milan d. stankovic - gramatika engleskog jezika

7/30/2019 Milan D. Stankovic - Gramatika engleskog jezika

http://slidepdf.com/reader/full/milan-d-stankovic-gramatika-engleskog-jezika 1/261

MILAH D. STANJvOVlfe

ENGIESKOGJEZIKA

1K SNEDKTCRE ŠKOZ &

HI«ailiMUH«HI<

It'lHI



MILAN D. STANKOVIĆ lektor engleskog jezika na Veterinarskom fakultetu u Beogradu

GRAMATIKA ENGLESKOG

IEZIKA ZA SREDNJE ŠKOLE

NOLITB E O G R A D

19 5 7



Pregleda l i :

referent RADOSLAV HORVATOVIĆ, lektor engleskog jezika na Medicinskomfakultetu u Beogradu

recenzent ANKA BOGIĈEVIĆ, profesor iz Beograda

Ovu Gramatiku odobrio je za upotrebu u školama Savet za školstvo NarodneRepublike Srbije odlukom broj 1672od 1 avgusta 1956 godine,



P R E D G O V O R

Već duţe vremena osećala se u našim srednjim školama potreba za jednim udţbe-nikom koji će dati pregled engleske gramatike u najskromnijim okvirima. MeĊutim, u

poslednje vreme kada se engleski jezik poĉeo da predaje na znatno široj osnovi i višemstepenu, sve više se osećala preka potreba za jednom iscrpnijom i detaljnijom gramatikomkoja će obuhvatiti celo gramatiĉko gradivo predviĊeno nastavnim programom za više razredesrednjih škola.

Pristupajući izradi ovog udţbenika pisac je ne samo nastojao da zadovolji jednutrenutnu potrebu, već je takoĊe ţeleo da napiše takvu gramatiku engleskog jezika koja ćesvojim preglednim i iscrpnim sadrţajem znaĉiti koristan i trajan doprinos nastavi ovog jezika.U tom cilju pisac je u okviru nastavnog programa za više razrede srednjih škola obuhvatio,sistematizirao i klasirao celokupno gramatiĉko gradivo u iscrpne, pregledne i celovitegramatiĉke jedinice, a unutar tih jedinica izvršio raspored gradiva u izdvojene sastavne delovesa objašnjenjima o oblicima, podeli, vrsti, znaĉenju i upotrebi. Pisac je naroĉito insistirao datakvi sastavni delovi jedne gramatiĉke jcdinice sami po sebi opet sa - ĉinjavaju samostalnozaokruţeno znanje i da svojom sistematiĉnošću i iscrpnošću pruţe uĉeniku mogućnost da se

bez mnogo lutanja lako snade i odmah dobije odgovor na svako gramatiĉko pitanje ili problemkoji ga u jednom momentu moţe da interesjje. Da bi se gramatika svojom jednostavnošćuizraza što više pribliţila uĉeniku, pisac je takoĊe nastojao, koliko je to bilo moguće, dagramatiĉko gradivo kroz deskriptivna objašnjcnja izrasta jcdno iz drugog, polazeći od

poznatog ka manje poznatom, od lakšeg ka teţem, trudeći se da sistematiĉnost i opšta svrhaudţbenika ne izgubi ništa od svoje korisnosti. Celo gramatiĉko gradivo potkrepljeno jc vrlo

jednostavnim i jasnim primerima, onakvim kakve bi svaki uĉenik vrlo ĉesto u upotrebi mogaoda kaţe, a da pri tom pravila koja oni objašnjavaju dobiju puno znaĉenje, smisao i preciznos tupotrebe. Pored toga, pisac je posebnu paţnju obratio onom gramatiĉkom gradivu koje usledspecifiĉnosti engleske gramatike ili duha jezika pretstavlja naroĉite poteškoće kod uĉenika(kao naprimcr, sadašnje prošlo vreme i sl.) U takvim sluĉajevima pored iscipnih objašnjenjaoblika, znaĉenja i upotrebe, istaknute su bitne razlike koje se pojavljuju izmeĊu engleske inaše gramatike, eventualnc pogrešne upotrebe koje proizlaze iz toga, kao i neke finese iosobenosti koje zadiru u specifiĉnosti duha engleskog jezika.

Fonetika je u ovom udţbeniku dobila posebno mesto. To je i razumljivo kad se uzme uobzir da engleski izgovor po broju i osobenostima glasova daleko prevazilazi okvire srpskogglasovnog sistema. Zato je pisac u ovom udţbeniku obratio posebnu paţnju ovom deluengleske gramatike i nastojao da u jednoj obuhvaćenoj celini pruţi uĉeniku najpotrebnijaobjašnjenja o jeziku uopšte, pojedinim samoglasnicima, dvoglasnicima, su - glasnicima,

naglasku i intonaciji, dajući tako uĉenicima dovoljno fonetiĉ kog gradiva pot- krepljenognajkarakteristiĉnijim primerima da bi sami mogli da se pozabave i samostalno ovladajuengleskim glasovima i na taj naĉin što bolje upotpune i usavrše svoj izgovor. S obzirom naspecifiĉnosti engleskih glasova i nastojanja da se oni uĉcniku pribliţe na što jednostavnijojosnovi, pisac je u obradi samoglasnika išao od glasa ka slovu, a kod su - glasnika od slova kaglasu. Praktiĉnu stranu takvog tretiranja nije teško primetiti, jer se u praksi pokazalo da na tajnaĉin uĉenik lakše naĊe potrebne pojedinosti koje ga interesuju kod jednogglasa.

Beograd, decembra 1955 godine. M. D. S.



5

P R V I D E O

F O N E T I K A I P R A V O P I S(Pbonetics anĊ Orthography)

U V O D O JEZIKU UOPŠTE

Jezik je niz Ijudskih navika, ĉija se svrha sastoji u iskazivanju misli i osećanja,i što je najvaţnije u njihovom saopštavanju drugim licima.

Nekad se prvi Ĉovek u opštenju sa drugim ljudima prvenstveno sluţio pokretima ruku, uzvicima, gundanjem, neartikulisanim glasovima i na kraju nekomvrstom govora, koji se svodio na vrlo mali broj reĉi. Posle je on pokušao da pojedine predmete i slike pretstavi crteţima, skra- ćenim znakovima i na kraju slovima.

Prema tome, kod svakog ţivog jezika treba razlikovati d v e vrste njegoveupotrebe: g o v o r n i j e z i k i p i s a n i j e z i k . Govorni jezik je sastavljen odniza glasova koje stvaraju govorni organi. On je daleko sta - riji i datira iz prvih danaĉovekovog svesnog artikulisanog saopštavanja ili izraţavanja. Pisani jezik, naprotiv, poĉinje mnogo kasnije, u vreme pro- nalaska i upotrebe prvih pisanih znakova, kojiviše ili manje, potpunije ili slabije, zamenjuju glasove.

Razlika izmedu pisanog i govornog jezika jaĉe je izraţena u savreme - nom

engleskom jeziku nego u ma kom drugom svetskom jeziku. To dolazi otu da što jeengleski jezik više etimološki nego fonetiĉki, i mnoga slova ĉesto se pojavljuju u pisanom jeziku, a u govoru se ili drukĉije izgovaraju ili su već davno nestala. Takose, naprimer, grleno "gh" razliĉito izgovara u egleskom jeziku (cough [kof]), (hongh [hsk]). hiccough ['hikAp]), ili se pak najĉešće uopšte ne izgovara (plough [plau]). To je dovelo do veoma teškog, komplikovanog i nepostojanog sistema pisanja, s jednestrane, i osobenosti izgovora, s druge strane, zahtevajući na taj naĉin veći br ojobjašnjenja koja su obiĉno suviŠna u ostalim jezicima.

Poteškoće koje engleski jezik stvara onima koji ga uĉe, pojavljuju se, kao štosmo videli, kako u pisanju tako i u izgovoru. Dok se u pisanju moţe koristitineznatnim brojem nepotpunih pravila, u izgovoru, naprotiv, postoje taĉno izradena

pravila kako se pojedini glasovi izgovaraju, ali ne i s igurna pravila gde se koji glas unekoj reĉi ĉita. Prema tome, pisanje i izgovor glasova u jednoj engleskoj reĉi prvenstveno su predmet pojedi- naĉnog uĉenja reĉi, pošto one ne podleţu nekim pouzdanim pravilima, kao što je to sluĉaj u drugim jezicima.

PISANI ENGLESKI JEZIK

Azbuka u kojoj je svaki glas pretstavljen jednim znakom smatra se idealnomazbukom. To nije sluĉaj sa engleskim jezikom, jer je on daleko od toga da budefonetiĉki. U engleskom postoji 26 slova i oko 40 glasova, i zbog toga se jedno slovoĉesto upotrebljava za razne glasove. MeĊutim, ne postoje pravila kad jedno slovomoţe da pretstavlja više glasova, i to je stvar pojedinaĉnog uĉenja pisanja i izgovorareĉi.



6

Imena engleskih slova se razlikuju od naših. Naroĉito je velika razlika kodsamoglasnika. Evo tabele engleskih slova (pisanih i štampanih) i njiho - vih imena:

N a p o m e n a : U engleskom ne postoje slova ,,ć, dj, Ij, nj". Tri praktiĉna pravila mogu korisno da posiuţe da se lakše nauĉe imena engleskih siova:

a) Kad se ime našeg slova završava na ,,e", onda se u engleskom jeziku završava na ,,i":srpsko ,,de'\ englesko ,,di", itd.

b) Kad se ime našeg slova završava na ,,a", onda se ime engleskog slova završava na ,,ei":srpsko ,,ka", englesko ,,kei", itd.

c) Imena nekih engleskih slova su ista kao u našem jeziku. To su ona imena koja u engleskompoĉinju sa ,,e": srpsko ,,ef" engiesko ,,ef", itd.

GOVORNI ENGLESKI JEZIK

Uĉenje i primena govornog jezika — odnosno pojedinih glasova koji gasaĉinjavaju — je daleko sloţenija od pisanih znakova. Nauka koja se baviizuĉavanjem glasova i tehnikom govora, naziva se f o n e t i k a.

U osnovi svi jezici imaju sliĉan sistem glasova i razlike koje se po - javljujumeĊu njima su vcće ili manje, i uglavnom pripisuju sc osobcnosti duha pojcdinog jezika. U engleskom jeziku te razlike su mnogo veće nego kod ostalih ţivih jezika, jer pored samoglasnika postoji ĉitav niz poluglasa, katkad samoglasniĉkoga katkad suglasniĉkog porekla, a zatim i neki upo- redni izgovori suglasnika, takoda je ukupan broj glasova prevazišao uobi - ĉajeni glasovni sistem drugih jezika i

Pisana slovacnglcske azbukc

štampana slovacnglcskc

azbukc

Naš*imena

Englcska

imcna

Pisana slovaengleske

azbuke

Stampanaslova

cngleskcazbuke

Našaimcna

Englcska

imena

A a a ei N n en en

B b be bi 6«. O o 0 ou

C c ce si Pp pe Pi

D d de di Qq kve kju

E e e i <2^ A f

-

R r er a

F f cf ef S s es es

Gg ge dţi T t te ti

H h 'ha eiĉ U u u ju

I i i ai V v ve vi

7/ Jj jot dţei W w dubl ve dabl ju

K k ka kei X x iks eks

L 1 el el f? Yy ipšilon uai

M m em em Z z zet zed



7

stvorio karakteristiĉan izgovor, koji je teško usvojiti u potpunosti bez podrobnograzlikovanja i ustanovljenja naĉina izgovora svakog pojedinog glasa.

Opšte je poznata ĉinjenica da ni dva lica iste nacionalnosti ne govore svoj jezik potpuno jednako. Razlike proizilaze iz više razloga i najvaţniji su: mesto,okolina, raniji uticaji i pojedinaĉne osobenosti Ijudi. Usled toga je u engleskom

jeziku, kao i u svim ostalim jezicima, došlo do stvaranja nareĉja. Samo su razlikenareĉja, ne samo izvan Engleske (Amerika, Au- stralija, Novi Zeland i dr.), nego iu njoj samoj, toliko velike, da je jedna reĉ u jednom nareĉju jedva razumlj iva udrugom. Zato je bila prirodna teţnja da se govor podesi tako da postane opšte prihvatljiv i razumljiv za sva nareĉja. Vrsta engleskog jezika koja zadovoljava tajuslov i koja je u opštoj upotrebi i širokoj primeni, naziva se s t a n d a r d n ie n g l e s k i j e z i k.

Za pretstavljanje standardnog cngleskog govora upotrebljava se po- sebnafonetiĉka azbuka. Ovde je prihvaćena kao najpodesnija i najdoslednija fonetiĉkaazbuka koju je usvojilo MeĊunarodno fonetiĉko udruţenje u Parizu (International

Phonetic Association). Prepisivanje ili transkribovanje engleskih glasova ili reĉi

pomoću ove fonetiĉke azbuke, koja se većim delom sastoji od latinskih slova inekih posebnih znakova, pruţa najdoslednije izgovaranje engleskih reĉi. Ono će, pod uslovom da je svaki glas uveţban do krajnjih mogućnosti, pruţiti skoro potpun izgovor koji se neće mnogo razlikovati od onog kod obrazovanog Engleza.

Znakovi fonetiĉke azbuke koja se upotrebljava za pretstavljanje reĉistandardnog engleskog izgovora su sledeći:

a) Samoglasnici: a a : A < e e e O O : i i : O O O : u u :

b) Dvoglasnici: ai au ei eo io ou oi oo uo

c) Suglasnici: b tj d d3 f g h j k 1 m n i) p r s J t 5 0 v w z 3.

PODELA GLASOVAOpšta podela glasova je na: a) samoglasnike (Vowels), koji se stvaraju slobodnim prolazom vazduha

bilo kroz usta ili kroz usta i nos u isto vreme. Tu dolaze: a, a:, A, ae, e, e, o, o:, i,i:, o, 0, 0:, u, u: (vidi podelu i tabelu na str. 10 i 14.)



8

b) dvoglasnici (Diphthongs) koji nastaju kada se u nizu glasova pro- izvedenihdok jezik ide od jednog izgovornog poloţaja do drugog, upotrebi prvi i poslednjiglas, izbegavajući ostale meĊuglasove. Tu dolaze: ai, au, ei, £9, ou, oi, is, us, os(vidi podelu i tabelu na str. 14 i 17).

c) suglasnike (Consonants) koji nastaju kada se dah iz pluća ili pot- punozaustavi u nekom delu usta, ili izlazi napolje i stvara slabu eksploziju, ili stalnim prolazom kroz uzani prostor stvara piskanje. Tu dolaze: b, c, tj, d, D3, f, g, h, j, k, 1,m, n, IJ, p, r, s, J, t, 6, 0, v, w, z, 3 (vidi podelu i tabelu na str. 17 i 24).

Prema uĉešću glasnica glasovi se mogu podeliti na: zvuĉne i bezvuĉne. Poštosu svi samoglasnici redovno zvuĉni glasovi, uobiĉajena je podela po zvuĉnosti samoza suglasnike. Pravilo za odreĊivanje zvuĉnih i bezvuĉnih glasova glasi: svaki glasĉiji izgovor daje ĉist, artikulisan glas je zvuĉni, a svaki glas koji pri izgovoru proizvede piskanje ili nepotpun glas smatra se bezvuĉnim. (Vidi podelu suglasnikastr. 17.)

Sledeća podela glasova je s obzirom na njihovu dnţinu. Tako imamo glasove

koji se izgovaraju kratko — kratke glasove, i koji se izgovaraju dugo — dugeglasove. Znak duţine jednog glasa oznaĉava se sa dve taĉke (:), napr.: a:, u:, i:, itd.Ova podela upotrebljava se prvenstveno za samoglasnike, iako se ponekad moţe primeniti i na suglasnike.

GOVORNI ORGANI (Organs of

Speech)

U govorne organe ubrajamo (u zagra-dama su pomoćni organi):

1) Usne — Lips (zubi — Teeth) 2) Jezik — Tongue

(Donja vilica — Lower jaw)

3) Nepce — Palate (Resica — Uvula)

4) Glasnice — Vocal Cords (Dušnik — Windpipe)

5) Pluća — Lungs

U s n e (Lips). Izgovor pojedinih gla- sovazavisi od oblika usana. Gornja usna (Upper

Lip) i donja usna (Lower Lip) mogu dazauzimaju razne poloţaje i oblike, i prema tomeda li su zaokruţene, otvorene, poluotvorene,zatvorene ili poluzatvorene, stvarajuodgovarajuće glasove — otvorene, polu-otvorene, poluzatvorene ili zatvorene glasove.Tako su usne potpuno zatvorene kad se

Slika 1. — Govorni organi: (presek glave): ND — nosna duplja, PN —

prednje nepce. ZN — zadnje nepce, U — usne, Z — zubi, D — desni, J —

jezik, V — vrh jezika, P — prednji deo jezika, Z — zadnji deo jezika, K —

koren jezika, U — usta, R — resica, Ţ — ţdrelo, G — glasnice, D — dušnik.



9

izgovaraju glasovi "p, b, m". MeĊutim, kod izgovora nekih samoglasnika, usta su potpuno otvorena (a:, o:, itd.). Na prelazu izmeĊu potpuno otvo - renih i potpunozatvorenih glasova nalaze se poluotvoreni i poluzatvoreni glasovi (e, o, o, itd.). Naotvor usana mnogo utiĉe poloţaj jezika, jer više podignut jezik u ustima s tvara manjiotvor usana.

J e z i k (Tongue). Zbog pokretljivosti, lakoće prilagoĊavanja raznim oblicima ineophodnosti prilikom izgovora glasova, jezik se s pravom smatra kao najvaţnijigovorni organ. Promenom oblika, poloţaja i pokretljivošću on menja vrstu glasa uodnosu na mesto, kvalitet i trajanje. Pri tom jezik deluje kao celina ili svojim pojedinim delovima (vrhom jezika, prednjim i zadnjim delom jezika).

Postajanje suglasnika. Pomoću vrha jezika zaustavlja se vazduh koji dolazi iz pluća i stvara bezvuĉne glasove kao ,,t", ili zvuĉne glasove kao ,,d", ili nosneglasove kao ,,n". Kad se jezik nalazi više izmeĊu zuba, onda se stvaraju takvi glasovikao što su „6, 0", koji se u pisanom engleskom pretstavljaju kao ,,th".

Kada preko poleĊine vrha jezika prolazi vazduh u uskom strujanju, onda se

stvaraju piskavi glasovi kao što su ,,s, z". MeĊutim, ako je otvor za vazduh malo širi,vrh jezika se malo povuĉe unazad, i tada se dobijaju glasovi kao što su 3".

Prednji deo jezika uĉestvuje zajedno sa nepcem u stvaranju nekih glasova.Tako kad vazduh prelazi izmeĊu prednjeg dela jezika koji je podignut malo niţenego za izgovor glasa i nepca, onda se stvaraju glasovi ,,h, j". Prvi je bezvuĉan, drugi je zvuĉan.

Zadnji deo jezika moţe takoĊe da zaustavi vazduh koji dolazi iz pluća,stvarajući takve glasove kao što su zvuĉno ,,g", bezvuĉno ,,k" i nosno-nepĉani glas prolaskom vazduha kroz nos.

Pravljenje samoglasnika. Pravljenje samoglasnika zavisi od poloţaja jezika,

koji se kreće od svog normalnog poloţaja u ustima prema nepcu (granicasamoglasnika), ali bez suţavanja ili zaustavljanja vazduha iz pluća. Vrh jezikauopšte ne uĉestvuje u pravljenju samoglasnika.

Vrsta samoglasnika zavisi od oblika i poloţaja jezika u ustima. Oni sesmenjuju već prema tome kakav poloţaj zauzima prednji, srednji i zadnji deo jezika,zajedno sa spuštanjem i podizanjem donje vilice. Tako oni samo - glasnici kojinastaju podizanjem prednjeg dela jezika nazivaju se prednji (i, e, 8, ae, itd.); onisamoglasnici koji nastaju podizanjem srednjeg dela jezika, nazivaju se srednji (o, s:);i najzad, oni glasovi koji postaju podizanjem zadnjeg dela jezika, nazivaju se zadnjisamoglasnici (a:, 0:, u, itd.). (Vidi podelu samoglasnika.)

N e p c e (Palate). Ovo je onaj deo usta koji ide od desni gornjih zuba do

poĉetka grla. Razlikuju se tri dela nepca: prednje nepce (Hard Palate), koje je prednjideo neposredno iza desni prednjih gornjih zuba. Taj deo je nepomiĉan ; zadnje nepce

(Soft Palate), koje je meki deo izmeĊu tvrdog nepca i resice. On je pomiĉan i moţeda se spusti tako da vazduh prolazi kroz nos i stvara nosne glasove kao što su ,,m, n,

g", ili da se podigne tako da zatvara



10

usta od nosne šupljine i stvara ĉiste glasove; i, resica (Uvula), koja je krajnji deomekog nepca koje visi.

G 1 a s n i c e (Vocal Cords). One se nalaze sa obe strane dušnika. Po svojoj prirodi to su pokretni i savitljivi nabori sluznicc. Pomoću mišića mogu sc skupljati i

širiti, i na taj naĉin regulišu vazduh koji izlazi iz pluća, stvarajući pojedine vrsteglasova. Kad se giasnice lako dodiruju, tada vazduh iz pluća prclazcći preko njih iizaziva treperenje koje daje glas. To su zvuĉni glasovi. Mcdutim, kad su glasnicerastavljene ili jaĉe udaljene jedna od druge, i takve ostanu za vreme izgovora,vazduh koji dolazi iz pluća ne dodiruje ih, već prolazi bez treperenja i stvaranepotpune glasove. Ovo su bezvuĉni glasovi. (Vidi podelu suglasnika.)

A) SAMOGLASNICI (Vowels)

U engleskom jeziku ima 15 samoglasnika. Od toga je pet ĉistih, koji se u pravopisu pretstavljaju sa pet slova: ,,a, e, i, o, u". MeĊutim, manja razlika u poloţaju

jezika prouzrokuje izvesnu promenu samoglasniĉkog glasa. Tako pored ĉistihglasova stvaraju se kratki ili dugi, potpuno ili nepotpuno artikulisani glasovi ili poluglasovi (s, s:, i, itd.). Manje ĉesta podela samoglasnika, ali u isto vreme inepotpunija, je podela prema osobini glasova. Tako imamo:

a) zatvorene samoglasnike (Closed Vowels), koji nastaju kad se jezik toliko podigne da ima malo prostora izmeĊu njega i nepca (u:, i, itd.),

b) poluzatvorene samoglasnike (Half-CIosed VoweIs), koji zauzimaju prelaznioblik izmedu zatvorenih i poluotvorenih glasova (e, 8, a:, itd.),

c) poluotvorene samoglasnike (Half-Open VoweIs), koji su na prelazu izmeduotvorenih i poluzatvorenih samoglasnika (as, A, itd.),

d) otvorene samoglasnike (Open Vowels), koji nastaju kad jezik leţi poloţen u

donjoj vilici i ostavlja veliki prostor izmeĊu njega i nepca (a, o, itd.). Ipak, najĉešća i najpotpunija podela samoglasnika je prema mestu pravljenja.

Prema ovoj podeli samoglasnike delimo na:a) prednje samoglasnike (Front Vowels), koji se stvaraju podizanjem prednjeg

dela jezika. Tu dolaze: i, i:, e, c, ae, a. b) srednje samoglasnike (Central Vowels), koji nastaju podizanjem srednjeg

dela jezika. Tu dolaze sledeći samoglasnici: 9, 3:.c) zadnje samoglasnike(Back Vowels), koji se prave podizanjem zadnjeg dela

jezika. Tu dolaze ovi samoglasnici: u, u:, o, 0, 0: , A, a:.Slika 2. - Engleski samoglasnici PoloţaJ samoglasnika (po osobini i

(prednji, srednji i zadnji). poloţaju) izgleda ovako: (slika br. 2.).



1 1

PREDNJI SAMOGLASNICI (Front Vowels)

1) Kratko poluzatvoreno „i". Ovako prepisan glas ,,i" je pribliţno sliĉannašem kratkom glasu ,,i" u rcĉi ,,sit". Razlika, koju mnogi ne mogu odmah da shvate, jc u lome što su usne kod engleskog glasa malo zalvo- renije. Ovaj engleski glasizgovara se lako da se jezik postavi nešto niţe nego za glas a izgovori se veomakralko ,,i", tako da pri taĉnom izgovoru potseća ĉas na kratki glas ,,e", a ĉas na kratkiglas ,,i

v. Medutim, poĉctniku se preporuĉuje da ga u poĉetku izgovar a kao vrlo kratko

,,i", a prizvuk glasa ,,e" pojavljuje se kasnije posle istrajnog veţbanja. U pisanom engleskom glas ,,i" se pojavljuje kao: ,,i" ili ,,y" (city ['siti] grad),

,,es" u 3. 1. sadašnjeg vremena i mnoţini imenica (he teaches ['ti:tj/z] — on predaje), a brush — brushes ['brAjVz] ĉetke, itd.; ,,ed" u prostom prošlom vremenu (id), ,,est" utrećem stepenu poredenja (ist), u nenagla- šenim predmecima i domecima except [ik'sept] — izuzev, examine [ig'zćemin] — ispitivati, i u raznim primerima: women ['wimin] — ţene, Sundav ['sAndi] — nedelja, itd.

2) Dugo zatvoreno ,,i:". Ovo ,,i:" je otprilike sliĉno našem glasu u reĉi ,,lik".U engleskom je to dug glas (moţda ne toliko dug kao u našem jeziku), koji seizgovara sa toliko otvorenim usnama koliko ih otvaramo kad hoćemo da zviţdimo.Poredivanjem kratkog ,,i" i dugog ,,i:" izgleda kao da razlika postoji samo u duţini.Medutim, kada bi ,,i" u reĉi "hid" produţili ne bi dobili dugo englesko ,,i:", koje seizgovara u reĉi "head" [hi:d] — paţnja, ili obratno, pošto postoji kvalitetna ikvantitetna razlika izmeĊu glasova u ove dve reĉi.

Glas ,,i:" pojavljuje se u pisanom engleskom kao: ee, e, ea, ei, ie, i, (green [gri:n], be [bi:], mean [mi:n], receive [ri'si:v], field [fi:ld], niachine [mo'Jr-11]* itd.).Zatim u raznim primerima bez pravila: people [pi:pl], itd.

3) Kratko poluzatvoreno ,,e". U engleskim reĉima ovaj glas dolazi samostalnoili u kombinaciji sa ,,i" [ei]. Kada je u kombinaciji sa glasom ,,i", onda je istovetansa našim glasom ,,e": table [teibl], race [reis], itd. Medutim, kada se u reĈima pojavljuje samostalno, onda se razlikuje od našeg glasa ,,e" samo utoliko što je malozatvoreniji. Izgovara se sa malo više podignutim jezikom, usne su zaokruţene kao dase izgovara ,,o", a izgovori se kratko ,,e". Tu on mnogo potseća na francuski glas ,,e"(blć — ţito).

U pisanom engleskom pojavljuje se ,,e" kao: e, ea, a, zatim u raznim primerima bez pravila: let [let], dead [ded], made [meid], many ['meni], says [sez], friend [frend], itd.

4) Kratko poluotvoreno ,,s". Ovaj se glas izgovara kada se jezik postavi maloniţe nego za glas ,,e", sa malo jaĉe otvorenim i zategnutim usnama, kao što se to radikad se ţeli nasmejati. Ovaj glas nikad ne dolazi samo - stalno, već uvek ukombinaciji sa ,,3": there [683], where [w83], itd. Sliĉan je francuskom glasu ,,e" ureĉi „mere" — majka. (Vidi srednje kratko „3" i dvoglasnik ,,G9".)



12

5) Kratko otvoreno ,,ae". Ovaj glas nastaje kada se jaĉe otvore usta za glas,,a" i izgovori se kratko ,,e", tako da ĉas liĉi na naš glas ,,a", a ĉas na glas ,,e".Donekle sliĉan glas postoji u vojvoĊanskom nareĉju prilikom izgovora glasa ,,e" ureĉi „mleko", samo je engleski glas mnogo kraći.

U pisanom jeziku ovaj glas se pojavljuje kao: a, zatim u primerima bezodredenog pravila: cat [kaet], raad [maed], plaid [plsed], itd.

6) Kratko otvoreno ,,a". Ovaj glas je veoma sliĉan našem glasu ,,a" u reĉi,,pas". Izgovara se tako da se usta otvore kao za glas ,,ae", a jezik se nalazi uosrednjem poloţaju. Ovaj glas nikad ne dolazi samostalno, već uvek kao deodvoglasnika ,,ai" ili ,,au": mile [mail], house [haus], itd.

Glas ,,a" pojavljuje se u pisanom jeziku kao: i, y, zatim u raznim primerima bez pravila: pile [pail], sky [skai], buy [bai], neither ['naiĉs], itd.

SREDNJI SAMOGLASNICI (Central VoweIs)

1) Kratko poluotvoreno ,,o". Ovo je glas koji ne postoji u našem jeziku, aveoma je svojstven izgovoru engleskog jezika. To je poluglas ili neartikulisani glaskoji se ĉuje posle svakog glasno izgovorenog suglasnika. Tako, naprimer, kada se izgovara suglasnik ,,b" i malo se otegne glas, (b ---------------- ),onda se ĉuje prizvuk ili neartikulisani glas ( --------- ). Taj prizvuk koji se ĉuje posle svakog izgovorenog suglasnika, izdvojen i skraćen, jeste engleski glas ,,o".Ovaj glas moţe se nauĉiti i pomoću samoglasniĉkog ,,r". Kod samo - glasniĉkog ,,r"vrh jezika teţi da dodirne desni gornjih prednjih zuba. Medutim, kad tako postavljen jezik podignemo malo u sredini i povuĉemo unazad i izgovorimo ,,a", onda se dobijasrednji kratki glas ,,o". Ovaj glas se takoĊe ĉuje prilikom zamuckivanja.

Kratko poluotvoreno „o" pojavljuje se u pisanom jeziku kao: e, er, a, ar, i, o,

or, oar, ough, u, re, ou: moment ['moumont], above [o'bAv], dollar ['dob], ability

[o'biloti], tomato [to'ma:tou], doctor ['dokto], cupboard ['kAbod], Scarborough [;ska:boro], autumn ['o:tom], picture ['piktjo], continuous [kon'tinjuos], itd.

2) Dugo poluzatvoreno ,,o:". Ovaj glas se pravi na isti naĉin kao kratkosrednje ,,o", samo je duţe i malo zatvorenije (vidi objašnjenje za ,,o"). U pi - sanomengleskom on se pojavljuje kao: er, ir, ur, ear, or, zatim u raznim primerima bez pravila: were [wo:j, stir [sto:], spur [spo:], learn [lo:n], worker ['wo:ko], journalist ['djomolist], itd.

ZADNJI SAMOGLASNICI (Back VoweIs)

1) Kratko poluzatvoreno ,,u". Pogrešno je misliti da je ovaj glas isti kao u

našem jeziku. On se moţda samo pribliţno pojavljuje u nekim našim reĉima (udarac,napr.). Za izgovor ovog glasa usta su skoro sasvim zatvo- rena, jezik podignut takoda zatvara prolaz vazduha. U tako stešnjen im ustima stvara se usiljeni glas ,,u", koji je kratak i ne sasvim artikulisan. U pisanom jeziku pojavljuje se kao: u, oo: push [puj], look [luk] itd.

2) Dugo zatvoreno ,,u:". Ovaj glas se izgovara na isti naĉin kao kratko ,,u",samo se jezik nalazi nešto više napred. Duţi je i zatvoreniji od glasa ,,u". On

otprilike odgovara našem dugom glasu ,,u" u reĉi ,,luk" (vrsta pri - mitivnog oruţja).U pisanom jeziku se pojavljuje kao: u, ew, ui, o, eau: rude [ru:d], new [nju:], who

[hu:], beautiful ['bju itifol], itd.



13

3) Kratko poluzatvoreno ,,o". U engleskom jeziku postoje tri vrste glasa ,,o".Prvi od njih prepisuje se fonetski znakom koji je isti kao naše slovo ,,o". To jezadnji kratki i poluotvoreni glas koji najĉešće dolazi kao sastavni deo dvoglasnika,,ou". Po izgovoru je sliĉan našem glasu ,,o", samo je kraći. On se vrlo retko pojavljuje u izgovoru sam, i kada se pojavi onda se nalazi u nenaglašenimslogovima. Evo nekoliko primera gde se on izgovara u dvoglasniku ,,ou" i sam: hole [houl], on!y ['ounli], slow [slouj, so [sou], position [po'zijsn], condense [kon'dens], compose [kom'pouz] itd.

4) Kratko otvoreno ,,D". Ovaj kratki otvoreni glas izgovara se u zad- njemdelu usta kada je jezik u niţem poloţaju nego za glas ,,o". Ustvari, usta se otvorekao da se izgovara ,,a", jezik leţi poloţen u donjoj vilici, a izgovori se kratko ,,o",tako da ovaj engleski glas ĉas potseća na glas ,,a", a ĉas na ,,o". Neki izgovarajuovaj vrlo karakteristiĉan engleski glas više na ,,a", što je u svakom sluĉaju pogrešnije nego kad bi ga izgovarali kao ,,o". U našem jeziku pojavljuje se pribliţanglas u reĉi ,,bol", samo što je on duţi nego u engleskom jeziku. Kad bi našu reĉ

,,pod" izgovorili više otvorenim ustima i usiljenijim glasnicama, dobili bi pribliţnoovaj glas. U pisanom engleskom ovaj glas se pojavljuje kao: o, a, au, ou, ow: lot [lot], what [wot], cough [kof], know!edge ['nolid^] itd.

5) Dugo poluotvoreno „3:". Ovaj glas se razlikuje od kratkog glasa ,,o" samou tome što je znatno duţi i usiljeniji, i usne prilikom izgovora nisu tako širokootvorene. Pošto se ova dva glasa usled nemara ĉesto pogrešno zamenjuju, treba nanjih obratiti naroĉitu paţnju, jer kratki glas upotrebljen umesto dugog ili obratno,menja smisao engleskih reĉi: pot [pot] — lonac, port [po:t] — luka, i sl. U pisanomengleskom ovaj glas se pojavljuje kao: a, au, aw, oo, or, oa, ou, ar: water ['wo:to], pause [po:z], Iaw [lo:], door [do:], more [mo:], coarse [ko:s], thought [9o:t], war [wo:], itd.

6) Dugo otvoreno ,,a:". Srpski glas ,,a" je prednji i jasniji. Englesko ,,a:" je,naprotiv, zadnje i muklo. Prema tome postoji malo sliĉnosti izmeĊu srpskog iengleskog glasa. U srpskoj reĉi ,,kas" samo pribliţno se pojavljuje englesko dugo,,a:". Da bi taĉno izgovorili ovaj engleski glas, moramo srpski glas u reĉi ,,kas" daizgovorimo što dalje u pozadini usta, na taj naĉin što zadnji deo jezika povuĉemošto više unazad. Poĉetnici najlakše nauĉe ovaj glas veţbanjem naizmeniĉnogizgovora prednjeg glasa ,,a" i zadnjeg dugog ,,a:", nastojeći da prvi izgovarajti navrhu usana i sa usnenim suglasnicima, a drugi, naprotiv, što dalje u pozadini usta, sagrlenim suglasnicima. Ovaj dugi glas koji se pojavljuje u drugom sluĉaju (a:) jeengleski glas, veoma svojstven engleskom izgovoru, i zato se s njim treba ozbiljno

pozabaviti da bude što pravilniji.U pisanom engleskom pojavljuje se kao: a (kad posle njega slede dva

suglasnika, u nekim stranim reĉima, i ispred „1" koje se ne ĉita), ar: part [pa:t], lark [la:k], vase [va:z], half [ha:f], i u raznim primerima bez pravila: heart [ha:t], clerk [kla:k] itd.

7) Kratko poluotvoreno ,,A". Za pravilan izgovor ovog glasa treba jezik poloţitiu donjoj vilici, zatim ga povući unazad i podići zadnji deo, pa onda izgovoriti veomakratko ,,a". Prilikom izgovora ovog glasa glasnice su priliĉno usiljene. On uvek dolazi u naglašenom delu reĉi, a u nenagla- šenim slogovima pretvara se u poluglas

Glas ,,A" pojavljuje se u pisanom engleskom jeziku kao: o, u: other [ 'AĈ O], cut

[kAt], itd.



14

B) DVOGLASNICI (Diphthongs)

Dvoglasnik je niz glasova proizvedenih dok jezik ide od jednog izgovornog poloţaja do drugog. Kada se dvoglasnik ,,ai" u reĉi "mile" [mail], izgovori vrlo polako, moţe se ĉuti više glasova dok jezik prelazi od glasa ,,a" do ,,i". Naše uhonaroĉito primećuje prvi i poslednji glas. Upotreblja- vajući ova dva i izbegavajućiostale glasove, dobijamo d v o g l a s n i k .

Engleski dvoglasnici izgovaraju se uglavnom uvek podizanjem jezika_ Prviglas u dvoglasniku je duţi od onog koji mu sledi.

U engleskom jeziku ima devet dvoglasnika: ai, ei, ia, £3, ua, au, ou, 01, 09.

1) Dvoglasnik ,,ai". Ovaj dvoglasnik naziva se dugim zbog udaljenosti koju jezik prelazi prilikom izgovora od jednog samoglasnika do drugog. To je zatvorendvoglasnik koji se pribliţno pojavljuje u našoj reĉi „gajtan", samo što se uengleskom više ĉuje kratko i nejasno ,,i" umesto našeg ,,j".

U nastavku "ice" ,,i" izgovara se ,,i" u nenaglašenom slogu, i ,,ai" unaglašenom: practice ['praektis], advice [s'dvais]. Nastavci "-ide,-ile,-ine" sadrţeskoro uvek dvoglasnik ,,ai": oxide ['oksaid], fertile ['fs^tail], divine [di'vain], itd.

Ovaj dvoglasnik pojavljuje se u pisanom jeziku kao: i (kad mu sledi suglasnik ,,e" koje se ne izgovara): fine [fain], ie : lie [lai], igh : night [nait], y : sky [skai], itd.(Slika br. 3.)

Fonetiĉka tabela engleskih samoglasnika Fonetiĉki znak P r i m e r

a mile [mai l ] — milja

a: part [pa : t ] — deo

A but [ b A t] — al i

aj hat [h<et] — šešir

e let [ le t ] — pus t i t i

e pear [p*:o] — kruška

p ic ture [p ikt jo] — s l ika

o: girl [ go: 1 ] — devojka

i lit [ l i t ] — upaljen

i: read [ r i :d] — ĉ i ta t i

o comb [koum] — ĉešalj

0 box [ boks J — kut i ja

o: sort [sd : t] — vrsta

u put [put] — s tavi t i

u: rude [ ru : d] — grub



15

2) Dvoglasnik ,,ei". Zbog male udaljenosti koju jezik prelazi prilikom izgovoraod jednog samoglasnika do drugog, dvoglasnik ,,ei" je kratak. To je zatvorendvoglasnik koji se pribliţno pojavljuje u našem prezimenu „Veinović", samo je neštokraći, a samoglasnik ,,i" u engleskom dvoglasniku nije tako jasan i otvoren.

U pisanom jeziku ovaj dvoglasnik se pojavljuje kao: a (kad posle njega dodesuglasnik ,,e" koje se ne izgovara): tale [teil], ai : gain [gein], ay: day [dei], i uraznim primerima bez pravila: eight [eit], halfpenny ['heipni], steak [steik], itd.

3) Dvoglasnik ,,ia". Ovaj dvoglasnik dolazi najĉešće na kraju jedno- sloţnihreĉi. U našem jeziku pojavljuje se samo donekle u reĉima sa nastav - kom ,,i(j)a", i tokad je naglašen ili na kraju reĉi (deĉurli(j)a). U engleskom ovaj dvoglasnik ĉesto prati „r". On se ne izgovara osim u sluĉajevima pove- zivanja sa reĉima koje poĉinjusamoglasnikom: here zs ['hisr^ iz) i sl.

U pisanom jeziku ovaj dvoglasnik pojavljuje se kao: ere : interfere [inta'fis], eer : deer [dia], ear : hear [his], i u raznim primerima: fierce ['fias], idea [ai'dia], itd.

4) Dvoglasnik „es". Ovo je srednji dvoglasnik koji se ni pribliţno ne

pojavljuje u našem jeziku. On takoĊe dolazi na kraju jednosloţnih reĉi, i glas ,,r"koji ga ĉesto prati, izgovara se samo u onim sluĉajevima kad je potreban za povezivanje sa sledećom reĉi koja poĉinje samoglasnikom: where /s ['we9r iz], i sl.

5) Dvoglasnik „ua". Ovo je takoĊe srednji dvoglasnik. U srpskom jeziku se pojavljuje pribliţno u uzviku ,,ua!", koji masa uzvikuje prilikom negodovanja. OntakoĊe dolazi na kraju jednosloţnih reĉi, i glas ,,r" koji ga ĉesto prati, izgovara sesamo u onim sluĉajevima kad je potreban za povezivanje sa sledećom reĉi koja poĉinje sa samoglasnikom: tour is ['tuar^ iz].

(prednji): ei, ai.

U pisanom jeziku pojavljuje se kao: ere : there [6ea], ear : pear [pes], air : air [es], are : dare [des], i u raznim primerima: their [6e3], aeroplane

(srednji): is, ua, ea.



16

Ovaj dvoglasnik pojavljuje se u pisanom jeziku kao: oor : poor [pus], ur :

during [djudrig], itd.

6) Dvoglasnik „au". Ovo je zadnji zatvoren dvoglasnik, koji se samo pribliţno pojavljuje u našoj reĉi „bauk". U engleskom ovaj dvoglasnik poĉinje sa

,,a:" (kao u reĉi father ['fa:dd], i završava se slabim i neusiljenim ,,u".Dvoglasnik ,,au" pojavljuje se u pisanom jeziku kao: ou : about [a'baut], ow

: down [daun], ough : plough [plau], itd. (Slika br. 5.)

o

Slika 5. — Engleski dvoglasnici (zadnji): oi, ou, au.

7) Dvoglasnik „ou". Ovo je zadnji zatvoren dvoglasnik koji se samo pribliţno izgovara u srpskoj reĉi „samouk". U engleskom ovaj dvoglasnik poĉinjesa srednjim ,,o" a završava se slabim i neusiljenim ,,u".

U pisanom engleskom on se pojavljuje kao: o : go [gou], oa : loaf [louf], oe :foe [fou], ow : slow [slou], ough : though [6ou], ou : soul [soul], eau : bureau ['bjuarou], itd.

o Y /\

l/au



8) Dvoglasnik ,,Di". Ovo je zadnji zatvoren dvoglasnik koji se ne pojavljuje usrpskom jeziku. U pisanom jeziku pojavljuje se kao: oi : boil [boil], oy : boy [boi],itd.

9) Dvoglasnik ,,DO". On se nekad i ne smatra ĉistim dvoglasnikom, jer se uvek

moţe zameniti glasom ,,o:": door [doo ili do:], boar [boo ili bo:], itd.

C) SUGLASNICI (Consonants)

Engleski suglasnici nisu u toku razvitka engleskog jezika pretrpeli tako velike promene kao što je to bio sluĉaj sa samoglasnicima. Oni su se pokazali postojaniji iopšte uzevši zadrţali su većinu svojih ranijih osobina. Ovo je naroĉito vaţno zastrance, jer su engleski suglasnici na taj naĉin deo izgovora, koji ima najvišedodirnih taĉaka sa njihovim maternjim jezikom.

Opšta podela suglasnika je na zvuĉne i bezvuĉne, prema tome da li se glasstvara treperenjem glasnica ili ne:

Zvuĉni su: b, d, d3, g, j, m, n, 1, r), r, z, 3, 6, v, w.

Bezvuĉni su: f, h, k, p, s, J, t, 0, tj.

Suglasnici se mogu takoĊe podeliti: a) prema osobini, i b) prema mestu

pravljenja.

a) Prema osobini suglasnici se dele na:

1) Nosne: m, n, 13.

2) plozivne: b, d, g, k, p, t.3) frikativne: zvuĉne i bezvuĉne (vidi gore). 4) boĉne: 1.

2 Gramatika engleskog jezika

Fonetiĉka tabela engleskih dvoglasnika Fonetiĉki znak P r i m e r

ai mile [mail] milja

ei plate [pleit] tanjir

io dear [dio] drag

80 pear [peo] kruška

uo poor [puo] siromašan

au down [daun] dole

ou hole [houl] rupa

oi boy [boi] deĉak

00 door [doo] vrata

N a p o m e n a : Ovde treba takoĊe pomenuti engleske troglasnike (Thriphthongs) kojih ima pet:aio, auo, eio, ouo, oio,. Evo nekoliko primera: fire [faio], hour [auo], layer [leio], lower [louo],

lawyer ['loio], itd.

17



18

b) Prema mestu pravljenja suglasnici se dele na:

1) Usne: b, m, p, w.2) Zubne: f, v, 0, 6.3) Alveolarne (koji se prave na desnima): d, 1, n, r, s, z, j", 3.

4) Nepĉane: d3, g, j, k, 13, t, tj.5) Grlene: h.

Ovde će biti govora o svim engleskim suglasnicima u pogledu pravila 0 izgovoru i pisanju, kao i o razlikama izmeĊu engleskih i srpskih glasova. Za oneglasove koji nemaju odgovarajuće slovo latinice, uzeti su takode znakovi izfonetiĉke azbuke1.

1) Suglasnik ,,b". Ovo je usni plozivni suglasnik koji se ne razlikuje mnogood našeg. Pravi se zaustavljanjem vazduha na usnama. U pisanom jeziku kao i u prepisivanju on se pojavljuje kao ,,b": beg [beg], bread [bred], bull [bul], itd.

,,B" se ne izgovara posle ,,m", na kr aju reĉi: comb [koum], i ispred ,,t": doubt

[daut], itd.2) Suglasnik ,,c". U govornom engleskom ne postoji glas ,,c", već samo

pisano, koje se izgovara kao: k, s, J, a ponekad ,,z".,,C" se izgovara kao ,,k" kad se naĊe ispred ,,a, o, u" ili nekog suglasnika:

call [ko:l], cup [kAp], corn [ko:n], ili picture ['piktjo]. On se takoĊe ĉita ,,k" kad jena kraju sloga, a iza njega ne dolazi ,,i" ili „e": academy [o'kćedomi], civic ['sivik],itd.

,,C" se izgovara kao ,,s" kad se nade ispred ,,e, i, y": civil ['sivil], glance [gla:ns], vice [vais], itd.

,,C" se izgovara ,,J" kada se u istom slogu posle ,,ce" ili ,,ci" nalazi još jedansamoglasnik, ili kad se ,,sc" naĊe ispred ,,i": ocean ['oujon], conscience ['konjons],

itd.,,C" u kombinaciji sa ,,s" (sc) moţe, ali ne mora da se izgovori ,,z": discern

[di'zo:n ili di'so:n], itd.

3) Suglasnik ,,ch". Njegov fonetiĉki znak za prepisivanje je ,,tj"; izgovara semalo mekše nego naš glas ,,ĉ".

,,Ch" se izgovara kao ,,tj" kad je u pisanom jeziku pretstavljen sa: tch : fetch [fetj], tu (u nenaglašenom slogu, obiĉno u kombinaciji „ture") : nature ['neitjo], ti (unenaglašenom slogu, obiĉno u kombinaciji „stion") : question ['kwestJon], itd.

„Ch" se izgovara ,,J" u reĉima koje su pozajmljene iz francuskog jezika 1 koje su zadrţale ovaj glas: machine [mo'Ji:n], moustache [mos'ta:J], itd.

„Ch" se izgovara kao „k" u reĉima uzetim iz latinskog ili grĉkog: echo

['ekou], character ['kaerokto], itd. Izuzeci su: church [tJo:tJ], archbishop [a:tJ'biJop],itd.

,,Ch" se ne ĉita u reĉima kao što su: yacht [jot] i sl. Grupa „sch" se uvek ĉita

„sk": school ['sku:!], itd.

1 Za razliku od samogiasnika i dvoglasnika ovde je radi praktiĉnosti izvršeno iz - laganje

suglasnika od slova ka glasu.



2*

19

4) Suglasnik ,,d". Ovaj se glas izgovara na prelazu izmeĊu desni i prednjegnepca. Pogrešno je smatrati ga istim glasom kao što je naše ,,d", pošto se naše ,,d" izgovara na gornjim prednjim zubima.

U pisanom jeziku i u prepisivanju pretstavljen je sa ,,d": day [dei], cleaned ['kliind], needed ['niidid], itd.

,,D" se nc izgovara u prvom slogu nekih reĉi: handsome ['haenssm],Wednesday ['wenzdi], handkerchief ['hćegkatfif], itd.

,,D" se u nekim sluĉajevima ĉita kao ,,d3". To se dogaĊa kad posle njegadolazi ,,i, e, u": soldier ['souldô], itd.

5) Suglasnik ,,d3". Ovaj nepĉani glas ne razlikuje se mnogo od našeg. U pisanom jeziku pojavljuje se kao: j, g, d, : jam [d3aem], George [^30^3], soldier ['soukô], itd.

6) Suglasnik ,,f". Ovaj se glas potpuno podudara sa našim suglasnikom ,,f". U pisanom engleskom pojavljuje se kao: f : loaf [loufl, ff : off [of], ph : photograph [Toutogra:f], gh : laugh [la:f]. U reĉi "of" i njenim sloţenicama ,,f" se izgovara ,,v":

of [ov, ov], hereof ['hiorov], itd.

7) Suglasnik ,,g". Ovo je zadnjencpĉani glas koji uglavnom odgovara našem. U pisanom engleskom pojavljuje se kao: g : get [get], gh : ghost [goust], ex (isprednaglašenog samoglasnika ili muklog ,,h") : exact [ig'zaekt], exhibit [ig'zibit], itd.

,,G" se izgovara kao ,,g" kad stoji ispred ,,a, o, u" ili „1, r, s". Tada je fonetskiznak takode ,,g": go [gou], gay [gei], gun [gAn], glad [glaed], grow [grou], itd. Izuzecisu ponekad kad se ,,g" nade ispred ,,e, i, y": get [get] i sl.

,,G" se izgovara kao ,,d3" kad stoji ispred ,,e, i, y": rage [reid3], engine ['endîn],itd.

,,G" se izgovara kao „3" u nekim reĉima uzetim iz francuskog koje su zadrţale

svoj izgovor: garage ['gaera^] i sl.,,G" se uopšte ne izgovara na poĉetku reĉi ispred ,,n" u istom slogu, i na krajureĉi u istom slogu ispred ,,m, n": gnat [naet], sign [sain], itd.

8) Suglasnik ,,gh". Ovaj suglasnik moţe da se izgovara kao ,,g": ghostly ['goustli], f (na kraju sloga) : cough [kof], k (na kraju sjoga) : hough [hok], itd.

,,Gh" se ne izgovara posle samoglasnika ,,i": high [hai], posle samoglasnika

,,i" i ispred ,,t": right [rait], posle ,,u" u istom slogu: though [6ou], posle ,,ou" aispred ,,t" u istom slogu: brought [bro:t], posle ,,au" i ispred ,,t" u istom slogu: taught [to :t], posle ,,au" i ispred ,,t" iza kog dolazi jedan slog: daughter ['do:to],itd.

9) Suglasnik ,,h". Ovaj grleni glas se mnogo

razlikuje od našeg. On je mnogo blaţi i ne izgovara se s jakim pritiskom vazduha iz pluća. U pisanom engleskom pojavljuje se kao: h : here [hio], wh:whose [hu:z], itd. Onse ne izgovara u nekim reĉima: heir \J [eo], honest ['onist], honou



20

10) Suglasnik Ovaj nepĉani glas uglavnom se podudara sa našim. U pisanom jeziku pretstavljen je slovima ,,u" u kombinacijama ,,ue, ui", ,,e" u kombinacijamasa ,,\v" (kao ,,ew") i najzad slovom ,,y": usual ['ju:- 3U3l], netv [nju:], hideous ['hidjss], itd.

Inaĉe, suglasnik ,,j5' u pisanom jeziku iskljuĉivo se izgovara kao ,,d3": jam

['d3acm], just ['d^ASt], itd.11) Suglasnik ,,k". Ovaj nepĉani glas vrlo se malo ili skoro ništa ne razlikuje

od našeg. Ĉita se i prepisuje iskljuĉivo kao ,,k". U pisanom jeziku pojavljuje se kao:

k : \valk [wo:k], c (ispred ,,o, a, u, 1, r, m") : cold [kould], ch : chemist ['kemist], cu :

biscuit ['biskit], que (na kraju reĉi) : picturesque ['piktjs'resk], itd. On se ne izgovaraispred ,,n" u istom slogu: knee [ni:], i sl.

12) LSuglasnik ,,1". ,,L" moţe u engleskom da bude suglasnik i samo - glasnik.Kao suglasnik on je istovetan sa našim glasom i pojavljuje se na poĉetku reĉi ilisloga ispred samoglasnika ili izuzetno ispred suglasniĉkog

glasa ,,j": laid [leid], Icft [left], million ['miljsn], itd.MeĊutim, kad suglasnik „1" doĊe u nenaglašenom slogu ispred kog dolazi naglašenslog, onda on vrši ulogu samoglasnika. To se najĉešće dogada kad „1" doĊe na krajureĉi ili ispred suglasnika. Samoglasniĉko „1" izgovara sc tako da se jezik postavi zaizgovor glasa ,,u", zatim da se tako poloţen jezik povuĉe unazad, i onda izgovori„1". 111 obratno da se postavi jezik za naše ,,I" i onda izgovori usiljeno ,,u": battle [baetl], bridle [braidl], couple [kApl], \vcll [vvel], itd. (Slike br. 7 i 8.)

Suglasnik ,,l" se ne izgovara: kad se naĊe posle ,,ou" i ispred ,,d": could [kud], ispred ,,m, f, v, k": palm [pa:m], half [ha:f], salve [sa:v], clialk [tJo:k], itd. U svimsluĉajevima lcada ispada „1", samoglasnici postaju dugi.

13) Suglasnik "m". Ovaj nosni suglasnik potpuno

se podudara sa našim glasom. U pisanom jeziku pojavljujese kao: "m" (takodje u prepisivanju): dim [dim], name [neim], i sl. Ne izgovara se na poĉetku reĉi ispred 'n":

mnemonics [ni:'moniks] itd.14) Suglasnik *'n". Ovaj nosni suglasnik se takodje

podudara s našim glasom. U pisanom jeziku uvek se pojavljuje kao "n" (takodje u prepisivanju). Ne izgovara se na kraju reĉi posle "m":

autumn ['o: tom], ali: autumnal [o:'tAmn3l].

/ -

Slika 7. — Suglasniĉko "1".

SI.9-

Suglasnik "n"

Slika 8. — Samoglasniĉko "l4'.



21

15) Suglasnik ,,ng" ili „g". Ovaj suglasnik se skoro uvek pretstavljafonetiĉkim znakom „g", a samo retko kao „i]g". Ovaj glas ne postoji u našem jeziku,ali nešto sliĉno postoji u nekim našim reĉima (banka, dan - guba). On se izgovaratako da se jezik podigne za izgovor glasa „g", a vazduhkojim treba da se izgovori glas „n", pusti kroz nos. Pogrešno je i rogobatno izgovarati „g", kao što je takode nedopustivoizgovarati samo „n".

„G" se moţe izuzetno izgovoriti posle „g", i to: udrugom i trećem stepenu poreĊenja prideva: long- longer-

longest [lorj, 'loggo, 'loggist], strong-stronger-stron- gest' [strog, 'stroijgo, stroggist], itd., u sredini reĉi ispredsamoglasnika ili ispred „1" ili „r": finger ['figgo], angry

['aeogri], itd.Glas ,,i]" u kombinaciji sa „k" (qk) pojavljuje se na

kraju naglašenog sloga koji se završava sa „c, ch, k, qu": ink [iqk], anchor ['aerjko], uncle ['Arjkl], itd.

16) Suglasnik ,,p". Ovaj se glas uglavnom ne razlikujeod našeg. Pravi se zaustavljanjem vazduha na usnama. U pisanom engleskom pojavljuje se kao: p : lip [lip]. Ne izgovara se na poĉetku reĉiispred „n, s" i u sredini ili kraju reĉi ispred „b, s, sh, t": psalm [sa:m], receipt [ri'si:t],i sl.

17) Suglasnik ,,ph". Ovaj suglasnik moţe se izgovarati kao „f, v, p":philosophy [fi'losofi], Stephen ['stiivn], diphthong ['dipOoij], itd.

18) Suglasnik „q". On dolazi uvek u kombinaciji sa „u" [qu] i prepisuje se sa „kw": queen [kwi:n], itd.

19) Suglasnik ,,r". Kako u srpskom tako i u engleskom jeziku postoji

samoglasniĉko i suglasniĉko „r". Suglasniĉko „r" u engleskom jeziku samo donekle potseća na naš glas. Ono se izgovara tako da se vrh jezika podigne na gore, ali tako da ne dodirujenepce, i onda se izgovori „r". Trcba paziti da je jezik ukoĉen i da ne treperi, tako da vazduh koji prelazi prekonjcga teĉe bcz prekidanja. Ostali deo jezika leţi poloţenu donjoj vilici, sliĉno kao kad izgovaramo samoglasniĉko

„l". Ovakvo ,,r" najĉešće se pojavljuje na poĉetku rcĉi ilisloga ispred samoglasnika, i prepisuje se takode sa ,,r":

read [ri:d]. U pisanom englcskom pojavljuje se kao: r:ring [riq], wr:write [rait], rh:rhyme [raim], itd. (Slika

br. 11.) Samoglasniĉko „r" se izgovara prema ranijim

pravilima za suglasniĉko ,,r", samo je jezik povuĉen više unazad. Tako izgovorcn glas „r" je vcoma sliĉan srednjem kratkom ,,o", pa se taj isti znak upotreb- ljavaza fonetsko prepisivanje ovog glasa. On se pojavljuje u pisanom jeziku kao: er, ar, or, re (na krajureĉi ili nenaglašenog sloga): miner ['maino], coliar ['kolo], theatre ['Gioto], terror ['tero], itd. Ne izgovara se katkad na kraju reĉi ili ispred suglasnika. Samoglasnik koji dolazi isprcd ispuštenog „r" postaje dug: far [fa:], arm [a:m], form [fo:m], itd.

Sl. 10. — Suglasnik

" i f .

Slika 1 1 . — Suglasniĉko(isprekidana crno- bcla

crta pokazujesanioglasniĉko "r").



22

20) Suglasnik ,,s". Ovaj se glas uglavnom podudara sa našim glasom. U pisanom jeziku pojavljuje se kao: s : least [li:st], c (ispred ,,e, i, y"): piece [pi:s], u

raznim skupinama ,,se, si, sci, isc, x, chs, sch": sick [sik], supper ['sApo], itd.

,,S" se izgovara kao ,,z" kao završni glas kod nekih glagola i imenica: use

[ju:z], house-houses [haus-hauziz], itd.

,,S" se izgovara kao ,,J" u kombinaciji sa ,,i, u", ili ,,ssi, ssu", kao: version

['vaijan], sure [Jua], passion ['paejon], issue ['ijju:], itd.

,,S" se izgovara „3" u kombinacijama ,,si, su" u sredini ili na kraju reĉi, ilisamo u kombinaciji ,,ssi": vision ['vi33n], pleasure ['ple33], scission ['si33n], itd.

21) Suglasnik ,,sh". Ovaj glas se uglavnom podudara sa našim glasom ,,š".Fonetiĉki znak za prepisivanje je ,,J": fish [fij], dish [dij], itd. (Vidi ,,s".)

22) Suglasnik ,,t". U engleskom jeziku ovaj glas je nepĉani, a ne zubni kao unašem jeziku. Izgovara se tako da se vrh jezika pritisne o nepce, a boĉne strane uzzube gornje vilice, tako da vazduh teško prolazi, i onda se sa malo jaĉim udaromvazduha izgovori ,,t". (Slika br. 12.) On se takoĊc moţe nauĉiti izgovarati pomoćunepĉanog glasa ,,ĉ". Postavi se jezik onako kako on stoji kadse izgovara ,,ĉ", i onda umesto ,,ĉ" izgovori se ,,t". Englesko

,,t" je mnogo oštrije nego naše, moţda zbog sliĉnosti koja uengleskom jeziku postoji kod glasova „0" i „5" (th).

23) Suglasnik ,,th" ili „5". ,,Th" u govornom jeziku pretstavlja dva posebna glasa, veoma karakteristiĉna i istotako vaţna za engleski izgovor. Prvi se pretstavljafonctiĉkim znakom „5", i zove se zvuĉno ,,th", a drugi „0" izove se be- zvuĉno ,,th".

Zvuĉni suglasnik „5" nc postoji u našemjeziku i svakozamenjivanje sa ,,d" ili ,,t" je potpuno po- grešno. On seizgovara tako da se vrh jezika postavi izmeĊu zuba i davrlo malo viri napolje, zatim se pritisne blago zubima takoda vazduh kojim izgovaramo ovaj glas teško prolazi. Pritako postavljenom jeziku, izgovara se kratko ,,d". Pogrešno je kad se prilikom izgovora ĉuje bilo koji odsledećih glasova ,,c, z, ts, dz, dh". (Slika br. 13.)

ZvuĈni glas „5" se pojavljuje na poĉetku reĉi, nakraju glagola koji se završavaju na muklo ,,e",

i u sredini kad se on nade izmedu samoglasnika: then

[6en], bathe [beiĉ], father [Ta:53], itd. Slika 13. — Zvuĉnisuglasnik "5".

Slika 12.Suglasnik <4t"



23

24) Suglasnik ,,th" ili „6". Ovaj bezvuĉni glas ne postoji takoĊe u našem jeziku. Izgovara se sa istim poloţajem jezika kao kod zvuĉnog ,,ĉ", samo što jezik nije pritisnut zubima i vazduh slobodno prolazi izmedu

jezika i zuba. Pri tako postavljenom jeziku, izgovara se

kratki glas ,,t". Ovako izgovoren glas je piskav i pomalo

neĉujan. Pogrešno je umesto njega izgovarati ,,t" ili bilo

koji od sledećih glasova ,,s, z, dz" itd.: bath [ba:Q], three

[Gri:], both [bouO], hearth [ha:0], itd. Ovaj se glas

najĉešće pojavljuje na poĉetku ili kraju reĉi. (Slika br.14.)

25) Suglasnik ,,v". Ovaj se glas razlikuje od

našeg utoliko što gornji zubi ne dodiruju samo donju

usnu, nego je ĉak pritiskuju. U pisanom jeziku pojav -

ljuje se kao: v : very ['veri], various ['veariss], veal [vi:l], f :(vidi suglasnik „f"), ph (vidi suglasnik ,,ph").

(Slika br. 15.)

26) Suglasnik ,,w". Ovaj usni glas ne postoji usrpskom jeziku. U engleskom on moţe da bude sa-moglasnik i suglasnik, ili da se uopšte ne izgovara. Kaosamoglasnik se obiĉno pojavljuje na kraju reĉi i sliĉan jesamoglasniku ,,u": blow [blou], few [fju:], threw [Oru:],itd. Ovo samoglasniĉko ,,w" (u) moţe da posluţi kaoosnova za izgovaranje suglasniĉkog ,,w", koje se skorouvek nalazi na poĉetku reĉi ili sloga. Izgovara se tako dase usta postave kao za izgovor to jest za ,,u". Tada usta poprimaju oblik koji se stvara kad hoćemo da zviţdimo.Tako postavljenih usta, ne izgovara se ,,u", već samo ono što sledi iza ,,w", naime,ostatak reĉi. Ustvari, moţe se reći da tu postoji pri - premni i izgovorni deo.Pripremni deo je postavljanje usta za ,,u" ili zviţdanje, a izgovorni se sastoji uizgovaranju ostatka reĉi. Pojedinaĉan glas je skoro nemoguće izgovoriti. Ovakorastavljanje na pripremni i izgovorni deo treba raditi sve dotle dok se ovaj glas potpuno ne uveţba: well [w | el], water [w | o:ts], wing [w | iq], itd.

U pisanom jeziku ovaj glas se pojavljuje kao: w (na poĉetku reĉi i ispredsuglasnika): wall [wo:l]. twin [twin], itd., u (u kombinaciji s ,,q, g", tojest ,,qu, gu"):quite [kwait], language ['liei]gwid3], itd., o : once [wAns], itd.

,,W" se ne ĉita ispred ,,r" u istom slogu, u reĉima gde je ono blizu poĉetku reĉii ponekad ispred ,,h": wrote [rout], sword [so:d], whole [houl], itd.

27) Suglasnik ,,x". Ovaj suglasnik izgovara se kao: ,,ks, k, gz, z".Kao ,,ks" izgovara se u jednosloţnim reĉima na kraju ili višesloţnim

reĉima u poĉetnom naglašenom slogu ili u slogu koji prethodi drugom na - glašenomslogu: box [boks], exit ['eksit], exclaim [iks'kleim], itd.

Kao ,,k" se izgovara kad se posle ,,x" nalazi ,,i" ili ,,u": anxious ['aegkjos], luxury ['UkJori], itd.

Slika 14. Bezvuĉnisuglasnik "o"-

Slika 15. Suglasnik "v".

samoglasniĉkog ,,w",



24

,,X" se izgovara kao ,,gz" (izuzev nekoliko izuzetaka) kada iza njega doĊenaglašen slog koji poĉinje samoglasnikom, ili sa ,,h" koje se ne izgovara isamoglasnikom koji je naglašen: exist [ig'zist], exalt [ig'zo:lt], example [ig'za:mpl], exhibit [ig'zibit], itd.

,,X" se izgovara kao ,,z" na poĉetku reĉi: xanthic ['zsenBik], xebec ['ziibek],itd.

28) Suglasnik ,,y". Ovaj suglasnik moţe biti takode i samoglasnik. Kaosamoglasnik je ili kratko prednje ,,i", ili deo dvoglasnika ,,ai, ei": system ['sistom], sky [skai], they [6ei], itd. ,,Y" se pojavljuje kao suglasnik samo na poĉetku sloga, akao samoglasnik na kraju ili sredini reĉi: yet [jet], hurry ['hAri], itd.

29) Suglasnik ,,z". Ovaj englesk i suglasnik se uglavnom podudara sa našim. U pisanom jeziku pojavljuje se kao: z : size [saiz], s (u sredini ili na kraju reĉi): his [hiz], houses ['hauziz], itd.

30) Suglasnik „3". Ovaj suglasnik se skoro potpuno podudara sa na - šim ,,ţ".U pisanom jeziku pojavljuje se kao: su, si, ssi, g: pleasure ['ple3o], vision ['viôn],

scission ['siôn], garage ['gaera^], itd.

NAGLASAK (Accent or Stress)

Engleski naglasak je u d a r a n, a ne muziĉki kao u našem jeziku. Prema tome

naglasak u engleskom jeziku postiţe se jaĉim izgovaranjem pojedinih samoglasnika

Fonetiĉka tabela engleskih suglasnika Fonetiĉki znak P r i m e r

b beg [beg] moliti

d dark [da: k] taman

dg jail [dgeil] zatvo:

f foot [f ut ] stopalo

g girl [ga :l ] devojka

h housc [hous] kuća j yet [jet] još

k 'walk [wo:k] šetati 1 light [lait] svctlo

m mile [mail] milja

n now [nau ] sada

wing [wir j] krilo

P put [put] s tavi t i

r read [ r i : d] ĉ i ta t i s sit [si t] sedeti

.r ship [ J ip] laĊa

t town [ta un] grad

9 this [6is ] ovaj

e three [ or i : ] t r i▼ very ['vc ri] vrlo

Vf >vell [wel] dobro

t X chin [t.f in] brada

z zeal [ z i : J ] ţar 3 usual ['ju'.ûsl] obiĉan



25

u slogu, a ne dizanjem i spuštanjem glasa. Zato moţemo da kaţemo da je onaj slog uizgovorenoj reĉi ili izrazu koji se istiĉe jaĉinom i snagom izgovora od ostalihslogova naglašen, dok je glas ili slog koji je izgovoren sa srazmerno manjom snagom

nenaglašen. U reĉima pre- pisanim fonetiĉkom azbukom, naglasak se oznaĉava podignutom zapetom ('), i naglašenim se slogom smatra onaj koji se nalazi s des'nestrane naglaska, tj. podignute zapete: dependent [di/^tfdont], usual [7w:3usl], itd.Reĉi ne moraju da imaju samo jedan naglasak. Tako u nekim višesloţnim reĉima postoji i drugi naglasak, koji se oznaĉava obiĉnom zapetom. To je polunaglasak (,):

examination [ig,zaemi'neiJon], itd.Treba razlikovati dve vrste glavnog naglaska:

a) naglasak reĉi (Word Stress), ib) naglasak reĉenice (Sentence Stress).

a) NAGLASAK REĈI (Word Stress)

Većina engleskih reĉi sa dva ili više slogova ima jedan naglašen slog; ostali su

nenaglašeni. Ne postoje pravila po kojima se moţe odrediti koji je slog u jednoj reĉinaglašen, a koji nije. Zato je potrcbno u svakoj poje - dinoj reĉi nauĉiti naglasak, jer pravila o odreĊivanju naglaska imaju više izuzetaka nego što je dopustivo da jedno pravilo to i ostane.

Sve jednosloţne reĉi izgovorene pojedinaĉno su naglašenc, pa se obiĉnonaglasak i ne stavlja: but [bAt], class [kla:s], black [blaek], itd.

Dvosloţne reĉi mogu da imaju naglasak:

a) na prvom slogu: second ['sekond], mother ['mAĈo], itd. b) na prvom i drugom slogu: seventeen ['sevn'ti :n], itd.c) na drugom slogu: suppose [so'pouz], beside (bi'said), itd.

Trosloţne reĉi mogu da imaju naglasak:a) na prvom slogu: demonstrate ['demonstreit], itd.b) na drugom slogu: adherent [od'hioront], itd.c) na trećem slogu: employee ['emploi'i:], itd.d) na prvom ili drugom slogu: doctrinal ['doktrinol,dok'trinol], itd.e) na prvom ili trećem slogu: opportune ['opotju:n, opo'tju:n], itd.

Reĉi sa više od tri sloga imaju naglasak na prvom, drugom slogu ili trećemslogu, ali uvek sa poluglasom ispred glavnog naglaska: capitalist ['kaepitolist], demonstrative [di'monstrotiv], apparatus [,cCpo'reitos], itd.

Sloţenice imaju ili samo glavni naglasak ili glavni i polunaglasak. MeĊutim,

sloţenice sa jednim naglaskom su mnogo ĉešće: bookbinding ['buk- baindig], dining-room ['dainigrum], fireplace ['faiopleis], itd.Dvostruki naglasak pojavljuje se kod onih sloţenica koje imaju za prvi deo

neki pridev ili je druga reĉ od naroĉite vaţnosti: good-looking ['gud'lukig], second-hand ['sekand'hţend], gas stove ['gres 'stouv], itd.

One mogu imati takoĊe naglasak na drugom slogu: ourselves [aus'- selvz], itd.

b) REĈENIĈNI NAGLASAK (Sentence Stress)

Reĉeniĉni naglasak zavisi od vaţnosti pojedinih reĉi u reĉenici. Ukoliko je jedna reĉ u reĉenici vaţnija za njen smisao, utoliko je ona naglašenija. U reĉenici sunajvaţnije reĉi imenice, pridevi, pokazne i upitne zamenice, pomoćni glagoli (izuzev



26

,,to have", koji je ĉesto nenaglašen iako se pojavljuje u jakom obliku hsev), inajzad prilozi:

What do you think of the weather?['wot dju: '0ir)k ov 6o 'we6o?]

