miladin Ševarlić - gospodin ministar

Miladin [evarli}

GOSPODINMINISTAR

Ro|en je u Beogradu 1943. godine. Zavr{io Filolo{ki fakultet i Fa-kultet dramskih umetnosti. Radni vek proveo, uglavnom, u pozori{timakao dramaturg, umetni~ki direktor, upravnik.

Objavqivao pozori{ne kritike u "Politici ekspres" (1975/77) i pe-sme u kwi’evnim ~asopisima ("Savremenik", "Kwi’evnost", "Delo" i dr.)sedamdesetih godina.

Roman Smrt pukovnika Kuzmanovi}a objavila mu Srpska kwièvnazadruga (Beograd 1986) a Enciklopediju obi~aja i verovawa (sa M. Zupan-cem) izdava~ka ku}a "Sfarios" (Beograd 1989).

Autor je opusa od petnaestak drama, koje su {tampane u periodici, ilikao posebna izdawa, a naj~e{}e izvo|ena na pozori{nim scenama iteleviziji.

Kao dramski pisac vi{e puta nagra|ivan. Za dramu Propast carstvasrpskog dobio drugu nagradu na konkursu Udruèwa dramskih pisacaSrbije, a za drame Nebeska vojska i Zmaj od Srbije nagrade "BranislavNu{i}" istog udruèwa. Za dramu Zmaj od Srbije dobio, tako|e, nagraduna Festivalu praizvedbi u Para}inu, 1994. godine, a iste godine, na HHIHSterijinom pozorju, Sterijinu nagradu za savremenu komediju. Za dramuKara|or|e dobio nagradu na Susretima profesionalnih pozori{taSrbije "Joakim Vuji}", 1995. godine.

U dva mandata, 1984. i 1987/88. godine bio predsednik Udruèwadramskih pisaca Srbije.

Drama Gospodin ministar imala je praizvedbu 1995. godine u Bugar-skoj, u Dramsko-muzi~kom teatru "Konstantin Kisimov" iz VelikogTrnova.

10 Miladin [evarli}

LICA

VLASTA, predsednik op{tine

PERO, {ef policije

OTAC SAVA, iguman manastira Lajkovca

MAJOR VRANI]

VIOLETA VRANI], wegova supruga

MIKI, lokalni demokrata

Radnici, kurve, kalu|eri

SVE SE MEWA DA BI OSTALO ISTO

([ang-Lin, Kineski dijalekti~kikodeks, VII vek n. e.)

Gospodin ministar 11

Miladin [EVARLI]

GOSPODIN MINISTAR

PRVI ÎN

Hol Doma kulture u N. mestu u jednom srpskom okrugu ju`no do Beograda.Na zadwem zidu, levo i desno, nalaze se vrata koja vode u salu. Izme|utih vrata pore|ane su ~etiri biste na postoqima; biste su prekrivenekrpama.

Radnici ukra{avaju hol: cve}e, trake, name{taj... Donose, odnose... Jedanradnik vaqa petu bistu, zajedno sa postoqem. Pritr~ava mu Vlasta,koji nadgleda ukra{avawe.

VLASTA: Dozvolite da vas upitam, gospodine, {ta vi to radite?

RADNIK: Pa... vaqam ovoga... gosn predsedni~e.

VLASTA: Boìju ti majku, jel zna{ ko je to?

RADNIK: Heroj ili je neki, jebem li ga?

VLASTA: Kraq Petar Prvi, budalo nepismena!

RADNIK: Jel onaj... îka Pera {to ga vi~u?

VLASTA: Podiì tu bistu, magar~ino!(Vi~e)Ej, ti, dolazi vamo, pomozi ~oveku! Gde vam je ose}awepatriotizma, bogamu!? Sve }u vas pohapsiti, kad-tad!

Pritr~avaju radnici, podiù bistu i stavqaju je pored ostalih.Vlasta vadi maramicu, bri{e bistu.

VLASTA: Jest da monarhija nije nastupila... ali, nikad se ne zna...Pokrijte Wegovo Veli~anstvo!

Radnici pokrivaju bistu. U hol je, u me|uvremenu, u{ao {ef policije.Petqa oko toki-vokija.

