvetljava iluziju odnosnoironiju koju smo stavili u sam naslov Belle époque–a. Kao iinercija, i miopija predstavlja ideolo{ki mehanizam pars prototo, putem kojeg se vr{i odgovaraju}a obrada, prerada iprezentacija, odnosno iluzija i manipulacija vremena. Zarazliku od inercije, me|utim, koja predstavlja nedostataksposobnosti zaustavljanja odnosno prilago|avanja, ovadruga, miopija, predstavlja nedostatak sposobnosti dugo-ro~nog orijentisanja odnosno predvi|anja.

Opis miopije, koji je upravo izlo‘en, prili~no je jedno-stavan. Istorijsko vreme, me|utim, sve je, samo ne jedno-stavno. Ono je superkompleksno, sastavljeno od interaktiv-nog mno{tva, ne samo razli~itih, nego i raznorodnih vre-mena, i to cikli~kih ritmova, pravilnih ponavljanja, trajanjaod nekoliko meseci i godina do nekoliko vekova, i sekular-nih trendova, promena u u‘em smislu te re~i, trajanja odnekoliko decenija i vekova do nekoliko milenijuma. U isto-riji, kao i u gramatici, zbog toga je mnogo ispravnije govo-riti, o svojevrsnom slaganju vremena, a ne o jednom jedi-nom i jednoslojnom vremenu. Zbog toga, i ona na{a prvo-bitna miopija, koja je na po~etku izgledala onako jedno-stavno, sada izgleda mnogo, mnogo slo‘enije.

Da bi ovu pove}anu slo‘enost bolje razumeli, poslu‘i-}emo se jo{ jednom grafikom 4 iz prvog odeljka prvog dela

124

Belle époque–a, samo {to }emo sada, u fokus na{e pa‘nje,staviti segment c. Ovaj segment obuhvata period 1914–2050, koji je, to nije te{ko primetiti, period dugog (o)pada-nja na{e polumilenijumske moderne. Grafi~ki odnosno vi-zuelno, ovu opadaju}u dinamiku, jasno sugeri{e i opada-ju}i, desni krak na{e parabole. U okviru skoro vek i podugog trajanja re~enog opadanja, me|utim, odvijaju se imnogobrojne kra}e cikli~ne dinamike u suprotnom smeru,usponi i ekspanzije od po nekoliko godina, ili ~ak decenija,u ovom drugom slu~aju, recimo, dvadesetpetogodi{nje dotridesetgodi{nje A–faze Kondratjeva. Kada ste ideolo{ki za-slepljeni ili zainteresovani, tada vam, u ovakvoj situaciji,nije ni malo te{ko, da izvedete miopiju, vremensku iluzijuili manipulaciju pars pro toto. Tako {to, primera radi, nasamom desnom, opadaju}em dnu, na{e pozne moderneodnosno parabole, dakle negde krajem XX, po~etkomXXI veka, najpre, potpuno previdite, ili namerno pre}uti-te, onu najkrupniju ~injenicu na{eg vremena, dinamikuskoro vek i po dugog opadanja, a zatim, potpuno proizvo-ljno, kao da je ~injenica koja sledi jedina, u prvi (odnosnou jedini) plan stavite, ovaj ili onaj kratkotrajni uspon, ovogili onog proizvoljno izabranog indikatora. To je onaj vre-menski pars pro toto. I to je, u stvari, ono {to danas ~ininajve}i broj »embedded« nau~nika, eksperata i intelektua-laca, dakle onih me|u njima koji prednost redovno daju,svojim li~nim konforima, konformizmima, karijerama i su-jetama, a ne profesionalnim standardima, uzusima i ~i-njenicama.

Tako, i po metodolo{kim inovacijama, i po istra‘iva~-kim iluminacijama, alternativne {kole, struje i interpretaci-je, kao {to su istorija dugog trajanja Fernana Brodela,dru{tvena i kulturna dinamika Pitirima Sorokina, i sociolo-gija svetskog sistema Imanuela Volerstina, predstavljaju

125

nesporne i najve}e doprinose razvitku dru{tvene teorije inauke u XX veku, ali u mejnstrimerskim tokovima, nakraju XX, po~etku XXI veka, to uop{te ne mo‘e da se vidi.Naprotiv, u vladaju}oj istoriografiji, i dalje je dominantnadoga|ajna istorija, sa svojim naru~enim slikama, portreti-ma i hagiografijama, u vladaju}oj sociologiji i politikologi-ji, sli~no, naru~ena ispitivanja javnog mnjenja, koja po pra-vilu ne prelaze horizont kvartala od tri meseca, i tako dalje,i tako redom. A kod svih njih, jedna od glavnih, ako ne iglavna tehnika, trik, iluzija, jeste upravo pars pro toto miopi-ja.

Samo za nedovoljno upu}ene, mo‘e da predstavlja iz-nena|enje, da je mesto broj jedan, na ovoj listi »embed-ded«, apologetskih, uslu‘nih dru{tvenih nauka, u drugojpolovini XX veka, zauzela odnosno preuzela »embedded«,apologetska, uslu‘na ekonomija. Ovo zauzimanje odnosnopreuzimanje, u najve}oj meri obja{njavaju dve komparativ-ne prednosti ekonomije kao nauke, u odnosu na drugedru{tvene nauke. Najpre, relativno ve}a objektivnost nje-nog predmeta, a zatim, jo{ vi{e, i relativno ve}a egzaktnostnjenog metoda. A naj~e{}i oblik zloupotrebe ovih njenihkomparativnih prednosti, posebno ovog njenog egzakt-nog, kvantitativnog, statisti~kog metoda, jeste miopija parspro toto, koja se sva iscrpljuje u beskona~noj statisti~kojmanipulaciji, onih proizvoljno odabranih i parcijalnih, aliza vlast nekako uvek povoljnih, kratkotrajnih uspona od-nosno ekspanzija, koji se odvijaju unutar onog dugotraj-nog opadanja.

Ovo dobro pokazuje i jedan sasvim konkretan primeriz predreferendumske odnosno postreferendumske CrneGore 2005–2006. Sve sna‘nije ve}insko raspolo‘enje gra-|ana za nezavisnost Crne Gore, tada je najgrublje zloupo-trebljeno, kao pokri}e za brojne prljave privatizacije i dru-ge ultramonopolisti~ke, kartelske dilove, interese i akcije

126

vlasti. A u ovoj velikoj zloupotrebi, glavnu rolu imala je, netoliko neka uobi~ajena nacionalna, ideolo{ka ili politi~kapri~a u u‘em smislu te re~i, koliko »crnogorska ekonomska{kola«, odnosno »neoliberalna ekonomija«, kako je onasamu sebe nazivala. ([to je bilo nepodno{ljivo ironi~no, jerje upravo ova »{kola« odnosno »ekonomija«, bila glavnaideolo{ka maska, iza koje se skrivala najneliberalnija odno-sno najantiliberalnija vlast kartela.) U svakodnevnim dizni-lendskim prezentacijama crnogorske ekonomije, koje jeneumorno servisirala ova »{kola« odnosno »ekonomija«,tehnika miopije bila je naj~e{}a. Tako, ova »{kola« odno-sno »ekonomija«, beskona~no je ponavljala statisti~ke po-datke o rastu BNP po glavi stanovnika od dva do tri pro-centa, o relativno niskom nivou inflacije od svega nekolikoprocenata, i o ostvarenoj ukupnoj takozvanoj makroeko-nomskoj stabilnosti privrede. Ograni~avaju}i se pri tom najedan relativno kratak period od svega nekoliko poslednjihgodina. Istovremeno, me|utim, potpuno su izostajali stati-sti~ki i drugi podaci, o kretanjima i promenama onih indi-katora, u du‘im vremenskim, i u {irim geografskim okviri-ma. Uop{te nije potrebno da ste neki paranoik, pa dazaklju~ite, kako je to bilo zbog toga, {to bi ovi drugi jasnopokazali, ili makar sugerisali, kako jedni te isti indikatori iparametri, naime, onaj skromni privredni rast, nevelikainflacija, i makroekonomska stabilnost na niskom nivou,mogu da budu sasvim dobri, solidni i prihvatljivi, za razvi-jene i prosperitetne ekonomije, posebno za vladaju}e gru-pe i kartele, ~ak i bez obzira na zdravlje njihove ekonomije,ali ne i za ekonomije koje su desetogodi{nje me|unarodneizolacije i sankcije radikalno unazadile, posebno ne za naj-ve}i deo njihove ekstremno pauperizovane populacije.

A onda je eksplodirala prava »bomba«. Sredinom okto-bra 2006, dakle samo nekoliko meseci posle velikog refe-rendumskog slavlja, Garet Tankosi} Keli, jedan od retkihneravnodu{nih i nekorumpiranih me|unarodnih pred-

127

stavnika u ovom delu sveta, iz UNDP kancelarije za CrnuGoru, na konferenciji za {tampu, izneo je niz statisti~kih idrugih podataka, koji je potpuno razotkrio svu mizeriju imanipulaciju lokalnog kartela. Najpre, konstataciju da jeupravo taj kartel, odnosno lokalna, crnogorska vlada, naj-pre formalno usvojila, ali potom fakti~ki blokirala, takozva-ni milenijumski program za iskorenjivanje siroma{tva. Azatim, i sasvim egzaktne, zastra{uju}e podatke, koji na ovublokadu bacaju posebno ru‘no svetlo, naime, da je u CrnojGori dvanaest procenata stanovni{tva u zoni a jo{ oko tri-deset procenata na samoj ivici apsolutnog siroma{tva, te daje, po onom uobi~ajenom indikatoru, odnosu izme|u desetprocenata najbogatijih i deset procenata najsiroma{nijh,Crna Gora na neslavnom prvom mestu u ~itavom regionuJugoisto~ne Evrope. Ovoga puta, reakcija resornog mini-starstva, »za rad i socijalno staranje«, bila je sasvim prom-ptna i efikasna. U manje od dvadeset~etiri sata, naime,usledio je ni~im potkrepljeni demanti, a odmah zatim, odstrane vladi uvek bliskih i odanih medijskih »specijalaca«za takve zadatke, i ni malo sofisticirani napad, na GaretTankosi} Kelija li~no, koji se, eto, uop{te usudio, da dirneu diznilendske fantazije samozvane »crnogorske ekonom-ske {kole« odnosno »neoliberalne ekonomije«.

Nakon ovog malog, operetskog, ali ‘ivopisnog prime-ra, pre samog kraja tre}eg dela Belle époque–a, valja se,makar za kratko, jo{ jednom vratiti, unutra{njem mehaniz-mu miopije. Njegovim zamra~enim ideolo{kim prostori-ma, dubinama i slojevima. Kada se u ove prostore, dubine islojeve, pa‘ljivije pogleda, odnosno zagleda, vidi se, nai-me, da ni ova miopija, nije obi~na miopija. Kao {to ni onainercija nije bila obi~na inercija. I kao {to ni{ta u ~oveko-vom svetu naj~e{}e nije onako prosto i jednostavno kakona prvi pogled izgleda. ^ovekov svet, dru{tvo, istoriju, kojisu i ina~e krajnje kompleksni, ambivalentni i kontradiktor-ni, ideologije ~ine jo{ kompleksnijim, ambivalentnijim i

128

kontradiktornijim. Ideologije di‘u sve na tre}i ili ~ak naenti. One sve samo dodatno udvostru~avaju, umnogostru-~avaju, iskrivljuju, deformi{u, izvr}u, preokre}u.

A to je pre svega zbog onog ~ovekovog inherentnog islo‘enog, ~ak superslo‘enog dvojstva. Zbog toga, naime,{to je ~ovek, u isto vreme, i materija i duh, i telo i du{a, ipriroda i psiha. A u ovom svom drugom elementu, opet,~itav novi kosmos. Jo{ od Sigmunda Frojda znamo, svestpredstavlja samo »vrh ledenog brega« (psihe). Dve jeda-naestine ovog brega, koje su vidljive, jer su iznad povr{ine.Dok je ispod ~itavih njegovih devet jedanaestina, one ne-vidljive, zamra~ene ne–svesti, polu–svesti, pod–svesti.

Tako i ovde. Opis s po~etka ovog odeljka, koji je mio-piju, odnosno kratkovidost, definisao kao ideolo{ki meha-nizam pars pro toto, odnosno kao nedostatak sposobnostidugoro~nog orijentisanja i predvi|anja, vi{e nije dovoljan.Kada se bolje pogleda, naime, umesto jedne, jedine, jed-noslojne, obi~ne miopije, u onome {to smo prvobitno samotako zami{ljali, prepozna}emo jedan krajnje {iroki spektar,veoma razli~itih psihi~kih mehanizama i kompleksa, odone obi~ne miopije, do ne~eg sasvim drugog, druga~ijeg,razli~itog.

Na po~etku ovog spektra, naravno, prona}i }emo, ionu obi~nu, inicijalnu miopiju. ^ovek, istorija i svet, usvakom vremenu, a posebno u na{em vremenu tre}e velikepozne, toliko su objektivno slo‘eni, mnogostruki, kompli-kovani, da ne iznena|uje, {to mnogi nisu u stanju da videdalje i dublje, kako se to obi~no ka‘e. Istina, kolektivnapamet vrste, homo sapiens–a kao celine, trebalo bi da smanjiverovatno}u pojavljivanja gre{ke miopije, ali ta verovat-no}a nikada ne}e mo}i u potpunosti da se isklju~i (~ovekipak nije ma{ina i uprkos svim rizicima hvala bogu {to jetako).

Problem je, me|utim, na sasvim drugom kraju spektra.Tamo gde se, pod velom i imenom miopije, zapravo, krije

129

ne{to {to miopija uop{te nije. Nego je jedna vrsta sociopa-tije, socijalnog, klasnog, ekonomskog, ekolo{kog, genera-cijskog, ili nekog drugog sli~nog ekstremnog egoizma, ko-jeg najbolje izra‘ava ona ~uvena »Posle mene potom«, izvremena apsolutne monarhije, koje je neposredno pretho-dilo izbijanju velike Francuske bur‘oaske revolucije. (Osimovog »Posle mene potop«, iz ovog istog vremena, ve} smovi{e puta citirali i ono Marije–Antoanete »Pa dajte im kola-~a«. Ne slu~ajno, velika Francuska bur‘oaska revolucija, nasamom po~etku je na{e svesne moderne, pa stoga nije ni~udo, {to su mnoge slavne sentence iz vremena ove revolu-cije, do dana{njeg dana, ostale paradigmatske.)

Sociopatija »Posle mene potom«, koja se krije iza privi-da miopije, dominantni je ideolo{ki mehanizam, odnosnomehanizam dogme progresa, u na{em vremenu pozne mo-derne. Nije te{ko uo~iti, ovaj opskurni ideolo{ki mehani-zam, konkretan korelat, par je, sa onim, u na{em vremenutako|e dominantnim, a slo‘enim, kombinovanim, (socijal-no)psiholo{kim, cini~no–sadisti~kim tipom, o kojem je vi{ere~i bilo u drugom delu Belle époque–a. U ovom kontekstu,nije te{ko uo~iti, ni odgovaraju}e, dominantne profile iaktere. Najpre, sasvim generalno posmatraju}i, vladaju}udesnopopulisti~ku realpolitiku u globalnim i lokalnim raz-merama. Zatim, posebno, pravu »Posle mene potop« admi-nistraciju SAD D‘ord‘a Bu{a Mla|eg, setite se samo Kjotoprotokola i Drugog zalivskog rata. Pa ne{to bla‘u, ali svevi{e tako|e ksenofobi~nu i zatvorenu briselsku birokratiju,koja EU sve vi{e pretvara u »Evropu tvr|avu«. Najzad, ina{e stare, poznate sociopate, ne retko i psihopate, brojnemale ali opake tirane, diktatore i druge autokrate, sa pro-strane periferije i poluperiferije svetskog sistema, koji su,po svom osnovnom socijalnom i politi~kom profilu, zapra-vo, najbli‘i onom svom, odnosno na{em, inicijalnom i pa-radigmatskom »Posle mene potop« vladaru, s po~etka na{esvesne moderne.

130

^etvrti deo

MENE

131

U {irem smislu, termin »mena« je sinonim za promenu (pai dru{tvenu promenu) uop{te. U u‘em smislu, me|utim,ovaj termin, posebno kada je u mno‘ini (kao na primerkod »Mese~evih mena«), jasno upu}uje tek na jednu od dveglavne vrste promena, na cikli~ne ritmove, odnosno napromene ponavljanja, koje se sastoje u manje ili vi{e pra-vilnom ponavljanju, bolje smenjivanju (otuda »mene«), dveili vi{e sukcesivnih faza u razvoju odre|ene pojave odno-sno veli~ine (drugu glavnu vrstu promena predstavljajusekularni trendovi ili promene u u‘em smislu re~i, koje sesastoje u postojanom rastu odnosno padu odre|ene pojaveodnosno veli~ine).

Uprkos opisanom su‘avanju, koje, videli smo, nije bilobez razloga, naslov ~etvrtog dela Belle époque–a, radije za-dr‘ava onaj prvi, {iri smisao termina i pojma »mene«, ali iza to postoji sasvim valjan odnosno dovoljan razlog. Naj-pre, koliko god ina~e bilo neophodno i korisno, samo onopolazno razlikovanje, izme|u one dve glavne vrste (dru{-tvenih) promena, nikada nije apsolutno i bezuslovno, negoje uvek relativno i uslovno. U realnosti, naime, cikli~niritmovi i sekularni trendovi nikada ne egzistiraju odvoje-no, nego je svaka (dru{tvena) pojava odnosno promena, usvakom momentu, kompleksno mno{tvo, jedinstvo, ili,ukoliko se ba{ ho}e, mo‘e se re}i, i »slaganje«, i to ne samojednog, nego istovremeno vi{e cikli~nih ritmova, i vi{e se-kularnih trendova, te se ovi, kao takvi, mogu jasno uo~iti,

133

lu~iti, razlikovati, i izdvojiti, tek putem naknadnog, anali-ti~kog i apstraktnog napora i postupka. Kona~no, i naj-va‘nije, ~ak i jedna te ista (dru{tvena) pojava odnosnopromena, zavisno ve} od toga u kojoj konkretnoj, ve}oj ilimanjoj, {iroj ili u‘oj, kra}oj ili du‘oj vremenskoj celini seposmatra, ima ~as »status« odnosno karakter sekularnogtrenda, ~as »status« odnosno karakter cikli~nog ritma, da-kle mo‘e se kvalifikovati kao ovakva odnosno onakva samouslovno, to jest pod uslovom da se re~ena kompleksnost irelativnost ni jednog momenta ne gubi iz vida (o~iglednoni~eanski metodolo{ki »perspektivizam« i ovde je na delu).

Jo{ bolje nego samo apstraktno–metodolo{ki, ovo po-slednje vidi se konkretno–istorijski. A to danas zna~i, presvega, i najvi{e, pozno–moderno. Najpotpunije i najpreciz-nije, na{e konkretno–istorijsko, odnosno pozno–modernovreme, izlo‘eno je u prvom delu ove knjige, i, u vezi sa tim,na graficima 3 i 4. Tako, sve imaju}i pred o~ima ove grafi-ke, onaj ni~eanski metodolo{ki »perspektivizam«, cikli~no–sekularna kompleksnost, te relativnost dve glavne vrste(dru{tvenih) promena, sada mogu da se vide i golim okom.Fokusirajmo se na grafik 4: ~itava leva, uzlazna strana pa-rabole na{e polumilenijumske moderne, period od njenogra|anja u takozvanom dugom XVI veku (1400–1650), dopo~etka njenog opadanja, u prvoj–drugoj deceniji XX veka(1914–), posmatran(a) izvan celine parabole kojoj pripada,predstavlja nesporno sekularnu sekvencu, dinamiku rastaodnosno progresa na{eg konkretnog istorijskog sistema,dok isti ovaj period, posmatran ne izvan, nego, upravoobrnuto, u okviru odnosno unutar celine na{e polumileni-jumske parabole, a posebno u okviru odnosno unutar celi-ne onih dvadesetpet vekova »gr~ko–rimske i zapadne kul-ture«, koju opisuje grafik 3 (da o jo{ ve}im, {irim, i du‘imcelinama i ne govorimo), me|utim, postaje samo jedna odmnogih cikli~nih istorijskih sekvenci.

134

Desno, opadaju}e, poznomoderno dno na{e tre}e po-lumilenijumske parabole, ono mesto odnosno vreme, da-kle, u kojem se mi nalazimo danas, karakteri{e krajnjekompleksno i dinami~no mno{tvo odnosno »slaganje« veli-kog broja uzlaznih i silaznih cikli~nih ritmova, kao i uglav-nom silaznih odnosno opadaju}ih sekularnih trendova, du-‘ine trajanja od nekoliko meseci i godina, do nekolikodecenija i vekova. Jasno razlikovati i povezivati sve ovebrojne i razli~ite ritmove i trendove, nije ni malo lako, alije apsolutno neophodno. Njihovo jasno razlikovanje i po-vezivanje, neophodno je i za valjano razumevanje ~etvrtogdela Belle époque–a, i to kako ovog dela kao celine, tako injegove fine unutra{nje razdeobe.