Medutim, kada iz bilo kog razloga ţelimo da naglasimo jednu reĉ u reĉenici,onda se naglasak te reĉi pojaĉava, a kod ostalih slabi:

I never gave you that book (sve reĉi su naglašene pod- ai 'nevo 'geiv 'ju:'ĉaet 'buk jednako)

meĊutim I never gave you that book ai 'nevo geiv 'ju:

ĉaet 'buk

(reĉi "never", "you" i "book" je trebalo istaći i zato su one zadrţale svoje naglaske).

RITAM I INTONACIJA

(Rhythm and Intonation)

Ritam je smenjivanje naglašenih i nenaglašenih slogova u govornom jeziku.Tako u reĉenici:

I should be glad if you would come in and see me next Saturdaynaglasci su rasporedeni na sledeći naĉin:

ai Jud bi: 'glaed if ju: kom ond 'si: mi: nekst 'saetadi

Iz te kombinacije naglašenih i nenaglašenih reĉi proizilazi ritam u ovoj re - ĉenici. Naglašavanje reĉi u prozi je potpuno nepravilno, pa je zbog toga i ritam nepravilan,tj. potpuno naglašeni slogovi ne pojavljuju se u redovnim razmacima. U poeziji

raspored naglašenih i nenaglašenih slogova je u osnovi pravilan, iako ponekad postoje razlike koje se pojavljuju da bi se razbila monotonija stiha.

Intonacija obuhvata varijacije koje se pojavljuju u dizanju i spuštanju gla sa u povezanom razgovoru. Prema tome, intonacija se razlikuje od na - glaska i ritma, ali je njihov uzajamni odnos veoma vaţan.

U delu reĉenice u kojem se pojavljuju bezvuĉni glasovi, ne moţe biti ni reĉi ointonaciji, jer ona oznaĉava muziĉku stranu u engl eskom govornom jeziku. Broj bezvuĉnih glasova koji se pojavljuje u vezanom razgovoru je daleko manji u poreĊenju sa zvuĉnim glasovima. Zato se intonacija po - javljuje samo u zvuĉnimglasovima.

U obiĉnom govoru stalno se smenjuje visina glasova, i prema t ome

razlikujemo dva glavna dela u intonaciji: dizanje i spuštanje glasa. Kada se ureĉenici ne pojavljuje ni jedno ni drugo, onda je tok reĈenice ujednaĉen.

Razlika u upotrebi intonacije zavisi od okolnosti pod kojima je neka reĉenicaizgovorena. Uporedimo samo recitovanje, govor uzbuĊenog lica i zatim normalangovor, pa lako moţemo da uoĉimo jasne razlike u vrstama intonacije.

U oznaĉavanju intonacije upotrebljavaju se sledeći znaci:/za podi - zanjeglasa,\za spuštanje glasa. Evo dva primera engleske intonacije re- ĉenice:

They arrived yesterday

\---------------------------------------- (spuštanje glasa)



27

Can you come with me?

/• /

---------------------------------------- (podizanje glasa)

JAKI I SLABI OBLICI

(Strong and Weak Forms)

Izvestan broj engleskih reĉi koje se ĉesto upotrebljavaju u svakodnev - nomgovoru imaju dva ili više izgovora. Uglavnom, razlikuju se d v a glavna oblika: jedan j a k i oblik, koji se obiĉno pojavljuje u naglašenom delu reĉi ili reĉenice i usebi sadrţi potpun glas; zatim jedan ili više s 1 a b i h oblika, koji se, naprotiv, pojavljuju u nenaglašenom delu reĉi ili reĉenice i u sebi sadrţe poluglasove. Evoliste najĉešćih jakih i slabih glasova:

Jaki oblik Slabi oblik

a ei 0

am aem om, m

an aen on, n

and aend ond

as aez oz

at aet ot

but bAt bot

can kaen kon, kn

could kud kod

for fo: fo:, fo

from from fromhad haed hod, od, d



28

INTERPUNKCIJA (Punctuation)

Znaci interpunkcije upotrebljavaju se radi lakšeg ĉitanja tekstova. Zato jenjihova uloga dvojaka: da na prvi pogled pokaţu odnos raznih delova u reĉenici i dana veštaĉki naĉin iskaţu intonaciju reĉenice (napr. uzviki - vanje, pitanje i sl.) iubacivanje sporednih momenata u osnovu priĉanja (napr. zagrade, navodi i sl.).Znaci interpunkcije su:

1) Taĉka (.) (Full stop, Full Point, Period), koja se upotrebljava da pokaţezavršetak reĉenice i za skraćivanje reĉi:

He never eats cakes. Yard (yd.) On nikad ne jede kclaĉe. (Jard/jd.).

2) Zapeta (,) (Comma), koja se upotrebljava u odvajanju i nabrajanju reĉi ili

reĉenica: In any case, however, the bottle should U svakom sluĉaju, meĊutim, bocu

be filled. treba napuniti.My brother David, whom you saw yes- Moj brat David, koga ste juĉe vi-

terday, is coming to tea. deli, dolazi na ĉaj. Why don't you take your breakfast, din- Zašto ne doruĉkuješ, ruĉaš, veĉeraš

ner, supper at a restaurant? u nekom restoranu?

N a p o m e n a : Kada se u nabrajanju pred poslednjom reĉi stavi "and" onda se ispred nje moţeali ne mora staviti zapeta; isto tako zapeta moţc da zameni dve taĉke u direktnom govoru.Zapetom se ne odvajaju zavisne imenske i pridcvskc reĉenice kad odreĊuju imenicu. lnaĉe seodvajaju zapetom isto kao i priloške zavisne reĉenice.

3) Dve taĉke (:) (Colon).

Jaki oblik Slabi oblik

has haez hoz, oz, z

have haev hov, ov, v

of ov ov, V

shall Jael Jol, 1should Jud J3d, d

some SAm som, sm

than 6aen 5on

that 5aet 5ot

them 5em 5om, om, m

to tu: to, t

us AS os, s

was woz woz

itd. itd.N a p o m e n a : Nekc druge reĉi kojc nisu u takoĉestoj upotrebi mogu takoĊe imati jake i slabe oblike.

Ovo se naroĉito dogada kod drugog dela sloţenica.Tako reĉi "work" i "man" imaju svoj naglasak kad stoje

samostalno ('wD:k, 'maen). Medutim, kad se od njihnapravi sloţenica "workman", onda se naglasak drugereĉi gubi i ceo glas prelazi u poluglas (,,ae" = dok prvideo sloţenice zadrţava naglasak i ceo glas: 'wa: k -}-

'macn = 'w3:kmon. Ustvari reĉ "man" pojavila se tu u jakom i slabom obliku, t j. "maen" i "man".



29

4) Taĉka i zapeta (;) (Semicolon). 5) Znak pitanja (?) (Question Mark).

6) Znak uzvika (!) (Exclamation Mark).

7) Znaci navoĊa ("...") (Quotation Marks, Inverted Commas). 8) Povlaka ( — ) (Dash), Crtica (-) (Hyphen).

9) Zagrade ( ) (Brackets). 10)

Apostrof (') (Apostrophe).

VELIKA SLOVA (Capitals)

Velika slova 'pišu se na poĉetku reĉenice, navoda ili stiha:

Mrs. Scott phoned while you were out. GospoĊa Skot je telefonirala dok »She is

coming at 6 o'clock. ste bili napolju. Ona će doći u

6 sati.He said, "7Tiat was your idea". Onjerekao: ,,To je bila vaša ideja". "7he marigold, that goes to bed with „Majoran, prkos, što sa suncem the sun, And with him rises weeping". leţe, i sa njim, suzan, ujutru se Shakespeare: "Winter's

Tale". budi". Šekspir: ,,Zimska bajka".

Osim toga velikim slovima se pišu vlastita imena i pridevi napravljeni od njih

(England — English), dani u nedelji, meseci, praznici, sveĉanosti: (Monday, May,Easter, itd.), imena gradova, uiica, planina, reka, jezera, mora i sl. (George Street,Eton, Oxford, itd.), uzvici (Oh! Alas!, itd.), personificirane reĉi (Truth, Fiction,Lion, itd.), skraćenice (Mr. M. P., itd.) i liĉna zamenica "I".

Posebnu paţnju treba obratiti na pisanje naslova bilo knjiga, pozo- rišnih dela, pesama, muzike, poglavlja ili odcljaka u prozi. Pravilo glasi da se u naslovimavelikim slovima pišu sve vrste reĉi izuzev ĉlana, predloga i sveza (The Ring and the

Book, Much Ado about Nothing, itd.). Isto tako velikim slovima se pišu naslovi ili pridevi k oji oznaĉavaju poĉast, titulu ili sluţbu nekog lica (Your Majesty, William

the Conqueror, My Lord, Lady Hamilton, itd.).D R U G I D E O

M O R FO LO G IJ A (O BLIC I) I S IN TA K S A(Morphology (Forms) and Syntax)



30

VRSTE REĈI(Word Classes)

Reĉima se nazivaju sastavni delovi reĉenice. Njima se izraţava neka misao,

ime, svojstvo, radnja, odnos i sl. MeĊutim, kako se kod izuĉavanja jezika prvenstveno bavimo reĉima, njihovim oblicima, izgovorom i odnosom zato se radilakšeg razlikovanja, postavlja pitanje klasifikacije, odnosno svrstavanja u odreĊenegrupe.

U engleskom jeziku ne moţemo odrediti kakvu ulogu vrši jedna reĉ u reĉenicii kojoj vrsti ona pripada, dok ne izvršimo njenu analizu. Razlog je u tome što jednaista engieska reĉ moţe vršiti jednu ulogu u jednoj i sa - svim razliĉitu ulogu u drugojreĉenici. To znaĉi, oblik pojedinih engleskih reĉi nije dovoljan za odredivanjenjihove vrste, već je kod razlikovanja odluĉujuća uloga koju ta reĉ vrši u reĉenici.Evo primera:

The water had a bad taste. Voda je imala rĊav ukus.

I water the flowers in my garden. Zalivam cveće u mom vrtu. Look at that water bird! Pogledaj onu vodenu pticu!

U prvoj reĉenici water je imenica. Njena uloga se sastoji u imenovanjuizvesne vrste stvari; u drugoj reĉenici to je glagol to water (polivati, zalivati), jer oznaĉava izvesnu radnju; i najzad, u trećoj reĉenici water (vodeni) je pridev kojiupotpunjuje znaĉenje imenice bird, pokazujući na kakvu se vrstu ptice misli. Usledećim primerima:

This is a long journey. Ovo je dugo putovanje. I have long been travelling. Već dugo putujem. I long for rest. Ĉeznem za odmorom.

reĉ long vrši tri razne uloge u ovim reĉenicama: a) to je pridev (dug) koji oznaĉavareĉ journey; b) to je prilog (dugo) koji upotpunjava glagolski oblik have been

travelling; i najzad to je glagol (ţudeti). Na osnovu uloge reĉi u reĈenici, a ne oblika, u engleskom jeziku reĉi takoĊe

delimo na o s a m vrsta, za koje su u lingvistiĉkoj terminologiji ustanovljenauobiĉajena imena. Te vrste reĉi, ili se drukĉije nazivaju „delovi govora", g lase:

1) Imenice (Nouns ili Substantives)

2) Pridevi (Adjectives)

3) Zamenice (Pronouns)

4) Glagoli (Verbs)5) Prilozi (Adverbs)

6) Predlozi (Prepositions)

7) Sveze (Conjunctions)

8) Uzvici (Interjections ili Exclamations).

N a p o m e n a : Brojevi (Numbers) se u engleskom jeziku smatraju koliĉinskim pridevima. U ovojknjizi brojevi su obradeni posebno, s obzirom na uobiĉajenu podelu u našem jeziku, gde se onismatraju posebnom vrstom reĉi.



31

I M E N I C E(Nouns or Substantives)

ZNACENJE

Vrste reĉi kojima se oznaĉava ime nekog predmeta, lica, mcsta,

svojstva, stanja ili radnje nazivaju se i m e n i c a m a. Tako u sledećem primeru:

John saw an apple fall to the grounĊ. Jovan je video jabuku kako pada

na zemlju.

John je ime jednog lica, apple je imc vrste voća, a grounĊ je ime mesta na koje je jabuka pala. Zbog toga što te reĉi imenuju razne predmete i lica, one se nazivajuimenicama.

_____ U engleskom jeziku postoje ĉ e t i r i vrste imenica:

1) ZajeĊniĉke imenice (Common Nouns) koje oznaĉavaju predmete ili lica istegrupe ili vrste. Tako su imenice watch (sat), man (ĉovek), town (grad), itd. imenazajedniĉka za izvesnu vrstu predmeta, lica i sl., i mogu se odno - siti na bilo koji sat,ĉoveka, grad.

2) Osobene ili vlastite imenice (Proper Nouns), kojima se imenuje jednoodreĊeno lice, mesto ili predmet: England, Mary, the Adriatic, Belgrade, Mount

Everest, itd. Ove se imenice uvek pišu velikim slovima. 3) Zbirne imenice (Collective Nouns), kojima se imenuje izvestan broj stvari

uzetih kao celina: herd (stado), forest (šuma), family (porodica), team (momĉad), leaves (lišće), itd. Zbirne imenice obiĉno dolaze sa glagolom u jednini kadoznaĉavaju neku celinu. Medutim, kad se misli na svaku je - dinku te celine posebno,onda je glagol u mnoţini:

The public is requested Javnost sc umoljavaThe audience are requested Gledaoci se umoljavaju

(U drugom se primeru misli na svakog gledaoca pojedinaĉno.)

4) Misaone imenice (Abstract Nouns), koje oznaĉavaju neko stanje, svojstvoili osećanje i ne odnose se na predmete k oji se mogu dodirnuti ili videti: attention (paţnja), energy (snaga, energija), generosity (plemenitost), happiness (sreća), whiteness (belina), itd.N a p o m e n a : Posebna vrsta zajedniĉkih imenica su gradivne imenice (Material Nouns) koje

pokazuju od ĉega je nešto napravljeno (vvood -drvo, meat-meso, wool-vuna, itd.).,



OBLICI Otstranjivanjem svih vrsta nastavaka u engleskom jeziku je

omogućeno slobodnije i svestranije primenjivanje reĉi. Oblik ne sluţi za odreĊivanjevrste reĉi, već se njime daje puna sloboda izraza u raznim vidovima i okolnostima.To se najbolje vidi kod pravljenja imenica. One mogu da se prave od glagola bezikakve promene, ili obratno, glagol moţe postati od imenice na isti naĉin: Najĉešće inajkarakteristiĉnije pravljenje imenica je jednostavno preobraćanje vrsta reĉi. Onose vrši na sledeći naĉin:

a) Preobraćanjem glagola u imenicu:

Glagol Imenica

to visit (posetiti) a visit (poseta)

to walk (šetati) a walk (šetnja) to love (voleti) the love (ljubav)

to turn (okrenuti) the turn (okret), itd. itd.

Mnogobrojni su primeri ovakvog naĉina pravljenja imenica i nabra - janje

daleko bi nas odvelo. Zato se ovim naĉinom treba koristiti što ĉešće, ali treba takoĊe biti obazriv. Preporuĉljivo je u svakom sumnjivom sluĉaju konsultovati se sareĉnikom: to last (trajati); imenica od ovoga glagola ne postoji. MeĊutim, kod onihglagola koji nemaju odgovarajuću imenicu, posluţićemo se tzv. glagolskom

imenicom, koja se pravi dodavanjem nastavka -ing na neodreĊeni naĉin glagola: to

last (trajati) — last-ing (trajanje).

b) Preobraćanjem prideva u imenicu:

Pridev Imenica

good (dobar) a good (dobro)

wrong (pogrešan) a wrong (nepravda)

poor (siromašan) the poor (sirotinja)

rich (bogat) the rich (bogati), itd. itd.

c) Pomoću predmetaka (prefiksa) i dometaka (sufiksa):

mortality (smrtnost) immortality (besmrtnost)

abilitv (sposobnost) inability (nesposobnost)

change (promena) interchange (razmena)

fortune (sreća) misfortune (nesreća) free (slobodan) freedom (sloboda)

neighbour (sused) neighbourhood (susedstvo)

dark (taman) darkness (tama)

laugh (smejati se) laughter (smeh), itd. itd.

3 Gramatika engleskog jezika 33



34

SLOŢENICE (Compound Nouns)

Pravljenjem imenica pomoću dometaka i predmetaka dobija se samo jednavrsta sloţenica. MeĊutim, usled ograniĉenosti znaĉenja i upotrebe predmetaka idometaka, koji nemaju osobine drugih engleskih reĉi, tj. da budu, naprimer,

imenice, pridevi ili glagoli u isto vreme, pravljenje sloţe - nica je priliĉno skuĉeno isam naĉin izvoĊenja je upućen uglavnom jednim pravcem. Kada u sluţbu predmetaka i dometaka uvedemo razne vrste reĉi (glagole ili imenice, prideve ilizamenice), koji imaju svoje potpuno znaĉenje i mogu da menjaju ulogu, ondadobijamo sloţenice u pravom smislu reĉi, tj. sloţene reĉi koje imaju svoje sopstvenoznaĉenje stvoreno pomoću ujedi- njavanja znaĉenja sastavnih delova.

Pravljenje sloţenih imenica je vrlo ĉest sluĉaj u engleskom jeziku. Slaganjemoţe biti raznovrsno u pogledu vrsta reĉi i poloţaja sastavnih de - lova sloţenice.Tako se neke sloţenice prave stavljanjem jedne imenice ispred druge imenice, ili prideva ispred imenice ili pak stavljanjem predloga posle imenice. Evo nekolikonaĉina pomoću kojih se prave sloţenice:

a) stavljanjem prideva ispred imenice: lowland (nizija), whitewasli (kreĉ),stronghold (uporište), itd.

b) stavljanjem broja ispred imenice: threepence (tri penija), fortnight

(petnaest dana), triangle (trougao), itd.

c) stavljanjem dveju imenica tako da prva oznaĉava drugu koja je glavnisastavni deo sloţenice: man-servant (sluga), headache (glavobolja), post office

(pošta), itd. d) stavljanjem glagola ispred imenice: breakfast (doruĉak), creephole

(skrovište), cutpurse (dţeparoš), itd.

e)

stavljanjem glagola ispred priloga: drawback (smetnja), shakeup (uzbuna, buna), itd.

f) stavljanjem glagolskog priloga vremena sadašnjeg ispred imenice: living-

room (dnevna soba), writing-table (pisaći sto), looking-glass (ogledalo), itd.

g) stavljanjem priloga ispred ili iza imenica: looker-on (posmatraĉ), by-word

(uzreĉica), way-out (izlaz), itd.

h) stavljanjem predloga ispred imenice ili izmeĊu dveju imenica: father- in-

law (tast), commander-in-chief (vrhovni komandant), son-in-Iaw (zet), itd.

i) stavljanjem predloga ispred glagola: income (prihod), outlet (izlaz), itd.

Po naĉinu pisanja razlikuju se tri vrste sloţenica: a) sloţenice koje se pišu kao jedna reĉ: headache (glavobolja),

b) sloţenice ĉiji su sastavni delovi rastavljeni crticom: step-father (oĉuh),

c) sloţenice ĉiji se sastavni delovi pišu odvojeno, bez ikakvog povezi- vanja:

post office (pošta). ROD IMENICA (Noun Gender)

U izvesnim sluĉajevima engleski jezik se smatra teţim od ovog ili onog jezika.MeĊutim, u pitanju roda imenica on je lakši od većine stranih jezika. To dolaziotuda što engleske reĉi ne dobijaju nastavke i rod se ne odreĊuje prema obliku nego

prema znaĉenju reĉi. U latinskom jeziku, naprimer, reĉ nauta je imcnica ţenskog



3*

35

roda iako ona oznaĉava mornara — lice muškog roda. Ovakvo odreĊivanje rodaimenica je zbog nastavka a koji u latinskom jeziku oznaĉava imenice ţenskog roda.Sliĉno je i u nemaĉkom i francuskom jeziku gde se rod oznaĉava odreĊenim ilineodredenim ĉlanom. Tako je u nemaĉkom reĉ das Madchen (devojĉica) srednjegroda samo zato jer ispred nje stoji das — odredeni ĉlan za srednji rod. Na isti takavnaĉin, tj. grama- tiĉki, odreduje se rod i u srpskom jeziku.

U staroengleskom jeziku postojala je takode ista razlika gramatiĉkog roda. Istotako postojale su i deklinacije kod imenica muškog, ţenskog i srednjeg roda.Medutim, tokom vremena izgubili su se nastavci i nestalo je gramatiĉke razlikerodova, ne samo kod imenica, nego i kod prideva. Zbog toga je u englcskom jezikunemoguće odrediti rod imenice pomoću prideva ili ĉlana koji stoje uz nju, kao,naprimer, u francuskom jeziku. U savremenom engleskom jeziku reĉi sailor (mornar), girl (devojka) su imenice kojc prosto sluĉajno pretstavljaju lica razliĉitog pola. Reĉi spoon (ka- šika), knife (noţ) su imenice koje pretstavljaju predmete. Zbogtoga su one prve muškog ili ţenskog roda, a ove druge ne pripadaju ni jednom od tihrodova, pa su logiĉno srednjeg roda.

Kao što je poznato latinski, nemaĉki, francuski, srpski i mnogi drugi jeziciimaju tzv. gramatiĉki rod. Naprotiv, rod imenica u engleskom jeziku je 1 o g i ĉ k iili p r i r o d n i i odreĊivanje roda vrši se na sledeći naĉin:

1) Muškog roda (Masculine Gender) su sve imenice koje oznaĉavaju muškaţiva bića: son (sin), father (otac), brother (brat), husband (suprug), poet (pesnik),itd.

2) Ţenskog roda (Feminine Gender) su sve imcnice koje oznaĉavaju ţenskaţiva bića: girl (devojka), mother (majka), sister (sestra), wife (supruga), daughter (ćerka), hostess (domaćica), itd.

3) Srednjeg roda (Neuter Gender) su sve imenice koje oznaĉavaju ţivo- tinje i

predmete bez ţivota, tj. bez pola: knife (noţ), table (sto), money (novac), pencil (olovka), house (kuća), motor-car (automobil), lamb (jagnje), sheep (ovca), itd.

4) Zajedniĉkog roda (Common Gender) su sve imenice kod kojih se ne vidi dali se radi o licu muškog ili ţenskog roda: child (dete) ne znamo da li je deĉak ilidevojĉica, parent (roditelj), neighbour (sused), person (lice), friend (prijatelj), itd. Njihov rod se odreĊuje po zamenici, vlastitom imenu i po smislu:

My friend wi\l be hack soon; he is in Moj prijatelj je u drugoj sobi; the next room. on ćese vratiti uskoro.

(U ovoj reĉenici zamenica he pokazuje da se radi o licu muškog roda)



36

John is my neighbour and he lives next Jovan je moj sused i ţivi u su-door. sednom stanu.

(Ime John, kao i zamenica he pokazuju rod lica o kom se govori.)

MENJANJE RODA

Ranije je reĉeno da se stvari smatraju imenicama srednjeg roda (street, table,

pen, itd.). Isti sluĉaj je sa ţivotinjama kad ih posmatramo kao bio - lošku vrstu inismo za njih liĉno zainteresovani. Medutim, kada smo liĉno zainteresovani za nekuţivotinju (napr. za maĉku ili psa koje drţimo u kući), onda imenice koje ihoznaĉavaju nisu više srednjeg roda, već prema polu muškog ili ţenskog roda:

A cat can see its way in the dark. Maĉka vidi put u mraku. I do love my pussy; her coat is very soft. Zaista volim svoje maĉe; njeno

krzno je veoma meko.Isti je sluĉaj kod neţivih stvari kad za njih pokazujemo liĉno intere - sovanje.

Tako reĉi ship (brod), machine (mašina), car (auto), aeroplane (avion), i druge sliĉne

imenice srednjeg roda postaju ţenskog roda ako ih upotreb - ljava mor nar, mašinist,ili pilot koji su za njih liĉno zainteresovani jer s njima stalno rukuju i vodesvakodnevnu brigu. Naprimer, ĉovek koji se ne bavi moreplovstvom kad doĊe uneku luku kaţe:

Look at that ship over therel It is very Pogledaj onu laĊu tamo; ona je tall. vrlovelika.

MeĊutim, mornar će reći, hvaleći se: Look at my ship! She is tall. Pogledaj moju laĊu! Ona je velika.

Prilikom promene roda treba se drţati sledeqeg pravila: liĉni interes za jednustvar koja je neţiva, i prema tome srednjeg roda, moţe dovestido toga da ona postane ţenskog roda. Ovo pravilo se odnosi na mašine svih vrsta, bilo da mornar govori o svom brodu, šofer o svojoj mašini, pilot o svom avionu, mašinista o svojojlokomotivi ili pak pekar o svojoj peći, itd.

Do promene roda dolazi takoĊe usled personifikacije, tj. kad neţivim stvarimaili apstraktnim pojmovima dajemo oblike ili osobine ţivih bića. Prilikom promeneroda treba se drţati sledećih pravila:

a) Sve zajedniĉke imenice srednjeg roda koje znaĉe nešto neţno, umilno,nejako ili slabo, postaju imenice ţenskog roda: honour (ĉast), hope (nada), earth (zemlja), moon (mesec), beauty (lepota), flattery (laskanje), itd.

b) Sve zajedniĉke i misaone imenice srednjeg roda koje oznaĉavaju nešto

moćno, silno, neumitno i jako, postaju imenice muškog roda: death (smrt), love

(ljubav), sun (sunce), war (rat), wind (vetar), hail (grad), itd.

c) U basnama su ţivotinje muškog ili ţenskog roda. OdreĊivanje se vrši nataj naĉin što su sve male, sitne i slabe ţivotinje ţenskog, a sve visoke, krupne i snaţne ţivotinje muškog roda:

Muški rod: lion (lav), elephant (slon), bull (bik); Ţenski rod:lamb (jagnje) mouse (miš), calf (tele), itd.



37

d) Po pravilu, imena gradova, zemalja i univerziteta su imenice ţen- skog roda,a imena reka muškog roda. MeĊutim, kad se o gradovima i zemljama govori ugeografskom smislu, a ne misli se iskljuĉivo na njihovo stanovništvo, onda su oveimenice opet srednjeg roda:

England is a naval country, for it is surrounded with sea.

ali:

England entered the war, though she was not prepared for it.

Engleska je pomorska zemlja, jer jeokruţena morem.

Engleska je ušla u rat iako nije bilaspremna.

ODREDJIVANJE RODA

1) Kod imenica zajedniĉkog roda, tj. imenica kod kojih nije odreĊen pol,muški ili ţenski rod se odreĊuje stavljanjem imenice ili zamenice ispred ili iza nje:

Zajedniĉki rod

friend (prijatelj)

servant (sluga)

goat (koza)

Muški rod

boy friend (prijatelj, dragi,dragan)

man-servant (sluga)

servant-man (sluga)

he-goat (jarac)Ţenski rod

girl friend (prijateljica,

draga)woman-servant (sluţavka) servant-woman (sluţavka)maid-servant (sluţavka) she-goat (koza), itd.

2) Najĉešći je sluĉaj da razliĉiti oblici imenica oznaĉavaju muški i ţenskirod:

Ţenski rod

woman (ţena) girl (devojka) daughter (ćerka)grand-daughter (unuka) mother (majka) grand-

mother (baka) mother-in-law (tašta) sister (sestra)sister-in-law (snaja) aunt (ujna)bride-groom (mladoţenja) itd. bride (nevesta) itd.

3) OdreĊivanje roda se moţe vršiti tako da se ispredili iza imenice stavi druga imenica ili zamenica:

Zenski rod

Iady-doctor flekarka) woman-doctor (lekarka)

lady-teacher (nastavnica) woman-teacher (nastavnica)

Muški roddoctor (lekar)

teacher (nastavnik)

Muški rod

man (ĉovek) bov (deĉak) son (sin)grand-son (unuk)father (otac) grand-

father (deda)father-in-law (tast)brother (brat)brother-in-law (zet)uncle (ujak)



male teacher (nastavnik)

man-servant (sluga)

servant-man (sluga)

he-cat (maĉak) cock-sparrow

(vrabac), itd.

Rod se takode moţe dobiti

Dodavanjem nastavka -ess na

Muški rod

host (domaćin) poet (pesnik)

prince (princ) waiter (kelner)manager (upravnik) actor (glumac) negro (crnac) count (vojvoda) heir (naslednik)

Dodavanjem nastavka -ine na

Muški rod

hero (junak) landgrave (vlastelin) czar (car) itd.

Dodavanjem nastavka -trix na

Muški rod

testator (zaveštaĉ) executor (izvršitelj) prosecutor (tuţilac) itd.

Dodavanjem raznih nastavaka

Muški rod

sultan (sultan) fox (lisac)signor (gospodin) beau (lepotan) infante (princ) itd.

lady-teacher (nastavnica)

woman-servant (sluţavka)maid-servant (sluţavka) servant-woman (sluţavka)servant-girl, maid (sluţavka) she-cat (maĉka) hen-sparrow (vrabica), itd.

dodavanjem raznih nastavaka:

imenice muškog roda:

Zenski rod

hostess (domaćica) poetess (pesnikinja) princess (princeza) waitress (kelnerica)manageress (upravnica)actress (glumica) negress (crnkinja) countess (vojvotkinja) heiress (naslednica), itd.

imenicu muškog roda: Zenski rod

heroine (junakinja)landgravine (vlastelinka)czarine (carica) itd.

imenicu muškog roda:

Ţenski rod

testatrix (zaveštateljka)executrix (izvršiteljka)

prosecutrix (tuţilja) itd.

imenice muškog roda:

Ţenski rod

sultana (sultanija) vixen (lisica) signora (gospoĊa)belle (lepotica) infanta (princeza) itd.



39

e) Kod domaćih ţivotinja ponekad se rod odreduje stavljanjem vla - stitih imenaispred imenica:

Muški rod Ţenski rod

billy-goat (jarac) nanny-goat (koza) tom-cat (maĉor) tib-cat (maĉka) jack-ass (magarac) jenny-ass (magarica) itd.

itd.

N a p o m e n a : Imenica man ima dvojak smisao: a) da oznaĉi lice muškog roda; i b) Ijudsko bićeuopšte bez obzira na pol:

When he grows up to be a man, ali: Kad odraste i postane ĉovek. All men must die. Svi su ljudi smrtni.There were a man and. a woman there. Tamo je bio ĉovek i ţena: ali:

No man can do that. Niko to ne moţe da uĉini.

Kad je imenica man sastavni deo sloţenice, onda njeno znaĉenje zavisi od poloţaja. Kad

stoji u prvom delu sloţenice, onda uvek oznaĉava rod imenice: a man-servant (sluga). MeĊutim,kad je u drugom delu sloţenice, onda se moţe upotrebiti za oba roda:

She was a spokesman of special qualities. Bila je govornik naroĉitih osobina.

Ipak kod nekih sloţenica postoje posebne reĉi, kao: stateman, statewoman (drţavnik drţavnica), charman, chanvoman (nadniĉar, nadniĉarka), itd. MeĊutim, imenice nobleman (plemić), kinsman (roĊak ), madman (ludak), itd., kao i sloţenice koje oznaĉavaju narodnost, uvek su muškog roda: Englishman (Englez), Irishman (Irac), Frenchman (Francuz), itd. Najzad postoje i takve sloţenice(kao footman) koje nemaju odgovarajućeg oblika za suprotni rod.

PADEŢI (Cases)

U engleskom jeziku padeţi delimiĉno zavise od promena nastavakakoje imenice dobijaju prema svrsi za koju su upotrebljeni u reĉenici.MeĊu- tim, pošto je najĉešći sluĉaj da engleske imenice ne dobijaju nastavke i prematome ne menjaju se u padeţima, padeţ će najĉešće zavisiti od g r a m a - t i ĉ k o go d n o s a u kome jedna imenica stoji prema nekoj drugoj reĉi u reĉenici. Tajgramatiĉki odnos izraţava se stalnim redom reĉi u reĉenici, pomoćnim glagolima,upotrebom predloga, raznovrsnim i bogatim izrazima svojstvenim engleskom jeziku,reĉeniĉnim naglaskom i intonacijom. Tako u reĉenici:

Father has bought a new house. Otac je kupio novu kuću.

imenica father je podmet i zbog toga je u prvom padeţu koji stoji ispred glagola; a

new house je direktni predmet glagolskog oblika has bought, i zbog toga je u

ĉetvrtom padeţu koji uvek dolazi posle glagola. Za drugi, treći i šesti padeţ, koji unašem jeziku imaju posebne nastavke, u engleskom se upotrebljava „predlog -f imenica":

The quickness of the hand deceives the eye. Brzina ruke obmanjuje oko. (of the hand jedrugi padeţ izraţen predlogom of i imenicom the hand).

ZNA ENJE



40

The postman gave a letter to your son, Poštar je dao pismo vašem sinu. (to your son jetreći padeţ izraţen predlogom to i imenicom son)

The pupil wrote with a pencil. Đak je pisao olovkom.

(with a pencil je šesti padeţ izraţen pomoću predloga with i imenice a pencil). Prema tome jedan od najĉešćih naĉina menjanja padeţa jeste stavljanje predloga ispred imenice (of za drugi, to za treći ili sedmi, with za šesti padeţ), dok ostali padeţi dolaze bez predloga. Ovo ne moraju da budu jedini pred - lozi koji se

upotrebljavaju za pravljenje padeţa, ali su ipak najĉešći.

Promena imenica po padeţima izgleda ovako: Promena imenica sa neodreĊenimĉlanom a pen (pens):

OBLICI

Padeţ (Case) Jednina (Singular) Mnoţina (Plural)

1 padeţ (Nominative)

2 padeţ (Genitive)

3 padeţ (Dative) 4 padeţ (Accusative) 6 padeţ (Instrumental)

a pen (pero) of a pen

(pera) to a pen (peru)

a pen (pero) with apen (sa perom)

pens (pera) of pens (pera) to

pens (perima) pens (pera) with

pens (s perima)

Promena imenica sa odreĊenim ĉlanom the pen (the pens):

Padeţ (Case) Jednina (Singular) Mnoţina (Plural)

1 padeţ (Nominative) 2 padeţ (Genitive) 3 padeţ (Dative) 4 padeţ (Accusative)

6 padeţ (Instrumentai)

the pen (pero^ of the

pen (pera) to the pen

(peru) the pen (pero)

with the pen (s perom)

the pens (pera) of the pens

(pera) to the pens (perima) the

pens (pero) with the pens (s

perima)

PRVI PADEŢ ILI NOMINATIV (Nominative) UPOTREBA



42

Kad je imenica u apoziciji, tj. vrši ulogu dodatka podmetu, onda moţe takoĊeda stoji u prvom padeţu:

Mr. Brown, the carpenter, was here last Gosp. Braun, drvodelja, bio je week. ovde prošle nedelje.

DRUGI PADEŢ ILI GENITIV (Genitive)

Postoje dve vrste drugog padeţa u engleskom jeziku: r o m a n s k i ig e r m a n s k i g e n i t i v . Prvi vodi poreklo iz romanskih jezika, drugi izgermanskih.

1) R o m a n s k i g e n i t i v , ili kako se još zove predloški genitiv, pravi sestavljanjem predloga of ispred imenice u prvom padeţu: of the book (knjige), the

page of the book (strana knjige), the wall of the house (zid kuće), itd. Ovaj genitiv se pravi:a) od imenica koje oznaĉavaju predmete: the leg of the chair (noga stolice),

itd. b) od gradivnih ili koliĉinskih imenica koje oznaĉavaju meru ili teţinu: apound of sugar (funta šećera), a yard of ribbon (jard vrpce), itd.

c) od pridevskih imenica (imenica postalih od prideva) sa zbirnim znaĉenjem:

the return of the native (povratak domorodaca), the sufterings of the blind (patnjeslepih), itd.

MeĊutim, kad se te imenice uzimaju u smislu pojedinca, a ne zbirno, onda seupotrebljava germanski genitiv: the native's return (povratak domo- roca), the blind's

sufferings (patnje slepca), itd.d) posle rednih brojeva, zatim posle reĉi month (mesec) i geografskih izraza

iza kojih dolaze osobne imenice: the twelfth of January (dvanaesti januar), the month

of August (mesec avgust), the Lakes of Plitvice (Plitviĉka jezera), itd. 2) G e r m a n s k i genitiv (saksonski ili prisvojni genitiv) se pravi

dodavanjem apostrofa (') i slova s ('s) na imenice, pa ĉak i na one koje se završavajuna s: the boy's football (deĉakov futbal), an actress's part (glu- miĉina uloga), itd.

Ovaj nastavak za germanski genitiv ('s) ĉita se isto kao i nastavak kod imenicau mnoţini (s): the boy's football [5s boiz 'futbo:l], my aunt's skirt [mai a:nts ska:t], the sister's house [63 'sistsz haus], itd.

Kad se imenica već završava na s, onda se nastavak ('s) ĉita iz: an actress's part [an 'jektrisiz pa:t], itd.

Germanski genitiv imenica u mnoţini se pravi dodavanjem samo apo - strofa('): the boys' footballs (deĉakovi futbali), the actresses' parts (uloge glumica), itd.

MeĊutim, kod nepravilne mnoţine, tj. kod imenica koje nemaju nastavak s za

mnoţinu, opet se dodaje apostrof sa slovom s ('s): the child's arm (detetova ruka), thechildren's arms (deĉje ruke), itd.

Kad se neka titula sastoji od više reĉi, nastavak germanskog genitiva se dodajena poslednju reĉ: the Duke of Windsor's castle (dvorac vojvode od Vindzora), itd.

Ako se uz podmet u reĉenici naĊe apozicija, onda se na apoziciju do - dajenastavak 's: Priestley, the novelist's name, is very frequent in England (Ime romansijeraPristlija ĉesto se sreće u Englesk oj), itd.

Germanski genitiv se pravi od sledećih imenica:



43

a) od imenica koje oznaĉavaju ljudsko biće ili od personificiranih pojmova: the

man's advice (ĉovekov savet), the boy's arm (deĉakova ruka), the ship's crew (posada broda), itd.

b od imenica koje oznaĉavaju vreme (hour, week, day, month, itd.), zatim od

vremenskih priloga (today, tomorrow, yesterday, itd.): an hour's journey (put od jednog sata), a day's work (dnevni posao), tomorrow's news- paper (sutrašnjenovine), itd.

c) u izrazima koji oznaĉavaju udaljenost, vrednost, teţinu ili sl.: a cable's length (duţina kabla), a pound's worth (vrednost funte), itd.

N a p o m e n a : Reĉi house, shop, church, hotel, hospital, theatre, uz germanski genitiv se moguupotrebiti ili izostaviti. Obiĉno se izostavljaju jer se njihov smisao podrazumeva:

I am going to my sister's (house). Idem kod moje sestre (njenoj kući). Did you buy it at the baker's (shop)? Jeste li kupili to kod pekara? Are you staying at the St. Ermin's (hotel)? Stanujete li u Sent Erminu?

3) Dvostruki genitiv (Double Genitive) se pojavljuje kao kombinacija

romanskog i germanskog. To se dešava onda kada lice poseduje neku od pomenutihstvari.

Dvostruki genitiv upotrebljava se:

a) posle neodredenog člana: afriend of my brother's (jedan od prijatelja moga brata), itd.

b) posle brojeva: three friends of my brother's (tri prijatelja moga brata), itd.c) posle pokaznih prideva: that friend of my brother's (taj prijatelj moga brata),

itd.

N a p o m e n a : Treba obratiti paţnju na sledeća znaĉenja genitiva:

a) a photo of John (Jovanova slika — pretstavlja njega), c) John\

photo (Jovanova slika — njegovo vlasništvo), b) a photo of Johrf s (Jovanova slika — on ju je snimio).

TREĆI PADEŢ ILI DATIV (Dative)

Treći padeţ ili dativ oznaĉava stvar ili lice kome je nešto uĉinjeno ili kome senešto daje; on zajedno sa ĉetvrtim padeţom saĉinjava tzv. pred- metni ili objektski

padeţ (Objective case), tj. padeţ u kome se nalazi predmet u reĉenici. Treći padeţdolazi u indirektnom, a ĉetvrti u direktnom predmetu. Kada se u reĉenici pojave oba predmeta, onda treći padeţ (in - direktni predmet) dolazi ispred ĉetvrtog padeţa(direktnog predmeta):

I gave the boy a ball. (indir. + dir.) Dala sam deĉaku loptu. (3 pad.) (4 pad.)MeĊutim, kad ţelimo da naglasimo ĉetvrti padeţ (d irektni predmet), onda on

dolazi ispred trećeg padeţa (indirektnog predmeta) koji sada mora da stoji sa predlogom to:

l gave a ball to the boy. (dir. + indir.) Dala sam loptu deĉaku. (4 pad.) (3 pad.)

Kada je direktni predmet liĉna zamenica it, a indirektni predmet neka drugazamenica, onda je direktni ispred indirektnog predmeta koji moţe, ali ne mora, stajatisa predlogom to. Ipak je oblik sa predlogom ĉešći:



44

Where is the ball? I gave it to him. Gde je lopta? Dala sam mu je. I gave it him (retko).

MeĊutim, kad je indirektni predmet (3. padeţ) imenica, onda predlog to morastajati ispred nje:

Where is the ball? I gave it to the boy. Gde je lopta? Dala sam je deĉaku.

Kad je ĉetvrti padeţ (dir. predmet) bilo koja druga zamenica samo ne zameni ca

it, ispred trećeg padeţa (indir. predmeta) stoji predlog to bez obzira da li je onimenica ili zamenica:

Send them to us. Pošalji ih k nama. Send her to my sister. Pošalji je mojoj sestri.

Predlog to se još pojavljuje ispred trećeg padeţa: a) kad stoji sa nekim glagolima (većinom francuskog porekla): refer, relate,

repeat, suggest, say, speak, surrender, yield, itd.:

He related a strange story to him. Ispriĉao mu je neobiĉnu priĉu.

b) ispred who i which. U kratkim pitanjima upitna zamenica obiĉno ostane na poĉetku, a predlog to na kraju:

Who did you send it to? Kome ste ga poslali?Which girl were you speaking to? Sa kojom ste devojkom razgo-

varali?

c) kad stoji sa glagolima read (ĉitati), write (pisati), sing (pevati), ali kad izanjih ne dolazi ĉetvrti padeţ:

I wrote to him; she was reading to m?; Pisao sam mu; ĉitala mi je; ho- will you sing to m?? ćete li mi pevati?

MeĊutim, kad se posle trećeg padeţa naĊe u reĉenici ĉetvrti padeţ, onda se ne pojavljuje predlog to ispred njega:

/ wrote him a letter; she was reading me Pisao sam mu pismo; ĉitala mi je a book; will you sing me a song? knjigu; hoćete li mi otpevati

jednu pesmu?Predlog for se u nekim sluĉajevima pojavljuje ispred trećeg padeţa umesto to;

to se dešava: a) posle prideva:

It is impossible for him to come. Nemoguće mu je da dode. b) posle glagola buy (kupiti), get (nabaviti), procure (snabdeti), purchase

(kupiti), kad direktni (4. pad.) stoji ispred indirektnog predmeta (3. pad.):

She got a new coat for me. Nabavila mi je nov kaput.

ĈETVRTI PADEŢ ILI AKUZATIV (Accusative)

Postoji nekoliko sluĉajeva kad imenica dolazi u ĉetvrtom padeţu:

a) kad je direktni predmet glagola:



45

The man rode a fine horse. Ĉovek je jahao lepog konja.

b) kad sluţi kao dodatak prelaznim glagolima:

They made him their leader. Izabrali su ga za svoga voĊu. c) kad je u apoziciji sa nekom drugom imenicom ili zamenicom u ĉetvrtom padeţu:

The rebels beheaded Charles /., the king. Pobunjenici su odrubili glavuĈarlsu I., kralju.

d) kad je predmet nekog predloga:

He depends on me. On zavisi od mene.

e) kad je priloški ĉetvrti padeţ (vremena, prostora, koliĉine, teţine, itd.) posleneprelaznih glagola:

He lived ten years (vreme). Ţiveo je deset godina. We walked four miles (prostor), itd. Pešaĉili smo ĉetiri milje, itd.

N a p o m e n a : Za primenu direktnog objekta vidi objašnjenja data za treći padeţ. Ĉetvrti padeţsa neodreĊenim naĉinom obraden je posebno.

PETI PADEŢ ILI VOKATIV (Vocatlve)

Peti padeţ ili vokativ sluţi za obraćanje ili pozivanje: Leave me, my son!

Ostavi me, sine!

OŢINMNA IMENICA (Plural of Nouns)

Engleski jezik ima dva broja: j e d n i n u (Singular) i m n o ţ i n u (Plural), dok dvojina ili dual uopšte ne postoji.

Mnoţina imenica se ne pravi samo na jedan opšti naĉin, već i po nizu pravila,izuzetaka, preglašavanja i sl.

Po opštem pravilu mnoţina imenica pravi se dodavanjem nastavka -s naimenicu u jednini:

Jednina Mnoţina

a bed [o bed] — krevet beds [bedz] — krevetian egg [an eg] — jaje eggs [egz] — jajaa street [stri:t] — ulica streets [stri:ts] — ulice

a book [buk] — knjiga book? [buLs] — knjigethe picture ['piktja] — slika the picture^ ['piktjoz] — slikethe star [sta:] — zvezda the stars [sta:z] — zvezde

N a p o m e n a : NeodreĊeni ĉlan, a , a n ne dolazi sa imenicama u mnoţini, dok odreĊeni the dolazi kako s imenicama u jednini tako i u mnoţini.

Iz gornjih primera se vidi da se nastavak za mnoţinu -s nekad izgovara kao što se piše, anekad — kao glas z. Pravilo glasi:

a) posle zvuĉnih suglasnika b, d, g, I, j, r, th, w, m, n, nastavak -s se ĉita kao z: a dog [dog] — pas , dogj [dogz] — psi.

b) i posle samoglasnika i poluglasa nastavak -s izgovara se kao z: a car [ka:] — kola, cars [ka:z] — kola; a tear [tb] — suza, tearj [tiaz] — suze, itd.



46

c) nastavak za mnoţinu -s izgovara se posle bezvuĉnih suglasnika s, p, k, f, h, t, th i dalje kao s: a lamp [lcemp] — svetiljka, lamps [Iaemps] — svetiljke, itd.

Drugo pravilo za pravljenje mnoţine imenica u engleskom jeziku je dodavanjenastavka -es, koji se izgovara kao vrlo kratko iz. Ovaj naĉin pravljenja mnoţineo biĉno se upotrebljava kod onih imenica koje završavaju jedninu jednim od sledećihglasova: s, z, J, 3, tj, d3, ks, posle kojih je teško izgovoriti sam glas z. Ako se imenicau jednini završava na muklo e onda se ovaj glas gubi i dodaje nastavak -es:

Glas Jednina Mnoţina

s a loss [los] — gubitak losses [losiz] — gubiciz a size [saiz] — broj sizes [saiz/z] — brojeviJ a brush [brAj] — ĉetka brushes [brAj/z] — ĉetke 3 a garage ['gaera^] — garaţa garages ['gaera:3/z] — garaţe tj a church [tj3:tj] — crkva churches [tja:tjiz] — crkved3 a page [peid3] — strana pages [peid3/z] — strane

ks a box [boks] —■ kutija box^ [boksiz] — kutijeN a p o m e n a : 1) Dodavanjem nastavka -es povećava se broj slogova kod imenica u mnoţini.Dok je, naprimer, reĉ box kad oznaĉava jedninu jednosloţna, u mnoţini je po - stala dvosloţna boxes [boksiz]. Na isti naĉin nastaje povećanje slogova kod trosloţnih i višesloţnih imenica u mnoţini.

2) Kod pravljenja mnoţine s se menja u izgovoru reĉi u korenu samo kod imenice house (haus), gde se ĉita z: hou.ves (hauziz)-kuće.

Imenicama koje se u jednini završavaju na y a ispred njega se nalazisamoglasnik, dodaje se u mnoţini nastavak -s, koji se izgovara kao z:

Jednina Mnoţina

a play [plei] — poz. komad pla^s [pleiz] — poz. komadi a day [dei] — dandays [deiz] — dani

a storey ['sto:ri] — sprat store^ ['sto:riz] — spratovi, itd.MeĊutim, kad se ispred y nalazi suglasnik, tada se y menja u i, i dodaje se

nastavak za mnoţinu -es, koji se uvek izgovara kao z:

Jedninaa reply [ri'plai]the sky [skai] - a

story ['stoiri]

- odgovor nebo- priĉa

Mnoţina

replies [ri'plaiz]the sk ie$ [skaiz]stories ['sto:riz]

odgovorinebesa priĉe, itd.

N a p o m e n a : Izuzeci u ovom pravilu su: a fly (flai) —laka kola, mnoţina je flys; a colloquy [razgovor], mnoţina je colloquies, pošto se qu smatra jednim suglasnikom.

U engleskom jeziku veliki broj imenica koje vode poreklo iz drugih jezika izavršavaju se u jednini na -o, u mnoţini takoĊe dobijaju nastavak -es, ako se ispred

o nalazi suglasnik:

Jednina

a cargo ['ka:gou] — teret a tomato [to'ma:tou] — paradajz a hero ['hiorou] — junak a Negro ['nigrou] — Crnac

Mnoţina

cargoes ['ka:gouz] — tereti tomato^ [to'ma :touz] — paradajzi hero<?5 ['hiorouz] — junaci Negroes ['nigrouz] — Crnci, itd.



47

N a p o m e n a : Izuzeci su: grotto — grottos, proviso — provisos, piano — pianos, canto — cantos,solo — solos, quarto — quartos, octavo — octavos, halo — halos, bamboo — bamboos, photo — photosdynamo — dynamos, magneto — magnetos, itd.

Medutim, kad se imenice stranog porekla završavaju na o ispred koga stoji

samoglasnik, mnoţina se dobija jednostavnim dodavanjem nastavka -s na jedninu:

Jednina Mnoţina

a folio [Toliou] — folio folios ['foliouz] — foliji

a cameo ['kaemiou] — kameja cameos ['kaemiouz] — kameje a

portfolio [po:t'foliou] portfolios [po:t'foliouz]

— portfelj — portfelji, itd.

Kad se imenica u jednini završava na -f ili -fe, onda se to f menja u v i dodajese nastavak za mnoţinu -es, koji se izgovara kao z:

Jedninaa wife [waif] — ţena

a \volf [wulf] — vuk

a half [ha:f] — polovina

a loaf [louf] — vekna

a thief [Oi:f] — lopov

a leaf [li:f] — list

a knife [naif] — noţ

a calf [ka:f] — tele

a life [laif] — ţivot Mnoţina wives

[waivz] — ţene wolves

[wulvz] — vukovi halves

[ha:vz] — polovine loaves

[louvz] — vekne thieves

[Oi:vz] — lopovi leaves

[li:vz] — listovi knives

[naivz] — noţevi calves

[ka:vz] — telad lives [laivz]

— ţivoti



48

Jednina

a chief [tji:f] — šef

a roof [ruf] — krova gulf [gAlf] — zaliv a grief [gri:f] — bola relief [ri'li:f] — olakšanje a proof [pru:f] — dokaza strife [straif] — borba

Mnoţina

chiefs [tji:fs] — šefovi roofs [rufs] — krovovi gulfs [gAlfs]

— zalivi griefs [gri:fs] — bolovi reliefs [ri'li: fs] — olakšanja proofs [pru:fs] — dokazi strifes [straifs] — borbe

a handkerchief

['haegkatjif] — maramica a hoof [hu:f] — kopito a scarf [ska :f] — marama a staff [staf] — štab

a turf [ta:f] — busenbeefs [bi:fs]

handkerchief

s

['haerjkatjifs]

hoofs [hu:fs]scarfs [ska:fs]staffs [sta:fs]

turfs [ts:fs]handkerchieves

['haegkstjivz] — maramice

hooves [hu:vz] -scarves [ska:vz]staves [sta:vz] -

ili osobljeturves [ta:vz]

— - kopita- marame- štapovi

busenje

N a p o m e n a : a) Oblici mnoţine handkerchiefs, hoofs, scarves, turfs su ĉešći i zato ih treba prvenstveno upotrebljavati.

b) Kod imenica beef, staff, oblici mnoţine imaju razliĉita znaĉenja: beeves je zastarelamnoţina koja znaĉi „bikovi" (od francuske reĉi boeuf); beefs se vrlo retko upotrebljava ioznaĉava razne vrste i osobine govedine. Oblik mnoţine staffs oznaĉava osoblje neke firme,kancelarije, škole i sl., dok se staves upotrcbljava u muzici i znaĉi „linija za note".

Imenice sa dugim samoglasnikom ili dvoglasnikom ispred bezvuĉnog glasa

th (0) menjaju bezvuĉno „0" u zvuĉno „6" ispred izgovorenog nastavka zamnoţinu z:

Jednina

a bath [ba:Q] — kada a

>vreath [ri:0] — venac

Mnoţina

baths [ba:6z] — wreaths [ri:5z] -

Isti je sluĉaj sa imenicama oath, path, sheath, mouth, mada kod njih postojiizvesno kolebanje izmeĊu zvuĉnog i bezvuĉnog glasa th.

MeĊutim, kad se ispred bezvuĉnog glasa th nade kratki samoglasnik ilisuglasnik, onda on u mnoţini zadrţava svoj izgovor, tj. ostaje ,,0":

Ostale imenice koje se uglavnom završavaju na -ff, rf, ief, oof dobijaju unoţini samo -s; tada ne dolazi do menjanja ovih suglasnika:

Sledeće imenice koje se završavaju

Jednina a beef [bi:f] — goveĉe

>5

5>

>5>>

>>

>>

na -f imaju dva oblika mnoţine:

Mnoţina ili beeves [bi:vz] — stoka

kade- venci, itd.



49

Jednina

a death [de0] — smrt a

month [mAn0]— mesec a

smith [smi0] — kovaĉ Mnoţina

deaths [de0s] — smrti

months [mAn0s] — meseci

smiths [smiOs] — kovaĉi



50

lsto pravilo se primenjuje na imenice u kojima se ispred bezvuĉnog th nalazi r, mada se r zajedno sa prethodnim samoglasnikom stapa u dugi samoglasnik: birth [ba:0] — rodenje, ali births [ba:0s] — roĊenja.

N a p o m e n a : Stari oblik za mnoţinu imenice cloth (kloG) —materi ja, štof, bio je clothes

[klouĉz], a l i se znaĉenje i izgovor obe ove reĉi danas toliko razlikuje da se clothes smatra posebnom reĉi i znaĉi ,,odećaM, a za cloth je stvoren novi oblik mnoţine cloths [kloOs] ili[klo:0z].

Neke imenice francuskog porekla imaju neobiĉnu mnoţinu. To su one koje sezavršavaju na s ili x i u pisanom englesk om jeziku imaju identiĉan oblik u jednini imnoţini. Razlikuju se samo po izgovoru, pošto se s, x ne ĉuju u jednini i izgovarajukao z u mnoţini:

Jednina Mnoţina

a. corps [ko:] — korpus corps [ko :z] — korpusia precis ['presi:] — kratak sastav precis ['presr.z] — kratki sastavi a

rendezvous ['rondivu:] — sastanak rendezvous ['rondivu:z], itd.

MNOŢINA SLOŢENICA(Plural of Compound Nouns)

Po opštem pravilu mnoţina sloţenih imenica pravi se dodavanjem nastavka -s na glavni deo sloţenice, naroĉito ako je to imenica. Pri ovome treba razlikovatisledeće detaljnije naĉine dodavanja nastavka:

a) Kad sloţenicu saĉinjavaju d v e i m e n i c e , onda je druga obiĉnovaţnija i zato ona dobija nastavak -s:

Jednina Mnoţina

a maid-servant (sluţavka) maid-servants (sluţavke) an armchair (naslonjaĉa) armchairs (naslonjaĉe) a court-yard (dvorište) court-yards (dvorišta) a bathroom (kupatilo) bathrooms (kupatila), itd.

b) Kad je u sloţenici prva reĉ imenica man ili woman, onda obe imenice

dobijaju oblike mnoţine:

Jednina Mnoţina

a >voman-doctor (lekarka) wome/2-doctors (lekarke) a man-

servant (sluga) me«-servants (sluge)

N a p o m e n a : Izuzeci su: Lord-Justice (vrhovni sudija) — Lordj- Justices1 (vrhovne sudije) i Knight-Templar (templarski knez) — Knightt-Templars (templarski knezovi), itd.

c) Kad je sloţenica sastavljena od i m e n i c e i p r e d l o g a ili p r i 1 og a, onda samo imenica dobija nastavak za mnoţinu:

Jednina Mnoţina

a passer-by (prolaznik) passer5-by (prolaznici)

a looker-on (posmatraĉ) looker5-on (posmatraĉi), itd.



52

4 Gramatika englcskog jezika49



54

mnoţini, druge imaju smisao mnoţine, a upotrebljavaju se samo u jednini, ili se, pak, neke upotrebljavaju u jednini i mnoţini, samo sa izmenjenim znaĉenjem. Evonekih osobenosti tih imenica koje su grupisane prema oblicima jednine ilimnoţine:

OSOBENOSTI NEKIH IMENICA U JEDNINI

(Characteristics of Some Nouns in the Singular)

Dok se gradivne i neke mislene imenice upotr ebljavaju isk'ljuĉivo u jednini (gold, milk, silver, hay, peace, simplicity, itd.), zbirne imenice imaju tu osobenost daim oblik u jednini moţe imati smisao jednine i mnoţine, što zavisi od tumaĉenja.Kad se imenica u jednini uzima kao celina, onda ima sm isao jednine; meĊutim, kadse svaka stvar uzima pojedinaĉno kao jedinica, dobija se smisao mnoţine; tada je

glagol koji stoji uz imenicu takoĊe u mnoţini: The football team \vas playlng well. Futbalska momĉad je igrala dobro

(kao celina).

The football team were drinking cups of Futbalska momĉad je pila ĉaj (svaki pojedinaĉni igraĉ).

Neke imenice imaju iskljuĉivo oblik jednine, a svojim smislom znaĉemnoţinu; glagol je uvek u mnoţini: cattle (stoka), poultry (ţivina), people (Ijudi,narod), itd.:

The people were gathering round the statue. Narod se okupljao oko spomenika.

N a p o m e n a : Treba naroĉito obratiti paţnju na reĉ people koja u smislu ,,nacija, narod",

moţe imat i jcdninu ili mnoţinu. Tada je glagol koji stoji uz nju naizmeniĉno u jednini i l imnoţini:

That people is among the first in Europe. Ta je nacija meĊu prvim u Evropi. Those peoples are among the first in Europe. Te su nacije medu prvim u Evropi

Kad imenice, koje se upotrebljavaju za bilo kakvo merenje, upotpu- njavajuneku drugu imenicu, onda uvek dolaze u jednini. To su imenice za merenje teţine,visine, širine, itd. Imenice pair, couple, brace, dozen, score, head (za stoku) potpadaju takoĊe pod ovo pravilo, samo ispred njih mora stajati neki broj:

a glass pint hottle Staklena boca od jednog pajntatwo glass pint hottles Dve staklene boce od jednog

pajntaKupio sam tri para rukavica.ali

Rukavice se kupuju na parove.

Potrebna su nam dva tuceta olo-

vaka. Njih treba pakovati u tuceta.

51

tea.

bought three pair of gloves.

Gloves are bought in pairs.

We need two dozen pencils.

aliThey should be packed in dozens.

4*



55

Da bi od nekih imenica (furniture, advice, information, knovvledge, itd.) koje

se skoro iskljuĉivo upotrebljavaju u jednini, napravili ipak oblike mno - ţine,stavljamo ispred njih oblike mnoţine imenica kao što su piece, item, i sl., dok one i

dalje ostaju u jednini:

The furniture is very simple. Nameštaj je vrlo jednostavan. Ali:

Those four pieces of furniture were bought Ona ĉetiri dela nameštaja kupljena last

year. su prošle godine.

OSOBENOSTI NEKIH IMENICA U MNOŢINI (Characteristics of Some Nouns inthe Plural)

Nazivi za nek e nauke i školske predmete imaju uvek oblik mnoţine sanastavkom -s na kraju, iako znaĉe jedninu. Glagol koji dolazi uz njih takoĊe je u jednini. Ovde dolaze sledeće imenice kao što su phonetics, physics, mathematics, i

sl.:

Phonetics is the science of sounds. Fonetika je nauka o glasovima.

MeĊutim, kad se te imenice upotrebe u specijalnim sluĉajevima i po - stanu,

naprimer, zajedniĉke imenice, onda glagol uz njih dolazi u mnoţini:

Phonetics >vere sold at a very Iow price. Fonetike (knjige) su se prodavale

po vrlo niskoj ceni.

Sledeće imenice imaju samo oblik mnoţine. S njima dolazi glagol takoĊe umnoţini, iako je smisao jednine: annals (letopis), auspices (okrilje), alms

(milostinja), customs (carina), headquarters (glavni štab), oats (ovas), wages

(plata), premises (prostorije), victuals (hrana), itd.:

Alms were given to the poor. Siromašnima je data milostinja.

Neke imenice koje oznaĉavaju predmet koji se sastoji od dva jednaka dela,imaju oblik mnoţine iako imaju smisao jednine. Tu dolaze: braces (naramenice),

trousers (pantalone), spectacles (naoĉare), scissors, shears (makaze), scales (vaga),

itd.:

My scissors are blunt. Moje su makaze tupe.

Neki nazivi bolesti i igara upotrebljavaju se samo u mnoţini: measles

(boginje), mumps (zaušnice), cards (karte), bowls (kuglanje), billiards (bilijar),

dominoes (domine), itd. Glagol koji stoji uz njih moţe biti u jednini ili mnoţini.



56

Neke imenice u mnoţini sa nastavkom -s imaju promenjeno znaĉenje; tudolaze sledeće imenice:

Mnoţina

goods (roba) plants (postrojenje) works (fabrika)

customs (carina), itd.

Izvestan broj imenica ima dva oblika za

mnoţinu. Oni se razlikuju po znaĉenju i obliku. Najĉešći primeri su: brothers — braća po krvnom srodstvu, brethren — braća, bratija, pripadnici vere, sekte ili u prenosnom znaĉenju, cloths — komadi

tkanine, clothes — odeća, dies — boje, dice — kocke, pennies — peni, kovani

novac, pence — peni, po vrednosti, u prenosnom smislu, fish — ribe, razne vrste

ribe, fishes — ribe, iste vrste ribe, itd.

Jednina

a good (dobro)

plant (biljka)work (posao)

custom (obiĉaj)



57

P R I D E V I(Adjectives)

ZNAĈENJE

Pridevi su reĉi koje upotpunjuju znaĉenje imenica poka - zujućikakva je ili ĉija je neka stvar ili lice o kom se govori. Napr.: a noble person

(plemenita osoba), a red brick (crvena cigla). Reĉi „noble, red" opisuju karakter lica i boju stvari.

Pridevi u engleskom jeziku imaju isti oblik za sva tri roda u jednini imnoţini. Padeţe menjaju kao i imenice, tj. pomoću predloga: little (malen, a, o), little books (male knjige), a little boy (1. pad. mali deĉak), of a little boy (2. pad.malog deĉaka), to a little boy (3. pad. malom deĉaku), itd.

Pridev stoji ispred imenice; tada se odreĊeni ili neodreĊeni ĉlan odvaja od njei stavlja ispred prideva: a house — a big house (kuća, velika kuća). Sasvim jelogiĉno što se produţeni neodreĊeni ĉlan an zamenjuje kratkim a kad se naĊe ispred prideva koji poĉinje suglasnikom. MeĊutim, ĉlan ostaje nepromenjen ispred prideva koji poĉinje samoglasnikom: an apple — a little apple (jabuka, mala

jabuka); ali an easy lesson (laka lekcija).

OBLICI

Pored izvornih prideva (hot (vruć), quick (brz), dry (suv)), itd.,u engleskom jeziku postoje takode izvedeni pridevi koji se prave na ĉetiri razliĉitanaĉina: a) od imenica dodavanjem nastavaka: rain-rainy, hope-hopeful, wood-

wooden, itd., b) od drugih prideva dodavanjem nastavaka: red-redish, poor-poorly,

comic-comical, itd.; c) od glagola dodavanjem nastavaka: move-movable, talk-

talkative, itd.; d) od priloga dodavanjem nastavaka: upright; downward, itd.

PODELA

Podela prideva u engleskom jeziku zavisi od naĉina na koji oniobjašnjavaju neku imenicu. Tako pridevi upotpunjavaju znaĉenje imenicaopisivanjem njihovih osobina, pokazuju na koju se imenicu misli, istiĉu broj ilikoliĉinu, itd., itd. Prema tome oni se dele na d e v e t vrsta:

a) Vlastiti pridevi (Proper Adjectives), koji se prave od vlastitih ili osobenihimenica: Yugoslavia, Yugoslav (Jugoslavija, jugoslovenski), Rome, Roman (Rim,rimski), Italy, Italian (Italija, italijanski), itd.



58

b) Opisni pridevi (Descriptive Adjectives), koji pokazuju stanje ili oso- binunekog lica ili predmeta: red, blue, strong, brave, (crven, plav, jak, hrabar), itd.

c) Koliĉinski pridevi (Quantitative Adjectives), koji pokazuju koliĉinuimenice uz koju stoje. Tu dolaze: many, much (mnogo), little (malo), few (malo), enough (dosta), some, any (nešto), half (pola), itd.

d) Pokazni pridevi (Demonstrative Adjectives), koji pokazuju predmet ili licena koje se misli: this (ovaj), these (ovi), that (onaj), those (oni), such (takav), the

same (isti), other (drugi), itd.

e) Upitni pridevi (Interrogative Adjectives), kojima se pita na koje lice ili predmet se misli: what (kakav?), which? (koji?).

f) Prisvojni pridevi (Possessive Adjectives), koji pokazuju da nekom nešto pripada: my (moj), your, thy (tvoj), his (njegov), her (njezin), its (njegov), our (naŠ), your (vaš), their (njihov).

g) NeodreĊeni pridevi (Indefinite Adjectives), koji se odnose na broj ili

koliĉinu, ali u neodreĊenom smislu: some, any (neki), no (nikakav), certain (neki,izvesni), another (neki, još jedan), itd.

h) Deoni pridevi (Distributive Adjectives), koji stojeći uz imenicu po- kazujuda je neko lice ili predmet uzet izdvojeno ili posebno: each (svaki), every (svaki), either (oba, i jedan i drugi), neither (nikoji, ni jedan ni drugi), itd.

i) Brojni pridevi (Numeral Adjectives), koji oznaĉavaju broj ili red lica ili predmeta uz koje stoje. (Vidi brojeve.)

a) VLASTTTI PRIDEVI (Proper Adjectives)

Vlastiti pridevi napravljeni od imenica koje oznaĉavaju

nacionalnosti uvek se pišu velikim slovom. Ostali pridevi koji sunapravljeni od drugih vlastitih imenica pišu se malim slovom:

England (Engleska)

France (Francuska)

Norway (Norveška)

ali:

Rome (Rim)

the roman castle (rimski za- mak)

a jovial tourist

(veseli

putnik, izletnik)

a macadamized road (kaldr-misan put), itd.

roman (rimski)

Jove (Jov, ime boga) y"ovial (veseo)

Macadam (Makadam, macadamized ime) (kaldrmisan)

£nglish (engleski) an English explorer (engleski istraţivaĉ)

French (francuski) the French name (francusko

ime)Norwegian (norveški) a Norwegian sailor (norveški

mornar), itd.



59

b) OPISNI PRIDEVI (Descriptive Adjectives)

Opisni pridevi odgovaraju na pitanje

kakav?, koje vrste?:what kind of a boy?(kakav deĉak?)

what night? (kakvanoć?) a dark night (tamna noć)

what kind of a field?(kakvo polje?)

c) KOLIĈINSKI PRIDEVI

(Quantitative Adjectives)

Koliĉinski pridev SOME upotrebljava se u potvrdnim reĉenicama oznaĉava:

a) deo jedne koliĉine (nešto): I

have got some bread.

b) izvestan broj (nekoliko): / have

got some loaves. c) uz brojeve, u smislu ,,oko":

There were some twenty pens in the box.lmam hleba (malo, nešto, izvesnu koliĉinu).

Kupio sam nekoliko hlebova.

Bilo je oko dvadeset pera u kutiji.

MUCH se upotrebljava ispred imenica koje se ne mogu brojati, tj. stojiispred imenica u jednini. Takve imenice su većinom gradivne, koliĉinske ilimisaone: much water (mnogo vode), much time (mnogo vremena), much noise (mnogo vike), much love (mnogo ljubavi), itd.

MANY se, naprotiv, upotrebljava ispred imenica koje se mogu brojati, tj.stoji ispred imenica u mnoţini: many pupils (mnogo daka), many books (mnogoknjiga), many people (mnogo ljudi, sveta), itd.

U engleskom se jeziku u ovakvim sluĉajevima gde postoje dve reĉi za jedansmisao, sve više upotrebljavaju kraći oblici u odriĉnim i upitnim reĉenicama, dok u potvrdnim reĉenicama to nije od neke veće vaţnosti. Tako, much se uopšte neupotrebljava u potvrdnim reĉenicama, dok se manv ne pridrţava tako strogo tog

pravila. Reĉenica:

Moj brat ima mnogo vremena.

gramatiĉki je taĉna, ali će se vrlo retko ĉuti u modernomengleskom jeziku. Umesto much u potvrdnim reĉenicama obiĉno dolazi a lot; zato

gornja reĉenica treba da glasi:

a fertile field (plodno polje).

a brave boy (hrabar deĉak) brave (hrabar)

dark (taman)

fertile (plodan)

y brother has much time.

y brother has a lot of time.



60

Moj brat ima mnogo vremena.



61

Zato treba upotrebljavati:

U potvrdnim reĉenicama a lot

of

plenty of umesto a great deal of a good deal of a

lot of (lots of) plenty of

a great many of umesto a good

many of

P R 1 M E R I:

He has got a lot of money.(Ima mnogo novaca.)

He has a lot of children.(Ima mnogo dece.)

There is plenty of sand. (Ima mnogo peska.)

There are plenty of apples.(Ima mnogo jabuka.)

There has been a great deal o/rain.

(Bilo je mnogo kiše.)

There haye been a great many people.

(Bilo je mnogo sveta.)

U odriĉnim i upitnim reĉenicama

much

many

He has not got much money.

(Nema mnogo novaca.)

He has not many children. (Nema

mnogo dece.) There is not much sand.

(Nema mnogo peska.)There are not many apples.

(Nema mnogo jabuka.)

There has not been much rain.

(Nije bilo mnogo kiše.)

There have not been many people.

(Nije bilo mnogo sveta.)

MANY se moţe upotrebiti ponekad sa prividnom jedninom. Tada neodreĊeni

ĉlan dolazi izmedu prideva i imenice, a glagol je u jednini:

Manv a man has heard of that wondet\ Mnogi je ĉovek ĉuo o tom ĉudu. N a p o m e n a :

Uporedi zamenice much i many.

LITTLE se upotrebljava ispred imenica koje se ne mogu brojati, tj. stoji ispredimenica u jednini. Takve imenice su većinom gradivne, koliĉinske ili misaone. Little oznaĉava da neĉeg nema u velikoj koliĉini, pa je po svom smislu donekle negativan(malo, nešto, skoro ništa):

We have little time to learn English. Imamo malo (skoro ništa) vre-mena da uĉimo engleski. / am sorry,

but I have little money. Ţao mi je, ali imam malo novaca.