PERO: Alo... alo... Jastreb ovdje... Javi se, Sokole, sunce ti ‘arko...Kamion toalet-papira... Zna{ {ta je klozet-papir?... E, za-bole me! Gotovo!(Vlasti, koji hoda zami{qen ispred bista)\e si, druè predsjedni~e? U mome sektoru sve je spremno,takore}i... A {to si to pore|o uza zid?

VLASTA: (Zami{qeno)Razmi{qam... Razmi{qam koje je, ustvari, ovo doba?

PERO: (Gleda na sat)Evo ti ga... Uveliko se smrkava.

12 Miladin [evarli}

VLASTA: Mislim, u kome dobu ‘ivimo mi u Srbiji, tre}oj Jugoslaviji...Evo ti ga!(Skida ‘ustro krpe sa bista)Kraq, Pa{i}, Tito, Draà, i ovo ne znam ko je...(Pokazuje na petu, apstraktnu strukturu)Pokupio sam sve {to je bilo u podrumu. Ajd, reci ti meni {taja ovde sad da stavim?

Ogla{ava se toki-voki.

PERO: Jastreb... Prijem... Kako nema klozet-papira, sunce ti ‘arko?Da pohapsi{ crnu berzu, odma!

VLASTA: Pero! êkaj! Kako }emo bez crne berze?

PERO: Pusti}emo ih posle. To su metode takti~kog zastra{ivawa.(U toki-voki)Alo... Kakva provizija? Da mi stvore kamion papira!... Zaboleme! Gotovo!

VLASTA: Upstalom, ti se u privredu boqe razume{...(Razmi{qa)Posle onog rata tu je stajao kraq. To U~a kaè, on zna. Aposle, kaè, radikali stavili Pa{i}a... Tada je ovo bilaOp{tina, a ne Dom kulture, mada i mi drìmo ‘ito u sali, agde da drìm ‘ito...? Rodilo. A posle rata, ovog... tojest, neovog, nego onog, ne onog, mislim, nego... onog, tu je, razume se,stajao drug Tito, ho}u re}i Broz... Pa smo morali da gaskinemo...

PERO: Kad pu{tate opoziciju da radi {ta o}e... Ja sam govorio...

VLASTA: Komunizam je pao, druè, shvati ve} jednom! U demokratiji,policija je odvojena od politike.

PERO: Koliko minuta bi se drào bez mene? Ajd u karton viskija!

VLASTA: Srpski patriota ne pije vi{e viski. Samo hilandarku. Inemoj da me zamajava{... Kad smo skinulu druga... mislim,Broza... onda, je li, ovi mangupi Vukovi donesu Draù... Pasmo im to mi, zna~i, skinuli...

PERO: Ja li~no sam ga skidao... Htjedo ga razbit, al od gvo`|a je, pase ne dade... Al sam wu{ku razbio onom bradatom. A ko ti jeovaj ulubqeni, toga se ne se}am?(Pokazuje apstraktnu skulpturu)


VLASTA: E, to je... I on je stajao u podrumu... E sad, reci ti meni koje jedoba?

PERO: (Gleda na sat)Pa evo, ve} je...

VLASTA: Epoha! Razume{ li srpski? Epoha.

Pauza. Vlasta {eta zami{qen ispred bista.

VLASTA: Koliko je sati?

PERO: Misli{... epoha?

VLASTA: Ne! Sad pitam koliko je sati?

PERO: Pa, kaèm ti... Evo, sedam... Ne razumijem {ta ho}e{!

VLASTA: Evo, ovako: ti i ja, tojest, ja kao predsednik op{tine i ti, mismo operativni {tab, je li? E sad, sazvao sam i jedan zvani~niodbor za do~ek. Wega sa~iwavamo ti i ja, tojest, ja kaopredsednik, ti kao predstavnik bezbednosti, major Vrani}, uime Vojske Jugoslavije, otac Sava, iguman manastira Lajkovca,u ime svete pravoslavne crkve(Prekrsti se. Pero ga gleda pa se i on prekrsti)i U~a, kao predstavnik mesne inteligencije. Tako bi bilepredstavqene sve strukture, samo sam U~u zaboravio dapozovem, ionako je demokrata...

Ulazi otac Sava.

SAVA: Pomaè Bog, deco...(Ugleda Titovu bistu)Anatema! Anatema!(Zaklawa o~i rukom)Apage satana!

VLASTA: [ta bi, o~e Savo?

SAVA: (Pokazuje Titovu bistu)Antihrist!