Tako, za valjano razumevanje njegova prva dva odelj-ka, onog 1. Jedno i onog 2. Mno{tvo, posebno je zna~ajno,pa i neophodno, razumevanje i uva‘avanje duha poznostikao dominatnog duha na{eg vremena. Jer, upravo iz poz-nosti, proizilazi i jednost ovog duha, dubinska konvergen-cija, zajedni~ki element, kao neki najmanji zajedni~ki ime-nitelj, koji sna‘no pro‘ima i povezuje sve veoma razli~ite,pa i najrazli~itije, ne retko i suprotstavljene forme, tipove imene ovog duha, od ona ~etiri tipa na{e dana{nje dogmeprogresa, koji se sukcesivno »prelivaju« jedan u drugog,preko ovoj dogmi blizana~ke ali istovremeno i {izmati~kiotcepljene dogme apokalipse, ~ije su prve, nascentne for-me, tek daleki i neodre|eni nagove{taji, o tome kako mo‘eda izgleda neki novi, alternativni, ali lo{iji istorijski sistem,pa sve do neke vrste novog humanizma, ~iji su prvi, ranioblici, isto tako, i jo{ uvek, samo daleki i neodre|eni nago-ve{taj, o tome kako mo‘e da izgleda neki novi, alternativni,ali bolji istorijski sistem.

Iz re~ene poznosti proizilazi jo{ jedna generalna i du-binska karakteristika na{eg aktuelnog istorijskog stanja od-

135

nosno duha. To je njegova izrazita sistemska nestabilnost.Ova karakteristika na{eg poznomodernog duha najboljeobja{njava ono o ~emu se govori u drugom odeljku ovogdela Belle époque–a, naime ono neverovatno mno{tvo, ili,preciznije, stalno prela‘enje onog jednog u ovo neverovat-no mno{tvo, kao i povremeno, mada sve re|e, prela‘enje uobrnutom smeru, ovog neverovatnog mno{tva u ono jed-no.

Na drugoj strani, za valjano razumevanje druga dvaodeljka ovog dela Belle époque–a, onog 3. »Progres« i onog4. »Apokalipsa«, neophodno je razumevanje i uva‘avanjeizuzetno velike odnosno {iroke amplitude promena koje suu toku. Mene o kojima je ovde re~, naime, nisu samo oneobi~ne, male, unutarsistemske, mada, naravno, ima i njih,nego su, pored ovih, ovde na delu i one druge, velike, pa inajve}e promene, odnosno promene iz jednog, starog,iscrpljenog, poznomodernog, u neki drugi, novi, jo{ uveknedovoljno odre|eni istorijski sistem. Razumevanje ovihnajve}ih, istorijsko–sistemskih amplituda i promena, po-sebno je va‘no za razumevanje poslednjeg, ~etvrtog ode-ljka ~etvrtog dela Belle époque–a. Naime, ukoliko je u tre-}em odeljku ovog dela uglavnom re~ o unutra{njim, odno-sno unutar–sistemskim, u njegovom ~etvrtom odeljkuuglavnom je re~ o vanjskim, pa i najvanjskijim, izvan–si-stemskim, anti–sistemskim, ili, jo{ preciznije, alter–sistem-skim istorijskim (pro)menama.

Pri tome, ne treba zaboraviti, kako je svaka pri~a ovelikoj promeni, jedno vreme, bila na lo{em, ~ak veomalo{em glasu. Kao »velika pri~a«. U poslednjoj ~etvrtini XXveka, naime, narasla kriti~ka svest, poznata kao »postmo-derna« (socijalna) teorija i literatura, svaku (ili skoro svaku)pri~u o velikoj promeni, delegitimisala je kao »veliku pri-~u«, odnosno (sledi samo jo{ nekoliko najpoznatijih varija-

136

cija ove poznate pa i slavne delegitimacije) kao »krizologi-ju«, »katastrofizam«, »apokalipsu«.

[ta re}i o ovoj delegitimaciji, posebno u vezi sa velikomamplitudom i promenom, o kojoj se govori u tre}em i~etvrtom odeljku, pa i u celokupnom ~etvrtom delu, i usvim drugim delovima Belle époque–a? U ovom kratkomuvodu, mo‘da samo dve va‘ne stvari.

Prvo, u razvoju same »postmoderne« teorije i literatu-re, valja razlikovati najmanje dve faze, onu prvu, ranu»postmodernu«, koja je istekla negde tamo krajem 1980–ih, i drugu, poznu »postmodernu«, koja je trajala otprilikeod kraja 1980–ih, po~etka 1990–ih, do kraja 1990–ih, a uizvesnoj meri traje i danas. Prvu, ranu »postmodernu«,karakterisala je uglavnom opravdana kritika »velike pri~e«,pri ~emu odmah i obavezno treba dodati odnosno precizi-rati, kako je to bila kritika odnosno »dekonstrukcija« la‘ne,ideologizovane, potro{ene »velike pri~e«. »Velike pri~e«pozne moderne, kao i svih njenih naj~e{}ih pratilja, {to }ere}i Nacije, Dr‘ave, Istorije, Razvoja, Progresa, koji su svizajedno uobrazili da mogu ostati ve~no mladi, jaki i delat-ni, ~ak uprkos sve brojnijim i o~iglednijim »sigurnim znaci-ma smrti« jednog istorijskog sistema, koji su nedvosmisle-no upozoravali kako nije tako. U tom smislu, najve}i deoove kritike, bio je, kako je ve} istaknuto, sasvim opravdan.U tom smislu, uostalom, i sama knjiga Belle époque, kaoKritika dogme progresa, kako to precizira njen podnaslov,predstavlja samo jednu od vremenski dalekih ali duhovnobliskih srodnica odnosno naslednica, ove odnosno rane»postmoderne«, da je tako nazovemo.

Drugu, poznu »postmodernu«, onu koja, u izvesnojmeri, u obliku razli~itih recikliranih fragmenata, traje jo{ idanas, me|utim, najve}im delom, karakteri{e jedna izrazi-to lo{a apstrakcija i apsolutizacija. Lo{a apstrakcija i apso-

137

lutizacija odbacivanja svake a ne samo la‘ne »velike pri~e«,dakle odbacivanje »velike pri~e« kao takve, bez obzira, od-nosno uprkos slo‘enoj ali nespornoj ~injenici, da postojela‘ne, fantasti~ne, ideolo{ke, ali i one druge, istinite, real-ne, istorijske »velike pri~e«. Jedna od ovih potonjih, jeste iistinita, realna, istorijska »velika pri~a« konkretne smeneistorijskih sistema, o kojoj je re~ u ovom delu Belle époque–a, pa i u ovoj knjizi kao celini. Slepilom za ovu veliku, alirealnu i konkretnu istorijsku smenu, veliki, mo‘da i najve}ideo pozne »postmoderne«, nu‘no je pao u jednu vrstu(ne)svesnog konzervativizma, koji sav po~iva na onoj nei-zre~enoj ali sna‘noj predrasudi, o neistori~nosti istorijskogsistema, koja opet u sebi krije jednu jo{ neizre~eniju ali ijo{ sna‘niju predrasudu, zapravo apologetiku spram vlada-ju}ih institucija, grupa, i interesa. Na taj na~in, veliki, mo‘-da i najve}i deo pozne »postmoderne«, postao je (ne)voljnisau~esnik, u proizvodnji i {irenju velike poznomodernedezorijentacije i konfuzije, koja sistemski interregnum, teljudsku bol i patnju, {to zakonito ispunjavaju svaki prelazizme|u dva velika istorijska sistema, onog odlaze}eg i onogdolaze}eg, samo mo‘e da produ‘i i pove}a.

Uprkos opisanom nedostatku, jedan deo, preciznijenajve}i deo rane, te jedan manji deo pozne »postmoder-ne«, zadr‘ao je svoju punu saznajnu, pa i naj{iru prakti~nuvrednost (i to je ona druga va‘na stvar koju je u ovomkratkom uvodu u ~etvrti deo Belle époque–a valjalo re}i uvezi sa onom delegitimacijom). To je onaj deo »postmo-derne«, koji s razlogom upozorava, na pove}ani rizik, da-kle rizik, ne i neizbe‘nost, svake »velike pri~e«, da, namer-no ili nenamerno, svejedno, sklizne u onu staru i dobropoznatu, ideolo{ku, manipulativnu la‘nost (kod »male pri-~e« manji je ne samo rizik nego i {teta od ovog isklizavanjakada se desi). Pouka koju svako racionalan mo‘e da izvu~e

138

iz ovog upozorenja, jeste ono {to uva‘ava i ~etvrti deo Belleépoque–a, naime, da svoju »veliku pri~u« bez prestanka dr‘iotvorenom za na~elnu kritiku i samokritiku, te, posebno,za iskustvenu odnosno nau~nu metodolo{ku proveru. Jo{kada bi i pozna »postmoderna«, odnosno ono {to je od njejo{ ostalo, prihvatila ovu va‘nu pouku. To bi bilo dobro zanju, ali i za celokupnu poznu modernu.

139

1.

JEDNO

Jedno i Mno{tvo su, zapravo, dva glavna utiska, ili, mo‘e sei tako re}i, dva glavna aspekta, koje donosi na{e »razbije-no« posthladnoratovsko odnosno poznomoderno vreme.Kod Jednog u prvom planu je Jedno u Mno{tvu, kodMno{tva u prvom planu je Mno{tvo iz Jednog. Jedno uMno{tvu izaziva fascinaciju, Mno{tvo iz Jednog konfuziju, ito su dve glavne, povezane, ali razli~ite impresije ovogvremena.

Kako to Jedno u Mno{tvu izaziva fascinaciju? Pre svegatako {to subjekt koji posmatra »razbijeno« posthladnora-tovsko odnosno poznomoderne Mno{tvo, ukoliko je dovo-ljno pa‘ljiv i strpljiv (minimalna inteligencija i imaginacijase podrazumevaju), posle izvesnog vremena po~inje daprime}uje (i to je ono {to fascinira, u pozitivnom smislu tere~i, jer re~ je o novoj, otkrivala~koj, i uzbu|uju}oj spozna-ji), kako se ispod fenomenalne, uznemirene i bu~ne povr-{ine Mno{tva, uspostavlja (ili je ve} bilo uspostavljeno), ononajdublje ontolo{ko Jedno, koje se nije videlo odmah, alikoje, kao »sveprisutni i svemogu}i« duh poznosti, odozdo,dubinski, sna‘no, odre|uje, pro‘ima i povezuje, sve frag-mentirane delove nekada celog a sada »razbijenog ogleda-la«.

Moja prva fascinacija ove vrste, dogodila se jo{ krajem1980–ih, po~etkom 1990–ih, u ranoj odnosno najranijojfazi postkomunisti~ke tranzicije, kada sam, kao i mnogidrugi, sa ne malim iznena|enjem, ~ak nevericom, po~eo

140

da prime}ujem, kako najve}i deo doju~era{nje komuni-sti~ke, do tada anti–nacionalisti~ke politi~ke nomenklatu-re, bez ve}ih ideolo{kih ili emotivnih problema, sada sa-svim lagano prelazi u redove novoosnovanih, konzervativ-no–narodnja~kih, agresivno–nacionalisti~kih, pa i fa{isti~-kih pokreta i partija. Problem nije bila percepcija, negointerpretacija. Za nas koji smo odrasli i ‘iveli u eks odno-sno postkomunisti~kim, i u eks odnosno postjugosloven-skim zemljama, naime, puka percepcija re~enog prelaza,uop{te nije bila problem, zato {to smo svi mi one tranzicio-ne nomenklature, poznavali dobro, ~ak veoma dobro, poi-menice, pojedina~no, li~no, personalno. Interpretacija, tu-ma~enje, razumevanje, me|utim, jeste bilo problem, zato{to je bilo potrebno izvesno vreme, najpre da se shvati svarelativnost odnosno ograni~enost razlike i sukoba izme|ukomunista i nacionalista, koje su dugo obele‘avale jednoranije ali o~igledno sve vi{e odlaze}e vreme, a zatim, jo{vi{e, da se shvati onaj najdublji, poznomoderni izvor, i onanajdublja, poznomoderna matrica, iz koje su dolazili jednii drugi, komunisti i nacionalisti, kao i njihova aktuelna,fascinantna tranzicija odnosno konverzija.

Moja druga fascinacija ove vrste, bila je manje lokalnaodnosno regionalna, a vi{e globalna, i mada je u izvesnojmeri predstavljala produ‘etak one prve, istovremeno jebila i relativno nova i samostalna. Re~ je o relativno novoj isamostalnoj, neodarvinisti~koj ideolo{koj dominanti, kojaje, od kraja hladnog rata, po~ela sna‘no, odnosno domi-natno, da zapljuskuje, obele‘ava i formira novi ideolo{kispektar. U globalnim razmerama, posthladnoratovskoideolo{ko Mno{tvo, predstavilo se ve} po~etkom 1990–ih,preko nekoliko tada planetarno poznatih, ~ak slavljenih~lanaka, knjiga i ideja. Re~ je, pre svega, o dva ameri~ka~lanka, knjige i ideje, onoj o »sukobu civilizacija« Semjuela

141

Hantingtona, i onoj o »kraju istorije« i trijumfu liberalnedemokratije Frensisa Fukujame. I dok sam relativno rano,ako ne i odmah, uo~io onu dubinsku jednost, zajedni~kumatricu i konvergenciju, koja je povezivala »soft« odnosno»civilizacijsku« verziju Semjuela Hantingtona, na jednoj,centralnoj, i »hard« odnosno agresivno–nacionalisti~kuverziju Slobodana Milo{evi}a, Franje Tu|mana i ostalihbalkanskih neofa{ista, na drugoj, perifernoj strani svetskogsistema, moram priznati da mi je za »provaljivanje« dubin-skog koda, odnosno konekcije »~istog liberalizma« FrensisaFukujame na ovu jednost, matricu i konvergenciju, trebalomnogo vi{e vremena. A u stvari, tek ova poslednja »prova-la«, spoznaja da je i »~isti liberalizam« Frensisa Fukujame,zapravo, samo jo{ jedan preru{eni, odnosno veoma pre-ru{eni vid novog posthladnoratovskog socijal–darvinizma,dovela me je do ovog potonjeg, kao do najmanjeg zajed-ni~kog imenitelja posthladnoratovskog ideolo{kog spektra.Sve do tada, ono jedno, zajedni~ko i najdublje, odnosnoono najvi{e i najdalje, {to sam prepoznavao u slo‘enim ipromenljivim fenomenologijama, ideologijama i retorika-ma, centralnog hantingtonovskog »sukoba civilizacija«, i(polu)perifernog milo{evi}evskog i tu|manovskog agresiv-nog nacionalizma i neofa{izma, bio je samo preteranietni~ki determinizam, dakle jedan vi{e metodolo{ki, negoideolo{ki i istorijski element i nedostatak.

Videti Jedno u Mno{tvu, ostala je moja trajna preoku-pacija i fascinacija. Prve dve fascinacije, koje sam goreopisao, bile su dobra psiholo{ka i ukupna priprema, zamoju (hronolo{ki) tre}u i poslednju fascinaciju ove vrste. Aona se dogodila posle 2000–e, preciznije nakon 24. sep-tembra odnosno 5. oktobra 2000, dakle nakon pada re‘i-ma Slobodana Milo{evi}a u Beogradu i Srbiji, a jo{ vi{enakon 11. septembra 2001, odnosno nakon teroristi~kog

142

napada Al Kaide na Njujork, Va{ington i SAD. Velike lo-kalne, regionalne i globalne promene, pa i turbulencije,koje su doneli, ili, bolje, fermentirali ovi dramati~ni doga-|aji, u mom radu i »radionici«, koincidarale su sa zavr{ava-njem Dinamike ni{tavila i po~etkom rada na Belle époque. Usvakom slu~aju, moja tre}a fascinacija Jednim u Mno{tvu,zapo~ela je uvi|anjem, da su ~ak i dogma progresa i dog-ma apokalipse, ina~e, ideolo{ki i retori~ki, ~esto, na smrtsuprotstavljene, zapravo, na jednom dubljem, su{tinskomnivou, dve veoma bliske, ~ak »blizana~ki« bliske dogme(ne{to {to se, ~ak i sinhrono, a ne samo dijahrono, mo‘euo~iti, i u ideologijama, retorikama i tehnikama, D‘ord‘aBu{a Mla|eg, i njegovih »neocons«–a). Ova inicijalna svest,kasnije se samo razvila, u »skandaloznu« odnosno »skanda-lizuju}u« spoznaju, o dubinskoj odnosno najdubljoj jedno-sti i konvergenciji, tako razli~itih i sukobljenih faktora, kao{to su »neoliberalne« (zapravo neoimperijalne i militari-sti~ke) SAD D‘ord‘a Bu{a Mla|eg, te »neosocijalisti~ke«(zapravo, tako|e, makar jednim delom, neoimperijalne imilitaristi~ke) EU Havijera Solane, na jednoj, i teroristi~keAl Kaide Osame Bin Ladena, na drugoj strani.

Desno dno na{e tre}e velike pozne, naime, pozne mo-derne, nije, me|utim, samo mesto u kojem se beskona~norecikliraju potro{eni elementi starog i odlaze}eg istorijskogsistema, nego je i mesto u kojem se kreativno za~inju ele-menti novog i dolaze}eg istorijskog sistema. Elementi no-vog humanizma, ili, ukoliko prevlada negativna, a ne pozi-tivna sinergija, elementi novog varvarstva. Zbog izrazitoranog stadijuma razvitka ovih elemenata, u vezi sa njima,na ovom mestu, slede jo{ samo dva sasvim sa‘eta upozore-nja i komentara.

Prvo, elementi novog i dolaze}eg, za~inju se u okvirustarog i odlaze}eg, pa je zbog toga neophodna, najpre,velika opreznost, da se ~isto subjektivnom gre{kom ne po-

143

me{aju elementi starog i novog, a zatim (a to je zapravosamo nastavak prethodnog) i velika sposobnost, da se ovidrugi prepoznaju na vreme (~ak i kada su stvarno odnosnoobjektivno pome{ani sa onim prvim, kako to ve}, u po-~etku, naj~e{}e i biva). Uz punu svest o ograni~enosti svakepa i ove velike istorijske analogije (o tome je op{irnije bilore~i u tre}em odeljku prvog dela Belle époque–a), u ovomlu~enju i prepoznavanju, od velike pomo}i, mo‘e da bude,i ono mega–istorijsko posmatranje, upore|ivanje i pove-zivanje, na{e tri velike pozne, pozne antike, poznog sred-njovekovlja, i pozne moderne, sa zumiranjem ona dva veli-ka prelaza, koja su nam istorijski ve} dobro poznata, onogiz pozne antike u rano srednjovekovlje, i onog iz poznogsrednjovekovlja u ranu modernu. Treba, naime, pa‘ljivovideti, da li, odnosno {ta, iz ova dva velika prelaza, koja sunam istorijski ve} dobro poznata, mo‘e pozitivno da senau~i, o onoj me{avini starog i novog, te o onom lu~enju iprepoznavanju ovog drugog, {to bi, eventualno, moglo dabude korisno, i za imaginaciju, konstrukciju i kreaciju, no-vog istorijskog sistema, u na{em aktuelnom, poznomoder-nom vremenu i prelazu.