MeĊutim, kad se ţeli reći da neĉega ima u maloj koliĉini, ali u pozi - tivnomsmislu, onda se ispred little stavlja neodreĊeni ĉlan a, tj. a little (u smislu some -f imenica u jednini):

He will have a little time in the evening. Imaće malo vremena uveĉe. Put a little sugar onthe bread. Stavi malo šećera na hleb.

N a p o m e n a : Vidi odeljak o neodreĊenom ĉlanu.



62

FEW se upotrebljava ispred imenica koje se mogu brojati, tj. stoji ispredimenica koje mogu da imaju mnoţinu. Few oznaĉava da neĉeg ima u malom broju izato je po smislu negativan (not many, malo, nekoliko, skoro ni jedan):

We have few good English books. Imamo malo dobrih engleskihknjiga (skoro nijednu).

Ali kad se ţeli pokazati da neĉeg ima u manjem broju i u pozitivnom smislu,onda se upotrebljava a few (sa znaĉenjem some + imenica u mnoţini):

We have a few good English books. Imamo nekoliko dobrih engleskih

knjiga.

ENOUGH se moţe upotrebiti pre ili posle imenice. Tako se moţe reći: I have

enough time, ili I ha\e tims enough. Imam dosta vremena.

MeĊutim, enough uvek dolazi posle drugog prideva ili priloga:

She is tall enough. Ona je dosta visoka.That has been done well enough. To je bilo dosta dobro uraĊeno.

ALL se upotrebljava sa odreĊenim ĉlanom kad oznaĉava neku odre - denukoliĉinu. Inaĉe dolazi bez ĉlana:

They were calling on all the year round. Navraćali su cele godine. ali: All men are mortal. Svi su ljudi smrtni.

Kad posle all dolazi geografska vlastita imenica, onda se odnosi na stanovnike:

All Yugoslavia rose as one in 1941. Ĉitava se Jugoslavija (svaki poje-

dinac) kao jedan digla 1941 godine.N a p o m e n a : Vidi zamenicu all.

d) POKAZNI PRIDEVI (Demonstrative Adjectives)

Pokazni pridevi za razliku od pokaznih zamenica, koje imaju isti oblik, dolazeispred imenica, a ne umesto njih:

Work and play are both necessary to I rad i razonoda su potrebni za health: this (tj. play) gives us rest, and zdravlje: ona (tj. razonoda) nam that (tj. work) gives us energy.

daje odmor, a on (tj. rad) nam daje energiju.

This i that su u ovoj reĉenici zamenice, jer stoje umesto imenica work i play.

MeĊutim, u reĉenici:

This house and that (house) are both to let. Ova i ona kuća se izdaju. this i that su pridevi, jer stoje uz imenicu pokazujući na koje se kuće misli.

Pokazni pridevi se slaţu sa imenicom ispred koje stoje u broju:

My son does not like that sort of the book. Moj sin ne voli takvu knjigu.

My sons do not like those sorts of the ' Moji sinovi ne vole takve knjige. books.

THIS, THESE se upotrebljavaju da bi se pokazala prošlost ili budućnostvremena koja su povezana sa sadašnjim momentom:



63

Ihave not been to my sister's this month. Nisam bio ovog meseca kod sestre.

Naprotiv, that, those oznaĉavaju prošlost ili budućnost koja nema neposredneveze sa sadašnjim momentom. Najbolji primer jeste upravni i neupravni govor, kad se

this i these upravnog govora pretvaraju u that i those neupravnog govora:

I have not seen him this week. Nisam ga video ove nedelje.

He said that he had not seen him that Rekao je da ga nije video ovc week. nedelje.

N a p o m e n a : Uporedi pokazne zamenice.

SUCH je pokazni pridev ĉijim se smislom postiţe poredenje i zato se uvek

upotpunjuje sa that ili as. Tako reĉenica:

Such an easy lesson! Such a nice boy! Tako laka lekcija! Tako simpatiĉan deĉak!

izgleda nepotpuna; naime, oseća se da nedostaje poredenje i zato treba reći:

Such an easy lesson as the Iast one. Tako laka lekcija kao poslednja. Such a nice boy as

your son. Tako simpatiĉan deĉak kao vaš sin.

Posle such upotrebljava se one: such a one — takav.

N a p o m e n a : Uporedi zamenicu „such".

Pridev THE SAME (isti) je naglašen uz reĉi very, self:

This is the very same book I lost some Ovo je baš ona ista knjiga koju

time ago. sam izgubio pre izvesnog vre-mena.

Inaĉe po svom smislu i ovaj pridev zahteva poreĊenje, pa se zato pojavljuje uobliku the same ...........................................as.

Prilikom poreĊenja, pridev OTHER dolazi uvek sa than, a ne sa but:

There was no other way open than to go Nije bilo drugog izlaza nego ići there. tamo.

e) UPITM PRIDEVI (Interrogative Adjectives)

Upitni pridcvi what (kakav) i which (koji) razlikuju se po svom stepenuodredenosti. Tako what se upotrebljava ispred imenica uzetih u opštem smislu. Opseg

ovog prideva je veoma širok, neodreĊen, i odgovor moţe da se odnosi na bilo kojustvar te vrste. Kad pitamo:

What lcmguage do you like best? Koji jezik najviše volite?

misli se uopšte ,,koji jezik", i u odgovoru se moţe dati bilo koji, svaki jezik. Sliĉnoimamo u r eĉenici:

What colour is your blouse? Kakve je boje vaša bluza? What tickets did you buy? Kakve ste karte kupili?What country are you from? Iz koje ste zemlje?



64

Upitni pridev which pita za odreĊenu stvar, nešto što se iz odredene grupe ili broja odabira ili izdvaja. Tako, ako se zna da se u školi uĉe neki odreĊeni jezici(francuski, nemaĉki, engleski), pa se od poznatog broja ţeli saznati koji jezik senajradije uĉi, onda pitanje glasi:

Which language do you like best? Koji jezik najviše volite? ili:

Which of these languages do you like best? Koji od ovih jezika najviše volite?

N a p o m e n a : Uporedi zamenice \vhich i vvhat.

f) PRISVOJNI PRIDEVI (Possessive Adjectives)

Prisvojni pridevi my, your, thy, his, her, its, our, your, their postali su od starog prisvojnog genitiva (prisvojnog padeţa) liĉnih zamenica dobivši nastavke (you, your,

thev, their). Ovi pridevi ponekad se nazivaju zavisnim prisvojnim zamenicama, što je

donekle pravilno, pod uslovom ako se one ne uzimaju u striktnom znaĉcnju zamenicc,tj. reĉi koja stoji umesto imenice. Medutim, pošto se oni ponašaju kao i svaki drugi pridev (stoje uz imenicu, oţnaĉavaju je, pokazuju kome nešto pripada ili da nekonešto poseduje), oni će biti razmatrani kao posebna vrsta prideva — prisvojni pridevi.Od ostalih prideva razlikuju se samo u tome što nikad ne mogu da stoje samo - stalnou reĉenici, već uvek moraju dolaziti uz imenicu. Tako kaţemo:

This is my book (a ne This book is my). Ovo je moja knjiga.

Prisvojni pridevi se upotrebljavaju:

a) kad je lice podmet reĉenice (u radnom stanju) a naroĉito ispred imena delova

tela, odeće i sl. Tada se prisvojni pridev obiĉno ne prevodi u našem jeziku:

He held out his hand. Ispruţio je ruku. Mr. Brown took off his hat. Gosp. Braun je skinuo šešir.

I asked my sister to come with me. Pozvao sam sestru da poĊe sa mnom.



65

MeĊutim, ako lice nije podmet takve radne reĉenice, već je podmet trpnereĉenice, ili ako je glagol u reĉenici povratan, onda se umesto prisvojnog pridevaupotrebljava odreĊeni ĉlan:

He shot the thief through the arm. Ranio je lopova u ruku. He shot himself through the arm. Ranio se u ruku.

b) u naglašenom obliku sa own umesto prisvojne zamenice:

This is my own raincoat. I have a raincoat Ovo je moj vlastiti kišni kaput. of my own.

Imam svoj vlastiti kišni kaput. N a p o m e n a : Uporedi prisvojne zamenice.

g) NEODREĐENI PRIDEV (Indefinite Adjectives)

Neodredeni pridevi stoje uz imenice oznaĉavajući neodreĊen broj, kol iĉinu ilisl. Pored već ranije pomenutin neodredenih prideva, ovde se takode ubraja i

neodreĊeni ĉlan a, an, koji će biti objašnjen u posebnom odeljku. Pridev SOME, uopšte uzevši, iako oznaĉava neodreĊenost bilo broja ili

koliĉine, nije potpuno neodreĊen, jer po svom korenom znaĉenju ima donekle pozitivan smisao. Ponekad se on klasira kao pozitivni neodreĊcni pridev ili zamenica.Tako u reĉenici:

Some people like going to the pictures. Neki Ijudi vole da idu u bioskop. ne misli se na

sve ljude, već na donekle ograniĉen, poseban broj ljudi. SOME stoji ispred imenica u jednini i mnoţini:

/ have bought some ink this morning. Jutros sam kupio mastila. / have bought some

books this moming. Jutros sam kupio neke knjige.

Umesto „some -f imenica" u mnoţini moţe se upotrebiti several i a few: There were some mistakes in your dic- Bilo je nekoliko grešaka u vašem

tation. diktatu.There were a few (several) mistakes in Bilo je nekoliko grešaka u vašem

your dictation. diktatu.

SOME se upotrebljava:

a) u potvrdnoj reĉenici i znaĉi , ,neki": You have some niceflowers in your garden. Imate (nekog) lepog cveća u bašti. He wants some nails. On ţeli nekoliko eksera. Some children Hke to help their parents. Neka deca vole da pomaţu svojim

roditeljima.b) u odriĉnoj ili upitno-odriĉnoj reĉenici koja ima potvrdan smisao:

He never goes out hunting but he has Nikad ne ide u lov a da nema some accident. neki nemio dogaĊaj.

Didn't you find some papers on the table. Zar nisi našao neke hartije na stolu (a znam da jesi našao).

c) u upitnim reĉenicama kad se oĉekuje potvrdan odgovor ili kad sc odnosina deo predmeta o kom se govori:

Wil! you have some wine? Ţelite li (nešto) vina?



66

d) u upitnim reĉenicama ako se pitanje ne odnosi na some ili na reĉ koju onoznaĉava:

Why do the trees in some countries blos- Zašto drveće u nekim zemljama som earlier

than in others? cveta ranije nego u drugim? ali:

Are there any trees in your garden? Ima li u vašem vrtu drveća? N a p o m e n a :

Uporedi zamenicu „some".

ANY po svom korenom znaĉenju ima, za razliku od some, negativai* smisao, jer prelazeći okvire prideva some postaje potpuno neodreĊen, ne - jasan, nepoznat i prema tome znaĉi „neki, opšti, bilo koji, ma koji":

You may come to see me any day> but Moţeš da doĊeš da me posetiš you must come

some day. bilo kojeg dana, ali moraš doći

jednog dana.Taj njegov negativan smisao se još bolje zapaţa u reĉenicama u kojim se

izraţava neka pogodba, sumnja, pretpostavka i sl., ili u reĉenicama sa prividno potvrdnim pri lozima, kao scarcely (jedva), hardly (jedva, teško), itd.,. jer pogodbene i druge njima sliĉne reĉenice su ustvari jedna vrsta odriĉnih reĉenica:

If John had an> photo, he wouJd give it Da Jovan ima ijednu sliku, dao> to me. bi mi je.

He has got hardly any letters. Teško da je dobio ijedno pismo.

ANY se upotrebljava:

a) u odriĉnoj reĉenici sa odriĉnim glagolskim oblikom:

/ didn't buy any ties. Nisam kupio nijednu mašnu. They did not want any papers. Nisu ţeleli nikakve novine. You didn't ask us any question. Niste nas pitali nikakvo pitanje.

b) u odriĉnim reĉenicama sa potvrdnim glagolskim oblikom i odriĉnim prilozima, kao never (nikad), scarcely (jedva), hardly (teško), without (bez), itd.:

He will never find an> job. On nikad neće naći posla. There is hardl> any pin in the box. Teško da se u kutiji nalazi ijedna

ĉioda.

c) u pogodbenim reĉenicama ili u reĉenicama u kojima se izraţava sumnja,

pretpostavka ili sl.:

If / had any child, I should live happily. Da imam ijedno dete ţiveo bih srećno.

d) u neupravnim pitanjima sa if ili whether:

She asked me whether there was anj doubt Pitala me je da li ima kakve sumnje about it. u vezi s tim.

e) u potvrdnim reĉenicama sa znaĉenjem „bilo koji, ma koji, uopšte koji":

You may come at any time you want. Moţeš doći u koje hoćeš vreme.



68

He told me to give each man a pack of Rekao mi je da dam svakom ĉo - cigarettes.veku kutiju cigareta. (Od odre-Ċenog broja, svakom pojedincu,svakom od njih dvojice ili višenjih).

EVERY znaĉi „svaki" bez izuzetka, uzet pojedinaĉno ili odvojeno; onobuhvata posebno svaku jedinku jedne celine, grupe ili broja i u tome se p ribliţava pridevu all. Zato every oznaĉava „jednog od više njih" a nikad „jednog od dvojice":

He asked me to tell every man the truth. Zamolio me je da kaţem svakom istinu (svakom ĉoveku, znaĉi„svima (all)", ĉitavom svetu).

N a p o m e n a : Uporedi deone zamenice.

EITHER se upotrebljava za lica ili predmete u znaĉenju:

a) jedan ili drugi, oba, oboje:

Give me a pen or a pencil. Either will do. Daj mi pero ili olovku. Dobro

će biti jedno ili drugo. Is either of your parents of Yugoslav Jesu li vaša oba roditelja jugo- nationality? slovenskenacionalnosti?

b) svaki (od dva), oba, oboje:

There is a cinema on either side of the Po jedan bioskop nalazi se sa obe street. strane ulice.

Do you write with either hand? Pišete li obema rukama?

NEITHER se upotrebljava za l ica ili predmete i znaĉi: a) ni

jedan ni drugi (od dvoje), nijedan (od dvoje):

Neither book will do. Ni jedna ni druga knjiga neće odgovarati.



i) BROJNI PRIDEVI

(Numeral Adjectires)

Brojni pridevi su prema našoj klasifikaciji posebna vrsta reĉi. Zato su oni radilakšeg razumevanja i upotrebe obraĊeni u posebnom odeljku.

POREĐENJE PRTOEVA(Comparison of Adjectives)

Iako je ranije reĉeno da se pridevi ne menjaju (u rodu, broju i padeţu) ipak prilikom poredenja prideva dolazi do promene njihovih oblika. Ti oblica »vise odstepena poredenja.

U engleskom jeziku postoje tri stepena poredenja:

a) Prvi stepen poreĊenja (Positive) oznaĉava obiĉnu ošobinu nekog prideva:

a large room (velika soba), a fat man (debeo ĉovek), a nice flower (lep cvet). itd.b) Drugi stepen poreĊenja (Comparative) pokazuje viši stepen osobine nekog

prideva. Ovo se postiţe poreĊenjem dvaju lica, predmeta ili »1.: a larger room (veća soba) a fatter man (deblji ĉovek), a nicer flower (lepši cvet), itd.

c) Treći stepen poreĊenja (Superlative) oznaĉava najviši stepen osobinenekog prideva. Ovaj stepen upotrebljava se kad se jedno lice ili predmet poredi saviše lica ili predmeta iste vrste: the largest room (najveća soba), the fattest man (najdeblji ĉovek), the nicest flower (najlepši cvet), itd.

m) PRVI STEPEN POREĐENJA (Positive) PRAVDLNIH I NEPRAVILNIH PRIDEVA

U potvrdnim i upitnim reĉenicama prvi stepen poreĊenja prideva pravi se pomoću priloga stepena as koji dolazi pre i posle prideva, tj. as (pridevl as (ili as

old as) i prevodi se sa „isto toliko . . . koliko", „isto toliko . . kao", ili „tako . . . kao(što)":

He is as old as I am. fs he

as old as I am?

It is as easy as ABC. Is it as easy as ABC?

Isto je star koliko i ja. Je liisto star koliko i ja?

To je lako kao ABC (azbuka). Je lito tako lako kao ABC?

U odriĉnim reĉenicama, po pravilu, umesto as . . . as upotrebljava se so . . .

as, sa istim znaĉenjem. U modernom engleskom jeziku je ta razlika već skoroišĉezla, pa se upotrebljavaju oba oblika:

He is not so old as I am, ili He isnot as old as I am.

It is not so easy as ABC , ili It isnot as easy as ABC.


Nije star koliko i ja.

To nije isto tako lako kao ABC.

65



70

b) DRUGI I TREĆI STEPEN POREĐENJA (Comparative anĊ Superlative) PRAVILNIH

PRIDEVA

U engleskom jeziku postoje dva pravilna naĉina pravljenja drugog i trećeg

stepena poredenja. Prvi naĉin pravljenja poredenja sastoji se u do - davanju na pridevsku osnovu donekle izmenjenih staro-engleskih nastavaka (-ra, esta, -osta), koji su se u modernom engleskom jeziku preobratili u -er za drugi stepen i -est zatreći stepen poreĊenja. Ovakav naĉin poreĊenja upotrebljava se uglavnom za prideve germanskog porekla, pa se i sam naĉin poreĊenja naziva g e r m a n s k i m p o r e Ċ e n j e m . Nasuprot tome postoji drugi naĉin poreĊenja, koji je svojstvenza poreĊenje prideva ĉije je poreklo iz romanskih jezika. Toje r o m a n s k i naĉin poreĊenja prideva i sastoji se u stavljanju more ispred prideva za drugi stepen, i most za treći stepen poreĊenja. Ovde treba još pomenuti i nepravilno poreĊenje prideva, koje se pojavljuje u engleskom jeziku kao i u svim drugim razvijenim jezicima.

Germanski naĉin: wise, wiser, wisest (mudar, mudriji, naj-mudriji)

Romanski naĉin: beautiful, more beautiful, most beautiful

(lep, lepši, najlepši) Nepravilno poredenje: bad, worse, worst (rĊav, gori, najgori).

Ova dva naĉina pravljenja poreĊenja biće ovde razmatrana posebno, zbogniza sitnih pravila koja treba istaći da bi se moglo izvršiti poreĊenje svakog pojedinog prideva. Nepravilno poredenje takoĊe zahteva posebnu obradu, s obziromna nepravilne oblike, dvostruke o blike i upotrebu drugog i trećeg stepena.

Germansko poreĊenje prideva (-er, -est)

Za pravljenje poredenja prideva na ovaj naĉin treba voditi raĉuna o vrstinastavka, njegovom izgovoru, broju slogova, promenama krajnjih samoglasnika isuglasnika i na kraju o fonetskim promenama. Sledeća pravila o pravljenju drugogi trećeg stepena poreĊenja sadrţe sve te uslove i promene i glase:

a) Većina jednosloţnih prideva koji se završavaju na dva suglasnika ili jedansuglasnik kom prethodi dugi samoglasnik, dobijaju za drugi stepen poreĊenjanastavak -er, a za treći stepen nastavak -est.

MeĊutim, kad se prave stepeni poreĊenja treba obratiti paţnju na fonetske promene i to kod onih prideva koji se završavaju na -ng ili -r. U drugom i trećem

1 stepen II stepen III stepen

small small-er small-est (malen, manji, najmanji)

thick thicker thickest (debeo, deblji, najdeblji)bold bolder boldest (hrabar, hrabriji, najhrabriji)

great great-er great-est (velik, veći, najveći)

brief briefer briefest (kratak, kraći, najkraći)

deep deeper deepest (dubok, dublji, najdublji), itd.

Izuzeci su: just i right koji se porede na romanski naĉin.



72

5) ili imaju naglasak na drugom slogu: polite (er, est) — pristojan, severe (er,

est) — ostar, sublime (er, est) — uzvišen, itd.

Romansko poreĊenje pridera (more, most •+■ prider)

Za razliku od germanskog naĉina poreĊenja gde se oblik prideva menjadobijajući nastavke, kod romanskog poreĊenja oblik prideva ostaje nepro - menjen,ali se stvara neka vrsta sloţenog drugog i trećeg stepena poreĊenja. Taj sloţenioblik postiţe se stavljanjem more ispred prideva za drugi stepen i most za trećistepen poreĊenja:

I stepen II stepen III stepen

beautiful more beautiful most beautifu! (lep, lepši, najlepši)

Ova j se naĉin pravljenja poreĊenja primenjuje:

a) kod svih dvosloţnih prideva gde je naglasak na prvom slogu: famous more

famous most famous (slavan, slavniji, najslavniji)

b) kod prideva koji se završavaju na -ed ili -ing:

wretched more wretched most wretched (jadan, jadniji, najjadniji)

interesting more interesting most interesting (zanimljiv, zanimljiviji, najzanimljiviji), itd.

c) kod svih trosloţnih i višesloţnih prideva:

particular more particular most particular (osobit, osobitiji, najosobitiji)

virtuous more virtuous most virtuous (ĉestit, ĉestitiji, najĉestitiji), itd.

d) kod jednosloţnih prideva ĉija je svrha naglašavanje neĉega: The most cold mnter we had. Najhladnija zima koju smo imali.

N a p o m e n a : Neki dvosloţni pridevi kao pleasant (prijatan), handsome (zgodan), cruel(okrutan), common (zajedniĉki), quiet (tih), civil (ugladen), itd., mogu se porediti na oba naĉina: cruel, crueller, cruellest ili cruel, more cruel, most cruel (okrutan, okrutniji, najokrutniji).

NEPRAVILNO POREĐENJE PRIDEVA (Irregular Comparison)

Kod izvesnog broja prideva vrši se nepravilno poredenje; naime, ovi pridevinemaju svoj oblik za drugi i treći stepen poreĊenja, već za te stepene uzimaju oblikeonih prideva koji su sliĉni po znaĉenju, a nemaju sopstvenog prvog stepena. Koddrugih prideva poredenje se opet pravi nepravilno me- njanjem osnovnog

samoglasnika i najzad dodavanjem germanskih nastavaka za poreĊenje.



73

Evo pregleda najvaţnijih nepravilnih poreĊenja prideva:

(rĊav, | (bolestan ! gori, najgori)(zao, I

(mnogo, više, najvišc)

(dobar, bolji, najbolji)(malen, manji, najmanji)

(kasan, kasniji, najkasniji)

(blizak, bliţi, najbliţi)(blizak, bliţi, najbliţi)

(star, stariji, najstariji)

(dalek, dalji, najdalji) (prednji,raniji, najraniji, prvi)

(zadnji, kasniji, najkasniji)

(unutarnji, urutarnjiji, najunutarnjiji)(spoljni, spoljniji, najspoljniji) (krajnji,najkrajnjiji) (nizak, niţi, najniţi)

Upotreba nekih oblika nepravilnog poreĊenja

OLD, OLDER, OLDEST. Drugi i treći stepen pravilnog poreĊenja ovog prideva upotrebljava se u bukvalnom smislu, tj. za godine starosti u opštemsmislu, ili da pokaţu osobinu koja je trajala duţe vremena:

My father is older than you are. Moj otac je stariji od tebe.(u opštem smislu) He is my oldest friend (trajanje). On je moj stari

prijatelj.

OLD, ELDER, ELDEST. Drugi i treći stepen nepravilnog poreĊenja ovog prideva upotrebljava se u prenosnom smislu za starost, kad se meĊu sobom poredeĉlanovi jedne iste porodice, udruţenja, kluba i sl., misleći na red koji onizauzimaju s obzirom na njihovu starost, rang, i sl. Dok se older, oldest upotrebljavaju podjednako za lica i stvari, elder, eldest upotrebljavaju se samo zalica. Isto tako, kad se govori o starosti ĉlanova neke druge porodi ce, takode seupotrebljava older, oldest:

H stepen in stepen

worsc worst

more most

better best

less least

later latest

latter last

nearer nearest

next

nigher nighest

older oldest

elder eldest

farther farthest

further furthest

former foremost

first

hinder hindmost

hindermos

t

inner inmost

outer outmost

utter utmost

nether nethermost

bad iil

evil

much )

many

J good

little

late

near

nigh

old |

far |

fore

hind

in out

beneath



74

He is the eldest of my sons. (lice) On je najstariji od mojih sinova. Thatis the oldest

tree in the garden. (stvar) To je najstarije drvo u vrtu. Mary's elder son is older than

you. Marijin stariji sin je stariji od tebe.



75

FAR, FARTHER, FARTHEST se upotrebljavaju za udaljenost u prostoru ivremenu, u bukvalnom smislu:

Subotica farther from Sarajevo than Bel- Subotica je dalje od Sarajeva nego grade.

Beograd.FAR, FURTHER, FURTHEST upotrebljava se da izrazi razlike stepena,

razvoja, toka ili za redosled u prenosnom smislu:

Make no further complaints. Nemoj se dalje (više) ţaliti. / shall go no further today. Danas neću ići dalje. You may go further and say many bad Moţeš i dalje da odeš i da priĉaš

things about my son. prljave stvari o mom sinu.Further news. Daljnje vesti.

LATER je drugi stepen poreĊenja od late i znaĉi „kasnije". Po zna- Ĉenju jesuprotan od earlier: a later lecture (kasnije predavanje).

LATTER je takoĊe drugi stepen poreĊenja od late. On znaĉi „kasnije" ili„drugi" od dve stvari ili lica. Skoro uvek dolazi u kombinaciji the former . . . . the

latter (prvi, raniji .... drugi, kasniji), i tad se odnosi na imenicu iz prethodnereĉenice:

Mr. Jones and Mr. Smith are next-door Gosp. Dţounz i gosp. Smit su neighbours; the

former is a civil servant prvi susedi; prvi je drţavni and the latter a bank manager. sluţbenik, a drugi direktor

banke.

MeĊutim, kad je više lica pomenuto onda u ovoj kombinaciji umesto latter dolazi last, tj. the former .... the last. Obe ove kombinacije ne bi trebalo

upotrebljavati izuzev u nauĉnoj ili trgovaĉkoj terminologiji, gde radi saţetostiteksta one mogu biti veoma korisne.

LATEST je pravilni treći stepen poredenja od prideva late i znaĉi (suprotnood earliest) „poslednji" do sada, u nekom nizu, ali iza kog još dolaze neki drugi:

ln his latest lecture, Mr. Brown dealt U svom poslednjem predavanju with impersonal verbs. gosp. Braun obraĊivao je bez-

liĉne glagole.

(Gosp. Braun će verovatno odrţati još neka predavanja, a ovo je poslednje dosada, iza kog će doći ostala)

LAST je nepravilni treći stepen poreĊenja od prideva late i znaĉi „poslednji"(suprotno od first) i oznaĉava poslednji koji dolazi na kraju niza i iza kog nedolazi ni jedan više:

Nušić's last comedy was not finished. Poslednja Nušićeva komedija nije bila završena.

(Znaĉi da je ova komedija poslednja u nizu komedija koju je Nušić napisao i da se posle ove neće pojaviti više nijedna.)

Ostale upotrebe last su:

a) kad oznaĉava jedinog kcji je preostao: last dinar (poslednji dinar)



77

Ĉ L A N (Article)

U engleskom jeziku, kao i u svim romanskim i germanskim jezicima, postojiĉlan. To je ustvari pridev, koji kao i svaki drugi pridev stoji ispred imenice

pokazujući na kakvo se lice ili predmet misli. Kad on oznaĉava neku odreĊenu, poznatu imenicu, onda se naziva o d r e d e n i ĉ l a n , i oblik mu je t h e.Medutim, kad on oznaĉava neku imenicu u potpuno neodredenom smislu, onda senaziva n e o d r e d e n i ĉ l a n , i oblik mu je a iii a n. Po pravilu uz svakuimenicu mora da dode jedan od dva ĉlana, osim u izuzetnim sluĉajevim a kada seizostavlja.

NEODREĐENI ĈLAN (Indefinite Article)

Postoje dva neodredena ĉlana u engleskom jeziku: k r at k i n e o d r e Ċ e n i ĉ l a n a , i p r o d u ţ e n i n e o d r e d e n i

ĉ l a n an. Oba su oslabljeni oblici broja o n e, i zbog toga seupotrebljavaju samo ispred imenica u jednini. Korena reĉ one moţe ĉesto da posluţi kao korisna kontrola prilikom upotrebe neodreĊenog ĉlana:

one apple (jedna jabuka)

one tree (jedno drvo) one

hour (jedan sat)ili He is a man (umesto: He is one mari).There was an apple on the table (umesto: one

apple).

He will take a new pen (umesto: one new pen).

an apple (jedna, neka jabuka) a

tree (jedno, neko drvo) an hour

(jedan, neki sat), itd.

On je ĉovek.

Jabuka se nalazila na stolu.

Uzeće novo pero.

OBLICI



78

Kratki neodreĊeni ĉlan a pojavljuje se:

a) ispred imenica koje poĉinju suglasnikom ili ispred prideva, ako pridevdolazi uz imenicu i poĉinje suglasnikom: a £ook, a red book (knjiga, crvena knjiga), a zwan, a /all man (ĉovek, visok ĉovek), a Mrd, a mce bird (ptica, lepa ptica), itd.



79

b) ispred imenica ili prideva koji poĉinju samoglasnikom koji se iz- govarakao suglasnik (obiĉno sa glasovima w i j): a ewe [a ju:] — ovca, a union [a'jumian] — savez, a one-eyed man [a WAn aid maen] — jednook Ĉovck, a useful thing [o ju:sful 0ii]] — korisna stvar, itd.

Produţeni neodreĊeni ĉlan an se pojavljuje:

a) ispred imenica ili prideva koji poĉinju samoglasnikom. Tu n sluţi Itao spona koja omogućuje lakši izgovor dveju reĉi: an eye [anâi] — oko, *n icecream [3n^'aiskri:m] — sladoled, an American [an^s'merikn] — Amerikanac, an oar [snô:] — veslo, an easy lesson [sn^'i:zi lesn] — Jaka lekcija, an open door [anôupn do:] — otvorena vrata, itd.

b) ispred imenica ili prideva koji poĉinju muklim h (koje se ne ĉita): tn hour [anâua] — sat, an honest man [anônist maen] — pošten ĉovek, an honorary

secretary [sn^'onsrari 'sekrstri] — poĉasni sekretar, itd.

N a p o m e n a : Kratki neodredeni ĉlan se pojavljuje ispred reĉi koje poĉinju suglasnikom h kojise izgovara i nalazi se u naglašenom slogu: a history book [a'histari bukl -povesnica, istorija.MeĊutim, usled pomeranja naglaska na drugi slog, suglasnik h postaje nenaglašen i zato umestokratkog neodreĊenog ĉlana pojavljuje se produţeni neodreĊeni ĉlan an: a* historical novel [anhis'torikal novalj-istoriski roman.

ZNAĈENJE

U staro-engleskom jeziku broj one upotrebljavao se ispredimenica u jednini umesto ĉlana. Tokom razvitka jezika usled ĉeste upotrebe, on semenjao dok se najzad nije pretvorio u današnji oblik neodreĊenog Ĉlana. Iako se

smisao broja one menjao i išĉezavao, ipak je neodreĊeni ĉlan zadrţao nešto odnjegovog znaĉenja. Samim tim što je postao od one i znaĉi „jedan", neodreĊeni ĉlan pokazuje da se ne odnosi na odreĊeno lice ili predmet, već na „neko" tj.neodreĊeno, bilo koje ili koje god lice ili predmet Time neodreĊeni ĉlan ne imenujenikakve osobine, svojstva, vrstu, vlasni- Ţtvo ili sl. lica ili predmeta, već samokonstatuje postojanje jednog takvog lica ili predmeta izdvojenog iz grupe, mnoštvaili sl. Tako kad kaţemo:

There is a pigeon in the sky Golub je na nebu

neodreĊeni ĉlan a ne govori nam ništa pobliţe o vrsti, boji, osobini ili vlasn - ţtvugoluba, već samo konstatuje da se na nebu nalazi golub, jedan, neki golub, izdvojen

iz grupe.

NeodreĊeni ĉlan a, an apotrebljava se:

a) kad sadrţi koreno znaĉenje (tj. broja one) uopšte i u nekimizrazima:

A man is working in the field (umesto: Neki ĉovek radi u polju. one man).

/ have a book and two notebooks (umesto: Imam knjigu i dve sveske. one book).

UPOTREBA



80

There was a football match yesterday(umesto: one football match). He

killed two at a bIow.

They are all of a colour. Not a word did hereply.Juĉe je odigrana futbalska utak - mica.

Ubio je dvojicu jednim udarcem(odjednom). Svi su jedne iste boje

(jednobojni). Ni jedne jedine reĉinije odgovorio.

b) kad se ne misli na jednu odreĊenu osobu ili predmet, već uopšte na bilokoju osobu ili predmet. Obiĉno je to prvi put pomenuta zajedniĉka imenica o kojojse ne zna ništa pobliţe, izuzev da postoji; meĊutim, kad nastavimo da govorimo onjoj, onda se upotrebljava odreĊeni ĉlan:

We saw a cow on the road. The cow was whiteand black.

There was st canary in the cage. The canarywas brought from Greece.

I have a nice picture in my room. The picturewas painted by my best friend.

Videli smo kravu na putu. fCrava je bila crna i bela. U kavezu je

bila kanarinka. Ta kanarinka je

doneta iz Grĉke. lmam lepu sliku usobi. Naslikao ju je moj najbolji prijatelj.

c) samo ispred imenica koje se mogu brojati. Zato uz mislene, gradivne ikoliĉinske imenice (tj. imenice koje se ne mogu brojati) ne dolazi neodredeni ĉlan:

He had a friend who was a tinker. We have got a new boat. The postman entered and handed a letter He was in great fear for his friend. If I have time, / shall gladly go.

The chair was made of vvood.

Imao je prijatelja koji je bio kotlar. Nabavili smo nov ĉamac. Poštar jeušao i uruĉio pismo. Jako se bojaoza svog prijatelja. Ako budem imao

vremena, rado ću ići. Stolica je napravljena od drveta.

d) ispred imenica koje oznaĉavaju vreme (year, month, week, day, itd.),teţinu (grain, ounce, pound, itd.), mere (yard, mile, foot, inch, itd.):

He comes to see us twice a week. Dolazi da nas poseti dvaput ne-deljno.

Apples are sold at ninepence a pound. Jabuke se prodaju po devet penija funta.

Get me silk at ten shillings a yard. Kupi mi svilu po deset šilinga jard

e)

ispred brojeva: dozen (tuce), hundred (stotina), thousand (hiljada),million (milion), score (dvadesetak), gross (dvanaest tuceta), itd.:

He has found a score envelopes in the Našao je u fioci dvadesetak ko-drawer. verata.

She bought a dozen eggs yesterday. Juĉe je kupila tuce jaja.

f) ispred imenica u jednini da oznaĉi celu jednu vrstu: A cow

is an animal. Krava je ţivotinja.



81

g) ispred imenice u predikatu koja oznaĉava zanimanje, titulu, dosto- janstvo, pripadnost (sekti, zanatu ili sl.), i dolazi posle glagola to be:

William is a knight. Viljem je plemić. Was he a teacher? Je li on bio nastavnik? He is a Roman Catholic. On je katolik.

h) ispred imenica u apoziciji, posle imena knjiga, pozorišnih komada i dr.:

"Saturday Daylight'\ a novel hy G. B. „Subotna svetlost", roman od Priestley. G. B. Pristlija.

"King Lear'\ a play hy Shakespeare. „Kralj Lir", pozorišni komad od Šekspira. •

i) ispred razlomaka sa znaĉenjem „jedan": a half (polovina), a third

(trećina), a fiftfe (petina), a thousandth (hiljaditi deo), itd.

N a p o m e n a : Treba obratiti paţnju na a half koje je reĊe i dolazi samo u izrazima kao a half -truth (upola istina). Inaĉe se upotrebljava half a . . . : half an hour (pola sata).

j) posle many (mnogo), for (za), as (kao), kad je povezan sa imenicom: zatim posle such (takav), quite (sasvim), rather (priliĉno), no less (ne manje), what (kako), u uzvicima; i najzad, posle so (tako, takav), too (suviše), as (isto kao), ako posle njih dolazi neki pridev. Zajedniĉka imenica mora biti u jednini:

Many a man was seen in the streets. Mnogi ĉovek je bio viden na uli-cama.

As a soldier he had little knowledge of Kao vojnik slabo je poznavao strategy. strategiju.

Such a man deserves more attention. Takav ĉovek zasluţuje više paţnje. He is quite a good pupil. On je sasvim dobar dak.

What a nice pencil you have got! Kako lepu olovku imate! That was too small a reward. To je bila suviše mala nagrada. It was as nice a film as it can be imagined. To je bio tako lep film kako se

samo moţe zamisliti.

k) ispred little i few upotrebljenih u pozitivnom smislu:

I have got a few English books. Dobio sam nekoliko engleskihknjiga.

Yes, / have a little time. Da, imam malo vremena.

I) posle negativne reĉi not da bi se naglasio negativan smisao reĉenice:

They had not a pencil in the hag. Nisu imali ni jedne jedine olovke

u torbi.m) izuzetno ispred oblika nekih imenica u mnoţini: a gaIIows (vešala), a

shambles (klanica), a headquarters (glavni stan), a means (sredstvo), (izuzetak jereĉ news):

He was hanged on a gallows. Bio je obešen na vešalima. A new shambles is being built. Nova klanica se gradi.

n) u nekim izrazima, kao:

to have an appetite

— imati apetit to

have a fancy



82

— zamišljati to have a

turn

— doći na red to have an opportunity

— imati prilike to have acare

— brinuti se to have a

habit

— obiĉavati to have a headache

— imati glavobolju to

have a cold — prehladiti se to have a

pain — imati bol

to have a sore throat — prehladit i grlo take a

seat — sesti

take a last farewell

— oprostiti se send an

answer — odgovoriti take a

pride — ponositi se, itd. itd.

to be at a loss

— biti u nedoumici to be in

a hurry — ţuriti se

to be in a bad mood — biti neraspoloţen to be in

a fury, rage

— besnitito be under an obligation

— obavezati se to be in a

position

— biti u poloţaju, stanju

it is a pity

— šteta je it is a shame

— sramota jeit is a matter o f . . .

— to je stvar, pitanje. . . as

a rule — po pravilu to an end — do kraja on an average

— proseĉno with a view to

— u pogledu, itd. itd.

NeodreĊeni ĉlan a, an ne upotrebljava se:

a) ispred gradivnih i mislenih imenica upotrebljenih u opštem smislu (vidi podc) upotrebu neodredenog ĉlana).

b) u nabrajanju:

Kitchen, living-room and dining-room were Kuhinja, dnevna soba i trpezarija all on the same floor. nalazile su se na istom spratu.

c) uz titulu koju jedno lice drţi u isto vreme:

Marshal Tito is President of the Republic. Maršal Tito je pretsednik repu- blike.

d) u radnim reĉenicama uz predikatske dopune objekta i u trpnim reĉenicamauz predikatsku dopunu subjekta. To se dešava obiĉno uz glagole: call (zvati), make

(napraviti), take (uzeti), turn (okrenuti):

They took him captive (radna reĉ.). Oni su ga zaro bili. John was made prisoner (trpnareĉ.). Jovan je bio zarobljen.

e) posle nekih izraza; kao: the title of (titula), the post of (poloţaj), tbe office (kancelarija), the rank of (rang), itd.:

He holds the post of secretary. Drţi poloţaj sekretara.



83

He attained the rank of colonel at an Postigao je rang pukovnika u mla- early age.dim danima.

f) ispred imena obeda i godisnjih doba upotrebljenih u opštem smislti:

Dinner was ready at seven o'clock. Veĉera je bila gotova u sedam sati* He is going to see us in spring. Posetiće nas u proleće.

ODREĐENI ĈLAN (Definite Article) OBLICI

OdreĊeni ĉlan t h e ima isti oblik za jedninu i mnoŢinu, kakoispred imenica ili prideva koji poĉinju samoglasnikom, tako i ispred onih koji poĈinju suglasnikom:

the lamp (svetiljka), the lamps (svetiljke)

the icecream (sladoled), the icecreams (sladoledi) the hour (sat), the hours (sati), itd.MeĊutim, odreĊeni ĉlan ima dvojak izgovor, i to:

a) izgovara se ,,6o" ispred imenica ili prideva koji poĉinju pisanim ili izgovorenim suglasnikom:

the letter [5s 'lets], the long letter [5s loq 'leto]the use [5o ju:s], the simple use [5o simpl ju:s]the work [5o wo:k], the useful work [5o 'ju:sfol wo:k]the youth [5o ju:0], the Tito's youth [5o 'titouz ju:G]

the ewe [5o ju:], the black ewe [5s blaek ju:], itd. itd.b) izgovara se ,,5i", i to:

1) ispred imenica ili prideva koji poĉinju pisanim ili izgovorenim samo -glasnikom:

the arm [5i a:m], the arms [5i a:mz]the essay [5i 'esi], the easy essay [5i 'i :zi 'esi]

the enormous task [5i i'no:mos ta:sk], itd.

2) ispred imenica ili prideva koji poĉinju muklim suglasnikom ,,h" ftj. onimkoji se ne ĉita):

the hour [5i auo]

the honoured person [5i onord po:sn], itd. N a p o m e n a : Vidi neodreĊeni ĉlan

ispred b.

3) kad stoji sam:

He was talking about the definite article Govorio je o odreĊenom ĉlanu "the" [8i]..,5i".

4) kod naglašavanja:



84

This is a book % but not the book [5i buk]. Ovo je knjiga. ali ne ona knjiga.

ZNAĈENJE

Upotrebu odreĊenog ĉlana u staro-engleskom jeziku vršile su pokazne zamenice that, this za jedninu i those, these za mnoţinu. Oblici, a donekle ismisao ovih zamenica, pretrpeli su izvesne promene, tako da se u modernomengleskom jeziku zadrţao samo njihov oslabljeni oblik t h er koji je u isto vreme postao i jedini oblik odreĊenog ĉlana. Zadrţavajući donekle koreno znaĉenje pokaznih zamenica, odreĊeni ĉlan ograniĉava imenicu ispred koje stoji, pokazujući jedno odreĊeno lice ili predmet koje je podjednako poznato onom koji govori i onomkom se govori. To se najbolje vidi u primerima u kojim umesto odredenog ĉlana the, moţemo staviti odgovarajuću pokaznu zamenicu, i smisao reĉenice se ne menja:

She is the woman I want (umesto: that Ona je ţena koju traţim. womari).

Na taj naĉin smo odredili imenicu woman, misleći jednu osobu ĉije su oso- bineodreĊene i poznate, iskljuĉujući tako mogućnost da se misli na bilo koju ţenu. Istotako u primeru:

Give me the pen-knife. Daj mi perorez.

moţe se reći that pen-knife i smisao reĉenice ostaje nepromenjen, jer je poka -zivanjem ograniĉena imenica pen-knife na jednu odreĊenu stvar, tj. perorez jednako poznat onom koji govori i onom kom se govori.

Sliĉan je sluĉaj sa zajedniĉkim imenicama koje se prvi put pominju u reĉenici.Tada one stoje sa neodreĊenim ĉianom, jer o njima ne znamo ništa pobliţe izuzev da postoje. MeĊutim, kad se nastavi da se govori o njima, bilo u istoj ili sledećoj

reĉenici, onda one dolaze sa odreĊenim ĉlanom, jer se misli na one imenice koje suranije pomenute i o kojima sad podjednako znaju onaj koji govori i onaj kom segovori:

We saw a child on the road. The child Na putu smo videli dete. To dete was dressed inrags. je bilo obuĉeno u prnje.

Na ovaj je naĉin reĉ child u drugoj reĉenici odredena, i misli se na dete koje smovideli, tj. odreĊeno, poznato dete ili dete koje je pomenuto u prethodnoj reĉenici.

Ipak, odreĊeni ĉlan moţe da doĊe ispred imenica koje su prvi put pomenute, pod uslovom da je imenica pobliţe odreĊena samim smislom reĉenice, tako da seodmah jasno vidi da se govori o poznatim stvarima, licima, i sl.:



85

We were sitting in the hall when we heard Sedeli smo u pretsoblju, kad smo the

telephone ringing. ĉuli da telefon zvoni.

N a p o m e n a : OdreĊivanje jedne imenice u reĉenici moţe da se postigne stavljanjem uz njuprideva, raznih oznaka ili reĉenica koje mogu biti pomenute ili se

podrazumevaju.

Osim ranije izloţenog opšteg pravila, odreĊeni ĉlan još se upotrebljava:

a) ispred imenice koja je sa drugom imenicom povezana predlogom o f:

The citizens of Belgrade. GraĊani Beograda. The owner of the house. Vlasnik kuće. The picture of my brother. Slika moga brata.

b) ispred gradivnih i mislenih imenica kad su pobliţe odreĊene: The wood which is being exported from Drvo koje se izvozi iz Švedske. Sweden.

The sorrow he felt for her was great. Ţalost koju je osećao prema njoj, bila je velika.

c) ispred imena reka, mora, okeana, planinskih lanaca, kanala itd.:

The other bank of the Danube. Druga obala Dunava.We climbed the Alps. Penjali smo se na Alpe.The Adriatic. Jadransko More.The Suez Canal. Suecki Kanal, itd.

d) ispred trećeg stepena poreĊenja prideva (superlativ):

The most interesting story. Najinteresantnija priĉa.

The best friend I ever had. Najbolji prijatelj kog sam ikadimao.

N a p o m e n a : Neki superlativi su prilozi, i tada dolaze bez ikakvog ĉlana: Most people knew him(Veĉina ga je Ijudi poznavala). Ako ispred superlativa doĊe neodreĊeni ĉlan a onda on znaĉi ,,vrlo":

He saw a most interesting scene (Video je vrlo zanimljivu scenu).

e) u idiomatskom izrazu sa drugim stepenom poredenja (komparati- vom) the.. .

.the (ukoliko... .utoliko):

The more you learn, the more you know. Ukoliko više uĉiš, utoliko više znaš.

The bigger boy, the bigger coat. Ukoliko veći deĉak, utoliko veći kaput.

f) ispred rednih brojeva:

It happened on the first of May. Desilo se to prvog maja.The second time. Drugi put.

g) ispred vlastitih (osobenih) imenica upotrebljenih kao zajedniĉke imenice:

He is the Racine of the modern drama. On je Rasin moderne drame.

UPOTREBA



86

h) ispred imena brodova, ustanova, bioskopa, listova, hotela i jaTnOi

ustanova (zgrada): The World Peace (brod), The Foreign Office (Ministar- stvospoljnih poslova), The Tiroli (bioskop), The Strand (hotel), The Time* (list), itd.

i) ispred imena svih mesta, naroda, grupa ostrva, porodica upotrebljenib u

mnoţini i ispred nekih imena upotrebljenih u jednini (obiĉno sloţenib imena nekihzemalja): The Tyrol, The English, The West Indies, The Rogers, The Serbs, The

Straits Settlements, The United States of America, Tbe British Isles, itd.

j) ispred reĉi koje oznaĉavaju muziĉke instrumente sa glagolom play. MeĊutim, kad se pominje neka igra ili sport ne stavlja se nikakav ĉlan:

Who is playing the accordion? Ko svira na harmonici?She plays the piano every day. Ona svaki dan svira na klaviru.ali: He never played footbalL Nikad nije igrao futbal. Let us play basket-ball! Hajdemo da igramo košarku!

k) ispred imena obeda i godišnjih doba upotrebljenih u nekom odre- Ċenom, poznatom smislu:

The dinner we had yesterday was excellent. Ruĉak koji smo juĉe imali bio j§ odliĉan.

I was in Italy during the vrinter of 1945. U Italiji sam bio u toku zimc

1945 god.

I) ispred prideva upotrebljenih kao imenice:

The good die young. Ono što je dobro umire mlado. The poor were standing in front of the Siromasi su stajali ispred zgrade. building.

m) ispred reĉi same:

Shall we go by the same train? Hoćemo li ići istim vozom? It's always the same. To je uvek isto.

n) ispred imenica koje postoje samo po jedna takve vrste:

The sky was terribly dull. Nebo je bilo strašno tmurno. This is the singular of the noun. To je jednina ove imenice.

o) ispred imenica koje odreĊuju celu vrstu i sve predmete koji pri - padaju tojvrsti, a ne samo neki odredeni predmet:

The motor-car is faster than the train. Automobil je brţi od voza.

p) ispred imenica koje odreduju pridev, priloška oznaka ili odnosna reĉenica:

The red book is lying on the table. Crvena knjiga leţi na stolu. Is the fountain-pen in

the box yours? Je li nalivpero u kutiji vaše? That was the man you had been talking To je bio ĉovek s kojim ste raz- to the day before yesterday. govarali prekjuĉe.



r) ispred imena strana sveta;meĊutim, kad se strane sveta upotrebe priloški,onda su bez ĉlana:

The sun sets in the west. Sunce zalazi na zapadu.

The south-west part of the lake. Jugozapadni deo jezera.ali:

The ship suddenly sailecl up west. Brod je iznenada zaplovio kazapadu.

s) ispred imenica sa predlogom in kad one oznaĉavaju delove dana:

She \vas always going to school in the Uvek je išla u školu ujutru. morning. He has no time in the evening. On nema vremena uveĉe.

t) u nekim izrazima:

nothing of the kind (ništa takvo) the whole of England (ĉitava En- gleska)to run the risk of (staviti na kocku) at the expence of (na trošak), itd.

OdreĊeni ĉlan se ne upotrebljava:

a) ispred gradivnih i mislenih imenica upotrebljenih u opštem smislu:

Iron is a useful metal. GvoţĊe je koristan metal.Love is not only human. Ljubav nije samo ljudska.

b) ispred vlastitih imena, imena gradova, zemalja i sl.:

George was afraid of him. ĐorĊe se bojao njega. London is the capital of England. London je prestonica Engleske.Serbia is a people's republic. Srbija je narodna republika.

c) ispred imena parkova, ulica, trgova i mostova:

That shop was in Piccadillj Street. Ta se radnja nalazila u Pikadiliulici.

London Bridge is one of the nicest bridges Londonski most je jedan od naj- on theThames. lepših na Temzi.

d) ispred imena pojedinaĉnih planina:

Thev climbed Mount Everest at last. Najzad su se popeli na Maunt Everest.

e) ispred imena jezera i rtova ako posle njih doĊe neka vlastita imenica : Cape Horn (rt Horn); ali The Cape of Good Hope (rt Dobre Nade).

f) ispred imena dana, meseci i godišnjih doba upotrebljenih u opštemsmislu:




88

Sundaj is the on\y day we can come to Nedelja je jedini dan kad moţemo Belgrade. da doĊemo u Beograd.

It is very hot in Jul>. Jako je vruće u julu. The leaves begin to fall in autumn. Lišće poĉinje da opada ujeseti.

g) ispred imena ĉlanova sopstvene porodice ili zaposlenih lica koja sesmatraju ĉlanovima porodice (moţe takoĊe da se upotrebi i prisvojni pridev):

Brother hasfound our dog (Ili mvbrother). Brat je pronašao našeg psa. No, sister isnot in now (Ili our sister). Ne, sestra nije sada kod kuće. Ma\i\-SQT\2Mthascarriedawaythebasket. Sluţavka je odnela korpu.

h) ispred imenica koje znaĉe odreĊeno vreme dana, naroĉito uz pred - loge

at, by: at night (noću), by day (danju), at noon (u podne), at midnight (u ponoć),itd.

i) ispred imenica man, >voman, mankind kad oznaĉavaju ceo Ijudski rod:

It is worth being man. Vredno je biti ĉovek. Woman vi'Ċs created to be man's helpmate. Ţena je stvorena da bude ĉovekov

drug.Mankind has never suffered such disasters. Ĉoveĉanstvo nikad nije pretrpelo

takve katastrofe.

j) ispred imenica chance, nature, societv, fate, posterity, Parliament, heaven,

earth kad se upotrebljavaju u opštem smislu:

Some people believe in fate. Neki Ijudi veruju u sudbinu.Chance led me to that place. Sluĉaj me je naveo na to mesto. Society is composed of different elements. Društvo je sastavljeno od raznih

elemenata.k) ispred titula iza kojih dolaze vlastita imena:

King George V. died last year. Kralj Đorde V. umro je prošle godine.

I) ispred imenica koje oznaĉavaju grane ili delove nauke upotrebljenc uopštem smislu. Kad su odredene na bilo koji naĉin onda dolazi odreĊeni ĉlan:

English literature is the oldest in Europe. Engleska knjiţevnost je najstarija ali: u

Evropi.

The English literature of I9th century. Engleska knjiţevnost devctnaestog veka.

m) ispred imenica school (škola), church (crkva), prison (zatvor), hospital (bolnica), exchange (berza), college (koledţ), market (pijaca), jail (kaz- niona), court (sud) i sl. kad se u njima vrši rad za koji su one namenjene (škola — da seuĉi, bolnica — da se leĈi, crkva — da se moli bogu, itd.). MeĊutim, kad te imen iceoznaĉavaju samo zgradu, onda se upotrebljava odreĊeni Ĉlan. Predlozi koji se tom prilikom pojavljuju jesu: after, at, in, to, from.

His son went to school.

ali: He went to the school.

Their sister goes to church every day.

I went to the church to meet my

friend.



89

The rohber was sent to prison. He went to the

prison. Your brother has been in hospital. /

went to the hospital to interview a nurse.

Njegov sin je otišao u školu (da uĉi ili da predaje).

Otišao je u školu (školsku zgradu, da seraspita za sina, da podigne svedoĉanstvoi sl.).

Njihova sestra ide u crkvu svaki dan(da se moli bogu).

Otišao sam do crkve da se nadem sa prijateljem (misli se zgradu-

crkvu).Lopov je bio poslat u zatvor (da

izdrţi kaznu). Otišao je u zatvor (da popravi

vodovod. struju ili sl.).Vaš je brat bio u bolnici (leţao

bolestan).Otišao sam u bolnicu da intervjui-

šem jednu bolniĉarku. n)

ispred next, last, least, fewest kad iza njih sledi imenica:

/ am going to Ljubljana next Sundav. LastSaturday / met him in the street. He showed least courage. She has fewest English books of all my j'riends.

Sledeće nedelje idem u Ljubljanu.Prošle subote sam ga sreo na ulici.Pokazao je najmanje hrabrosti. Odsvih mojih prijateljica ona imanajmanje engleskih knjiga.

N a p o m e n a : Uz next i last dolazi odredeni ĉlan kad se one odnosc na vreme koje nije povezanosa sadašnjim momentom:

/shallgo to Slovenia in 1956; hut thenext year / shall go to the seaside.

o) ispred imena jezika: The essay has

been written in English.

p) u nekim izrazima:

in town — u gradu to lose sight — izgubiti iz vida at work — na poslu shake hands — rukovati seto declare war — objaviti rat at

first sight — na prvi pogled

at hand — pri ruci to lose patience — izgubiti strpljenje to lose courage — izgubiti hrabrost to set to work — dati se

na posao to leave home — otići od kućeat war — u ratu to send word — poruĉitiitd., itd.U Sloveniju ću ići 1956 god., ali sie- deće godine jaću ići na more.

Esej je bio napisan na engleskom.

to take to heart — uzeti k srcu

to catch fire — zapaliti se

to give offence — uvrediti to set fire to — potpaliti to set sail — zaplovitito go to sea — ići na more (po-

stati mornar) on board — na palubi by sea (land) — morem,kopnom by heart — napamet in

honour — u ĉast day by day — izdana u dan fromtop tobottom — oddnadovrha hand in hand — rukom pod ruku itd., itd.



90

B R O J E V I

(Numbers)

Vrste reĉi koje pokazuju brojno stanje lica ili predmeta nazivajuse b r o j e v i m a. Pošto dolaze ispred imenice, oni je oznaĉavaju na isti naĉin kao pridevi, pa se zato u engleskom jeziku i smatraju koliĉin - skim pridevima. Isto kaošto opisni pridev "black" uz reĉ "book" pokazuje kakva je to knjiga, tako i broj

"six" uz imenicu "books" pokazuje brojno stanje:

Bring the black book, please. There

were six books on the desk.

Donesi crnu knjigu.Bilo je šest knjiga na klupi.

Brojevi u engleskom jeziku nemaju poseban oblik za padeţ, broj ili rod. Za

promenu brojeva po padeţima koristi se isti metod kao kod ime - nica, prideva ilizamenica, tj. ispred njih se stavljaju odgovarajući predlozi: the two boys (1. pad.),

of the two boys (2. pad.), itd.

Brojevi, kao i pridevi, ostaju nepromenjeni u oba broja, tj. u jednini i

mnoţini, i zato u mnoţini ne dobijaju nikakav nastavak, kao što je sluĉaj saimenicama. Ovo je istaknuto naroĉito zbog toga što se broj ĉesto smatra zaimenicu, i mnogi pogrešno u mnoţini brojeva stavljaju imeniĉki nastavak zamnoţinu ,,-s". Tako kaţemo: "two hundred pupils", a ne "two hundredv pupils".

MeĊutim, kad se od broja napravi imenica, tzv. brojna imenica, onda se ona ponašakao i svaka druga imenica, i prema tome dobija nasta-

u mnozini:

Nundreds of people were gathered round Stotine Ijudi se bilo skupilo okothe speaker. --------

Isti je sluĉaj i sa razlomcima lle

cut the apple into two halves.

Three guarters of an hour.

Presekao je jabuku na dve polo-vine.

Tri ĉetvrti sata.

11vak ,,-s

govornika.



91

Brojeve delimo na: proste, redne i uĉestane. 1) PROSTI BROJEVI

(Cardinal Numbers)

Prosti brojevi imaju sledeće oblike: a) osnovni oblik od 1 — 12, i to:

one (jedan) two (dva)three (tri) four (ĉctiri) five (pet) six (šest) seven (sedam)eight (osam) nine (devet) ten (deset)eleven (jedanacst)t>velve (dvanaesi)

b) sloţeni oblik od 12 — 19, koji se dobija kad se na osnovni oblik dodaje

nastavak ,,-teen":

thirteen (trinaest) fourteen (ĉetrnaest) fifteen (petnaest) sixteen (šesnaest) seventeen (sedamnaest) eighteen (osamnaest) nineteen (devetnaest)

c) sloţeni oblik od 20 — 90, koji se pravi dodavanjem nastavka ,,-ty" na osnovnioblik:

twenty (dvadeset) thirty (trideset) forty (ĉetrdeset)fifty (pedeset) sixty (šezdeset) seventy (sedamdeset) eighty (osamdeset) ninety (devedeset)

d) ostale oblike:

hundred (sto)thousand (hiljada)

million (milion) itd.N a p o m e n a : U govornom i pisanom jeziku izmedu jedinica i desetica ne stavlja se "and". Ipak se u pisanom jeziku stavlja mala povlaka: 73 [sevnti Gri:J, ili "seventy- three". MeĊutim, "and" semora uvek upotrebiti izmeĊu stotina i jedinica ili desetica, izmeĊu hiljada i jedinica ili desetica, inajzad izmeĊu miliona i jedinica ili desetica:

PODELA



92

101 (a hundred and one) 110 (a hundred and ten) 118 (a hundred and eighteen) 345 (three hundred and forty five)itd.

ili 1001 (a thousand and one)

1010 (a thousand and ten)

1018 (a thousand and eighteen)2798 (two thousand seven hundred and ninetv eight, ili twentjr seven hundred

and ninetv eight)itd.

i l i 1,000,001 (a million and one) 1,000,010 (a million and ten) 1,000,018 (a million and eighteen) 1,000,187 (a million one hundred and eighty seven) 1,001,187 (a

million one thousand one hundred and eighty seven) 1,054,187 (a million fifty

four thousand one hundred and eighty seven) 1,254,187 (a million two

hundred and fifty four thousand one hundred and eighty seven)

itd.

Godine iznad hiljadu ĉitaju se na sledeći naĉin: 1955 (nineteen hundred and

fifty five).

MeĊutim, najĉešće se iz praktiĉnih razloga izostavlja "hundred" i "and", pase kaţe:

1955 (nineteen fifty five)

Ali, godine ispod hiljade se ĉitaju pomoću "hundred" i "and": 879 (eight

hundred and seventy nine)

Glavni broj i razlomak uvek se povezuju pomoću "and": 2 1/3 (two and one third), 4 5/9 (four and five ninths), 7 8/3 (seven and eight thirds), itd. Nula „0" se naengleskom moţe izraziti na sledeće naĉine: zero, naught, sa imenom slova ,,o". Ovo poslednje se upotrebljava u svakodnevnom eziku kod brojeva telefona, legitimacija

i sl.:

— 19° (minus nineteen degrees ili nineteen below zero)

403 (four naught three)

33-750 (three three seven five o [ou])

33-200 (three three two double o [ou]).

Ĉetiri osnovne raĉunske radnje: a) Sabiranje (Addition) 2 + 1 = 3 (two and one is (are, makes) three),

b) Oduzimanje (Subtraction) 10 — 6 = 4 (ten minus six is (makes, are) four,

ili ten less six, ili six from ten),

c) Mnoţenje (Multiplication) 1 x 1 = 1, 3 x 8 = 24 (once one is (makes,

are) one), (three times eight is (are, makes) twenty four),

d) Deljenje (Division) 8 : 2 = 4 (eight divided by two is (are, makes) four).2) REDNI BROJEVI (Ordinal Numbers)

Pored nepravilnih oblika: first (prvi), second (drugi), third (treći), fifth (peti), eighth (osmi), ninth (deveti), twelfth (dvanaesti), ostali redni brojevi do dvadeset prave se dodavanjem nastavka „-th" [0] na prosti broj:



93

Prosti broj Redni brojfour (ĉetiri) four-th (ĉetvrti) seven (sedam) seventh (sedmi)eleven (jedanaest) eleventh (jedanaesti)nineteen (devetnaest) nineteenth (devetnaesti)

itd. itd.Redni brojevi desetica imaju donekle nepravilan oblik. Krajnje ,,y" se menja

u ,,i", i onda se dodaje nastavak za redne brojeve ,,-eth" [i0] na prosti broj:Prosti broj Redni broj

t>venty (dvadeset) twent-i-eth (dvadeseti)thirty (trideset) thirtieth (trideseti)sixty (šezdeset) sixtieth (šezdeseti) ninety (devedeset) ninetieth (devedeseti) itd.

itd.

N a p o ni e n a : Dok prosli brojevi mogu da stoje ispred (što je najĉešći sluĉaj) ili iza imenice (threefingers, twenty pupils, itd., ali page one, lesson ten, itd.), dotle redni brojevi uvek dolaze ispredimenica: the first lesson, the seventeenth page, the second vvindovv, itd.

Kod razlomaka prosti brojevi dolaze u brojitelju, a redni u imenitelju: 1/10

(one tenth), 5/6 (five sixths), itd.

3) UĈESTANI BROJEVI (Repeating or Iterative Numbers)

Ovi se brojevi po pravilu prave zdruţivanjem prostih brojeva i pri - loga

"times": ten times (deset puta), a hundred times (sto puta), itd. Jedini izuzeci su:

once (jedanput), twice (dvaput), i ponekad "thrice" (triput), koji su postaiinepravilni usled zdruţivanja, i to prvi od "one-times", drugi od ,,t>vo-times" i trećiod "three-times".

9



94

N a p o m e n a : Ovde treba još pomenuti tzv. multiplikativne brojeve, koji se prave do -davanjem nastavka ,,-fold" na proste brojeve: twofo!d (dvostruk), threefold (trostruk), itd.Ponekad se takoĊe upotrebljavaju latinske reĉi: quadruple (ĉetvorostruk), quintuple (pe- tostruk),itd.



95

Z A M E N I C E(Pronouns)

U poĉetku se svaki jezik sastojao preteţno od imenica, a zatim od glagola, koji su bili najnuţniji u primitivnom izraţavanju ljudi. Done- kle isti sluĉaj je kod male

dece kad poĉinju da progovaraju. Sasvim je prirodno što dete u to vreme kaţe: Mary want ball; give baby rattle (Marija hoće loptu; daj bebi zveĉku). Medutim,kad dete malo bolje ovlada jezikom, ono kaţe:

/ want ball; give me rattle. Ja hoću loptu; daj mi zveĉku. Tako se u toku razvitka reĉnika poĉelo izbegavati suvišno i nepotrebno ponavljanjeimenica, aumesto njih poĉele su se upotrebljavati kraćei pogodnije reĉi, koje suskraćivale naĉin izraţavanja i dovele reĉenicu u jednu skladniju celinu. Tako, onevrste reĉi koje se upotrebljavaju da zamene imenice u reĉenici, a da ih stvarno neimenuju, nazivaju se z a m e n i c a m a. One se prema tome odnose kako na lica

tako i na predmete.

Zamenice delimo na:

Liĉne zamenice (Personal Pronouns) Prisvojne zamenice (Possessive Pronouns)

Povratne zamenice (Reflexive Pronouns)

Uzajamno-povratne zamenice (Reciprocal Reflexive Pronotms)

Zamenice za naglašavanje (Emphasizing Pronouns) Pokazne zamenice (Demonstrative Pronouns)

Upitne zamenice (Interrogative Pronouns)

Odnosne zamenice (Relative Pronouns)

Neodredene zamenice (Indefinite Pronouns)

PODELA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



96

Deone zamenice (Distributive Pronouns).

1) LIĈNE ZAMENICE (Personal Pronouns)

Liĉne zamenice su:Jednina

I (ja)you (ti), thou i thee

(zastareli oblici) he (on — za muški rod)she (ona — za ţenski rod) it (ono — zasrednji rod)

Mnoţina

we (mi)you (vi), ye (zastareli oblik) they (oni — za muški, ţenski i srednji rod)



97

Padeţi liĉnih zamenica glase:

N a p o m e n a : Liĉna zamenica prvog lica jednine "I" piše se uvek velikim slovom

Nekada se ona pisala malim slovom; medutim, usled neuglednosti, a i zbog toga što jc jedna reĉpretstavljena jednim slovom, štampari su je prvi poĉeli pisati velikim slovom.

Stari oblik drugog lica jednine "thou, thee" upotrebljava se jedino u bibliji i pesništvu.Verska sekta Kvekera ponckad upotrebljava ove oblike umesto "you".

Drugo licc mnoţine ye je takoĊe zastareli oblik i upotrebljava sc samo u bibliji i pesništvu. "You" ima isti oblik za drugo lice jednine (ti) i drugo lice mnoţinc (vi). U pismima se nikad

ne piše velikim slovom.

PREDMETSKI ILI OBJEKTSKI OBLIK LIĈNE ZAMENICE

(Objective Case)

Padeţ liĉne zamenice u predmetu (objektu) ima uvek isti oblik me, you, him,

her, it, us, you, them, koji se zove predmetski ili objektski oblik liĉne zamenice.Tako u reĉenici:

Mary saw me in the last moment . Marija me je ugledala u posled-njem trenutku.

"rae" je predmet glagola "saw" i nalazi se u ĉetvrtom padeţu, pa se zato i naziva predmetskim ili objektskim oblikom liĉne zamenice "I".

Kada se u svakodnevnom govoru liĉna zamenica upotrebi predikatski, ondaona nikad ne dolazi u prvom padeţu, iako bi sa strogo gramatiĉkog gledišta trebalo

da dode. Tako bi u primeru "Who goes there" (Ko to dolazi?) pravilan odgovor trebalo da bude "It is I" (Ja sam to), pošto je ,,is" oblik glagola "to be" iza koga,kao i obiĉno, dolazi zamenica u prvom padeţu (kao što bi dolazila i imenica).MeĊutim, u svakodnevnom govornom jeziku, odgovor glasi "It is me", i zamenica je u 4. padeţu (sliĉno u francuskom jeziku "c'est moi"). Pa ipak najĉešće se radiizbegavanja pedantnosti, s jedne strane, i poštovanja gramatiĉkih pravila, s drugestrane, upotrebljava imenica; zato moţemo takoĊe da kaţemo "It's Mary here" (Marija je ovde).

Otprilike isti je sluĉaj sa padeţima liĉnih zamenica u poredenju posle "than". Tu se takode upotrebljava ĉetvrti padeţ, i pored toga što bi, ako se strogo drţimo

Bro

j

Lice prvi drugi P A D ] i treći E Z

ĉetvrti

šesti

1 I (ja) ; of me (mene) to me (meni) me (mene) with me (sa ninom)

«$ c 2 you (ti) of you (tebe) to you (tebi) you (tebe) with you (sa tobom)

C 3 he (on) of him (njega) tohim (njemu) him (njega) with him (sa njim)

<L

>

»» she (ona)( of her (njc) to her (njoj) her (nju) with her (sa njom)

» » it (ono) | of it (njega) to it (njemu) it (njega with it (s njim)

«$

C

>N

o

1

we (mi) |

of us (nas) to us (nama) us (nas) with us (s nama)

2 you (vi) of you (vas) to you (vama) you (vas) with you (s vama)

cs 3 they (oni) ; of them (njih) to them(njima) them (njih) with them (s njima)



98

gramatiĉkog pravila, trebalo da dode prvi padeţ. Tako umesto kruto gramatiĉkereĉenice:

His brother is taller than I (am). Njegov brat je viši od mene.

skoro redovno se upotrebljava:

His hrother is taller than me. Njegov brat je viši od mene.

Zamenica "you" se u svakodnevnom govoru moţe upo- trebitikao neka vrsta ncodreĊene zamenice, sliĉno istoj upotrebi u našem jeziku. Tako se podrazumeva "one" ili "man", i moţe se prema tome prevesti sa ,,ĉovek, neko" isl.:

You carit help laughing. Ne moţete da se ne nasmejete.One can't help laughing. Ĉovek ne moţe da se ne nasmeje.

Zamenica "he" se upotrebljava da zameni imenicu muškog roda (lica).

John is watching an aeroplane in the sky. Jovan posmatra avion na nebu. He iswatching an aeroplane in the sky. On posmatra avion na nebu.

N a p o m e n a : U personificiranju "he" takode zamenjuje zajedniĉke i mislene imenice srednjegroda (Vidi: personificiranje imenica,

Zamenica "she" se upotrebljava da zameni imenicu ţenskog roda (lica):

My sister goes to school as well. Moja sestra ide takode u školu. She goes to school as well. Ona ide takoĊe u školu.

N a p o m e n a : U personificiranju "she" takoĊe zamenjuje zajedniĉke i mislene imenice srednjegroda (Vidi: personificiranje imenica).

Zamenica "it" se upotrebljava da zameni imenicu srednjeg roda (stvari iiiţivotinje):

The glass is fuH of water. Ĉaša je puna vode. It is full of water. Ona je puna vode. IVhat is a horse fed on? Ĉime se konj hrani? What is it fed on? Ĉime se on hrani?

"It" moţe takoĊe da zameni imenicu zajedniĉkog roda, kad nije po - menut

pol. MeĊutim, ĉim se pomene pol, onda se prema smislu upotrebljava "he" ili "she":

The child is playing in the park , it is Dete se igra u parku, ono nijenot alone. samo.

The child is a bo>. He is very nice. Dete je deĉak. On je vrlo simpa-tiĉan.

The child is a girl. She is very nice. Dete je devojĉica. Ona je vrlo simpatiĉna.



99

Zamenica "it" se takoĊe upotrebljava kad se ona odnosi na neku izjavu,konstataciju ili ĉinjenicu:

He is fond of music, and you know it. On voli muziku, i vama je to

poznato.

Kad o zemljama, gradovima ili univerzitetima mislimo u geografskom smislu,onda se umesto njih upotrebljava zamenica "it":

England is a naval country, for it is surrounded with sea.