VLASTA: Pardon, o~e Savo!

Vlasta pokrije Titovu bistu. Pero ne{to mrmqa u toki-voki.

SAVA: (Duboko odahne)Uh, ala si me prepao... Reko, nije se, vaqda, povampirio. Nekadste tvrdili da je besmrtan.

VLASTA: Ne boj se, o~e Savo, sa}e tebi Vlasta jednu hilandarku danato~i. A! Izvoli, druè majore!

14 Miladin [evarli}

Ulazi major Vrani}.

VRANI]: (Vi~e sa vrata)Zdravqe!

Vrani} sastavi pete, salutira, poqubi oca Savu u ruku, rukuje se saVlastom, qubi se sa Perom. Vlasta je sipao svima rakije.

VLASTA: (Diè ~a{u)E, pa... O~e, gospodo! Dièm ovu ~a{u u zdravqe i ~astgospodina ministra Glava{a Peci}a, velikog izdanka na{egmalog mesta!

Svi popiju na iskap.

VLASTA: Peca dolazi, potvr|eno je!

Aplauz.

SAVA: A zar nisu ono govorkali, Vlasto, da }e da ga smene?

VLASTA: To su sitna unutarpartijska trvewa, o~e Savo, ti to nerazume{. Na{a partija je sada demokratska.

SAVA: (Gladi bradu)Bogu hvala...

PERO: (U toki-voki)Dobro, pola kamiona, ali odma... I karton viskija... Zaboleme. Gotovo.

VRANI]: A za armiju? Ni{ta?

PERO: Slu{aj, {to ne probate malo sami da {vercujete? Imatevozila, naftu, qude, oru`je...

VLASTA: Molim za va{u pa`wu, gospodo!(Sipa im rakije)Ovo shvatite kao zvani~ni sastanak odbora za do~ek gospo-dina ministra, koji prvi put od kako se popeo na vlast silaziu svoje rodno mesto. On, kao {to znate, dolazi sutra i na namaje da osmislimo sadràj wegovog boravka.

SAVA: Pa dobro, sine Vlasto, za{to nisi blagovremeno, nego sad,uo~i Boì}a...

VLASTA: Kako da shvatim ovo kritizerstvo, o~e? Na{a partija je,mislim, prema crkvi korektna... Sadràj wegovog boravka...Predlaèm slede}i sadràj: pozdravni govor, otkrivawespomenika sa gozbom i baletskim programom; sutra u podneradni doru~ak, na kome }emo izneti probleme na{eg kraja,


zatim kratka poseta na{em vojnom objektu i, na kraju,opro{tajna gozba u manastiru Lajkovcu.

SAVA: A ko }e to da finansira?

VLASTA: Koje?

SAVA: Gozbu u Bo`joj ku}i?

VLASTA: Ti }e{ da finansira{. Jesmo li doneli odluku o vra}awujednog dela manastirske zemqe?

SAVA: Ali je niste sproveli.

VLASTA: [to si ti neka cepidlaka, o~e Savo! Izvoli, druè Pero!

PERO: (U toki-voki, koji se ogla{ava)êkaj, Sokole, vidi{ da sam na sastanku!... Kako ne vidi{?...Zabole me!(Iskqu~i toki-voki)Imam dopunu: poklon rodnog kraja gospodinu ministru.

VLASTA: Pozitivno. Prihvata se! Kako se ja, bogamu, toga nisam setio?Dobro, idemo redom. Spomenik! Red je da visoki gost ne{tootkrije...

SAVA: Koliko ja znam, mi ovde nemamo spomenika, osim onog"Bratstvu-jedinstvu" pred robnom ku}om. Prvo wega po-krijte...

VLASTA: Ti si demokratiju shvatio kao mogu}nost za legalnu opstruk-ciju. Drugi put traì re~!(Hitrim i energi~nim pokretima skida krpe sa bista)Evo! Evo! Evo! Evo! Evo!

Otac Sava se krsti, major Vrani} pri|e bisti druga Tita, pokloni se isalutira.

VLASTA: Eto vam spomenika! Sve sam povadio iz podruma... Nisuveliki, ali imaju tu prednost {to su pokretni, mogu se lakozamewivati, mogu se otkrivati pod krovom, u toplom, uz~a{icu, i posle se mogu pokriti i, ako zatreba, vratiti upodrum, na smetili{te istorije...