Drugo najavljeno upozorenje odnosno komentar od-nosi se na preciziranje zna~enja sintagme »novo varvar-stvo«. U Belle époque–u, naime, ova sintagma upotrebljavase isklju~ivo za negativnu (dakle nikako ne i za pozitivnu)varijantu novog i dolaze}eg istorijskog sistema. Navedenopreciziranje, to iskusniji ~itaoci sigurno ve} prepoznaju,suprotstavlja se onoj, delom marksisti~koj, delom, ~ak ve-}im delom, ni~eanskoj sklonosti, da se varvarstvo, precizni-je nasilje, jo{ preciznije »revolucionarno nasilje«, nihili-sti~ki legitimizuje, kad god je to, prema proceni legitimiza-tora, neophodno radi stvaranja »novog dru{tva« odnosno»novog ~oveka«. Ne odri~u}i legitimnost svakoj sili odno-sno sili kao takvoj (tako i sili vlasti, koja je, ve} i po ud‘be-ni~koj definiciji, monopol legitimne prinude, ali i sili po-

144

bune odnosno pravu na pobunu protiv vlasti, kada ovaprekora~i granice sopstvene legitimnosti), na{e suprotstav-ljanje je konkretno, istorijsko i uslovno, a ne apstraktno,apsolutno i bezuslovno. Najpre, ovo suprotstavljanje odba-cuje svaku »prekomernu silu« (da tako najkra}e rezimira-mo slo‘enu dramu »revolucionarnog nasilja« na{eg vreme-na), a posebno odbacuje svaku »prekomernu silu« ovognasilja, koja se kona~no i nepovratno pretvorila u autori-tarni odnosno totalitarni sistem ({to je ve} bila tragi~nakulminacija XX veka). A zatim, jo{ zna~ajnije, zapravo naj-zna~ajnije, ovo suprotstavljanje ima na umu i jednu novuodnosno apsolutno novu ~injenicu druge polovine ovog(XX) veka. Otkri}e apsolutnog odnosno nuklearnog oru‘-ja. Ukoliko je, pre ovog otkri}a, »revolucionarno nasilje«(naravno, i ono pod uslovom da je legitimno, ograni~eno ikontrolisano), i moglo da ima nekog smisla, to, posle ovogotkri}a, vi{e sigurno nije slu~aj. U uslovima apsolutnogodnosno nuklearnog oru‘ja, bilo kakav revolucionarni ma-kijavelizam odnosno nihilizam, i sam je postao apsolutnozastareo, potro{en i besmislen. Ironi~no, i ovde bi moglada se primeni stara latinska odnosno rimska maksimaQuod licet Iovi non licet bovi ([to je dopu{teno Jupiteru,odnosno bogu, nije dopu{teno volu, odnosno obi~nom~oveku), ili, prevedeno na na{ problem, {to je (samo)do-pu{teno Kartelu (novih monopolista, turbo–kapitalista, ka-pitalista–feudalaca, imperijalista, militarista, dr‘avnih, iobi~nih terorista), nije dopu{teno Alternativi (novih anti–monopolisti~kih saveza, polanjijevski shva}enih »self–pro-tecting« dru{tava, te novih pacifista, ekologista, i humani-sta). Zbog toga je gore, na po~etku, i eksplicitno nagla{eno,kako se u Belle époque–u, sintagma »novo varvarstvo«, upo-trebljava isklju~ivo za negativnu, dakle ne i za pozitivnu,varijantu novog i dolaze}eg istorijskog sistema.

145

2.

MNO[TVO

Druga glavna impresija na{eg odnosno posthladnoratov-skog vremena, jeste velika duhovna, mentalna, emotivna, iukupna konfuzija. Neposredno i fenomenalno, ovu konfu-ziju izaziva ono nepodno{ljivo Mno{tvo, koje dolazi iz onogJednog. Ali je najdublji i najsna‘niji izvor, iz kojeg dolazisama ova konfuzija, kao i ono njeno Mno{tvo, i ono njego-vo Jedno, zapravo, potpuno nerazumevanje, ili, jo{ gore,krivo razumevanje na{eg istorijskog vremena.

A na{e istorijsko vreme je, kao {to znamo, vreme poznemoderne. U poslednjih dvadesetpet vekova, ovo vrememo‘e da se uporedi samo sa vremenom pozne antike, ivremenom poznog srednjevekovlja. U svakom slu~aju, re~je o vremenu poznosti, starenja, slabljenja, i opadanja isto-rijskog sistema. Po teoriji haosa Ilje Prigo‘ina, to je vremeu kojem je sistem u stanju koje je »daleko od ravnote‘e«. Au ovom stanju, sistem po~inje da se pona{a druga~ije, nego{to se pona{ao u stanju ravnote‘e. U stanju pune i stabilneravnote‘e, sistem se pona{ao po zakonima deterministi~ke,njutnovske fizike, u stanju koje je »daleko od ravnote‘e«,on po~inje da se pona{a po nekim novim pravilima, odno-sno po zakonima postnjutnovske, ili prigo‘ijanske fizike,kako ih je na jednom mestu, u predgovoru za Order Out OfChaos, u po~ast autoru ovog dela, nazvao sam Alvin Tofler.

Situacija je, dakle, ovakva: sistem je u stanju koje je»daleko od ravnote‘e«, ali najve}i broj aktera, to jo{ uvekne zna, pa, po inerciji, produ‘ava da funkcioni{e pomo}u

146

stare, »ravnote‘ne«, deterministi~ke svesti. Ili, ne{to dru-ga~ije formulisano: sistem je u fazi starenja, slabljenja, iopadanja, ali najve}i broj aktera, ovo prosto ignori{e, inastavlja da funkcioni{e pomo}u u me|uvremenu sve za-starelije i sve opasnije dogme progresa. Rezultat je predvi-div i kontraproduktivan: porast broja disfunkcija, neravno-te‘a i turbulencija, te sve te‘e starenje, slabljenje, i opada-nje sistema. I sve ve}a konfuzija, nelagoda, i strah, stalni»subjektivni« pratioci ovakvih »objektivnih« stanja sistema.

Konfuzija, nelagoda, strah, posebno su veliki, intenziv-ni, jaki i destruktivni, u prisustvu odnosno suo~avanju safenomenom preokretanja, koji je jedan od najra{irenijih inajmarkantnijih endema na{eg vremena. Kompleksnost,ambivalencija i kontradikcija, »jedinstvo i borba suprotno-sti«, jednom re~i dijalektika, stalna je odlika stvari, tako daono Mno{tvo u Jednom, latentno, pritajeno i »nevidljivo«,egzistira ~ak i u najstabilnijim stanjima sistema, ali se tek ustanjima sistema koja su »daleko od ravnote‘e«, ovo »uspa-vano« Mno{tvo »budi«, aktivira, osloba|a, a u slu~aju ne-kontrolisanih turbulencija, i »divlja«, eskalira, eksplodira.Na o~igled zate~enih, zapanjenih, i zapla{enih, stvari pre-laze u svoju suprotnost. To je fenomen preokretanja. Dija-lektika koja izlazi na svetlo dana. Sa stanovi{ta stare svesti inauke, ovaj fenomen jednostavno ne mo‘e da se shvati.Zbog toga najve}i broj aktera ovaj fenomen i do‘ivljava kao~udo. Ali ne vi{e kao pozitivno ~udo, koje fascinira, po-kre}e, animira, nego, upravo obrnuto, kao negativno ~udo,koje blokira, paralizuje, inhibira. Koje izaziva onaj »sle|e-ni«, nemi, munkovski u‘as i krik.

I u ovoj stvari, postjugoslovenske zemlje, bile su prvi,nesre}ni pioniri. Najpre, ~udo i konfuzija, nelagoda istrah. Kolaps ~itavog jednog poznatog i bliskog sveta. Zem-lje, dr‘ave, partije. I nekontrolisano, podivljalo, agresivno

147

mno{tvo nekih novih, nepoznatih i prete}ih svetova, zema-lja, dr‘ava, entiteta. A zatim, i onaj beskona~ni u‘as i krik.Kao bezglasni odgovor, na ono zastra{uju}e preokretanje,prela‘enje u suprotnost, dijalektiku koja se »sveti«. Zna~aj-no, ako ne i najzna~ajnije mesto, ovoj zastra{uju}oj, »osvet-ni~koj« dijalektici, prela‘enju, i preokretanju, posve}uje ifrancuski politikolog Ksavier Bugarel, u svojoj izvanrednojstudiji postjugoslovenske odnosno posthladnoratovske Bo-sne i Hercegovine. îtava tre}a, sredi{nja glava ove studije,posve}ena je upravo ovom tragi~nom preokretanju: »Cha-pitre III: BON VOISINAGE ET CRIME INTIME: Com-ment passe–t–on du bon voisinage au crime? Comment levoisin d’hier se transforme–t–il en assassin? Ces questionsresument l’une des enigmes centrales du conflit bosnia-que« odnosno » Glava III: DOBAR KOM[ILUK I BLISKIZLOÎN: Kako se od dobrog kom{iluka dolazi do zlo~ina?Kako se doju~era{nji sused preobra‘ava u ubicu? Ova pita-nja rezimiraju jednu od sredi{njih enigmi bosanskog kon-flikta« (Xavier Bougarel, Bosnie, anatomie d’un conflit, LaDecouverte, Paris, 1996, strana 81).

Do razvijenih i demokratskih zemalja sveta, pa i donajrazvijenijih i najdemokratskijih SAD, na{e preokreta-nje, sa svom svojom prate}om konfuzijom, nelagodom,strahom, putovalo je (i pri tom narastalo) punih deset go-dina, no, kada je tamo najzad stiglo, manifestovalo se usvoj svojoj zastra{uju}oj, kafkijansko–munkovskoj silini imu~nini. U jednoj od najboljih, najdubljih i najhrabrijihkritika postjedanaestoseptembarskih SAD, u knjizi The Sor-rows of Empire: Militarism, Secrecy, and the End of the Republic(Henry Holt and Company, A Metropolitan/Owl Book,New York, 2004), njen autor, ameri~ki politikolog âlmerD‘onson, lucidno je ukazao, ne samo na sve nespornonegativne posledice, koje je jedan spolja{nji imperijalni rat

148

(onaj u Iraku 2003), imao za unutra{nji politi~ki razvoj usamim SAD (»militarizacija« dru{tva, nametanje »tajnosti«,te »kraj republike« kao, u tradiciji SAD, posebno negativ-na, ~ak apokalipti~ki negativna posledica), nego i na doju~e gotovo nezamislivu konfuziju, me{avinu, mno{tvo, ta-ko ideolo{ki i politi~ki heterogenih, raznorodnih, i nespo-jivih elemenata, u administraciji D‘ord‘a Bu{a Mla|eg,kao {to su elementi militaristi~kog imperijalizma jednogTeodora Ruzvelta, s jedne, i idealisti~kog imperijalizmajednog Vudroa Vilsona, s druge strane, te elementi »hri{-}anske« populisti~ke desnice, s jedne, i dogmatske trocki-sti~ke levice (u bekgraundima i profilima nekih od vode}ihideologa Bu{evih mladih »necons«–a), s druge strane.

149

3.

»PROGRES«

Re~i iz naslova tre}eg i ~etvrtog odeljka ~etvrtog dela Belleépoque–a, stavljene su pod znake navoda, da bi se naglasiloideolo{ko »napu{tanje« odnosno udvajanje realnosti kojese de{ava. »Progres« i »apokalipsa«, dakle, kao odgovara-ju}e dogme, ideologije i retorike, za razliku od progresa iapokalipse, kao realnih istorijskih ~injenica, procesa i ten-dencija. U tom smislu, posebno kada je re~ o slo‘enomistorijsko–duhovnom odnosno dru{tveno–ideolo{komkompleksu, vezi i interakciji izme|u progresa i dogme pro-gresa, ovde mo‘emo samo jo{ jednom da uputimo, naodgovaraju}a razmatranja, elaboracije i preciziranja, kojasu o tome izlo‘ena u prvom delu Belle époque–a.

Re~eno ideolo{ko »napu{tanje« odnosno udvajanje, na-ravno, zna~ajno menja, dopunjava, modifikuje, deformi{e,iskrivljuje, pa zbog toga, naravno, i do zla boga kompliku-je, ali, ipak, ne mo‘e u potpunosti i da poni{ti, ukine,elimini{e, eksterminira istorijsku realnost iz koje proizilazi,i kojoj u krajnjoj liniji i samo pripada. U tom smislu, i sve~etiri mene »progresa« odnosno dogme progresa, koje su udrugom delu Belle époque–a analizirane kao ~etiri tipa dog-me progresa (herojski, tragi~ni, cini~ni, i sadisti~ki tip dog-me progresa), u krajnjoj liniji, ipak, pripadaju na{em ak-tuelnom, poznomodernom, savremenom svetskom sistemuu opadanju, kao jednom konkretnom istorijskom sistemu,i, kao takvi, predstavljaju unutra{nje mene tog sistema (kao{to }e tek »prelivanje« iz ovih u apokalipti~ki tip, a zatim

150

»prelivanje« odnosno mene unutar samog apokalipti~kogtipa, te eventualno za~injanje i razvijanje nekog novog alipozitivnog tipa, predstavljati vanjske pa i najvanjskije me-ne aktuelnog istorijskog procesa).

Razmatranje ~etiri oblika dogme progresa, najpre kao~etiri tipa, unutar drugog dela, a zatim i kao ~etiri mene,unutar ~etvrtog dela Belle époque–a, nije, me|utim, nikakvonepotrebno, suvi{no ponavljanje istog. Re~ je o razli~itimaspektima ili akcentima stvari. U drugom delu, naime, re~je o stati~kom, u ~etvrtom delu o dinami~kom aspektu iliakcentu stvari. A ova razlika, posebno ona dinamika mena,zna~ajna je kako za bolje razumevanje i pra}enje unutra{-njih preobra‘aja, iz ona prva dva, relativno pozitivna tipa(herojskog i tragi~nog tipa, u kojima, naro~ito u herojskomtipu, ima i nekih pozitivnih elemenata), u ona druga dva,apsolutno negativna tipa dogme progresa (u onaj cini~ni ionaj sadisti~ki tip, u kojima pozitivnih elemenata vi{e ne-ma ~ak ni u ostacima), tako i za bolje pra}enje i razumeva-nje vanjskih pa i najvanjskijih mena, koje tako dramati~noobele‘avaju upravo na{e poznomoderno vreme, a koje sekre}u u veoma {irokom i jo{ uvek tek zapetom luku, odposlednjih raspada odnosno »izotopa« dogme progresa,preko prvih za~etaka »apokalipse«, do prvih i jo{ nascen-tnijih oblika nekog mogu}eg novog humanizma.

A {to u onim unutra{njim menama (iz ona prva dva,relativno pozitivna, u ona druga dva, apsolutno negativnatipa dogme progresa), te u onim vanjskim pa i najvanj-skijim menama (iz one dogme progresa u onu dogmuapokalipse ili u neki novi kreativni odgovor), ovaj ili onajpojedinac, politi~ar ili analiti~ar, ispadne na ovu, ili na onustranu, pa zavr{i u cini~no–sadisti~kom, apokalipti~kom,ili, suprotno, u nekom drugom, alternativnom, boljem,neohumanisti~kom tipu, to je, naravno, uvek, pa i ovde,

151

stvar ovakve ili onakve, ovolike ili onolike, manje ili ve}epsihi~ke, intelektualne i ukupne duhovne odnosno subjek-tivne kondicije pojedinca o kojem je re~ (iako ni jednogmomenta ne treba zaboraviti ni onu drugu, objektivnuuslovljenost ovog sve u~estalijeg ispadanja, pre svega onuobjektivnu poznomodernu vremensku zonu i dinamikupreokretanja, koja je istorijska i sistemska po svom karak-teru).

Pri tome, u ovom krajnje slo‘enom i osetljivom subjek-tivno–objektivnom kompleksu, posebnu va‘nost, sve vi{edobija, i jedan vi{e i {ire psiholo{ki, nego ~isto i u‘e kogni-tivni (saznajni) mehanizam. U uslovima sve ve}e sistemskenestabilnosti, te posledi~ne i rastu}e nesigurnosti, naime,sve vi{e je onih, koji psiholo{ko »re{enje« za re~ene proble-me, pronalaze, odnosno imaju iluziju da pronalaze, u veli-kom i retardiraju}em pojednostavljivanju.

Dobro je poznato, dve najra{irenije »alotropske modi-fikacije« ovog pojednostavljivanja, jesu relativizam i funda-mentalizam. Primenjeni na na{u pri~u o varljivom bel–epoku, relativizam i fundamentalizam »alotropski« funk-cioni{u na slede}i na~in: dok relativizam u najve}oj merinosi onu veliku unutra{nju retro–menu, od herojsko–tra-gi~nog prema cini~no–sadisti~kom tipu dogme progresa,fundamentalizam u najve}oj meri nosi onu jo{ ve}u, va-njsku, pa i najvanjskiju retro–menu, od dogme progresaprema dogmi apokalipse.

Razlika izme|u relativizma i fundamentalizma, najja-snije se manifestuje prilikom njihovog razli~itog tretiranja,(super)slo‘ene dijalektike istorijskog kontinuiteta i diskon-tinuiteta. I to tako {to onaj prvi, relativizam, hipertrofirakontinuitet, a atrofira diskontinuitet, ~ime se onda obja{-njava i ona na{a velika unutra{nja retro–mena, dok ovajdrugi, fundamentalizam, obrnuto, hipertrofira diskonti-

152

nuitet, a atrofira kontinuitet, ~ime se, opet, obja{njava onana{a druga, jo{ ve}a, vanjska, pa i najvanjskija retro–menaaktuelnog istorijskog procesa.

Kona~no, ovde valja primetiti, jo{ jednu zanimljivu iva‘nu stvar. Uprkos tome {to opisane hipertrofije i atrofije,kod ove dve »alotropije«, idu u razli~itim, pa i suprotnimsmerovima, naime, jedno je njima, ipak, zajedni~ko. To jeono njihovo veliko pojednostavljivanje, koje na kratak rok i»narkoti~ki« mo‘da i poma‘e, ali zato na dug rok i su{tin-ski, psiholo{ki i kognitivno, samo dodatno dezorijenti{e.Naprotiv, za minimalno kvalitetnu, progresivnu, i pouzda-nu istorijsko–duhovnu orijentaciju, a zatim i za odgovara-ju}u dru{tveno–politi~ku akciju, u na{em superslo‘enom,superdinami~nom i superosetljivom poznomodernom vre-menu, neophodno je ne{to {to je sasvim suprotno od veli-kog pojednostavljivanja. U ovom i ovakvom vremenu, nai-me, nasu{no potrebno je, da ga tako nazovemo, velikokompleksifikovanje, ili, da to ka‘emo i re~ima nove, post-njutnovske, prigo‘inovske fizike i nauke, nasu{no potreb-na, zapravo jedino adekvatna, jeste »nauka o (super)kom-pleksnim i (super)dinami~kim sistemima«.

Ono, me|utim, {to upravo ovu nauku, u na{em vreme-nu, naj~e{}e navla~i na hridi nerazumevanja, pa i sasvimpogre{nog, ~ak nakaradnog razumevanja, to je brkanjepotrebe za jasnom i o{trom svesti, koja jeste neophodna, uslo‘enom i te{kom procesu otkrivanja i rasvetljavanja ele-menata novog istorijskog sistema, na jednoj strani, i iluzije,fantazije, pa i ludila »~istog sistema«, koje je glavni sin-drom svakog, ~esto privla~nog, ali zato jo{ ~e{}e, ako ne iuvek, nazadnja~kog fundamentalizma i pojednostavljiva-nja, na drugoj strani. Ludilu »~istog sistema«, treba zahva-liti i za to, {to je i eklektika kao takva, dakle eklektikauop{te, bez obzira na njen ovakav odnosno onakav kon-

153

kretni sadr‘aj, kvalitet ili nedostatak, ovde i danas, u veli-koj meri, i a priori, na lo{em, ~ak veoma lo{em glasu. A toje potpuno pogre{no, neopravdano, i {tetno. Kao i svedruge stvari, naime, i eklektika mo‘e da bude veoma ra-zli~ita, dobra ili lo{a, napredna ili nazadna, uspe{na ilineuspe{na, produktivna ili kontraproduktivna, zavisno ve}od njene ovakve ili onakve konkretne sadr‘ine, kvaliteta ilinedostatka. A osim toga, konkretno iskustvo dve velike ipoznate istorijske tranzicije, one iz pozne antike u ranosrednjovekovlje, i one iz poznog srednjovekovlja u ranumodernu, pokazalo je, kako je, u tranzicionim vremenima,po pravilu, mnogo bolja, inteligentnija, i produktivnija,upravo ova slo‘ena, dvojna (ili najmanje dvojna) formula,sastavljena od dva delimi~no konfliktna ali jednako va‘naelementa (eklektike, naime, i jasne odnosno o{tre svesti),nego ona druga, prosta, zapravo simplicisti~ka, jednoum-na, i jednodimenzionalna formula, sastavljena od zavod-ljive ali opasne iluzije, fantazije i ludila »~istog sistema«.

Otvorenost za kontradikciju i alternativu, spremnost isposobnost za eksperimentalno mi{ljenje odnosno ekspe-rimentisanje (u najboljem smislu te re~i), kreativna eklekti-ka (u smislu prividnog paradoksa), ovo su samo razli~itinazivi, za jo{ jednu zna~ajnu karakteristiku, koju je prepo-ru~ilo iskustvo velikih istorijskih tranzicija. Ova (super)slo-‘ena karakteristika, najbolje mo‘e da se poka‘e i razume,na jednom konkretnom primeru. Zbog toga, ovde, na sa-mom kraju tre}eg odeljka, za tu svrhu, jo{ jednom, primerherojskog tipa dogme progresa. Najpre, otvorenost zakontradikciju i alternativu. Jasno je da je herojski tip dog-me progresa, u istorijsko–sistemskom smislu te re~i, kraj-nje heterogen, ambivalentan, i kontradiktoran, i da mu jezbog toga neophodna odre|ena sistemska dopuna, korek-cija, i alternativa. U ovom tipu, naime, postoji ne{to {to je

154

manje ili vi{e negativno. To je, pre svega, njegovo dogmat-sko vezivanje, za jedan konkretni istorijski sistem, koji jedanas ve} manje ili vi{e istorijski prevazi|en, i to je ono {tojednostavno treba odbaciti, ili, ne{to obzirnije re~eno, pre-vladati. U ovom tipu, me|utim, postoji i jedna komponen-ta, koja je manje ili vi{e pozitivna. To je, pre svega, onanjegova osnovna, herojska supstanca, koja je veoma bliska,ako ne i identi~na, sa »asketskim tipom« Pitirima Sorokina,antropolo{kim fundamentom i uslovom homo sapiens–a, ko-ji svakako treba sa~uvati, i, ukoliko to ne zvu~i isuvi{e utili-tarno, iskoristiti.