Engleska je pomorska zemlja, jer jeopkoljena morem.

Zamenica "it" moţe da sluţi kao prividni podmet ispred glagola "to be", kadiza njega dolazi pravi podmet i kad ţelimo da naglasimo neku reĉ ili izraz ureĉenici:

It was my brother that made this box. Moj brat je napravio tu kutiju. It is not true that they were at home. Nije istina da su bili kod kuće. It was I who spent all that money. Ja

sam potrošio sav taj novac.

U pitanjima i odgovorima u kojima onaj koji pita ne zna ništa o za -interesovanom licu ili stvari, upotrebljava se "it":

Who is it making so much noise? Ko to toliko galami? It is your little son. To je vaš sinĉić. What is it? Šta je to? It is a new book by a voung writer. To je nova knjiga od jednog mla-

dog pisca.

U svim dosad pomenutim sluĉajevima "it" se odnosi na nešto odre- deno:stvar, lice, radnju, misao i sl. MeĊutim, "it" se vrlo ĉesto upotrebljava za

pokazivanje bezliĉnosti. Najĉešći sluĉajevi su kad "it" sluţi kao podmet, i to: a) uz bezliĉne glagole (it snows, it rains, it freezes, it clears up, itd.): It often

snows at this time of the year. Sneg ĉesto pada u to doba godine.

b) za izraţavanje vremena:

It is half past three now. Sada je pola ĉetiri.

c) za izraţavanje daljine ili prostora:

How far is it to the railway station ? Koliko je udaljena ţelezniĉka sta-

U mnogim idiomatskim izrazima "it" se upotrebljava kao predmet giagola:

Mi ćemo jednog dana morati da torašĉistimo.

We must have it out some dav.



100

Ova upotreba je naroĉito ĉesta kod glagola koji su pravljeni od ime - nica (a

walk — to walk, itd.), i to samo onda kad se na imenicu ne dodaju nikakvi nastavci:

We would sleep out on fine nights; and Za lepih noći spavali bi napolju; hotel it, when it was wet. a u hotelu kad je bilo kišovito.

Zamenica "we" se moţe takode upotrebiti u neodredenom smislu "ones" ili

"people":

We always try to find out the truth. Ljudi uvek pokušavaju da saznaju istinu.

"We" takoĊe ĉesto upotrebljavaju radi skromnosti urednici listova, pisci,kraljevi i sl.:

We,E!isabeth II., Queen of Great Britain. Mi, Elizabeta II., Kraljica Velike Britanije.

Objektski oblik "us" se ĉesto upotrebljava u obiĉnom govoru umesto "me"

kad se ţeli istaći vaţnost neke radnje:

Auntie, teach us to tell the time. Tetka, nauĉi me kazati koliko je sati.

Zamenica "they" se takode upotrebljava u bezliĉnom smislu, s tom razlikomšto ona ne ukljuĉuje lice koje govori:

They say that a new planet has been Priĉa se da je jedna nova planeta observed.otkrivena.

2) PRISVOJNE ZAMENICE (Possessive Pronouns)

Prisvojne zamenice mine (moj, a, e), yours (tvoj, a, e), thine* (tvoj, starioblik), his (njegov, a, o), hers (njen, a ,o), its (njegov, a, o), ours (naš, a, e), yours

(vaš, a, e) i theirs (njihov, a, o), kao i prisvojni pridevi, razvili su se iz jednog starogoblika genitiva ili prisvojnog padeţa liĉnih zamenica, do - bijajući takoĊe nastavke:

That book is Mary's. To je Marijina knjiga.That book is hers. To je njena knjiga.

Ove zamenice pokazuju da nekome nešto pripada ili da neko nešto poseduje.One nikada ne dolaze uz imenicu, već umesto imenice ilt umesto prisvojnog pridevai imenice (uporedi prisvojne prideve):

This is my book (my-f-prisv. prid.). Ovo je moja knjiga. This is mine (prisv.zamenica). Ovo je moja.

Prisvojne zamenice upotrebljavaju se ĉesto posle predloga ,,of" umesto

prisvojnog prideva, kad se govori o predmetu ili licu izdvojenom iz većeg broja istih predmeta ili lica, ili iz skupine:

/ met a friend of yours yesterday. Juĉe sam sreo jednog tvog prija-telja.

* Zastareli oblik.

Ovaj se oblik upotrebljava da bi se izbegla nezgodna konstrukcija sa po- kaznomzamenicom ispred prisvojnog prideva. Tako umesto rogobatne reĉenice: "I do not

like that her brother", treba reći:

/ do not like that brother of hers. Taj njen brat mi se ne sviĊa.



102

4) UZAJAMNO-POVRATNE ZAMENICE (Reciprocal Reflexive Pronouns)

Uzajamno-povratne zamenice pokazuju medusoban, uzajaman odnos ili radnjuizmedu dva ili više lica. Postoje samo dve zamenice za sva lica, to su:

each other (se) one another (se). Razlika izmeĊu ovih zamenica je u tome što se "each other" upotreb- Ijava da

pokaţe uzajamnu radnju izmeĊu dvaju lica, dok "one another" pokazuje tu radnjuizmeĊu više od dva lica:

Mary and John, why do you not love Marija i Jovane, zašto sc vi ne each other? (dvalica) volite?

ali:

Children, why do you not love one another? Deco, zašto se ne volite (meĊu- (višelica) sobno)?

N a p e m e n a : Prisvojni oblici su: each other's, one another's.

5) ZAMENICE ZA NAGLAŠAVANJE (Emphasizing Pronouns)

Ove zamenice sluţe za isticanje podmeta (subjekta) i predme ta (objekta). Poobliku se razlikuju, i to:

a) imaju isti oblik kao povratne zamenice: myself, vourself, himself, herself,

itself, ourselves, yourse!ves, themselves (ja, liĉno, sam):

/ myself spoke to him. Liĉno sam razgovarao sa njinv Your sister herself told us this. Tvoja sestra nam je to liĉno

priĉala. He himself rang us up. Sam on nam je telefonirao.

b) sloţeni oblik od prisvojnog prideva i "own": my own, your own, his own,

her own, its own, our own, their own. Ovi se oblici prevode sa ,,moj vlastiti, tvojvlastiti, itd.":

My friend has a house of his own. Moj prijatelj ima svoju vlastitukuću.

John left the snake alone to go its own Jovan je pustio zmiju da odc svo-way. jim putem.

She cooks her own meals. Ona sprema svoja jela.

c) sloţeni obiik, kao od ,,by + povratna zamenica": by mysetf, by yourself, byhimself, by herself, by itself, by ourselves, by themselves ili "on my own, on your

own", itd. Ove zamenice se prevode ,,sam, sam samcit" za sva lica:

The children were sitting by themselves. Deca su sedela sama. He was living all by

himself. Ţiveo je sam samcat. She has done it all by herself. Ona je to sve potpun© sama

uradila.

6) POKAZNE ZAMENICE (Demonstrative Pronouns)



103

Pokazne zamenice zamenjuju ranije pomenute imenice ili pokazuju imenicuumesto koje stoje. Pokazne zamenice su:

Jednina Mnoţina

this (ovaj, a, o) these (ovi, e, a)

that (onaj, a, o) those (oni, e, a).Zatim: the same (isti), the very same (isti, naglašena), the former (prvi, raniji), the

latter (drugi, kasniji), such (takav, a, o), very (isti, taj, baš), one (jedan), ones (jedni), so (tako), yon (onaj), yonder (onaj):

That was done in a particular way. To je postignuto na jedan poseban naĉin.

I have never seen such a bad handvvriting. Nikad u ţivotu nisam videa tako rĊav rukopis.

From the very beginning. Od samog poĉetka.

"This, these" se upotrebljava za sve što se rukom ili ĉime drugim moţe

dodirnuti. MeĊutim, "that, those" se upotrebljava kad se pokazuje nešto što je jednako daleko od onog koji govori i onoga kome se govori, ili za blizinu u prenosnom smislu:

I have aknife in my pocket; this is my U dţepu imam noţ; ovo je moj knife. noţ.

There is a picture on the wall; that is Na zidu se nalazi slika; ona je a very nice one.vrlo lepa.

Od svih pokaznih zamenica samo se "this" i "that" mogu menjati u padeţima; padeţi se prave kao kod imenica, tj. pomoću predloga: this, of this, to

this, itd..Kad se hoće da izbegne ponavljanje imenice, onda se obiĉno upotreb- Ijava

"that, those":

The hest pupil is that seen in the middle Najbolji Ċak je onaj koji se vidi of the photo.u sredini slike.

Pokazne zamenice "one, ones". "One" se upotrebljava da zameni imenicu u jednini, "ones" imenicu u mnoţini:

/ prefer a house huilt ofstone to one biiilt Više volim kuću sagradenu od of brick. kamena nego od cigle.

The steps you have taken are ones of much Koraci koje ste preduzeli pretstav- risk.Ijaju veliku opasnost.

"One, ones" se upotrebljavaju:a) da zamenjuju imenice iz prethodne reĉenice s istim pridevom:

Is there a big boy in the picture? Da li se na slici vidi veliki deĉak? Yes, there is a big one. Da, vidi se veliki deĉak.

b) da zamenjuju imenicu iz prethodne reĉenice s drugim pridevom:

Is there a big boy in the garden ? Da li se u vrtu nalazi veliki deĉak? No. there is a little one. Ne, nalazi se mali deĉak.

c) da zamenjuju imenicu iz iste reĉenice s drugim pridevom:There is an old book, but not a new one. Tu je stara knjiga, a ne nova.



104

N a p o m e n a : " O n e ( s ) " moţe da bude pokazna i neodreĊena zamenica (vidi neodreĊenezamenice). Kad pokazuje i stoji umesto jcdne odredene imenice, onda je pokazna zamenica:

1 prefer the blcick horse to the white one. Više volim crnog konja od onog belog.

Medutim, kad zamenjuje imenicu u opštem i neodreĊenom smislu, onda je to neodre - denazamenica:

One must take care of one's health. Ĉovek mora voditi raĉuna o svom zdravlju.

"The one(s)" se upotrebljavaju takode umesto "that, those", kad ispred njihdolazi već jedna pokazna zamenica:

That :s the one / looked for. To je ona koju sam traţio. They are the same as the ones (ili ^:hose") To su iste kao one koje ste mi you showed

m? last tim?. prošli put pokazali.

Posle "that, those" moţe, ali ne mora, da stoji "one(s)", koje zame- njujeranije pomenutu imenicu:

Give me another pen.this (one) is not good. Dajte mi drugo pero, ovo nije dobro.

Medutim, kad "one(s)" upotpunjuje i naglašava pokaznu zamenicu (jer "one(s)" jetakoĊe vrsta pokaznih zamenica), onda se redovno upotrebljavaju posle njih:

Which boy has broken the window? Koji je deĉak razbio prozor? That one.

Onaj.



Sliĉno je kod drugog stepena poredenja i rednih brojeva, gde se uone(s)" moţei ne mora upotrebiti:

That hoy and a bigger one have taken Taj deĉak i jedan veći uzeli su the hall.loptu.

"Qne(s)" se nikad ne upotrebljava posle: prostih brojeva, gradivnih i mislenihimenica, prisvojnih prideva i prideva napravljenih od vlastitih i menica koje znaĉeveru, narodnost i sl.

Zamenice "the former" (prvi, prethodni, predašnji) i "the latter" (drugi, potonji, kasniji) upotrebljavaju se da naizmeniĉno zamene i bliţe odrede podmetsloţen od dva lica. Po pravilu, kad su u pitanju stvari trebal o bi da stoji "this, these" ili "that, those" umesto njih. Ali se ovo pravilo ne primenjuje uvek dosledno:

We m?t an actor and a musician; the Sreli smo jednog glumca i jednog former was young , the latter old. muziĉara; prvi je bio mlad, a

drugi star.

Dogs are more faithful friends than cats; Psi su verniji prijatelji od maĉaka; these (cats) are attached to places, and ove (maĉke) su privrţene me- those (dogs) to persons. stima a oni (psi) licima.

Zamenice "yon, yonder" upotrebljavaju se samo u poeziji i u uzvišenomnaĉinu izraţavanja. U svakodnevnom jeziku umesto njih se upotrebljavaju "there,

up there, down there, over there". Tako umesto:

My hrother lives in the house yonder. Moj brat ţivi tamo u onoj kući preko.

obiĈno se kaţe: My hrother lives in the house over there. Moj brat ţivi tamo u onoj kući

preko.

N a p o m e n a : Ove zamenice takoĊe mogu da budu pridevi. Kad stoje uz imcnicu i oznaĉavaju jc, onda su pridevi (vidi drugi stepen poredenja prideva).

Zamenica "so" se upotrebljava:

a) da zameni imenicu ili pridev posle glagola "to be":

He is cmgry and has everv reason to he so. On je . besan i ima razloga da bude takav.

b) da zameni celu zavisnu reĉenicu posle glagola: tell, say, hope, believe,

think, suppose, presume:

That n-Y7.v her fault and I told her so. To je bila njena greška i ja sara joj to rekao.

c) na poĉetku reĉenice kad znaĉi "takoĊe", ali samo onda kad podmet stoji posle priroka (vidi inverziju):

He has gone to the pictures; so have I. Išao je u bioskop; takoĊe i ja.

7 Gramatika cngleskog jezika

d) u izrazima: I Ċon't think so, I don't hope so, I don't beiieve so, I don't

suppose so, itd. umesto "I think not, I hope not", itd. gde se "not" odnosi naizostavljen glavni glagol.



106

"So" se ne upotrebljava u prostim vremenima kad se ispred glagola nalazineki naglašeni prilog:

Hewas very angry yesterday: he always is. Bio je jako besan; on je uvek takav.

ali: He has always been so. Oduvek je takav.

Zamenica "such" ima isti oblik u jednini i mnoţini i u svim rodovima: takav,a, o, fakvi, e, a.

Kad reĉenica poĉinje sa "such", onda prirok dolazi ispred podmeta:

Such is my friend John. Takav je moj prijatelj Jovan.

"Such" se moţe takoĊe upotrebiti predikativno i tada znaĉi ,.tako velik, takav (po naravi, sastav

His behaviour is such that we cannot Njegovo ponašanje je takvo da ga stand him any longer. više ne moţemo podneti.

N a p o m e n a : Uporedi pridev "such".

7) UPITNE ZAMENICE (Interrogative Pronouns)

Upitne zamenice sluţe za postavljanje pitanja. U engleskom jeziku postojesledeće upitne zamenice: "who" (ko), "what" (šta), "which" (koji), i njihovesloţenice "whoever, whatever, whichever".

Padeţi upitnih zamenica prave se kao kod imenica, tj. pomoću pred - loga: who, of whom, to whom, itd.

Zamenica "who" se upotrebljava samo za lica:

Who teaches you English? Ko ti predaje engleski?Who is coming? Ko dolazi?Who has eaten up the strawberries ? Ko je pojeo jagode?

Konstrukcija pitanja sa padeţima upitne zamenice "who" pomalo jeneobiĉna, naroĉito u svakodnevnom govoru. Naime, predlog koji oznaĉava padeţ,dolazi na kraj upitnog oblika ili celog kraćeg pitanja, iako je gra - matiĉki pravilnoda s njim pitanje poĉne. Zatim, svi se padeţi upitne zame - nice "who" svode na jedan oblik "who'\ Tako umesto strogo gramatiĉke reĉenice:

Of whom did he speak? O kome je on govorio?

u svakodnevnom govornom engleskom jeziku se kaţe: Who did he speak of? O kome je on govorio?



107

Zamenica "who" upotrebljava se kad pitamo za neĉije ime i prezime: Who is

he? He is Mr. Janković. Ko je on? On je g. Janković.

Prisvojni oblik zamenice "who", tj. "whose", upotrebljava se takode za lica:Ĉija je to knjiga? Moje sestre.

N a p o m e n a : Po pravilu, svako pitanje u engleskom jezikumora imati upitni oblik glagola. Jedini izuzetak je kad su upitne

zamenice u prvom padeţu "who?, what?" podmet u reĉenici. Tada se u pitanjima upotrebljavapotvrdni oblik glagola:

VVhom do you see there? ali:Who opened the door? Who haswritten this letter? What happened then?Koga vidiš tamo?

Ko je otvorio vrata? Ko jenapisao ovo pismo? Šta seonda dogodilo?

Zamenica "what" se upotrebljava za stvari uopšte:

What did he say?What did you give him? A book.

Šta je rekao? Šta ste mu dali? Knjigu.

U govornom jeziku upitna zamenica "what" se takoĊe odvaja od predlogakoji oznaĉava padeţ, tako da ona ostaje na poĉetku pitanja, a predlog dolazi posleglagola ili na kraju kratke reĉenice:

What are you talking about?

What are the books on? What isvour room like?

O ĉemu govorite? Na

ĉemu su knjige?Kakva je vaša soba?

Zamenica "which" se upotrebljava za jedno ili više lica ili predmeta, kada sevrši izbor^ili izdvajanje iz poznate grupe ili broja'.

Which is your son?Which is your book?

Which season do you like best ?

Koji je vaš sin? Koja je vaša knjiga? Koje godišnje doba najviše volite?

Kad se ţeli pojaĉati izbor ili izdvajanje, onda "which" dolazi sa predlogom

"of":

Which of these boys is vour son?Which of these books is yours?

Koji je od ovih deĉaka vaš sin? Koja je od ovih knjiga vaša?

Sloţenice "whoever, whatever, whichever" imaju istu upotrebu kao i prosteupitne zamenice. Izuzetna njihova upotreba je kad se ţeli izraziti negodovanje ilinezadovoljstvo:

Whatever are you doing with your hair? Šta to radiš sa svojom kosom? N a p o m e n"a :

Uporedite prideveuwhich" i "what",

Whose book is that? My sister's.



108

8) ODNOSNE ZAMENICE (Relative Pronouns)

Odnosne zamenice zamenjuju ranije pomenutu imenicu pokazujuć/ odnosizmedu te imenice i zamenice:

77//.v is the house that Jack huilt. To je kuća koju je Dţek sagradio.

(zamenica "that" odnosi se na imenicu "house").

Odnosne zamenice su: who (ko), which (koji), what (onaj koji, 0110 što), that (koji).

Padeţi odnosnih zamenica prave sc kao kod imenica, tj. pomoću preclloga:

which, of which, to which, itd.Prisvojni padeţ od "who" i "which" je "whose" ili "of which" (ĉiji)

"Who, which, what" postaju naglašeni kad im se doda nastavak ,,-ever, -

soever": "whoever, whatever, whichever" (ma koji, ma šta, ma koji):

He said whoever had come, he wou!d have Rekao je da kogod bude došao, gone hack at once. vratiće se smesta.

Odnosna zamenica "who" upotrebljava se za lica:

We lovc those persons who are kind to us. Volimo Ijude koji su ljubazni prema nama.

That is the man whom we saw resterdav. To je ĉovek koga smo juĉe vidcli.

"Who" se moţe izuzetno upotrebiti za stvari ili ţivotinje kad su one personificirane ili imaju vlastita imena:

Terrv, who is a clever dog, can perform Teri, koji je inteligentan pas, ume several iricks. da izvodi nekoliko majstorija.

Prisvojni oblik "whose" upotrebljava se za lica, stvari i ţivotinje. Ipak se zastvari i ţivotinje ĉešće upotrebljava oblik "of which" ispred ili posle imenicc:

77//.v is the bov whose hook vou have Ovo je deĉak. ĉiju ste knjigu uzeli. taken. Hehrought ///cchair whose leg was broken. Doneo je stolicu ĉija noga je ili:

slomljena. He brought the chair the leg of which was Doneo je stolicu ĉija je noga brokcn.

slomljena.

"Who" sc sa glagolom u mnoţini upotrebljava kad se odnosi na zbirnuimenicu koja oznaĉava lice:

The committee, who are unable to agree Komitet, koji se nije mogao slo- on thereport, will consider the subject ţiti u pitanju izveštaja, razmo- again. trićestvar ponovo.

Odnosna zamenica "which" upotrebljava se samo za stvari i ţivotinje:

Me left the house in which \ve had long Iselili smo se iz kuće u kojoj smo lived. dugo vremena ţiveli.

The dog which we found was black. Pas koga smo našli bio je crn.



109

^hich" se sa glagolom u jednini upotrebljava kad se odnosi na zbirnu imenicukoja pretstavlja lice (vidi "who"):

The committee which has been appointed Komitet koji je bio naimenovan toinvestigate the affair, will meet next da ispita stvar, sastaće se sle- Monday. dećeg ponedeljka.

"Which" moţe da se odnosi na celu prethodnu reĉenicu. Tada se ona odvajazapetom:

Isaw the picture"the Green Scarf^, which Video sam film ,,Zelena marama", made me great pleasure. što mi je priĉinilo veliko zado-

voljstvo.

Odnosna zamenica "what" upotrebljava se kad imenica (stvar ili ţivo- tinja)na koju se zamenica odnosi nije izraţena, već je sadrţana u njoj. Tada se "what" sastoji od "that which, the thing which" ili "those which, these tliings which":

What he said was foofish. Ono što je on govorio bilo je smešno.

Marv told me what you were doing. Marija mi je rekla šta radiš

"What" se moţe odnositi na celu reĉenicu. U tom sluĉaju dolazi ispred tereĉenice (uporedi "which"):

What happened next was terrible. Ono što se desilo posle toga bilo je strašno.

Odnosna zamenica "that" se odnosi na lica, stvari iii ţivotinje, i stoji umesio

"who" i "which":

The boy that (umesto "who") came yester- Deĉak koji je juĉe dolazio bio je dciy was his brother. njegov brat.

The ball that (umesto "which%i ) hefound Lopta koju je on našao bila je was John's.

Jovanova.

Odnosna zamenica "that", za razliku od "who" ili "which", izraţava nešto potpunije, poznatije. Ta odredenost proizilazi iz srodnosti sa odre - denim ĉlanom

"the", tako da u nekim sluĉajevima, odredeni ĉlan u istoj reĉenici zahteva i odnosnuzamenicu "that":

The boy that attacked the girl was Deĉak koji je napao devojĉicu punished. bio je kaţnjen.

"That" se nikada ne odvaja zapetom i reĉenica kojom ona poĉinje ne saĉinjavasama po sebi potpun smisao. Takva reĉenica samo potpunije objašnjava rec na kojuse zaraenica odnosi. Prema tome odnosna zamenica "that" je ograniĉenog karaktera,suţena po znaĉenju, odreĊenija, i ne moţe se upotrebiti uz reĉi koje nisu neĉim bliţeograniĉene.

"That" se upotrebljava umesto "who" i "which":

a ) u reĉenicama kad se odnosi na neko posebno, naroĉito lice ili predmet:

The dog that he found was black. Pas koga je^našao bio je crn.



110

The thief that stole my ear-rings has been Lopov koji je ukrao moje nau- arrested. šnice uhapšen je.

b ) posle rednih brojeva:

John was the first that came to help us. Jovan je bio prvi koji je došao da nam pomogne.

c ) posle trećeg stepena poreĊenja prideva:

This is the nicest film that / have ever Ovo je najlepši film koji sam seen. ikadavideo.

d ) posle neodredenih zamenica: some, any, something, anything, nothing, itd.:

/ can show you something that you will Pokazaću vam neŠto što će vam be fond of.se dopasti.

e) posle "all, onIy, same, very, little" ("all that" za predmete, "all who zalica):

He used the same pencil that I had. Upotrebljavao je istu olovku kaoŠto ja imam.

This is all that / can do f'or you. Ovo je sve što vam mogu uĉiniti.

f ) posle zbirnih imenica koje oznaĉavaju lica:

The crowd that gathered in the park was Gomila Ijudi koja se skupila u frantic.parku bila je pomahnitala.

g ) kad se odnosi na dve reĉi i jedna zahteva "who" a druga "which":

The girl and the cat that plaved in the DevojĈica i rnaĉka koje su se courtyard. igrale u dvorištu.

Zamenica ,,as" se odnosi na lica i stvari, tj. umesto "who" i "which", alinikada umesto "whose". Ustvari to je sveza, ali se upotrebljava kao odnosnazamenica naroĉito posle "such", a ponekad posle "same":

This is the same dress as yours. Ovo je ista haljina kao i vaša. He is not such a clever student as you are. On nije tako inteligentan student

kao što si ti. You saw the same places as we saw last Videli ste ista mesta kao i mi year. prošle

godine.

"As" se takoĊe upotrebljava kao odnosna zamenica, kad reĉ na koju se odnosinema potpuno ili odreĊeno izraţen smisao:

There is no way'of getting the informa- Nema uopšte naĉina za dobijanje tion, as there ought ro he. onakvih informacija kakve bi

trebalo da budu.

Posle glagola "to be" kad se ţeliizraziti neka istovetnost, moţe se upotrebiti ili

"as" ili "that":

She is the same in performance as (ili Ona je na delu kao i on u obe-^that") he is in promise. ćanju.



111

"But" moţe takoĊe da bude sveza i odnosna zamenica. Kao odnosna zamenicaupotrebljava se za lica, stvari ili ţivotinje. Kad dolazi u odriĉnim (pravim i prividnim) reĉenicama, onda je odriĉna odnosna zamenica, i tada znaĉi ,,ko(ji) . . .ne, šta . . . ne":

There is no one but agrees to it. Ne postoji ĉovek koji se ne slaţe s tim.

ODNOSNE ZAMENICE SA PREDLOGOM

Odnosne zamenice stoje uz neke predloge. Ti predlozi oznaĉavaju padeţe. Njihovo mesto moţe da bude neposredno ispred odnosne zamenice, ili mogu bitiodvojeni od nje i dolaziti posle glavnog glagola:

The pencil with which / wrote my home- Olovka kojom sam pisao domaći work , ili zadatak.

The pencil which / wrote my homework Olovka sa kojom sam pisao do-with. maći zadatak.

Kad predlog koji dolazi uz "what" pripada reĉi na koju se zamenica odnosi,onda on mora da stoji ispred nje:

I have got the picture of what you had Nabavio sam sliku o kojoj ste mi told me. priĉali.

Medutim, kad predlog pripada odnosnoj zamenici, onda on moţe stajati isprednje ili na kraju reĉenice:

Do you reallv know at what thev were Da li stvarno znaš šta su gledali? looking ?

Do you reallv know what thev were Da li stvarno znaš u šta su gledali? looking at? Odnosna zamenica "that" nema padeţe koji zahtevaju predloge. Kad usled

bilo kog razloga "that" zahteva predlog, onda ona zadrţava svoje mesto. a predlogdolazi iza glagola ili na kraju reĉenice:

This is the pen that I write with (nemoguće Ovo je pero kojim pišem. je reći "withthat").

IZOSTAVLJANJE ODNOSNIH ZAMENICA

Odnosne zamenice se mogu izostaviti kada su u ĉetvrtom padeţu; ovoizostavljanje vrši se obiĉno u svakodnevnom govoru, gde je iz prak - tiĉnih razloga potrebna konciznost:

Have you seen the hoy I sent for? Jesi li video deĉaka po koga sam poslao?

MeĊutim, kad je odnosna zamenica u ostalim padeţima, onda se ona ne moţeizostaviti:

/ founct the man who came yesterciay. Pronašao sam ĉoveka koji je juĉe dolazio.

Odnosna zamenica u prvom padeţu moţe se izuzetno izostaviti kad se isprednje nalazi jedan od sledećih izraza: "it is, it was, itd. there is, there was, itd.":

It is not the fine coat (that) makes Nije dţentlmen onaj koji nosi lep



112

gentleman. kaput.

Kad se "that" izostavlja, predlog zadrţava svoje mesto kao i kad je odnosnazamenica izraţena:

This is the house we lived in. Ovo je kuća u kojoj smo ţiveli. Ponekad se takoĊe moţe izostaviti reĉ na koju se odnosna zamenica odnosi; to

se najĉešće dešava u poslovicama:

Whom gocis love ciie young. Koga bogovi vole umire mlad.What cannot he cured must he endured. Ono što se ne moţe izleĉiti, mora

se trpeti.

9) NEODREĐENE ZAMENICE (Indefinite Pronouns)

Neodredene zamenice se upotrebljavaju umesto imenica u opštem i

neodreĊenom smislu. Tu dolaze sledeće zamenice: a) potvrdne: some (neki), somebodv, someone (neko), something (nešto),

every (svaki), everybody, everyone (svako), everything (sve), each (svaki), each

other (svaki drugi), other (drugi), one(s) (jedan), another (joŠ jedan, drugi), one

another (jedan drugi), much (mnogi), little (mali), more (više), else (drugi), either (jedan, ikoji), all (svi), both (oba);

b) odriĉne: any (neki), anybody, anvone (neko), anvthing (nešto), nothing (ništa), nobodv (niko), none (nikakav), neither (nijedan).

Neodredena zamenica "all" oznaĉava neodredenu celinu i ima zbirno znaĉenje:

All is well that ends well. Sve je dobro što se dobro svrši. She told me all. Ona mi je sve ispriĉala.

Za razliku od "all", ueverything ,, izraţava delove neke celine:

She asked me to confess everything. Zahtevala je da sve priznam (svaku pojedinost).

'BOTH" se upotrebljava za lica. stvari i ţivotinje. Glagol je uvek u mnoţini.Ispred nje ne moţe da stoji ĉlan, niti prisvojni pridev. To je, ustvari, naglašeni oblik zamenice za dva lica ili stvari:

Both my hrothers were married. Oba moja brata su bila oţenjena.Both the children went to school . Oba su deteta otišla u školu.

Konstrukcija "both .. . and" se prevodi sa ..kako . . . tako, i . . . i, takode . . .i":

Both my hrother and sister went to the I brat i sestra su otišli u bioskop. pictures.

"ONE" je neodredena zamenica kad zamenjuje imenicu sa opštim ineodreĊenim znaĉenjem. Prisvojni padeţ glasi "one's":

One never knows what to do for the hest. Ĉovek nikad ne zna šta je najbolje uĉiniti.

One's opinion is quite sufficient. Neĉije mišljenje sasvim je do-voljno.



113

"MUCH" se upotrebljava za veliku koliĉinu. Glagol je u jednini. "Many" seupotrebljava za neodredeni broj lica, stvari ili ţivotinja. Glagol je uvek u mnoţini:

Much has heen undertaken to improve Mnogo je preduzeto da se poljo-agricuhure. privreda unapredi.

Many have heen invited to give their Mnogi su bili pozvani da daju opinion. svojemišljenje.

"SOME" se upotrebljava za lica, stvari ili ţivotinje, i oznaĉava deo celine, broj ili koliĉinu, koja je donekle ograniĉena ili odredena. Ova se zamenicaupotrebljava po svim onim pravilima kao i pridev "some". Ona ponekad dolaziumesto imenica u jednini ili mnoţini:

She told m? a lot of jokes, Init 1 can on/y Ispriĉala mi je mnogo šala, ali rememher some. sećam se samo nekih.

Will you have some more cakes?I'U have Posluţite se kolaĉima? Uzeću some. neki.

"ANY" se upotrebljava takode za lica, stvari ili ţivotinje. Dolazi umestoimenica u jednini ili mnoţini, i ima neodreĊeno i neograniĉeno zna - ĉenje. Podleţeistim pravilima o upotrebi kao i pridev "any":

Please, give me some hread? 1 am sorry Molim malo hleba? Ţao mi je ali but there is not any. ga nema.

She wanted to eat som? plums, but there Htela je da pojede neku šljivu. were not anv. ali nije bilo ni jedne.



114

"NONE" je sastavljena od 4ino one" i upotrebljava se za lica, stvari ili

ţivotinje. Glagol je u jednini ili mnoţini:

None of these books is what I want. Nijedna od ovih knjiga nije onakoju ja traţim.

None knows better than I do. Niko ne zna bolje od mene.

N a p o m e n a : Uporedi neodreĊene prideve.

a) Sloţenice "somebody, anybody, something, anything", itd. upotreb- Ijavajuse kao "some" i "any".

10) DEONE ZAMENICE (Distributive Pronouns)

Deone zamenice su: "each, either, neither". Upotrebljavaju se za lica, stvari ili

ţivotinje, i znaĉe: Each — svaki, a, o (od dvojice ili više njih uzetih pojedinaĉno), Either — jedan ili drugi (od dvojice), Neither — ni jedan ni drugi (od dvojice).

Svako zna svoju duţnost. I jedna idruga će odgovarati. Ni jedna nidruga nije moja.

Each knows his duties.Either of these will do.Neither is mine.

N a p o m e n a : Uporedi deone prideve.



116

U nepravilne glagole mogu se takode svrstati:a) pomoćni glagoli (Auxiliary Verbs), koji sluţe za pravljenje drugih

glagolskih oblika: "to be, to have, to do".

b) nepotpuni glagoli (Defective Verbs), koji nemaju sve svoje sopstvene

glagolske oblike; ovde dolaze: can, may, must, ought, shall, will (i donekle "dare" i "need"). Oni se takoĊe mogu upotrebiti kao pomoćni glagoli.

U odnosu na podmet svi glagolski oblici mogu se podelitiu dve glavne grupe:

I . Liĉni glagolski oblici (Finite Verb Forms), i I I . Bezliĉni glagolski oblici (Nonfinite Verb Forms).

I. LIĈNI GLAGOLSKI OBLICI (Finite Verb Forms)

U ovu grupu glagolskihoblika spadaju oni oblici koji su ograniĉeni ili odreĊeni podmetom:

My knife cuts very well. Moj noţ seĉe vrlo dobro. This chair needs repairing. Potrebno je popraviti ovu stolicu.

(Glagolski oblici "cuts, needs" odredeni su podmetima "my knife, this chair", koji se pojavljuju u trećem licu jednine.)

Liĉni glagolski oblici imaju t r i n a ĉ i n a pomoću kojih oni pokazuju kakose neka radnja vrsi:

a) Pokazni naĉin (Indicative Mood), b) Zapovedni naĉin (Imperative Mood), c) Savezni naĉin (Subjunctive Mood).

A) POKAZNI NAĈIN

Glagolski oblici pokaznog naĉina pokazuju neku radnju kao ĉinjenicu, ili jeizraţavaju kao pogodbu, ili pak postavljaju neko pitanje o njoj:

He comes (ĉinjenica). On dolazi.If he comes (pogodba). Ako on dode.Does he come? (pitanje). Da li on dolazi?

Liĉni glagolski oblici zavisc od podmeta i zato imaju b r o j i l i c e(Number and Person).

Broj (Number) pokazuje brojno stanje lica ili stvari. Postoje dva broja:

Jednina (Singular), koja pokazuje da glagol zavisi od jednog lica ili predmeta(tj. podmeta). Tako ako je podmet u jednini glagol takoĊe mora stajati u jednini:

My little brother nants me to help him. Moj mali brat traţi da mu po-mognem.

Mnoţina (Plural), koja pokazuje da glagol zavisi od dva ili više lica ili predmeta. Ako je podmet u mnoţini, glagol mora takode biti u mnoţini:

OBLICI



117

Dogs like meat. Psi vole meso.

Lice (Person) pokazuje o kom se licu ili predmetu radi; tako imamo:

Prvo lice (jednine i mnoţine), koje pokazuje da glagol zavisi od jednog ili više

lica koja govore; ako je podmet u prvom licu, glagol mora da bude takode u prvomlicu: "I go, we go, I read, we read, I am looking, we are looking, I went, we went'\ itd.

Drugo lice (jednine i mnoţine), koje govori da glagol zavisi od jednog iii višelica kojima se govori; ako je podmet u drugom licu, glagol mora takode da stoji udrugom licu: "you see, thou seest (stari oblik), you were looking, you have been", itd.

Treće lice (jednine i mnoţine). koje pokazuje da glagol zavisi odjednog ili višelica ili predmeta o kojima se govori; ako je podmet u trećem licu, onda glagol moratakode da bude u trećem licu: "he reads, he is reading, he has been", itd.

Pokazni naĉin ima takoĊe d v a g l a g o l s k a s t a n j a (Voices), i to:Radno ili aktivno stanje (Active Voice), pomoću koga lice ili predmet oznaĉen

podmetom vrši sam radnju na nekom drugom licu ili pre dmetu:Somebodv threw a stone (radno st.). Neko je bacio kamen.

Trpno ili pasivno stanje (Passive Voice), pomoću koga lice ili predmet oznaĉen podmetom trpi od nekog lica ili predmeta:

A stone was thrown. Kamen je bio baĉen.

Oblici pokaznog naĉina izraţavaju se raznim g l a g o l s k i m v r e - m e n im a (Tenses), koja pokazuju ili vreme u kom se neka radnja dogodila ili stepen,duţinu trajanja ili završetka radnje u vreme njenog dešavanja. Vremena se dele:

1) s obzirom na sastav ili oblik vremena:

a) prosta vremena (Simple Tenses), koja se sastoje samo od glavnog glagola:

he sleeps, I worked, itd.

b) sloţena vremena (Compound Tenses), koja su sloţena od pomoćnog glagolai nekog od oblika glavnog glagola: I am eating, you have come, they would have seen, itd.

2) s obzirom na trajanje radnje vremena:

a) prosta vremena (Simple Tenses), lcoja pokazuju sadašnjost, prošlost ili budućnost na najjednostavniji naĉin, tako da duţina trajanja radnje ostajeneodreĊena, pa se radnja prekida ili ponavlja ili vrši uĉestano: I vvatch, vou arrived,

we have found, she will do, itd.

b) trajna vremena (Continuous Tenses), koja pokazuju da se radnja usadašnjosti, prošlosti ili budućnosti nije završila, već se nastavlja i traje u momen tugovorenja: I am watching, he was arriving, we have been waiting, she will be doing, itd.

3) s obzirom na vreme i vrstu radnje, vremena se dele na:



118

a) Sadašnja vremena (Present Tenses):

N a p o m e n a : * Ustvari ova vremena postoje, ali su bez praktiĉne upotrebe.

Vreme — Tense S t a n j e — V o i c e

Radno (Active) Trpno (Passive)

1 Prosto sadašnje vreme(Simple Present Tense)

he works

(on radi)

he is seen

(on je viĊenl

2 Trajno sadašnje vreme(Present Continuous

Tense)

he is working

(on (sada) radi)

he is being seen

(on je (sada) viĊen)

3 Sadašnje prošlo vreme(Present Perfect Tense)

he has worked

(on je radio)

he has been seen

(bio je viĊen)

4 Trajno sadašnje prošlo vreme (PresentPerfect Ccntinuous Tense)

he has been working

(on je radio)

nema*

b) Prošla vremena (Past Tenses):



1 Prosto prošlo vreme .(Simple Past Tense)

i he worked1

(on je radio)

he was seen (on jebio viĊen)

2 Trajno prošlo vreme (Past ContinuousTense)

he was working

(on je radio)

he was being seen

(on je bio viĊen)

3 Davnoprošlo vreme (Past Perfect Tense,

Pluperfect Tense)

i he had vvorked

(on je radio)

he had been seen

(on je bio viĊen) 4 Trajno davnoprošlo vrcme (Past Perfect

Continuous, Pluperfect Continuous Tense)he had been working

(on je bio radio)

nema*

c) Buduća vremena (Future Tenses):


Radno (Active) Trpno (Passive

1 Buduće vreme (Future Tense) he will work

(on će raditi)

he will be seen

(on će biti viĊen)

2 Trajno buduće vreme(Future Continuous Tense)

he will be working

(on će raditi) nema*

3 4

Predbuduće vreme (Future Perfect Tense)

Trajno predbuduće vreme

(Future Perfect Continuous Tense)

he will have vvorked

(on će raditi)

he will have becnworking(on će raditi)

he will have beenseen

(on će biti viden)

nema*



119

d) Pogodbena vremena (Conditional Tenses):

N a p o m e n a : Ustvari ova vremena postoje, ali su bez praktiĉne upotrebe.

SADAŠNJA VREMENA (Present Tenses)

Sadašnja vremena obuhvataju dva prosta i dva trajna vremena radnog stanja idva prosta i jedno trajno vreme trpnog stanja (vidi podelu na str. 110). Ova grupavremena obuhvata pravu sadašnjost, tj. onu koja se dogada u momentu kadagovorimo, ili nepravu, tj. sadašnjost uzetu uopšte bez obzira na sadašnji momenat.Ovde takoĊe spadaju takva prošla vremena koja pokazuju sadaŠnje stanje ilisadašnje posledice jedne radnje koja se izvršila u prošlosti, bilo da je ona trajna ili

trenutna. Prema tome, pojam sadašnjosti je iscrpljen u svim vidovima, a rezultat je preciznost koju ona pruţaju u engleskom jeziku.

RADNO STANJE (ACTIVE VOICE) 1) Prosto sadašnje vreme(Present Tense)

Prosto sadašnje vreme ima proste glagolske oblike kojise sastoje samo od glavnog glagola. Za ovo vreme svi su glagoli (izuzev po-moćnih i nepotpunih) pravilni, i zato oni prave prosto sadašnje vreme prema

jednom odredenom pravilu:

Potvrdni oblik prostog sadašnjeg vremena ima sva lica jednine i mno- ţine ista po obliku kao i neodreĊeni naĉin, izuzev trećeg lica jednine (he, she, it) koje dobijanastavak ,,-s" ili ,,-es". Tako prosto sadašnje vreme od glagola "to work" glasi:

Jednina

1. I work (ja radim)2. you work (ti radiš) 3. he works (on radi) she

works (ona radi) it

works (ono radi)

Mnoţina

we work (mi radimo)you work (vi radite)they work (oni rade)


Radno (Active)

j Trpno (Passive)1 Sadašnje pogodbeno vreme

(Present Conditional Tense)he would work

(on bi radio)

he wou!d be seen

(on bi bio viĊen)

2 Trajno sadašnje pogodbeno vreme (PresentConditional Continuous Tense)

he vvould be

working

(on bi radio)

nema*

3

4

Prošlo pogodbeno vreme (PerfectConditional Tense)

Trajno prošlo pogodbeno vreme (PerfectConditional Continuous Tense)

he wouId have

>vorked

(on bi bio radio)

he wouId have beenworking

(on bi bio radio)

he wou!d liave beenseen

(on bi bio viden)

nema*

OBLICI



120

N a p o m c n a : Nastavak sc izgovara kao:

1) ,,s" posle bezvuĉnih suglasnika (f, k, p, t ) : l laugh-he laugh.v [la:f.vj, I look-he look.v[ l u k .v], I stop-he stops [stop.v|, I start-he startv [sta:t.v], itd.

2) ,,z" posle zvuĉnih suglasnika (b, d, g. j, m, n, r, v, z), samoglasnika i polugiasa: Ifind -hefind.v [laindzl, I listen-he iisten.v [lisnr], I see-he see.v [si:z|, I care-he care.v fk*:oz|, itd.

Nastavak ,,-es" dodajc se na neodredeni naĉin onih glagola kod kojih je nakraju teško izgovoriti ,,s". To se dešava kod glagola koji se zavrsavaju na jedan odsledećih suglasnika: ,,s, z, sh, ch, x", i ,,g" kad se izgovara kao ,,d3": I teach — he

teach-es ['tiitJVz], I brush — he brushć\s [ 'brAj/z], I mix — he mix<?.v ['miks/z], itd.

N a p o n i e n a : Nastavak ,,-es" sc ĉita ,,iz". Vi d i gornje primerc.

Kada se nastavak ,,-es" doda giagolima "to do, to go", onda donekle dolazi donepravilnog oblika izgovora ovih glagola u trećem licu jednine: I go — he goc.v [gouz], I do — he do<?.v [d.\z].

Dodavanjcm nastavka ,,-es" povećava se broj slogova u trećem licu: I tćY/ch(jednosl.) — he t<?<7ch<?.v (dvosioţ.).

Kada se glagol u neodreĊenom naĉinu završava na ,,-y", ispred kog se nalazisuglasnik, onda se u 3. I. jednine to ,,-y" menja u ,,-i", i dodaje se nastavak ,,-es": I

try (y — i) — he tr-i-es, he tries; I reply [y=i] — he replies, I crv — he cries, itd.Medutim. kad se glagol u neodreĊenom naĉinu završava na ,,-y" ispred koga se

nalazi samoglasnik, onda se ,,y" ne menja, već se samo dodaje nastavak ,,-s": I stay

— he stay-s, I plav — he plays, I sway — he sways, itd. Izuzetak u izgovoru je ,,to

say": I say — he says [sez].

N a p o m e n a : Za sadašnjc vreme pomoćnih i nepotpunih glagola vidi posebno poglavlje.

Odriĉni oblik prostog sadašnjeg vremena pravi se na opisni naĉin. Ovo seopisivanje postiţe tako da se ispred neodredenog naĉina glagola koji se menja staviodriĉni oblik sadaŠnjeg vremena pomoćnog glagola "to do" ("do not" ili "does not"):

Jednina Mnoţina

I do not work (ne radim) we do not work (ne radimo)you do not work (ne radiš) you do not work (ne radite)he does not work (ne radi) they do not work (ne rade) she does not work it does not work

Upitni oblik prostog sadašnjeg vremena pravi se takode na opisni naĉin. Ispred neodreĊenog naĉina glagolakoji se menja stavi se upitni oblik po- moćnogglagola "to do" (do I, do you, does he, itd.):

Jednina Mnoţina

Do I work? (radim li?) do we work? (radimo li?)do you work? (radiš li?) do you work? (radite li?)does he work? (radi li?) do they work? (rade li?)

does she work? does it work?



Upitno-oĊriĉni oblik prostog sadašnjeg vremena pravi se stavljanjem upitno-odriĉnog oblika pomoćnog glagola "to do" (do I not, do you not, does he not, itd.)ispred neodreĊenog naĉina glagola koji se menja:

Jednina

Do 1 not >vork? (ne radim li?zar ne radim?) do you not work?

(zar ne radiš?) does he not work? (zar ne radi?) does she not work?

does it not work?

Mnoţina

do we not work? (zar ne radimo?)

do you not work? (zar ne radite?) dothey not work? (zar ne rade?)

Skraćeni oblici: I do not — I don't work, he does not — he doesn't work; do I

not — don't I work?, does he not — doesn't he work?, itd.

ZNAĈENJE

U engleskom jeziku pojam sadašnjosti je daleko iscrpniji nego unašem jeziku. Ta se iscrpnost pokazujc u jasnom razlikovanju njenih raznih oblika.Pored sadašnjosti koju izraţava trajno sadašnje vreme (tj. pravu sadašnjost) isadašnjosti izraţene sadašnjim prošlim vremenom (tj. današnjeg stanja ili posledicaneke prošle radnje), postoji i takva sadašnjost koja oznaĉava jednu vremenskineodredenu radnju u sadašnjosti uopšte, bez obzira na sadašnji momenat. To jesadašnjost samo po obliku i njeno . znaĉenje neodredenosti obuhvata prošlost i budućnost isto toliko koliko i sadašnjost (I sit in the park every day — juĉe, danas isutra). Ova vrsta sadašnjosti još se drukĉije naziva neprava sadašnjost, a onaustvari to i jeste, kad imamo u vidu vremensku ncodreĊenost i njeno uopštenoznaĉenje u odnosu na pravu sadašnjost, tj. momenat kada govorimo. Ova neprava

sadašnjost izraţava se prostim sadašnjim vremenom. N a p o m e n a : U prvo vrcme engleski jezik nije imao posebnog oblika za izraţavanjcbudućnosti, već se za to upotrcbljavalo prosto sadašnje vremc. Prosto sadašnje vreme zadrţalo je toznaĉenje do danas, iako to nijc naroĉito ĉest sluĉaj. Tako u reĉenicama sa vremenskim oznakamakojc imaju smisao budućnosti, kad pokazujemo da se nešto vrši kao deo nekog programa ili planai l i ugovora, upotrebljavamo prosto sadašnje vreme:

He comes at 6 o'c/ock tomorrow morning. On dolazi (on će doći) u 6 sati sutra ujutru.

The train comes at the regular time. Voz će doći u redovno vreme.

Prosto sadašnje vreme se takode zadrţalo posle nekih vremenskih sveza "if,

when, till, until, as soon as, before, after, itd.", posle kojih, po pravilu ne moţe da

doĊe nikakvo buduće vreme, jer se smatra da su glagol i vremenska sveza dovoljnida izraze budućnost:

You shall not go until I know the truth. Nećeš otići dok ne saznam (budem znao) istinu.

Sliĉan je sluĉaj sa prostim sadašnjim vremenom u pogodbenim reĉe - nicama.Posle pogodbenih sveza, izraţavanje buduće pogodbe ne vrši se

8 Gramatika engleskog jezika113



122

pomoću budućih vremena, već pomoću prostog sadašnjeg vremena. MeĊu- tim, kadove sveze nisu više pogodbene ili vremenske, već upitne, upotr eb- Ijava se budućevreme:

If he works hard, he will succeed. Ako bude mnogo radio, on će

uspeti.ali:

/ do not know >vhen he will come. Ne znam kad će ondoći.

Prosto sadašnje vreme se upotrebljava:

a) da izrazi opšte i utvrĊeno ĉinjeniĉno stanje, ne nešto što se dešava sada, uovom trenutku, već u neodreĊeno vreme u sadašnjosti:

English people speak their own language. Englezi govore svojim sopstvenim

jezikom. b) za radnju koja se dešava uĉestano, koja se ponavlja ili se vrši iz obiĉaja ili

navike:

The old men sit in the park every after - Starci sede u parku svako posle noon. podne.

He keeps his promises. On se drţi obećanja. She always drinks coffee for breakfast. Ona uvek pije kafu za doruĉak.

N a p o m e n a : Neki prilozi ili priloški izrazi upotpunjavaju smisao ponavljanja, obiĉaja i l inavike. Tu najĉešće dolaze sledeći prilozi: "always, nearly, ever, nearly ahvays, hardly ever, scarcelyever, never, seldom, often, sometimes, rarely, every day, yearly, annually, weekly, daily, twice a day,once a week, generally, usually, mainly, regularly, hourly, how often?, itd".

c) da izrazi opštu istinu:

The earth moves round the sun. Zemlja se okreće oko sunca. The sun shines by day and the moon by Danju sunce sija, a noću mesec. night. Familiarity breeds contempt . Prisnost stvara prezir.

d) u poslovicama:

Still waters run deep. Tiha voda breg roni.

e) da izrazi niz srazmerno kratkih radnji u sadašnjosti, naroĉito kad se teradnje opisuju nekom drugom, dok se dogaĊaju (napr. spikeri radio - stanica, i sl.):

Now the bancl is playing, and the king Muzika svira i kralj ulazi u salu. enters the hall.

He stops, greets, etc. On se zaustavlja, otpozdravlja.itd.

f) da izrazi sposobnost, mogućnost ili zaposlenje:

She speaks Spanish. Ona govori španski. My friend works at the mill. Moj prijatelj radi u fabrici.



123

g) da izrazi sadašnju radnju glagola koji izraţavaju radnje naših ĉula ("see,hear, feel, know, understand, itd."):

Don't you hear the noise? Zar ne ĉuješ galamu? We feel w'th our fingers. Mi pipamo prstima.

h) da izrazi prošlu radnju, pod uslovom da se zna da se radnja završila u prošlosti u neodredeno vreme, a posledice još traju:

We learn that a ne\v park is beingplanned . Saznajemo da se planira jedan novi park.

i) da izrazi prošlu radnju u priĉanju koje se tako ţivo iznosi kao da je pripovedaĉ prisutan tome dogadaju (pripovedaĉko sadašnje vreme):

The Moghul now leads h; s m?n through Sada Mogul vodi svoje Ijude kroz the Khyber

Pass andenters the plains prevoj Kiber i ulazi u indiske of India. doline.

j) da izrazi buduću radnju u vremenskim i pogodbenim reĉenicama posle sveza

"when, until, as soon as, if, itd.":

Tell hlm as soon as he comes back. Reci mu ĉim se vrati. «

k) da izrazi buduću radnju u odnosnim reĉenicama umesto budućeg vremena:

/ will pardon every rebel who swears to Oprostiću svakom pobunjeniku obey m?. koji sezakune na poslušnost.

I) da se otpoĉne navoĊenje u upravnom i neupravnom govoru:

He says: •'/ never eat anything in the On kaţe: „Nikad ujutru ne jedcm mnnlng ništa".

He says that he never eats anything in On kaţe da ujutru nikad ništa ne the mjrning. jede.

2) Trajno sadašnje vreme (Present Continuous Tense)

Trajno sadašnje vreme ima sloţene glagolske oblike kojise sastojc od sadašnjeg vremena pomoćnog glagola "to be" i glagolskog

priloga sadašnjosti:

Jednina Mnoţina

I am working (ja radim (sada)) we are working (mi radimo) you are working (tiradiš) you are working (vi radite)

he, she, it, is working (on, a, o radi) they are working (oni rade)

Odriĉni oblici: I am not working, you are not working, itd.

Upitni oblici: Am I working?, are you working?, itd.

Upitno-odriĉni oblici: Am I not working? are you not working?, itd.

OBLICI



124

Skraćeni oblici: I'm working, you're working, he's working, itd. I'm not working, you aren't working, he isn't working, itd. Am I not working?, aren't

you working, isn't he working, itd.

ZNAĈENJE Trajno sadašnje vreme je ustvari pravo sadašnje vreme, jer

pokazuje trajanje jedne radnje u trenutku kada govorimo. Za razliku od prostogsadašnjeg vremena koje izraţava nepravu sadašnjost, ovo vreme pokazuje sadašnjostu najpotpunijem smislu te reĉi, pa se zbog toga još drukĉije zove pravo sadašnjevreme. Medutim, pošto se momenat dešavanja radnje pomera sa momentom vremena,to dolazi do stalnog produţavanja radnje, koja se ustvari nastavija iz momenta umomenat, stvarajući na taj naĉin trajnu sadašnju radnju. Ovakva se radnja izraţavatrajnim sadašnjim vremenom, vremenom koje samo donekle postoji u našem jeziku.Tako u reĉenici:

Look at him! What is he doing? Pogledaj! Šta on radi? On piše

He is writing his homework. domaći zadatak.

oblici "is doing" i "is writing" pokazuju radnje koje se dešavaju u ovom momentu, tj.u momentu kad postavljamo pitanje.

Trajno sadašnje vreme se upotrebljava da izrazi:

a) sadašnju radnju u razvoju, toku ili trajanju u vremenukad govorimo:

We are learning English. Uĉimo (evo sad) engleski.Where are you going? Kuda ideš (sad, ovog trenutka)? What are you doing? Šta radiš (ne uopšte, već sad)?

b) duţu radnju u odnosu prema jednoj kraćoj radnji u momentu govorenja:

While the pupils are sitting in the desks, Dok Ċaci sede u klupama, na- the teacher comes in. stavnik ulazi.

c) dve ili više uporednih duţih radnja koje se dešavaju u momentu govorenja:

WhiJe Mary is getting John's breakfast Dok Marija sprema Jovanov do- ready, the water is heating in the ruĉak, voda se greje u kupa-bathroom. tilu.

d) uobiĉajenu radnju koja je u toku za izvesno vreme ili u izvesnim prilikama,i desila se baš ovog momenta ponovo:

When I call on him y he is always having Kad navratim kod njega, on se a bath. uvek kupa (pa i ovog momenta).

He is generally dressing for dinner at 8 On se uglavnom oblaĉi za veĉeru o'clock. uosam sati.



125

(Ovakve radnje dolaze uvek sa prilozima: always, usually, i sl.).

e) naviku ili potrebu ograniĉenog trajanja, tj. koja je srazmerno skoro poĉela iverovatno neće trajati u neodredeno vreme:

/ am living with my sister. Stanujem sa sestrom.

He is staying at the Green Bell Hotel. Stanuje u hotelu ,,Zeleno zvono". My hrother istaking the medicine three Moj brat uzima lek triput dnevno. tim?s a day. He ishaving Iunch at a restaurant this week. Ove nedelje on ruĉava u jednom

restoranu.

MeĊutim, kad ţelimo da izrazimo neograniĉeno trajanje takve navike ili potrebe, onda se upotrebljava prosto sadašnje vreme:

/ live with my sister. Stanujem (uopšte) sa sestrom. He stays at the Green Bell Hotel. Stanuje (uopšte) u hotelu ,,Zeleno

zvono".

f) blisku budućnost, naroĉito s glagolima "to go" i "to come" i ostalimglagolima koji znaĉe kretanje ili promenu; ova radnja se onda obiĉno vrši po nekom programu ili unapred utvrĊenom planu:

My father is coming back next Sunday. Otac se vraća sledeće nedelje. She is going abroad next year. Iduće godine ona ide u inostran-

stvo. It is getting darker and darker. Smrkava se sve više i više.

MeĊutim, kad se radnja ne zasniva na utvrĊenom planu ili programu, ondadolazi prosto sadašnje vreme:

My father will come on Sunday if he Otac će se vratiti u nedelju ako finishes hisbusiness. završi posao.

g)

trajni oblik glagola "to go" i neodreĊeni naĉin glagola koji ga sledi,izraţava takoĊe blisku budućnost tog glagola, ali ne oznaĉava samo plan ili program,nego takoĊe i nameru:

He is going to deliver a lecture on Shake- On će (namerava) odrţati preda- speare. vanje o Šekspiru.

N a p o m e n a : Neki glagoli se retko upotrebljavaju u trajnim oblicima, ĉak kad ozna" ĉavaju iliopisuju pravu sadašnjost. Ovo su većinom glagoli koji oznaĉavaju radnje:

a) naših ĉula: hear, see, smell, taste; b) izvan naše kontrole: know, understand, notice, recognize, remember, forget, recall,

recollect, believe, trusr, mean;c) ţelje i l i volje: wish, desire, refuse, forgive, want;d) osećanja, osećaja i l i uzbuĊenja: care, love, hate, be afraid, adore, like, be angry, be

annoyed, be pleased;e) pomoćni i nepotpuni glagoli: be, have, can, must, may, ought, shall, will, dare, need; f) razni glagoli: seem, appear, signify, belong, contain, hold, matter, consist, pos- sess, itd.

Tako, iako u primeru

Do you hear a bird in the tree; it is Ĉuješ li pticu na drvetu; ona singing. peva.



126

obe radnje oznaĉavaju pravu sadaŠnjost, tj. sadaŠnjost koja se dogada ovog trenutka,ipak glagol "hear" nije u trajnom obliku. Ne moţemo da spreĉimo da nešto ĉujemo, jer naše uši uvek ĉuju sve što se dešava oko nas bez naše volje. Zato je glagol "hear" u prostom sadašnjem vremenu. Medutim, pevati se moţe po volji, poĉeti i prestati kadţelimo, i zato se glagol "sing" moţe takode da upotrebljava u trajnom sadašnjemvremenu. Kod glagola koji ne mogu imati trajne oblike, taj se nedostatak nadoknaĊujenepotpunim glagolom "can", koji ima tu osobinu da upotpunjuje i pojaĉava takve gla -gole. Zato moţemo da kaţemo:

Can you hear a bird in the tree; it is Ĉuješ li pticu na drvetu; ona singing. peva.

Ipak, ovi glagoli se mogu ponekad upotrebiti u trajnim vremenima. To sedešava samo u onim sluĉajevima kad se hoće naglasiti njihov naroĉit odnos premamomentu u kom se radnja vrši, odnosno momentu govorenja, i više u govornom nego pisanom jeziku. Kad se ovi glagoli upotrebe u trajnom sadašnjem vremenu, njihovo seosnovno znaĉenje menja, i najĉešće izraţa - vaju budućnost:

He is thinking of going to France. Namerava da ide u Francusku.

He is forgetting Geiman. Zaboravlja (malo po malo) ne-maĉki.

He is caring for his mother. Vodi brigu o majci./ am seeing your teacher at 9 o'cleock . Videću se sa tvojim nastavnikom

u devet sati.

3) Sadašnje prošlo vreme (Present Perfect Tense)

SadaŠnje prošlo vreme ima sloţene glagolske oblike kojise sastoje od sadašnjeg vremena pomoćnog glagola "to have" i radnog gla-

golskog prideva prošlosti onog glagola koji se menja:

JedninaI have worked (ja sam radio)you have worked (ti si radio) lie,

she, it has worked (on, ona, ono

je radio, la, lo) Odriĉnioblici: Upitni oblici:

Mnoţina we have worked (mi smo radili)you have worked (vi ste radili)they have worked (oni su radili)

Upitno-odriĉni oblici: Have I not worked? has he not worked? itd. Skraćenioblici:

I haven't worked, he hasn't

worked, itd. I

've worked, you've worked, he's worked, itd. Haven't I

worked?, hasn't he worked?, itd.

ZNAĈENJE

Poteškoće prilikom upotrebe ovog vremena najĉešće proizlaze iz potpunog nepoznavanja njegovog znaĉenja i u većini sluĉajeva onc se smatraistovetnim sa našim prošlim vremenom. Ništa pogrešnije od toga!

OBLICI

I have not worked, he has not worked, itd. Have

I worked?, has he worked?, itd.



127

Sadašnje prošlo vreme u engleskom jeziku je jedna vrsta sadašnjeg vremena, i taĉinjenica mora svakom da posluţi kao osnov za njcgovu pravilnu upo - trebu. Taĉno jeda ono ima veze takode sa prošlošću, ali njegov potpun smisao u svemu pokazuje da je ono bilo vremenski ili preko poslcdica ili sadašnjeg stanja, jedno od sadašnjih

vremena. To se najbolje vidi u sledećim primerima:

I have received two letters today. Danas sam primio dva pisma. He has got a new fountain-pen Dobio je novo naliv-pero. (evo ga!)

Ove reĉenice, zahvaljujući glagolskom obliku (have, has), sasvim logiĉno oznaĉavajusadašnjost. U prvoj reĉenici kazujemo da smo primili pisma danas i time smo ukazalina radnju koja sc vršila u sadašnje vreme. U drugoj reĉenici istiĈemo da on ne samoda je dobio novo pero, već ga ima i sada u ovom trenutku kada govorimo, dakle,takoĊe u sadašnjosti. (Oblik "have, has got" je potpuno isti po znaĉenju kao i "have,

has"). Ĉesto se prilikom upotrebe ovog vremena gleda samo na radnju, i na osnovu

toga što se radnja završila u prošlosti, pogrešno se zakljuĉuje da je to prošlo vreme.Medutim, u engleskom sadašnjem prošlom vremenu zbi - vanje radnje je od najmanjeili skoro nikakve vaţnosti. Daleko je vaţnije vreme u kom se ta radnja desila, i premaopštem principu odreĊivanja vremena u engleskom jeziku, sasvim je logiĉno daradnja koja se dogodila u sadašnjosti bude izraţena jednim od sadašnjih vremena.Zaista bi izgledalo nemoguće smatrati da se ova reĉenica dogodila u prošlosti:

/ have written two letters today. Danas sam napisao dva pisma.

kad se ona po svom smislu dogodila u sadašnjosti. Vršenje same radnje pisanja skoronas uopšte ne interesuje, nego nas interesuje da li se ta radnja dogodila u sadašnjostiili nije, a prilog "today" jasno to pokazuje.

Medutim, ne mora uvek biti izraţeno vreme kada se jedna takva radnjadešavala, pa opet sadašnje prošlo vreme moţe da pokazuje da se radi o sadašnjosti. Utom sluĉaju nas takoĊe ne interesuje radnja, već njene po - sledice ili stanje, koje jezapoĉeto u prošlosti, ali se proteţe u sadašnjost, stvarajući na taj naĉin pretstavusadašnjeg stanja ili posledica, tj. sadašnjosti.

N a p o m e n a : Moţda jedna od najĉešćih grešaka kod upotrcbe engleskog sadašnjeg prošlogvremena leţi u tome što u našem jeziku nema velike razlike izmeĊu predašnjeg svršenog vremena,sadašnjeg prošlog vremena i davnoprošlog vremena, već ih sve izra/avaino jednim istim vremenom(kod nas se retko kaţe „imadah", bejah imao, itd., već skoro uvck ,,imao sam"). Usled toga što uengleskom postoji više taĉno odreĊenih vremena za izra- ţavanje prošlosti, a mi, naprotiv, imamosamo jedno vreme, koje se upotrebljava za sva prošla vremena, pojavljuju se poteškoće kod nasprilikom pravilne upotrebe ovog vremena.

___________ Sadašnje prošlo vreme se upotrebljava:

a) da izrazi radnju koja se desila u vremenu koje još i sada traje. Tu sadašnjostobiĉno oznaĉavaju prilozi ili priloški izrazi sadašnjosti, kao: ,,today, this morning,

this week, this month, this year, now, nowadays, itd." ./ have met my teacher this week. Ove nedelje sam sreo mog na-

stavnika.Have you gone to the seaside this year? Jeste li ove godine išli na more?



128

N a p o m e n a : Neki od ovih priloga i priloških izraza sadašnjosti mogu zahtcvati prosto prošlovreme. Tako sledeća reĉenica moţe da stoji u oba ova vremena, samo sa izmenjenim znaĉenjem

He has bought a book this morning. On je jutros kupio knjigu. He bought a book this mornin-r.

U prvoj reĉenici radnja i njeno izraţavanje dogodilo se u toku jutra (tj. do ruĉka) ili u vremenu koje je trajalo dok je reĉcnica izraţcna. Medutim, druga reĉcnica oznaĉava da sc radnja desila u toku jutra(tj. do ruĉka), a l i da je ona kazana kasnije u toku dana (tj. posle ruĉka oko pet sati, i l i uvcĉe i li sl).,dakle, u vremenu koje je svršeno i ncma nikakvc vczc sa momentom kada je ona izraţena.

Sliĉno je i sa ostalim prilozima ili priloškim izrazima sadašnjosti. Tako,naprimer, u sledećoj reĉenici:

/ have seen your brother today. Video sam danas tvog brata./ saw your brother todav.

"today" znaĉi 24 sata, tj. dan i noć, pa prema tome se radnja dogodila u vremenu kojetraje u momentu govorenja. U drugoj reĉenici "today" ozna- ĉava dan uzet u smisludok se vidi, i prema tome ova radnja se desila u vremenu koje je završeno (više se

ne vidi), i zato dolazi u prostom prošlom vremenu. Posebnu paţnju treba obratiti kombinovanju prošlih i sadašnjih priloga u istojreĉenici. Tako u reĉenici:

He went to Zagreb twice last week and once this week. Prošle nedelje išao je dvaput u

He went to Zagreb twice last and has gone Zagreb, a ove jedanput. once this

week.

u drugom sluĉaju je izraţeno sadašnje prošlo vreme, jer to zahteva prilog "this week". Inaĉe, prva reĉenica je sasvim ispravna, i najĉešći je sluĉaj da se tako i kaţe, dok sesadašnje prošlo vreme obiĉno podrazumeva.

b) da oznaĉi radnju koja se desila u neprekidnom sadašnjem razmaku vremena koje obuhvata naš ţivot od momenta našeg roĊenja do ĉasa kad o tome govorimo. Tuneprekidnost sadašnjeg vremena izraţavaju prilozi: "already, ever, never, yet":

/ have never seen that play. Nisam nikad video taj pozorišni komad (u ţivotu).

/ have alreadv seen that play. Već sam video taj pozorišnikomad. / have not seen that play yet. Još nisam video taj pozorišni ko-

mad.

c) da izrazi radnju koja je poĉela u prošlosti u neprekidnom odreĊenomvremenu i koja traje do sadašnjeg trenutka (obiĉno sa pokaznim pride- vimasadašnjosti "this, these"):

/ have worked in Belgrade these five years. Ovih pet godina radim u Beo-gradu.



12 1

MeĊutim, ovo pravilo dobija svoju potpunu primenu upotrebljavajući predlogeili sveze "since" i "for", koji jasnije pokazuju poĉetak i trajanje vremena u kom seradnja odigrala, jer "since" oznaĉava odreĊeni trenutak u prošlosti od kog je radnja poĉela, a "for" trajanje vremena od odreĊenog trcnutka u prošlosti do sada:

/ have not been to England since last Nisam bio u Engleskoj od prošlog March. marta.

Ovde "since" naglašava momenat od kog je radnja poĉela. MeĊutim, ako uzmemo da je sada mesec juli, onda znaĈi nisam bio u Engleskoj tri meseca (april, maj i juni).Taj period od tri meseca moţe se drukĉije izraziti pomoću "for" i da se znaĉenjegornje reĉenice uopšte ne promeni, samo što u tom sluĉaju naglašavamo trajanjeradnje:

/ have not been to England for three Nisam bio u Engleskoj tri meseca. months.

d) da izrazi radnju koja se dogodila u bliskoj, neposrednoj prošiosti (obiĉno sa prilozima "just" i "just now"):

My brother has just come. Moj brat je upravo došao. She has just told you what to do. Ona vam je upravo rekla šta da

radite.Somebody has just rung the bell. Neko je upravo zazvonio na

zvonce.

N a p o m e n a : " j u s t now" moţe da bude prilog prošlosti i znaĉiti ,,pre kratkog vremena, malopre",Tada se upotrebljava prosto prošlo vreme:

What did I do just now? Šta sam uradio malopre (pre nekoliko trenutaka).

e) da izrazi radnju koja se dogodila u vremenu koje nije uopšte pome-nuto, i onaj koji govori nema razloga da pretpostavlja da onaj koji sluša zna vremekada se ta radnja desila:

/ have met the President. Upoznao sam Pretsednika./ have been in Greece. Bio sam u Grĉkoj.

Kad se sadašnje prošlo vreme ovako upotrebi, onda se najĉešće izra- ţava neko

sadašnje stanje ili posledica, koja se proteţe do sadašnjeg momenta, ili je u istomstanju sada kao što je bila u momentu dešavanja:

My father has bought a watch. Otac je kupio sat (i sad ga ima — posledica kupovine). The stable

has burnt down. Štala je potpuno izgorela (sada je

takva i takva je bila u vremedešavanja radnje).

f) da oznaĉi da je prošla radnja uobiĉajena i da se moţe opet ponoviti:

Whenever I have spoken to him he has Kad god sam mu govorio, uvek je always

expressed the surprise at my bio iznenaĊen mojim drţanjem attitude towards hisbusiness. prema njegovom poslu.



122

g) umesto predbudućeg rremena u zavisnim vremenskim reĉenicama, koje poĉinju sa svezama "when, until, till, as soon as", itd.:

I shall ccme as soon as I (shall) have Doći ću ĉim napišem pismo. written my lettcr.

h)

umesto trajnog sadašnjeg prošlog vremena onih glagola koji se ne moguupotrebiti u trajnim vremenima:

/ have liked her ever since I met her. Ona mi se dopadala od momentakad sam je upoznao.

4) Trajno sadašnje prošlo vreme (Present Perfect Continuous Tense)

Trajno sadašnje proŠlo vreme ima sloţen glagolski oblik koji sesastoji od sadašnjeg prošlog vremena pomoćnog glagola "to be" iglagolskog priloga sadašnjosti glagola koji se menja:

Potvrdni oblik:

Jednina Mnoţina

I have been working (radio sam) we have been working (radili smo) you have been working (radio si) you have been working (radili ste)

he, she, it has been working (on, a, o they have been working (radili su) je radio, la, lo)

Odriĉni oblik: I have not been working, he has not been working,

itd.

Upitni oblik: Have I been working, has he been working?, itd.

Upitno-odriĉni oblik: Have I not been working?, has he not been working?,itd.

Skraćeni oblici: I've been working, you've been working, itd. I haven't been working, he hasn't been working, itd.Haven't I been working?, hasn't he been working?, itd.