Zatim, ona spremnost i sposobnost za eksperimentalnomi{ljenje odnosno eksperimentisanje (u najboljem smislute re~i). Multi–varijantna analiza i simulacija, to je ononajmanje, {to ova spremnost odnosno sposobnost podrazu-meva. Istorija je probabilisti~ka i multilinearna, a ne deter-ministi~ka i unilinearna, kakvu je zami{lja i name}e sveko-lika i beskona~na dogmatika. Probabilisti~ka i multilinear-na, a ne deterministi~ka i unilinearna, istorija je u svimvremenima, ali je ona takva posebno i akutno u vremeni-ma velikih istorijskih tranzicija. Zbog toga je ona sprem-nost odnosno sposobnost za eksperimentalno mi{ljenje, teona multi–varijantna analiza i simulacija, koju ova podra-zumeva, u ovim i ovakvim vremenima, jo{ neophodnija. Una{em primeru, to zna~i da ona na{a pozitivna, herojskakomponenta, ne sme prosto, mehani~ki, i unilinearno, sa-mo da se reciklira, nego da ona mora da se kreativno,eksperimentalno, i multilinearno, istorijski »reinterpreti-ra«.

Najzad, i ona kreativna eklektika. Su{tinski novo, uistoriji se retko javlja transparentno, neposredno, otvore-no. Naprotiv, kao su{tinski novo, naj~e{}e se krivo pred-stavlja, ne{to {to je, zapravo, su{tinski staro, izno{eno, i

155

potro{eno. I obrnuto, stvarno i su{tinski novo, ~esto sejavlja prikriveno, diskretno, pod prividom starog. Zbogtoga je neophodna kreativna, a ne tek bilo kakva eklektika.Jasna i o{tra svest, a ne inercija. Imaginacija, a ne rutina. Una{em primeru, ona stara, herojska komponenta, kreativ-no povezana, kombinovana sa stvarno novim i pozitivnim,a ne samo prividno novim i pomodnim, »postmodernim«elementima.

156

4.

»APOKALIPSA«

U Belle époque–u, apokalipti~ki tip, ili apokalipsa, sa i bezznaka navoda (u smislu koji je obja{njen na po~etku pre-thodnog odeljka), predstavlja samo prvu i jo{ uvek nedovo-ljno razvijenu sliku stvari. Ova slika prikazuje tek prve,rane, nascentne crte, konture, likove i oblike, jednog no-vog i negativnog, postmodernog i postkapitalisti~kog isto-rijskog sistema, koji je u nastajanju. Najve}i deo ovog no-vog i negativnog istorijskog sistema u nastajanju, jo{ uvekje izvan na{eg istorijskog odnosno vremenskog horizonta.Nerazvijen, nepoznat, neizvestan. Zbog toga ni njegovaprva slika, nije mogla, pa ni smela, da bude (mnogo) dru-ga~ija.

Iako jo{ uvek nedovoljno razvijena, me|utim, ova slikaje ve} dovoljno podsticajna, upozoravalju}a, alarmiraju}a.Ovaj njen podsticajni, upozoravaju}i, alarmiraju}i karak-ter, najkra}e i najbolje rezimiraju, dve njene op{te karakte-ristike, i tri njene konkretne imaginacije (»uspani~ene ma{-te«, kako je ove slike–metode, u Izvorima totalitarizma, naz-vala Hana Arent). Dve njene op{te karakteristike, o kojimaje ovde re~, jesu njena izrazita negativnost, i njena isto takoizrazita dijalekti~nost, a tri njene konkretne imaginacije, okojima je ovde tako|e re~, jesu, najpre, »smak sveta« (kakoovu imenuje popularna apokalipsa), odnosno »nuklearno–ekolo{ki holokaust« (kako ovu ozna~ava razvijena i obrazo-vana svest), zatim »na{a posthumana budu}nost« (po istoi-menoj knjizi Frensisa Fukujame), najzad i svet »zombija«

157

odnosno »‘ivih mrtvaca« (u interpretaciji D‘ord‘a Romerai Aleksandra Be~anovi}).

Po|imo redom. Najpre, o onoj negativnosti. [to je onaprva slika prili~no negativna, depresivna, regresivna, ~akapokalipti~na, naime, nije zbog toga {to je njen autor,pisac Belle époque–a, ili neki drugi, njemu bliski autor, ne{toposebno, ideolo{ki ili druga~ije mrzovoljan, nego, na ‘a-lost, zbog toga {to je takva aktuelna dominantna tendenci-ja. Prvi obrisi novog, postkapitalisti~kog sistema, ~ak sutoliko negativni, mra~ni, »mrki«, da se, sa tim u vezi, ve}sada mora da upozori, na najmanje dve velike metodo-lo{ke opasnosti. Prva je ona kojoj su ve} podlegli (bez)broj-ni aparatski mejnstrimeri, apologeti starog, ali i novogsistema, koji negativnu sliku ovog sistema jednostavno ne‘ele da vide. Valjda nema potrebe da se posebno obra-zla‘e, kako ovakva mejnstrimerska apologetika, samo do-datno komplikuje, pogor{ava, i, u krajnjoj liniji, ubrzavakolaps sistema. Druga je opasnost da se, zbog velike emo-tivne depresije i frustracije, izazvane onom prvom, nega-tivnom, apokalipti~kom slikom sveta, zavr{i u nekoj vrstimetodolo{kog determinizma i fatalizma, koji bi, na taj na-~in, ~ak i kada toga ne bi bio svestan, odnosno kada to nebi hteo, ozna~io kona~nu i tragi~nu, intelektualnu i gra-|ansku »kapitulaciju«, priznanje poraza tipa »There Is NoAlternative«.

Druga op{ta karakteristika, izrazita dijalekti~nost, go-vori, pre svega, o izrazitoj kompleksnosti, ambivalentnosti,i kontradiktornosti, one na{e prve slike odnosno tendenci-je. Ova karakteristika duboko pro‘ima sve nivoe njene od-nosno na{e stvarnosti, od njenih najdubljih istorijsko–du-hovnih matrica, preko dominantnih dru{tvenih i politi~kihprocesa, do najkonkretnijih socijalnih i politi~kih fenome-na i aktera. Tako, dogma progresa i dogma apokalipse,

158

predstavljaju, istovremeno, dve alternativne, ali i dve bliza-na~ke mentalne matrice. Dogma progresa je poznomoder-na, dogma apokalipse postmoderna. A obe su blizana~kifundamentalisti~ke. (Dovoljno inspirativno, da se zapita-mo, da li je mogu}e da se nai|e i na suprotno, to jest naistorijsko–duhovne formacije, koje bi izgledale, ili, ~ak, ibile, kao stare, poznomoderne, a u sebi nosile skriveneza~etke potpuno novih, ali pozitivnih postmodernih razvo-ja.) Sli~no, i na jednom drugom, mnogo konkretnijem ni-vou, u individualnoj i masovnoj psihologiji, te ideologiji,retorici i ukupnom pona{anju, onoga {to bi moglo da sezove vladom D‘ord‘a Bu{a Mla|eg, nije te{ko prepoznati,ne samo neobi~nu sinhronu me{avinu, nego i isto takoneobi~nu, ako ne i neobi~niju, dijahronu sukcesiju »pro-gresa« i »apokalipse«, i sve to u samo nekoliko prvih »(tre-}e)milenijumskih« godina (2000–2006).

Tri imaginacije (slike–metoda, »upla{ene ma{te«), jo{su zanimljivije i podsticajnije. Posebno zbog toga {to serazvijaju jedna iz druge, i to tako {to je svaka slede}akonkretnija, razvijenija, i »plasti~nija« od one prethodne.Tako, ona prva, istovremeno je i najapstraktnija. I to jed-nako va‘i i za njenu popularnu i za njenu obrazovanuverziju. Izme|u ove dve verzije, dodu{e, postoje zna~ajnerazlike (prva je biblijski, ~ak starozavetno stara, druga ovo-vremena, savremena, prva religiozna i moralisti~ka, drugalai~ka i scijentisti~ka), ali je obema zajedni~ki ovaj najvi{istupanj apstrakcije. I u »smaku sveta«, i u »nuklearno–eko-lo{kom holokaustu«, naime, u prvom planu je ona najve}apretnja, opasnost, i bliskost totalnog i kona~nog (sa-mo)uni{tenja, a ne i ovi odnosno oni njeni konkretni, isto-rijski, ekonomski, nau~no–tehnolo{ki i ostali uzroci, uslovii faktori.

O ovim uzrocima, uslovima i faktorima, re~ je u na{ojdrugoj slici–imaginaciji, odnosno u »na{oj posthumanoj

159

budu}nosti« Frensisa Fukujame. U knjizi Our PosthumaneFuture, naime, Frensis Fukujama se u najve}oj meri bavi,upravo mogu}im dramati~nim, negativnim, ~ak apokalip-ti~kim posledicama na{eg savremenog nau~no–tehnolo{-kog razvoja, posebno apokalipti~kim mogu}nostima na-stanka neke potpuno nove, posthumane budu}nosti, pa ineke potpuno nove, posthumane, odnosno nehumane vrs-te, usled razvoja odnosno primene novih tehnologija, kao{to su neurofarmakologija, genetski in‘injering, klonira-nje, i sli~no. U ovoj imaginaciji nema bukvalnog, fizi~kog»smaka sveta«, kako o ovome obi~no razmi{lja ona prva,popularna apokalipsa, ali je zato stvarna ~ovekova apoka-lipsa, odnosno kraj ~ovekovog sveta, u ovoj drugoj per-spektivi, utoliko podmukliji, izopa~eniji, morbidniji. Ko-na~no, dok o ovoj imaginaciji razmi{ljate, krv vam se ledi u‘ilama, ne samo, pa ni prvenstveno, zbog njenog zaistazastra{uju}eg, podmuklog, izopa~enog, i morbidnog rezul-tata i karaktera, nego, jo{ vi{e, zapravo najvi{e, zbog nemi-losrdne spoznaje, da ova stra{na imaginacija, vi{e nije sa-mo stvar neke daleke, ve} da je, naprotiv, stvar sasvimbliske, pa i najbli‘e, kako se to obi~no ka‘e, budu}nostikoja je po~ela.

Ovde je pravo mesto, da se iznese i jedna kratka, ali zana{u temu zna~ajna komparativna refleksija, o ovoj, i ojednoj ranijoj knjizi Frensisa Fukujame. U odnosu na TheEnd of History and the Last Man iz 1992, to je, naime, taranija knjiga, Our Posthuman Future iz 2002, predstavljao~igledan napredak autora. Dok je prva od ove dve knjigebila ideolo{ki potpuno iskrivljena, neuravnote‘ena, »neu-ra~unljiva«, kao dogmatika, apologetika i fantazija tobo‘-njeg »trijumfa« tr‘i{ne ekonomije i liberalne demokratije uglobalnim razmerama, druga je ve} mnogo realnija, kon-kretnija, i kriti~nija. Pa ipak, ni ona nije bila dovoljno

160

realna, konkretna, i kriti~na. Njena glavna nedovoljnost,nedostatak, limit, posledica je dru{tvene odnosno klasneograni~enosti njenog autora. Za one koji su zaboravili datako ne{to uop{te postoji, ne bi bilo lo{e da provere, te dase uvere, kako je upravo dru{tvena, »bur‘oaska« klasnaograni~enost, odnosno pripadnost vladaju}im intelektual-nim i ideolo{kim krugovima, a preko ovih i vladaju}imklasama, te vladaju}im, zapadnim (super)nacijama sveta,Frensisa Fukujamu bitno hendikepirala, odnosno onemo-gu}ila da vidi dalje i dublje od svog li~nog, klasnog, inacionalnog interesa i okvira. Zbog toga Frensis Fukujamai nije mogao da vidi, kako je najdublji i najsna‘niji izvorna{e zastra{uju}e »posthumane budu}nosti«, upravo svetonih klasa, (super)nacija, interesa, sukoba, i kontradikcija,kojima i sam pripada, a ne nau~no–tehnolo{ka baza kaotakva. Zbog toga je njegova dijagnoza, i morala da se zadr-‘i na jednoj vrsti povr{nog nau~no–tehnolo{kog determi-nizma. Kona~no, zbog toga je i njegova ukupna slika, mo-rala da ostane onako nedovoljna, povr{na, ograni~ena.

Tre}a imaginacija do{la je iz sveta umetnosti, precizni-je iz sveta filma. Ona u najve}oj meri prekora~uje dru{tve-ne, klasne, geopoliti~ke, ideolo{ke, i sli~ne limite FrensisaFukujame i drugih »embedded« intelektualaca. Re~ je opoznatoj seriji filmova–horora o svetu zombija odnosno‘ivih mrtvaca, ameri~kog re‘isera D‘ord‘a Romera, u lu-cidnoj interpretaciji crnogorskog pisca, pesnika, filozofa ifilmskog kriti~ara, Aleksandra Be~anovi}a (Aleksandar Be-~anovi}, »Tvorac zombija«, Vijesti, Art, 19. mart 2005, stra-na XV). Umesto povr{nog i apstraktnog nau~no–tehno-lo{kog determinizma Frensisa Fukujame, u kojem nemakonkretne i pune realnosti, posebno ne njenih zamra~enihkomponenti iz diskretnog domena vladaju}eg sistema, za-hvaljuju}i onom prekora~ivanju, u zombijima, ‘ivim

161

mrtvacima D‘ord‘a Romera, dobili smo jaku, veoma jakuhiperbolu, upravo ove realnosti, komponenti i domena,potro{a~kog dru{tva i poznog kapitalizma, kako to Alek-sandar Be~anovi} precizira. Zahvaljuju}i re~enom preko-ra~ivanju, umesto fukujamijanski egzoti~nih posthumanihstvorova, klonova, humanoida, androida, i sli~nih, zamisli-vih i nezamislivih, novih i jo{ uvek ~ovekolikih, ali vi{e ne istvarnih ljudskih bi}a, koja jesu zastra{uju}a, ali su istovre-meno istorijski i socijalno isuvi{e apstraktna, »prazna«, istoga neuverljiva, u romerovskim odnosno be~anovi}ev-skim »‘ivim mrtvacima«, dobili smo bi}a koja su, istorijski isocijalno, mnogo realnija, konkretnija, »plasti~nija«, i stogauverljivija. I jednu novu istorijsku situaciju, koju Aleksan-dar Be~anovi} laserski jasno i o{tro dijagnosticira. Kao veli-ku »antropolo{ku degradaciju«, kao dramati~nu »obznanuljudskih deficita«, kona~no, u zastra{uju}em liku zombija,‘ivog mrtvaca, i kao, po prvi put u poslednjih dvdesetpetvekova, pobedu (mrtve) materije nad (‘ivim) duhom, smrtinad ‘ivotom, ne–~oveka (odnosno eks–~oveka) nad ~ove-kom.

162

Peti deo

VREME DUHA

163

»Vreme duha«, naslov petog dela, nije tek zgodna igra re~i,efektno preokretanje »Duha vremena«, naslova prvog delaBelle époque–a, nego i sasvim adekvatna indikacija, ako ve}ne i eksplikacija, same su{tine stvari. A samu su{tinu stvari,odnos izme|u duha (~oveka) i vremena, na onom najap-straktnijem, filozofskom nivou, najbolje je izrazio jo{ G. V.F. Hegel, u svojoj slavnoj Fenomenologiji duha: »Vreme jesam pojam, koji se nalazi tu i predstavlja se svesti kaoprazan opa‘aj; zbog toga se duh nu‘no pojavljuje u vreme-nu, i on }e se pojavljivati u vremenu dotle dok ne shvatisvoj ~isti pojam, to jest dok ne uni{ti vreme. Vreme jespolja{nje, opa‘eno ~isto samstvo koje nije shva}eno odsamstva, pojam koji je samo opa‘en; po{to taj samo opa-‘eni pojam shvati sama sebe, on ukida svoju vremenskuformu, poima opa‘anje i predstavlja opa‘anje koje je poj-mljeno i koje poima.« (Georg Vilhelm Fridrih Hegel, Feno-menologija duha, BIGZ, Beograd, 1986, strana 460)

»Duh vremena« imao je za predmet dogmu progresa,taj veoma inertni, inferiorni, i kontraproduktivni, ali, na‘alost, jo{ uvek dominatni duh na{eg vremena. »Vremeduha« ima za predmet otvoreno polje ljudskih mogu}nosti,u vremenu koje je zapo~elo, ali koje, hegelovski re~eno, jo{uvek nije, ili barem nije u dovoljnoj meri, shvatilo samosebe. Peti deo Belle époque–a, kao i Belle époque u celini,predstavlja(ju) skromni napor i doprinos, upravo u tomsmeru, naime, njihova je najve}a ambicija, da pomognu,

165

da na{e izuzetno vreme, kona~no, po~ne da shvata samosebe, ako ne u dovoljnoj, a ono makar u zna~ajnoj meri, a~ovek (duh), da u ovom vremenu barem zapo~ne, da reali-zuje svoje najve}e i najbolje mogu}nosti.

»Vreme duha« mo‘e da zavede. Zbog toga, odmah, nasamom po~etku, i jedno va‘no upozorenje. »Vreme duha«,to je ono {to treba precizirati, ne upu}uje ni na kakav, stariili novi, monisti~ki ili dualisti~ki, spiritualizam odnosnomisticizam. To se jo{ bolje vidi, kada se sa onog najap-straktnijeg, filozofskog, pre|e na ne{to konkretniji terenistorije, ekonomije, i tehnologije. A upravo o ovom dru-gom (a ne o onom prvom) ovde je prvenstveno re~. U tomsmislu, »Vreme duha« upu}uje, pre svega, na jedan odnajzna~ajnijih sekularnih trendova ~ovekove istorije, nadvadesetpet (i vi{e) vekova ~ovekovog nau~no–tehni~kog(nau~no–tehnolo{kog) rasta i progresa, koji je, u jasnomkontrastu spram cikli~nih dinamika, uspona i padova ~ove-kovih istorijskih, kulturnih, moralnih, i politi~kih instituci-ja i sistema, manje ili vi{e o~igledan i nesporan. Na na{emgrafiku 5, ovaj trend vizuelno je prikazan, kao najsna‘nija,najbr‘a, eksponencijalna kriva T1 (ili, alternativno, kaone{to slabija, ali jo{ uvek dosta sna‘na i brza, linearnaprava T2, odnosno T3). U svakom slu~aju, re~ je o sveve}em udelu duhovnog, umnog, intelektualnog rada (sna-ge), u odnosu na odgovaraju}i udeo izvr{nog, fizi~kog, ma-nuelnog rada (snage), u ukupnoj strukturi odnosno podelidru{tvenog rada (dru{tvenoj podeli rada).

Za ovaj sve ve}i, pa i najve}i mogu}i, udeo ~ovekovogduha, u ukupnoj strukturi odnosno podeli dru{tvenog rada(dru{tvenoj podeli rada), u odgovaraju}oj literaturi, do da-nas, i danas, kori{}ena su, koriste se, veoma razli~ita ime-na, zavisno ve} od ovog odnosno onog duha vremena, kojise, znamo, neprestano menja. Tako, G. V. F. Hegel, u ve}

166

pomenutoj Fenomenologiji duha, sasvim u duhu svoga vre-mena, poslednjih decenija XVIII, prvih decenija XIX veka,koristi jedan, jo{ uvek vi{e filozofsko–religiozni pojam:»carstvo duha«. Karl Marks, u Kapitalu, i u svojim drugimdelima, u duhu svog, ne{to docnijeg vremena, sredine idruge polovine XIX veka, ovaj pojam »prevodi«, u jedanvi{e sekularni, svetovni, i lai~ki pojam: »carstvo slobode«.^itav vek, vek i po kasnije, u na{e vreme dakle, za ovu istupojavu sekularnog rasta duha, po~e}e da se koristi jedanvi{e scijentisti~ki i tehni~ki termin: »KBE/S«, »knowledgebased economy/society«, odnosno ekonomija/dru{tvozasnovano na znanju, ili, kra}e, ekonomija/dru{tvo znanja.U direktnoj vezi sa ovom istom pojavom, jeste i skorijeotkri}e slo‘ene, sintezne, su{tinske, duhovne inteligencije,koja, pored one ve} poznate, stare, parcijalne, tehni~keinteligencije, u sebe uklju~uje, jo{ i jednu relativno novu,pro{irenu, emocionalnu inteligenciju, te koja je, premamnogim znacima na{eg vremena, upravo kao takva, slo-‘ena i sintezna, u odnosu na onu staru, parcijalnu i teh-ni~ku inteligenciju, ne samo superiorna, nego i neophod-na, kao uslov opstanka i razvoja ‘ivota na planeti zemlji i ukosmosu uop{te (Slavko Kuli}, Neoliberalizam kao socijaldar-vinizam, Rat za dominaciju ili za bolji svijet, Prometej, Za-greb, 2004, strana 225–242). Kona~no, ova ista pojava se-kularnog rasta ljudskog duha, u osnovi je »refleksivnosti«,klju~nog koncepta, pomo}u kojeg D‘ord‘ Soros, vode}iameri~ki i svetski kapitalist, finansijer i filantrop, uz to iintelektualac poperovske, dakle sasvim ozbiljne i kredibil-ne orijentacije, u jednoj vrsti samoispovedne metodolo{keproze, rezimira tajnu svog ukupnog, kapitalisti~kog, finan-sijerskog, filantropskog i intelektualnog uspeha (GeorgeSoros, Kriza globalnog kapitalizma, Otvoreno dru{tvo u opa-snosti, Feral Tribune, Split, 2000; naslov originala: The

167

Crisis of Global Capitalism, Open Society Endangered,1998).