ZNAĈENJE

Trajno sadašnje prošlo vreme oznaĉava trajanje radnje ili stanjakoje je poĈelo u neko vreme u prošlosti, nastavlja se do sadašnjeg momenta, iverovatno će se produţiti u budućnosti. Zbog takve svoje osobine, ovo vremezahteva onakve glagole koji po svom smislu oznaĉavaju trajanje ili mirovanje — onošto oni, upotrebljeni u sadašnjem prošlom vremenu, ne bi mogli izraziti u potpunosti.Zato se ovo vreme najĉešće upotrebljava sa glagolima "lie, live, learn, rest, stand,

stay, wait", itd., koji se skoro nikada ne upotrebljavaju u sadašnjem prošlom vremenu,

jer po prirodi svoga znaĉenja oznaĉavaju mirovanje ili stanje. Na taj naĉin trajnosadašnje prošlo vreme donekle upotpunjuje obiĉno sadašnje prošlo vreme.

Tako u reĉenici:

My dog has been lying under the table Pas je leţao pod stolom od mo- since we left thehouse. menta kada smo napustili kuću.



123.

"has been Iying" oznaĉava da je pas legao ispod stola u neko vreme u pro- šlosti (utrenutku kad smo napustili kuću), leţi u momentu kada je ova re - ĉenica kazana, iverovatno će nastaviti da leţi neko vreme u budućnosti. Ob lik "has lain" je nemoguću takvoj reĉenici, jer bi znaĉio ,,legao ie" i reĉcnica ne bi imala potpun i taĉan smisao.

Pa, ipak, ponekad ovi glagoli trajanja i mirovanja mogu zahtevati obiĉnosadašnje prošlo vreme. To se dešava onda kad ne mislimo na trajno i neprekidnotrajanje radnje, već na jednu isprekidanu ili ponovljenu radnju, koja je takva poĉelaod nekog trenutka u prošiosti i takva se proteţe do sada. Tako u reĉenici:

My brother has not always lived in Yugo- Moj brat nije uvek ţiveo u Jugo- s/avia. He has

lived in Italy, France slaviji. On je ţiveo u Italiji, Fran - and England. cuskoj iEngleskoj.

"has lived" pokazuje isprekidanost radnje. MeĊutim, u reĉenici: My brother carrn back to Yugoslavia in Moj brat se vratio 1950 u Jugo- 1950, and since then he has been living slaviju i otada ţivi s nama with us in Belgrade. u Beogradu.

oblik "has been living" pokazuje da je on ţiveo s nama od 1950 do momenta kad je

ova reĉenica iskazana, i verovatno će ţiveti s nama i dalje. Razlika izmedu trajnog sadašnjeg vremena i trajnog sadašnjeg prošlog vremena

je jednostavna, kad se ima na umu da sadašnje trajno vreme ozna- ĉava trajanje radnjeu momentu kada govorimo, i da ne nagoveštava nikakvo nastavljanje radnje iz prošlosti; meĊutim, ĉim se u izreĉenom trajanju radnjc podrazumeva odnos izmeĊu prošlosti i sadašnjeg momenta kada govorimo, mora se upotrebiti trajno sadašnje prošlo vreme: The dog is Iying under the table. Pas (sada) leţi ispod stola.

znaĉi: pas leţi ovog momenta kad govorimo; nema nikakvog nagoveštavan ja trajanjaradnje iz prošlosti.

The dog has been lying under the table. Pas je leţao (i sada leţi) ispod stola.

znaĉi: pas je leţao, leţi i verovatno će i dalje leţati.

The dog has lain under the table. Pas je legao ispod stola.

znaĉi pas je samo legao, i ne interesuje nas trajanje radnje.

Trajno sadašnje vreme upotrebljava se:

a) da izrazi trajnu radnju ili stanje koje je poĉelo u prošlosti,nastavlja se u trenutku kada govorimo, i po svoj prilici nastaviće se u budućnosti:

He has been living here for ten years. On ţivi ovde već deset godina.

b) da izrazi trajnu radnju ili stanje koje se završilo pre vremena kada se govorii kada vreme nije pomenuto:

I have been working hard all day. Ceo dan sam mnogo radio.



124.

c) da izrazi uobiĉajenu radnju ili stanje koje se opet moţe dogoditi: Whenever I have been speaking to John, Kad god sam razgovarao sa Jo- / have noticed his reseniment at my vanom, primetio sam da je ne-

hehaviour. zadovoljan mojim ponašanjem.

d) umesto trajnog sadašnjeg vremena, kad se izraţava navika koja jesrazmerno nedavno poĉela i ncćc sc nastaviti u neodreĊeno vreme:

How long have you been lcarning English? Otkad uĉite cngleski? Uĉim ga / have beenlearning it since June. već od juna.

e) da bi se naglasila ĉinjenica da jcdna r adnja nije bila prekidana, ĉak iako sene nastavlja do sadašnjeg momenta:

/ am cold because / have been s\vimming Hladno mi je zato što sam.plivao for an hour.jcdan sat.

TRPNO STANJE (Passive Voice)Glagolski oblici sadašnjih vremena trpnog stanja prave se od odgova- rajućeg

sadašnjeg vremena pomoćnog glagola "to be" i glagolskog trpnog prideva prošlosti;tako imamo:

1) Prosto sadašnje vreme: Simple Present Tense I am seen (viĊen sam), 1 am not seen, am I

seen? itd.

2) Trajno sadašnje vreme: Present Cont. Tense I am being seen (viĊen sam), I am not being

seen, itd.

3) Sadašnje prošlo vreme: Present Perfect Tense I have been seen (bio sam viĊen), I have not

been seen, itd. N a p o m e n a :

a) Trpno trajno sadašnje prošlo vreme ne postoji u engleskom jeziku. b) Znaĉenje i upotreba trpnih sadašnjih vremena su isti kao i kod radnih sadašnjih vremena. c) Vidi trpno stanje na strani 157.

PROŠLA VREMENA (Past Tenses)

Prošla vremena obuhvataju dva prosta i dva trajna vremena radnog stanja i dva prosta i jedno trajno vreme trpnog stanja (vidi tabelu.)

Prošla vremena pokazuju da se jedna radnja završila u potpunoj pro - šlosti, uvremenu koje nema nikakve veze sa momentom kada govorimo, tj. sa sadašnjosti, bezobzira da li se radi o obiĉnoj ili davnoj prošlosti, trenutnog ili trajnog karaktera. Zbogtoga se prošla vremena najviše upotrebljavaju u priĉanju i iznošenju dogaĊaja u prošlosti, koji nemaju nikakve poslediĉne ili vremenske veze sa vremenom u kome se jedna takva radnja izraţava.

Engleska prošla vremena se sva podjednako upotrebljavaju i svako zamenjivanjedovodi do pogrešne upotrebe, nepreciznosti i najĉešće do pogrešnog smisla. Zato je potrebno podrobno se upoznati sa pravilima o njihovoj upotrebi, jasno razlikovatiznaĉenje i upotrcbu, i taĉno odrediti koje se prošlo vreme u toj prilici mora primeniti.



125.

Svako povoĊenje za zna- ĉenjem i upotrebom naših prošlih vremena neminovnodovodi do neopro- stivih grešaka.

RADNO STANJE

(Active Voice)

OBLICI ^ Prosto prošlo vreme (Simple Past Tense)

Ranijc je pomenuto da su za prosto sadašnje vreme svi glagoli,izuzev pomoćnih i nepotpunih, pravilni. To pravilo ne vaţi za prosto prošlo vreme, jer oblici ovog vremena mogu biti pravilni ili nepravilni. Ne postoje pravila koja mogu posluţiti za odredivanje pravilnih ili ncpravilnih glagola, zato je potrebno za svaki pojedini glagol znati da li je u prostom prošlom vremenu pravilan ili nije (vidi preglednepravilnih glagola). Do ove razlike je došlo usled toga što se izvestan broj glagolastalno upotrebljavao u svakodnevnom govoru, i usled te ĉeste upotrebe bili su podvrgnuti stalnoj promeni, dobijajući nove oblike, koji su u odnosu na neodreĊeninaĉin postali nepravilni. Naprotiv, oni glagoli koji su se rede upotrebljavali, nisu bili podvrgnuti nikakvoj promeni, pa su ostali nepromenjeni, tj. pravilni. Ovo objašnjenje

moţe samo donekle da posluţi za odrcĊivanje pravilnih ili nepravilnih glagola za prosto prošlo vreme, zato je jedino preporuĉljivo nauĉiti napamet srazmerno manji broj nepravilnih glagola, dok će ostala većina glagola biti pravilna .

Prosto prošlo vreme ima proste glagolske oblike koji se sastoje samo odglavnog glagola.

Potvrdni oblik pravilnih glagola prostog prošlog vremena pravi se dodavanjemnastavka ,,-d" ili ,,-ed" na neodreĊeni naĉin. Taj oblik je isti za sva lica jednine imnoţine i glasi:

Potvrdni oblik:Jednina Mnoţina

I work ed (ja sam radio) we workeć/ (mi smo radili)you workeof (ti si radio) you work ed (vi ste radili)he, she, it work ed (on, a, o, je radio, Ia, lo) they work ed (oni su radili)

Ostala pravila za pravljenje potvrdnog oblika:

a) Kada se glagol u neodreĊenom naĉinu završava na muklo ,,-e" (tj. ,,e" kojese ne izgovara), onda se dodaje nastavak ,,-d": to like — I like-d, to close — I close^, to

compare — I compare^, itd.

b) Kada se glagol završava na ,,-y" kome prethodi suglasnik, onda se ,,-y" menja u ,,-i", i dodaje se nastavak ,,-ed": to reply — I repl-i-ed, to try — I tried, to cry

— I cried, itd.MeĊutim, kada se ispred ,,-y" nalazi samoglasnik, onda se ,,-y" ne menja u ,,-i",

već se na njega dodaje nastavak ,,-ed": to play — I play-ed, to stay — I stayed y itd.c) Kada se neodreĊeni naĉin jednosloţnog glagola završava na suglasnik ispred

kog se nalazi samo jedan samoglasnik, onda se taj suglasnik na kraju udvaja, pa seonda doda nastavak ,,-ed": to stop — I stop-p-ed, stopped, to log — I logged, to hop — I hopped, itd.

Ali, neki dvosloţni glagoli mogu takoĊe udvajati suglasnik na kraju. To sedogaĊa onda kada je naglasak na drugom slogu, i kada se taj naglašen slog ponašaisto kao i jednosloţni glagoli koji udvajaju suglasnik na kraju, tj. završavaju se nasuglasnik kome prethodi samo jedan samoglasnik: to prefer [pri'fs:], — prefer-r-ed, to

commit [ka'mit] — I committ^, itd. Izuzctno udvajaju krajnji suglasnik neki dvosloţni



126.

glagoli koji imaju naglasak na prvom slogu: to travel ['trjevl] — I travell^, to worship ['wo:Jip] — I wor- shippć'c/, itd.

Do udvajanja krajnjeg suglasnika dolazi zbog toga da bi se zadrţao izgovor korena koji taj glagol ima u neodredenom naĉinu, inaĉe bi moglo doći do promene

korenog glasa, a time do menjanja ili gubljenja znaĉenja.

N a p o m e n a : Nastavak ,,-(e)d" se izgovara:

a) kao ,,d" kod glagola koji se završavaju na zvuĉni suglasnik, samoglasnik ili po - luglas: toliste/z — I listen^/ [lisnd], to pull — I pulled [puld], to foIIow — I folloued ['foloud], itd.

b) kao ,,t" kod glagola koji se završavaju na bezvuĉni suglasnik: to work — I workcd [wo :kt],to stop — I stopped [stopt], to cross — crossed [krostl, itd.

c) kao ,,id" kod glagola koji se završavaju na ,,t" ili ,,d" ili na izgovorcno dugo ,,i" uncodredenom naĉinu: to start — I started ['sta:tid], to end — I ended ['cndid], to agree — I agreed[o'gri:dl, itd.

Za prosto prošlo vreme pomoćnih i nepotpunih glagola vidi posebno poglavlje.

Odriĉni oblik prostog prošlog vremena pravi se na opisan naĉin. Ovo se

opisivanje postiţe kada se ispred neodreĊenog naĉina glagola koji se menja staviodriĉni oblik prostog prošlog vremena pomoćnog glagola "to do": (I did not, itd ):

Pravilni gl. "to work" Nepravllni gl. "to go", itd. I did not work (nisam radio) I did not go (nisam išao) you did not work (nisi radio) you did not go (nisi išao)

he, she, it did not work (nije radio) he did not go (nije išao) we did not work (nismo radili) we did not go (nismo išli)

you did not work (niste radili) you did not go (niste išli)

they did not work (nisu radili) they did not go (nisu išli)

Upitni oblik prostog prošlog vremena pravi se takoĊe na opisan naĉin. Ispred

neodredenog naĉina glagola koji se menja, stavlja se upitni oblik prostog prošlogvremena pomoćnog glagola "todo" (did I?, did you?, itd): Pravilni glagol "to work"

Nepravilni glagol "to go" Did I work? (jesam li radio?), itd. Did I go? (jesam li išao?), itd.

Upitno-odriĉni oblik: Pravilni glagol "to

work" Nepravilni glagol "to go"

Did I not work? (zar nisam radio?), itd. Did I not go? (zar nisam išao?), itd.



128.

night, last week, last Monday, last month, !ast January, last year, last century, the

other day, itd.". Potpuno prošla zavisna reĉenica moţe takoĊe pokazati završetak vremena, kao napr.: "when I got up this morning" (a govori se posle podne), "as I

came here on Monday", "when I was a child", "when I was at school", itd.:

/ went to the Zagreb fair last year. Prošle godine išao sam na Zagre - baĉki sajam.

We found the book the other day. Pre neki dan smo našli knjigu. / did not go to school yesterday. Juĉe nisam išao u školu. As 1 came here yesterday, there was Kad sam juĉe ovamo dolazio, nije

nobody in the rocm. bilo nikog u sobi. He came back to Belgrade when 1 was Vratio se u Beograd kad sam bio a boy.

deĉak.

b) radnju ili stanje koje je trajalo izvesno vreme u prošlosti i završilo se presadašnjeg momenta:

My brother lived inParisfrom 1951 until Brat je ţiveo u Parizu od 1951 do 1953. He lived there for two years. 1953. On je ţiveo tamo dve godine.

c) radnju ili stanje u potpuno prošlom vremenu koje se ne pominje, ali se pretpostavlja da onaj kome govorimo zna vreme o kom se govori, tako da je prilog prošlosti suvišan:

Lepanto was one of the decisive battles of Bitka kod Lepanta je bila odluĉu -history. juća bitka u istoriji.

Romulus built Rome. Romul je sagradio Rim.

d) dogaĊaj ili niz dogaĊaja koji su se dogodili za vreme jedne radnje izvršenesadašnjim prošlim vremenom, ali pod uslovom da su sc oni završili. Obiĉno na poĉetku dolazi sadašnje prošlo vreme, a za njim slede oblici prostog prošlogvremena:

/ have been in Sarajevo, and there / saw Bio sam u Sarajevu i tamo sam Mr. Velich and had an interview. posetio gospodina Velića i

intervjuisao ga.e) da zameni prosto sadašnje vreme u neupravnom govoru:

He said: "I live in Rakovica". On je rekao: ,,Zivim u Rakovici". He said that he lived in Rakovica. Rekao je da ţivi u Rakovici.

f) da zameni davno prošlo vrcme:

The children did not speak a word till their Deca nisu progovorila ni reĉi dok father arrived (umesto "had arrived"). im otac nije došao.

g) za dogaĊaje koje smatramo, ţelimo ili pretpostavljamo da treba da se

dogode, a ipak se nisu dogodili, već su samo rezultat pretpostavke, ţelje ili mašte. Ustvari, ovim se ţeli izraziti neka sadašnja ţelja, pretpostavka ili sl. Obiĉno reĉenice tada poĉinju sa "it is (high) time, I wish, suppose, if, if only" itd.:



It is high tims we started.

If only I had a thousand dinars. I wish I knew English.

Krajnje je vreme da krenemo (ne ,,da smo krenuli"). Kad bih samo

imao hiljadu dinara. Ţeleo bih daznam engleski.

Used to

Idiomatski glagolski izraz "used to" pretstavlja jednu vrstu prostog prošlogvremena.

Potvrdni oblik je isti za sva lica:

Odriĉni oblici: a) prost naĉin pravljenja: I used not to, itd.b) opisni naĉin pravljenja: I did not use to, itd.

Upitni oblici:

a) prost naĉin pravljenja: used I to?, itd.b) opisni naĉin pravljenja: did I use to?, itd.

Upitno-odriĉni oblici: a) prost naĉin pravljenja: used I not to?, itd.

b)

opisni naĉin pravljenja: did I use not to?, itd.N a p o m e n a : Obe vrste ovih oblika upotrebljavaju se u modernom engleskom jeziku. MeĊutim,oblici sa "did" su besumnje najĉešći i najrašireniji, naroĉito u kratkim pitanjima i u izrazima zazapitkivanje.

ZNAĈENJE

Idiomatski glagolski izraz "used to" [ju:st ts] je ustvari prosto prošlo vreme pravilnog glagola "to use" (upotrebljavati, upotrebiti, koristiti), koji sesamostalno razvio u idiomatski glagolski izraz. Dok se prosto prošlo vreme "used" [ju:zd] upotrebljava sa neodredenim naĉinom i predmetom ili bez njih, idiomatskiglagolski izraz "used to" mora uvek pratiti neodredeni naĉin, a predmet nikada. Tako

kaţemo: I used to go to school with him. Nekada sam s njim išao u školu. ali:I used an old English book. Upotrebljavao sam staru englesku

knjigu.

"Used to" se prevodi na nekoliko naĉina: „obiĉno, obiĉavati, imati obiĉaj,nekada -f glagol koji stoji uz njega". Ponekad se uopšte ne prevodi, već se samo prevodi onaj glagol koji ga prati, a gornja znaĉenja se sama podrazumevaju. Moţe setakode prevesti i pogodbenim naĉinom.

9 Gramatika engle&kog jezika

OBLICI

I used to you

used to he

used to

we used to

you used to

they used to

-fneodr. naĉin + neodreĊen naĉin

129



130.

Idiomatski glagolski izraz "used to" upotrebljava se da izrazi:

uĉestanu, uobiĉajenu radnju koja se dogadala i ponavljala u neko vreme u prošlosti, ali se više ne dogaĊa, i

pretpostavlja se da vremenski period kada se radnja dešavala nema nikakve veze samomentom kada govorimo. Ako vreme dešavanja radnje nije pomenuto ono se ipak podrazumeva, ali na jedan priliĉno nejasan i neodreĊen naĉin, i u tome se razlikuje od prostog prošlog vremena, koje uvek zahteva taĉno odreĊeno vreme, bilo izraţeno ilida se podrazumeva:

I used to go to the pictures once a week. Obiĉavao sam (sad više ne) da idem jednom nedeljno u bioskop.

He used to ccme every Sunday. Nekad je dolazio svake nedelje.

radnju koja je trajala izvesno vreme u prošlosti i završila se:

My brother used to live in America Moj brat je nekada ţiveo u Americi.

He used to be a good pupil. Bio je dobar dak. Mr. Brown used to know that man. Gospodin Braun je nekad pozna-

vao tog ĉoveka.

2) Trajno prošlo vreme (Past Continuous Tense)

Trajno prošlo vreme ima sloţeni glagolski oblik, koji sesastoji od prostog prošlog vremena pomoćnog glagola "to be" i glagolskog priloga sadašnjosti onog glagola koji se menja:

Potvrdni oblik:

Jednina Mnoţina

I was working (radio sam) we were working (radili smo) you were working (radio si) you were working (radili ste) he was working (radio je) they were working (radili su)

Odriĉni oblik:

I was not working, you were not working, itd. Upitni

oblik:

Was I working?, were you working?, itd.Upitno-odriĉni oblik:

Was I not working?, were you not working?, itd.Skraćcni oblici:

I wasn't working, you weren't working, itd. Wasn'tI working?, weren't you working?, itd.

ZNAĈENJE

Trajno prošlo vreme oznaĉava jcdnu ili više radnji koje su u prošlosti trajale duţe vremena i završile se. U ovom vremenu nije toliko vaţna vrstaradnje i njcn završetak koliko je vaţno izraziti trajanje radnje

OBHCI



ii vremenu koje nema nikakve veze sa momentom kada govorimo. Ovo se vrememoţe najbolje razumeti kad poredimo dve radnje razliĉitog trajanja, tako da ona duţaradnja sluţi kao vremenska pozadina u toku koje se do - godila srazmerno kraćaradnja. Ta duţa radnja se izraţava trajnim prošlim vremenom, a kraća prostim prošlim vremenom. Tako u primeru:

/ was reading a very interesting book when ĉitao sam vrlo zanimljivu knjigu Mary came into the room. kad je Marija ušla u sobu.

"when Mary came into the room" oznaĉava vrlo kratku, trenutnu raanju koja sedogodila u toku srazmerno duţe radnje "I was reading a very interesting book". Zato je ova dugaĉka radnja izraţena trajnim prošlim vremenom.

Razlika izmeĊu trajnog prošlog vremena i prostog prošlog vremcna najboljc sevidi u sledećim primerima:

Did you meet him when he crossed Jesi li ga sreo kad je prešao ulicu? the street? Did you meet him when he was crossing Jesi li ga sreo kad je prela/io

the street? ulicu? U nekim sluĉajevima sasvim je moguće trajno prošlo vreme zameniti prostim

prošlim vremenom i obratno. Razlika je u tome što trajnim prošlim vremenom

naglašavamo ĉinjenicu da je radnja dugo trajala, dok prostim prošlim vremenom

samo konstatujemo jednu prošlu radnju, bez obzira na njeno trajanje. Tako moţemoda kaţemo:

He wrote letters yesterciay moming, ili Pisao je juĉe ujutru pisma. He was writing letters yesterday morning.

U prvoj reĉenici konstatujemo samo radnju pisanja pisama, dok u drugoj nas višeinteresuje vremensko trajanje. U onim sluĉajevima gde je teško odrediti trajanje

radnje, i dolazi do kolebanja izmeĊu upotrebe ova dva vremena, nije vaţno koje sevreme upotrebi — moţe da stoji i jedno i drugo

Trajno prošlo vremc moţe takodc da iskaţe jednu vrstu budućnosti, što nijesluĉaj u našcm jeziku. To se dešava u neupravnom govoru kad ono zam enjuje trajnosadašnje vreme u upravnom govoru:

"/ am going to fincl the hook u. ,,Ja ću naći knjigu".

He said that he was going to find the book. Rckao je da će naći knjigu.

(Ovde trajno prošlo vreme podleţe pravilu o slaganju vrcmena u cngleskom jeziku.)

Trajno prošlo vreme se upotrebljava:

a) za radnju koja je u prošlosti trajala bez obzira na njen završetak. Prilozi prošlosti mogu, ali ne moraju, da oznaĉe duţinu trajanja radnje:

What were you doing yesterday? Šta ste juĉe radili? / was working in the garden all day long. Radio sam ceo dan u vrtu.

1319*



132.

b) da izrazi radnju koja je poĉela pre pomenutog prošlog vremena i nastavilase posle toga:

I was talking to him at 2 o' clock yesterday. Razgovarao sam s njim juĉe u dva

sata.

c) za radnju koja je trajala i još traje u odnosu na neku drugu kratku prošluradnju. Obiĉno te dve radnje povezuje "when" ili "while":

They were playing chess when his father Igrali su šah kada je njegov otac came into theroom. ušao u sobu.

d) da izrazi dve trajne radnje koje su se izvršile u isto vreme u prošlosti i podjednako dugo trajale:

While I was reading in the room, my sister Dok sam ĉitao u sobi, sestra je was

preparing breakfast. spremala doruĉak.

e) u nizu prošlih radnji prva je obiĉno u trajnom prošlom vremenu, a ostale u prostom prošlom vremenu:

What were you doing yesterday? /was learn- Šta si juĉe radio? Jedno vreme sam ing English for some time, then I went uĉio engleski, onda sam otišao u for a walk, and after I played chess šetnju, a zatim igrao šah sa svo- with my friend Nikola. jim prijateljem Nikolom.

f) da oznaĉi da se jedna prošla trajna radnja ponavljala:

Whenever I came to him, he was painting. Kad god sam dolazio njegovoj ku- ći, on je slikao.

g) da zameni trajno sadašnje vreme u neupravnom govoru, bilo da izra- ţavaobiĉnu trajnu radnju u sadašnjosti ili budućnost:

"/ am learning Englishi:. ,,Ja uĉim engleski".

He said that he was learning English. On je kazao da uĉi engleski. I thought that he was

going to the theatre. Mislio sam da će ići u pozorište.

h) da pokaţe da jedna prošla radnja nije retka:

I was speaking with your brother and he Razgovarao sam sa tvojim bratom asked meabout you. i on me je pitao za tebe.

3) Davnoprošlo vreme

(Past Perfect or Pluperfect Tense)

Davnoprošlo vreme ima sloţen glagolski oblik, koji sesastoji od prostog proslog vremena pomoćnog glagola "to have" i radnog

glagolskog prideva proslosti glagola koji se menja:

Potvrdni oblik:Jednina Mnoţina

I had worked (radio sam) we had worked (radili smo)

you had worked (radio si) you had worked (radili ste) he had worked (radio je) they had worked (radili su)

OBLICI



133.

Odriĉni oblik: I had not worked, you had not worked, itd.

Upitni obiik:

Had I worked?, had you worked?, itd.

Upitno-odriĉni oblik: Had I not worked?, had you not worked?, itd.

Skraćeni oblici:

I'd worked, you'd worked, he'd worked, itd. I hadn't

worked, you hadn't worked, itd. Hadn't I worked?,

hadn't you worked?, itd.

ZNAĈENJE

Kada se nabrajaju dve ili više prošlih radnji, onda se te radnjemogu izraziti prostim prošlim vremenom bez obzira da li su se one desileistovremeno ili jedna pre druge, ali pod uslovom da se ne pokazuje meĊusobni odnosizmeĊu njih. Tako se radnje u sledećim reĉenicama razlikuju po vremenskomdogaĊanju:

John met Mary and. he raised his hat. Jovan je sreo Mariju i podigaoV •

sesir. John finished reading the book and then he Jovan je završio ĉitanje knige i went to bed.

otišao da spava.

U prvom primeru one su se dogodile skoro istovremeno, dok se u drugom primeru jedna desila pre druge.

MeĊutim, kad od dveju istovremenih radnji napravimo jednu reĉenicu, onda seu njima i dalje upotrebljava prosto prošlo vreme. Ali, kad od dveju radnji koje senisu dogodile istovremeno napravimo reĉenicu, pokazujući u njihovom odnosu da se jedna desila pre druge, onda se ona radnja koja se dogodila ranije u prošlosti (ilidavnije u prošlosti) izraţava posebnim vremenom — davnoprošlim vremenom. Druga radnja se uvek izraţava prostim prošlim vremenom:

When John had finished reading, he went Pošto je Jovan završio ĉitanje, to bed. otišao je da spava.

Ovo se vreme moţe takoĊe grafiĉki pretstaviti. Linija koja je pov n oznaĉavatok vremena:

prošlost sadašnjost budućnost ----------------- • ---------- •---------------- 1 ----------------------------------------- >

A B 1

Uzmimo da su A i B dve prošle radnje. Radnja A se dogodila ranije u pro - šlosti odradnje B. Zato se radnja A izraţava davnoprošlim vremenom, koje pokazuje baš tajvremenski odnos dogadanja dveju prošlih radnji, dok se radnja B izraţava prostim prošlim vremenom.



134.

Ovakav odnos dveju prošlih radnji moţe se takode izraziti ako je radnja u prostom prošlom vremenu pomenuta ranije u nekoj recenici, ili se moţe shvatiti ili

razumeti iz teksta, iako nije pomenuta.

Davnoprošlo vreme se upotrebljava da izrazi:

a) prošlu radnju koja se dogodila pre završetka neke drugeprošle radnje:

/ had left horm before he cam?. Otišao sam od kuće pre nego što je on došao.

b) radnju u prošlosti koja je poĉela pre neke druge prošle radnje, ali se završila istovn neno s njom.

I had just finished breakfast \vhen he Upravo sam bio završio doruĉak cam? in kad je on ušao.

c) radnju koja se u prošlosti završila pre jednog odreĊenog prošlog momenta: He had come homs before 2 o'clock. Došao je kući pre dva sata.

d) prošlu pogodbu koja se nije izvršila, već se samo pretp ostavljalo da bi seizvršila pre neke druge prošle radnje: If I had had tims, / should Imve ccm?. Da sam bio imao vremena, bi'o

bih došao. e) prošlu radnju ili stanje u smislu ,,već", koja se završila pre nego što ^e

potpuno završilo vreme oznaĉeno prilogom ili priloškim izrazom:

He had passed two exams in June. Poloţio je već dva ispita u junu.

f) da zameni sadašnje prošlo ili prosto prošlo vreme u neupravnom govoru:"/ have seen Michael „Video sam Mihaila". He said that he had seen Michael . Rekao je da je video Mihaila."/ saw Michael yesterday" . „Juĉe sam video Mihaila". He said -hat he had seen Michael the Rekao je da je juĉe video Mi-

day before. haila.

4) Trajno davnoprošlo vreme (Past Perfect or Pluperfect Continuous

Tense)OBLICI

Trajno davnoprošlo vreme ima sloţen glagolski oblik koji se

sastoji od davnoprošlog vremena pomoćnog glagola "to be" i glagolskog prilogasadašnjosti onog glagola koji se menja: Potvrdni oblik:

Jednina Mnoţina

I had been working (radio sam) we had been working (radili smo)

you had been working (radio si) you had been working (radili ste) he had been working (radio je) they had been norking (radili su)



135.

Odriĉni oblik: I had not been working, you had not been working, itd.

Upitni oblik:

Had I been working?, had you been working?, itd.

Upitno-odriĉni oblik: Had I not been working?, had you not been working?, itd.

Skraćeni oblici: I 'd been working, you 'd been working, itd. I hadn't been

working, you hadn't been working, itd. Hadn't I been working?,

hadn't you been working?, itd.

ZNAĈENJE

Trajno davnoprošlo vreme ima u odnosu na neku drugu prošluradnju skoro isto znaĉenje kao i obiĉno davnoprošlo vreme, samo što ono nenaglašava ĉinjenicu, već trajanje radnje. Kao u trajnom sadašnjem prošlom vremenu,tako i u ovom upotrebljavaju se glagoli stanja ili mirovanja, koji su inaĉe retki uobiĉnom davnoprošlom vremenu.

UPOTREBA Trajno davnoprošlo vreme se upotrebljava da izrazi:

a) prošlu radnju koja je poĉela, trajala i završila se istovremeno sa nekomdrugom isto tako prošlom radnjom:

/ had been waiting for more than half Ĉekao sam više od pola sata dok an hour when hecame. je on došao.

b) prošlu radnju koja je poĉela, trajaia i završila se pre neke druge isto tako

prošle radnje:

She had been waiting for two hours before Ĉekala je dva sata pre nego što he cam?back. se on vratio.

c) da je jedna zamišljena pogodba mogla trajati duţe vremena pre nego što bise neka druga pogodba izvršila:

If we had been ringing the bell the whole Da smo bili zvonili ceo dan, on day, he would not have answered, for se ne bi javio. jer nije bio kod he was not at home. kuće.

d) da zameni trajno sadašnje prošlo vreme ili trajno prošlo vreme uneupravnom govoru:

"/ have been talking to Mary,,Ja sam razgovarala sa Marijom". She said that she had

been talking to Mary. Rekla je da je razgovarala sa Ma-rijom.

"/ was talking to Mary yesterday". ,,JuĈe sam razgovarala sa Ma-rijom".

She said that she had been talking to Rekla je da je razgovarala sa Ma- Mary the daybefore. rijom juĉe.



136.

TRPNO STANJE (Passive Voice)

Glagolski oblici prošlih vremena trpnog stanja prave se od odgovarajućeg prošlog vremena pomoćnog glagola "to be" i glagolskog trpnog prideva prošlosti;tako imamo:

1) Prosto prošlo vreme: Simple Past Tense I was seen (bio sam viden), I was not seen, was I

seen?, itd.

2) Trajno prošlo vreme: Past Cont. Tense I was being seen (bio sam viden), was I being seen?,

I was not being seen, itd.

3) Davnoprošlo vreme: Pluperfect Tense I had been seen (bio sam viden), had I been seen?,

I had not been seen, itd. N a p o m e n a :

a ) Trpno trajno davnoprošlo vreme ne postoji u engleskom jeziku. b ) Znaĉenje i upotreba trpnih prošlih vremena su isti kao i kod radnih prošlih vremena. c ) Vidi trpno stanje na str. 157.

BUDUĆA VREMENA (Future Tenses)

U engleskom jeziku buduća vremena obuhvataju dva prosta i dva trajna buduća vremena radnog stanja i dva prosta buduća vremena trpnog stanja (viditabelu na str. 110). Pored ovih oblika, buduća vremena obuhva - taju još neke drugekoji ne spadaju neposredno u ovaj krug vremena, ali koji oznaĉavaju budućnost naovaj ili onaj naĉin. Time je u izraţavanju budućnosti stvorena priliĉnokomplikovana i zamršena situacija u kojoj pitanje nekih oblika budućnosti nije još potpuno rašĉišćeno. Ĉest je sluĉaj da u nekim upotrebama razni glagolski oblici

budućnosti daju razna znaĉenja, dok se u drugim upotrebama ne moţe meĊu njimazapaziti nikakva razlika. Ovde će biti govora o upotrebi uobiĉajenih pisanih igovornih oblika bu- dućih vremena u granicama zadovoljenja najvaţni jih inajnuţnijih znanja potrebnih da bi se ona što bolje shvatila. (Za znaĈenje, oblike iupotrebu budućeg vremena u prošlosti treba videti pogodbena vremena.)

R A D N O S T A N J E (Active Voice)

1. Buduće vreme (Future Tense)

Buduće vreme ima sloţene glagolske oblike koji se sastoje od pomoćnih glagola "shall, will", i neodredenog naĉina glagola koji

se menja. Pošto mesto i znaĉenja ovih pomoćnih glagola utiĉu navrstu budućih radnji, budućnost se deli na p r a v u in e p r a v u , prema tome da li jedan budući oblik izraţava

budućnost u njenom pravom smislu, ili je to budućnost samo oblikom, aizraţava ţelju, volju, odluĉnost ili sl.

OBLICl



137.

a) Prava budućnost (Real or Pure Future)

Oblici prave budućnosti prave se stavljanjem pomoćnog glagola

"shall" za prvo lice jednine i mnoţine, i "will" za drugo i treće lice jednine imnoţine, ispred neodredenog naĉina glagola koji se menja:

Potvrdni oblik:

Jednina

I shall work (ja ću raditi) you

will work (ti ćeš raditi) he will

work (on će raditi)

Mnoţina

we shall work (mi ćemo raditi) you

will work (vi ćete raditi) they will

work (oni će raditi)

Odriĉni oblik: I shall not work, you will not work, itd.

Upitni oblik:

Shall I work?, will you> work?, itd. Upitno-odriĉni oblik:

Shall I not work?, will you not work?, itd.

Skraćeni oblici: I'll work, you'll work, he'll work, itd. I shan't

work, you won't work, itd. Shan't I work?, won't

you work?, itd.

N a p o m e n a : Za buduće oblike pomoćnih i nepotpunih glagola treba videii posebno poglavlje.

ZNAĈENJE

Pod izrazom „prava" budućnost podrazumeva se svaka budućaradnja koja će se pod normalnim, predviĊenim ili nepredvidenim okolnostima do goditiu budućnosti, bez uticaja bilo ĉije volje, ţelje ili zapo - vesti. Poznato je da kadagovorimo o budućim radnjama, mogućnost ţelje, volje, odluĉnosti i zapovedanja nijenikada potpuno iskljuĉena. MeĊutim, kad je ta mogućnost svedena na najniţi stepen ,ili je potpuno iskljuĉena, pojavljuje se prava budućnost, koja se odnosi samo na ĉistu buduću radnju bez primesa ljudskih ţelja, volje i sl. koje budućnost zasenjuju, i od njestvaraju budućnost samo po obliku. Najĉistija prava budućnost je ona koja najm anjesadrţi liĉnog, naroĉito u onim sluĉajevima gde buduća radnja zavisi od nekih spoljnihfaktora van naše volje (vreme, stanje, uslov, razlog ili sl.).

Oblici pomoćnih glagola "shall, will" pomaţu u stvaranju budućeg oblika nekogglagola. Prvi znaĉi „morati, biti obavezan", drugi „hteti, ţeleti".



138.

MeĊutim, "shall" je nekada izraţavao zapovest, a pošto ĉovek retko sam sebi neštonareĊuje, to je njegovo prvobitno znaĉenje poĉelo da slabi u prvim licima, postajući nataj naĉin prirodna reĉ za budućnost bez ikakvih naroĉitih primesa, tj. za ĉistu ili pravu budućnost. Sliĉno je bilo i sa drugim pomoćnim glagolom za pravljenje budućihoblika. On je osetljiv kada stoji u prvim licima, zato se poĉeo upotrebljavati za drugo itreće lice jednine i mnoţine, u kojima nije teško govoriti o tuĊoj ţelji ili volji. Tako jeon izgubio svoje osnovno znaĉenje i postao prirodan oblik za pravu budućnost udrugom i trećem licu jednine i mnoţine. Otuda pitanje "Shall I?" znaĉi 4,

Is this your

command?" (Moram li? Je li to tvoje nareĊenje?), a "Will you" znaĉi "Do you wish?" (Hoćete li? Ţelite li?).

"Shall" se upotrebljava u prvom licu jednine i mnoţine:

a) da izrazi sigurnost ili izvesnost. Tada je naglašen i neskraćuje se:

I do not know when I shall die, but I know Ne znam kada ću umreti, ali znam / shall die some day. da ću(sigurno) umreti jednog dana.

b) kada se izraţava buduće stanje sopstvenih osećanja koja ne zavise od biloĉije volje:

I shall be sorry when he dies. Biće mi ţao kad on umre.

c) kad se zna ili oseća da jedan budući dogaĊaj zavisi, pored sopstvene volje,takoĊe i od drugih okolnosti:

I hope I shall go to England next year. Nadam se da ću iduće godine ići u Englesku.

d) kad u odnosu na sebe govorimo o budućnosti i nalazimo se manje- više pred neizbeţnom ili kobnom posledicom:

We shall get wet through if the rain does Mi ćemo sasvim pokisnuti ako not stop soon. kiša uskoro ne prestane.

e) da izrazi pretskazivanje ili potrebu za pretskazivanjem. Tada se shall" upotrebljava u potvrdnom obliku prvog lica jednine, ili u upitnom

obliku prvog lica jednine i mnoţine:

/ shall do it next week. Ja ću to uraditi sledeće nedelje. Shall we come back in time? Hoćemo li se vratiti na vreme? <

f) kad je oblik "shall we" jednak ili upotpunjuje zapovedni naĉin (let us ili let's):Shall we start tomorrow? Hoćemo li krenuti sutra? Let us start tomorrow. Da krenemo sutra.

g) kad postavljamo pitanje o volji ili savetu onog lica kome se obraćamo: Now,

shall I take your book? Pa, hoću li uzeti tvoju knjigu?

66



139.

"Will" se upotrebljava u drugom i trećem licu jednine i mnoţine: a) da izrazi sigurnost ili izvesnost:

He may ccme any day, but he will come Moţe da dode svaki dan ali će some day. (sigurno) jednog dana doći.

b) da izrazi neki zahtev. Ovo se redovno dogada u pitanjima i "wiir' onda imasmisao "please". Ipak je najĉešći sluĉaj u drugom licu:

Will you come in (Please, come in). Molim vas udite.

c) da izrazi nestrpljenje u viŠem stepenu:

IVhen will the strike be over? Kad će se Štrajk završiti?

d) da oznaĉimo samo pretpostavku:

ThiSj I think y will be right. Smatram da će to biti u redu.

e) da izrazi pretskazivanje u drugom i trećem licu jednine i mnoţine u potvrdnom obliku, i u trećem licu jednine i mnoţine u potvrdnom i upit - nom obliku:

You will be sorry for it later. Posle će ti zbog toga biti ţao. It will be ready very soon. To će uskoro biti gotovo. Will he be angry with her? Hoće li se on naljutiti na nju?

f) da izrazi jednu povremenu buduću radnju:

Sometim?s he will be out all day Iong 9 but Ponekad će on biti napolju ceo sometimes he

will sit alone in his room. dan, ali ponekad će sedeti u sobi sam.

b)Neprava budućnost (Unreal or Coloured Future)

Oblici neprave budućnosti su takoĊe sloţeni i prave sestavljanjem "will" za prvo lice jednine i mnoţine (ponekad za sva lica) i

"shall" za drugo i treće lice jednine i mnoţine (ponekad za sva lica) ispredneodreĊenog naĉina glagola koji se menja: Potvrdni oblik:

Jednina Mnoţina

I will work (ja ću raditi) we will work (mi ćemo raditi) you shall work (ti ćeš raditi) you shall work (vi ćete raditi) he shall work (on će raditi) they will work (oni će raditi)

Odriĉni oblik:

I will not work, you shall not work, itd.

Upitni oblik:

Shall I work?, shall you work?, itd.

Upitno-odriĉni oblik:

Shall I not work?, shall you not work?, itd.

OBIJCI



140.

Skraćeni oblici: I'Il work, you'll work, itd. I won't work, you shan't work, itd. Shan't I

work?, shan't you work?, itd.

ZNAĈENJE

Slabljenje prvobitnih znaĉenja pomoćnih glagola "shall, will" prouzrokovalo je stvaranje ĉiste ili prave budućnosti. MeĊutim, kad njihova prvobitnaznaĉenja (hteti, trebati) preovladaju, onda je oblik bu - dućeg vremena od sporednevaţnosti, a mogućnost izraţavanja ljudskih namera, ţelja, volje ili sl., ispoljava se dote mere da postaju glavni ĉinioci radnje. Tada dolazi do neprave budućnosti. Pošto jeto budućnost samo po obliku, pomoćni glagoli se skoro potpuno upotrebljavaju usvojim znaĉenjima, tj. "shall" u znaĉenju ,,morati, biti obavezan, imati da", a "will" uznaĉenju „hteti, ţeleti", i time stvaraju posebnu vrstu budućnosti, koja prvenstvenoizraţava volju, ţelju, nameru, odluĉnost, odbijanje i sl. — to jest produkte unutrašnjih,intimnih raspoloţenja ĉoveka, koji potpuno iskljuĉuju momenat spoljnih faktora t oliko

vaţnih za pravu budućnost.

"Shall" se upotrebljava u nepravoj budućnosti:

a) da izrazi pretskazivanje ili pak ţelju ili zahtev za pretskazivanjem, i to u drugom licu upitnog oblika (shall you?):

What shall you tell John when you see him? Šta ćeš reći Jovanu kada ga vidiš?

b) da izrazi obećanje ili pretnju:

If you are a gooci boy, you shall have a Ako budeŠ dobar, dobićeš lepu nice toy. igraĉku(obećanje). If you are not a good boy, you shall have Ako ne budeš dobar, nećeš dobiti nothing.

ništa (pretnja).

c) da izrazi neizbeţnu i kobnu posledicu nezavisnu od ljudske volje (tada jeznaĉenje "shall" blisko nepotpunom glagolu "must" (morati):

Who wins his love shall lose hers. Ko zadobije njegovu ljubav, izgu- biće (mora izgubiti) njenu ljubav.

d) da izrazi odluku ili volju lica kome se obraćamo, i to samo u trećem licu jednine "shall he, she, it". MeĊutim, ako to lice ne odluĉuje, onda se upotrebljava

"will":

When shall the lesson be? Kada će se odrţati ĉas? (obraćamo se licu koje odluĉuje)

When will the lesson be? Kada će se ĉas odrţati? (obraćamo se licu koje ne odluĉuje)



141.

e) da izrazi budući dogaĊaj koji ne zavisi od volje onog kom se govori(obiĉno u drugom licu jednine ili mnoţine):

Shall you get there in time if you take the Da li ćeš stići tamo na vreme ako 9 o'clock train? putuješ vozom u devet sati?

MeĊutim, ponekad se "shall you" upotrebljava za neki budući dogaĊaj kojidelimiĉno ili potpuno zavisi od volje lica kom se obraćamo. Tada on izraţava zahtev istoji umesto "please". Ipak, u modernom engleskom postoji tendencija da seupotrebljava "will you", ĉak i onde gde nema mesta pitanju o neĉijoj volji:

Shall you be at home if Icome in the after - Hoćeš li biti kod kuće ako doĊem noon?(umesto"Please beat home. ..etc. posle podne? (umesto „Molim ili "Will you be at home"...) te budi kod kuće, itd.)

"Will" se upotrebljava u nepravoj budućnosti:

a) da izrazi volju, pristanak ili obećanje:

I will not do it any more, / promise. Neću viŠe to ĉiniti, obećavam.

b) da izrazi odbijanje u odriĉnim reĉenicama za sva lica: Give it to

me! No, / will not. Daj mi to! Ne, neću.

c) da izrazi upornost. Tada je obiĉno naglašen i nikad se ne skraćuje:

He keeps telling me not to do it> but I Uvek mi je govorio da to ne ra- will do it. dim,ali ja hoću da to radim.

d) da izrazi odluĉnost (kad reĉenica ima smisao ,;rešen sam da to uĉinim iuĉiniću") gde i pored volje naglašavamo sigurnost izvršenja:

/ will show you that book , / will notforget. Pokazaću vam tu knjigu, neću da zaboravim.

e) kad reĉenica ima smisao „kako moţete u to posumnjati":

Will you come with me? Will I? Hoćeš li poći sa mnom? Hoću li? (u smislu ,,zar sumnjaš")

Napomena o izuzetnim upotrebama „SHALL, WILL" u pravoj

i nepravoj budućnosti

"Will" izuzetno moţe u prvom licu jednine i mnoţine da izrazi pravu budućnost,i to:

a) kad liĉna zamenica "I" stoji sa "you" ili nekom drugom reĉi i pravi mnoţinu: / expect you and I will get there before the Nadam se da ćemo ti i ja pre others. drugih

stići tamo.



143.

Najzad, ovo vreme takoĊe izraţava dogadanje neke radnje koja će se odvijati u budućnosti prema unapred odredenom il i utvrĊenom planu ili programu.

Trajno buduće vreme upotrebljava se da izrazi:

a) trajnu buduću radnju koja će obuhvatiti jedan potpunvremenski

period. Trajanje radnje je ograniĉeno prilozima ili priloškim izrazima za budućnost:

My aunt will be working in the garden the Moja će tetka raditi celo posle who!e afternoon.podne u vrtu.

b) trajnu buduću radnju koja će se vršiti u odnosu na jednu trenutnu budućuradnju:

Mary will be reading when you come back. Marija će ĉitati kad se budeš vratio.

Will you be waiting for me at 2 o'clock? Hoćeš li me ĉekati u dva sata?

c) trajnu buduću radnju koja je deo nekog programa ili unapred utvrĊe- nog

plana:

Next week Mr. Brown will be delivering Iduće nedelje će gospodin Braun a lecture onShaw. odrţati predavanje o Šou.

3) Predbuduće vreme (Future Perfect Tense)

Predbuduće vreme ima sloţene glagolske oblike koji se sastojeod budućeg vremena pomoćnog glagola "to have" i radnog glagolskog prideva prošiosti glagola koji se menja: Potvrdni oblik:

Jednina Mnoţina

I shall have worked (ja ću raditi) we shall have worked (mi ćemo

raditi)you will have worked (ti ćeš raditi) you will have worked (vi ćete raditi)

he will have worked (on će raditi) they will have worked (oni će raditi)

Odriĉni oblik: I shall not have worked, you will not have worked, itd.

Upitni oblik:

Shall I have worked, will you have worked, itd.

Upitno-odriĉni oblik: Shall I not have worked, will you not have worked?, itd.

Skraćeni oblici: I'll have worked, you'lI have worked, itd. I shan't have

worked, you won't have worked? itd. Shan't I have

worked?, won't you have worked? itd.

UPOTREBA



144.

ZNAĈENJE

Predbuduće vreme je po smislu istovetno sa davnoprošlimvremenom, samo s tom razlikom što ono pokazuje odnos dveju radnji u budućnosti.Dve buduće radnje izraţene u posebnim reĉenicama uvek su u obiĉnom budućemvremenu. MeĊutim, kad te dve buduće radnje spojimo, s namerom da iskaţemo njihov

meĊusobni odnos, onda se jedna radnja dogada ranije, a druga kasnije u budućnosti.Ona radnja, koja se ranije desi i završi u budućnosti pre neke druge buduće radnje ilimomenta, izraţava s e p r e d b u d u ć i m v r e m e n o m . Pretpostavljenografiĉki ovo vreme izgleda ovako:

Prošlost Sadašnjost Budućnost I -------- 1 ---------------- A ---------- B ----------------------- ' (pred. vr.) (bud. vr.)

A i B pretstavljaju dve buduće radnje. Medusobni odnos pokazuje da se radnja Adogodila pre radnje B, i zato se ona izraţava predbudućim vremenom, dok se radnja B izraţava obiĉnim budućim vremenom. Ili u primeru:

He will have finished his work hefore you On će završiti posao pre nego što leave.odete.

(Radnja A: "He will have finished his work"; radnja B: "before you leave").N a p o m e n a : Ovo vreme stranci ĉesto zanemaruju i zamenjuju ga skoro redovno, naravnopogrešno, obiĉnim budućim vremenom. Sledeća dva primera pokazuju jasnu razliku:

/ shall go to Ljubljana on July lsf. Ja ću prvog jula ići u Ljubljanu. I shall have gone to Ljubljana by the end Ja ću do kraja juna ići u Ljubljanu. of June.

Predlozi "by, before, when" itd. upotrebljavaju se da pokaţu odnos koji je potreban da bi se iskazala radnja predbudućeg vremena:

/ shall have written letters when you come Ja ću već napisati pisma kad se back. ti vratiš.

Do you hope it will have stopped raining Da li se nadaš da će kiša prestati

before we leave? pre nego što krenemo? He will have passed his exams by the end On će poloţiti ispite do kraja of October. oktobra.

Predbuduće vreme upotrebljava se da izrazi:

a) radnju koja će se desiti i izvršiti u budućnosti pre neke druge neodre - Ċenebuduće radnje:

They will have left Belgrade before they Otputovaće iz Beograda pre nego get your cable. što prime tvoj telegram.

b) radnju koja će se desiti i završiti pre nekog momenta u budućnosti: / shall

have finished my work by 7 o'clock. Ja ću završiti posao do sedam sati.



c) radnju koja se po svoj prilici dogodila u prošlosti, a ima smisao„pretpostavljam da, oĉekujem da, zamišljam da", itd.

She will have sent the parcel hy air mail. Biće da je paket poslala vazdu-šnom poštom.

OBLICI Trajno predbuduće rreme (Future Perfect Continuous Tense)

Trajno predbuduće vreme ima sloţen glagolski oblik koji se sastojiod predbudućeg vremena pomoćnog glagola

4<to bc" i glagolskog priloga sadašnjosti:

Potrrdni oblik:Jednina

I shall have been vrorking (ja ću raditi) you

will have been working (ti ćeš raditi) he will

have been working (on će raditi)

Mnoţina we shall have been working (mi ćemo raditi) you

will hare been working (vi ćete raditi) they will

have been working (oni će raditi)

Odriĉni oblik:

I shall not hare been working, you will not

have been working, itd.

Upitni oblik:

Shall I have been working? Will you

have been working?, itd.


Shall I not have been working?, Will you

not have been working?, itd.

Skraćeni oblici:

Fll have been working, you9ll have been working, itd. I shan't have been

working, you won't have been working, itd. Shan't I have been working?,

won't you have been working?, itd.

ZNAĈENJE Ovo vreme iskazuje izvesno trajanje jedne predbudućc radnje. Za

razliku od obiĉnog predbudućeg vremena, koje više naglašava Ĉinjenicu da će se jednaradnja završiti, predbuduće trajno vreme istiĉe samo trajanje jedne buduće radnje, alikoja se neće završiti pre poĉetka neke druge buduće radnje ili pre nekog budućegmomenta, već će se verovatno nastaviti i posle toga. Ovo se vreme retko upotrebljavau engleskom jeziku.

10 Gramatika englcskog jezlka145



146.

Trajno predbuduće vreme upotrebljava se da izrazi:

a) trajnu buduću radnju koja će trajati u budućnosti pre poĉetka jedne drugebuduće radnje:

When you com? back he will already have Kada se vratis on će te već ĉekati. been

waiting for you.

b) trajnu buduću radnju koja će trajati u budućnosti i posle jednog bu- dućegmomenta:

By next August he will have been writing On će već do kraja avgusta napi- his second

novel. sati svoj drugi roman.

c) trajnu radnju koja se po svoj prilici dogodila u prošlosti:

You will not have been reading this book Biće da ovu knjigu niste pre ĉitali, before, sotake it with you. zato je ponesite.

II. TRPNO STANJE (Passive Voice)

Glagolski oblici budućih vremena trpnog stanja prave se od odgova - rajućeg budućeg vremena pomoćnog glagola "to be" i glagolskog trpnog prideva prošlosti;tako imamo:

1) Buduće vreme: Future Tense I shall be seen (ja ću biti viden), I shall not be seen,

shall I be seen, itd.

2) Predbuduće vreme: Future Perfect I shall have been seen (ja ću biti viĊen), I shall not have Tense

been seen, shall I have been seen, itd.

N a p o m e n a : a ) Trpna trajna buduća vremena ne postoje u engleskom jeziku. b ) Znaĉenje i upotreba trpnih budućih vremena su isti kao kod radnog stanja

budućih vremena. c ) Vidi trpno stanje na str. 157.

P O G O D B E N A V R E M E N A (Conditional Tenses)

U engleskom jeziku postoje dva prosta i dva trajna pogodbena vremena radnogstanja i dva prosta pogodbena vremena trpnog stanja (vidi tabelu na str. 111.)

Pogodbena vremena se upotrebljavaju za izraţavanje raznih vrsta po - godbi injenih posledica. Ako je u pitanju izraţavanje sadašnje pogodbe ili budućnosti u

prošlosti, onda se upotrebljava sadašnje pogodbeno vreme. MeĊutim, prošla pogodba injene posledice izraţavaju se prošlim pogodbenim vremenom.



148.

Prava pogodba

Sadašnje pogodbeno vreme upotrebljava se upravoj pogodbi ("should" u 1. licu jedn. i mnoţ. "vrould" u 2. i 3.

licu jedn. i mnoţ.) da izrazi: a) pogodbenu radnju koja bi se u sadašnjosti dogodila da za to postoje uslovi:

I should buj the book, if I had money enough. Kupio bih tu knjigu da imam do-

voljno novca.

b) uslornu buĊuću radnju: We should go to the football mitch if you gave

us mmey.

c) buduću radnju u prošlosti (tzv.buduće vrcme u prošlosti "Future in the past"):

I said that I should read . Rekao sam da ću ĉitati. Neprava pogodba

U nepravoj pogodbi "should" moţe da stoji u svim licdma i tada izraţava: a)

sadašnju duţnost, obavera ili moranje: I should work hard for my excmi. Treba mnogo da radim za ispite.

You should go to the doctor. Trebalo bi da ideš kod doktora. He should go and find the driver. Trebalo bi da ide i nade šofera.

"Would" u nepravoj pogodbi moţe takoĊe da stoji u svim licima. Tadaizraţava:

a) volju, obiĉaj ili nariku: I would like to see that picture. Volela bih da vidim taj film.

Whenever I said a word, she would tell me Kad god bih progovorio, ona bi to be silent . mi rekla da ćutim.

b) uĉtivo pitanje: Wouldyou be so kindas to show me the waj Da li biste bili ljubazni da mi to the General

Post Office? pokaţete gde je Glavna pošta?

2) Trajno sadašnje pogodbeno vreme (Present Conditional Continuous Tense)

Ovo vreme ima sloţene glagolske oblike koji se sastoje od sadašnjeg pogodbenogvremena pomoćnog glagola <cto be" i glagolskog priloga sadašn josti

glagola koji se menja:

Potvrdni oblik:

Jednina

I should be working (ja bih radio) you

would be working (ti bi radio) he

would be working (on bi radio)Mnoţina

we should be working (mi bi radili) you

would be working (vi bi radili) they

would be working (oni bi radili)

UPOTREBA

Mi bi isli na futbalsku utakmicu, ako

nam daš novac.



149.

OĊriĉni oblik: I should not be working, you would not be working, itd.

Upitni oblik:

Should I be working? would you be worklng?, itd.

Upitno-odriĉni oblik: Should I not be working?, itd.

Skraćeni oblici: . I'd be working, you'd be working, itd. I shouldn't be working,

you wouldn't be working, itd. Shouldn't I be working?,

wouldn't you be working?, itd.

Trajno sadašnje pogodbeno vreme oznaĉava iupotrebljava se da izrazi:

a) trajanje jedoe saĊašnje pogoĊbe koja bi se

izvršila da za to postoje nslovi:

He wou!d be reading the whole afternoon if On bi ĉitao celo posle podne da he had the

book. ima tu knjigu.

b) trajnu b«dnću raĊnj« n proškarti, zamenjujući trajno buduće vreme mneupravnom govoru:

Mary told her friends that she would be Marija je rekla svojim prijatelji- learning the

whoJe night. cama da će uĉiti celu noć.

3) ProŠlo pogoĊbeno Treme (Past Conditional Tense)

ProŠlo pogodbeno vreme ima sloţene glagolske oblike koji se sastoje od sadašnjeg pogodbenog vremena pomoćnog glagola to hare

i radnog glagolskog prideva prošlosti glagola koji se menja:

Potvrdni oblik:

Jednina Mnoţina

I should have worked (ja bih bio radio) we shonld have worked (mi bi bili

radili)

you woold have worked (ti bi bio radio) you wouId have worked (vi bi biliradili)

he wonId have worked (on bi bio radio) they wouId have worked (oni bi bili

radili)Odriĉni oblik:

I should not have worked, itd.

ZNA ENJE I UPOTREBA

OBLICI



150.

Upitni oblik:

Should I have worked?, itd.


Should I not have worked?, itd.

Skraćeni oblici: Pd have worked, itd. I shouldn't have worked, itd. Shouldn't I

have worked?, itd.

Prošlo pogodbeno vreme upotrebljava se

da izrazi:

a) pogodbenu radnju koja bi se desila u prošlosti da su za to posto- jali uslovi:

/ should have gone to the seaside if I had Išao bih bio na more da sam imao had moneyenough. dovoljno novaca.

b) radnju predbudućeg vremena u neupravnom govoru:

"/ will have left Belgrade by 5 o y

clock ,,Ja ću otputovati iz Beograda pre pet sati".

He said that he would have left Belgrade by Rekao je da će napustiti Beograd 5 o y

clock. pre pet sati.

4) Trajno prošlo pogodbeno vreme (Past ConditionalContinuous Tense)

Trajno prošlo pogodbeno vreme ima sloţene glagolskeoblike koji se sastoje od prošlog pogodbenog vremena pomoćnog glagola"to be" i glagolskog priloga sadašnjosti glagola koji se menja:

Potvrdni oblik:Jednina

I should have been working

(ja bih bio radio) you would

have been working

(ti bi bio radio) he would have

been working(on bi bio radio)

Mnoţina

we should have been working

(mi bi bili radili) you would

have been working(vi bi bili radili) they would

have been working (oni bi biliradili)

Odriĉni oblik: I should not have been working, itd.

Upitni oblik:

Should I have been working?, itd.

Upitno-odriĉni oblik: Should I not have been working?, itd.

OBLICI



151.

Skraćeni oblici: I'd have been working, itd. I shouldn't have been

working, itd. Shouldn't I have been

working?, itd.

Trajno prošlo pogodbeno vreme ne samo da iznosi jednu pogodbu, već i naglašava njeno trajanje.

Ono se upotrebljava da izrazi:

trajanje jedne pogodbe u prošlosti koja bi se izvršila da su za to postojaliuslovi:

He would have been working for ten hours On bi bio dnevno radio deset sati every dayif he had not been ill. da nije bio bolestan.

trajnu predbuduću radnju u neupravnom govoru:

"/shall have been sleeping by 10 o'clock". Spavaću do deset sati. He said that he wouldhave been sleeping Rekao je da će spavati do deset by 10 o'clock. sati.

TRPNO STANJE

(Pasive Voice)

Glagolski oblici pogodbenih vremena trpnog stanja prave se od odgo-varajućeg pogodbenog vremena pomoćnog glagola "to be" i glagolskog prideva prošlosti; tako imamo:

1) Sadašnje pogodbeno vreme: Present Conditional Tense I should be seen (bio bih viĊen), I should not

be seen, should I be seen? itd.

2) Prošlo pogodbeno vreme: Past Conditional Tense I should have been seen (bio bih viĊen), I should

not have been seen, should I have been seen?, itd.

N a p o m e n a : a ) Trpna trajna pogodbena vremena ne postoje u engleskom jeziku.b ) Znaĉenje i upotreba ovih vremena su isti kao i kod radnog stanja.c ) Vidi trpno stanje.

B) Z A P O V E D N I N A C l N(Imperative Mood)

Zapovedni naĉin je glagolski oblik koji se upotrebljava da izrazi

nareĊenje, zapovest, zahtev, savet, ţelju ili molbu:

Leave the room! Napusti sobu!(nareĊenje) This is the best course; follow it! Ovo je najbolji naĉin; sledi ga!

(savet)Help me if you can! Pomozi mi ako moţeš! (molba) Save me! Spasi me! (ţelja)

ZNA ENJE I UPOTREBA

ZNA ENJE



152.

U ovim primerima se podrazumeva podmet "you" (ti, vi) iako nije pomenut, pa je zapovedni naĉin takoĊe jedan od liĉnih glagolskih oblika.

Pošto zapovedni naĉin izraţava uvek neki zahtev, a zahtevi se redovno odnosena sadašnjost ili budućnost, to se jedan isti oblik zapovednog naĉina moţe smatratiili sadašnjim ili budućim glagolskim oblikom, već prema vremenu na koje se odnosi.

U pogledu pravljenja, zapovedni naĉin ima dve vrste oblika: p r a v e io p i s n e oblike.

a) Pravi oblik zapovednog naĉina je isti kao i neodreĊeni naĉinglagola koji se menja. Ovaj se oblik upotrebljava za drugo lice jednine i

mnoţine. Predlog "to" koji oznaĉava neodredeni naĉin izostavlja se: b) Opisni oblici zapovednog naĉina popunjavaju ostala lica u jednini i

mnoţini, i prave se na opisan naĉin. Za opisivanje se upotrebljava glagol "to let" i predmet odgovarajuće zamenice, koji se stave ispred neodredenog naĉina glagola

koji se menja bez predloga "to". Tako ceo zapovedni naĉin glasi:

Potvrdni oblik:

Jednina Mnoţina

Let me work (da radim) Let us work! (da radimo!)work! (radi!) work! (radite!) let him, her, it work!

(neka onf ona, ono let them work! (neka oni rade!) radi!)

Odriĉni oblik: Jednina Mnoţina

Let me not work! (da ne radim!) Let ns not Work! (da ne radimo!)

do not work! (ne radi!) do not work! (ne radite!)

let him, her, it not work! (neka on, ona, let them not work! (neka ne rade!)

ono ne radi!)

Skraćeni oblici:

"Let us" se skraćuje u "letV', "do not" se skraćuje u"don't": let's work!, don't work!, itd.

Oblici pravog zapovednog naĉina se upotrebljavaju da izraze:

a) nareĊenje ili zapovest: Stop talking! Prestani da priĉaŠ!

b) zahtev:

Open the doorl Otvorite vrata!

c) molbu ili ţelju: Pass me the pen, pleasel Molim te daj mi pero!

OBLICI

UPOTREBA



153.

d) savet: Follow my steps.

e) poziv: Come and help yourself!

f) zabranu: Don't stand by the

window!

Oblici opisnog zapovednog naĉina

a) dozrolu: Let me tell him! b) sugest jj:

Let us have a talk in English!

c) molbu: Let me help hlm!

Idi mojim stopama!

Hajde, posluţi se!

Ne stoj pored prozora!

upotrebljavaju se da izraze:

Pusti me da mu kaţem!

Daj da mu pomogneml

C ) ŢELJNI IU SAVEZNI NAClN (Subjunctive Mood)

Prethodna dva naĉina, pokazni i zapovedni, preovladuju u našem jeziku. Naši ljudi ih shvataju, i prema tome redovno

upotrebljavaju sa potpunim njihovim znaĉenjem i smislom. MeĊutim, savezni naĉinnema svoju posebnu i izrazitu upotrebu u našem jeziku, pa se zbog toga prilikom primene u engleskom jeziku ĉesto zamenjtije pokaznim naĉinom. Ovo za - menjivanjedovcdi ĉesto do krupnih grešaka izvrtanja smisla. Da do toga ne bi došlo, potrebno jeshvatiti razliku izmedu saveznog i pokaznog naĉina.

Pokazni naĉin iznosi jednu radnju kao ĉinjenicu koja se konstatuje ili tvrdi, ikoja kao takva nema nikakve veze s neĉim što u osnovi moţe da nagovesti ţelju,sumnju, pretpostavku, ili sliĉno. Time se izraţava, dakle, nešto što kao ĉinjenica postoji, i otuda proizilazi potvrdan smisao kod pokaznog naĉina. Tako je u reĉenici:

My brother would not ccm2 though he Moj brat ne bi došao iako je was invited.pozvan.

izneta radnja „iako je pozvan" kao ĉinjenica, jer on ustvari i jeste pozvan. Time pokazujemo pozitivnu ĉinjenicu u odnosu na sumnju, ţelju, pretpostavku ili sl., kojesvojim znaĉenjima iznose nešto što nema realne osnove, i što je ustvari zamišljanje ili priţeljkivanje, pa prema tome sadrţe negativan smisao.

Da malo porazgovaramo engleski!

ZNA ENJE



154.

Tako u reĉenici:

My brother would not come though he Moj brat ne bi došao i kad bi were invited. bio pozvan.

izneta je radnja ,,i kad bi bio pozvan" ne kao ĉinjenica, već kao pretpostavka, jer onustvari nije bio pozvan. Ovde se, naprotiv, podrazumeva negativan smisao, koji jerezultat nedostatka realne podloge i u suštini pretstavlja samo plod mašte, priţeljkivanje ili pretpostavku. Takav glagolski naĉin, koji izraţava jednu radnju, nekao ĉinjenicu, već kao uslov ili pogodbu pod kojim se podrazumeva sumnja, ţelja,namera, predlog ili pretpostavka, naziva se s a v e z n i m naĉinom. On se zove tako jer se retko upotrebljava sam, već je najĉešće podreĊen glavnoj reĉenici.

Savezni naĉin je u staroengleskom jeziku sluţio da izrazi razna liĉnaraspoloţenja, nesigurnost, nepouzdanost, oklevanje i kolebanje. MeĊutim, umodernom engleskom jeziku ova znaĉenja ne pojavljuju se više sa tolikom snagom, isavezni naĉin postepeno izumire i retko se već upotrebljava u govornom

svakodnevnom jeziku. Većina oblika saveznog naĉina je išĉezla i jedino se upornoodrţavaju i upotrebljavaju kod pomoćnog glagola "to be". To je poslednje znaĉajnouporište engleskog saveznog naĉina, naroĉito u zavisnim reĉenicama. Umesto nestalihoblika, u modernom engleskom jeziku upotrebljavaju se opisni oblici saveznognaĉina, koji se sastoje najĉešće od pomoćnih glagola "shall, may" i neodreĊenognaĉina. Pa, ipak, kao stvaran glagolski naĉin, sa posebnom sintaksom sliĉnom onoj ulatinskom ili francuskom jeziku, savezni naĉin u engleskom jeziku jedva da postoji.

OBLICI

Oblike saveznog naĉina delimo na p r a v e i o p i s n e .

Pravi oblici saveznog naĉina još se jedino pojavljuju u:

a) prostom sadašnjem vremenu pomoćnog glagola "to be" koje glasi

Jednina Mnoţina

(if) I be (da sam) (if) we be (da smo)

(if) you be (da si) (if) you be (da ste)

(if) he, she, it be (da je) (if) they be (da su)

b) u trećem licu jednine prostog sadašnjeg vremena svih ostalih gla gola. Taj jeoblik isti kao u neodreĊenom naĉinu i nema nastavka ,,-(e)S

"to have" "to work"(if) I have (da imam) (if) I work (da radim)

you have (da imaš) you work (da radiš) he have (da ima) he work (da radi)

we have (da imamo) we work (da radimo)

you have (da imate) you work (da radite)

they have (da imaju) they work (da rade)



155.

c) prostom prošlom vremenu pomoćnog glagola "to be", koje glasi:

Jednina Mnoţina

(if) I were (da sam bio) (iO we were (da smo bili)

you were (da si bio) you were (da ste bili)he were (da je bio) they were (da su bili)

N a p o m e n a : Sva ostala vremena saveznog naĉina su ista kao u pokaznom naĉinu, samo onasloţena vremena koja se prave pomoću "to be", sadrţe u sebi i dalje oblike saveznog naĉina.

Oblici prostog sadašnjeg vremena saveznog naĉina upotrebljavaju se vrlo retko, dok jeupotreba prostog prošlog vremena daleko ĉešća.

Opisni oblici saveznog naĉina prave se od nepotpunih, ili u ovom sluĉaju, pomoćnih glagola "shall" i "may" i neodreĊenog naĉina glagola koji se menja; i to:

a) "shall" ili "may" i neodredeni naĉin — umesto pravih oblika prostogsadašnjeg vremena saveznog naĉina:

l do not like him though he be an honest Ne sviĊa mi se iako je moţda man. poštenĉovek.

ili:

/ do not like him though he may be an honest min.

b) "should", "would" i "might" i neodreĊeni naĉin — umesto pravih oblika prostog prošlog vremena saveznog naĉina:

It is probable that he were at home. Verovatno je da je moţda kod kuće.

i l i : It is probable that he might be at homs. Verovatno je da je moţda kod

kuće.

Oblici pravog saveznog naĉina još se uvek upotrebljavaju:

a) u glavnim reĉenicama da izraze ţelju ili nareĊenje:

God save the Kingl Boţe spasi Kralja! Deny it who can. Neka to opovrgne ko moţe.

b) u zavisnim reĉenicama posle "although, though, before, if, lest, that, till,

until, unless" kad treba da se izrazi neka pretpostavka:

Let him be careful lest he be accused. Neka pazi da ga ne bi optuţili.

Oblici opisnog saveznog naĉina upotrebljavaju se:

• a) sa "may, might" i neodredenim naĉinom u zavisnim reĉenicama da izraze:

UPOTREBA



156.

1) svrhn ili nameru (obiĉno sa svezom "that"):

He takes care that no expenses may incur. On pazi da se ne bi izloţio tro-škovima.

/ begged that I might be allowed to come. Preklinjao sam da bi mi dozvolili

da doĊem. 2) ţelju (ponekad i sa "would"):

/ wish your son may (might) find the street. Ţeleo bih da vaš sin moţe da naĊe

tu ulicu.

3) pretpostavku i dozvolu (sa svezama "though, however"):

I do not like him though he may be an ho- Ne sviĊa mi se iako je moţda

nest min. pošten ĉovek. However good he may be we cannot allow Ma kako da je dobar, ne moţemo

him to try it. mu dozvoliti da to pokuša.

4) posle glagola koji oznaĉavaju strah ili nadu i izraza "it is possible, it is

probable" itd. (Ovde se ponekad takoĊe upotrebljava "will, would"):

I fear that he may be late. Bojim se da moţe zakasniti. I feared that he might be late% Bojao sam se da moţe zakasniti. I fear that he will be Jate. Bojim se da će zakasniti. / feared that he would be late. Bojao sam se da će zakasniti.

b) sa "shall, should" i neodredenim naĉinom, za sva lica u zavisnim reĉenicama,da izrazi:

1) srrhu ili nameru (posle sveze "lest") bez obzira na vreme u glavnoj reĉenici:

She would not come, lest she should work Ona nije htela da doĊe da ne bi in the garden.radila u vrtu.