Mali ali reprezentativni ise~ak iz relevantne dvestogo-di{nje filozofsko–nau~ne literature, koji je upravo izlo‘en,imao je za cilj samo jedno, naime, da poka‘e, kako je onajsekularni trend nau~no–tehni~kog (nau~no–tehnolo{kog)rasta i progresa u potonjih dvadesetpet i vi{e neolitskihvekova, ne samo manje ili vi{e o~igledan i nesporan, negoi, kao takav, na odgovaraju}i na~in, intelektualno, filozof-ski i nau~no percipiran, registrovan, apsolviran. To, me|u-tim, nikako ne zna~i, da je taj trend i sasvim jednostavan,odnosno jednodimenzionalan. Naprotiv, najmanje je trifaktora, koji ovaj trend, u realnoj istoriji, neprestano kom-pleksifikuju i komplikuju.

Prvi od ova tri faktora je najop{tiji. Gore smo ga samoovla{ nagovestili. Re~ je o dobro poznatoj, ali ~esto ignori-sanoj ~injenici, da ~ovek kao vrsta, nema samo onu svojuracionalnu, ekonomsku, tehni~ku, tehnolo{ku, nego daima i onu svoju drugu, iracionalnu, kulturnu, moralnu,politi~ku komponentu i dinamiku, te da, po svemu sude}i,ova njegova druga komponenta i dinamika, najbla‘e re~e-no, zna~ajno zaostaje za onom njegovom prvom kompo-nentom i dinamikom. Nakon poznatih tragi~nih iskustavaXX veka, nije preterano da se zaklju~i, kako je ova druga,moralno–politi~ka komponenta i dinamika ~oveka, ~ak inegativna, no, ~ak i ukoliko nije tako, drugim re~ima, ~ak iukoliko je pozitivna, sigurno je da je ona pri tome mnogoslabija i sporija, od one prve, nau~no–tehni~ke (nau~no–tehnolo{ke) komponente i dinamike. Na na{em grafiku 5,ova nerazvijena, zaostala, atrofirana, moralno–politi~kakomponenta i dinamika ~oveka, vizuelno je prikazana uobliku tri alternativne a upravo opisane linearne prave P1,P2, i P3 (pri ~emu je, ponovimo to jo{ jednom, mnogo

168

verovatnije, da je stvarna istorijska dinamika, zapravo,negde izme|u P1 i P3, a ne izme|u P1 i P2).

Neravnomernost razvoja jedna je od najrasprostranje-nijih karakteristika ‘ivota uop{te, tako da velik i o~igledannesklad izme|u onog prvog, eksponencijalnog, sna‘nog ibrzog nau~no–tehni~kog (nau~no–tehnolo{kog) rasta od-nosno progresa, i ovog drugog, (samo)degradiraju}eg, sta-gniraju}eg, ili, u najboljem slu~aju, sporog, nedovoljnog,zaostalog moralno–politi~kog razvoja ~oveka, mo‘e da seobjasni, kao samo jo{ jedna u nizu najrazli~itijih formire~ene neravnomernosti, ali je to za nas, ovde i danas,slaba, veoma slaba uteha. Nakon otkri}a i proizvodnje ap-solutnog oru‘ja, naime, ovaj veliki i o~igledni nesklad, nijevi{e samo jedna u nizu onih neravnomernosti, nego je svevi{e i glavni izvor opasnosti od totalnog samouni{tenja. Iglavni nere{eni problem adaptacije i evolucije ~oveka kaovrste.

Drugi faktor na{e neprestane istorijske kompleksifika-cije i komplikacije, zapravo, samo dalje konkretizuje, {to }ere}i razvija, opisuje i obja{njava, prvi, odnosno prethodnifaktor. Re~ je o egoisti~koj i agresivnoj komponenti ~ove-kove prirode (jer u ovoj postoji i ona druga odnosno pozi-tivna i kooperativna komponenta), koja se istorijski, makaru poslednjih dvadesetpet i vi{e neolitskih vekova, manife-stuje kao sistemska i sistematska, dakle organizovana, a netek spontana, samo na instiktima zasnovana, eksploatacija idominacija. Zbog toga, kada zajedno sa istori~arem Vi-ljemom Meknilom rado ponavljamo kako je ~ovek kaovrsta »makroparazit specijalizovan za nasilje i plja~ku«(William H. McNeill, The Pursuit of Power, Technology,Armed Force, and Society since A. D. 1000, Basil Black-well, Oxford, 1983, page VII: Preface), tada ni u komslu~aju ne ‘elimo da ka‘emo, kako je ~ovek kao vrsta samo

169

to, nego da je, uz ono drugo, i to, te da je upravo to, to jestupravo ta njegova orijentacija ka organizovanom, sistem-skom i sistematskom nasilju i plja~ki, odnosno eksploatacijii dominaciji, jedan od najzna~ajnijih faktora njegove ukup-ne, kompleksne, komplikovane, nasilne, i opasne istorije.

Upravo ovaj, najdublji, najsna‘niji i najdugove~niji,biolo{ki, antropolo{ki i istorijski faktor, imao je na umu iKarl Marks, kada je u Kapitalu, i u svojim drugim delima,uveo i razvio koncept eksploatacije. Usled izuzetno jake,negativne, ali i pozitivne ideologizacije, demonizacije, ali idivinizacije, odnosno dogmatizacije dela osniva~a »nau~-nog socijalizma«, me|utim, ovaj, kao i mnogi drugi klju~nikoncepti Karla Marksa, do danas je ostao nedovoljno od-nosno pogre{no shva}en. Tako, pored ostalog, skoro danije prime}eno, a zatim, naravno, ni shva}eno kako treba,zbog ~ega je autor Kapitala, onako emfati~ki, i u vi{e navra-ta, insistirao na tome, kako u modernoj kapitalisti~koj pri-vredi, eksploatacija nu‘no, zakonito postoji, ~ak i ukolikose pretpostavi, (pot)puno va‘enje principa ekvivalencije,odnosno ekvivalentne tr‘i{ne razmene roba (pa i radnesnage–robe).

Najpre, da li ovo zna~i da je re~ena pretpostavka real-na? Naravno da ne. Pa celokupna istorija modernog za-padnog kapitalizma zasnovana je upravo na najgrubljemkolonijalnom i imperijalnom nasilju i plja~ki. Prirode idrugih ljudi. Na pola milenijuma zapadnog kolonijalizma iimperijalizma mogu da zaborave samo dobro pla}eni iliideolo{ki potpuno zaslepljeni apologeti sistema. Na jedno-strana nametanja »terms of trade« (uslova trgovine) tako-|e. »Unequal exchange« (nejednaka razmena) Argiri Ema-nela nije ideolo{ka fantazija, kako bi to ‘eleli da prika‘utakozvani neoliberali. Zbog ~ega onda Karl Marks onakobenevolentno »otpisuje« ovaj veliki dug modernog zapad-

170

nog kapitalizma? I, zapravo, da li ga uop{te »otpisuje«?Te{ko. Ko delo Karla Marksa poznaje makar u glavnimcrtama, dobro zna da to nikako nije slu~aj. Ali zbog ~egaonda Karl Marks u svoju analizu svesno uvodi jednu nere-alnu pretpostavku? Odgovor mo‘e da bude samo jedan: dabi poja~ao svoju osnovnu tezu. A njegova osnovna teza je,ponovimo to jo{ jednom, da bi u modernoj kapitalisti~kojprivredi, eksploatacija nu‘no postojala, ~ak i ukoliko bi upotpunosti va‘io princip ekvivalencije.

Nakon svega, neodgonetnuta ostaje samo jo{ jedna,mada glavna stvar: otkuda, naime, eksploatacija. Zaista,ukoliko je neekvivalencija, »unequal exchange«, nejednakarazmena, svesno ignorisana, stavljena u »zagradu«, odakleonda uop{te izvire eksploatacija ~oveka od strane ~oveka. Ito je glavna poenta: ovaj izvor je u onom burnom sekular-nom trendu nau~no–tehni~kog (nau~no–tehnolo{kog) ra-sta i progresa, preciznije u njegovoj predatorskoj monopo-lizaciji i eksproprijaciji od strane vladaju}ih klasa i nacija.Stvar valja jo{ malo izo{triti. Zbilja, ukoliko je i{ta u ~ove-kovoj istoriji stvarno op{te, zajedni~ko, humano, op{te-ljudsko, onda je to upravo ovaj rast i progres: »intelektual-na svojina«, kako se to standardno ka‘e jezikom modernoggra|anskog prava, ograni~ena je u prostoru i vremenu, nanau~nika, umetnika, izumitelja, stvaraoca, autora (i na nje-govu porodicu), ali je monopolizacija, eksproprijacija, ek-sploatacija ovog rasta i progresa od strane vladaju}ih klasai nacija, bez opravdanja, skrupula i granica. O ovoj krajnjenelegitimnoj, beskrupuloznoj i bezgrani~noj eksploataciji,pi{e i ^elmers D‘onson, u svojoj izvanrednoj kritici aktuel-nog SAD imperijalizma (Chalmers Johnson, The Sorrows ofEmpire, Militarism, Secrecy, and the End of the Republic,Henry Holt and Company, A Metropolitan/Owl Book, NewYork, 2004, posebno stranice 269–271: TRIPS, The Tra-

171

de–Related Intellectual Property Rights Agreements, kojipredstavljaju visokosofisticirani, pravnim tehnikalijama za-kamuflirani, ali efikasni instrument SAD i STO, Svetsketrgovinske organizacije, za eksploataciju siroma{nih i zavi-snih zemalja periferije, nakon 1995). Na ovoj krajnje nele-gitimnoj uzurpaciji, zasniva se i celokupni vladaju}i me|u-narodni ekonomski i ukupni poredak, kao i eksponencijal-no rastu}a unutra{nja polarizacija (te posledi~na hijerarhi-zacija i »refeudalizacija«) ovog poretka. Koja je upravozbog toga i na{a najopasnija tempirna bomba.

Tre}i faktor na{e aktuelne istorijske kompleksifikacije ikomplikacije, samo dalje i dodatno konkretizuje prethod-ne faktore. Ovoga puta u vremenu. Re~ je o onoj na{ojtre}oj velikoj poznoj (iz tre}eg odeljka prvog dela Belleépoque–a). O poznoj moderni. Koja se od dve prethodnevelike pozne, pozne antike, i poznog srednjovekovlja, zna-~ajno razlikuje barem u jednoj va‘noj ta~ci. Poznost, slab-ljenje, opadanje jednog konkretnog istorijskog sistema,njegovih glavnih reproduktivnih elemenata, funkcija i in-stitucija, naime, to je ono {to je ovim trima (velikim poz-nim dobima) zajedni~ko. Ono, me|utim, {to je u na{ojteku}oj, tre}oj velikoj poznoj, poznoj moderni, dakle una{em aktuelnom i konkretnom istorijskom vremenu, sa-svim unikatno, novo, pa i ekstraordinarno, vanredno, izu-zetno, to je ona »beskona~na« akumulacija i kulminacijaonog na{eg zapanjuju}eg nau~no–tehni~kog odnosnonau~no–tehnolo{kog rasta i progresa, koja svoj prethodnojkompleksifikaciji i komplikaciji istorijskog procesa, dodajejo{ i jednu novu, ali sasvim realisti~nu, ~ak zastra{uju}upretnju odnosno mogu}nost. Pretnju odnosno mogu}nosttotalnog samouni{tenja. Zbog toga, drama na{e pozne mo-derne, nije vi{e samo drama na{eg neuskla|enog i neurav-note‘enog rasta, na{e spore i lo{e adaptacije, na{e te{ke i

172

neizvesne evolucije, te na{e surove i nepravedne eksploata-cije, nego je i drama na{eg naju‘eg, bukvalnog, fizi~kogopstanka.

»Vreme duha«, peti deo Belle époque–a, u fokusu imasve ove (i jo{ neke va‘ne) probleme. Tako, u prvom ode-ljku (1. Leptir), sekularni rast duha, nau~no–tehni~ki pro-gres, aktuelna, informati~ka, nau~no–tehnolo{ka revoluci-ja, ove i sa njima blisko povezane pojave, razmatraju se,pre svega, kao istorijska izuzetnost na{eg vremena. U na-redna dva odeljka, me|utim, pokazuje se, kako je ova isto-rijska izuzetnost, dodu{e izvanredna, ali, ipak, samo {ansa,mogu}nost, prilika. Kako i na{a stvar, naime, mo‘e daiza|e jednako na zlo, kao i na dobro. Odnosno, kako i na{evreme duha, mo‘e da zavr{i jednako kao vreme lo{eg (ne-gativnog, zlog) duha (2. Histerija), kao i vreme dobrog(pozitivnog) duha (3. Imaginacija). Ve} zavisno od toga {ta~ovek sam od ovog istorijski izuzetnog vremena odnosnood ove izvanredne prilike u~ini. Kona~no, na samom kraju,u poslednjem, ~etvrtom odeljku, ovog na{eg poslednjeg,petog dela Belle époque–a (4. Novi humanizam), sve pret-hodno jo{ jednom se sumarno rekapitulira i rezimira, sa-mo sada manje, kao do sada, teorijski, apstraktno i anali-ti~ki, a vi{e istorijski, prakti~no (politi~ki) i sinteti~ki.

173

1.

LEPTIR

Istorijsku izuzetnost na{eg vremena, na{e tre}e velike poz-ne, pozne moderne, najbolje je objasnio jedan prirodnjak,dobitnik Nobelove nagrade za oblast fizi~ke hemije, belgij-ski nau~nik rusko–jevrejskog porekla, Ilja Prigo‘in. U Or-der Out of Chaos, kao i u svojim drugim delima, on je,najpre, uveo i objasnio razliku izme|u normalnih, ravno-te‘nih stanja sistema, i stanja sistema koja su »daleko odravnote‘e«, a zatim je tu razliku i konkretno primenio, nana{ aktuelni eko–istorijski sistem. U onim prvim stanjima,eksplicirao je Ilja Prigo‘in, sistem se pona{a prema zakoni-ma deterministi~ke, njutnovske fizike, u ovim drugim, pre-ma zakonima probabilisti~ke, postnjutnovske fizike. Odno-sno, re~eno jezikom op{te teorije sistema, u onim prvimstanjima, ~ak i maksimalni inputi, proizvode minimalneautpute, koji po pravilu ne menjaju karakter sistema, uovim drugim, obrnuto, ~ak i minimalni inputi, proizvodemaksimalne autpute, koji na taj na~in ne retko mogu dapromene i karakter celokupnog sistema. Ili, re~eno jezi-kom metafore, mo‘da i najlep{e u celokupnoj literaturi ovevrste, u ovim drugim stanjima sistema, dakle u stanjimasistema koja su »daleko od ravnote‘e«, ~ak i najmanji po-kret leptirovih krila u Pekingu, mo‘e da izazove zemljotresu Los An|elesu. A da bi sve prethodno bilo jo{ jasnije, valjaista}i i sasvim eksplicitno: po Ilji Prigo‘inu, na{ ukupnisocijalni, civilizacijski i ekolo{ki, odnosno eko–istorijski si-

174

stem, nalazi se upravo u stanju koje je »daleko od ravno-te‘e«.

U fenomenologiji, »leptir« Ilje Prigo‘ina poma‘e namda razumemo vanjsko »~udo«, u epistemologiji da razume-mo sopstveni um. U stvari, »~udo« je samo drugo ime zanerazumevanje. »Leptir« Ilje Prigo‘ina pripada stanju si-stema koje je »daleko od ravnote‘e«, pa se zbog toga mo‘erazumeti samo poznavanjem odnosno primenom zakonakoji va‘e za to stanje. Ukoliko neko poku{ava ovo prime-njuju}i one druge zakone, sam sebe osu|uje na »~udo«.

Lekcija (»leptira«) iz epistemologije jo{ je zna~ajnija. Usu{tini, ova lekcija nas odvra}a od apsolutizacije bilo kojevrste. Apsolutizacije univerzalnih zakona, ali i apsolutizaci-je partikularnih stanja. Od Ilje Prigo‘ina smo videli kakoapsolutnih odnosno univerzalnih zakona, nema ~ak ni uprirodi odnosno fizici (kako bi ih onda moglo biti u istori-ji). Ali bi iz ovoga bilo potpuno pogre{no zaklju~iti kako susva na{a stanja odnosno znanja apsolutno partikularna,neponovljiva, unikatna. Najbolje znanje je i ovde u pravojmeri stvari. Svaka stvar, u svakom momentu, naime, pred-stavlja veoma dinami~ni kompleks, vi{e razli~itih stanja, pazbog toga i na{e najbolje znanje o ovoj stvari, mora daobuhvati, rasvetli, »savlada«, njen celokupni dinami~nikompleks, kao i sva (ili barem) njena (najva‘nija) razli~itastanja. I da pri tome veoma dobro pazi na razlike i granicekoje postoje izme|u ovih stanja, znanja, i zakona.

Ovu istu stvar, koju je Ilja Prigo‘in izrazio metaforom»leptira«, ja sam, u Dinamici ni{tavila, u njenom sredi{njemodeljku 5. Ontologija, formulisao ne{to druga~ije, mada, uosnovi, veoma sli~no: kao »preokretanje«, odnosno kaodinamiku preokretanja. Razlika izme|u ova dva opisa, vi{eje u naglasku, nego u su{tini. Dok je kod »leptira« naglasakvi{e na onome {to dijalekti~ari nazivaju prelaskom kvanti-

175

teta u kvalitet, kod »preokretanja« naglasak je vi{e na (ma-lo je re}i: neo~ekivanoj) promeni samih kvaliteta. Koja sekre}e u onom tako|e dijalekti~kom, a naj{irem mogu}emrasponu, poznatom kao jedinstvo i borba suprotnosti. Re~-ju, kod »leptira«, posmatra~ ostaje bez daha zbog promenekao takve, kod »preokretanja« zbog konkretnog sadr‘ajaodnosno vrste i kvaliteta promene.

A zajedni~ku istorijsku osnovu oba ova fenomena, da-kle i »leptira« i »preokretanja«, ~ini jedna dosta slo‘enadinamika odnosno kombinacija. Jednog mo}nog sekular-nog trenda, i jednog tako|e mo}nog cikli~nog ritma. Mo}-ni sekularni trend je onaj manje ili vi{e nesporni vi{emile-nijumski nau~no–tehni~ki odnosno nau~no–tehnolo{kiprogres, mo}ni cikli~ni ritam ona na{a vi{edecenijska tre}avelika pozna, pozna moderna, koja je ve} zapo~ela. Kombi-nacija ove dve mo}ne istorijske dinamike, krajnje je kom-pleksna, ambivalentna i kontradiktorna. Masovna impresi-ja odnosno psihologija koju svakodnevno proizvodi ovakombinacija, tako|e. Strah i nada, destrukcija i produkcija,dogmatika i imaginacija: ovako bi mogao da glasi i najkra}irezime za ovu kompleksnu, ambivalentnu i kontradiktornuimpresiju odnosno psihologiju. S jedne strane, iz opada-ju}e dinamike, raspadaju}ih institucija, i sve brojnijih ite‘ih disfunkcija, na{e tre}e velike pozne, odnosno poznemoderne, svakodnevno i zarazno, {ire se masovni strahovi,haoti~ne turbulencije, i nekontrolisana nasilja (kojima po-stojanje i {irenje apsolutnih oru‘ja samo jo{ dodaje onunajopasniju odnosno apokalipti~ku dimenziju). S drugestrane, opet, iz onog spektakularnog nau~no–tehni~kog(nau~no–tehnolo{kog) progresa, koji nikada kao danas nijebio ovako buran, mo}an, vehementan, pru‘aju se ne samomogu}nosti za najopasnije zloupotrebe, od genetskog in‘i-njeringa i kloniranja, do totalnog, nuklearno–ekolo{kog

176

holokausta, nego, po prvi put u ljudskoj istoriji, i sasvimrealne, a izvanredne mogu}nosti za ~ovekovo ekonomsko,politi~ko, duhovno, i ukupno osloba|anje.

»Kao {to se um ne zadovoljava pribli‘avanjem koje nijeni vru}e ni hladno, pa je stoga bljutavo,« me|utim, »isto setako malo zadovoljava hladnim o~ajanjem koje priznaje daje u ovoj vremenitosti, dodu{e, lo{e ili, u najboljem slu~aju,osrednje, ali da se u njoj upravo ni{ta bolje ne mo‘e dobiti,da stoga valja odr‘avati mir sa zbiljom.« (G. V. F. Hegel,Osnovne crte filozofije prava, Predgovor, »Veselin Masle{a«,Sarajevo, 1964, strana 19) Da ne bi pali ni u »bljutavopribli‘avanje« ni u »hladno o~ajanje« na koje s razlogomupozorava G. V. F. Hegel, dakle, umesto daljeg, stand-ardnog, ali dosadnog razvijanja onog »s jedne strane«, ionog »s druge strane« zapo~ete analize, ukaza}emo jo{samo na jedan prividan, mada bolan, ~ak nepodno{ljivobolan paradoks na{e aktuelne, poznomoderne situacije.Na ~injenicu, naime, da iz onog istog multimilenijumskognau~no–tehni~kog (nau~no–tehnolo{kog) progresa, kojidanas kulminira, proizilaze ne samo o~igledno i dijame-tralno suprotne, kontradiktorne mogu}nosti i alternative,ljudskog (samo)porobljavanja, odnosno (samo)osloba|anja(na {to je gore ve} ukazano), nego i, makar u dosada{njojistoriji, njihove najve}e, gotovo apsolutne amplitude, total-nog ropstva, odnosno totalne slobode (ve} zavisno od toga{ta ~ovek uspe da realizuje od ovih zastra{uju}ih odnosnozadivljuju}ih mogu}nosti). Jasno je zbog ~ega je ovaj para-doks onako bolan. Ali je jasno i zbog ~ega je samo privi-dan. Dve kontradiktorne mogu}nosti odnosno alternative,na{e tre}e velike pozne, pozne moderne, naime, me|usob-no su direktno, mada inverzno, povezane. Uspeh prve sa-mo je drugo lice odnosno nali~je neuspeha druge. I viceversa.

177

2.

HISTERIJA

Georg Vilhelm Fridrih Hegel (1770–1831) jedan je odonih retkih velikih mislilaca za koje se bez i najmanjepreterivanja mo‘e re}i da su videli daleko ispred svog indi-vidualnog fizi~kog vremena. Tako i u Fenomenologiji duha(1806–1807), dakle ~ak i ~itav vek pre vrhunca moderne,onog na{eg (ironi~nog) belle époque–a s po~etka XX veka,G. V. F. Hegel genijalno naslu}uje, pa i opisuje, pribli‘ava-nje i nastupanje, negativne dinamike i fenomenologije du-ha pozne moderne. (Izuzetna prevremenost, u~inila je, do-du{e, da u njegovim slutnjama i opisima, pored genijalno-sti, koja dominira, ponegde ima i elemenata preterane,lo{e apstrakcije, praznine, pa i konfuzije. Sve to, ipak, nena {tetu onoga {to je glavno.) To najbolje pokazuje slede}iodlomak iz Fenomenologije duha: »Izra‘avaju}i taj momenatsvoje sebe svesne propasti i u njemu rezultat svoga isku-stva, samosvest se pokazuje kao to unutra{nje preokretanjesame sebe, kao pomerenost svesti za koju je njena su{tinaneposredno ~udovi{te, njena stvarnost neposredno ne-stvarnost. [...] Ali u rezultatu iskustva, koji se ovde pokazao,svest je u svojoj suprotnosti svesna same sebe kao togastvarnoga, i u isto vreme, po{to je iz nje odstranjena upra-vo ta ista su{tastvenost, ta ista stvarnost, ona je kao samo-svest, kao apsolutna stvarnost svesna svoje nestvarnosti, iliona obe strane smatra s obzirom na njihovu protivre~nostneposredno za svoju su{tinu, koja je, dakle, u najskrivenijojunutra{njosti bezumna. Zbog toga kucanje srca za dobrobit

178

~ove~anstva prelazi u be{njenje poludelog samoprecenjiva-nja, u besnilo svesti, da se odr‘i protiv svoga razorenja, i totime {to iz sebe izbacuje izvrnutost, koja predstavlja njusamu, napre‘u}i se da tu izvrnutost posmatra i izrazi kaoneku drugu svest. Ona dakle izra‘ava op{ti poredak kaoneko izvrtanje zakona srca i njegove sre}e koje su izmislilifanati~ni sve{tenici, despoti koji ‘ive raskala{nim ‘ivotom injihove sluge koji se za svoje poni‘avanje obe{te}uju poni-‘avanjem i ugnjetavanjem, i koji to izvrtanje upotrebljavajuradi ne~uvene zlopatnje prevarenog ~ove~anstva. — U to-me svome ludilu svest izra‘ava individualitet kao ono {to sekvari i {to je izvrnuto, ali jedan tu|i i slu~ajni individuali-tet.« (Georg Vilhelm Fridrih Hegel, Fenomenologija duha,BIGZ, Beograd, 1986, strana 222–223)

[ta najbolje mo‘e da objasni dalekovidost G. V. F. He-gela (i sli~nih velikih, dalekovidih mislilaca)? Dijalektika,koja uvek vidi ra|anje, razvitak, ekspanziju, ali i opadanje,slabljenje, propast stvari? Ili intuicija, koja je, mo‘da, ipak,samo jedna vrsta pro{irenog odnosno poja~anog iskustva?Ili prosta ~injenica da je i sama individualna fizi~ka egzi-stencija ~oveka (mislioca) samo deo ve}e celine odgovara-ju}eg istorijskog sistema (te da upravo zbog toga ova drugai mo‘e da se vidi iz one prve)? Ili su, opet, sva tri prethod-na faktora, samo tri razli~ita aspekta, jednog te istog, za-jedni~kog i dubljeg razloga? Na ova i sli~na, op{ta i teme-ljna epistemolo{ka pitanja, ~ak i ne moramo da odgovori-mo direktno i eksplicitno. I bez ovih odgovora, naime,sasvim je jasno, zbog ~ega je Mi{el Fuko, svoju izvanrednuHermeneutiku subjekta, kojoj se, evo, jo{ jednom vra}amo,onako sna‘no naslonio upravo na Fenomenologiju duha G.V. F. Hegela. Samo spolja i formalno, ova dva dela pripa-daju razli~itim duhovnim sistemima (vremenima i ‘anrovi-ma), su{tinski i iznutra Hermeneutika subjekta je kao neka

179

vrsta produ‘etka Fenomenologije duha, arheologija i genea-logija Mi{ela Fukoa kao neka vrsta nastavka dijalektike G.V. F. Hegela.

U ovom kontekstu, zaista je te{ko preceniti zna~aj Her-meneutike subjekta. Od Fenomenologije duha G. V. F. Hegelado danas, Hermeneutika subjekta Mi{ela Fukoa predstavljanajpotpuniji, najrazvijeniji i najpodsticajniji teorijsko–me-todolo{ki okvir za holisti~ki i humanisti~ki studij razli~itihdimenzija ljudskog subjekta odnosno duha. Holisti~ki ka-rakter ovog studija potvr|uju njegove tri povezane dimen-zije ili aspekta, naime istorija, epistemologija, i antropo-tehnika humanog opstanka, a njegov diskretni mada sna‘-ni humanisti~ki karakter, njegova usredsre|enost na pro-bleme humanog opstanka u uslovima poznosti, starenja, islabljenja jednog istorijskog sistema. U Hermeneutici subjek-ta, Mi{el Fuko eksplicitno je usredsre|en na stoi~ku filozo-fiju, te »staranje o sebi«, u vremenu poznosti, opadanja,starenja i slabljenja antike, ali je u ovoj heremeneuticiimplicitno sadr‘ana i ideja o jednoj mogu}oj velikoj kom-parativnoj studiji humanog opstanka, u tri velike pozne,poznoj antici, poznom srednjovekovlju, i poznoj moderni,naravno sa posebnim akcentom na ovoj poslednjoj, jerona, ipak, predstavlja na{e vreme u naju‘em smislu te re~i(ideja koja je razvijena u tre}em odeljku prvog dela Belleépoque–a). Na taj na~in, Mi{el Fuko je za sobom ostavio inajadekvatniji odnosno najbolji teorijsko–metodolo{ki ok-vir, za prou~avanje i razumevanje »modernih masovnihhisterija«, kako je ove nazvala Hana Arent (Hana Arent, Orevoluciji, »Filip Vi{nji}«, Beograd, 1991, strana 20), jedneod najzna~ajnijih, ako ne i najzna~ajnije pojave na{egumornog poznomodernog vremena.

Poznavaoci bogatog i razu|enog dela Mi{ela Fukoaveoma dobro znaju, da je razli~ite bitne aspekte ovih histe-

180

rija, naime »sukobe«, »mo}«, »vlast«, »disciplinu«, »ka‘nja-vanje«, »nenormalne«, »ludilo«, »smrt«, i druge, francuskifilozof sistematski prou~avao i u svojim ranijim delima. Ustvari, u jednoj retrospektivi, jasno je, da su sve ove ranijestudije, bile kao neka vrsta velike filozofske i analiti~kepropedeutike (pripreme) za Heremenutiku subjekta. U svimovim delima, onim ranijim, pripremnim i analiti~kim, ali iovom potonjem, zaklju~nom i sinteti~kom, me|utim, jednaepistemolo{ka karakteristika, ostala je nepromenjena. Toje insistiranje na konkretnosti odnosno istori~nosti odgova-raju}ih fenomena (Fridrih Ni~e je za ovu karakteristikuupotrebljavao termin »perspektivizam«, dok sam Mi{elFuko naj~e{}e koristi termine »genealogija« i »arheologi-ja«.) U tom pogledu, posebno karakteristi~na i zna~ajna,jeste njegova Istorija ludila u doba klasicizma.

Dve konkretne istorijske refleksije ovog dela, za na{epoznomoderne, masovne i ubila~ke histerije, imaju pose-ban, pa makar i samo indirektan (metodolo{ki) zna~aj.Prva je ona u kojoj se povla~i istorijski jasna i preciznarazlika izme|u dve vrste ludila. »Ludila u doba klasicizma«u XVIII veku, koje se stigmatizuje, segregira, odvaja i zat-vara, jer je ve} do{lo do konsolidacije odnosno »normaliza-cije« jednog novog istorijskog sistema (onoga {to }e sekasnije nazvati modernom, odnosno modernim, savreme-nim svetskim sistemom, ili svetskim kapitalisti~kim siste-mom), na jednoj, i ludila koje je ovome prethodilo, to jestludila u poznom srednjem veku, pred osvit novog doba, nadrugoj strani. (Zbog toga bi i prilikom povla~enja paraleleizme|u »modernih masovnih histerija« i »eshatolo{kih po-kreta srednjeg vijeka«, koje je toliko uobi~ajeno, te koje~ini i Hana Arent u delu O revoluciji, morali biti krajnjeobazrivi i precizni). Uostalom, evo kako onu razliku pod-crtava Mi{el Fuko: »ustanovljenje ludila kao du{evne bole-

181

sti, krajem osamnaestog stole}a [...] otkriva razdvajanjekao ne{to ve} postignuto [...] ludilo zatvara u du{evnu bo-lest [...] Ludilo je tako otrgnuto od te [srednjovekovne]imaginarne slobode koja mu je omogu}avala da buja jo{ ipod nebom renesanse. Ne tako davno, ono se jo{ borilo upo bela dana: to je Kralj Lir, to je Don Kihot. Ali za manjeod pola stole}a ono se na{lo odvojeno od sveta.« (Mi{elFuko, Istorija ludila u doba klasicizma, Nolit, Beograd, 1980,stranice 11, 12, 73)

Druga istorijska refleksija, za na{u temu, jo{ je zna~aj-nija, zanimljivija i podsticajnija. Re~ je o onom mestu uIstoriji ludila u doba klasicizma, gde Mi{el Fuko istorijskisituira, ali i konfrontira, temu smrti i temu ludila: »Dodruge polovine petnaestog stole}a, ili i ne{to kasnije, temasmrti caruje sama. Kraj ~ovekov, kraj vremena ima izgledkuga i ratova. A poslednjih godina stole}a, gle, taj velikinespokoj obr}e se oko sebe; poruga ludila smenjuje smrt injenu ozbiljnost.« (Mi{el Fuko, Istorija ludila u doba klasiciz-ma, Nolit, Beograd, 1980, strana 26–27) Kakav preokret:»poruga ludila smenjuje smrt i njenu ozbiljnost«. Ovde jenajva‘nije upravo to, dinamika preokretanja, odnosno ide-ja smene, i to ideja smene kao takve (a ne toliko njenkonkretni tematski sadr‘aj). Kod Mi{ela Fukoa, re~ je osmeni poznog srednjovekovlja ranom modernom, »ozbi-ljnosti smrti« »porugom ludila«. U Belle époque, odnosno una{em vremenu, re~ je o smeni pozne moderne nekimnovim, jo{ uvek nepoznatim, ali svakako ranim istorijskimsistemom. Konkretni sadr‘aj ove smene, odnosno konkret-ne teme ovog sadr‘aja (smrt, ludilo, strah, histerija, ilineke druge, kao, na primer, genetski in‘injering, klonira-nje, posthumana evolucija), ni ovde nisu najva‘nije (iakomogu biti krajnje intrigantne). Ponovimo, ono {to je i ovdenajva‘nije, to je ona dinamika preokretanja, odnosno ona

182

ideja smene, zato {to upravo ta dinamika odnosno smena,direktno i jasno upu}uje, na onu jo{ uvek krajnje zapostav-ljenu, a neophodnu, pozitivnu mogu}nost i stranu na{egpoznomodernog vremena, naime, na otvaranje, alternati-vu i imaginaciju kao takvu ({to }e sve biti predmet slede}egodnosno tre}eg odeljka petog dela Belle époque–a).

Pre ove pozitivne mogu}nosti i strane, me|utim, zadr-‘imo se samo jo{ malo, na na{oj negativnoj, »mra~noj«strani poznomoderne zbilje. Uz pomo} dva vrhunska »sve-doka« odnosno mislioca. Prvi je slavni britanski filozof (imatemati~ar, ili, bolje, matemati~ar i filozof) Bertrand Ra-sel, odnosno njegova poznata Istorija zapadne filozofije.Obratite pa‘nju na retku kombinaciju generalizacije i deta-lja, apstrakcije i konkretizacije, {irine i preciznosti. Najpre,povodom filozofije Artura [openhauera, posebno povo-dom njenog stava da je volja iznad znanja: »U jednom ilidrugom obliku, teoriju da je volja od vrhovne va‘nosti,zastupali su mnogi savremeni filozofi, a naro~ito Ni~e, Ber-gson, D‘ems i Djui. [...] Ovo je, mislim, najzna~ajnija pro-mena koja je u na{e vreme zadesila prirodu filozofije. Njusu pripremili Ruso i Kant, ali ju je u njenoj jasno}i prviobjavio [openhauer.« (Bertrand Rasel, Istorija zapadne filo-zofije i njena povezanost sa politi~kim i dru{tvenim uslovi-ma od najranijeg doba do danas, Narodna knjiga–Alfa,Beograd, 1998, strana 683) Zatim, povodom poznatih apo-kalipti~kih predvi|anja Fridriha Ni~ea: »mora se priznati,da su se njegova predskazanja o budu}nosti, do sada, po-kazala mnogo ta~nijim od predskazanja liberala ili socijali-sta. Ako je on samo simptom bolesti, ta bolest mora da jevrlo ra{irena u savremenom svetu.« (IZF, isto izdanje, stra-na 689) Pa, povodom filozofije subjektivizma ViljemaD‘emsa, jo{ eksplicitnije i ja~e: »Ali to je samo jedan obliksubjektivisti~kog ludila koji je karakteristi~an za ve}inu

183

moderne filozofije.« (IZF, isto izdanje, strana 727) Najzad,povodom filozofije pragmatizma D‘ona Djuija, najekspli-citnije i najja~e: »U svemu ovom ose}am ozbiljnu opasnost,opasnost od onog {to bi se moglo nazvati kosmi~kom bez-bo‘no{}u. Pojam ’istine’ kao ne{to {to zavisi od ~injenicauglavnom daleko izvan ljudske kontrole, bio je jedan odna~ina na koji je ranija filozofija uklju~ivala nu‘an elementskromnosti. Kada se ukloni ova kontrola ponosa, ~ini sedalji korak na putu prema izvesnoj vrsti ludila — opije-no{}u [opijenosti] mo}i koja je preplavila filozofiju sa Fih-teom, i kojoj su savremeni ljudi, bili filozofi ili ne, skloni.Uveren sam da je ova opijenost najve}e zlo na{eg vremenai da svaka filozofija koja joj, kolikogod nenamerno dopri-nosi, pove}ava opasnost od dru{tvene propasti naj{irih raz-mera.« (IZF, isto izdanje, strana 735)

Na{ drugi vrhunski »svedok« odnosno mislilac, jestepoznati rusko–ameri~ki sociolog Pitirim Sorokin, odnosnonjegova Dru{tvena i kulturna dinamika. Re~ je o jednoj odnajzna~ajnijih i najboljih knjiga u oblasti dru{tvenih nauka,ne samo u XX veku, nego i u celokupnoj istoriji. Izuzetnu{irinu, dubinu i kompleksnost ove knjige, nagove{tava ve}sam njen podnaslov: »Prou~avanje promena u velikim si-stemima umetnosti, istine [nauke], etike, prava i dru{tve-nih odnosa«. [irinu, dubinu i kompleksnost o kojoj je re~,jo{ ja~e isti~e super{iroki raspon njene jedinice analize,vremenske, kao i prostorne: dvadesetpet vekova, kako samPitirim Sorokin ka‘e, »gr~ko–rimske i zapadne kulture«.Utisak grandioznosti zaokru‘uje krajnje rigorozni nau~nimetod, kvantitativni, statisti~ki, ali i kvalitativni, interpreta-tivni i imaginativni, onaj prvi realizovan od strane nekolikodesetina sociologa (pod rukovodstvom Pitirima Sorokina),i to najpre u ~etvorotomnom izdanju izme|u dva svetskarata, a potom i u kondenzovanoj jednotomnoj verziji posle

184

drugog svetskog rata, sredinom XX veka, preciznije 1957.Upravo ovu potonju preveli su i objavili kod nas CID izPodgorice i Slu‘beni list iz Beograda 2002, i to je izdanjekoje i mi koristimo ovde.