2) nareĊenje: They were tojd that everybody should stand Reĉeno im je da svi moraju stajati still,

mirno.

3) pretpostavku u pitanjima u kojima se podrazumeva negativan smisao:

Is it possibje that he should have attended Je li moguće da je on posetio to that Jecture.predavanje (smisao: nije mo-guće).

N a p o m e n a : Kad se u glavnoj reĉenici izraţava pretpostavka koja je suprotna ĉinje- nici uzavisnoj reĉenici, onda se u njoj upotrebljava "should" samo za prvo lice jednine i mnoţine, a"would" za ostala lica. U zavisnoj reĉenici upotrebljava se prosto prošlo vreme saveznog naĉina zaizraţavanje sadašnjosti, i davnoprošlo vreme saveznog naĉina za izraţavanje prošlosti:

If Mary were (but she is not) at home, they Da je Marija (ali ona nije) kod kuće, oni would see her. bi je videli.If he were at school, he would have known the Da je bio u školi, on bi bio znao lekciju. lesson.



157.

4) posle glagola koji oznaĉavaju iznenaĊenje, ţaljenje, ili liĉno raišljenje, ili posle bezliĉnih izraza "it is (im)possible, it is essential, it is fair" itd.:

I regret that you shouM have taken so mjch

trouhle. I am sorry that you should have come. I am surprised that they should have vvaited in front of the door.

Ţalim što ste morali toliko da se

muĉite. Ţao mi je što ste morali da dodete.Iznenaduje me da su morali ĉekati pred vratima.

TRPNO STANJE GLAGOLA(Passive Voice)

Trpno stanje je u engleskom vaţnije i ĉešće nego u

našem jeziku, jer ga duh jezika ne samo trpi, nego i zahteva. Mnoge reĉeniceiskazane radnim stanjem ne dobijaju svoj puni smisao; meĊutim, kada se stave utrpno stanje, one naĊu svoje pravo mesto. Ovim se objašnjava jednostranost izra -ţavanja onih ljudi koji uĉe engleski, jer povodeći se za duhom našeg jezika,zanemaraju trpno stanje u engleskom — toliko vaţno za svestrano izraţavanje i duh jezika. Naravno da u tome ne treba preterivati, jer i pored svih prednosti trpnogstanja u engleskom, ono moţe da bude štetno i naĉin izraţavanja nakaradan.

Opste pravilo koje preovladuje u upotrebi trpnog stanja je sledeće: usretsrediti bvu paţnju na radnju samog glagola (tj. priroka) više nego na ulogu vrsioca radnje(tj. podmeta). Na taj naĉin pojavljuje se ţelja da se prvenstveno izrazi aktivnostglagola. To se naroĉito ispoljava kod onih trpnih reĉenica gde je podmet radne

reĉenice neodreĊen, nejasan ili sumnjiv, pa se u trpnoj reĉenici i ne upotrebljava, jer je bez naroĉite vaţnosti. Zbog toga smo u reĉenici:

People play chess all o?er our countrj. Ljudi igraju šah u celoj našoj zemlji više zainteresovani „igranjem šaha" nego nejasnim i suvišnim izvršiocem radpje„Ijudi", jer ko bi ga inaĉe i igrao nego ljudi. Zato je ovakva reĉenica, stavljena utrpno stanje

Chess is played all over our countrj Šah se igra u celoj našoj zemlji.

saţetija, potpunija i stilski u duhu engleskog jezika, sasvim na mestu i opravdana. Trpno stanje se ne upotrebljava samo kad smo zainteresovani više radnjom

nego izvršiocem, već takode i u svim onim reĉenicama gde se radni podmet ne moţe

lako da izrazi, ili se pak ţeli izbeći upotreba prvog lica, i uopšte u svim onimreĉenicama koje imaju trpno znaĉenje.

Evo primera:

The matter will be reported to the police. (Ta stvar će biti javljena policiji). (Umesto:

I shall . . . .) .

It was thought well of him (Dobro se mislilo o njemu).(Umesto: They thought....)

ZNA ENJE



158.

Dok neprelazni glagoli imaju samo radno stanje, dotle prelazni mogu da buduu radnom ili trpnom stanju. Izuzetno se neprelazni mogu upotrebiti u trpnom stanju.To se dešava onda kad posle njih doĊe predlog koji svojim znaĉenjem menja tajglagol u prelazni. MeĊutim, predlozi koji izraţavaju pravac, onemogućuju to preinaĉenje.

OBLICI

Opšte pravilo za pravljenje trpnih glagolskih oblika jeste da se naodgovarajuće vreme pomoćnog glagola to be dodatrpni glagolski pridev prošlosti: Glag. pridev prošl.

Prosto sadašnje vreme Trajno sadašnje vremeSadašnje prošlo vreme Trajno sadašnje prošlo vreme

Prosto prošlo vreme Trajno prošlo vremeDavnoprošlo vreme Trajno davnoprošlo vremeBuduće vreme Trajno buduće vreme Predbudućevreme Trajno predbuduće vremeSadašnje pogodbeno vreme Trajno sadašnje pogodbeno vreme nemaProšlo pogodbeno vreme I should have been Trajno prošlo pogodbeno vreme nemaSadašnji neodreĊeni naĉin to be Prošli neodreĊeni naĉin to have been Glag. pridev ili prilog sadašnjosti b

Glagolski pridev ili pril. prošl. having been

Glagolska imenica sadašnjosti being Glagolska imenica prošlosti having been

rvrLD/\ Trpno stanje se upotrebl java:

kad ţelimo da naglasimo predmet radne reĉenice (u trpnoj reĉenici on postaje podmet)

"King Lear" was written by Shakespeare. Šekspir je napisao „Kralja Lira".

da se izbegne upotreba prvog lica:

The task has alreadv been carried out. (Zadatak je već izvršen.) (Umesto: I have

been.. . .) .

Vreme glag.

to be I

am

I am being I have

beennema I was

I was being I had

been nema I shall

be

nemaI shall have been

nemaI should be

N



159.

da se izbegne imenovanje vršioca radnje uopšte:

John was sent to the Post Office. Jovan je bio poslat na poštu.

gde je teško izraziti ili je nepoznat vršilac radnje:

It was sent for the doctor. Poslali su po doktora. My pen has been taken (by someone). Neko mi je uzeo nalivpero.

kad reĉenica sama po sebi ima trpno znaĉenje:

They are to be enrolled on Monday. Upisaće se u ponedeljak.

sa glagolima to let, to blame (moţe da doĊe i radno stanje):

The house is to be let. (Ili: to let.) Kuća se izdaje. She is to be blamed. (Ili: to blame.) (Ona je za prekorevanje.)

PRETVARANJE RADNE REĈENICE U TRPNU

Sastav radne reĉenice sa prelaznim glagolom je sledeći:

P e o p l e p l a y c h e s s all over our country

podmet prir. predm.

Glagol u ovoj reĉenici je u radnom stanju, pošto predmet vrši radnju . Kada,meĊutim, kako smo ranije rekli, podmet radne reĉenice nije ono najvaţnije što nasinteresuje, već glagol, onda je reĈenica u trpnom stanju. Da bi jednu radnu reĉenicu pretvorili u trpnu, treba uĉiniti sledeće:

a) predmet radne reĉenice postaje usled nove uloge glagola toliko vaţan da

dolazi na prvo mesto trpne reĈenice, tj. postaje podmet. Dok je u radnoj reĉenici kao predmet bio u 4 padeţu, sada kao podmet prelazi u 1. padeţ. (Chess — ko ili što?Šah 1. padeţ);

b) glagol iz radnog glagolskog oblika prelazi u trpni glagolski oblik odgovarajućeg vremena (Umesto play, trpni oblik is played, oba u sadašnjem vr.);

c) posle trpnog glagolskog oblika stavlja se predlog by koji ga povezuje sa predmetom t^pne reĉenice. Ukoliko je taj predmet suvišan, onda se predlo g zajednos njim izostavlja;

d) podmet radne reĉenice postaje predmet trpne reĉenice. Dok je on u radnojreĉenici bio u 1. padeţu, sada kao predmet prelazi u4 padeţ. MeĊutim, kad je

predmet trpne reĉenice nejasan, neodreĊen ili sumnjiv, on se najĉešće izostav lja.

Tako će ova reĉenica u trpnom obliku da glasi: Chess is played all over our

country. Šah se igra u celoj našoj zemlji.

(Predmet sa predlogom by people je izostavljen, jer nije bitan za smisao reĉenice.)

Ostali predmeti trpne reĉenice, koji jedva da ikad mogu da budu uklju- ĉeni, jesu: me (I), you (you), him (he), her (she) itd., zatim neodredene ili bezliĉnezamenice someone, somebody, anybody, itd., i reĉi opšteg znaĉenja p?ople, a man itd.MeĊutim, kad je predmet vaţan za potpuno razumevanje reĉenice i njenog smisla,onda se on izraţava:



160.

The lecture was delirered by Mr. Dinich. Gospodin Dinić je odrţao predavanje.

U ovom primeru naše interesovanje dovelo je do upotrebe trpnog stanja, ali poštouloga predmeta ima vaţno znaĉenje i potrebna je za potpuno razumevanje smislareĉenice, morali smo da ga izrazimo.

Predmet sa prediogom by neprirodan je u engleskom jeziku. Većina reĉenica,gde on moţe stajati i gde je potreban, sa pravom pripada radnom stanju, i takvereĉenice ne bi nikada trebalo stavljati u trpno stanje. Iz ovoga proizlazi da trpnostanje ima specijalno i veoma vaţno mesto u engleskom jeziku, i prema njemu treba biti oprezan, jer većina reĉenica koje su dobre u radnom stanju, izgledaju veomanakaradne u trpnom stanju:

Nikola likes good boys. Nikola voli dobre deĉake.

Potpuno dobra reĉenica, nema potrebe za trpnim stanjem. Good

boys are liked by Nikola.

(Potpuno nemoguća reĉenica). U nekim se reĉenicama umesto by upotrebljava predlog with. To se naroĉito

dešava u onim reĉenicama gde se hoće da pokaţe da je nešto uraĊeno nekim

sredstrom, pomoću neĉega ili sa neĉim. Tada with odgovara na pitanje how?:

Tennis is played with balls. Tenis se igra sa loptama.

Soldiers are prorided with bajonets. Vojnici su snabdeveni bajonetima.

Oba predmeta radne reĉenice (direktni i indirektni) mogu da postanu podmettrpne reĉenice, zbog toga što oni u engleskom saĉinjavaju tzv. pred - metski padeţ,koji ima isti oblik. Ipak je ĉešći sluĉaj da direktni predmet postane podmet trpnereĉenice, a indirektni samo u tom sluĉaju kad se ţeli da se on kao novi podmet posebno istakne:

Somebody gare me a pencil. Neko mi je dao olovku.

I was given a pencil. Data mi je olovka.

(Redovan oblik: I je od direktnog predmeta)

A pencil was given (to) me. Olovka mi je data.

(Izuzetan oblik: a pencil je istaknut)N a p o m e n a : Kod pretvaranja reĉenica treba paziti da se ne izostavc predlozi ili prilozi koji stojeuz glagol, jer su oni potrebni da upotpune radnju tog glagola. Prilog za naĉin dolazi neposrednoispred glagolskog prideva prošlosti kojeg oznaĉava:

My friends looked after me well. Prijatelji su me dobro pazili.I was well looked after bj mj friends.



II. BEZLIĈNI GLAGOLSKI OBLICI (Non-finite Verb Forms)

Glagolski oblici koji nisu odreĊeni ili ograniĉeni podmetom, a niti po svojoj prirodi mogu da budu, nazivaju se b e z l i ĉ n i m g l a g o l s k i m o b 1 i c i m

a:a) Expecting him to return, I did not leave the house. Expecting him to

return, you did not leaye the house. Expecting him to return, he did not leave the house itd.

(Oĉekujući ga da se vrati, ja (ti, on) nisam napuštao kuću.)

h) I went to find him. You went tofind him. He went to find him itd.

(Ja sam (ti, on itd.) pošao da ga naĊem.)

c) I heard of his coming. you heard

of his coming. he heard of his coming itd.

(Ja (ti, on) sam ĉuo o njegovom dolasku.) U ovim reĉenicama "expecting, to find, coming" odnose se na "I" u prvoj

reĉenici, u drugoj reĉenici na "you", u trećoj na "he", itd., drugim reĉima, oni ostajunepromenjeni u svim licima. Zato što nisu odreĊeni ili ograniĉeni brojem ni licem podmeta, već se upotrebljavaju potpuno bezliĉno, nazivamo ih bezliĉnim glagolskimoblicima.

Postoje t r i vrste bezliĉnih glagolskih oblika:

a) Neodredeni naĉin (Infinitive Mood),

b) Glagolski prilog i pridev (Participles),

c) Glagolska imenica (Gerund).

A) NEODREĐENI NAĈIN (Infinitive Mood)

Glagolski oblik koji izraţava jednu radnju, a da se pri tome ne odnosi na izvršioca iste, tj. na podmet, nazivas e n e o d r e Ċ e n i n a ĉ i n. Tako u primeru:

Volim da ĉitam zanimljive knjige. glagolski oblik "to read" ne odnosi se samo na podmet,,I" (izvršioca radnje), već stoji potpuno neodreĊeno, i

isto tako bi se mogao odnositi na bilo koje lice.

N a p o m e n a : NeodreĊeni naĉin ĉesto se pogrešno zamenjuje sa ostalim vrstama bez- liĉnihglagolskih oblika. Da do toga ne bi došlo, potrebno je znati da neodreĊeni naĉin naglašava radnjukoju sam izraţava, dok ostali bezliĉni glagolski oblici naglašavaju radnju prethodnog glagola:

I saw him play in the garden.(naglašen sam oblik "play") Video sam ga da se igra u vrtu.

I saw him piaying in the garden("playing" naglašava "saw").

11 Gramatika cngleskog jezika

ZNA ENJE

like to read interesting books.

161



162.

PODELA

NeodreĊeni naĉin moţe da ima oblike za sadašnjost i pro- šlost radnog i trpnog stanja; zato ga delimo na:

1) Sadašnji neodreĊeni naĉin (Present Infinitive)

Oblik radnog sadašnjeg neodredenog naĉina je prostoblik koji dolazi sa ili bez predloga "to" napr.: to work, to see, itd. Odriĉnioblik se pravi stavljanjem "not" ispred neodredenog naĉina: to work, not to

vvoik, (raditi, ne raditi), to see, not to see (videti, ne videti), itd.

Oblik trpnog neodreĊenog naĉina se pravi kada se na neodreĊeni naĉin pomoćnog glagola "to be" doda trpni glagolski pridev prošlosti glagola koji se

menja: to be seen (biti viĊen), to be found (biti naĊen), itd. Odriĉni oblik se pravistavljanjem "not" ispred potvrdnog oblika: "not to be seen (ne biti viĊen), not to be

found (ne biti naĊen), itd.

ZNAĈENJE

Neodredeni naĉin najĉešće oznaĉava ono vreme koje po - kazujeglavni glagol. Tako on moţe da izrazi svako od tri vremenska perioda: prošlost,sadašnjost i budućnost:

This is not a good place to rest. Ovo nije (nije bilo, neće biti)This was not a good place to rest. dobro mesto za odmor.

This will not be a good place to rest.

NeodreĊeni naĉin nema posebni oblik za budućnost. Medutim, kada on stoji saglagolima koji se odnose na budućnost i nekim sliĉnim izrazima, onda se on moţesmatrati prividnim budućim neodredenim naĉinom:

/ hope to go to my brother's next week. Nadam se da ću iduće nedelje ići kod moga brata.

OBLICI

Vreme — Tense S t a n j e — V o i c

e Radno (Active) Trpno (Passive)

Sadašnji neodreĊeni naci.i (PresentInfinitive)

Sadašnji trajni neodr. naĉin (PresentContinuous Infinitive)

Prošli neodreĊeni naĉin (Perfect Infinitive)

Prošli trajni neodr. naĉin (PerfectContinuous Infinitive)

to work

(raditi)

to be working

(raditi)

to have worked

(raditi)

to have been working

(raditi)

to be seen

biti viĊen

nema

to have been seen(biti viĊen)

nema



163.

Sadašnji neodreĊeni naĉin sa nepotpunim glagolom "may" moţe takode daoznaĉi budućnost, koja nije tako odredena i jasna kao ona izraţena pomoću "shall,

will":

He may wait for you. On će te moţda

ĉekati.

Sadašnji neodreĊeni naĉin se upotrebljava:

a) kao poĊmet u reĉenici:

"To err is humin, to forgive divine" ,,Ljudi greše, a bogovi praštaju".

b) kao predmet u reĉenici:

"Do not forget to do good ". ,,Ne zaboravi da ĉiniš dobra dela".

c) kao predikatski dodatak u reĉenici:

To see him is to love him. Videti ga znaĉi zavoleti ga.

d) nezavisno:

"To be or not to be .. ." „Biti ili ne biti..."

e) da zameni pogodbenu recenicu:

To consider (if I consider) his position, it Kad bih razmotrio njegov poloţaj, wasexceptionally serious. video bih da je izuzetno teţak.

f) kao prilog koji posle neprelaznih glagola (obiĉno kretanja) najĉešće

izraţava nameru:

Did you ccm? to take your vmbrella? Jeste li doŠli da uzmete kišobran? "Iccm? tobury Caesar,not topraize /z/m". „Dolazim da sahranim Cezara, a

ne da ga veliĉam".

g) kao prilog koji ima ulogu i smisao glagolskog prideva budućnosti: The best

is yet to be. Najbolje će tek doći.

h) kao sastavni deo sloţenih budućih i pogodbenih vremena: (bez "to"):

He will come on Sunday. On će doći u nedelju. We should come if we had tim?. Mi bismo došli da imamo vremena.

i) sa ĉetvrtim padeţom da napravi jednu posebnu vrstu konstrukcije, kojazamenjuje zavisnu reĉenicu. Ova konstrukcija sliĉna je latinskom ,,aku - zativu sainfinitivom". Ona skraćuje reĉenicu i upotrebljava se posle glagola koji pokazuju:

izvesnost, potvrdu, duševna zapaţanja, liĉna mišljenja, dozvolu, nareĊenje ili ţelju, kao što su "believe, command, deny, declare, feel, hear, expect, forbid, imagine, know,

order, permit, require, suppose, suffer, make, see, understand, want, wish, think,

conclude, presume, suspect, fancy, remember, affirm, hold, consider, advise, own,confess, acknowledge, warn, ask, itd".



164.

Tako u reĉenici:

/ saw him that he played in the garden. Video sam da se igra u vrtu.

umesto zavisne reĉenice "that he played" moţemo upotrebiti konstrukciju ĉetvrtog padeţa sa neodreĊenim naĉinom. Tada reĉenica glasi:

/ saw him play in the garden. Video sam ga da se igra u vrtu.

Ova konstrukcija je postignuta na sledeći naĉin:

1) sveza "that" se izostavlja (I saw he played in the garden).,

2) podmet zavisne reĉenice (ovde "he") postaje direktni ili indirektni predmetu ĉetvrtom padeţu ("him") (I saw him played in the garden);

3) glagolski oblik zavisne reĉenice prelazi u neodreĊeni naĉin sa ili bez predloga "to" (I saw him play in the garden).

N a p o m e n a : Upotreba trpnog sadašnjeg neodredenog naĉina je ista kao u radnom stanju.

2) Trajni sadašnji neodreĊeni naĉin (Present ContinuousInfinitive)

Radni oblik trajnog sadašnjeg neodredenog naĉina pravise tako da se na neodredeni naĉin pomoćnog glagola 4<to be" stavi glagolski prilog sadašnjosti glagola koji se menja: to be \vorking, to be \vaiting, to be

sitting, itd. Odriĉni oblik se pravi stavljanjem "not" ispred potvrdnog oblika: not to

be working, not to be waiting, not to be sitting, itd.Trpni oblik trajnog sadašnjeg neodreĊenog naĉina ne postoji u engle - skom

jeziku.

Trajni sadašnji neodredeni naĉin upotrebljava se:

a) da naglasi sadašnji momenat više nego opšti smisao koji

izraţava obiĉni sadašnji neodredeni naĉin:

He can do nothing. On ništa ne moţe da uĉini (uopšte).

ali: He can be doing nothing. On moţda ništa ne radi (sada).

h) da izrazi blisku budućnost, naroĉito posle glagola "must, wish% want" itd.:

I am sorry I must be going. Izvinite, moraću da idem. My hrother wants to be reading; don't stop Moj brat hoće da ĉita; ne zadr - himl

ţavajte ga!

OBLICI



165.

3) Prošli neodreĊeni naĉin

OBLICI |(PerfeCt Infinitive

)

Radni oblik prošlog neodredenog naĉina pravi se kad se naneodreĊeni naĉin pomoćnog glagola "to have" stavi radni glagolski pridev prošlosti

glagola koji se menja: to have worked, to have come, to have read, itd. Odriĉni oblik se pravi stavljanjem "not" ispred potvrdnog oblika: not to have worked, not to have

come, not to have read, itd.Trpni oblik prošlog neodredenog naĉina pravi se kad se na prošli ne - odreĊeni

naĉin pomoćnog glagola "to be" doda trpni glagolski pridev pro- šlosti glagola kojise menja: to have been seen, to have been found, to have been used, itd. Odriĉni oblik se pravi stavljanjem "not" ispred potvrdnog oblika: not to have been seen, not to

have been found, not to have been used, itd.

Prošli neodreĊeni naĉin upotrebljava se da izrazi:

a) radnju koja se dogodila u prošlosti. Tada obiĉno stoji posle nepotpunih glagola i pravi na neki naĉin njihova prošla vremena:

You must have been very hard-working Mora biti da ste juĉe bili vrlo yesterday.vredni.

b) prošlu radnju koja se završila pre radnje koja joj prethodi: He seems to have lelt the suit-case open. Izgleda daje ostavio kofer otvoren.

c) posle trpnih oblika glagola kao što su "know, say, suppose, think" i sl .:

He is supposed to have known truth. Pretpostavlja se da je on znaoistinu.

She is said to have walked for five days. Priĉa se da je pešaĈila pet dana. d) da izrazi radnju koja nije izvršena (tzv. „imaginarni neodreĊeni naĉin") i to

posle nepotpunih glagola "could, might, ought to, should":

You ought to have got here earlier. Trebalo je da ovde ranije stignete(a vi niste).

e) da izrazi radnju koja nije izvršena, a trebalo je da se izvrši po nekom planuili programu; ovo se dogaĊa posle pomoćnog glagola "to be":

Is he to have repaired this chair, too? Je li takoĊe trebalo da popravi i ovu stolicu (jer nije popravio ni prethodnu).

f) da izrazi radnju koja nije izvršena u proŠlosti; ovo se dogaĊa posle glagolakoji oznaĉavaju nameru, nadu ili išĉekivanje:

I hoped to have come to you some day. Nadao sam se da doĊem jednog dana kod vas.

g) posle glagolskog izraza "had better":

Mary had better have stayed with us. Marija bi bolje uĉinila dajes nama ostala.

UPOTREBA



166.

4) Trajni prosli neodreĊeni naĉin (Perfect ContinuousInfinitive)

Radni oblik trajnog prošlog neodredenog naĉina pravise kad se na prošli neodreĊeni naĉin pomoćnog glagola "to be" doda

glagolski prilog sadašnjosti glagola koji se menja: to have been working, to have beenwaiting, to have been sitting, itd. Odriĉni oblik se pravi stavljanjem "not" ispred potvrdnog oblika: not to have been working, not to have been waiting, ild. Trpnioblici trajnog prošlog neodreĊenog naĉina ne postoje u engleskom jeziku.

UPOTREBA

Trajni prošli neodredeni naĉin upotrebljava se da istakne jedanmomenat u prošlosti u vremenu kada se govori:

He must have been sleeping then. Mora da je tada spavao.

Neodređeni nacin sa i bez predloga »to«

Ranije se "to" u engleskom jeziku upotrebljavao kao obiĉni predlog za izraţavanje namere, kretanja ili pravca. I danas je on to znaĉenje zadrţao u nekimsluĉajevima; meĊutim, u većini sluĉajeva ono je toliko oslabilo da se moţe s pravomsmatrati samo kao oznaka za neodreĊeni naĉin, koja nema više svog sopstvenogznaĉenja.

Predlog "to" moţe da dode ispred neodreĊenog naĉina sam ili u izrazu "in

order to" (da, da bi). Pored toga on se moţe ĉesto izostaviti, tako da se u reĉenici pojavljuje sam oblik neodreĊenog naĉina, bez predloga "to".

1) Predlog »to« stoji ispred neodreĊenog naĉina:

a) glagola koji dolaze posle nepotpunog glagola "ought":

He ought to obey his parents. On treba da sluša svoje roditelje. b) glagola koji dolaze posle "dare" (usuditi se, izazivati), "need" (potre-

bovati), kad su oni pravilni glagoli (uporedi dvostruku ulogu ovih glagola):

He did not dare to go there. On se nije usudio da ide tamo.That is what you need to learn. To je tebi potrebno da nauĉiš.

c) ispred glagola koji dolaze posle "to be about" (biti spreman da): He was

about to write a letter. Spremao se da napiše pismo. d) posle imenica i prideva (radni ili trpni — prema znaĉenju). Posle nekih

prideva (easy, hard, difficult, enough, good, itd.) na jĉešće dolazi radni neodreĊeninaĉin:

This is easy to understand. To je lako shvatiti. He has no money to waste. Nema novca za rasipanje.

e) posle rednih brojeva:

Mary was the first to come. Marija je prva došla.

OBLICI



167.

f) posle upitnih zamenica ili upitnih priloga u neupravnom pitanju, naroĉito posle glagola "know, understand, teach" i sl.:

My friend did not know what to do. Moj prijatelj nije znao šta da radi. She could not

learn where to look for it. Ona nije mogla da zna gde to

da traţi.

g) posle glagola koji izraţavaju nareĊenje, ţelju, duţnost ili nameru:

/ wanted h.'m to come as soon as possible. Ţeleo sam da on što pre dode. Did you

intend to study engineering? Jesi li nameravao da studiraš tehniku?

h) posle sledećih glagola: begin, continue, choose, decide, forget, forbid, like,

love, remember, require, i sl.:

Do you like to go to the pictures? Voliš li da ideš u bioskop? She continued to look for a job. Nastavila je da traţi posao.

i) posle glagolskih trpnih oblika, pa ĉak i onih glagola koji u radnom stanju ne

zahtevaju predlog "to" (kao "see, help, make" i sl.): His son was seen to drive a bike. Videli su njegovog sina da tera

bicikl.

The money has been given to cover all the Bio je dat novac da se pokriju svi expenses.

troškovi.

j) posle glagola "let, blame" (moţe da dode radni ili trpni neodredeni naĉin sa

"to"):

I have heard that Mr. Brown's house is Ĉuo sam da se kuća gospodina to let (ili "to be let") at last. Brauna najzad izdaje.

He is to blame. (ili "to be blamed".) Njega treba prekoreva i.

k) posle pomoćnih glagola, i to posle "to have" kad znaĉi "morati", i "to be" kad izraţava ţelju, duţnost, zapovest, ili mogućnost:

He has to go at once. On mora smesta da ide.The lift-boy is to be already here. Deĉak na liftu treba da je već

ovde.What am I to do? Šta treba da radim?

1) posle naĉinskih i koliĉinskih priloga "so... as, as...as, such... as, enough,

too":

WouId you be so kind as to show me the Budite Ijubazni i pokaţite mi kuda way to the railway station? se ide na stanicu.

He was too slow to come in t.'m2. Bio je isuviše spor da bi došao na vreme.

2. Predlog "to" ne dolazi ispred neodreĊenog naĉina: a) posle nepotpunih

glagola "can, may, must, shall, will":

You can try. Moţete da pokušate. You may open the window. Smete da otvorite prozor. He will come on Saturday. On će doći u subotu. She should see the doctor. Ona treba da ode kod doktora.

b) posle glagola "dare" (smeti, usuditi se) i "need" (potrebovati, imati potrebu), kad su oni nepotpuni g

!agoli (uporedi dvostruku ulogu ovih glagola):

The boy dared not go forward. Deĉak nije smeo da krene napred.



168.

You need not know more than that. Vi ne morate da znate više od toga.

c) posle glagola koji izraţavaju radnje naših ĉula "see, hear, feel, watch" itd.:

Did you see him climb the tree? Jesi li ga video kad se penjaona drvo?

We watched her play in the corner of the Posmatrali smo je kako se igra u room. uglusobe.

Have you heard the bird sing in the tree? Jeste li ĉuli pticu kako peva na drvetu?

d) posle glagola koji izraţavaju duševna zapaţanja: "mark, perceive, observe,behold". Glagol "know" kad znaĉi „videti, imati iskustva, biti poznato", moţe dadoĊe sa ili bez predloga "to":

He observed his behaviour be very impolite. On je zapazio da je njegovo po~

našanje nepristojno.

We have known him come every day. ViĊali smo da dolazi svaki dan. I have never known him to be Iate. Nisam uopšte znao da on ikad

kasni.

e) posle sledećih glagola "help, let, make, (kad ima znaĉenje „navesti, primorati, prisiliti"), bid (ponekad, ne uvek):

Will you help him climb the apple-tree? Hoćeš li mu pomoći da se popne na jabuku?

He made me open the suit-case. Primorao me je da otvorim kofer.

N a p o m e n a : Glagoli pod c, d, e u trpnom stanju dobijaju "to" ispred neodredenog naĉina.

(He was seen to climb the tree.) (Videli su ga kako se penje na drvo.)

f) posle sledećih izraza:

had better rather than

had rather better than

had sooner more than

had best sooner than

had as soon

can but need only

cannot but need hardly

nothing but need scarcely

You had better go home. Bolje bi bilo da ideš kući. / cannot but tell the truth. Mogu samo reći istinu.



169.

B) GLAGOLSKI PRILOZI I PRIDEVI(Participles)

Vrste priloga i prideva koje se prave od glagola nazivaju seglagolskim prilozima i pridevima. Oni oznaĉavaju ili

upotpunjavaju druge reĉi na isti naĉin kao što to rade i ostali prilozi ili pridevi:

A vicious and kicking horse gives much Konj koji je opak i udara, zadaje trouhle to itsmaster. svom gospodaru mnogo muke.

("kicking" je glagolski pridev, koji u ovoj reĉenici isto kao i obiĉni pridev "vicious" oznaĉava imenicu "horse").

Da oni takode poseduju karakter glagola, vidi se po tome što iza njih moţe dastoji predmet, isto kao kod odreĊenih glagolskih oblika:

Having eaten his dinner, he returned to Pošto je ruĉao, vratio se na posao. vsork.

PODELA

Glagolski prilog i pridev moţe imati' oblike sadašnjosti i

prošlosti radnog i trpnog stanja:

N a p o m c n a : U engleskom ne postoji oblik glagolskog priloga ili prideva za budućnost. Za tosluţi neodreĊeni naĉin, a za iskazivanje bliske budućnosti izrazi u

to be about", "on the point", i"going" i neodredeni naĉin:

The world to come. Budući svet.

The house is about to fall. Kuća će pasti. (sklona padu)

1) Glagolski prilog sadašnjosti (Present Participle)

Postoje d v a oblika glagolskog priloga sadašnjosti:r a d n i i t r p n i .

a) Radni oblik glagolskog priloga sadašnjosti pravi se tako da se na neodreĊeninaĉin koji se završava na suglasnik doda nastavak ,,-ing": to vvork — work-ing, to

look — looking, to find — finding, itd.

Vreme — Tense S t a n j e —

V o i c e


Glagolski prilog sadašnjosli (PresentParticiple)

Glagolski prilog prošlosti (PerfectParticiple)

Glagolski pridev prošlosti (Past Participle)

seeing

(videći)

having seen

(videvši)

seen

(\ideo, la, lo)

being seen

(videći)

having been seen

(videvši)

seen

(viĊen, a, o)

OBLICI



170.

MeĊutim, kad se neodreĊeni naĉin završava na samoglasniĈko koje prilikomizgovora postaje poluglas, onda se posle dodavanja nastavka ^-ing", to ,,r" ĉitasuglasniĉki: to hear — hearing ['hisrig] tear — tearing ['tGarig], itd.

Kada se neodreĊeni naĉin glagola završava na muklo ,,e", tj. ,,e" koje se neĉita, onda ono ispada kad se doda nastavak ,,-ing": to write — writ-ing, to close — closing, to have — having, itd.

Izuzeci u ovom pravilu su oni glagoli kod kojih se to muklo ,,e" ili ,,ee" ĉitakao ,,i:": to he — being ['bi:ir)], to see — seeing ['si:ir)], to agree

— agreeing [s'gri:ir)]» itd.

Muklo ,,e", ili koje se ne ĉita, zadrţavaju oni glagoli koji imaju na krajuizgovoreno ,,d3", jer bi u protivnom došlo do poklapanja u izgovoru sa sliĉnimglagolima: ,,to singe" [siqd3] (prţiti) — singeing ['sind^ig], ali ,,to sing" [siq -pevati] — singing ['sigio] ili ,,to swinge" [swind3 -udarati] — swingeing, ali ,,swing" (njihati) — swinging ['swii]ii]], itd.

Kada se neodredeni naĉin završava na ,,-ie, -oe, -ye" onda se muklo ,,e"

zadrţava (ali se ne izgovara), i sluţi kao ortografska spona izmeĊu sa - moglasnika nakraju neodreĊenog naĉina i samoglasnika na poĉetku nastavka ,,-ing": to hie (ţuriti) — hie-ing, to hoe (okopavati) — hoeing, to dye (bojiti) -dyeing, itd.

MeĊutim, kod neodreĊenog naĉina nekih glagola koji se zavrŠavaju na ,,-ie", to se ,,-ie" menja u ,,-y" i onda se dodaje nastavak ,,-ing": to lie — lying, to die — dying, to tie — tying, itd.

Jednosloţni glagoli koji se završavaju na suglasnik kom prethodi samo jedansamoglasnik, udvajaju suglasnik na kraju. Do udvajanja dolazi zbog toga da bi seizbegla promena izgovora korenog samoglasnika: to get — get-t-ing, to stop — stopping, to swim — swimming, itd.

Izuzetno udvajaju suglasnik na kraju neki dvosloţni glagoli koji imaju naglasak

na drugom slogu, i taj se slog ponaša taĉno kao jednosloţni glagoli sa suglasnikomna kraju, kom takoĊe prethodi samo jedan samoglasnik: to forget [fs'get] — forget-t-

ing, to admit [s'dmit] — admitting, to compel [ksm'pel] — com )elling, itd.

Ipak, neki dvosloţni glagoli koji imaju naglasak na prvom slogu, a obiĉno sezavršavaju na ,,-g, -I, -p, -s", mogu takoĊe da udvajaju krajnji suglasnik: to travel ['trasvl] — travelling, to worship ['wo:Jip] — worshipping, to humbug ['liAmbAg] — humbugging, to bias ['baiss] — biassing, itd.

b) Trpni oblik glagolskog priloga sadašnjosti pravi se od glagolskog prilogasadašnjosti pomoćnog glagola "to be" i trpnog oblika glagolskog prideva p rošlostiglagola koji se menja: to see — being seen, to find — being found, to use — being

used, itd.

Glagolski prilog sadašnjosti upotrebljava se:

a) kao pridev, tj. atributivno, da oznaĉi imenicu: running water (tekuća voda), a singing bird (ptica pevaĉica), a barking dog (pas koji laje), itd.

UPOTREBA



171.

b) kao dodatak glagolu da istakne stanje ili naĉin na koji vršilac jedne radnjeistu izvršava. Ustvari, on naglašava radnju prethodnog glagola, za razliku odneodreĊenog naĉina koji naglašava samo svoju radnju. Ovo se najĉešće dogaĊa posleglagola koji oznaĉavaju radnje naših ĉula (hear, feel, see, itd.) ili glagola mirovanja ili kretanja (run, come, stand, itd.):

Sea-gulls are scm?tim?s seen following

ships.

We saw them lounging in the sunshine.

The girl came running.

The boys remiined standing.

Galebovi se ponekad vide kako prate brodove.

Videli smo ih kako leškare na suncu. Devojka je došla trĉeći.Deĉaci su ostali stojeći.

c) da skrati zavisne reĉenice: vremenske, naĉinske, uzroĉne ili pogodbene. Utom sluĉaju radnja izraţena glagolskim prilogom sadašnjosti dešava se u isto vremekad i radnja glavnog glagola. Kad su podmeti glavne i sporedne reĉenice isti, onda

glagolski prilog sadašnjosti zavisi od podmeta glavne reĉenice, skraćujući zavisnureĉenicu na taj naĉin što u sebi sadrţi svezu, podmet i glagol zavisne reĉenice (tzv.zavisni glag. prilog):

Crossing the street I m?t her.("crossing" — while I was crossing)

Being seen he stopped at once. ("being seen"

— because he was seen)Leaving the road, you will ccme upon a

spring.Sreo sam je prelazeći ulicu.

Budući da su ga primetili, on seodmah zaustavio.

Napuštajući drum, vi ćete naići naizvor.

Medutim, kad su podmeti glavne i zavisne reĉenice razliĉiti, onda glagolski prilog sadašnjosti ne zavisi od podmeta glavne reĉenice, već ispred njega dolazeimenice ili zamenice u prvom padeţu, koje vrše ulogu podmeta. To znaĉi da oba podmeta moraju biti izraţena, a ne da se jedan podrazumeva. Ovde glagolski prilogsadašnjosti zamenjuje ili skraćuje zavisnu reĉenicu na taj naĉin što u sebi sadrţisvezu i glagol zavisne reĉenice (tzv. nezavisni ili apsolutni glag. prilog):

The weather permitting, we shall have abathe (if the weather permits).

My little brother being unwell, my father did

not allow him to go out.

Ako vreme dozvoli mi ćemo ići da sekupamo (razliĉiti podmeti 1.vreme, 2. mi).

Pošto se moj mali brat nije osećao

dobro, otac mu nije dozvolio daiziĊe.

d) u stalnim izrazima gde je podmet izostavljen tako da se neki glagolski prilozi upotrebljavaju ĉak kao prcdlozi ili sveze: izrazi generally speaking (uopštegovoreći), judging from (sudeći po), predlozi: regarding (s obzirom), owing to (zbog), sveze: provided (ako).

e) za pravljenje trpnih vremena radnog i trpnog stanja: he was walking, it is

being built, he will be waiting, itd.



172.

2) Glagolski prilog prošlosti (Perfect Participle)

Postoje d v a oblika glagolskog priloga prošlosti:r a d n i i t r p n i .

a) Radni oblik glagolskog priloga prošlosti pravi se kada se naglagolski prilog sadašnjosti glagola "to have" doda trpni glagolski pridev prošlosti glagola koji se menja: to work — having worked, to

do — having done, to enter — having entered, itd. b) Trpni oblik glagolskog priloga prošlosti pravi se kada se na glagolski prilog

prošlosti pomoćnog glagola "to be" doda trpni glagolski pridev pro- šlosti glagolakoji se menja: to see — having been seen, to find — having been found, to use —

having been used, itd.

Glagolski prilog prošlosti se upotrebljava za skraćivanje zavisnihreĉenica, pokazujući da se radnja dogodila pre radnje u glavnojreĈenici:

Having written the letter, he posted it. Pošto je (pre) napisao pismo, oti-šao je da ga preda na poštu.

3) Glagolski pridev prošlosti (Past Participle)

Postoje d v a prideva prošlosti u engleskom jeziku: r a d n i it r p n i . Oni imaju isti oblik.

Kao što u engleskom postoje pravilni ili nepravilni glagoli, tako isto radni itrpni glagolski pridevi prošlosti imaju takoĊe pravilne ili nepravilne oblike.

Pravilni oblici se prave na isti naĉin kao i oblici prostog prošlog vre - mena

pravilnih glagola, tj. dodavanjem nastavka ,,-ed" na neodredeni naĉin (Vidi str. ): Neodr. naĉin Radni gl. pridev Trpni gl. pridevto want (ţeleti) wanted (ţeleo, la, lo) wanted (ţeljan, a, o) to return (vratiti) returned (vratio, la, lo) returned (vraćen, a, o) to free (osloboditi) freed (oslobodio, la, lo) * freed (osloboĊen, a, o)

Nepravilni oblici se donekle razlikuju od nepravilnih oblika prostog prošlogvremena, pa je zato najbolje uĉiti ih napamet. (Vidi tabelu nepravilnih glagola.)Ipak, postoje neka opšta pravila koja mogu pomoći prilikom pravljenja glagolskog prideva prošlosti od neodreĊenog naĉina. Tako gla - golski pridev prošlosti moţeimati:

a) isti oblik kao neodreĊeni naĈin ili prosto prošlo vreme: Neodr. naĉin Prosto prošlo vreme Gl. pridev prošl. to cut (seći) cut cut

to put (staviti) put put

to let (pustiti) let let

UPOTREBA

OBLICI



173.

b) razliĉiti oblik od neodredenog naĉina i prostog prošlog vremena, i to:

1) promenjen osnovni samoglasnik i dodat nastavak ,,-(e)n": to speak, spoke,

spoken; to throw, threw, thrown, itd.

2) promenjen osnovni samoglasnik i dodat nastavak ,,-t": to sweep, swept,

swept: to learn, learnt, learnt; itd.

Trpni glagolski pridev prošlosti upotrebljava se:

a) kao obiĉan pridev, tj. atributivno, da oznaĉi imenicu uz kojustoji. On tada ima sva tri stepena poredenja: learned Dutch, more learned Dutch,

most learned Dutch; a broken leg, a dignified look, a wearied soldier, itd.

b) kao dodatak glagolu, naroĉito posle glagola "to see, to have, to get"i sl. i predmeta, kad se ţeli istaći da je radnja data nekom drugom da je uradi:

See these letters translated as soon as Pobrini se da ova pisma što pre

possible. budu prevedena. / got my watch repaired. Dao sam da mi se sat popravi. / must have my hair cut. Moram se šišati (dati da mi se

kosa potseĉe). c) da skrati zavisne reĉenice: vremenske, odnosne ili uzroĉne. Tada on

pokazuje istodobnost radnje u prošlosti:

This said {When this was said) he Ieft the Rekavši to napustio je pozornicu. stage. He stole the money intended/or the poor. Ukrao je novac namenjen siro-

masima.

d) u nekim stalnim izrazima (obiĉno sa predlozima): unheard of (ne- ĉuven),

uncalled for (nepozvan), wished for (ţeljen), itd. e) u trpnim oblicima glagolskih vremena: I was seen, it is being built, we shall

be taken, itd.

N a p o m e n a : Radni glagolski pridev prošlosti upotrebljava se za pravljenje radnih oblikanekih sloţenih glagolskih vremena: I have worked, you had seen, he will have been seen, itd.

C) GLAGOLSKA IMENICA (Gerund or Verbal Noun)

Vrste imenica napravljene od glagola koje izraţavaju radnju ilistanje oznaĉeno glagolom, nazivaju se g l a g o l s k i m

i m e n i c a m a . Prema tome, one istovremeno nose u sebiglagolske i imeniĉke karakteristike, . prave se od prelaznih (sa

predmetom) i neprelaznih glagola:

VValking is a healthy exercise. Pešaĉenje je zdrav sport. CoIIecting stamps is an interesting hobby. Skupljanje maraka je interesantna

pasija.

UPOTREBA



174.

Imeniĉki karakter glagolskih imenica vidi se po tom što su one zadrţale sve osobine obiĉnih imenica, i to:

a) mogu u reĉenici da budu podmet, dodatak priroku, i predmet:

Speiling is very difficult in English U engleskom je pisanje vrlo teško.(podm?t).

Living is working (dod. priroku). Ţivljenje se sastoji u radu. Do you like reading? ( preclm.) Voliš li da ĉitaš?

b) da pred njima stoji pridev, odreĊeni ili neodreĊeni ĉlan i predlog:

Quick typing is always wanted. Brzo pisanje na mašini se oduvek traţi.

The growling of the beast terrified the child. Reţanje zveri uplašilo je dete. After seeing the play, we went hom?. Posle gledanja pozorišnog ko-

mada, otišli smo kući.

c) da pred njima stoji saksonski ili da sledi romanski prisvojni pridev:

My son's spelling is not satisfactory. Pisanje mog sina nije zadovolja-vajuće.

The hunting of wild beasts is dangerous. Opasan je lov na divlje zveri.

Glagolski karakter glagolskih imenica vidi se po tom što su one za - drţaleosobine glagola, i to:

a) zahtevaju predmet (kod prelaznih glagola):

Writing letters is som?tim?s a passion. Pisanje pisama je ponekad strast.

b) zahtevaju isti predlog kao glagoli:

Looking at the rough sea is pleasant. Prijatno je posmatrati uzburkano-more.

c) da bude oznaĉen prilogom:

Reading slowly leads to better under- Lagano ĉitanje dovodi do boljeg. standing.razumevanja.

PODELA

Glagolske imenice imaju iste oblike kao glagolski prilozi. Onemogu da izraţavaju sadašnjost i prošlost radnog i trpnog stanja:

Vreme — Tense S T A N J E — V o i c e


Glagolska imenica sadašnjosti (PresentGerund)

Glaeolska imcnica prošlosti (PerfectGerund)

writing

(pisanje)

having written

(pisanje)

being seen

(videnje)

having been seen

(viĊenje)



175.

Glagolska imenica upotrebljava se:

a) posle predloga:

Horses are used for dravving heavy loads. Konji se upotrebljavaju za

vuĉenje^ teških tereta.

h) posle izraza: that is, there is, there was, itd., there is no, there is much,

can't help, i sl.:

There is no standing inside. Nema stajanja unutra.

I can't help laughing. Ne mogu da se ne nasmejem.

There is much talking about his arrival. Mnogo se priĉa o njegovom dolasku.

c) posle prideva i priloga: busy, like, near, much, little, worth, i sl.: He was busy writing his homework . Bio je zauzet oko pisanja domaćeg

zadatka.

That is worth seeing. To je vredno videti.

d) posle prisvojnih prideva:

My father does not object to my playing Moj se otac ne protivi što igram football.

futbal.

Are you tired of his asking so many Zamara li vas to što vam on po- questions?

stavlja tolika pitanja?

e) posle sledećih glagola: hate, love, like, dislike, permit, begin, dread, prefer,

intend, attempt, try, neglect, suspect, omit, imagine, cause, propose, advise,

remember, recollect, regret, finish, excuse, keep, go on, pardon, forgive, enjoy, stop,

fancy, mind, detest, understand, can't stand, can't bear, it wants, delay, postpone,

impede, avoid, defer, risk, put off, leave off, start, commence, endure, purpose, be

fond of, take to, abhor, burst out, continue, decline, prevent, refuse, risk, i sl.

Do you like wearing dark-coloured suits? VoliŠ li da nosiš tamna odela? Most people

prefer riding to walking . Većina ljudi više vole jahanje nego pešaĉenje.

To permit spitting in public places is a Dozvoliti pljuvanje na javnim crlme. mestima

je zloĉin.

N a p o m e n a : Ipak, neki od ovih glagola takode zahtevaju i neodreĊeni naĉin.

UPOTREBA



176.

SLAGANJE VREMENA(Sequence of Tenses)

Usled nepoznavanja duha jezika i pravila o slaganju vremena najĉešće segreške javljaju ne samo kod onih koji uĉe engleski, već i kod onih koji njime dobro

vladaju. Oni obiĉno zanemaruju tu stranu engleske gramatike i povode se za duhomnašeg jezika, koji ne poznaje nikakvu zavisnost glagolskog vremena u zavisnojreĉenici od glagolskog vremena u glavnoj reĉenici. MeĊutim, ta je zavisnost nuţna uengleskom jeziku, s obzirom na preciznost i znaĉenje engleskih vremena, koji ni podkojim uslovom ne otstupaju od svojih pravila. Otuda je proistekla logiĉna posledicada se, naprimer, buduće ili sadašnje vreme ne moţe da upotrebi u zavisnoj reĉenicida izrazi budućnost ili sadašnjost, ako je u glavnoj reĉenici glagol već u prošlosti,kao što je to sluĉaj u našem jeziku. Takvi i sliĉni sluĉajevi doveli su do nuţnosti pravila koja pokazuju odnos glagola u glavnoj i zavisnoj reĉenici. Taj odnos nazivas e s l a g a n j e v r e m e n a .

Za taĉnu i sugurnu primenu slaganja vremena potrebna su dva pret - hodna

znanja:a) potpuno poznavanje i brza primena oblika glagolskih vremena; ib) jasna pretstava o engleskim sadašnjim, prošlim i budućim vremenima.

(Vidi podelu na str. 110). Onima kojima, naprimer, nije jasno da je sadašnje prošlovreme (Perfect Tense) takoĊe jedna vrsta sadašnjeg vremena , ili da u engleskom postoji poseban glagolski oblik za izraţavanje budućnosti u prošlosti, nikad neće biti jasna primena slaganja vremena u engleskom jeziku.

Postoje dva osnovna pravila o slaganju vremena, koja podjednako vaţe za prosta i trajna glagolska vremena, radnog i trpnog stanja. Ona glase:

a) Kada je glagolski oblik glavne reĉenice u bilo kom sadašnjem ili budućemvremenu, onda u zavisnoj reĉenici moţe da doĊe glagolski oblik bilo koga vremena, isto kao i u našem jeziku:

RADNOSTANJE

Glavna reĉenica Sveza Z a v i s n a r e ĉ e n i c a

Bilo koje sad. ilibud. vreme

Bilo koje sadašnje, prošlo, buduće ili pogodbenovrcme

I hearI have heard I shall hear itd. itd.

that you Iearn English (prosto sadašnje vreme) you arelearning English(sadašnje trajno vreme) you havelearnt English (sadašnje prošlo vreme) itd. itd. you will learn English (buduće vreme) you will belearning English (trajno bud. vreme) you will havelearnt English (prcdbuduće vrcme) itd. itd. you learnt English (prosto prošlo vrcme) you were

learning English (trajno prošlo vrcmc) you had IearntEnglish (davnoprošlo vrcme) itd. itd. you would learn English (sadašnje pogodbeno vr.) youwould have learnt English (pr. pog. vrcme) itd. itd.



b) Kada je glagolski oblik glavne reĉenice u bilo kom prošlom vre - menu

(prostom ili trajnom), onda u zavisnoj reĉenici dolazi do pomeranja vremena, i to:

1) Prosto ili trajno prošlo vreme upotrebljava se da izrazi SADAŠNJOST(umesto prostih ili trajnih sadašnjih vremena).

2) Davnoprošlo vreme upotrebljava se da izrazi PROŠLOST (umesto prostog prošlog i sadašnjeg prošlog vremena).

3) Buduće u prošlosti (sadašnje ili prošlo pogodbeno vreme) upotrebljava _ r __

se da izrazi BUDUCNOST (umesto budućeg i predbudućeg vremena).

N a p o m e n a : Sadašnja i buduća vremena su otpala u zavisnoj reĉenici po ovom pra - vilu, pošto je njihova primena i znaĉenje bespredmctno. Za pomeranje pogodbenih vremena u zavisnoj reĉenicitreba videti posebno poglavlje o pogodbenim reĉenicama.

12 Graniatika cngleskog jezika

TRPNO

STANJE

Glavna reĉenica Sveza Z a v i s n a r e ĉ e n i c a

Bilo koje sad. ilibud. vreme

Bilo koje sadašnje, prošlo, buduće ili pogodbeno vreme

I hear

I have heard

I shall hear

itd. itd.

that English is learnt (prosto sadašnje vreme)

English is being learnt (trajno sadašnje vreme)

English has been learnt (sadašnje prošlo vreme) itd. itd.

English will be learnt (buduće vreme)

English will have been learnt (predbuduće vreme) itd.itd.

English was learnt (prosto prošlo vreme)

English was being learnt (trajno prošlo vreme)

English had been learnt (davnoprošlo vreme) itd. itd.

English would be learnt (sadašnje pogodbeno vr.)

English would have been learnt (prošlo pogodb. vr.)itd. itd.

177



178.

you had been Iearning English (Umesto: trajnog prošlog vremena you WERE learning i trajnogsadašnjeg prošlog vr. you have been learning)

3. BUDUĆNOST

Buduće u prošlosti

you >vou!d learn English (umesto: budućeg vre- ćete uĉitiengleski) mena you will learn)

Trajno buduće u prošlosti

you >vou!d be learning English (umesto: trajnog budućegvremena you will be learning)

Predbuduće u prošlosti

you wouId have Iearnt English (umesto: predbu- dućeg

vremena you will have learnt)

Traino predbud. u prošlosti

you wouId have been learning English (umesto: trajnog

predbudućeg vrem. you will have been learning)

RADNOSTANJE

Glavna reĉeniea Z a v i s n a r e ĉ e n i c a

Prosto ili trajno 1. SADA NJOST

/. Prošlo vreme Prosto prošlo

I heard

(Ĉuo sam

that

dayou Iearnt English (umesto: prostog sadašnjeg uĉite

engleski) vremena you learn)

Trajno prošlo vreme

you were learning (umesto: trajnog sadašnjeg Englishvremena you are leaming)

2. PROŠLOST

Davnoprošlo

I heard

(Ĉuo sam

that

da

you had learnt English (umesto: prostog proste uĉiliengleski) šlog vremena you learnt

i sadašnjeg prošlog vr. YOU HAVE LEARNT)

Trajno davnoprošlo



12* 179

N a p o m e n a : Postoje izvesni izuzeci kada se pravilao slaganju vremena ne mogu da primene:

a) kada se izraţava neka opšte poznata ĉinjenica ili istina, onda u zavisnoj

reĈenici dolazi prosto sadašnje vreme bez obzira na glagolsko vreme u glavnoj

reĉenici:

/ was glad to hear that he is a man to Bilo mi je milo kad sam ĉuo da je be relied on.

on ĉovek na kogse mogu osloniti

They did not know that the earth moves Oni nisu znali da se zemlja okreće round the

sun. oko sunca.m

b) kad vršimo poreĊenje u zavisnoj reĉenici (obiĉno sa than, as well as, as

much as, i sl.) moţe da doĊe svako vreme koje po smislu odgovara:

Last year he spoke English worse than Prošle godine govorio je engleski he speaks

now. gore nego što sad govori.

He liked you as much as he likes me. On vas je voleo koliko voli sadmene.

v . avna recen ca Z a v i s n a r e ĉ e n i c a

Prosto ili trajno

1. Prošlo vreme

I heard

(Ĉuo sam

that

da

1. SADAŠNJOST

Prosto prošlo English was learnt (umesto: prostog sadašnjeg se engleski

uĉi) vremena is learnt)

Trajno prošlo

English was being learnt (umesto trajnog sada- šnjegvremena is being learnt)

I heard

(Ĉuo sam

that

da

2. PROŠLOST

Davno prošlo

English had been learnt (umesto: prostog prose engleskiuĉ o) šlog vrem. was learnt)

sadašnjeg prošlog vrem. ihas been learnt)

I heard

(Ĉuo sam

that

da3. BUDUĆNOST Buduće u prošlosti

English would be learnt (umesto: budućeg vre- će seengleski uĉiti) mena will be learnt)

Predbuduće u prošlosti

English wouId have been learnt (umesto: pred- budućegvrem. will have been learnt)



180.

POMOĆNI GLAGOLI (Auxiliary Verbs)

Glagoli, koji pomaţu drugim glagolima da

prave neke svoje glagolske oblike raznih vremena, stanja ilinaĉina, nazivaju se p o - m o ć n i m g l a g o l i m a . Oni preuzimaju tu ulogu nasebe, pošto se vrlo mali broj engleskih vremena ili naĉina pravi dodavanjemnastavaka ili promenom korenog samoglasnika, i većini je potreban drugi glagol daim pomogne u tome. (I have slept, he will sleep, she had come, itd.). Pomoćni glagoline pomaţu samo glavnim glagolima, već se ispomaţu meĊusobno, naroĉito kodglagolskih vremena koja zahtevaju više pomoćnih glagola (I shall have been going,

having been seen, itd.).

U engleskom jeziku postoje t r i vrste pomoćnih glagola:

a)

pravi pomoćni glagoli "to have" i "to be", jer se oni skoroiskljuĉivo upotrebljavaju kao pomoćni glagoli. Posle njih u sloţenim vremenimauvek dolaze glagolski prilozi ili pridevi radnog ili trpnog stanja.

b) nepotpuno-pomoćni glagoli "shall, will, may", jer su delimiĉno nepotpuni, adelimiĉno pomoćni glagoli. Kao pomoćni glagoli sluţe za pravljenje budućih i pogodbenih vremena. Posle njih uvek dolazi neodredeni naĉin (vidi posebno poglavlje).

POMOĆNI GLAGOL ,,To Be

(Auxiliary Verb "To BB")

Sadašnji ncodredeni naĉin: to be Prošli ncodreĊeni naĉin: to have been Glagolski pridev prošli: been Glagolski prilog sadašnji: being Glagolska imcnica being

PODELA

UOBLICI

V r e m e J e d n i n a M n o ţ i n a

•

I (1. lice)You (2. lice) He, she, it

(3 lice)

We, you, they (1, 2, 3 licc)

Prosto sadašnje am are is are

Trajno sadašnje am being are being is being are being

Sadašnje prošlo have been have been has been have been

Prosto prošlo >vas were was were

Trajno prošlo was being were being was being were being

Davnoprošlo had been had been had been had been

Buduće shall be will be will be 1. shall be

2. 3. will be

Predbuduće shall have will have will have 1. shali have been

been been been 2. 3. will have been

Sadaš. pogodb. should be would be would be 1. should be

2. 3. would be

Prošlo pogodb. should have wouId have wouId have 1. should have been

been been been 2. 3. would have been

Zapoved. naĉin let me be! be! let him, her, 1. let us be, 2. be!

it be! 3. let them be!



181.

c) samostalno-pomoćni glagoli "to do" i "to let", jer mogu da budu samostalniglagoli i u isto vreme pomoćni. Prvi se upotrebljava iskljuĉivo za opisno pravljenjeodriĉnih i upitnih oblika prostog sadašnjeg i prošlog vremena pravilnih i nepravilnihglagola. Glagol "to let" upotrebljava se isklju- ĉivo za pravljenje opisnog oblika

zapovednog naĉina. Glavni glagol koji dolazi posle njih uvek je u neodredenomnaĉinu. (I do not work, I did not work, do I work?, did I work?, let me work!, itd.).

N a p o m e n a : Pomoćni glagoli nemaju trpnih i trajnih glagolskih oblika. Ukoliko imaju trajncoblike, oni se ne mogu upotrcbiti samostalno, već takoĊc sluţe za pravljenje trajnih oblika nekogdrugog glagola.

Pomoćni glagoli prave odriĉne i upitne oblike na prost naĉin, tj. upitni oblik zamenjivanjem mesta zamenice i glagola (I am — Am I? you have — have you?, itd.)i odriĉni oblik stavljanjem "not" posle potvrdnog oblika (I am — I am not, you have

— you have not, itd.).

Ostali oblici. Upitni oblici prave se na prost naĉin, tj. zamenom mesta zamenicei glagola: I am — am I? I was — was I? I shall be — shall I be? I have been — have I

been? I had been — had I been? itd., itd.

Odriĉni oblici prave se takoĊe na prost naĉin, tj. stavljanjem not posle glagola: I

am — I am not, I was — I was not, I have been — I have not been, I shall be — I shall

not be, I had been — I had not been, itd.

Skraćeni oblici: Potvrdni: Pm, you're, he's, she's, it's, we're, you're, they're. Odriĉni: Pm not, you

aren't, he isn't, itd. wasn't, weren't, itd.

N a p o m e n a : Oblici saveznog naĉina glase: Sadašnje vreme: If I be, if you be, if he be, if >ve be,itd. Prosto prošlo: If I >vere, if you were, if he were, itd. Ostala vremena saveznog naĉina su ista kao i

u pokaznom naĉinu.

Pomoćni glagol "to be" znaĉi „biti" i upotrebljava se:

a) za pravljenje radnih trajnih vremena i svih vremena trpnogstanja: I am working, he will be working, I should have been working; I am seen, he

was seen, we shall be seen, I am being seen, itd.

b) kao glagol nepotpunog priroka. Tu on sjedinjuje imenicu ili neku druguvrstu reĉi (dodatka) sa svojim podmetom:

/ was absent. Bio sam otsutan.They were at home. Oni su bili kod kuće.

That boy is a pupil. Taj deĉak je uĉenik. c) kao glavni glagol sa potpunim svojim znaĉenjem. Tada se prevodi „biti,postojati, nalaziti se, ići (posetiti), itd.

The world is. Svet postoji.There are some who do not think Iike that. Ima ih koji ne misle tako. Have you been to Yugoslavia? Jeste li išli u Jugoslaviju?

d) da izrazi (sa "to" posle) ţelju, nameru, zapovest, program, sporazum, plan,mogućnost, itd. (Vidi neodredeni naĉin.)

UPOTREBA



182.

POMOĆNI GLAGOL "To Have" (Auxiliary Verb "To Have")

Ostali oblici:

Upitni i odriĉni oblici prave se na prost naĉin, tj. zamenjivanjem mestazamenice i glagola ili stavljanjem negacije "not" posle glagola: I have — I have not,

have I? I had — I had not, had I? itd. itd. Skraćeni oblici: I've, you've, he's, she's, it's,

we've, you've, they've; haven't, hasn't, hadn't, itd.

Pomoćni glagol "to have" znaĉi „imati" i upotrebljava se:

ci) Z?L pravljenje prošlih sloţenih vremena radnog i trpnog stanjausvim naĉinima: I have worked, I shall have worked, I had worked, itd.

b) kao glavni glagol sa svojim potpunim znaĉenjem. Tada je on prelazan glagoli upitne i odriĉne oblike pravi pomoću "to do". U ovoj upotrebi njegovo znaĉenje jedonekle izmenjeno: „posedovati, dobiti, jesti, provesti," itd.:

/ had two letters this morning. Jutros sam primio dva pisma.(I did not ha ve. .. itd. Did I have?. .. itd.) Nisam primio, jesam li primio?,

itd.c) da oznaĉi obavezu ili potrebu u smislu glagola „morati", „trebati".

Tada posle njega dolazi neodredeni naĉin sa "to". Upitni i odriĉni oblici prave se pomoću "to do":

He has to write his homework. Treba da piše domaći zadatak. (he does not have to. .. itd., does he have (ne treba da piše, treba li da

piše? itd.)

V r e m c J e d n i n a M n o ţ i n a

I (1. licc) You (2 lice) He, she, it(3 lice)

We, you, they (1,2,31.)

Prosto sadašnje have have has have

Trajno sadašnje am having are having is having are having

Sadašnje prošlo have had have had has had have had

Prosto prošlo had had had hadTrajno prošlo was having were having was having were having

Davno prošlo had had had had had had had had

Budućc shall have will have will have 1. shall liave

2. 3. will have

Predbuduće shall have will have will have 1. shall have had

had had had 2. 3. will have had

Sadaš. pogodb. should have would have would have 1. should have2. 3. would have

Prošlo pogodb. should have would have would have 1. should have had

had had had 2. 3. would have had

Zapovcd. naĉin let me have! have! let him, her, 1. let us have! 2. have!

it have! 3. let them have !

Sadašnji neodreĊeni naĉin: to have Glagolski pridev prošli: had

Prošli neodrcdeni naĉin: tohavehad Glagolski prilog sadašnji: having Glagolska imenica: having

to? itd.)



183.

POMOĆNI GLAGOL „To Do" (Auxiliary Verb "To Do")

Pomoćni glagol "to do" razlikuje se od nepravilnog glagola u tome što pomoćniglagol ima samo prosto sadašnje i prosto prošlo vreme.

OBLICI

N a p o m e n a : Kaduto do" nije pomoćan glagol, onda ima sledeće oblike za prosto sadašnje i

prosto prošlo vreme: I do not do, do I do? I did not do, did I dd? itd. itd.

Pomoćni glagol "to do" upotrebljava se:

a) za pravljenje odriĉnih i upitnih oblika ostalih glagola sem pomoćnih inepotpunih (opisni naĉin) i to za prosto sadašnje i prošlo vreme: I do not teach, do I

teach, do I not teach, itd.; I did not teach, did I teach, did I not teach? itd.

b) za pravljenje odriĉnih oblika drugog lica zapovednog naĉina (opisni naĉin): Be ! don't be! Go ! don't go! Come! don't come! itd.

c) da se izbegne ponavljanje glavnog glagola, zatim za isticanje glavnogglagola i najzad za pravljenje izraza za zapitkivanje:

/ do not speak English, but he does. Ja ne govorim engleski, ali ongovori.

But he did come! Ali on je stvarno došao.

He knows my brother, doesn't he? On poznaje mog brata, zar ne?

N a p o m e n a : Za pomoćni glagol "to let" vidi zapovedni naĉin (opisni oblik). Za "may, might","shall, should" i "will, wouId" vidi savezni naĉin i posebno poglavlje o nepotpunim glagolima.

NEPOTPUNI GLAGOLI(Defective Verbs)

ZNACENJE Glagoli koji nemaju svoje sopstvene glagolske oblike za

V r e m e J e d n i n a M n o ţ i n a

I (1 lice) 1

You (2 lice) He, she, it(31.)

We, you, th ey (1, 2 3 1.)

Sadašnje prosto do do does do

Odr. obl. do not do not does not do not

Skr. obl. don't don't doesn't don't

Upit. obl. do I? do you? does he,she,it? do we, you, they?

Prosto prošlo did did did did

Odr. obl. did not did not did not did not

Skr. obl. didn't didn't didn't didn't

Upit. obl. did I? did you? did he, she,it? did we, you, they?



184.

neka vremena, nazivaju se n e p o t p u n i g l a g o l i . Nedostatak glagolskih oblika sastoji se u tome što nemaju neodreĊeni naĉin' i trpniglagolski pridev, pa je prema tome nemoguće napraviti bilo koje slo - ţeno vreme.Oni takoĊe nemaju trajne oblike, kao ni zapovedni naĉin.

Ovi su glagoli nepotpuni ne samo u pogledu glagolskih oblika, već i što se tiĉesamostalne upotrebe. Pošto uz njih ne moţe doći imenica ili zamenica kao predmet,zbog toga oni uvek dolaze ispred drugog glagola, vršeći na taj naĉin neku vrstu pomoćne sluţbe. Nijedan nepotpuni glagol (izuzev ought to) ne zahteva neodreĊeninaĉin sa predlogom to. Zato kaţemo:

I can read a ne I can to read,

I must see a ne I must to see,

I may go a ne I may to go, itd.

Glagolski oblici za ona vremena koja nedostaju nepotpunim glagolima prave

se od drugih glagola sa istim ili sliĉnim znaĉenjem. Tako će, naprimer, glagol can, koji ima svoje sopstvene oblike za prosto sadašnje i prosto prošlo vreme, uzimatisinonim to be able to, da napravi ostale glagolske oblike za ona vremena koja mu

nedostaju: buduće vreme: I shall be able to, sadašnje prošlo vreme: I have been able

to itd.

Ovi glagoli takoĊe se smatraju nepravilnim u odnosu na oblike koje imaju, jer u prostom prošlom vremenu dolazi do preglašavanja korenog samoglasnika idodavanja nastavaka (obiĉno d, t). Pored toga imaju isti oblik za sva lica (u

sadašnjem vremenu nemaju nastavka s za 3. 1. jednine):

I cĊn, you can, he can, itd. I co«ld, you could, he could, itd.

I mĊy, you may, he may, itd. I m/ght, you might, he might, itd.

I shtfll, you will, he will, itd. I should, you wouId, he would, itd.

Nepotpuni glagoli su:

can — moći (biti u stanju), umeti, znati, smeti, may — smeti, moći (biti u mogućnosti), must — morati,

ought to — trebati, morati (biti duţan ili obavezan), shall

— trebati, morati, imati da, will — hteti, ţeleti.N a p o m e n a : Posebnu grupu ĉine glagoli dare (usuditi se, smeti, drznuti se) i need (potrebovati,imati potrebe), koji mogu biti nepotpuni i pravilni.

C A N

Glagol can (moći, umeti, znati i smeti) ima svoje sopstveneglagolske oblike samo za prosto sadašnje i prosto prošlo vreme. Za oblike ostalihvremena upotrebljava se glagol istog znaĉenja to be able to (moći, biti u stanju da).Evo svih oblika glagola can:

Prosto sadašnje Prosto prošlo



1 8 5 .

Sadašnje prošloDavnoprošlo BudućePredbuduće Sadašnje pogodbeno Prošlo pogodbenoI can, you can, he can, itd. (ja mogu) I could,

you could, he could, itd. (ja

sam mogao) I have been able to (ja sammogao) I had been able to (ja sam mogao)I shall be able to (ja ću moći) I shall have

been able to (ja ću moći) I should be ableto (ja bih mogao) I should have been able

to (ja bih mogao)

N h p o m e n a : Glagol can nema trajnih vremena, neodredenog, saveznog i zapovednognaĉina, kao ni glagolskih prideva ni priloga. Odriĉni i upitni oblici se prave na prost naĉin,i to: odriĉni: I can not, cannot skraćeni oblik I can't [ka:nt], upitni oblik can I? can I not?skraćeni oblik can't I?

UPOTREBA

Najranije znaĉenje glagola can bilo je znati. Ovo se znaĉenjezadrţalo do danas u smislu umeti, znati, kad se hoće da zna kako se nešto radi i da lineko ume nešto da uradi. U modernom engleskom jeziku glavno zna - ĉenje ovogglagola je moći u smislu biti u stanju. Sporedno znaĉenje je smeti u smisluodobravanja, dozvole da se nešto uĉini.

Nepotpuni glagol can se upotrebljava da izrazi:

a) fiziĉku i umnu sposobnost: Can you put the chair on the table? Moţeš li staviti stolicu na sto? He cannot understand this sentence. Ne moţe da razume ovu reĉenicu.

b) dozvolu ili odobrenje:

Can I go out? (Smem li da izaĊem)?

c) budućnost; tada se prevodi sa moţda -r buduće vreme: Go to the restaurant. Youcanfindhim. Idi u restoran. Moţda ćeš ga naći.

d) nagoveštavanje nekog napora da bi se nešto shvatilo, razumelo ilidokuĉilo, naroĉito uz glagole koji izraţavaju radnje naših ĉula. Tu je glagol can neka vrsta pomoćnog glagola koji u potvrdnom obliku naglašava i upot - punjujeradnju glavnog glagola, a u odriĉnom i upitnom obliku ima jedan zadatak više, tj. danapravi odriĉne i upitne oblike glavnih glagola najedan izuzetan naĉin:

/ can see a bird in the air. Mogu da vidim, Vidim pticu u vazduhu./ cannot see a bird in the air. Ne vidim pticu u vazduhu.Can you see a bird in theair? Vidiš li pticu u vazduhu?



1 8 6 .

e) uĉtivo pitanje oblikom prostog prošlog vremena could: Could you tell me

your name? Da li biste mi rekli kako se zovete?.N a p o m e n a : Izricanje bezliĉnosti vrši se pomoću priloga there. Tako imamo oblike:

there can, there could, kao što je sluĉaj i sa ostalim nepotpunim glagolima.