Me|u desetak i vi{e klju~nih indikatora, preko kojihPitirim Sorokin ispituje svoj megapredmet, nalazimo i dva,koja su direktno relevantna za na{e odnosno za poznomo-derne masovne histerije. To su »ratovi« i »unutra{nji pore-me}aji«. (I jedni i drugi, naime, predstavljaju samo kon-denzovan izraz ljudskih agresivnosti, a ove su, opet, zna-mo, samo nesre}na posledica odnosno komplikacija ljud-skih strahova i histerija.) Rigorozna kvantitativna i kvalita-tivna analiza ova dva fenomena odnosno indikatora tokomonih dvadesetpet vekova, Pitirima Sorokina dovela je do triglavna nalaza, izuzetno zna~ajna i za na{ (poznomoderni)predmet. Prvi glavni nalaz govori o tipu, vrsti, ili obrascuistorijske dinamike, odnosno promene, i mo‘e se pro{iriti,generalizovati, i na ostale klju~ne fenomene (indikatore),kao neka vrsta njihovog zajedni~kog i najzna~ajnijeg glav-nog nalaza: »Po svemu sude}i, istorija nije ni onako mono-tona ni neinventivna kao {to misle pristalice ideje striktneperiodi~nosti, ’gvozdenih zakona’ i ’univerzalne jednoo-braznosti’; ona nije ni tako nezanimljiva i mehanizovanakao kakva ma{ina koja uvek ima isti broj obrtaja u minutu.Istorija ponavlja svoje ’teme’ ali gotovo uvek u novim vari-jacijama. U tom smislu, u svojim aspektima uspona i pado-va, ona je uvek nova i uvek stara. [...] Ako nismo mogliprihvatiti periodi~ne i ’cikli~ne’ teorije u prou~avanoj obla-sti, utoliko pre moramo odbaciti i sve ’linearne’ teorije,koje su preovla|ivale od kraja osamnaestog veka i u ~ita-vom devetnaestom veku.« (Pitirim Sorokin, Dru{tvena i kul-tuna dinamika, CID, Podgorica, Slu‘beni list, Beograd,2002, strana 505) Unutar ovakvog ni cikli~nog ni lineranog

185

(ili i cikli~nog i lineranog) obrasca dru{tvene i kulturnedinamike onih dvadesetpet vekova »gr~ko–rimske i zapad-ne kulture«, me|utim, kvantitativna, statisti~ka istra‘ivanjaratova i unutra{njih poreme}aja rusko–ameri~kog sociolo-ga, registrovala su i »tri glavna vrhunca; u osmom, u trinae-stom i ~etrnaestom, i u devetnaestom i dvadesetom veku«. Triglavna vrhunca unutra{njih poreme}aja (i ratova) pred-stavljaju drugi glavni nalaz Pitirima Sorokina. Ovaj nalazPitirim Sorokin obja{njava velikim istorijskim tranzicijama(iz pozne antike u rano srednjovekovlje, iz poznog sred-njovekovlja u ranu modernu, i iz pozne moderne u jo{uvek ne znamo ta~no {ta): »sva tri pomenuta vrhunca, nai-me, predstavljaju periode tranzicije [...] Ve} nam je pozna-to da su trinaesti i ~etrnaesti vek periodi najve}e tranzicijeevropske kulture i dru{tva iz ideacione u ~ulnu formu i izfeudalnog u moderni sistem dru{tvenih odnosa [...] ovivekovi predstavljali su najve}i zaokret u ~itavoj istorijiEvrope za koji je karakteristi~an i najve}i slom sistemadru{tvenih vrednosti i dru{tvenih odnosa. [...] Da li isto ovoobja{njenje mo‘e va‘iti i za postoje}e najvi{e ta~ke pore-me}aja u osmom, devetnaestom i dvadesetom veku? [to seti~e devetnaestog i, naro~ito, dvadesetog veka, ovo obja{-njenje svakako va‘i« (DKD, isto izdanje, strane 537–538).Kona~no, u ~itave dve zaklju~ne glave, »37. Kriza na{egdoba« i »42. Sumrak na{e ~ulne kulture i {ta posle nje:kriza... katarza... harizma... i uskrsnu}e«, ~ije stranice spa-daju u sam vrh (nau~ne) literature uop{te, Pitirim Sorokiniznosi i svoj tre}i glavni nalaz, u celini posve}en slikanju ituma~enju na{eg (s)umornog (pozno)modernog vremena(ilustracije radi sledi samo jedna od zavr{nih »mrkih« sek-venci): »Ugovori i razni drugi sporazumi gube i poslednjeostatke svoje obaveznosti. Veli~anstvena ugovorna socio-kulturna gra|evina koju je sazidao ~ovek Zapada u pre-

186

thodnim vekovima ru{i se, a sa njom zajedno nestaju de-mokratija sa svojim ugovornim odnosima, i isti takav kapi-talizam, uklju~uju}i privatnu svojinu i slobodno dru{tvoslobodnih ljudi zasnovano na ugovoru. Gruba sila i cini~naprevara posta}e jedini arbitri za procenu svih vrednosti isvih odnosa me|u pojedincima i grupama. Mo} }e zameni-ti pravo, a posledica }e biti silni ratovi, revolucije, pobune,poreme}aji, brutalnosti. Bellum omnium contra omnes — rat~oveka protiv ~oveka, klase, naroda i rase protiv klase,naroda i rase, ra{iri}e se svetom. Sloboda }e postati pukimit za ve}inu i pretvori}e se u nesputanu samovolju domi-nantne manjine. Neotu|iva prava se ne}e po{tovati, a svesve~ane deklaracije o njima slu‘i}e samo kao obi~an dekori lepa maska za neobuzdanu prinudu. Vlade }e postajatisve neosetljivije, neiskrenije i tiranskije, dele}i bombeumesto hleba, smrt umesto slobode, nasilje umesto prava,uni{tenje umesto stvaranja.« (DKD, isto izdanje, strana614–615)

187

3.

IMAGINACIJA

U stanjima sistema koja su »daleko od ravnote‘e«, a takvoje i stanje na{eg aktuelnog eko–istorijskog sistema, odno-sno na{eg savremenog svetskog sistema, sve manji relativnizna~aj ima parcijalna, analiti~ka, logi~ka i tehni~ka, a sveve}i holisti~ka, sinteti~ka, emotivna i duhovna inteligenci-ja. Sve manji zna~aj imaju reproduktivna, repetitivna i ru-tinska, a sve ve}i kreativna i inovativna znanja, sposobnostii ve{tine. Sve manji zna~aj ima iskustvo i tradicija, a sve ve}iimaginacija i invencija. Sve manji zna~aj disciplina, a sveve}i kritika, otvaranje i alternativa.

Gornji na~elni stav, takozvani realisti u dru{tvenoj nau-ci i politici, danas (kao i ranije) naj~e{}e odbijaju s pozivomna stari »realisti~ki« odnosno socijal–darvinisti~ki argu-ment »survival of the fittest« (opstanak najsposobnijih). Alije upravo u ovom argumentu i njihova najve}a, a za svenas, na ‘alost, i najopasnija zabluda. Ukoliko je »survival ofthe fittest« ikada i bio opravdan, naime, on to danas sigur-no vi{e nije. U prisustvu apsolutnog odnosno nuklearnogoru‘ja, stara socijal–darvinisti~ka argumentacija, postala jeapsolutno zastarela. I apokalipti~na. Ironi~no, produ‘ava-nje ove argumentacije odnosno logike u na{em vremenupozne moderne, najve}a je pretnja za na{ ukupni »survi-val« odnosno opstanak. Ako }emo danas o opstanku uop{tegovoriti ozbiljno, onda moramo re}i kako je nama danasneophodan neki novi odnosno »new survivalism«.

188

Ali je za ovaj novi, »new survivalism«, i danas, ba{ kao iu ranijim sli~nim epohama velikih istorijskih tranzicija,nephodna neka nova humana energija, inteligencija i ima-ginacija. Zahvaljuju}i Mi{elu Fukou, u prethodnom ode-ljku, videli smo kako se u vremenu velikog prelaza iz poz-nog srednjovekovlja u ranu modernu, preciznije »posled-njih godina petnaestog stole}a«, dogodio onaj ~udesni pre-okret, obrt, promena, smena, naime, kako je »poruga ludi-la« najednom zamenila »smrt i njenu ozbiljnost«. Naravno,na ovaj »optimisti~ki« citat Mi{ela Fukoa jo{ jednom smopodsetili, ne toliko zbog toga {to bi u njemu mogli daprona|emo bilo kakav konkretni »recept« za na{u aktuelnupoznoistorijsku smenu (zar upravo nismo rekli kako namje za jednu takvu smenu potrebna neka potpuno novainteligencija i imaginacija), koliko zbog toga da jo{ jednompredo~imo i upozorimo, kako }e i ovoga puta, po svojprilici, pre biti re~ o nekoj promeni u u‘em smislu re~i,dakle o nekom iznenadnom preokretu ili smeni, koji nika-da ne mo‘e u potpunosti da se predvidi, nego o stand-ardnim, rutinskim, te manje ili vi{e predvidivim promena-ma linearnog rasta ili cikli~nog ponavljanja, o kojima nassvakoga dana cvrkutavo obave{tavaju, (dez)informi{u i(dez)orijenti{u bezbrojni i dosadni mejnstrimeri razli~itih(ali naj~e{}e »neoliberalnih«) usmerenja.

Pri svemu re~enom, me|utim, nikako ne bi smela da sesmetne sa uma ni druga strana »medalje«. Povezanost pa iinterakcija, naime, izme|u istorije i budu}nosti, iskustva iinovacije, inteligencije i imaginacije. Jer imaginacija ne bismela da se pobrka sa ignorancijom. U tom smislu, zaizbor i izgradnju budu}nosti odnosno alternative XXI ve-ka, poseban zna~aj imaju dve velike lekcije o problemima ineuspesima alternativa XIX i XX veka. Prva je TINA, dru-ga LUDIZAM. Ali pre nego o ovim dvema velikim lekcija-

189

ma XIX i XX veka ka‘emo i ne{to vi{e, samo jo{ jednosasvim generalno i preliminarno upozorenje. Koje trebada nas odr‘i dovoljno budnim u odnosu na koruptivnodejstvo mo}i na znanje, to jest u odnosu na udvostru~ava-nje, odnosno umnogostru~avanje, te deformisanje, odno-sno izobli~avanje, toga znanja, do kojeg redovno dolazi,upravo usled ovog koruptivnog delovanja. Zahvaljuju}i ko-ruptivnom delovanju mo}i, naime, u dru{tvenoj nauci, po-litici i retorici, sve se u najmanju ruku udvostru~ava. Sveparadigme, teorije, hipoteze, svi metodi, zakoni, konstruk-ti, svi koncepti, pojmovi, termini. I to tako {to jedno neiz-be‘no postaje (najmanje) dvoje, ono realno, i ono (putemmo}i) izobli~eno. Tako i TINA i LUDIZAM. Zbog toga je»neutralisanje« (eliminisanje) ovog negativnog, koruptiv-nog, deformativnog koeficijenta (nazovimo ga) c (od cor-ruptio, lat. kvarenje), u dru{tvenoj nauci koja do objektiv-nosti dr‘i vi{e nego do mo}i, jedna vrsta obavezne i stand-ardne predradnje.

TINA je pravi ud‘beni~ki primer za ovo. Re~ je o akro-nimu koji dolazi od »There is no alternative« (Nema alter-native), sentence koja se pripisuje Margareti Ta~er, biv{ojpremijerki Velike Britanije, rodona~elnici i predvodnicikonzervativne, »neoliberalne revolucije«, zapravo kontra-revolucije 1980–ih. [to vladaju}e grupe, klase i nacije, tenjihovi politi~ki i ideolo{ki zastupnici, kao MargaretaTa~er i ostali, preferiraju i proklamuju bezalternativnostporetka u kojem su njihovi interesi najbolje za{ti}eni, a sveto, po pravilu, na {tetu interesa drugih, kao i op{tih dru{-tvenih interesa, nije uop{te ~udno. ^udno bi bilo da jedruga~ije. Pora‘avaju}e je, me|utim, kada (u)vidite kako jeprogram TINA na kraju postao dominantan, ~ak i u ideo-logijama, politikama i praksama onih snaga, koje se makarretori~ki zala‘u za socijalnu alternativu, promenu i pravdu.

190

Na razli~ite na~ine, i uz puno preteranih i bu~nih me|u-sobnih rivalstava i sukoba, TINA je na taj na~in, na krajuporazila, i tako raznorodne alternative XIX i XX veka, kao{to su (bile) socijaldemokratija i komunizam.

TINA: »kapitalizam«, »tr‘i{te«, »tehnologija«, »produk-tivizam«, »konzumerizam«, »dr‘ava«, »vlast«, »disciplina«,»hijerarhija«, »represija«. I tako dalje. Ali problem (neu-spe{nih) alternativa XIX i XX veka, nije bio ni tako jedno-stavan i jednozna~an. Gre{ka alternative XIX i XX veka,koja se, znamo, prenosi i u XXI vek, nije bila samo TINA,koruptivno pristajanje uz status quo vladaju}ih struktura iinteresa, nego i, makar formalno posmatrano, sasvim su-protan LUDIZAM, voluntaristi~ko i, po pravilu, kontrapro-duktivno »ukidanje« svih onih (i njima bliskih) realnostikoje smo gore stavili pod znake navoda. Tako da se cen-tralna dilema ispravnog ili pogre{nog mi{ljenja odnosnodelovanja alternative na{eg vremena, u najve}oj meri, inije sastojala, odnosno ne sastoji, u onom formalno–logi~-kom ili–ili, to jest u onom ili potpunom i nepovratnomprihvatanju, ili potpunom i promptnom »ukidanju«, negou onom dijalekti~kom i–i, koje uvek podrazumeva najbr‘emogu}e, ali i realisti~no i postupno prevladavanje namet-nutih i nepravednih »realnosti«. Voluntaristi~ka gre{ka ikona~na kataklizma komunizma u ovom kontekstu dobroje poznata. Ali se zato ne sme zaboraviti, ni ne{to skorija,ali ne manje porazna, suprotna, TINA–gre{ka socijalde-mokratije (ukoliko ne{to takvo kao socijaldemokratija da-nas jo{ uvek uop{te postoji).

Sticajem okolnosti, do{lo je do toga, da se ono udvo-stru~avanje, nekako na{lo i u samom terminu (odnosnoetimologiji termina) LUDIZAM: »ludizam 1. pokret engle-skih radnika u po~etku XIX veka kojem je bio cilj uni{tava-nje fabrika i ma{ina, koje su smatrali uzrokom bede radnih

191

masa (naziv, bez potvrde, po radniku Ludu, Ned Ludd, kojije prvi uni{tio jedan tka~ki razboj). [...] ludizam 2. (lat.ludo igram) umetnost kao igra prema teoriji Johana Hui-zinge (1872–1945) koji je smatrao da ~ovek nije samo bi}ekoje radi (homo faber) ve} i bi}e koje se igra (homo lu-dens).« (Milan Vujaklija, Leksikon stranih re~i i izraza, Osmoizdanje, Prosveta, Beograd, 2004, strana 501) Senka onogprvog, stvarnog ludizma, odnosno ludisti~kog razbijanjama{ina s po~etka XIX veka, antikapitalisti~ku alternativuprati do dana{njeg dana. Isti onaj pravedni~ki ali nesre}nignev, naime, koji je odlikovao Neda Luda i njegove drugo-ve, mo‘emo da prepoznamo i danas, na mnogim bu~nimali povr{nim protestima antiglobalista. Koji, ba{ kao i NedLud i njegovi kompanjoni, izvore svoje bede i nepravde,pogre{no vidi u novim tehnologijama, a ne u vladaju}imdru{tvenim odnosima. (Da pre|u luk od nesre}nog ludiz-ma do delotvorne organizacije, radnicima Zapada trebaoje ~itav jedan vek. Koliko }e za sli~an mada mnogo {iriluk–prelazak biti potrebno gra|anima sveta na po~etkuXXI veka? Ima li se na umu pro{irenje prostora, vi{e. Imali se na umu ubrzanje procesa, manje. A koliko stvarno, nezaboravimo, to u ne maloj meri uvek zavisi i od samog~oveka, njegovog anga‘mana, volje, svesti, akcije.) Prob-lem stvarnog ludizma, me|utim, dodatno komplikuje na-vodni »ludizam«, alternativa, dakle, koja nije stvarno ludi-sti~ka, voluntaristi~ka, nihilisti~ka, nego ju takvom la‘noprikazuje vladaju}a TINA–mo} i ideologija. Obratite pa‘-nju, vladaju}u, naj~e{}e »neoliberalnu« TINA–politiku, kaoi onu drugu, njoj suprotstavljenu, alternativnu TIA–politi-ku (TIA od »There is always an alternative«), prati i odgo-varaju}a medijska prezentacija i vizualizacija: dok je uobi-~ajena slika samita odnosno likova {efova dr‘ava ili vladavelikih sila, po pravilu, mirna, sve~ana, monumentalna (iz

192

»‘ablje« perspektive ~ak i osobe ~ija visina ne prelazi nisto{ezdeset santimetara izgledaju kao mudri i dobro}udnidivovi), uobi~ajena slika sa skupova Svetskog socijalnogforuma (World Social Forum, WSF, replika na bogata{ki»neoliberalni« WEF, World Economic Forum), jedne odnajzna~ajnijih alternativnih organizacija na{eg vremena,na primer, izgleda kao da je upravo pristigla sa boji{ta,uvek nemirna, haoti~na, prete}a, opasna (te{ko je povero-vati da re‘ija, monta‘a i kamera, ovakvu sliku uvek i nepo-gre{ivo ponavljaju, onako sasvim slu~ajno, »umetni~ki«,spontano).

Ovaj odeljak zavr{i}emo jednim dobrim zajedni~kimprimerom. Novim tehnologijama. Ju~e, na po~etku XIXveka, to su bile nove ma{ine i fabrike, danas, na po~etkuXXI veka, to su nove informati~ke tehnologije. U oba slu-~aja, me|utim, tehnologije su postale privilegovan medijnajve}e konfrontacije i borbe. One izme|u vladaju}ih ialternativnih snaga i aktera. Produ‘etak njihovih na ‘ivot ismrt sukobljenih interesa, perspektiva i strategija. Te nji-hovih isto tako sukobljenih mo}i i nemo}i, prednosti inedostataka, snaga i slabosti. Tako i obe velike odnosnonajve}e slabosti alternative na{eg (pozno)modernog vre-mena. U pojedinim kriti~nim ta~kama, trenucima i po-ljima, to je kod novih informati~kih tehnologija tako o~i-gledno, ove dve velike odnosno najve}e slabosti, TINA iLUDIZAM, naime, ~ak se i direktno, pa makar i samodelimi~no, ukr{taju i preklapaju. Ali je tako o~igledno iono drugo, da su i ove, nove informati~ke tehnologije, kaoi tehnologije uop{te, naime, samo ljudski produ‘etak i pro-izvod. I da sve u krajnjoj liniji zavisi od ~oveka i njegoveborbe. Zbog toga je Bojan Jovanovi}, lucidni crnogorskipolitikolog mla|e–srednje generacije, duboko u pravu, ka-da upozorava, kako se na temeljima ovih tehnologija, mo-

193

gu podi}i i takve mra~ne distopije, kao {to su »dru{tvopune nezaposlenosti« odnosno »digitalna despotija«, a nesamo svetle utopije dogme progresa, kao {to su »dru{tvopune zaposlenosti« odnosno »digitalna demokratija« (Bo-jan Jovanovi}, »Dru{tvo pune nezaposlenosti«, u Civilizacijau tranziciji, Od Makluana do Bila Gejtsa, Dignitas, Cetinje,2004, strana 137–143; tako|e »Digitalna despotija«, Vijesti,Art, 24. septembar 2005, strana VIII). Sve zavisi.

194

4.

NOVI HUMANIZAM

Posle toliko »novih« utopija, obe}anja i razo~arenja XXveka, od staljinisti~kog »novog ~oveka«, preko fa{isti~ke»nove Evrope«, do posthladnoratovskog »novog svetskogporetka«, zaista je neophodno, da se ovaj veoma mo}ni, aliu isto vreme i prili~no iskompromitovani termin, ubudu}eupotrebljava krajnje pa‘ljivo, suzdr‘ano, strogo, egzaktno i(samo)kriti~ki. U svakom slu~aju, krajnje pa‘ljivo, suzdr-‘ano, strogo, egzaktno i (samo)kriti~ki, termin »novi« upo-trebljava se ovde, u na{oj konceptualizaciji i formulacijinovog humanizma.

Tako, novi humanizam o kojem je ovde re~, ne odnosise manje na pro{lost, nego na budu}nost ~ovekovog sveta(iako se u prvi mah ~ini kao da ono »novi« sugeri{e ne{tosasvim suprotno). Re~ je o su{tinskom i dubinskom(dis)kontuitetu, odnosno o dijalektici, razlici ali i poveza-nosti, kontinuitetu ali i diskontinuitetu, ponavljanju ali ipromeni, pro{losti i sada{njosti ali i budu}nosti ovog sveta.Ili, ne{to konkretnije, radi se o one na{e tri velike pozne,poznoj antici, poznom srednjevekovlju, i poznoj moderni,koje predstavljaju jedan slo‘eni i produ‘eni dvadesetpeto-vekovni istorijski (dis)kontinuum (prikazan kao takav i nana{em grafiku 3). Za one prve dve, poznu antiku i poznosrednjevekovlje, naime, ve} iz iskustva odnosno istorijeznamo, da su donele smrt jednog starog ali i ‘ivot jednognovog istorijskog sistema (pozna antika rano srednjevekov-lje a pozno srednjevekovlje ranu modernu), pa je zbog

195

toga sasvim opravdano da se pretpostavi, da }e i na{adana{nja pozna moderna doneti ne samo (dugo najav-ljivanu) smrt moderne nego i ‘ivot nekog novog (za sadajo{ uvek krajnje neodre|enog i nepoznatog) istorijskogsistema. U ovom slo‘enom i produ‘enom dvdesetpetove-kovnom (dis)kontinuumu, u kojem se (ne)predvidivo kom-binuju brojna cikli~na ponavljanja i isto tako brojne ako nei brojnije sekularne promene, dakle, na{ novi humanizamtreba shvatiti krajnje egzaktno, strogo, precizno. I doslov-no. Kao novi, to jest kao tre}i po redu, jer je u onomdvadesetpetovekovnom (dis)kontinuumu, kao neka vrsta»tre}eg izvoda«, iz one na{e tri, odnosno iz ove na{e tre}evelike pozne. I kao humanizam, u smislu humanog opstan-ka, koji je, me|utim, do kraja lai~ki i nepateti~an, jer jebarem onoliko materijalan, fizi~ki i egzistencijalan, kolikoje spiritualan, metafizi~ki i moralan. (U na{oj tre}oj velikojpoznoj, odnosno poznoj moderni, opasnost od upotrebeapsolutnog oru‘ja, u~inila je, da pomenuta, materijalna,fizi~ka i egzistencijalna dimenzija, postane jo{ izra‘enija,zna~ajnija i dramati~nija. U poznoj antici i poznom sred-njevekovlju, naime, radilo se tek o opstanku odnosno ozameni ovog odnosno onog istorijskog sistema, u poznojmoderni, o opstanku ~oveka kao vrste, pa i o opstanku~itavog eko–sistema, u naju‘em smislu te re~i.)