M A Y

Nepotpuni glagol may (smeti, moći) ima samo dvasopstvena glagolska oblika, i to za prosto sadašnje may i prosto prošlo

vreme might. Za oblike ostalih vremena upotrebljavaju se glagoli to be allowed, i to

be permitted (biti dozvoljeno). Evo svih oblika glagola may:

Prosto sadašnjeProsto prošlo

Sadašnje prošlo

Davnoprošlo

Buduće

Predbuduće

Sadašnje pogodbeno

Prošlo pogodbeno

I may, you may, he may, itd. (ja smem)

I might, you might, he might, itd. (ja

sam smeo)

I have been allowed (permitted) to, itd. (ja sam smeo)

I had been allowed (permitted) to, itd. (ja sam smeo)

I shall be allowed (permitted) to, itd. (ja ću smeti)

I shall have been allowed (permitted)

to, itd. (ja ću smeti) I should be allowed (permitted) to, itd.

(ja bih smeo)I should have been allowed (permitted)

to, itd. (ja bi h smeo).

N a p o m e n a : Odriĉni i upitni oblici se prave na prost naĉin:

I may not

Skraćeni oblici:

I mayn't ['meintj

I might

Skraćeni oblici:

I mightn't [ maitnt] may I? may

I not?

mayn't 1?

might I? might I

not?

mightn't I ?

Nepotpuni glagol may se upotrebljava da izrazi:

a) dozvolu ili odobrenje, koje nije istovetno sa onim izraţenim sa can, već imaizvesnu primesu zahtevanja, potrebe, pa takode i duţnosti:

Father says that I may go out. Father, may / go out?

OBLICI



1 8 7 .

You may go to see your friencl.

Otac kaţe da smem da izaĊem. Oĉe, smem li da izaĊem?

Moţeš da ideš da posetiš prijatelja.



188

b) mogućnost koja u sebi sadrţi izvesnu nesigurnost, kolebanje, drugimreĉima uslovnu mogućnost:

It may come to an end. Moţda će se to okonĉati.

He believes that you may do that. Veruje da ti to moţeš uraditi.

c) budućnost i tada se prevodi sa moţda 4- buduće vreme:

You may go abroad next year. Moţda ćete ići u inostranstvo iduće godine.

/ think I may not be here to-morrow. Mislim da moţda neću biti ovde sutra.

d) ţelju ili nameru. Kad je glagol u glavnoj reĉenici u sadašnjem ili budućemvremenu pokaznog naĉina, onda se u sporednoj reĉenici upotrebljava may da izrazisavezni naĉin. MeĊutim, kad je glagol u glavnoj reĉenici u prošlom svršenomvremenu, onda se upotrebljava might da takode izrazi savezni naĉin:

He works hard that he may win a prize. Mnogo radi da bi dobio nagradu. (Sadašnjevreme)

He will work hard that he may win Mnogo će raditi da bi dobio nagradu. a prize. (Buduće vreme)

He worked hard that he might win Radio je mnogo da bi dobio nagradu. a prize. (Prošlo vreme)

M U S T

Nepotpuni glagol must (morati) ima samo jedan

sopstveni oblik i to za prosto sadašnje vreme. Za oblike ostalih vremena posuĊuje glagol to have to (morati, imati da). Evo svih glagolskih oblika glagola

must:

Prosto sadašnje

Prosto prošloSadašnje prošloDavnoprošlo BudućePredbuduće Sadašnje

pogodbeno Prošlo pogodbeno

I must, you must, he must, itd.

(ja moram) I had to, itd. (ja sam morao)

I have had to, itd. (ja sam morao) I had

had to, itd. (ja sam morao) I shall have to,

itd. (ja ću morati) I shall have had to, itd.

(ja ću morati) I should have to, itd. (ja bih

morao) I should have had to, itd. (ja bihmorao)

N a p o m e n a : Odriĉni i upitni oblici od must prave se na prost naĉin;

I must not must I? must I not?

Skraćeni oblici

I mustn't [mAsntl mustn't I?

Oblik must not znaĉi ne smeti, dok se need not upotrebljava u znaĉenju ne morati.

OBLICI



190

N E E D

Glagol need moţe da bude nepotpun i pravilan. Kao nepotpun glagol znaĉi:

trebati, morati, smeti, a kao pravilan: potrebovati,. biti potrebno, imati potrebu.

Nepotpuni glagol need.

Za ovaj glagol vaţe sva ona pravila koja smo pomenuli za nepotpune glagole,tj. nema nastavka u 3. 1. jednine u prostom sadašnjem vremenu, posle njega dolazineodreĊeni naĉin bez to, a odriĉne i upitne oblike pravi na prost naĉin. Ko d ovognepotpunog glagola treba posebno naglasiti da su njegovi potvrdni oblici skorosasvim van upotrebe u modernom engleskom jeziku, i samo odriĉni i upitni oblici pretstavljaju njegovu ĉešću upotrebu.

OBLICI

Ustvari postoje dva vremena nepotpunog glagola need:

Prosto sadašnje I need (treba, moram, smem)Prosto prošlo I needed (trebalo je, ja sam morao,

smeo).

Odriĉni i upitni oblici se prave na prost naĉin:

Prosto sadašnje vreme I need not need I? need I not?

Prosto prošlo vreme I needed not needed I? needed I not?

Skraćeni oblici: I needn't [ni:dnt] needn't I?

UPOTREBA

Nepotpuni glagol need se upotrebljava u znaĉenju trebati, morati,smeti, kad stoji sa neodreĊenim naĉinom nekog drugog glagola na kome se nalazireĉeniĉni naglasak.

Need you go so soon? Treba li da ideš tako brzo?

He needed not go there at all. Nije uopšte trebalo da ide tamo. He asks if he need come. Pita da li treba da doĊe.

Pravilni glagol need.

Kao pravilan glagol need se menja kao svi pravilni glagoli, tj. ima nastavak -s u3. 1. jednine u prostom sadašnjem vremenu, pravi odriĉne i upitne oblike pomoću to

do, posle njega dolazi neodredeni naĉin sa to ili predmet. Upotrebljava se u znaĉenju: potrebovati, biti potrebno, imati potrebu: Tada je on naglašen i na njemu se nalazi reĉeniĉni naglasak. Evo primera:

That is what he needs to know. To je ono što je potrebno da zna. He did not need to

work. Nije mu bilo potrebno da radi.

Do you need a new coat? Da li ti je pot^eban nov kaput?



191

D A R E

Ovaj glagol moţe takoĊe da bude nepotpun i pravilan. Iste razlike koje suiznete izmeĊu nepotpunog i pravilnog glagol a need, vaţe i za ovaj glagol.

Nepotpuni glagol dare

Prosto sadašnje I dare, he dare, itd. (ja seusuĊujem)

Prosto prošlo I dared, you dared, itd. (ja sam seusuĊivao).

Odriĉni i upitni oblici se prave na prost naĉin: Prosto sadašnje vreme I dare

not dare I? dare I not?

Prosto prošlo vreme I dared not dared I? dared I not?

Skraćeni oblici: I daren't [dsont] daren't I?

UPOTREBA

Nepotpuni glagol dare upotrebljava se u znaĉenju: usuditi se,

smeti. Iza njega dolazi neodreĊeni naĉin drugog glagola bez to; reĉeniĉni naglasak jetada na neodreĊenom naĉinu:

Dare he open ihe door? UsuĊuje li se da otvori vrata?

I dared not say a single word. Nisam se usudio da kaţem ni jednu reĉ. / dare say. Smem da kaţem.

Pravilni glagol dareKao pravilan glagol dare ima sve osobine i oblike pravilnih glagola. Tada

znaĉi: usuĊivati se, izazivati, i reĉeniĉni naglasak je na njemu:

/ do not dare to do that. Ne usuĊujem se da to uradim.

He did not dare to complain. Nije se usudio da se ţali.

SHAL L

Nepotpuni glagol "shall" (trebati, morati, imati da) ima svojesopstvene oblike samo za:

a) Prosto sadašnje vreme

b) Prosto prošlo vreme

OBLICI

I shall, I shall not, Shall I? I shan't. I

should, I should not, Should I? shouldn't.



192

UPOTREBA

"ShalF'se upotrebljava za pravljenje (1 lica) budućih vremena. "Should" seupotrebljava za pravljenje (1, lica) pogodbenih vremena.



OBLICI

1 9 3

W I L L

Nepotpuni glagol "wiir' (hteti, ţeleti) ima svoje sopstvene oblikesamo za:

a) Prosto sadašnje vreme You will, will you? You will not,

won't itd.

b) Prosto prošlo vreme You would, would you? You would

not, wouldn't itd.

UPOTREBA

"Will" se upotrebljava za pravljenje (2, 3 lica) budućihvremena.

"Would" se upotrebljava za pravljenje (2, 3 lica) pogodbenih vremena (vidi str.

174).

NEPRAVILNI GLAGOLI(Irregular Verbs)

Nepravilnim glagolima nazivaju se oni glagoli koji za prosto prošlo vreme iradni glagolski prilog i trpni pridev imaju izmenjene, tj. nepravilne oblike. Donepravilnih oblika je došlo zbog toga što neki glagoli imaju iste oblike kaoneodreĊeni naĉin, ili preglašavaju koreni samoglasnik, ili pak pored toga dobijaju posebne nastavke. Objašnjavanje detaljnih promena koje su dovele do toga da oviglagoli postanu nepravilni ne bi nam pruţilo pouzdana pravila na koja bi se sasigurnošću mogli osloniti. Najpouzdaniji je naĉin uĉiti napamet oblike nepravilnih

glagola. Ovde je iznet pregled većeg broja nepravilnih glagola:

NeodreĊeni naĉin Prosto prošlo vreme Glag. pridev ili prilog

(Infinitive) (Past Tense) (Past Participlc))

Abide [a'baid] stanovati abode [o'boud] abode [o'boud]

Arise [s'raiz] dizati se arose [s'rouz] arisen [o'rizn]

Awake [aVeik] probuditi se awoke [s'vvouk] awoke [o'wouk]

awaked [3'weikt] awaked [s'weiktj

Be [bi:I biti was [woz] were [wa:] been [bi:n]

Bear [bea] nositi bore [bo:] borne [bo:n]

Bear [bcs] roditi bore [bo:j born [bo:n]

Beat [bi:tj udarati beat [bi:t] beaten [bi:tn]

Become [bi'kAm] postati become [bi'keim] become [bi'kAm]

Befall [bi'fo:!] dogoditi se befell [bi'fel] befallen [bi'fo:ln]

Beget [bi'get] stvoriti begot [bi'got] begotten [bi'gotn]

Begin [bi'gin] poĉeti began [bi'gaen] begun [bi'gAn]

Behold [bi'hould] zapaziti beheld [bi'held] beheld [bi'held]

Bend [bend] saviti bent [bent] bent [bent]

Bereave [bi'ri :v] lišiti bereft [bi'reft] bereft [bi'reft]

bereaved [bi'ri.vd] bereaved [bi'ri:vd]



194

NeodreĊeni naĉin Prosto prošlo vreme Glag. pridev ili prilog

(Infinitive) (Past Tcnse) (Past Participle)

Beseech [bi'si:tjl preklinjati besought [bi'so:tJ besought [bi'sort]

Bestead [bi'stedj okruţiti bestead [bi'stedj bestead [bi'stedjBestrew [bi'stru :J posuti bcstrewd [bi'strurdj bestrown [bi'strounj

Bestride [bi'straid] zajašiti bestrode [bi'stroudj bestridden [bi'stridnj

Bet [bet] kladiti se bet [betj bet [betj

Bid [bidl zapovediti bid [ bidj bid [bidj

bade [beid] bidden [bidn]

Bind [baindl vezati bound [baund] bound [baund]

Bite [baitl gristi bit [bitj bit [bitj

bitten [bitnj

Bleed [bli:d] krvariti bled [bledj bled [bledj

Blend [blend] pomešati blent [blentj blent [blentj

Bless [blesj blagosloviti blest [blestj blest [blestj

blessed [blest] blessed [blestj

BIow [blou] duvati blew [blu:] bIown [blounjBreak [breik] slomiti . broke [brouk] broken [brouknj

Breed [bri:d] uzgajati bred [brcd] bred [bredj

Bring [brio] doneti brought [bro:t] brought [bro:tJ

Build [bildl graditi built [bilt] built [bilt]

Burn [ba:nj goreti burnt [bs:nt] burnt [bo:nt]

burned [bs:nd] burned [bo:nd]

Burst [bs:st] prsnuti burst [bs:st] burst [bo:st]

Buy [baij kupiti bought [bo:tJ bought [bo:t]

Can [ksenj moći could [kud]

Cast [ka:stj baciti cast [ka:st] cast [ka:stj

Catch [kastJI uhvatiti caught [ko:tJ caught [ko:tJ

Chide [tjaidj prekorevati chid [tjidj chid [tjidjchidden [tjidn]

Choose [tju:zj birati chose [tjouzj chosen [tjouzn]

Cleave [kli:vj rascepiti cleft [kleftj cleft [kleftj-i clove [klouvj cloven [klouvnj

Cleave [kli:vj prijanjati cleaved [kli:vdj cleaved [kli:vdj» clave [kleivj

Cling [klioJ prilepiti clung [klAoJ clung [kUoJ

Clothe [kloudj odevati clad [klaedj clad [klaedj

clothed [klouSd] clothed [klouĉdj Come [kAmJ doći came [keim] come [kAmJ

Cost [kostj koštati cost [kostj cost [kostj

Creep [kri:p] puziti crept [kreptj crept [kreptj

Crow [krouj kukurikati crew [kru:J crown [krounjcrowed [kroudj crowed [kroudj

Curse [ks:sl proklinjati cursed [ko:stJ cursed [ko:stJ

curst [ko:stJ

Cut [kAtJ seći cut [kAtJ cut [kAtJ

Dare [desj usuditi se dared [deodj dared [deodj

durst [do:stJ

Deal [di:l] deliti dealt [dcltj dealt [deltj

Dig [dig] kopati dug [dAg] dug [dAgJ

Ding [dioJ trcsnuti dung [dAi]J dung [dAoJ

dinged [dii]d] dinged [diod]

Dip [dipj zagnjuriti dipt [diptj dipt [diptj

dipped [dipt] dipped [diptjDo [du:J ĉiniti did [ dicij done [ d/\n]



196

NeodrcĊeni naĉin (Infinitive) Prosto prošlo vreme

(Psta Tense)

Glag. pridev ili prilog

(Past Participle)

Draw [dro:j vući drew [dru:] drawn [dro:n]

Dream [dri:m] sanjati dreamt ]drcmt[ dreamt [dremt]dreamed [dri:md] dreamed [dri.md]

Dress [dres] oblaĉiti dressed [drest] drest [drest]

dressed [drest]

Drink [driok] pi.ti drank [draegk] drunk [drAgk]

Drive [draiv] terati drove [drouv] driven [drivn]

Dwell [dwcl] stanovati dwelt [dwelt] dwelt [dwelt]

Eat [i:t] jesti ate [aetj eaten [i:tn]

Fall [fo:l] pasti fell [fel] fallen [fo:ln]

Feed [fi:d] hraniti fed [fed] fed [fed]

Fight [fait] boriti se fought [fo:t] fought [fo:t]Feel [fi:l] osećati felt [felt] felt [felt]

Find [faind] naći found [faund] found [faund]

Flee [fli:] beţati fled [fled] fled [fled]

Fling [fliol hitnutiflung [AAI ]]

flung [flAi]]

Fly [flai] leteti flew [flu:] flown [floun]

Forbear [fo'b^o] okaniti se forbore [fa'bo:] forborne [fo'bo:n]

Forbid [fs'bidl zabraniti forbade [fs'beid] forbidden [fo'bidn]

Forget [fs'get] zaboraviti forgot [fs'got] forgotten [fo'gotn]

Forgive [fs'giv] oprostiti forgave [fa'geiv] forgiven [fo givn]

Forsake [fa'seik] ostaviti forsook [fa'suk] forsaken [fo'seikn]

Freeze [fri:z] zamrznuti froze [frouz] frozen [frouzn]

Geld [geld] uštrojiti gelt [gelt] gelt [gelt]

gelded ['geldid] gelded [ geldid]

Get [get] dobiti got [ gDt] got [got]

gotten [gotn]

Gild [gild] pozlatiti gilt [gilt] gilt [giUJ

Gird [go:d] opasati girt [gs:t] girt [go:t]

girded [ g3:did] girded [go:did]

Give [giv] dati gave [geiv] given [givn]

Go [gou] ići went [went] gone [gon]

Grave [greiv] urezati graved [greivd] graven [greivn]■

graved [greivdj

Grind [graind] mleti ground [graund] ground [graund]

Grow [grou] rasti grew [gru:] grown [groun]

Hang [haeoJ visiti hung [hA^] hung [hA^]

hanged [h«ijd] hanged [haegd]

Have [haev] imati had [haed] had [haed]

Hear [hia] ĉuti heard [ha:d] heard [ho:d]

Heave [hi:v] dići hove [houv] hove [houv]

heaved [hi:vd] heaved [hi:vd]

Hew [hju:] deljati hewed [hju :d] hewn [hju:n]

hewed [hju:d]

Hide [haid] sakriti hid [hid] hidden [hidn]•

hid [hid]

Hit [hit] poeoditi hit [hit] hit [hit]

Hold [hould] drţati held [hcldl held [held]Hurt [ho :t] povrediti hurt [ho:t] hurt [ho:t]

13 Gramatika engleskog jczika



198

NeodreĊeni naĉin Prosto prošlo vreme Glag. pridev i(i prilog

(Infinitive) (Past Tcns) (Past Participel)

Keep [ki:pj drţati kept [kept] kept [kept]

Kneel [ni:lj kleĉati knelt [neltj knelt [nelt]Knit [nit] plesti knit [nit] knit [nit]

knitted [nitid] knitted ['nitid]

Know [nou] znati knew [nju:J known [noun]

Lade [Icid] natovariti Iaded [MeididJ Iaded ['leidid]

laden ['leidn]

Lay [lci] poloţiti laid [IeidJ laid [leid]

Lead [li:d] voditi led [led] Ied [led]

Lean [li:n] nasloniti se leant [lentj leant [lentj

leaned [li:nd] leaned [li:nd]

Leap [li:p] skoĉiti leapt [Iept] Ieapt [lept]

'leaped [Ii:pt] leaped [Ii:pt]

Learn [b:n] uĉiti Iearnt [b:nt] learnt [lo.nt]Iearned [b:nd] learned [Io:nd]

Leave [li:v] ostaviti left [left] left [lcftl

Lend [lendj pozajmiti lent [Icnt] Ient [lent]

Let [let] pustiti let [letl let [letl

Lie [lai] leţati Iay [IeiJ lain [lein]

Light [la.it] zapaliti lit [lit] lit [Iit]

lighted ['laitid] lighted ['laitid]

Load [loud] tovariti loaded ['loudidj loaded ['loudid]

laden ['leidn]

Lose [lu:z] izgubiti lost [lost] lost [lost]

Make [meik] napraviti made [meid] made [meid]

May [mci] smeti might [maitj—

Mean [mi:n] znaĉiti meant [ment] meant [ment]

Meet [mi:t] sresti met [met] met [met]

Methinks [mi'Ginks] misliti methought [mi'GoU]—

Mow [mou] kositi mowed [moud] mown [moun]

Must [mASt] morati— /

Nip [nip] uštinuti nipt [nipt] nipt [nipt]

nipped [nipt] nipped [nipt]

Ought to [o :t to] trebati— —

Overcome [ouvo'kAm] overcame [ouvo'keim] overcome [ouvo'kAm]

savladati

Pay [pei] platiti paid [peid] paid [peid]

Pen [pen] ograditi pent [pentj pent [pentj

penned [pend] penned [pend]

Put [put] staviti put [put] put [put]

Rap [raep] udariti rapt [raept] rapt [nept]

Read [ri:d] ĉitati read [red] read [red]

Rend [rend] trgati rent [rent] rent [rent]

Rid [rid] osloboditi rid [rid] rid [rid]

ridded [ ridid] ridded ['ridid]

Ride [raid] jahati rode [roud] ridden [ridn]

Ring [rig] zvoniti rang [raeij] rung [rAo]

Rise [raiz] dizati se rose [rouz] risen [rizn]



NeodreĊeni naĉin (Infinitive)

Prosto prošlo vreme (Past Tense)

Glag. pridev ili prilog(Past Participlc)

Rive [raiv] rascepiti (se)

Rot [rotl trunuti Run [rAnj

trčati

Saw [so:J strugati

Say [sei] reći See [si:] videtiSeek [si:k] traţiti Seethe[si:5] vreti

Sell [scl] prodati Send [send]poslati Set [sct] staviti Sew[sou] šiti Shake [Jcik]

drmati Shail [JĆC

I]

trebatiShape [Jeip] uobliĉiti

Shave [JeivJ brijati

Shear [Jio] strići

Shed [Jed] odbaciti Shine[jain] sijati Shoe [Ju:]potkovati Shoot [Ju:tjpucati Show [Jou] pokazati

Shred [Jred] cepati

Shrink [Jriokl grĉiti se

Shrive [Jraiv] ispaštati

Shut [jAt] zatvoritiSing [si ol pevatiSink [siok]potonuti

Sit [sit] sedeti SIay [slei]pogubiti Sleep [sli:pl spavatiSlide [slaid] klizati Sling[slio] bacati Slink [sliok]prikradati se Slip [jlip]kliznuti

Slit [slit] rasporiti Smell[smel] mirisati

Sniite [smait] udariti

Sow [sou] sejati

Spcak [spi:k] govoriti

13* rived [raivd]

rotted ['rotid] ran [raen]

sawed [so:d]

said [sed] saw [so:]sought [so:t] sod[sod] seethed[si:6d] sold [souid]sent [sent] set [set]sewed [soud]shook [juk] should[jud] shaped[Jeipt]

shaved [Jeivd]

shore [Jo:] sheared

[Jiod] shed [Jed]shone [Jon] shod[Jod] shot [Jot]sliowed [Joud]

shred [Jred]shredded ['jredid]shrank [jra?ok]shrove [jrouv]shrived [Jrivdjshut [jAt] sang['sseol sank [saiijk]

sat [saet] slew[slu:] slept [slept]slid [slid] slung[SIAI J] slunk [sUok] slipt [slipt]slipped [slipt] slit[slit] smelt [smelt]smelled [smeld]sniote [smout] smit[smit] sowed[soud]

spoke [spouk]riven[rivn]rived[raivd]

rotten [rotnj

run [rAn]

sawn [so:n]sawed [so:d]said [sed] seen[si:n] sought[so:t] sodden[sodn] seethed[si:dd] sold[souldj sent[sentj set [sct]sewn [soun]shaken [Jcikn]

shaped [Jeipt]shapen [Jeipn]shaved [Jeivd]shaven [jeivnjshorn [Jo:n]sheared [JiodJshed [Jed] shone[Jon] shod [Jod]shot [Jot] shown[Joun] showed[Joud] shred [Jred]shredded ['j'redid]shrunk [JrA^k]

shriven [Jrivn]shrived [jriv.djshut [jAtl sung [SAO ]

sunk [sAok]sunken [sAtjkn] sat[sćetj slain [slein]slcpt [slept] slid[slid] slung [SIAI J]

slunk [sUijk] slipt[sliptj slipped[slipt] slit [slit]smelt [smelt] .smelled [smeld]smitten [smitn]

smit [smit] sown[soun] sowed[soud] spoken[spoukn]

195

NeodreĊeni naĉin(Infinitivc)

Prosto prošlo vreme (Past Tcnse)

Glag. pridev ili priiog

(Past Participle)



200

Speed [spi:d] ţuriti Spell[spel] sricati

Spend [spend] potrošiti

Spill [spil] prosuti

Spin [spin] presti

Spit [spit] pljuvati

Split [split] rascepitiSpoil [spoil] pokvariti

Spread [spred] raširitiSpring [sprig] skoĉitiStand [stacnd] stajatiStave [steiv] probušiti

Steal [sti:l] krasti

Stick [stik] zalepitiSting fstiol ubostiStink [stiqk] zaudarati

Stre\v [stru:] posuti

Stride [straid] koraĉati

Strike [straik] udariti

String [strig] nizati

Strive [straiv] boriti se

Swear [swfco] kleti se

Sweat [swet] znojiti se

Sweep [swi:p] ĉistitiSwell [swel] oteĉi

Swim [swim] plivati

Swing [swiq] njihati se

Take [teikj uzeti Teach

[ti:tj] predavati Tear

[tRo] cepati Teli [tel]

kazati Think [Oigk]

misliti Thrive [Graiv]

uspevati

Throw [Grou] baciti

Thrust [OrASt] gurati

Tread [tred] stupati

i sped [sped] j spelt[spelt] I spelled[spelt] ! spent [spcntl

spilt [spilt] ;spilled [spilt] span[spaen] spun [spAn]

spit [spit] spat

[spaet] split [splitjspoilt [spoilt]spoiled [spoild]spread [spred]sprang [spraeg] !stood [stud] staved[steivd] stove[stouv] | stole [stoul]I stuck [stAk] stung[stAol stunk [st.Mjk] stank [staeok] strewed[stru:d]

strode [stroudl

sfruck [strAk]

strung [strAol

strove

[strouv]

swore [SW D:]

sweat [swet]

sweated

['swetid]

swept [swept]

swelled

[sweld]

swam [swaem]

swung [swAr|]

took [tuk]

taught [to:t]

tore [to:] told

[tould] thought

[8o:tl throve

[Grouv]thrived [Grivd]

threw [Oru:]

thrust [OrASt]

trod [trod]sped [sped]spelt [speltspelled [spelt]spent [spent]spilt [spilt]

spilled[spilt] spun [spAn]

spit [spit] spat[spaet] split[splitj spoilt[spoilt] spoiled[spoild] spread[spred] sprung [sprAol stood[stud] staved[steivd] stove[stouv] stolen[stouln] stuck [stAk] stung[stAo] stunk [stAok]

strewen [stru:n]strewed [stru:djstridden [stridnj

strid [strid]

struck [strAk]

stricken [strikn]

strung [strAo]

striven [strivn]

sworn [swo :n]

sweat [swet]

sweated ['swctid]

swept [swept]swollen [swouInJ

swelled [sweld]

swum [swAm]

swung [swArj]

taken [teikn]

taught [to:t]

torn [to:n] told

[tould] thought

[0o:t] thriven

[Orivn] thrived

[Orivd] thrown

[Oroun] thrust

[OrASt]

trodden [trodn]



201

NeodreĊeni naĉin Prosto prošlo vreme glag. pridev ili prilog

(Infinative) (Past Tense) (Past Participle)

Understand [Ands'staendl 1

[ understood [Anda'stud]

| understood [Ands'studl

razumeti i

1 i

Wake [weikj buditi woke [wouk] i

woken [woukn]

woke [wouk]

uaked [weikt] waked [weiktl

Wax [waeksj navoštiti waxed [waekst] waxed [waekstl■ waxen [w<eksnl

Wear [w80j nositi wore [vvo:] worn [wo:n]

Weave [wi:vj tkati wove [\vouv] woven [wouvn]

wove [wouvJ

Weep [wi:p| plakati v\ept [weptj wept [wept]

Wend [wendj krenuti wended [wendid] wended [wendidlwent [\vent]

Wet [wetj kvasiti wet [wetl wet [wet]

wetted ['wetidl wetted ['wetid]

Will [wil] hteti would [wudl—

Win [winl dobiti won [wAn] won [wAn]

Wind [waind] zavijati wound [waund] wound [waund]

Withdraw [wi6'drD:] povući withdrew [wi3'dru:] withdrawn [wi5'dro:n]

Withho!d [wid'houId] withheld [wid'held] withheld [wi6 held]

zaustaviti

Work [ws:kl raditi worked [wg:kt] worked [wo:ktJ

wrought [ro:t] wrought [ro:tJ

Wreathe [ri:61 uviti se wreathed ['ri:5id] wreathed ['ri:6idj

wrung [rAij] wmng [rAr)lWimg [riq] u\ ijati wringed [riogd] wringed [rirjgdj

wrang [raeg]

Write [raitl pisati wrote [rout] vvritten [ritnj



202

P R I L O Z I(A d v e r b s)

ZNACENJE

Vrste reĉi koje prvenstveno upotpunjuju znaĉenje gla - gola, pokazujući kako se neka radnja vrši, nazivaju se p r i 1 o z i m a. MeĊutim, prilozimogu pored glagola da takoĊe upotpunjuju znaĉenje prideva, predloga, sveze, pa ĉak i nekog drugog priloga:

Did you sleep well last night? He was given a

very nice present. He was despised , merely

because he was poor. He swam half across the river. My sister sings very well.

Jeste li noćas dobro spavali?

Dobio je vrlo lep poklon. Preziralisu ga samo zbog togašto je bio sirorriašan. Plivao je do polovine reke. Moja sestra vrlodobro peva.

Prilozi mogu da imaju sledeće oblike:

a) Proste, koji se sastoje od korena reĉi bez ikakvih nasta - vaka: thus

(tako), now (sada), then (onda), itd. Neki prosti prilozi imaju isti oblik kao i njihovi odgovarajući pridevi. U ovom

sluĉaju, pošto nemaju poseban oblik, jedini naĉin na koji se mogu razlikovati, jesteuloga ili upotreba koju oni vršc u reĉenici. I jedni i drugi oznaĉavaju ili upotpunjujudruge reĉi; meĊutim, pridev oznaĉava imcnicu ili zamenicu, dok prilog, naprot iv,oznaĉava skoro sve reĉi izuzev imenica i zamenica. Ovde spadaju sledeći najĉešći pridevi — prilozi: much, long, loud, earlv, hard, near, a little, only, enough, fast, late,ill, high, right, direct, slow, itd.:

Prilog He stayed long.

(Dugo se zadrţao.)

My friend speaks loud.

(Moj prijatelj glasno govori.) He came only

once. (Došao je samo jedanput.)

b) pravljeni, koji postaju stavljanjem predmetka ili dometka na imenicu, pridev iliĉak i prilog: i to:

1) stavljanjem predmetka "a" ili "be":ahead, aloft, alone, behind, beneath, besides, itd.

Pridev

He went on a long journey.

(Otišao je na dug put.) Therewere heard a lot of loud words.

(Ĉulo se mnogo glasnih reĉi.) Thisis my onIy son. (Ovo je moj jedinisin.)



203

2) stavljanjem dometka ,,-ly" ili ,,-s", i to:

— pridevima koji se završavaju na suglasnik dodaje se dometak bez ikakvih promena: honest-honest/y, sad-sadly9 bad-bad/v.

N a p o m e n a : Neki prosti pridevi menjaju znaĉenje kad dobiju ovaj nastavak i postanuprilozi:

Prilog

hardly (jedva) scarcely (jedva, retko) nearly (skoro, blizu) closely (izbliza) shortly (uskoro) fairly (priliĉno) directly (odmah) widely (uveliko) itd.

— pridevima koji se završavaju na muklo ,,e" (tj. koje se ne ĉita): wise wise/y, late-late/>', itd. Medutim, kad se pridev završava na ,,-

le" ispred kog se nalazi suglasnik, onda se to ,,-le" menja u ,,-ly": able-ab/y, whole-

who/y, simple-simp/y, itd. Muklo ,,e" se gubi samo u sluĉaju kad ispred njega dolazi ,,u": true-truly, due-du/y, itd.

— dvosloţnim ili višesloţnim pridevima koji se završavaju na ,,y", koje se prestavljanja dometka ,,-ly" menja u ,,i" hungry-hungr-i-ly, lucky-lucki/y, happy-happify. itd. Medutim, jednosloţni pridevi na ,,y", ne menjaju taj nastavak u ,,i". Iako ponekadmogu menjati ,,y" u ,,i", ipak je onaj prvi oblik ĉešći: dry-dry/j>, shy-shy/j, coy-coy Iy, itd. Izuzetak je gay-ga/ly.

—

pridevima koji se završavaju na „-1". Tada dolazi do udvajanja ovogsuglasnika, i prilozi se završavaju na ,,-lly": beautiful-beautiful /v, real-realfy, critical-

critical/^, itd. Medutim, kad se pridev već završava na dva „ -11", onda se jedno „-1"ispušta, pa se doda nastavak ,,-ly", tj. ,,-lly": full-ful/)>, dull-dul/r, itd.

— imenicama koje oznaĉavaju deo vremena: month-monthly, week-weekly,

day-daily, itd.; ili imenicama sa raznim znaĉenjima: need-needs, name-namely, part-

partly, body-bodily, itd.

— rednim brojevima, samo u formalnom engleskom jeziku. Inaĉe se sami redni brojevi bez dometaka upotrebljavaju kao prilozi: first-firstly, second- secondly, itd.

3) zdruţivanjem predloga i priloga: thereof, thereupon, hereof, itd.

4) etimološkim putem od zamenica: od this: there, thither, thence, then, thus,

od he: here, hither, hence,

od who: where, whither, whence, when, how,

c) sloţeni (priloški izrazi), koji su sloţeni od razliĉitih vrsta reĉi: at any rate, of

course, at last, itd.

Pridev

hard (teţak)scarce (redak) near (blizak) close (blizak) short (kratak) fair (pošten) direct (neposredan)

ide (širok) itd.



204

VRSTE PRILOGA

U engleskom postoje t r i vrste priloga: obiĉni, upitni i odnosni ili vezivni.

a) Obiĉni prilozi (Simple Adverbs)

Ovi prilozi razlikuju se od ostalih po svom znaĉenju. Dele se na:

1) Priloge naĉina (Adverbs of Manner): thus, slowly, surely, foolishly, needs, itd.

He behaved foolishly. Glupo se ponašao.

2) Priloge stepena (Adverbs of Degree): almost (skoro), quite (sasvim), very (vrlo), enough (dosta), too (suviše), itd.

He is very clever but rather indolent. Vrlo je inteligentan, ali priliĉno nemaran.

N a p o m e n a : Kada se »the« nadje ispred prideva ili priloga u drugom stepenu poredenja, onda tonije više odredeni ĉlan, već koliĉinski prilog. Tako u reĉenici:

The sooner , the better. Ukoliko pre, utoliko bolje.

prvo "the" znaĉi "by how much", a drugo "by so much".

3) Brojni prilozi (Adverbs of Number): seldom (retko), often (ĉesto), again (ponovo), twice (dvaput), itd.

He seldom failed, and always did his best. Retko nije uspevao, i uvek je ĉinio što je najbolje mogao.

4) Prilozi vremena (Adverbs of Time) Postoje dve vrste: OdreĊeni: yesterday (juĉe), now (sada), last week (prošle nedelje), itd. NeodreĊeni: before (pre), since (otkad), soon (skoro), itd.

He has already come. On je već došao.

5) Prilozi mesta (Adverbs of Place): here (ovde), there (tamo), south- wards (na jug), inside (unutra), itd.

You must sit here, not there. Moraš da sedneš ovde, a ne tamo-

6) Prilozi potvrĊivanja ili odricanja (Adverbs of Alfirmation or Denial):

probably (verovatno), certainly (izvesno), not (ne), perhaps (moţda), itd.

He will certainly succeed. On će sigurno uspeti.

7) Prilozi za naglašavanje (Emphasizing Adverbs): too (suviše), also (takode), even (ĉak), only (samo), itd.

Only one man was caught. Uhvaćen je samo jedan ĉovek.

8) Prilozi uzroka (Adverbs of Reason): therefore (stoga), hence (odatle), itd.

Therefore he will fail. Zato on neće uspeti.

b) Upitni prilozi (Interrogative Adverbs)

Ovi prilozi sluţe za postavljanje pitanja. Obiĉno su sastavljeni od dve reĉi.Takode se dele na:



205

1) Priloge naĉina: napr. how? (kako?)

How did he do this? Kako je on ovo uĉinio?

2) Priloge stepena: napr.: how far? (dokle, kako daleko?) How far is

this true? Koliko ovde ima istine?

3) Brojni prilozi: napr.: how often? (koliko, kako ĉesto?) how many? (koliko):

How often did your sister ccme? Koliko puta je dolazila sestra?

4) Prilozi vremena, napr.: when (kada), how long (koliko?) How long

will he remain here? Koliko će ostati ovde?

5) Prilozi mesta, napr.: where? (gde?), how far (dokle?)

Whence did he com2? Odakle je došao?

6) Prilozi uzroka, napr.: why? (zašto?), wherefore? (radi ĉega?):

Wherefore does he always weep? Zašto uvek plaĉe? c) Odnosni ili vezivni prilozi (Relative or Connective Adverbs).

Kad se upitni prilozi ne upotrebljavaju za postavljanje pitanja, već samo sluţeda pokaţu odnos prema nekoj ranije pomenutoj reĉi, onda se oni nazivajuo d n o s n i m p r i l o z i m a . Kad ti isti prilozi povezuju reĉenice, onda suto v e z i v n i p r i l o z i ( p o d e l a j e ista kao kod ostalih vrsta priloga):

This !s the place where we work. Ovo je to mesto gde mi radimo.

POREĐENJE PRILOGA

Pravilno poreĊenje

Prilozi, kao i pridevi, ne menjaju oblik, izuzev kada se menjaju u raznimstepenima poreĊenja. I oni imaju tri stepena poreĊen ja, koja se prave po istim pravilima kao kod prideva:

1) Jednosloţni prilozi, ukljuĉujući samo dvosloţne priloge "often" (ĉesto), i "early" (rano), porede se dodavanjem nastavka ,,-er" za drugi stepen, ,,-est" za trećistepen (tzv. germanski ili saksonski naĉin poreĊivanja): fast, faster, fastesr (brzo, brţe, najbrţe), long, longer, longes/ (dugo, duţe, najduţe) early, earlier, earlies/ (rano,ranije, najranije), itd.

2) Dvosloţni i višesloţni prilozi na ,,-Iy" porede se tako da se ispred njih stavi

"more" za drugi stepen i "most" za treći stepen poreĊenja (tzv. romanski naĉin poreĊenja): wisely, more wisely, most wisely (mudro, mudrije, najmudrije), usefully, more usefully, most usefully (korisno, korisnije, najko- risnije), itd. Ovde dolaze i nekidvosloţni prilozi koji se ne svršavaju na ,,-ly", kao seldom, more seldom, most seldom (retko, reĊe, najreĊe). Prilog "often" ĉešće pravi drugi i treći stepen poreĊenja naovaj naĉin (often, more often, most often).

Nepravilno poreĊenje



206

Nepravilno poreĊenje pojavljuje se kod onih priloga koji su po obliku isti ilisliĉni sa pridevima koji imaju nepravilno poreĊenje:

well — better — best (dobro, bolje, najbolje)

badly, ill — worse — worst (rĊavo, gore, najgore^ far — farther - — farthest

further — furthest (daleko, dalje, najdalje)

late — later — latest

last (kasno, kasnije, najkasnije)

little — less — least (malo, manje, najmanje)

much — more — most (mnogo, više, najviše)

near — nearer — next (blizu, bliţe, najbliţe).

MESTO PRILOGA«

Prilozi kao reĉi koje stoje uz neke druge reĉi da ih izbliţe oznaĉe, mogu dazauzimaju razna mesta u reĉenici. Ovo je vaţno u engleskom jeziku zbog postizanja potpunog smisla u reĉenici, kao i zbog duha jezika. Da bi se lakše i preglednijeodredilo mesto priloga u reĉenici, treba objašnjavanja podeliti: prvo, mesto priloga u

odnosu na glagol, drugo, u odnosu na ostale vrste reĉi.

Prilozi u odnosu na glagol mogu da zauzmu sledeća mesta: a) Prilozi za neodreĊeno vreme (never, ever, often, always, itd.) dolaze na onom

mestu gde bi stajala negacija glagola:

I have gone to the football match.

I have not gone to the football match. Ĉesto sam išao na futbalsku (prilog often na mesto negacije) utakmicu. I have often gone to the football match.

He was a good pupil. He was not a good pupil.

(prilog always doĊe na mesto negacije) Uvek je bio dobar uĉenik. He was always a good pupil.

I go to bed at 9 o'clock. I do not go to bed at 9 o^clock.

(prilog "usually" doĊe na mesto negacije) Obiĉno idem spavati u devet sati I usually go to bed at 9 o'clock.

U sloţenim vremenima svi prilozi, izuzev priloga za odreĊeno vreme, moguimati ovo mesto:

I have (not) tried to find a job. Pokušao sam da (pošteno, na

I have honestly tried to find a job. pošten naĉin) nadem posla.

Kad su u glagolskom obliku dva pomoćna glagola, i drugi je oblik od "to be", onda ovi prilozi mogu stajati izmeĊu njih ili posle drugog:

I have often been told . Ĉesto mi je govoreno.



207

I have been often told.

MeĊutim, kad je reĉenica već odriĉna, onda ovi prilozi dolaze posle negacije:

I have not often gone to thefootball match. Nisam ĉesto išao na futbalsku utakmicu.

He was not always a good pupil. Nije uvek bio dobar Ċak.

I do not usuallv go to bed at 9 o'clock. Obiĉno ne idem da spavam u devet sati.

Poloţaj neodreĊenih priloga vremena menja se kad se ţeli nešto naro - ĉitonaglasiti. Tada oni obiĉno dolaze ispred negacije ili pomoćnog glagola, i to što bliţe podmetu:

/ often have gone to the football match. Ĉesto sam išao na futbalsku

utakmicu.fe always was a good pupil. Uvek je bio dobar Ċak.

He usualb does not go to bed 9 o'clock. Obiĉno ne ide u krevet u devet sati.

N a p o m e n a : Odriĉni prilozi za neodreĊeno vreme stoje posle glavnog glagola, a ispredneodrcdenog naĉina:

He promtsed never io go there. Obećao je da neće nikada ići tamo.

Prilozi za naĉin mogu zauzeti mesto negacije u sledećim sluĉajevima:

1) kad je predmet reĉenice neodreĊeni naĉin:

I constantly persuaded him to come back. Ja sam ga stalno ubeĊivao da se vrati.

2) kad je predmet reĉenice cela zavisna reĉenica:

Hefrankly admitted that he had committed On je otvoreno priznao da je iz- the crime.

vršio zloĉin.

b) Prilozi za odreĊeno vreme i mesto dolaze na kraju reĉenice:

I told my son to come here. Rekao sam sinu da doĊe ovamo.

We came back last Monday. Vratili smo se prošlog ponedeljka.

Kada ove priloge treba naglasiti, onda se oni stavljaju na poĉetak reĉenice:

Yesterday I was with him. Juĉe (baš juĉe) sam bio s njim.

On the table / fonud your hat. Na samom stolu sam našao tvoj V v •

sesir.

N a p o m e n a : Kad se u istoj reĉenici nadju prilozi vrcmena i mesta, onda prilog mesta dolazi ispredpriloga vremena:

I was sitting in the park yesterday. Juĉe sam sedeo u parku.



208

Priloške oznake razliĉitog vremenskog ograniĉenja (napr. "at 5 o'clock" i "yesterday"), mogu imati sledeća mesta: "yesterday at 5 o'clock" ili "at 5 o'clock

yesterday".

c) Prilozi za naĉin dolaze posle neprelaznih ili prelaznih glagola bez predmeta:

My daughter slept quietly. Moja ćerka je spavala mirno.

Does he swim well? Pliva li on dobro?

My pupils read gladly. Moji Ċaci rado ĉitaju.

MeĊutim, kad glagoli dolaze sa kratkim predmetom, onda nijedan prilog ncmoţe da odvoji prirok od predmeta. Tada prilozi dolaze posle predmeta. Ali, ako je predmet produţen (tj. kad uz njega dolazi neka druga oznaka radi bliţegoznaĉavanja), onda prilog izuzetno dolazi ispred predmeta:

He recounted his experiences proudly. On je sa ponosom ispriĉao svoj^

doţivljaje. H g recounted proud\y his experiences of the Ponosno je ispriĉao svoje doţiv- life in the

Antarctic. ljaje iz ţivota na Antarktiku.

N a p o m e n a : Kad se u istoj reĉenici nadju prilozi mesta, vremena i naĉina, onda posle predmetadolazi do sledcćeg reda priloga: naĉin + mesto + vreme. Ovakav red priloga niie ustaljen, pa se mogudesiti i druge kombinacije, kao naprimer: mesto + naĉin + vreme, itd.

d) Prilozi za uzrok (kao "accordinglv, consequently, therefore", itd.), mogu dazauzmu sledeća mesta:

1) umesto negacije:

He consequent!y decided to go. Prema tome je on odluĉio da ide.

2) ispred podmeta: (u naglašavanju):

Consequently he decidecl to go. Prema tome on je zaista odluĉio da ide.

3) posle glagola i predmeta:

I did ii accordinglv. Uĉinio sam to dosledno. Prilozi u odnosu na druge reĉi koje oznaĉavaju (prideve, predloge, sveze, i

druge priloge) mogu imati sledeća mesta:

1) uvek ispred reĉi koju oznaĉava:

perfectly right, potpuno u pravu,

quite untrue, sasvim neistinito,

merely because, itd. samo zato što, itd.

MeĊutim, postoje neki izuzeci kada prilozi mogu zauzeti razliĉita mesta; ovdetreba navesti sledeće sluĉajeve:

Prilog "enough" obiĉno dolazi ispred ili iza imenice; medutim, on redovnodolazi posle prideva ili drugog priloga:



209

I have got time enough. Imam vremena dovoljno.

ili

I have got enough time. Imam dovoljno vremena.

ali:

The translation is good enough. Prevod je dosta dobar.

He smms well enough. On dosta dobro pliva.

Prilozi "ago, since hence" dolaze posle glagola i imenica koje oznaĉavaju:

It was six months ago. To je bilo pre šest meseci. I have not gone there ever since. Otada nisam išao tamo.

Prilog "else" dolazi posle zamenica ili drugih priloga:

Is there anything else? Ima li još nešto? What else did he say? Šta je još rekao?

N a p o m e n a : Neki prilozi naroĉito su osetljivi na mesto, i samo mala promena mesta moţe dapromeni smisao reĉenice. Tu dolaze: "on!y, correct!y, happily, even, almost, nearly, too". Da bi se oviprilozi upotrebili u smislu koji se ţeli, onda ih treba staviti Što bliţe reĉi koju oznaĉavaju:

Only his son reads Eglish. Samo njegov sin ĉita engleski. '1

His son only reads Engllsh. Njegov sin samo ĉita engleski.

His son reads English only. Njegov sin ĉita samo engleski.



210

P R E D L O Z I(Prepositions)

Vrste reĉi, koje stoje uz imenice ili zamenice i pokazuju njihovodnos prema drugoj reĉi u pogledu mesta i vremena i sl., nazivaju se predlozima.

John placed the pen on the table. John

placed the pen in the table. John placed the

pen under the table. He will come in the

morning. He will come at noon. He will

come within an hour.

Jovan je stavio pero na sto. Jovan je

stavio pero u sto. Jovan je stavio

pero ispod stola. On će doći ujutru.On će doći u podne. On će doći kroz jedan sat.

Predlozi "in, on, under" i "in, at, within" pokazuju razliĉiti odnos premaimenici bilo u pogledu mesta ili vremena.

Ĉesto se prilozi pogrešno uzimaju kao predlozi i obratno, a to zbog toga štoove obe vrste reĉi imaju ponekad isti oblik. Jedini naĉin na koji se oni mogurazlikovati jeste odrediti ulogu koju svaka od njih vrši u re - ĉenici. Tako, kad se ureĉenici upotrebi prilog, on ima jednostranu ulogu, tj. samo oznaĉava reĉ ili izraz nakoji se odnosi. U reĉenici:

He lookeci about. . Gledao je okolo.

prilog "about" oznaĉava samo glagol "looked" i nema druge uloge. MeĊutim, kadse u reĉenici upotrebi predlog, onda cn ima dvostruku ulogu: prvo, da oznaĉi svoj predmet, i drugo, da pokaţe odnos predmeta i reĉi na koju se odnosi. Tako ureĉenici:

He looked about the room. Gledao je po sobi.

predlog "about" povezuje svoj predmet "the room" sa glagolom "looked"* Predlog pokazuje u kakvoj je vezi ili odnosu reĉ „soba" sa glagolom ,,gledati". Evo jošnekoliko primera:

Prilog I saw him once before. (Nekadranije sam ga video.)

Predlog He stood before the door.(Stajao je pred vratima.)

You must go behind.(MoraŠ da ideš pozadi.)

The girl hid behind the tree.(Devojĉica se sakrila iza drveta.)

ZNA ENJE



211

The house was ^lean within.

(Kuća je bila unutra ĉista.)

He came a few days after. (Došao je

posle nekoliko dana.)The men stood around. (Ljudisu stajali unaokolo.)

/ slept within the stable.(Spavao sam u štali.)

He came after a few days. (Došao je

posle nekoliko dana.)They sat around the table.(Sedeli su oko stola.)

U engleskom jeziku predmet koji stoji sa predlogom je takoĊe u pred -metskom padeţu (tj. 3. ili 4 padeţu). Pošto kod imenica nema razlike izmeĊu oblikau prvom i trećem ili ĉetvrtom padeţu, onda se ta razlika moţe videti samo kodzamenica; tako "he" ima promenjen oblik za treći ili ĉetvrti padeţ, tj. "him", itd.MeĊutim, bez obzira da li u predmetskom padeţu dolazi do promene ili ne, predloguvek dolazi sa predmetom koji je u trećem ili ĉe- tvrtom padeţu:

He sat below me (ne "/ 66 ) in the class. Sedeo je niţe mene u razredu. / looked for the

box> but I could notfind it . Traţio sam kutiju, ali je nisam mogao naći. N a p o m e n a : Ĉesto se u ĉetvrtom padeţu greši kad se predlog odnosi na dve zamenice ili jednuzamenicu i jednu imenicu. Treba zapamtiti da u tom sluĉaju predlog zahteva da obe reĉi budu uĉetvrtom padeţu:

As for John and me. Što se tiĉe Jovana i mene.

Engleski jezik je tokom svog razvitka sve više gubio padeţne nastavke, injihovu ulogu su postepeno preuzimali predlozi, tako da su ih oni u modernom jeziku skoro sasvim zamenili, razvijajući se u veoma vaţnu vrstu reĉi, punuidiomatike svojstvene duhu engleskog jezika. Tako su predlozi za strance i postaliskoro nepremostivi deo gramatike, utoliko pre što je ono malo pravila o upotrebi

predloga ne samo nepotpuno, već i ponekad dvosmisleno. U svakom sluĉaju najbolje je pamtiti kad, gde i kako se pojedini predlozi upotrebljavaju, jer naprimer, koje ćenam pravilo objasniti zašto se kaţe "to agree to" ili "to agree upon" za stvari i "to

agree with" za lica, ili zašto "to compare with" znaĉi „porediti, proceniti stepensliĉnor.ti", a "to compare to" „porediti, nagovestiti sliĉnost", itd.

Predlozi mogu imati sledeće oblike:

a) proste (Simple), koji imaju svoj posebni oblik sa korenim osnovnimznaĉenjem: to (k, ka, u), from (od), out (iz), of (od), in (u), itd.

b) sloţene (Compound), koji su nastali zdruţivanjem dvaju predloga: within

(u), upon (na), into (u), inside (u), itd.c) glagolske (Verbal), koji su postali od glagolskog priloga sadašnjosti:

considering (s obzirom), regarding (što se tiĉe), during (za vreme), except (izuzev),itd.

d) predloške izraze (Prepositional Phrases), koji su nastali kombino- vanjem predloga sa ostalim vrstama reĉi: with regard to (u pogledu), at the back of (pozadi,iza), by means of (pomoću), itd.



212

VRSTE

Ranije je reĉeno da predlozi pokazuju u kakvoj je vezi ili odnosu

jedna reĉ prema drugoj. Taj odnos moţe biti u vezi sa vremenom, mestom, pravcem,okolnosti, itd., i zato predloge delimo na više vrsta: predloge za mesto, poloţaj,vreme, pravac, okolnost, udaljenost, koliĉinu, uzrok i sl.:

The dog is under the steps(mesto) Pas je ispod stepenica.

The boy arrived in time. (vreme) Deĉak je stigao na vreme.

Go to the table. (pravac) Idi do stola.

He spent about five pounds. (koliĈ.) Potrošio je oko pet funti.

My sister looked at the picture. (udaljenost) Sestra je gledala u sliku.

Where do you come from? (poreklo) Odakle dolazite? itd., itd.

UPOTREBA

Zbog neustaljenosti i idiomatiĉnosti engleskih predloga, teško jegovoriti o pravilima koja bi pomogla prilikom njihove upotrebe, pošto je upotreba predloga u najvećem broju sluĉajeva rezultat dobrog poznavanja duha jezika. Ipak,nekoliko nepotpunih pravila mogu korisno da posluţe u delimiĉnom upoznavanju, asamim tim i upotrebi ove vrste reĉi.

Ovde će biti govora o nekim opštim objašnjenjima praktiĈne upotrebeengleskih predloga, koji se najĉešće pogrešno upotrebljavaju.

A B O U T

Ovaj se predlog upotrebljava:

a) sa znaĉenjem: o, oko, u vezi

Tell me something about him. He came about his son. It was about noon.

b) sa znaĉenjem: po, tu i tamo The

beggars wandered about the town.

c) u raznim izrazima: What about

going there?

Reci mi nešto o njemu. Došao je

radi svog sina. To je bilo oko

podne.

Prosjaci su lutali gradona.

Kako bi bilo da idemo tamo?



ABOVE, OVER, ON, UPON, ACROSS

Ovi su predlozi sliĉni po upotrebi kada znaĉe: iznad, na, više, povrh. Ipak jenajĉešći "above", iako umesto njega moţe da stoji bilo koji od ovih predloga:

The hawk flies above (over) the wood. Jastreb leti iznad šume. The hoards were piled one

above (on, upon, Daske su bile sloţene jedna iznad over) another.druge.

Baš zato što predlog "above" obuhvata smisao ovih drugih predloga, on je odsvih njih najmanje odreĊen. Tako, kad u drugoj reĉenici upotrebimo "over" "on" ili „upon", onda se podrazumeva da se daske nalaze neposredno jedna na drugoj, tj.dodiruju se. Ali, kad upotrebimo "above", daske su razdvojene i ne smeju sedodirivati.

Razlika izmedu "above" i "over" je u tome što "over" sadrţi smisao širenja u prostor, odnosno kretanje preko neĉega u vodoravnom pravcu, dok "above" imasmisao stanja ili kretanja u vertikalnom pravcu. Tako kad kaţcmo:

The mountain towers above the plain. Planina se uzdiţe nad ravnicom.

obiĉno se misli samo na njenu visinu. Ali kad kaţemo:

The mountain towers over the plain. Planina nadvišuje ravnicu. govori se o ravnici koja je u senci planine koja nju nadvišuje. Tako je u sle - d:ćojreĉenici nemoguće upotrebiti "over":

The mountain peak is 7000 feet above the Taj planinski vrh je 7000 stopa sea level. iznad morske površine.

Predlozi "on" i "upon" su isti kako po smislu tako skoro i po upotrebi. Iakoneki Englezi ne prave razliku izmedu njih, ipak se "on" upotrebljava uobiĉnomsvakodnevnom jeziku,dok je "upon" usiljeniji i formalniji po smislu.

"Across" (kroz, preko, na) oznaĉava kretanje u popreĉnom smislu s jedne nadrugu stranu, i bliţe je predlogu "over" nego "above".

He went across the street. Prešao je preko ulice.

BETVVEEN, AMONG(ST), AMID(ST), BETWIXT

"Between" i "betwixt" se upotrebljavaju samo za dva lica ili dva predmeta, iliza dve grupe lica ili predmeta:

The hoy sat between two girls. Deĉak je sedeo izmeĊu dve de- vojĉice.

Izuzetno se "between" moţe upotrebiti za više od dva lica ili predmeta, kadaoznaĉava neki uzajamni odnos:

A treaty between the three powers.Yugoslavia lies between Italy, Austria, Hungary, etc.

Sporazum izmeĊu tri sile. Jugoslavija

leţi izmeĊu Italije, Austrije,MaĊarske, itd.


209



214

"Among" i "amongst" se upotrebljavaju za više od dva lica ili predmeta:

The boy sat among the girls. Deĉak je sedeo izmedu devojaka.

Razlika izmeĊu "among(st)" i "amid(st)" je u tome što prvi znaĉi „medu,

pomešan sa", a drugi „medu, okruţen sa". "Amid(st)" pokazuje samo poloţaj; "among(st)", naprotiv, pokazuje aktivan odnos, kao naprimer, u prijateljstvu,drugarstvu, neprijateljstvu i sl. Ponekad se oni razlikuju i u tome što se „amid(st)" neupotrebljava za stvari iste vrste, dok se "among(st)", naprotiv, upotrebljava. Takokaţemo "among friends" (meĊu prijateljima), ali moţemo takoĊe reći "among

enemies" kad mislimo na odnos, i „amid enemies" kad mislimo na razne vrsteneprijateljstava.

Napomena: "Amid" se upotrebljava više u poeziji, a "amidst" u prozi.

A T

Predlog "at" se upotrebljava:a) ispred imena malih gradova ili sela, ili kad govorimo o nekom uda- ljenom

mestu bez razlike na veliĉinu. Medutim, ĉesto se u sliĉnim sluĉajevima Hpotrebljava predlog "in"; zato se upotreba predloga "at" uglavnom svodi na to kako gledamo nasvaki pojedini sluĉaj. Ako govorimo o nekom selu i ne nalazimo se u njemu, onda seupotrebljava "at"; meĊutim, kad govorimo o malom mestu ili selu u kom se

trenutno ili stalno nalazimo, onda dolazi uz njega predlog "in":

My uncle lives at Rakovica. Moj ujak stanuje u Rakovici (onajkoji govori stanuje negdedrugde).

We have got a new bookshop in Rakovica. Mi (tj. stanovnici) dobili smo novu

knjiţaru u Rakovici. Isto tako "at" se upotrebljava kad govorimo o nekom manjem mestu ili selu u

geografskom smislu; "in" se, naprotiv, upotrebljava kad govorimo0 poznatom prostoru u obiĉnom smislu:

We arrived at Liverpool by ship. U Liverpul smo stigli brodom.

There are few rich men in this village. Malo ima bogatih ljudi u ovom selu.

"At" se ponekad moţe upotrebiti za velika mesta, koja se nalaze jakt daleko od

onoga koji govori. U protivnom se upotrebljava "in". Tako, Ame- rikanac moţe dakaţe za Paris "at Paris", a Francuz ^in Paris".

b) da oznaĉi taĉan, pribliţan ili neodreĊen poloţaj ili mesto, kako u bukvalnom

tako i u'prenosnom smislu:

Look at that p^cture! Pogledaj onu sliku!

He threw a stone at him. Bacio je na njega kamen.

1 am surprised at your behaviour . IznenaĊuje me tvoje ponašanje. c) ispred imena poznatih, ĉuvenih kuća, zgrada, palata, pozorišta i sl.:

"The Third Mani(

is running at the einema ,,Treći ĉovek" se daje u bioskopu 4

'Belgrade". „ Beograd ".



We were at the British Museum yesterday. Juĉe smo biliu Britanskom muzeju.

d) za jednu odreĊenu taĉku vremena (sat, minute, sekunde): The train leaves

at 3 o'clock. Voz polazi u tri sata.e) za neodredeni vremenski period koji traje izvesno vreme:

We shall come at noon, to be sure. Mi ćemo doći u podne, budi siguran.

Is this restaurant open at night? Je li ovaj restoran otvoren noću?

BELOW, BENEATH, UNDER(NEATH)

"Under" je po smislu suprotan od "over", a "below" od "above". Tako"under" oznaĉava da je neki predmet neposredno ispod drugog predmeta i da gadodiruje. Naprotiv, "be!ow" oznaĉava da je jedan predmet udaljen od drugog kada

na njega gledamo odozgo:The bathrocm is under the kitchen. Kupatilo je ispod kuhinje. The sun is already below the horizon. Sunce je već zašlo za horizont.

"Beneath" i "below" mogu u prenosnom smislu da oznaĉe da je nešto(dogaĊaj, radnja, situacija), ispod neĉijih mogućnosti, stanja, dostojanstva, i sl.:

He is beneath your notice. On nije vredan vaše paţnje. That mirriage is below his rank. Taj brak je ispod njegovog

dostojanstva.

BY, THROUGH, WITH

"By" se upotrebljava da izrazi vršioca radnje, "through" posredstvo, ■zrok iliuslov, "with" sredstvo. "By" se obiĈno odnosi na lica, "with" na stvari, a ,,-

through" se moţe odnositi na jedno ili drugo:

The road having been impassable through Pošto je drum usled dugog neupo- long disuse, a way was opened . by trebljavanja postao neprolazan, pioneers with axes.

pioniri su sekirama prokrĉili prolaz.

"By" se moţe primeniti na sve što se uzima kao sauĉesnik radnje-.iliA kretanja:\\

The m?tal was coroded by the acid. Metal je bio nagrizen kiselinom.Skill is gained by practice. Veština. se veţbom posti^e. N a p o m e n a : » B y « se ĉesto pogrešno zamenjuje sa »with«. U sledeĉcm primeru pogresna .zamena ovih dvaju predloga dovodi do menjanja smisla.



216

They were displeased by the election o Bili su nezadovoljni izborom dru- another chairman. gog pretsednika.

They were displeased with the election of another chairman.

U prvoj reĉenici "by" se odnosi na radnju izbora kojom oni nisu bili zado- voljni, au drugoj "with" oznaĉava nezadovoljstvo zbog toga što je izabran ĉovek koji ininije po volji.

"By" se ponekad upotrebljava uz neke glagole radi bliţeg oznaĉavanja. Ovosu najĉešći glagoli: call (zvati), know (znati), measure (meriti), perceive {shvatiti), see (videti), seem (izgledati), take (uzimati), understand (razumeti), itd:

I judge by her dress that she is poor. Po haljini sudim da je siromašna. I saw by his glance that he was a rogue. Po njegovom pogledu sam pri-

metio da je lupeţ.

FROM, OF

Ova dva predloga se ĉesto pogrešno zamenjuju. "From" se upotrebljava da pokaţe da se materija od ĉega je nešto napravljeno promenila i da više nije u svomprvobitnom stanju. "Of", naprotiv, pokazuje da je materija ostala nepromenjena:

Bread is made from flour. Hleb se pravi od brašna. The table is made of wood . Sto je napravljen od drveta.

I N, O N

"In" se upotrebljava da pokaţe da je nešto u nepokretnom stanju u prostoru

koji je, ako ne potpuno a ono većim delom, zatvoren sa svih strana. "On" se,naprotiv, upotrebljava da pokaţe da nešto ima neposredan dodir sa površinom koja je otvorena ili nezaklonjena:

The plane is in the sky. Avion je na nebu.

The 'train is in the station. Voz je u stanici.

There is a bus on the road. Na putu se nalazi jedan autobus.

The book is on the table. Knjiga je na stolu.

U prenosnom smislu "in" oznaĉava ukljuĉivanje u neki pojam ili sliĉno, ali saistom osobinom kao i u bukvalnom smislu. "On" se u prenosnom smislu

upotrebljava da oznaĉi stanje ili uslov neke duševne radnje:

Is there anything in it, then? Ima li onda nešto u tome?

He is on my side. On je na mojoj strani.

Osim toga "in" se upotrebljava; a)

ispred imena zemalja, jezika:

In Yogouslavia, in England, in Portugai; in Serbian, in English, itd. b) ispred godišnjih doba i godina:

In the spring, in autumn, in the year 1955, in 1789, itd.

c) ispred imena velikih gradova, vaţnih centara i metropola, itĊ. (Vidi "at"):



217

He has been in Beigrade for six years. Ţivi u Beogradu već šest godina.

d) kao deo priloške oznake koja pokazuje izvesno duţe trajanje: in the morning (ujutru), in the afternoon (popodne) itd.

Predlog "on" se još upotrebljava: a) sa odreĊenim ĉlanom uz imena reka, mora, okeana i jezera:

London iies on the Thamss. London leţi na Temzi.

b) kad govorimo o odreĊenom danu u nedelji ili mesecu, a ne mislimo nanjegovo trajanje: on Sunday (u nedelju), on Saturdays (subotom)j on the Ist of

January (prvog januara), itd.

TO, TILL, INTO

Predlog "to" se upotrebljava da pokaţe kretanje s jednog mestar na drugo:

We came to schooi at 1 o'clock. Došli smo u školu u 7 sati. Ponekad se "to" upotrebljava da oznaĉi udaljenost u prostoru:

We walked to the river and back . Šetali smo se do reke i natrag.

Predlog "till" se upotrebljava da oznaĉi vremenski razmak.

I shail stay there till hext month. Ostaću tamo do sledećeg meseca.. Predlog "into" pokazuje pravac, neposredno kretanje ili pretvaranje vt nešto,

tendenciju, mesto opredeljenja za razliku od "in" koji oznaĉava mirovanje:

Did you throw the stone into the water? Je si li bacio kamen u vodu? ali: A iarge stone Iies in the water. Veliki kamen leţi u vodi. He went into the classroom. Ušao je u uĉionicu. It is rather difficult to translate mtoEnglish. To je priliĉno teško prevesti nai

engleski.

FOR, AT

Kada se govori o cenama razne robe, onda se "for" upotrebljava za stvarnu

cenu izraţenu u novcu, dok se "at" upotrebljava kad odreĊena suma nije pomenuta, već se govori o ceni uopšte:

I bought a book for 100 Dinars. Kupio sam knjigu za 100 dinara. I cannot buy it at such a price. Ne mogu da je kupim po toj ceni.

MeĊutim, kad posle cene dolazi mera ili teţina neke robe, onda se "at" moţeupotrebiti sa iznosom izraţenim u novcu:

The cloth was sold at 3000 Dinars a meter. Štof se prodavao po 3000 dinara

metar.

SINCE, FOR, FROM

Predlog "for" dolazi ispred reĉi ili izraza koji pokazuju trajanje nekogvremenskog razmaka, i ĉesto se moţe izostaviti. On se upotrebljava skoro uz svakoglagolsko vreme izuzev prostog sadašnjeg vremena:



218

/ have been here (for) two years. Ovde ţivim već dve godine.

Predlog "since" se upotrebljava kad govorimo o jednoj odreĊenoj taĉkl vremena

u prošlosti koja se nastavlja do sadašnjeg trenutka. Upotrebljava se samo sa sadašnjim

prošlim i davnoprošlim vremenom:

He has been here since 4 o'clock . Ovde je već od 4 sata. /

Predlog "from" moţe takoĊe da oznaĉi odreĊenu taĉku vremena, ali posle njega mora da dode "to" ili "till":

My mother has been ill from last Monday Majka je bila bolesna od prošlog till today.ponedeljka do danas.

IN, WITHIN

Predlog "in" upotrebljava se za neki vremenski razmak u budućnosti u smislu

"posle završetka neĉega". "Within" se, naprotiv, upotrebljava u znaĉenju "pre kraja

neĉega":

The train will arrive in an hour. Voz će stići za jedan sat (ili posle). The train will arrive within an hour. Voz će stići za jedan sat (tj. u

toku jednog sata).

MESTO PREDLOGA

Sam naziv ove vrste reĉi kazuje da je mesto predloga ispred reĉi koje oznaĉava,tj. imenica ili zamenica:

The book is on the desk. Knjiga je na klupi.She will take care of him. Ona će se brinuti o njemu.

Predlog doĊe na kraj reĉenice:

a) kad se odnosi na odnosnu zamenicu, bilo da je ona upotrebljena iliizostavljena, ili je pak pretstavljena sa "as" ili "that":

This is the rocm that I slept in. Ovo je soba u kojoj sam spavao.This is the room I slept in.

b) kad se odnosi na upitnu zamenicu:

Who did you give it to? Kome ste to dali?

c) u trpnim reĉenicama sa onim glagolima koji sa predlogom postajn prelazni:

I will look into tfre matter. Ja ću razmotriti tu stvar. The matter will be looked into. Ta će se stvar razmotriti.



219

S V E Z E(Conjunctions)

Reĉi koje povezuju jednu reĉenicu sa drugom da bi je

proširile, ili koje povezuju delove govora iste ili sliĉne vrste, nazivaju ses v e z a m a:

You may not go outunti\your work is done. Ne moţeš da izaĊeš dok ne za- vršiš posao.

He is honest and poor. On je pošten i siromašan.

U prvom primeru sveza "until" povezuje reĉenice "you may not go out" i "your

work is done". U drugom primeru sveza "and" povezuje prideve "honest" i "poor". Kad vezujemo dve reĉi pomoću sveze, one su obiĉno iste ili sliĉne vrste reĉi.

Tako, one povezuju imenicu sa zamenicom, glagol sa glagolom, pridev sa pridevom iliglagolskim prilogom ili pridevom, prilog sa prilogom ili priloškim izrazom, i najzad predlog sa predlogom:

John and I went to school at seven d'clock. Jovan i ja smo otišli u školu u sedam sati.

She sat down and wept. Ona je sela i zaplakala se.The plane flew into and through a cloud. Avion je ulazio i izlazio iz oblaka. He returned happy and smiling. Vratio se srećan i sa osmehom.

Kod vezivanja reĉenica ĉesto će se upotrebljavati tzv. vezivni ili odnosni prilozi, kao: whether (da li), when (kada), whence (otkud), where (gde), how (kako), i why (zašto), a koji su delimiĉno prilozi, a delimiĉno sveze. Kada oni oznaĉavaju glagol iziste reĉenice pokazujući mesto, vreme, naĉin ili sl. jedne radnje, onda su oni prilozi.MeĊutim, kada vezuju reĉenice, onda su sveze.

Ĉesto se pogrešno zamenjuju sveze sa ostalim prilozima, predlozima ili bilokojom drugom vrstom reĉi. Do zabune neće doći ako vodimo raĉuna0 tome kakvu sluţbu vrši pojedina reĉ u reĉenici. Ako vezuje reĉ ili reĉe - nicu sadrugom reĉi ili reĉenicom, onda je to sveza. Ako pokazuje u kakvom odnosu stoji jedna reĉ prema drugoj ili kakvo dejstvo ima nad njom, onda je to predlog. I najzad,ako oznaĉava neku drugu reĉ, onda je prilog. Evo nekoliko primera:

1 will come after you have dined (Sveza). Doći ću pošto ruĉate. / will come

after dinner (Predlog). Doći ću posle ruĉka.

I will come a few days after (Prilog). Doći ću nekoliko dana posle.

ZNA ENJE



220

He went away before he had dined (Sveza). Hewent away before dinner (Predlog). I havenever seen him before (Priiog).

Wait till I return (Sveza). Wait here till sunset (Predi.) etc.

Otišao je pre nego što je ruĉao,Otišao je pre ruĉka. Nikad ga prenisam videć.

Priĉekaj dok se vratim. Ĉekajovde do zalaska sunca, itd.

________ Sveze mogu da imaju sledeće oblike: t

a) proste, koji se sastoje samo od izvorne reĉi: and (i, a), but (ali), that (da), since (od), for (jer), itd.

b) pravljene, koji su postali spajanjem raznih delova govora u jednu reĉ:otherwise (inaĉe), nevertheless (ipak), whereas (dok), therefore (zato), itd.

c) sloţene, koji su nastali zdruţivanjem raznih vrsta reĉi, praveći na taj naĉin

izraze koji su u sluţbi sveza: on the contrary (naprotiv), so that (tako da), as long as (dok), for that reason (zato), itd.

d) glagolske, koji su postali od glagolskog priloga sada šnjosti ili glagolskog prideva prošlosti: owing to (usled), provided (ako), itd.

e) uzajamne, koji dolaze u parovima: both... and ( i . . . i ), either... or (ili...ili), neither.. . nor ( n i . . . niti), itd.

________ U pogledu uloge u reĉenici, sveze delimo na dve glavne skupine :

a) uporedne sveze (Co-ordinative Conjunctions). Tu spadaju slcdeće sveze: sastavne (and, both... and, further, neither... nor, not only but itd.), rastavne (or,else, otherwise, itd.), suprotne (but, again, yet, only, however, nevertheless, itd.) zakljuĉne (therefore, consequently, itd.).

b) zavisne sveze (Subordinative Conjunctions). Tu spadaju: namerne (that, so

that, in order that), vremenske (when, until, since, as long as itd.) uzroĉne (as,because, since, for, itd.) pogodbene (if, unless, whether, provided, itd.) i dopusne

(though, although, itd.).