Isto tako, novi humanizam o kojem je ovde re~, posvojoj najdubljoj intenciji, nije manje prakti~an i delatan,nego {to je teorijski i kontemplativan. Znamo, duh nikadanije (potpuno) pasivan refleks (odraz) materije, nego jetakav samo u manjoj ili ve}oj meri, zavisno ve} od oveodnosno one faze istorijskog sistema. Pasivan refleks(odraz), on je u najmanjoj meri, u poznim fazama istorij-skog sistema (a takva je i na{a dana{nja pozna moderna),zato {to je ovaj sistem tada u stanju koje je, prigo‘inovski

196

re~eno, »daleko od ravnote‘e«, pa je i interakcija, produk-cija i konverzija, izme|u znanja i delovanja, duha i materi-je, egzistencije i esencije, tada najve}a, najja~a, i najvid-ljivija. U tom smislu, i Mi{el Fuko je, u svojim bogatim iiluminantnim arheologijama znanja, u Hermeneutici subjek-ta i u drugim delima, na vi{e mesta, ukazivao na razlikuizme|u poznoanti~kog koncepta ispravnog i na{eg dana{-njeg modernog koncepta istinitog znanja, podvla~e}i kakoje onaj prvi, uz istinu, uvek obuhvatao i (ispravno) delova-nje, a ovaj drugi samo istinito (naravno pod uslovom da jetakvo odnosno istinito) znanje. U ovom istom smislu, iRastko Mo~nik je, u jednom inspirativnom intervjuu, na{uaktuelnu poznomodernu situaciju rezimirao ovako: »Uop-{teno govore}i, problem nije u tome da ljudi ne bi znali {totreba u~initi, nego u tome {to nema politi~kih sredstava dase to uradi. Zato je prvi korak, ono {to je najurgentnije,mo‘da politizacija svih nas oko ovih presudnih problema,koji su sada na margini i prepu{teni pa‘nji stru~njaka.Ekspertiza, dakako, postoji, nedostaje ’samo’ jo{ politizaci-ja koja bi stvorila mo} da se ta stru~na rje{enja sprovedu upraksu.« (Lijeve politi~ke ideje su od presudne va‘nosti zabudu}nost ~ovje~anstva, Intervju Sne‘ane Popovi}–Ra‘na-tovi} sa Rastkom Mo~nikom, Gra|anin, CRNVO, Podgori-ca, Godina VII, Broj 36, Mart 2005, strana 8) Ovu istiinterakciju, produkciju i konverziju, izme|u znanja i de-lovanja, imao je na umu i Imanuel Volerstin, kada je uknjizi European Universalism: The Rhetoric of Power, najprekriti~ki istakao kako je glavni nedostatak evropskog uni-verzalizma u tome {to zapravo nikada nije bio dovoljnouniverzalan, zatim konsekventno uputio na hitnu potrebuizgradnje nekog novog, {ireg, globalnog, istinskog univer-zalizma, ali na kraju i sasvim razlo‘no, inteligentno i anti-dogmatski, upozorio na to, kako ovaj drugi, dakle novi,

197

globalni, istinski univerzalizam, u stvari, ne postoji negde,odnosno nigde, ve} gotov, uobli~en, spravljen, tako da mitreba samo da ga otkrijemo, preuzmemo i primenimo,kako to po pravilu zami{ljaju svi dogmatici ovoga sveta,nego da on danas postoji samo kao potencijal, koji se mo‘erealizovati, tek putem slo‘enih i te{kih socijalnih borbi, unarednih nekoliko decenija. Kona~no, u ovom istom smi-slu, i Karl Poper je, svojevremeno, u Otvorenom dru{tvu injegovim neprijateljima, lucidno poentirao, kada je, na pita-nje »Ima li istorija smisao?«, odgovorio onako jednostavnoi uverljivo »Ne«, istorija nema neki unapred dati, postulira-ni smisao, nego njoj smisao mogu da daju samo ljudi sami,svojim konkretnim akcijama, praksama, delima. ^ovek,istorija, smisao, to je uvek i samo ono, {to ~ovek sam odsebe i od svoje istorije na kraju napravi.

Toliko o epistemi. Supstanca novog humanizma, me-|utim, nije ni{ta manje slo‘ena i zahtevna. U osnovi, ovasupstanca odnosi se na ono {to se (po malo stereotipno dane ka‘em istro{eno) obi~no naziva alternativom za XXI vekodnosno III milenijum. U zami{ljenoj transdisciplinarnojteorijskoj trilogiji, posve}enoj na{oj velikoj poznomoder-noj transformaciji, nakon prva dva dela, Dinamike ni{tavila,i Belle époque, koja se, evo, upravo okon~avaju, tre}i plani-rani deo, Ars humana, u celini }e biti posve}en, upravo ovojalternativi, pa se zbog toga na njoj ovde ne}u du‘e zadr-‘avati. Umesto toga, ovde o tome sledi jo{ samo par preli-minarnih indikacija i ilustracija. Tako, o (super)slo‘enostinovog humanizma, indirektno svedo~i i jedna unutra{njaradna ~injenica, okolnost, naime, da je izme|u objavljiva-nja prva dva dela ove trilogije, proteklo samo par godina,dok za sam rad, odnosno pripreme, dopunska ~itanja,istra‘ivanja, konceptualizovanja, i pisanje tre}eg dela, ve}sada planiram najmanje pet do deset godina. I to je nekaindikacija.

198

A kada je o na{oj supstanci neposredno re~, odlu~iosam da njenu slo‘enost u vremenu (koja je, ne zaboravimo,jo{ uvek, samo jedna od vi{e dimenzija njene ukupne slo-‘enosti), ilustrujem samo sa dve teme, jednom koja se od-nosi vi{e na blisku (prvu polovinu XXI veka), i drugomkoja se odnosi vi{e na daleku budu}nost (III milenijum). Ustvari, prva od ove dve teme, u velikoj meri odnosi se i naneposrednu sada{njost, pa i pro{lost, ~ak relativno dalekupro{lost. To je tema, ili, bolje, dilema izbora najbolje du-hovne orijentacije, strategije, i tehnike, odnosno antropo-tehnike humanog opstanka, u uslovima poznosti jednogistorijskog sistema. Do ove konkretne teme odnosno dile-me, po prvi put sam do{ao, jo{ jednom, zahvaljuju}i jed-nom knji‘evniku, a ne sociologu, odnosno nau~niku. Re~ jeo rusko–ameri~kom piscu, esejisti srednje generacije, Alek-sandru Genisu, i njegovoj nagla{eno opu{tenoj, nepreten-cioznoj, ali lucidnoj zbirci eseja, Sto~i}u, postavi se, koju samupoznao u leto 2006.

Dilema je zapo~ela kao iritacija. Jo{ par godina prerusko–ameri~kog pisca, unutar one tri velike pozne, poanalogiji sa onom poznatom poznoanti~kom filozofskom{kolom, ja sam ve} bio optirao za stoi~ki duhovni stav, kaonajbolji antropo–izbor, u okviru odnosno unutar na{e da-na{nje poznomoderne situacije. A onda je Aleksandar Ge-nis izlo‘io kratak ali efektan pledoaje za usvajanje jednogdrugog i druga~ijeg, epikurejskog filozofskog i duhovnogstava odnosno {kole (ukazuju}i, pri tome, dodu{e, i naizvesnu bliskost izme|u ove dve): »Izme|u ove dve {kole inije tako velika razlika. Ni jedni ni drugi [ni stoici ni epiku-rejci] ne o~ekuju svetlu budu}nost [...] Ali stoici idu premakraju, stisnuv{i zube, a epikurejci hvataju zubima sve {to imse na|e na putu.« (Aleksandar Genis, Sto~i}u, postavi se,Geopoetika, Beograd, 2004, u eseju »@ivot je lep«, strana

199

152–153) Od epikurejskog stava, mene je u to vreme sna‘-no odbijala, la‘na odnosno »pink« verzija toga stava, kojaje, tokom ~itave poslednje decenije XX veka, bila, zapravo,maska, ispod koje se skrivao, »{vercovao«, i legitimisao,pandemonijum postjugoslovenskih ratova. Nakon prvobit-ne iritacije i inercije (odbijanja), me|utim, Aleksandar Ge-nis mi je pomogao da shvatim, da se ove dve {kole, odno-sno ova dva duhovna stava, zaista, mogu povezati, pa ~ak ikombinovati, te sintetizovati, umesto da se me|usobno isk-lju~uju. Tako sam na kraju do{ao, i do jedne sasvim speci-fi~ne i (mislim) racionalne i funkcionalne sinteze, koja pre-poru~uje istovremeno stoicizam (otpor, nepristajanje,odbijanje), spram svega {to takav stav zaslu‘uje (a, znamo,u uslovima dekadencije pozne moderne, takvih stvari ipojava, ~ak je i previ{e), i epikureizam (u‘ivanje), kad godje to legitimno i mogu}e. Otkrio sam i jednu sasvim kon-kretnu i staru formulu ove sinteze, koja se istorijski i du-hovno ve} vi{e puta pokazala i potvrdila kao dobra i efika-sna. To je kompleksni, kriti~ki orijentisani, i inteligentnihumor, ~iji su vrhunski predstavnici, u poslednja dva veka,bili i tako veliki umetnici odnosno akteri, kakvi su bilisvetski Mark Tven ili ^arli ^aplin, ali i na{a, odnosnocetinjska alternativna grupa The Books of Knjige, da pome-nem samo neke.

Temu koja je na{ novi humanizam uklju~ila u daleku (amo‘da i u ne toliko daleku) budu}nost, prvi je pokrenuoFrensis Fukujama, u knjizi Our Posthuman Future (Na{aposthumana budu}nost, CID, Podgorica, 2003), i ta se zaslu-ga, ovom ameri~kom intelektualcu, ne mo‘e sporiti, ~akiako je on, u rasvetljavanju ove teme, i u ovoj knjizi, zadr-‘ao onaj svoj raniji, mejstrimerski, kapitalisti~ki, ideolo{kilimit. (Tako, njemu ~ak i ne pada na um, da bi najdubljeizvore na{e mogu}e negativne posthumane evolucije, mo-

200

gao da potra‘i i u konkretnom socijalnom, istorijskom,kapitalisti~kom sistemu, nego on svoj analiti~ki pogled i»reflektor« usmerava isklju~ivo ka tobo‘e »ve~nim«, »neu-tralnim« i »neizbe‘nim« nau~no–tehnolo{kim determiniz-mima, ali to je ve} standardna mana kod svih, kako senekada govorilo, bur‘oaskih intelektualaca). ^ak i prili-kom ovog i ovakvog, prvog i preliminarnog tematizovanjaposthumane evolucije ~oveka, najmanje dva slo‘ena i te{kapitanja, sna‘no izazivaju odnosno intrigiraju pa‘nju, sva-kog ko o na{oj sada{njosti i budu}nosti uop{te razmi{lja.Prvo je pitanje kvantiteta, odnosno pitanje relativne blizineodnosno daljine ove budu}nosti, a drugo pitanje kvaliteta,odnosno pitanje karaktera same nove posthumane vrste.Kada je o onom prvom pitanju re~, tada svakako trebaprimetiti, jednu zaista veliku amplitudu, ~ak prelazak izdomena ~oveka, istorije i sociologije, u domen neke noveposthumane vrste, evolucije i biologije. U tom smislu, ovdebi svakako bila re~ i o dalekoj, pa i najdaljoj budu}nosti.Uporedo sa veli~inom amplitude, me|utim, valja imati naumu i jedan drugi faktor, naime proces velikog, ne samoistorijskog, nego i evolucionog ubrzanja (o kojem istori~ari,biolozi, i evolucionisti, tako|e pi{u i govore). Ovaj drugifaktor, odnosno ubrzanje, deluje u suprotnom smeru, ionu budu}nost umnogome ubrzava odnosno pribli‘ava.

A kada je o onom drugom pitanju, odnosno o kvalitetuposthumane evolucije i vrste re~, tada je za po~etak dovo-ljno da se istakne makar to, kako ovaj kvalitet ne moranu‘no biti negativan (onakav dakle kakav je u posthuma-nim predvi|anjima i slikama Frensisa Fukujame i ve}inedrugih futurologa na{eg vremena), nego da on, taj kvalitet,mo‘e biti i pozitivan. Kako, dakle, i u ovoj, najve}oj pro-meni od kada je ~oveka i njegovog sveta, u krajnjoj liniji,

201

sve, ili bar dosta toga, zavisi od samog ~oveka. I kako uovom kontekstu, i na{ novi humanizam, mo‘e biti most,bilo, u slu~aju kona~nog neuspeha, ka nekoj novoj i lo{ijoj,bilo, u slu~aju kona~nog uspeha, ka nekoj novoj i boljojposthumanoj vrsti. Sve zavisi.

202

O autoru

Milan M. Popovi} ro|en je u Andrijevici (Crna Gora) 1955.Diplomirao na Pravnom fakultetu u Titogradu 1977, a

magistrirao (Interesna i politi~ka artikulacija savremenog jugo-slovenskog dru{tva, mentor prof. dr Jovan \or|evi}) i dokto-rirao (Teorija svetskog sistema Imanuela Volerstina, mentoriprof. dr Zoran Vidakovi} i prof. dr Miroslav Pe~ujli}) naPravnom fakultetu u Beogradu 1983. odnosno 1991.

Asistent (1978–91), docent (1991–96), vanredni profe-sor (1996–2001), i redovni profesor (2001–), na predmeti-ma Savremeni politi~ki sistemi i Sociologija politike na Pravnomfakultetu (1978–2006), te na predmetima Sociologija politikei Nacionalna i me|unarodna bezbednost: postjugoslovensko isku-stvo na Fakultetu politi~kih nauka (2006–) UniverzitetaCrne Gore u Podgorici. Osniva~ i direktor Centra za me-|unarodne studije Univerziteta Crne Gore (2001–2002) irukovodilac postdiplomskih Evropskih i jugoisto~noevrop-skih studija tog centra (2002–2003). ^lan Izvr{nog OdboraInter–University Center (IUC), Dubrovnik, Hrvatska(2002–).

Predava~ na kursu Postjugoslovenska bezbednost na Me-|unarodnoj letnjoj {koli Jugoisto~noevropskih studija, In-ter–University Center (Dubrovnik, Hrvatska) i Northwe-stern University (Evanston, Ilinoj, SAD), Dubrovnik, Hr-vatska, Jul 2002. Isti kurs Post–Yugoslav Security predavaona engleskom (specijalistima za isto~noevropske studije) i

203

na crnogorskom/srpskom jeziku (slavistima) na Univerzite-tu u Var{avi, Poljska, novembra 2004. [kolske 1988–89.stipendist Britanskog saveta u [koli za evropske studijeUniverziteta Saseks u Brajtonu u Velikoj Britaniji, a {kol-skih 1991–92. i 1992–93. stipendist D‘on Mar{al progra-ma u Volerstinovom Fernan Brodel Centru u SAD, odkada je i spoljni saradnik odnosno Visiting Research Associatetog centra. Javna predavanja u okviru programa za demo-kratsko obrazovanje odgovaraju}ih nevladinih organizacijau Crnoj Gori, kao i gostuju}a predavanja na vi{e evropskihi svetskih univerziteta, pored ostalih i na: SUNY–Bingham-ton, Binghamton, NY, USA; State University of Missouri–Columbia, Columbia, Missouri, USA; State University ofMissouri–St. Louis, St. Louis, Missouri, USA; University ofIllinois at Urbana–Champaign, Urbana–Champaign, Illi-nois, USA; University of Virginia, Charlottesville, Virginia,USA; Uppsala University, Uppsala, Sweden; Central Euro-pean University, Budapest, Hungary; Warsaw University,Poland; IUC–Dubrovnik, Croatia; Belgrade University,Serbia; Ljubljana University, Slovenia.

Bio ~lan redakcija ~asopisa Praksa (1984–89) i Ovdje(1986–89) iz Titograda, ~asopisa Ideje (1988–91) iz Beogra-da, ~asopisa Montenegro Journal of Foreign Policy (1995–99) iz Kotora, te urednik izdava~ke delatnosti Centra zaistra‘iva~ku, dokumentacionu i izdava~ku delatnost (CI-DID: 1985–89) u Beogradu. ^lan je Izdava~kog saveta ~a-sopisa CEU Southeast European Politics (2000–) iz Budim-pe{te (Ma|arska), ~lan Savjeta akademske naklade IUCDubrovnik University Press (2002–) iz Dubrovnika (Hrvat-ska), te urednik biblioteke Kairos u Centru za izdava~kudjelatnost (CID: 1995—) u Podgorici.

Profesionalne i gra|anske, me|unarodne i doma}e,nevladine organizacije ~iji je osniva~ i(li) ~lan: Me|unarod-

204

na liga humanista, International League of Humanists,ILH, Sarajevo, Dubrovnik, 2005–2007; Me|unarodni fo-rum Bosna, Sarajevo, 1998–; Verona forum, Me|unarodnanevladina organizacija za mir i pomirenje na teritoriji biv{eJugoslavije, Brisel, 1996–99; Soros Fondacija za Jugoslavi-ju, 1991–93; Centar za slobodne izbore i demokratiju (CE-SID), Beograd, 1998–; Helsin{ki komitet za ljudska prava uSrbiji, Beograd, 2000–; Grupa za promene, Podgorica,2002–2004; Transparency International Montenegro,Podgorica, 2001–; Dukljanska akademija nauka i umjetno-sti (DANU), 1999–2002; Centar za demokratiju i ljudskaprava (CEDEM), Podgorica, 1997–; Matica Crnogorska,1994–; Udru‘enje za istra‘ivanje spoljne politike, Kotor,Crna Gora, 1995–99.

Aktivno znanje engleskog, pasivno francuskog, mater-nji crnogorski jezik.

Objavio vi{e knjiga (Politi~ka ekonomija i politika, 1985;Dileme politi~kog pluralizma, 1988; Ritam sveta: {kola svetskogsistema Imanuela Volerstina, 1995; @argon periferije: balkanskapostmoderna 1, 1994; Posle hladnog rata: balkanska postmoder-na 2, 1996; Politi~ki aparthejd: balkanska postmoderna 3,1997; Crnogorska alternativa: balkanska postmoderna 4, 2000;Globalna pra{ina: balkanska postmoderna 5, 2004; Evropa–An-toaneta: balkanska postmoderna 6, 2006; Savremeni politi~kisistemi, univerzitetski ud‘benik, koautori Pavle Jovanovi},Nenad Dimitrijevi} i Milan Popovi}, 1998; MontenegrinMirror: Polity in Turmoil 1991–2001, 2002, na engleskomjeziku; i Dinamika ni{tavila: sociologija neslobode, 2005), kao ivelik broj nau~nih, stru~nih i publicisti~kih radova, ~lana-ka, eseja i prikaza (iz oblasti sociologije savremenog jugo-slovenskog dru{tva, epistemologije dru{tvenih nauka, so-ciologije vlasti i sociologije svetskog sistema) u brojnimdoma}im i inostranim listovima, ~asopisima i zbornicima.

205

Radovi prevo|eni i objavljivani na engleskom, nema~kom,italijanskom, albanskom, slovena~kom. Citirani u mnogimdoma}im i me|unarodnim publikacijama.

Kolumne: Interregnum (nedeljnik Nezavisne, Beo-grad, 1990), @argon periferije (Nedeljna Borba, Beograd,1991–93), Balkanska postmoderna (nedeljnik Monitor,Podgorica, 1994–97), Ispod fasade (Monitor, Podgorica,1998–2000), Nulta ta~ka (dnevnik Vijesti, Podgorica,1999–2003); Globalna pra{ina (Vijesti, 2004–2005).

206

Table Of ContentsBELLE ÉPOQUEThe Critique of the Dogma of Progress

PART I: The Spirit of the Time

1. Subject of the Critique 132. Method of the Critique 263. The Three Late Ages

(Late Antique, Late Medieval Age, Late Modernity) 344. A Look Forward 61

PART II: The Types of the Dogma

1. Heroic Type 722. Tragic Type 793. Cynic Type 844. Sadistic Type 90

PART III: The Mechanisms of the Dogma

1. Nation 103

2. World 111

3. Inertia 118

4. Myopia 124

PART IV: The Phases of the Dogma

1. One and the Same 140

2. The Multitude 146

3. »Progress« 150

4. »Apocalypse« 157

PART V: The Time of the Spirit

1. Butterfly 174

2. Hysteria 178

3. Imagination 188

4. New Humanism 195

The Author 203

Table Of Contents 207

207

M I L A N P O P O V I ]

BELLE ÉPOQUECopyright © 2007, Milan Popovi}

IZDAVAÎ:Otvoreni kulturni forum

CETINJE, ULICA STJEPANA IVANI[EVI]A 30

DurieuxZAGREB, [ULEKOVA 23

ZA IZDAVAÊ:

MILORAD POPOVI] (OTVORENI KULTURNI FORUM)

DRA@EN TONÎ] (DURIEUX)

UREDNIK: NENAD POPOVI]ISBN 978–953–188-268-2 (DURIEUX)

2007.

milan popovi] belle Époqueteorija i istorija savremenog svetskog sistema imanuela vo-lerstina,...

Documents