UPOTREBA

Ovde će biti govora o nekim grupama najĉešćih sveza koje usledsliĉnosti znaĉenja redovno stvaraju poteškoće prilikom upotrebe kako kod poĉetnikatako i kod onih koji su već poodmakli u poznavanju jezika.

AS (I SLOŢENICE), BECAUSE, FOR, SINCE

Od ovih uzroĉnih sveza "because" je najneposrednija i najpotpunija u izraţavanju uzroka. "Since", koja prvenstveno oznaĉava redosled u vremenu,izraţava takoĊe redosled u nizu uzroka, prirodno posredovanje uzroka i posledicu.

"As" izraţava nešto što je sliĉno, podudarno ili jednako. "Since" je blaţe od



221

"because", "as"je opet blaţe od "since". I jedna i druga mogu da izraze uzrok ispredglavne reĉenice. Tako moţemo da kaţemo:

Since (ili "as") you are going, / will Pošto idete, ja ću vas pratiti. accompany you.

Ĉesto je jedna reĉ blaţa i umerenija i sadrţi manje usiljenosti. Tako je u reĉenici:

As you request it, I will com?. Ja ću doći pošto ti to zahtevaš. nemoguće upotrebiti "because"

"For" je priliĉno nestalna sveza i ponekad je potpuno ista kao "because". Ipak, "for" ĉešće izraţava neki nagoveštaj ili sugestiju i ukazivanje više nego uzrok ili povod. Zbog toga u reĉenici:

Jt is morning , for the birds are singing. Jutro je jer ptice pevaju.

nemoguće je upotrebiti "because", jer ne izraţavamo nikakav uzrok, već nagoveštajili ukazivanje.

Sveza "inasmush as" (ukoliko) je formalan izraz i znaĉi „taĉno toliko i ništaviše". Sinonim "for asmuch as" jc zastarela sveza i nije više u upotrebi u modernom jeziku.,

Inasmuch as the debtor has no property, I Ukoliko duţnik nema svojine, abandon theclaim. odustajem od potraţivanja.

"As" moţe da bude vremenska sveza:

What was it that so fascinated the young Šta je to toliko opĉaralo mladog student , as he stood by the river shore? studenta, dok je stajao pored

obale reke?

Kao sveza poreĊenja "as" stoji sa prilogom "as" da bi bliţe oznaĉio pridev ili prilog: as fast as (brz kao), as tall as (visok kao), as easily as (lako kao). Ovo drugo

"as" je sveza, a ne predlog i zbog toga posle nje ne dolazi predmet u ĉetvrtom padeţu:

He is as tall as / (am tall). Iste je visine kao i ja.

B U T, A N D

"But" je sveza suprotnosti koja polazi od obiĉnog suprotstavljanja do potpunogodricanja:

/ am willing to go, but content to stay. Voljan sam da poĊem, ali bih i rado ostao.

He is not an honest man, but a villain. On nije pošten ĉovek, već lupeţ.

U prvom primeru "but" znaĉi ,,s druge strane, u drugu ruku", tj. blaţi oblik suprotstavljanja. MeĊutim, u drugom primeru "but" znaĉi „naprotiv" ili drugimreĉima potpuno odricanje.



222

"But" se ne moţe ni u kom sluĉaju uzeti kao potpun sinonim sveze "and". Pomoću "and" dodajemo u reĉenici reĉi sliĉnih osobina, a pomoću "but" dodajemoreĉi suprotnih ili razliĉitih osobina, tako u reĉenicama:

He was a brave and tender man. Hewas brave but tender.

Bio je hrabar i neţan ĉovek.Bio je hrabar ali i neţan.

znaĉenje sveze menja smisao. U prvoj se reĉenici pod "brave and tender"

podrazumeva da je neţnost prirodna i svojstvena hrabrosti, a u drugoj "brave but

tender" pokazuje da hrabrost i neţnost nisu uvek povezane. Sveza "and" moţe pored gornje osobine da izraţava takoĊe i nameru ili

posledicu, kao u sledećem primeru:

Try and do your duty. Pokušaj i uĉini svoju duţnost.

Go and bring my hat. Idi i donesi mi šešir.

Ovakve reĉenice mogu da izraze tesno povezivanje dveju radnji: nameru i posledicu koje pripadaju više glagolima "to try" i "to go" nego svezi "and", kojaipak zadrţava svoju moć vezivanja. MeĊutim, "and" se moţe upotrebiti kao ĉestazamena prilogu "to" i neodreĊenom naĉinu, tako da umesto "try and do" ili "go and

bring" moţemo reći "try to do" ili "go to bring", u kom sluĉaju "and" preuzima nasebe smisao namere ili posledice.

Sveza "except" je naglašenija od ,,but".

BOTH... AND, (N)EITHER... (N)OR, NOT ONLY.. . BUT ALSO

Kod ovih sveza naroĉitu paţnju treba obratiti da reĉi koje se s njima povezuju

budu iste vrste. Tako, ako posle prve uzajamne sveze dolazi pridev, posle druge svezemora takode da doĊe pridev; ako posle prve sveze dolazi imenica, posle druge takoĊeredovno dolazi imenica, itd. Opšte pravilo glasi: posle svake uzajamne sveze dolaziista vrsta reĉi — a ĉesto i ista reĉ.

Kod "both... and" treba paziti da reĉ ili reĉi povezane — ovim svezamamoraju se ponoviti posle svake ili izvući i staviti ispred "both". Tako mo- ţemo dakaţemo:

Both for eating and for drinking.

ili

For both eating and drinking.

ali nikako

Both for eating and drinking.

Both the hall and the kitchen were lighted. I pretsoblje i kuhinja su bili osvetljeni.

ali ne:Both the hall and kitchen were lighted.

zato što se reĉi koje dolaze posle sveza razlikuju po obliku (drugi oblik nema ĉlana

"the") i pored toga zbog izostavljanja ĉlana ĉine celinu. Otuda je "and" u ovomsluĉaju obiĉna sastavna sveza, a ne uzajamna sa "both".

Kako za jelo tako i za piće.



223

Posle "either" nikad ne dolazi "nor" kao uzajamna sveza, a posle "neither" nikad ne dolazi "or", već svaka od njih mora u celini da bude ili potvrdna ("either...

or") ili odriĉna ("neither... nor"). Glagol je u potvrdnom ili odriĉnim oblilcu sa

"either.. . or", a samo potvrdan sa "neither... nor".

He is either biind or deaf. Ili je slep ili gluv. He is not either biind or deaf. (naglaš.) Niti je slep niti gluv. He is neither biind nor deaf Niti je slep niti gluv.

"Not only... but also" su naroĉito komplikovane uzajamne sveze uglavnomzbog toga što one više nego ostale navode na kršenje osnovnog pravila, da poslesvake uzajamne sveze mora da doĊe ista vrsta reĉi:

He wrote not only to the secretary but also Pisao je ne samo sekretaru već to the president (a ne: He not only... itd). i pretsedniku.

U Z V I C I

(Interjections or Exclamations)

Vrste reĉi kojima izraţavamo osećaje, osećanja, uzbuĊenja ili strasti, nazivajuse u z v i c i m a.

"Oh! I f s outl" saici the clentist . ,,Oh! IzvaĊen je!" reĉe zubar.

Uzvici se razlikuju od ostalih vrsta reĉi zato što oni nemaju nikakvu vaţnusluţbu u reĉenici, tj. ne pomaţu u pravljenju reĉenice kao što rade ostale vrste reĉi.Ako se uzvik nade u sredini reĉenice, on nije povezan sa nijednom reĉi niti isprcdniti iza njega. Ĉesto se on i ne pojavljuje u reĉenici, već stoji sasvim sam, kao: Oh!,ah!, pooh!, alas!, itd. Ovo su samo glasovi koji sluţe za uzvikivanje. Tako ako ureĉenici:

My son, alas! is dangerous!y ill . Jaoj! sin mi je jako bolestan.

izostavimo reĉ "alas", znaĉenje se reĉenice niukoliko ne menja. Svaka druga reĉima svoju sluţbu u reĉenici. "My" oznaĉava imenicu "son", "son" je podmetglagola "is", "dangerously" je prilog koji oznaĉava pridev "ill", itd. Medutim, reĉ

"alas" ne odnosi se i ne oznaĉava ništa i moţe se izostaviti, a da ne promeni iliošteti smisao ili sastav reĉenice.

Ponekad se uzvici upotrebljavaju da bi se obratila neĉija paţnja, kao naprimer "Hallo" i sl.

Po obliku uzvici su proste reĉi. Grupe reĉi, kao "How avvfull!" nisu . uzvici,već nepotpune reĉenice ĉiji podmet i prirok nisu izraţeni. Isto tako nisu uzvici

oblici zapovednog naĉina, kao "Come!" ili "Hark", ovo su pot- pune reĉenice ĉiji podmeti takoĊe nisu izraţeni.



224

R E Ĉ E N I C E

(Sentences)

Niz ili grupa reĉi, koje imaju potpuno znaĉenje i izraţavaju potpunu misao, naziva ser e ĉ e n i c o m :

/ m?t your brother ii the train. Sreo sam u vozu tvoga brata. He ccm? to see the boat. Došao je da vidi ĉamac.

John and his brother set off on horse. Jovan i njegov brat odjahali su na konju.

Tako se reĉenicom izraţava potpuna misao bilo da ona izraţava

tvrdnju, pitanje, zapovest ili uzvikivanje:

The cow lies on the grass. Krava leţi na travi.(tvrdnja)Wili the sun rise at six? Rada li se sunce u šest? (pitanje)

Move a little faster. Pokreni se malo brţe.(zapovest)What a dark night it is! Kako je mraĉna noć!

(uzvikivanje)

Uopšte uzevši, reĉenica se sastoji od: podmeta (Subject),

priroka (Predicate), predmeta (Object) i raznih dodataka.

placed the dish on the table(prirok) (predmet) (dodatak mesta)

a) PODMET (Subject)

U reĉenici bilo da ona izraţava tvrdnju, pitanje, zapovest ili uzvik, podmet jeona reĉ koja vrši radnju. On odgovara na pitanje ,,ko ili šta?" i uvek je u prvom padeţu. Podmet takoĊe odreĊuje broj i lice glagolskog oblika:

My brother never eats meat. Moj brat nikad ne jede meso.The mouse steals food. Miš krade hranu. The hammer was ieft on the doorway. Ĉekić je ostao na pragu.

U potvrdnim reĉenicama podmet dolazi na prvom mestu, tj. ispred priroka. U

upitnim reĉenicama, usled inverzije, njegov poloţaj je izmenjen, tako da on dolazi posle priroka. U zapovestima se ĉak i ne pojavljuje, već se uvek podrazumeva kaozamenica drugog lica "vou".

SASTAV

My mother(podmet)



225

Podmet moţe da budeimenica, zamenica, neodreĊeni naĉin ili glagolska imenica:

The letter never reached m^. Nikad mi nije to pismo stiglo. He was taken very ill. On se jako razboleo. To do this is very easy. Ovo je vrlo lako uĉiniti. Seeing is believing. Videti znaĉi verovati.

Kao dodatak podmetumoţe da posluţi druga imenica (apozicija), pridev (atribut) ili neki izraz.

Mr. Brown, the teacher, lives in our neighbourhood.Bad men hide their faults. Nepošteni ljudi skrivaju greške. A man convinced against his will is of Ĉovek ubeĊen protiv svoje volje the sam2

opinion still. još uvek je istog mišljenja.

b) PRIROK (Predicate)

Onaj deo reĉenicc koji izraţava radnju podmeta naziva se prirok. On sesastoji od glagolskog oblika, koji je glavni deo, i od dodatka:

The ball is floating. The results werepublished. The horse has become

very tired. That ring was of much

value.

Lopta pliva.Rezultati su bili objavljeni.Konj se jako umorio.Prsten je bio od velike vrednosti.

MeĊutim, kad je u priroku neprelazni glagol koji ne zahteva nikakav dodatak,

onda je taj glagol jedini deo priroka:

The hogs grunt. Svinje grokću. A boy runs. Deĉak trĉi.

Glagolski dodaci su: komplement i priloške oznake. Reĉ ili grupa reĉi koje upotpunjavaju smisao delimiĉno izraţen gla - golom,

naziva se komplement glagola. Glagol koji zahvata komplement moţe biti prelazanili neprelazan:

The jury declared the accused to be Porota je izjavila da je optuţeniinnocent. nevin.*

The manuscript was of great importance. Rukopis je bio od velike vaţnosti.

(U ovoj reĉenici komplement pomaţe glagolu da kaţe nešto podrobnije o predmetu izato se naziva predmetski komplement (Objective Complement). U drugoj reĉenicikomplement upotrebljava podmet i zato se naziva pod- metski komplement

(Subjective Complement).

G. Braun, nastavnik, stanuje unašem susedstvu.

Drvo pada. Je li drvo blizu zida? Idi do onogdrveta! Kako je velikodrvo!

The tree falls. Is the tree near the wall? (you) Go to that treel What a big tree it is!



226

Najosnovniji oblici priloških oznaka su sami prilozi, koji su, prema ranijeiznetom objašnjenju, reĉi koje upotpunjuju i proširuju znaĈenje reĉi sa kojima su povezane (u ovom sluĉaju sa glagolom). MeĊutim, istu tu ulogu mogu da vrše priloški izrazi, koji pored pojedinaĉnih priloga saĉinjavaju razne priloške oznakemesta, vremena, uzroka, naĉina, itd. Kada se prilog ili takvi priloški izrazi odnosena liĉne glagolske oblike (Finite Verbs), onda $c oni nazivaju priloškim oznakama:

Who is plciying in the park? Ko se igra u parku? He arrived in the morning. Stigao je ujutru. My friends ahvays com? on Sundav. Moji prijatelji uvek dolaze ne-

deljom.

N a p o m e n a : Slaganje podmeta i priroka. Podmet i prirok moiaju uvek biti u istom licu i br oj u. Po red ov og os novnog pr av il a tr eb a vo di ti ra ĉuna i o ne kim po se bn im pr av il imaslaganja podmeta i priroka:

a) Kad su dva ili više podmeta u jednini povezani svezom "and", glagol u

priroku je uvek u mnoţini:

The boy and ihe girl (= they) were upset. Deĉak i devojĉica su bili uzne-mireni.

John and I ( = we) have ccme together. Jovan i ja smo došli zajedno. John cind you( — you) were both there. Jovan i ti ste bili tamo.

b) Kad dve imenice povezane sa "and" oznaĉavaju jedno lice ili stvar,

ili treba da izraze jedan pojam, i podmet je po smislu u jednini, onda je takode iglagol u jednini:

A carriage and pair has just entered the KoĈija upregnuta u par konja je yard . upravo ušla u dvorište.

The poet and statesman is dead . Umro je pesnik i drţavnik.

(imenice "carriage" i "pair" izraţavaju jedan pojam, tj. kola sa zapregom od dvakonja, a ne dva predmeta, pa je zato glagol u jednini. "Poet" i "statesman" je istolice, i podmet je u jednini; zato i prirok mora biti takoĊe u jednini).

MeĊutim, kada bi u drugoj reĈenici ponovili ĉlan ispred imenice . "statesman", videlo bi se odmah da se radi o dvema razliĉitim liĉnostima (jedno je pesnik, drugo jedrţavnik), i zato se u takvim sluĉajevima pnrok stavlja u mnoţinu:

The poet and the statesman are dead. Umrli su i pesnik i drţavnik.

c) Kada zbirna imenica oznaĉava skup lica ili stvari uzetih kaocelina, glagol

u priroku je u jednini. Ali, kad se misli na svaku pojedinu liĉnost ili stvar odvojeno,glagol je u mnoţini:

The jury consists of twelve persons. Porota se sastoji od dvanaest lica.The jury were divided in their opinion. Porota je bila podeljena u mi-

šljenju.d) Kada je dve ili više imenica u jednini povezano sa "either... or ili

"neither... nor", glagol u priroku je takoĊe u jednini:

Either you or your brother is blamed for Tebe ili tvog brata treba za to this.prekorevati.



227

Neither he nor she was present at the Ni on ni ona nisu bili prisutni meeting. sastanku.

e) Kada je podmet sastavljen od imenica ili zamenica koje nisu u istom licu, a povezane su sa "or, nor", onda se glagol u priroku slaţe sa poslednjom pomenutom

reĉi u podmetu; meĊutim, radi boljeg i taĉnijeg razumevanja, bolje je ponovitiglagolski oblik uz svaki podmet:

Either John or I am to get the prize. Ili Jovan ili ja treba da dobijemonagradu.

ili Either John is to get the prize or I am. Ili Jovan treba da dobije nagradu

ili ja.

f) Kada je jedan deo podmeta u jednini povezan sa "or, nor" sa drugim

delom koji je u mnoţini, onda podmet u mnoţini treba staviti odmah do glagola,tako da bi i glagol u priroku bio takoĊe u mnoţini:

Neither the book nor the notebooks are in Ni knjiga ni sveska nisu u the desk.

klupi.

g) Kada posle "each, either, neither" dolaze imenice ili zamenice, glagol jeuvek u jednini:

Each of these boys has a ball. Svaki deĉak ima po jednu loptu.

h) Dve ili više reĉi u jednini u podmetu povezane sa "as well as", imajuglagol u jednini:

A pen as well as a pencil was left on the Pero i olovka su ostali na prozoru. window- siIL

i) Kad se reĉi u podmetu povezane sa "as well as" razlikuju u broju ili licu, ili u jednom i drugom, onda glagol u priroku stoji u onom broju i licu one reĉi koja je prva pomenuta u podmetu:

My friends as well as I were at the meet- Moji prijatelji i ja bili smo na ing. sastanku.

/ as weii as they was late. I ja i oni smo bili zakasnili.

j) Kada deoni pridev oznaĉava dve ili vise reĉi u jednini u podmetu, onda glagol takoĊe dolazi u jednini:

Every leaf, every twig, every drop of water Svaki list, svaka granĉica, svaka teems with life. kap vode prepuna je ţivota.




228

c) PREDMET (Object)

Ona reĉ (ili reĉi) u reĉenici na kojoj se vrši glagolska radnja, naziva se

predmetom. Ima glagola koji uzimaju dva predmeta — jedan, koji izraţava stvar prema kojoj je glagolska radnja usmerena, i drugi, koji izraţava lice ili lica kojima

ili za koje se glagolska radnja vrši. Prvi se zove direktni predmet (Direct Object), ion je uvek u ĉetvrtom padeţu; drugi se zove indirektni predmet (Indirect Object), ion je uvek u trećem padeţu (vidi treći i ĉetvrti padeţ).

My father teaches English. Moj otac predaje engleski.

My father teaches us English. Moj otac* nam predaje engleski.

I sent him a parcel. Poslao sam mu paket.

Ostale vrste predmeta su:

a) Zadrţani predmet (Retained Object). Glagol koji u radnom stanju uzimadva predmeta, moţe obiĉno u trpnom stanju da zadrţi jedan ili drugi; otuda se taj predmet naziva zadrţani:

Mr. Brown teaches me English. English is

taught me by Mr. Brown. I am taught

English by Mr. Brown.

MeĊutim, ponekad se dešava dadirektni predmet stavljen posle glagola u radnom stanju, ne moţe se zadrţati posleistog glagola u trpnom stanju:

They brought me a chair. Doneli su mi stolicu.

A chair was brought me. Stolica mi je bila doneta.

(Ali, skoro je nemoguće reći "I was brought a chair") (direktni predmet). Da li se jedan direktni predmet posle glagola u trpnom stan ju moţe zadrţati ili ne moţe,zavisi od specifiĉnosti i duha jezika. Naprimer, moţemo reći "I was given a book

for my birthday" (Dobio sam knjigu za roĊendan), ali se ipak ne moţe dati nikakvo pravilo zašto se direktni predmet moţe zadrţati posle nekih gla gola, a ne poslesvih.)

b) Povratni predmet (Refiexive Object). Kada se povratna zamenica stavljena posle glagola odnosi na isto lice kao podmet, onda se ona naziva povratnim

predmetom. Takvi su predmeti, meĊutim, vrlo retki:

He kept himself separated from the world. Drţao se odvojeno od sveta.

c) Srodni predmet (Congate Object). Kada neprelazni glagoli imaju predmetkoji je imenica sa istim ili srodnim znaĉenjem kao glagol, onda se taj predmetnaziva srodnim. On moţe da bude izraţen ili da se podrazumeva:

My grandmother lived a long life. Moja baba je dugo ţivela. The partisans fought their best (fight ). Partizani su se borili što su bolje

mogli.

G. Braun mi predaje engleski.



229

VRSTE I OBLICI

U engleskom jeziku treba razlikovati tri reĉeniĉna oblika:

a) Reĉeniĉni izraz (Phrase),

b) Zavisnu reĉenicu (Clause) i

c) Samostalnu reĉenicu (Sentence).

A) REĈENlCNI IZRAZ (Phrase)

Reĉeniĉni izraz je grupa reĉi koja u sebi ne sadrţi nikakav prirok, bilo izraţenili koji se podrazumeva. Prema tome on ne moţe sadrţavati ni jedan liĉni glagolskioblik (Finite Verbs), i zato, iako reĉeniĉni izraz ima svoj smisao, on ne moţe daizrazi potpunu misao, već uglavnom sluţi u svrhu upotpu - njavanja izvesnih reĉi u

reĉenici, otprilike onako kao što to ĉine pridevi ili prilozi. Tako u reĉenicama: He passed by in a hurry. Prošao je uţurbano.

The cheque arrived in time. Ĉek je prispeo na vreme.

I have called on for several times. Navraćao sam nekoliko puta.

"in a hurry", "in time'% i "for several times" su reĉeniĉni izrazi, koji kao,naprimer, prilozi, oznaĉavaju i upotpunjuju radnje glagola "came, arrived, called

on".

Reĉeniĉni izraz moţe da poĉinje sa:

1) predlogom (Prepositional Phrase):

/ have been waiting for that letter for Ĉekao sam to pismo tri nede lje. three weeks.

That work was beyond his strength. Taj posao prevazilazio je njegovu snagu.

2) neodreĊenim naĉinom (Infinitive Phrase):

/ want to open the door. Hoću da otvorim vrata.

The boy searched the place to find the ball. Deĉak je pretraţio mesto da bi našao loptu.

3) glagolskim prilogom sadašnjosti ili trpnim pridevom prošlosti (Par- ticipialPhrase):

Having lived a careful life, he lived up Pošto je ţiveo briţljivo, doţiveo je till sixty. šezdeset godina.

Taking his son home, he was angry. Vodeći sina kući, bio je besan. B) ZAVISNA REĈENICA (Clause)

Iako se zavisna reĉenica smatra skupom reĉi koji se takoĊe sastoji od podmeta i priroka, ona ipak ne moţe da izraţava potpunu misao, te liĉi na reĉenicusamo po sastavu. Prema tome, ona nema ni potpunu ni samostalnu misaonu celinu,već je deo koji ima odredenu ulogu u jednoj duţoj reĉenici. Njena uloga se sastoji u



230

tome da izrazi imeniĉke, pridevske ili priloške ekvivalente, koji se prema nekoj reĉiu sloţenoj reĉenici odnose ustvari kao imenica, pridev ili prilog:

The men return to work tomorrow. Ljudi se sutra vraćaju na posao. The men return to work when the pits Ljudi se vraćaju na posao kada open. se

rudarska okna otvore.(U prvoj reĉenici "tomorrow" odgovara na pitanje "when?" i oznaĉava

glagol "return" kazujući vreme radnje. To je, dakle, prilog vremena. MeĊutim, udrugoj reĉenici umesto priloga nalazi se zavisna reĉenica "when the pits open", koja isto tako odgovara na pitanje "when?" i oznaĉava glagol "return" govorećitakoĊe o vremenu radnje. Ova zavisna reĉenica nema potpun smisao i ne moţesamostalno stajati i sliĉno prilogu "tomorrow" poprima njegovu ulogu, pa se zatonaziva priloška zavisna reĉenica.)

Tako, s obzirom na ulogu zavisnih reĉenica da izraţavaju imeniĉke, pridevskeili priloške ekvivalente koji se prema nekoj reĉi u sloţenoj reĉe - nici odnose kaoimenice, pridevi ili prilozi, delimo ih na:

a) imeniĉke zavisne reĉenice (Noun Clauses) b) pridevske zavisne reĉenice (Adjectival Clauses) c) priloške zavisne reĉenice (Adverbial Clauses)

A) IMENIĈKE ZAVISNE REĈENICE (Noun Clauses)

Kada jedna zavisna reĉenica vrši ulogu imenice u odnosu na neku reĉ u drugojreĉenici, onda se ona naziva imeniĉkom zavisnom reĉenicom:

We knew the route. Bio nam je poznat put.We knew that the road led to Rakovica. Znali smo da put vodi u Rakovicu.

(U prvoj reĉenici imenica "route" je predmet glagola "knew"; meĊutim, udrugoj reĉenici "that the road led to Rakovica" je u istom odnosu prema tomglagolskom obliku i zato što ona vrši istu ulogu kao imenica "route", ona se naziva

imeniĉkom zavisnom reĉenicom. Pošto imenica moţe da ima razne uloge u reĉenici, kako u podmetu tako i u

predmetu, sasvim je ispravno što i imeniĉka reĉenica onda moţe da ima sliĉneuloge. Tako imeniĉka zavisna reĉenica moţe da bude:

1) podmet glagola:

That he will write soon is quite certain. Sasvim je izvesno da će on uskoro pisati.

2) apozicija imenici u podmetu:

The rumour that the king is sick is false. Laţan je glas o tome da je kralj

bolestan.

3) predmet glagola u glavnoj reĉenici:

No one knows when he will come. Niko ne zna kad će on doći.

4) predmet predloga:

This wiil seli for what it is worth. Prodaće se za onoliko koliko vredi.

5) komplement glagola:

This is exactly what I expected. Taĉno to sam i oĉekivao.



231

N a p o m e n a : Imeniĉka zavisna reĉenica obiĉno poĉinje sa "that" odnosnom zame nicom iliodnosnim prilogom.

B ) PRIDEVSKE ZAVISNE REĈENICE (Adjectival Clauses)

Kada jedna zavisna reĉenica vrši ulogu prideva u odnosu na neku reĉ uglavnoj reĉenici, onda se ona naziva pridevskom reĉenicom:

We m?t a reputed statesman. Upoznali smo se sa jednim ĉuve-

nim drţavnikom. We m?t a statesmin who had an interna- Upoznali smo se sa drţavnikom tional

reputation. koji uţiva meĊunarodni glas.

(U prvoj reĉenici pridev "reputed" oznaĉava predmet "statesman". MeĊutim, udrugoj reĉenipi "who had an international reputation" je u istom odnosu prema predmetu "statesman", pa zato takva reĉenica koja vrši ulogu prideva, naziva se

pridevskom zavisnom reĉenicom.)

N a p o m e n a : PridevsKe zavisne reĉcnice poĉinju odnosnom zamsnicom ili prilogom

C) PRILOŠKE ZAVISNE REĈENICE (Adverbial Clauses)

Kada jedna zavisna reĉenica vrši ulogu priloga u odnosu na neku reĉ u glavnoj reĉenici, onda se ona naziva priloškom zavisnom reĉenicom:

The mcister paid his servants fairly. Gazda je pošteno plaćao sluge.

The master paid his servants as they Gazda je plaćao sluge po zasluzi. deserved.

(koliko su zasluţili)

(U prvoj reĉenici prilog "fairly" oznaĉava glagol "paid". MeĊutim, u drugojreĉenici tu istu ulogu vrši reĉenica ,,as they deserved". Takva reĉenica koja vršiulogu priloga, naziva se priloška zavisna reĉenica.)

Priloška zavisna reĉenica ne mora samo da vrši ulogu priloga prema glagolu uglavnoj reĉenici, već ona moţe istu takvu ulogu da vrši prema pridevu ili drugom prilogu u glavnoj reĉenici.



232

Sveze kojima poĉinju priloške zavisne reĉenice nazivaju se zavisnimsvezama. Prema vrsti sveze i priloškog odnosa, priloške zavisne reĉenice delimo na:

1) naĉinske (Adverbial Clauses of Manner), koje poĉinju svezama: "as, as

much as, than", itd.:

The old man faced this ne\v disaster as Starac se našao lice u lice sa ovom you would expect him to do. novom nesrećom, onako kako

bi se i oĉekivalo.

2) vremenske (Adverbia! Clauses of Time), koje poĉinju svezama: "when,before, after, since, until, >vhile", itd.:

The pain ceased >vhen the dentist came in. Bol je prestao kad je zubar ušao.

3) mesne (Adverbial Clauses of Place) koje poĉinju svezama "where" i njenimsloţenicama:

The beggar fol!o\ved me vvherever I went. Prosjak me je pratio gde god samlsao.

4) uzroĉne (Adverbial Clauses of Reason or Cause) kojc poĉinju svezama"for, because":

He will succeed because he works hard. On će uspeti jer mnogo radi.

5) poslediĉne (Adverbial Ciauses of Result) koje poĉinju svezama "thaf' i sl.:

He u orked so hard that he was taken ill. Toliko je radio da se razboleo.

6) pogodbene (Adverbial CJauses of Condition) koje poĉinju svezama "if,

unless, although, though, except, >vhoever, whatever":

/ wi'11 clo that if / can. Ja ću uĉiniti to ako budem mogao.

Pogodbene reĉenice izraţavaju razne vrste pogodbi. Prema tome da li se

posledice jcdne pogodbe mogu ispuniti ili ne, delimo ih n a :a) stvarne pogodbcne reĉenice (Real Conditional Sentences)

b) nestvarne pogodbene reĉenice (Unreal Conditional Sentences)

A ) STVARNE POGODBENE REĈENICE (Real Conditional Sentences)

Kada se posledice jedne pogodbe u sadašnjosti ili prošlosti mogu ispuniti,onda takva reĉenica izraţava ĉinjenicu ili mogućnost i naziva s« s t v a r n a p o g o d b e n a r e ĉ e n i c a . Tada su glagolski oblici « njoj u pokaznomnaĉinu i odnos vremena je sledeći:

S a d a š n j o s t

Pogodbena reĉenica Sadašnje vreme

if I come(Videću vas ako doĊem)

Glavna reĉenica 1.Buduće vreme

I shall see you



233

2. Zapovedni naĉin Sadašnje vreme

Come to the club if you want to play table-tennis

(DoĊi u dom ako ţeliš da igraš stoni tenis)

3. Sadašnje vreme Sadašnje vreme

He is not good if he disobeys his parents

(Nije dobar ako je neposlušan prema roditeljima)

P r o š l o s t

Glavna reĉenica Pogodbena reĉenica

Buduće vreme Prošlo vreme

He will clo it next time if he did not todav V

(On će to uĉiniti drugi put, ako nije uradio danas)

Sadašnje vreme Prošlo vreme

He knows his duty if he refused to come

(Ako je odbio da doĊe, on zna svoju duţnost)

Prošlo vreme Prošlo vreme

Your son was quite right if he did not come to the club

(Vaš sin je imao potpuno pravo ako nije otišao u dom)

B) NESTVARNE POGODBENE REĈENICE (Unreal Conditional Sentences)

Kada se posledice jedne pogodbe u sadašnjosti ili prošlosti ne mogu ispuniti,onda takva reĉenica izraţava nešto što se moţe zamisliti samo kao verovatna posledica, tj. pretpostavka, ili nešto što je samo plod maštc, tj. nemogućnost; takvareĉenica naziva se n e s t v a r n a p o g o d b e n a r e ĉ e n i c a. Tada suglagolski oblici u ovim reĉenicama u saveznom naĉinu i odnos vremena je sledeći:

S a d a š n j o s t

Glavna reĉenica Pogodbena reĉenica 1. Sadašnje pogodbeno Prošlo vreme

/ should stay at home if it rained (pretpostavka)

(Ostao bih kod kuće da kiša pada)

The cat would eat you if you were a fish (nemogućnost) (Da ste riba, maĉka bi vas pojela)

P r o š l o s t

Glavna reĉenica Pogodbena reĉenica

Prošlo pogodbeno Davnoprošlo vreme

You would have caught the train if you had left earlier (pretpostavka)



234

(Bio bi uhvatio voz da si ranije krenuo)

I should have told her if I had been you (nemogućnost) (Ja bih joj bio rekao da sam bio na vašem mestu)

N a p o m e n a : Kao i vremenske reĉenice koje poĉinju svezama »when, as soon as« itd., u

pogodbenoj reĉenici posle »if« ne mogu se upotrebiti »shall, will, should, wouId«. Izuzcci se mogunaĉi samo u saveznom naĉinu i u uĉtivim oblicima kad traţimo neĉiji pristanak (If y ou will wait. .. ) .

Sveza »unless« znaĉi »if not« (ako ne . . . ) . Tako sledeću reĉenicu moţemo iska- zati na dvanaĉina.

My brother will not com? unless youinvite him. Moj brat neće doći sve dok (ako)

My brother wiil not com? if you do ga ne pozovete. not invite him.

Izostavljanje sveze "if" pojavljuje se samo u akademskoj prozi i vrlo se retkoupotrebljava u svakodnevnom govoru. Kada se ova sveza izostavi. onda u pogodbenoj reĉenici dolazi do obrnutog reda reĉi (inverzije):

If I had seen you eariier I should have caiied you.(ili pomoću izostavljanja "if") Da sam te bio video ranije, ja bih Had I seen you eariier I should have te bio pozvao.

called you.

C) SAMOSTALNA REĈENICA (Sentence)

Skup ili grupa reĉi, koja saĉinjava potpunu i samostalnu misaonu celinu,naziva se s a m o s t a l n o m r e ĉ e n i c o m . Ona sadrţi bar jedan podmetizraţen ili koji se podrazumeva i jedan prirok sa bilo kojim liĉnim glagolskim

oblikom. Kao što joj samo ime kaţe, ona stoji potpuno samostalno bez obzira nadrugu reĉenicu ili reĉenice i izraţava potpunu misao:

The pupils returned hom?. Go into theclassroom (you). There was athunderstorm and the excursion spoilt.

Samostalne reĉenice se dele na:

Đaci su se vratili kući.Idite u uĉionicu. Došlo je do oluje i izlet je bio

pokvaren.

1) proste reĉenice (Simple Sentences), 2) dvostruke sloţene reĉenice (Double Sentences), i 3) mnogostruko sloţene reĉenice (Multiple Sentences.)



235

1) PROSTE REĈENICE (Simple Sentences)

Reĉenica koja sadrţi bilo koji liĉni glagolski oblik, izraţen ili koji se podrazumeva, naziva se p r o s t o m r e ĉ e n i c o m . Izraz „prosta re- ĉenica"ne odnosi se na sadrţaj ili duţinu reĉenice. On prosto oznaĉava da je reĉenicasastavljena od samo jednog liĉnog glagolskog oblika, bez obzira koliko u njoj moţeda bude bezliĉnih glagolskih oblika:

I saw your brother in the street. Video sam tvog brata na ulici.

Mr. Warmin, walking along the street , G. Uorman, idući ulicom, sreo je met Mr. Brown, the doctor , coming g. Brauna, doktora, koji je dola- in the oppositedirection. zio sa suprotne strane.

(There is) No smoking inside. Pušenje unutra zabranjeno.

(Sve ove reĉenice sadrţe samo jedan liĉni glagolski oblik: u prvoj reĉenici "saw", u

drugoj "met", u trećoj "is" koji se podrazumeva. Iako je druga reĉenica znatnoduţa i sadrţi dva bezliĉna glagolska oblika ("coming" i walking"), ona je ipak samo prosta reĉenica.) «t

2) DVOSTRUKA SLOŢENA REĈENICA (Double Sentence)

Kada svaka od dve reĉenice povezane sastavnom svezom sadrţi po jedanliĉni glagolski oblik i prave celinu, onda one saĉinjavaju d v o- » t r u k os l o ţ e n u r e ĉ e n i c u . Te dve reĉenice nisu zavisne jedna od druge u pogledu gramatiĉke uloge i mogu da stoje potpuno odvojene sa svojim posebnimsmislom:

He was in bad health, and therefore he

could not work.

He not only made a promise, but also kept it.

He must confess his fault, or he will be fined.

Bio je slabog zdravlja i stoga nije mogao daradi.

Ne samo da je obećavao, već ta- koĊe

odrţavao obećanje.

On će morati da prizna svoju greškuili će biti kaţnjen.

N a p o m e n a : Ponekad oba sastavna dela dvostruko sloţene reĉenice mogu sadrţavati imeniĉke,pridevske ili priloške reĉenice.

3) MNOGOSTRUKO SLOŢENA REĈENICA (Multiple Sentence)

Kada svaka od tri ili više reĉenica, povezanih sastavnim svezama, sadrţi poedan liĉni glagolski oblik, i saĉinjavaju jednu celinu, onda one prave

m n o g o s t r u k o s l o ţ e n u r e ĉ e n i c u . Po sastavu ova reĉenica je potpuno sliĉna dvostruko sloţenoj reĉenici, samo s tom razlikom što njusaĉinjavaju više od dve reĉenice. Inaĉe, svaka sastavna reĉenica moţe



236

/ cam? y I saw y I conquered.

"Howard was then led to inquire into con-dition of mv-e distant jails, for which purpose he visited every large jail in England, and many of those in Scotland and Ireland".

"She found them indeed, but it made her heart trcmble, for they were in such a terrible state".

DoĊoh, videh, pobedih.

Hauarda je to zatim navelo daispitauslove u nekoliko udaljenihzatvora, radi ĉega je posetio svevelike zatvore u Engleskoj, a ta-koĊe mnoge u Škotskoj i Irskoj.

Ona ih je zaista našla, ali joj je srcezadrhtalo, jer ih je videla u takostrašnom stanju.

REĐ REĈI U REĈENICI (Word Order)

Pošto imenice i pridevi (a donekle i zamenice) nemaju nastavaka a ni drugihoblika po kojima bi se videla njihova uloga u reĉenici, zato u engleskom jeziku postoji ustaljen red reĉi. Pomoću stalnog reda reĉi moguće je u većini sluĉajevaodrediti njihovu ulogu u reĉenici. Pravila o redu reĉi nisu u svim sluĉajevima potpunai zadovoljavajuća, jer on vrlo ĉesto zavisi od onoga šta prvenstveno ţelimo danaglasimo, ali ipak osnovni red reĉi ostaje manje više nepromenjen. Ovde će bitigovora o redu reĉi samo ukoliko on nije bio obuhvaćen u ranijim poglavljima, kao štos u : padeţi, mesto imenice, prideva ili priloga, i najzad sastav reĉenice.

S obzirom da je engleski jezik bez nastavaka, prvo što treba uĉiniti prilikom

sastavljanja reĉenice, jeste saopštiti ono što je najvaţnije za smisao i razumevanje, tj. vršioca radnje (podmet), samu radnju (prirok) i stvar ili iice na kom se vrši radnja (predmet), ili drugim reĉima:

PODMET PRIROK PREDMET

Mary found the book (Marija je našla knjigu)

Ovaj red reĉi je ustaljen i sluţi kao kostur ogromne većine engleskih reĉenica. Drugidelovi reĉenice ili vrste reĉi upotpunjuju ovaj kostur na razne naĉine i prema svojimsopstvenim pravilima o mestu, koja su uglavnom već ranije izneta. Tako:

a) ispred predmeta dolaze sveze i prilozi (vidi sveze i mcsto odredenih priloga

vrcmena i prošlih oznaka)

b) izmedu podmeta i priroka dolaze prilozi (vidi mesto neodreĊenih priloga idr.)

c) poloţaj direktnog i indirektnog predmeta (vidi treći i ĉetvrti padeţ, sastavreĉenice i mesto priloga)

d) posle predmeta dolaze prilozi i priloške oznake (vidi mesto priloga).

da stoji samostalno i da bude upotpunjena imeniĉkim, pridevskim ili pri - loškimreĉenicama:



237

Stalan red reĉi moţe se ĉesto izmeniti. Ovo se prvenstveno odnosi na ostaledelove reĉenice van osnovne konstrukcije „podmet + prirok -f- predmet", kao što jemesto prideva, priloga i dr. Do pomeranja dolazi na- roĉito onda kad se ţeli naglasitineka reĉ u reĉenici, i ukoliko je ta reĉ naglašenija, utoliko se više pomera prema poĉetku reĉenice.

MeĊutim, kad do pomeranja doĊe u osnovi konstrukcije ,,podmet -f prirok -f predmet", onda dolazi do tzv. o b r n u t o g r e d a r e ĉ i , ili i n v e r z i j e.Obrnuti red reĉi prvenstveno obuhvata zamenu mesta podmeta i priroka (PRIROK -PODMET), a reĊe i predmeta (PREDMET- PRIROK-PODMET).

Do obrnutog reda „PRIROK -PODMET" dolazi:

a) u pitanjima, izuzev u onima koja poĉinju upitnim pridevima ilizamenicama, koje u sebi sadrţe podmet u prvom licu:

1. Are you a Yugoslav? Jeste li vi Jugosloven?

2. Can you speak English well? Umete li da govorite engleskidobro?

3. What did you do? Šta ste uradili?

4. Whom have you seen? Koga ste videli? ali: Who has seen

him? Ko je video njega?

b) u uzvicima: (ponekad) i zapovednom naĉinu (ponekad):

"How beautiful are the feet of him that Kako su veliĉanstveni koraci ono- bringeth good tidings" ga koji donosi dobre vesti.

Mind you take the money with you. Molim te ponesi sobom novac.

c) u pogodbenim reĉenicama bez "if":

Should the weather be wet y the meeting Ako vreme bude kišovito, sastanak will not beheld. se neće odrţati.

d) kada je prirok beznaĉajan (po duţini i sl.) u poreĊenju sa podmetom, ilikad se ţeli naglasiti jedan deo priroka, naroĉito negacija. Pored pravih i prividnihnegacija (never, hardly, scarcely, itd.) ovde dolaze izrazi kao što su "only once, only

when, only then" i sl.

Only once did I succeed in seeing him. Uspeo sam samo jednom da gavidim.

Never did I dream that it wouid come to Nikad nisam sanjao da će do this. ovog doći.

"Silver and golcl have I none,,Ni srebra ni zlata nemam ja".

e) kad reĉenica poĉinje reĉima "here, there, much, thus":

There is a garden at the back of the house. Pozadi kuće nalazi se vrt. Here comes your mother. Evo dolazi tvoja majka.

Thus can you open the tin. Tako se moţe otvoriti konzerva. f) posle "so" i "neither" kad jedno drugo lice poistovetnjuje ili odbija

radnju izraţenu u prethodnoj reĉenici:



238

I am going to the pictures. So am I. Ja ću ići u bioskop. TakoĊe i ja.

Iam notgoing to the plctures. Neitheram I. Ja neću ići u bioskop. Takode ni ja.

g) sa glagolima "say, answer", kad dolaze u zapetama, prilikom na- voĊenjaneĉijih reĉi:

"/ intend to go to London tomorrow„Nameravam sutra da idem u said he.London", rekao je on.

h) kad prirok ili podmet stoje na poĉetku reĉenice:

In spring in 1956 will take place a general Uproleće 1956 odrţaće se opšti election.izbori.

No excuse could he found. Nikakvo izvinjenje nije mogaonaći.

UPRAVNI I NEUPRAVNI GOVOR (Direct and Indirect Speech)

Reĉi koje je izreklo jedno lice, mogu se saopštiti na d v a naĉina:

a) kad se reĉi iznose doslovno onako kako ih je jedno lice izreklo; to je u p r av n i, ili kako se još naziva d i r e k t n i g o v o r (Direct Speech); te reĉi se ondanalaze u navodnim znacima:

He said , "I have seen your son".

Rekao je: „Video sam vašeg sina".

b) kad ne menjajući smisao jedno drugo lice iznosi svojim reĉima tuder e ĉ i ; t o j e n e u p r a v n i ili i n d i r e k t n i g o v o r (Indirect Speech):

He said that he had seen my son. Rekao je da je video mog sina.

Prilikom sastavljanja reĉenice u neupravnom govoru treba voditi r a- ĉuna osledećem:

a) o pomeranju vremena, tj. slaganju vremena i glagolskih oblika u

neupravnom govoru, jer se glagol kojim se uvodi neupravni govor nalazi u glavnojreĉenici, a glagol koji izraţava radnju citirane reĉenice u zavisnoj reĉenici:

He said "You are an honest man". Rekao je: ,,Ti si pošten ĉovek". He said that I was

an honest man. Rekao je da sam pošten ĉovek.

("He said" je glavna reĉenica, "that I was an honest man" je zavisna reĉenica). b) o pravilnom pretvaranju liĉnih zamenica i njihovih padeţa upravnog

govora u odgovarajuće zamenice i njihove padeţe u neupravnom govoru:

He said "You are an honest man". Rekao je: ,,Ti si pošten ĉovek". He said that I was

an honest man. Rekao je da sam pošten ĉovek.

(Zamenica "you" upravnog govora prešla je u "I" zamenicu neupravnog govora.)



239

c) sve zamenice i prilozi mesta koji u upravnom govoru pokazuju blizinu, uneupravnom govoru pokazuju daljinu; isto tako prilozi vremena koji u upravnomgovoru pokazuju sadašnjost, pretvaraju se u priloge pro - šlosti u neupravnomgovoru; evo najĉešćih sluĉajeva:

this prelazi u that today prelazi u that day

here prelazi u there tomorrow prelazi u the next day

now prelazi u then yesterday prelazi u the day beforeili the previous day ago prelazi u

before last night prelazi u the night before

itd. itd. itd. itd.

He said, "/ was alone yesterday". Rekao je: „JuĈe sam bio sam'\ He said that he had been alone the day Rekao je da je juĉe bio sam. before.

d) sveza "that" moţe, ali ne mora, da povezuje zavisnu reĉenicu saglagolom s kojim neupravna reĉenica otpoĉinje:

He saicl, "You will come to school ". Rekao je: ,,Ti ćeš doći u školu". He said that / should ccme to school. Rekao je da ću doći u školu. He sciid I should ccm2 to school.

Sve reĉenice upravnog govora koje se stavljaju u neupravni govor, mogu se podeliti na p e t vrsta, i to:

a) potvrdne i odriĉne reĉenice u neupravnom govoru,

b) upitne reĉenice (pitanja) u neupravnom govoru,

c) zapovedni naĉin u neupravnom govoru,

d) uzvici u neupravnom govoru, i

e) mešani oblici reĉenica u neupravnom govoru.

A) POTVRDNE I ODRIĈNE REĈENICE U NEUPRAVNOM GOVORU

Za uvoĊenje ovih reĉenica upotrebljavaju se glagoli "to say" (reći) i "to tell" (kazati).

"To say" se upotrebljava:1) da uvede upravni ili neupravni govor bez predmeta:

He said, "/ was at home" Rekao je, „Bio sam kod kuće".

He said that he had been at home. Rekao je da je bio kod kuće.-U sluĉaju da "to say" u upravnom govoru dode sa predmetom. onda ispred

predmeta dolazi predlog "to". U neupravnom govoru to nije pre- poruĉivo:

He said to Mary, "/ was at home". Rekao je Mariji: „Bio sam

kod kuće".

,,To tell" se upotrebljava samo u neupravnom govoru i uvek sa predmetom,ali bez predloga "to":

He told me that he had been at homz. Rekao mi je da je bio kod kuće-



240

Kad je glagol kojim se uvodi neupravni govor u bilo kom sadašnjem ili budućem vremenu, onda u zavisnoj reĉenici neupravnog govora moţe <la doĊe bilo koje glagolsko vreme (prvo pravilo o slaganju vremena):

He says, "I learn English". On kaţe: ,,Ja uĉim engleski". He says that he learns English. On kaţe da uĉi engleski.

He says that he learnt English. On kaţe da je uĉio engleski. He says that he will learn English. On kaţe da će uĉiti engleski.

itd. itd. itd. itd.

MeĊutim, kad je glagol kojim se uvodi neupravni govor u bilo kom prošlomvremenu, onda u zavisnoj reĉenici neupravnog govora dolazi do pomeranjavremena i tada treba primeniti drugo pravilo o slaganju vremena, tj. da se glagolskioblik zavisne reĉenice uvek pomera za jedno mesto u prošlost:

,He said , "I learn English". On je rekao: ,,Ja uĉim engleski". He said that he learnt English. Rekao je da uĉi engleski.

(Umesto prostog sadašnjeg vremena upravnog govora, (I learn) došlo je prosto prošlo vreme u neupravnom govoru) (learnt).

He said , "/ learnt Englishi( . Rekao je: „Uĉio sam engleski".

He said that he had learnt English. Rekao je da je uĉio engleski.

(Umesto prostog prošlog vremena u upravnom govoru (learnt), došlo jedavnoprošlo vreme (had learnt) u neupravnom govoru.)

He said , "/ shall learn English". Rekao je': ,,Ja ću uĉiti engleski".

He said that he would learn English. Rekao je da će uĉiti engleski.

(Umesto budućeg vremena (shall learn) u upravnom govoru, došlo je buduće vremeu prošlosti (would learn) u neupravnom govoru):

He said , "/ am learning English". Rekao je: ,,Ja uĉim engleski". He said that he was learning English. Rekao je da uĉi engleski.

(Umesto trajnog sadašnjeg vremena (am learning) u upravnom govoru, došlo jetrajno prošlo vreme (was learning). u neupravnom govoru). itd. itd.



241

B) UPITNE REĈENICE (PITANJA) U NEUPRAVNOM GOVORU

Kad jednu upitnu reĉenicu ili pitanje stavimo u neupravni govor, onda ona postaje tzv. n e u p r a v n o ( i n d i r e k t n o ) p i t a n j e (Indirect Question) Od

upravnog (direktnog) pitanja ono se razlikuje u tome što upravno pi - tanje u sebisadrţi upitni oblik glagola (prirok -bpodmet) i na kraju dolazi znak pitanja, dok neupravno pitanje ima potvrdan oblik glagola (podmet-b prirok) i na kraju nedolazi znak pitanja:

Upravno pitanjc:

"Are you a pupil?"

Neupravno pitanje:

He asks me if I am a pupil.

Glagoli kojima se uvodi neupravno pitanje su: to ask (pitati), enquire (traţiti), wonder (pitati se), want to know (hteti saznati).

Stavljanje upitnih reĉenica ili pitanja u neupravni govor moţe biti dvojako.Zavisi da li one poĉin ju sa:

a) upitnom zamenicom il i upitnim prilogom ili

b) samo upitnim oblikom glagola.

a) Kad reĉenica poĉinje upitnom zamenicom ili upitnim prilogom (who, what,

which, where, when, itd.), onda ove zamenice i prilozi u neupravnom govoru sluţekao sveze izmedu glagola kojim se uvodi neupravno pitanje i samog neupravnog

pitanja. (Obrati paţnju na pomeranje vremena u neupravnom pitanju!):

He asks, " What is the time?".

He asks what the time is.

He asks what the time was.

He asks what the time will be. Itd., itd.

He asked, " Where do you learn English?" He

asked where I learnt English,

He asked, " Where did you learn English?"

He askecl where I had leamt English.

He asked, " Where will you learn English He

asked where I should learn English.

He asked, " Where are you learning

Engiish?"

He asked where I was learning English.On pita: „Koliko je sati?". On pita koliko je sati.

Pita koliko je bilo sati.

Pita koliko će biti sati. Itd.,itd.

Pitao je: „Gde uĉiš engleski?" Pitao je gde uĉim engleski.

Pitao je: „Gde si uĉio engleski?',Pitao je gde sam uĉio engleski.

Pitao je: „Gde ćeš uĉiti engleski?"

Pitao je gde ću uĉiti engleski.

Pitao je: „Gde uĉiš engleski?" Pitao

je gde uĉim engleski.

"Jesi li ti uĉenik"

Pita me da li sam uĉenik.



242

He asks, "I s it yours?" He asks if it is mine. He asks whether it is mine or not.

He asked , "Is it yours?" Heasked if it was mine. He asked whether it was mine or not.

He asked , "Was it yours?" He asked if it had been mine.

He asked , "Will it be yours?" Heasked if it would be mine. Itd., itd.

On pita: ,,Je li ono tvoje?"

Pita da li je ono moje.Pita da li je ono moje ili nije.

On je pitao: ,,Je li ono tvoje?" Pitao je da li je ono moje. Pitao je da li jeono moje ili nije.

Pitao je: ,,Je li ono bilo tvoje?"Pitao je je li ono bilo moje.

Pitao je: ,,Da li će ono biti tvoje?"Pitao je da li će ono biti moje. Itd.,itd.

C) ZAPOVEDNI NAĈIN U NEUPRAVNOM GOVORU

Kad se zapovedni naĉin upravnog govora stavlja u neupravni govor, onda sedobije n e u p r a v n a z a p o v e s t ili n a r e d e n j e , koje se u neupravnigovor uvodi pomoću glagola "to tell" (reći), "to ask" (pitati, moliti, traţiti), "to

beg" (moliti), "to order" (narediti), "to command" (zapovediti). Posle njih dolazi predmet u trećem padeţu.

Da bi zapovedni naĉin stavili u neupravni govor, upotrebljavamo umestonjega neodreĊeni naĉin:

John said. "Close the doorf' John told

me to close the door.

She said "Mary, bring the knife!" Shetold Ma ry to bring the knife.

He said, "Come here!" He commanded me to come there.

Jovan je rekao: „Zatvori vrata!"Jovan je rekao da zatvorim vrata.

Onaje rekla: ,,Marija,donesi noţ!"Ona je rekla Mariji da donese noţ.

On je rekao: „DoĊi ovamo!" Naredio mi je da dodem tamo.

D) UZVICI U NEUPRAVNOM GOVORU

Uzvici se stavljaju u neupravni govor opisivanjem. To opisivanje se postiţeupotrebom onih glagola koji pribliţno ili potpuno izraţavaju vrstu uzvika, ali takoda se njihov osnovni smisao ne promeni:

He said , "Hello, Mary!" He greeted Mary (with "hello!")

She said , "What a lovely blouse!"

She remarked what a lovely blouse it was. Itd.,itd.

Rekao je: „Zdravo, Marija!"Pozdravio je Mariju (sa zdravo).

Reklaje: „Kako je bluza lepa!"Primetila je kako je to lepa bluza.itd., itd.

b) Kad upitna reĉenica ili pitanje poĉinje samo upitnim oblikom glagola, onda se kao sveza izmedu glagola kojim se uvodi neupravno pitanje i samog pitanjaupotrebljavaju "iF' ili "whether". Ovaj drugi povlaĉi za sobom "or not":



E) MEŠANI OBLICI U NEUPRAVNOM GOVORU

Kad se, naprimer, potvrdna reĉenica povezana sa pitanjem stavlja uneupravni govor, onda se svaka od njih uvodi svojim odgovarajućim glagolom, ili se upotrebljava uobiĉajeni oblik "adding that" ili nešto sliĉno:

„ What time is it? My watch has stopped " „Koliko je sati? Moj sat je stao". He asked me what time it was, and added Upitao je koliko je sati i dodao that his watch had stopped. je da je njegov sat stao.

"He is at school. Where were you?" ,,On je u školi. Gde si ti bio?"She said that he was at school, and wanted Ona je rekla da je on u školi i

to kn ow where I had been. htela je da zna gde sam ja bio.Itd., itd. Itd., itd.

UPITNI IZRAZI ILI IZRAZI ZA ZAPITKIVANJE

(Question Phrases or Question Tags)Ponekad u razgovoru postavlja se pitanje i odmah jednim drugim upitnim oblikom pita lice kome se obraća, da to potvrdi ili odrekne. Taj upitni oblik kojim se traţi

potvrda ili odbijanje naziva se u p i t n i m i z r a z o m ( i l i izrazom zazapitkivanje). On se prevodi sa ,,je li, jelte, nije li, zar ne?", itd. Postoje d v e

konstrukcije u kojima se moţe primeniti upitni izraz:a) kad je reĉenica potvrdna, upitni izraz pravi se od upitno-odriĉnog

skraćenog oblika pomoćnih ili nepotpunih glagola. U tom sluĉaju oĈekuje se potvrdan odgovor:

He is a Yugoslav, isn't hc? (Yes, he is. ) Wecan read English, can't >ve? (Y es , we can.) He learns English at school, doesn't he? ( Yes, he does) He will learn English at school ,vvon't he? (Y es , he will.) He wouId ccm?9 wouldn't he? Itd.

b) kad je reĉenica odriĉna, upitniizraz pravi se samo od upitnog ne-skraćenog oblika pomoćnih ili nepotpunihglagola. U ovom sluĉaju oĉekuje se odriĉanodgovor:

He is not a YugosIa\\ is he? (No,

he is not.)We cannot read English, can we?

(N o, we cannot.) He does not learn English at school, does

he? He will not learn English at schooU will

he? He would not come, would he? Itd.

On nije Jugosloven, zar ne?

Mi ne umemo ĉitati engleski, zar ne?

On ne uĉi engleski u školi, zar ne?

On neće uĉiti engleski u školi# zar ne? On ne bi doŠao,

zar ne? Itd.


On je Jugosloven, zar ne? Mi

umemo da ĉitamo engleski, zar ne? On uĉi u školi engleski, zar ne?

On će uĉiti engleski u školi, zar ne? On bi došao, zar ne? Itd.

241



244



"* 245

S A D R Ţ A J

strana

Predgovor ......................................................................................................................................... 3

Prvi deo

FONETIKA I PRAVOPIS

(Phonetics anci Orthographv)

O jeziku uopšte (uvod) .................................................................................................................... 5

Pisani engleski jezik ......................................................................................................................... 6

Govorni engleski jezik .................................................................................................................... 7

Podela glasova ................................................................................................................................. 7

Govorni organi (Organs of Speech) ................................................................................................. 8

A) Samoglasnici (Vowels) ................................................................................................... 10

Prednji samoglasnici (Front Vowels) .......................................................................... 11Srednji samoglasnici (Central Vosvels) ........................................................................ 12

Zadnji samoglasnici (Back Vo\vels) .............................................................................. 12

B) Dvoglasnici (Diphthongs) .............................................................................................. 14

C) Suglasnici (Consonants) ................................................................................................ 17

Naglasak (Accent or Stress) ............................................................................................................. 25

Naglasak reĉi (Word Stress) ................................................................................................. 25

Rcĉeniĉni naglasak (Sentence Stress) ................................................................................. 26

Ritam i intonacija (Rhythm and Intonation) .................................................................................... 26

Jaki i slabi oblici (Strong and Weak Forms) .................................................................................... 27

Interpunkcija (Punctuation) ............................................................................................................ 28Velika slova (Capitals) .................................................................................................................... 29

Drugi deo

MORFOLOGIJA (OBLICI) I SINTAKSA

(Morphology (Forms) and Syntax) '

Vrsta reĉi (Word Classes) ................................................................................................................. 30

Imenice (Nouns or Substantives) ...................................................................................................... 32

Sloţenice (Compound Nouns) ........................................................................................................... 34

Rod imenica (Noun Gender) ............................................................................................................. 35Menjanje roda .................................................................................................................... 36

Odredivanje roda ............................................................................................................... 37

Padeţi (Cases) ................................................................................................................................. 39

Prvi padeţ ili nominativ (Nominative) ............................................................................... 40

Drugi padeţ ili genitiv (Genitive) ...................................................................................... 41

Treći padeţ ili dativ (Dative) ............................................................................................. 42

Ĉetvrti padeţ ili akuzativ (Accusative) ............................................................................. 44

Peti padeţ ili vokativ (Vocative) ........................................................................................ 44

Mnoţina imenica (Plural of Nouns) ............................................................................................... 44



246

Mnoţina sloţenica (Plural of Compound Nouns) .......................................................................... 48

Nepravilna mnoţina (Irregular plural) ......................................................................................... 49

Osobenosti nekih imenica u jednini i mnoţini (Characteristics of Some Nouns in

the Singular and the Plural) ................................................................................................ 50

Osobenosti nekih imenica u jednini (Characteristics of Some Nouns in the Singular) 51 Osobcnosti nekih imenica u mnoţini (Characteristics of Some Nouns in the Plural) 52

P R I D E V I (Adjectives) ............................................................................................................... 54

a) Vlastiti pridevi (Proper Adjectives) ............................................................................. 55

b) Opisni pridevi (Descriptive Adjectives) ....................................................................... 56

c) Koliĉinski pridevi (Quantitative Adjectives) ............................................................... 56

d) Pokazni pridevi (Demonstrative Adjectives) ............................................................... 58

e) Upitni pridevi (Interrogative Adjgctives) .................................................................... 60

f) Prisvojni pridcvi (Possessive Adjectives) .................................................................... 60

g) Neodredeni pridevi (Indcfinite Adjectives) .................................................................. 61

h) Deoni pridevi (Distributive Adjectives) ....................................................................... 64 i) Brojni pridevi (Numeral Adjectives) ........................................................................... 65

Poredenje prideva (Comparison of Adjectives) ............................................................................. 65

a) Prvi stepen poreĊenja (Positive) pravilnih i nepravilni prideva ............................. 65

b) Drugi i treći stepen poredenja (Comparative and Superlative) pravilnih prideva) . 66

Germansko poredenje prideva (-er, -est) ......................................................................... 66

Romansko poreĊenje prideva (more, most + pridev) ...................................................... 68

Nepravilno poreĊcnje prideva (Irregular Comparison) .................................................. 68

Upotreba nekih oblika nepravilnog poredenja ............................................................... 69

Mesto prideva u reĉenici ................................................................................................... 71

Ĉ l a n (Article) ...............................................................................................................................72

NeodreĊeni ĉlan (Indefinite Article) ................................................................................................ 72

OdreĊeni ĉlan (Definite Article) ...................................................................................................... 77

B r o j e v i (Numbers) .................................................................................................................. 8 4

1) Prosti brojevi (Cardinal Numbers) ................................................................................ .. 85

2) Redni brojevi (Ordinal Numbers) ............................................................................................. 87

3) Uĉestani brojevi (Repeating or Iterative Numbers) ................................................................... 87

Z a m e n i c e (Pronouns) ................................................................................................................ 88

Liĉne zamenice (Personal Pronouns) ....................................................................................... 88

Predmetski ili objektski oblik liĉnih zamenica (Objective Case) ................................... 89

Prisvojne zamenice (Possessive Pronouns) .............................................................................. 92Povratne zamenice (Reflexive Pronouns) .................................................................................. 93

Uzajamno-povratne zamenice (Reciprocal Reflexive Pronouns) ............................................. 94

Zamenice za naglašavanje (Emphasizing Pronouns) ................................................................ 94

Pokazne zamenice (Demonstrative Pronouns) ......................................................................... 95

Upitne zamenice (Interrogative Pronouns) ............................................................................... 98

Odnosne zamenice (Relative Pronouns) .................................................................................... 100

Odnosne zamenice sa predlogom ..................................................................................... 103

Izostavljanje odnosnih zamenica ..................................................................................... 104

9) NeodreĊene zamenice (Inclefinite Pronouns) .......................................................................... 104

10) Deone zamenice (Distributive Pronouns) ................................................................................ 106



247

G l a g o l i (Verbs) ...................................................................................................................... . 107

I Liĉni glagolski oblici (Finite Verb Forms) ................................................................................... 108

a ) P o k a z n i n a ĉ i n ......................................................................................................... 108

Sadašnja vremena (Present Tenses) ............................................................................................... 111

Radno stanje (Active Voice) ............................................................................................................ 111

1) Prosto sadašnje vreme (Present Tense) ....................................................................... 111

2) Trajno sadašnje vreme (Present Continuous Tense) ................................................... 115

3) Sadašnje prošlo vreme (Present Perfect Tense) ........................................................... 118

4) Trajno sadašnje prošlo vreme (Present Perfect Continuous Tense) .......................... 122

Trpno stanje (Passive Voice) .......................................................................................................... 124Prošla vremena (Past Tenses) ......................................................................................................... 124

Radno stanje (Active Voice) ............................................................................................... 125

1) Prosto prošlo vreme (Simple Past Tense) .................................................................... 125

2) Trajno prošlo vreme (Past Continuous Tense) ............................................................ 130

3) Davnoprošlo vreme (Past perfect or Pluperfect Tense) .............................................. 132

4) Trajno davnoprošlo vreme (Past Perfect or Pluperfect Continuous Tense) 134

Trpno stanje (Passive Voice) .......................................................................................................... 136Buduća vremena (Future Tenses) ................................................................................................... 136

Radno stanje (Active Voice) ............................................................................................... 136

1) Buduće vreme (Future Tense) ...................................................................................... 136

a) Prava budućnost (Real or Pure Future) ....................................................................... 137

b) Neprava budućnost (Unreal or Coloured Future) ....................................................... 139

Napomena o izuzetnim upotrebama »shall, will« u pravoj i nepravoj budućnosti 141

2) Trajno buduće vreme (Future Continuous Tense) ....................................................... 1423) Predbuduće vreme (Future Perfect Tense) .................................................................. 143

4) Trajno predbuduće vreme (Future Perfect Continuous Tense) .................................. 145

Trpno stanje (Passive Voice) .......................................................................................................... 146 Pogodbena vremena (Conditional Tenses) ..................................................................................... 146

1) Sadašnje pogodbeno vreme (Present Conditional Tense) .......................................... 147

Prava pogodba .............................................................................................................. 148

Neprava pogodba .......................................................................................................... 148

2) Trajno sadašnje pogodbeno vreme (Present Conditional Continuous

Tense) ............................................................................................................................. 148

3) Prošlo pogodbeno vreme (Past Conditional Tense) .................................................... 149

4) Trajno prošlo pogodbeno vreme (Past Conditional Continuous Tense) .. 150

Trpno stanje (Passive Voice) ......................................................................................................... 151

B ) Z a p o v e d n i

n a ĉ i n (Imperative Mood) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151

C ) Ţ e l j n i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . i l is a v e z n i n a ĉ i n (Subjunctive Mood) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

Trpno stanje glagola (Passive Voice) ............................................................................... 157

Pretvaranje radne raĉunice u trpnu................................................................................. 159

B e z l i ĉ n i g l a g o l s k i o b l i c i (Non-finite Verb Forms) ......................................... 161



248

A) NeodreĊeni naĉin (Infinitive Mood) ........................................................................................ 161

1) Sadašnji neodreĊeni naĉin (Present Infinitive) ........................................................... 162

2) Trajni sadašnji neodreĊeni naĉin (Present Continuous Infinitive) ............................ 164

3) Prošli neodreĊeni naĉin (Perfect Infinitive) ................................................................ 165

4) Trajni prošli neodreĊeni naĉin (Perfect Continuous Infinitive) .................................. 166NeodreĊeni naĉin sa i bez predloga »to« ......................................................................... 166

B) Glagolski prilozi i pridevi (Participles) .................................................................................. 169

1) Glagolski prilog sadašnjosti (Present Participle) ....................................................... 169

2) Glagolski prilog prošlosti (Perfect Participle) ............................................................ 172

3) Glagolski pridev prošlosti (Past Participle) ............................................................... 172

C) Glagolska imenica (Gerund or Verbal Noun) ......................................................................... 173

S l a g a n j e v r e m e n a (Sequence of Tenses) ................................................................... 176

P o m o ć n i g l a g o l i (Auxiliar.y Verbs) .............................................................................. 180

Pomoćni glagoli »To be« (Auxiliary Verb »To Be«) ...................................................................... 180

Pomoćni glagoli »To Have« (Auxiliary Verb »To Have«) .............................................................. 182 Pomoćni glagol »To Do« (Auxiliary Verb »To Do«) ...................................................................... 183

N e p o t p u n i g l a g o l i (Defective Verbs) ......................................................................... 184

Can ...................................................................................................................................... 185

May ........................................................................................................................................ 136

Must ...................................................................................................................................... 187

Ought to ................................................................................................................................ 188

Need ...................................................................................................................................... 189

Dare ..................................................................................................................................... 190

Shall ...................................................................................................................................... 190

Will ....................................................................................................................................... 191

N e p r a v i l n i g l a g o l i (Irregular Verbs) ........................................................................ 191P r i 1 o z i (Adverbs)......................................................................................................................... 198

PoreĊenje priloga .............................................................................................................. 201

Mesto priloga ..................................................................................................................... 202P r e d 1 o z i (Prepositions) ......................................................................................................... 206

About ................................................................................................................................. 208

Above, over, on, upon, across ............................................................................................ 209

Between, among(st). amid(st), betwixt ............................................................................... 209

At ............................. .......................................................................................................... 210

Below, beneath, under(neath) ............................................................................................ 211

By, through, with ................................... ............................................................................ 211

From, of ............................................................................................................................... 212

In, on ....................................................................................................................................... 212

To, till, into ........................................................................................................................ 213

For, at ................................................................................................................................. 213

Since, for, from .................................................................................................................... 214

In, within ............................................................................................................................. 214

Mesto predloga ................................................................................................................... 214

S v e z e (Conjunctions) .................................................................................................................. 216

As (i sloţenice), because, for, since ................................................................................... 217

But, and .............................................................................................................................. 218



249

Both ......... and, (n)either. . . (n)or, not only. . . . but also ................................................. 219 /

U z v i c i (Interjections or Exclamations) ...................................................................................... 221

R e ĉ e n i c e (Sentences) ............................................................................................................ 222

a) Podmet (Subject) ...................................................................................................................... 222

b) Prirok (Predicate) ................................................................................................................... 223

c) PredmetJ Object) ........................................................................................... .......................... 226

A) Reĉeniĉni izraz (Phrase) ......................................................................................................... 227

B) Zavisna reĉenica (Clause) ....................................................................................................... 228

a) Imeniĉke zavisne reĉenice (Noun clauses).................................................................. 228

b) Pridevske zavisne reĉenice (Adjectival Clauses) ....................................................... 229

c) Priloške zavisne reĉenice (Adverbial Clauses) .......................................................... 229

A) Stvarne pogodbene reĉenice (Real Conditional Sentences) ...................................... 230

B) Nestvarne pogodbene reĉenice (Unreal Conditional Sentences) .............................. 231

C) Samostalna reĉenica (Sentense) ............................................................................................. 232

1) Proste reĉenice (Simple Sentences) ............................................................................. 2332) Dvostruka sloţena reĉenica (Double Sentence).......................................................... 233

3) Mnogostruko sloţena reĉenica (Multiple Sentence) .................................................. 233

R e d r e ĉ i u r e ĉ e n i c i (Word Order) ............................................. .. ........................ 234U p r a v n i i n e u p r a v n i g o v o r (Direct and Indirect Speech) ........................... 236

a) Potvrdne i odreĉne reĉenice u neupravnom govoru ............................................... 237

b) Upitne reĉenice (pitanja) u neupravnom govoru...................................................... 239

c) Zapovedni naĉin u neupravnom govoru ................................................................... 240

d) Uzvici u neupravnom govoru .................................................................................... 240

e) Mešani oblici u neupravnom govoru......................................................................... 241

U p i t n i i z r a z i i l i i z r a z i z a z a p i t k i v a n j e (Question Phrases or Question Tags) ............................................................................................................... 241

MILAN STANKOVIĆ GRAMATIKA

ENGLESKOG JEZIKA

Tehniĉki urednik DRAGAN DERKAĈ ♦

Korektori

BRANKA TASIĆ VERA SPASOJEVIĆ *

Obim: 15^2 tabaka

Tiraţ: 10.000 primeraka

Štampanje završeno septembra 1957 god. uBeogradskom grafiĉkom zavodu.

milan d. stankovic - gramatika engleskog jezika

Documents