VRANI]: (Tronuto)Hvala ti, predsedni~e! Opet sam video svog vrhovnog ko-mandanta.

SAVA: (Mrmqa)Stalno ga gledao, dabogda...

16 Miladin [evarli}

VLASTA: I po{to ‘ivimo u sloènom vremenu, koje zli jezici zovupostkomunisti~kom anarhijom, u vremenu kada zlo~ina~keUjediwene nacije kuju zaveru protiv male ali juna~keSrbije...

PERO: I Crne Gore!

VRANI]: Obe}avam pred svojim vrhovnim komandantom: ratova}emoprotiv ostatka sveta, ako treba; sve dok ne oslobodimo Bosnui ostale srpske zemqe. Na{a taktika partizanskog ratovawapokazala je...

VLASTA: Ko ti je dao re~? Ovo je demokratija, drugovi! Dobro... mo`da}emo ratovati, ali nemoj da se dere{, to je vojna tajna...Ho}e{ da te ~uju oni banditi sa Ist-rivera?

VRANI]: I treba da ~uju, druè Vlasto! Neka do|u, majku im mangupsku,onu imperijalisti~ku, ako imaju srca...

VLASTA: Druè majore, vojska Jugoslavije ima da slu{a civilnu vlast!Jesmo se tako dogovorili? Ja }u da odlu~im da li }emoratovati, a ti }e{ da izvr{ava{, tojest da ratuje{!

VRANI]: Razumem! Ali, dozvoli, druè Vlasto, da ja poru~im timkurtonima sa Ist-rivera(Vi~e)do|ite, pederi, da vam ga major Vrani} zabiberi!

Major se sav zajapurio od uzbu|ewa. Okrene se prema bisti vrhovnogkomandanta i o{tro salutira.

VLASTA: Sa malo mawe entuzijazma, molim vas...

PERO: (U toki-voki)Alo... Ne sad... Vidi{ da sam na sastanku!

VLASTA: Drugovi, dokaìmo da smo sposobni da donosimo odluke,dokaìmo da ovo nije postkomunisti~ki haos!

SAVA: Kako?

VLASTA: [ta, kako?

SAVA: Kako to da dokaèmo?

VLASTA: Ne}e{ ti mene isprovocirati, pope! Ja sam staloèn, ci-vilizovan, uqudan i mudar srpski politi~ar. A ti moè{ dami malo... Toliko o tome!


PERO: Ajdemo, drugovi! Ja moram na teren da obi|em svoje krimi-nalce, svoje kurve, da vidim {ta je na berzi... Poso mi stoji!

VLASTA: Crkva sabotira! Ho}e Depos da mi uvede ovde! Ho}ete da sadpodnesem ostavku?(Pauza)Ne}ete?

PERO: Ostavka je demokratski ~in, predsjedni~e. Ako ba{ insi-stira{...

VLASTA: Jel tako, druè Pero? Zna~i, u policiji je izdaja! A lepo samgovorio da mi Crnogorca za {efa policije ne postavqaju...

PERO: Vi|i budale! [alimo se malo... Ajde, bratski da popijemo!(Sipa)

VLASTA: [ali se ti sa svojom ‘enom... kakvo pi}e?! Ovo je radnisastanak!

VRANI]: (Podme}e svoju ~a{u)Rad nije medved, druè Vlasto, ne}e pobe}i u {umu...

SAVA: (Podme}e ~a{u)E, ta ti je dobra, sinko!

VLASTA: Kao demokrata, povinova}u se voqi ve}ine, mada nerado...(Uzima pi}e)I nemoj tako da se {ali{ sa mnom, jesi ~uo?

PERO: @ivio nam, predsjedni~e! Dabogda vje~no ‘ivio!

Pero ispije i grli Vlastu.

PERO: Ajde da se poqubimo.(Qubi Vlastu)

VLASTA: (Odmi~e se)Opet smrdi{ na beli luk!

PERO: To mi je od sino}. Donijeli ovi moji neke kobasice izRumunije, pa...

SAVA: [ta kaè{, sine? Ima li jo{ gde tih kobasica?

PERO: Za tebe uvijek, o~e igumane, a ti }e{ nama ono vino, zna{ tikoje, razumije{?

VLASTA: Pobogu qudi, ajde da radimo!

SAVA: Ajde, sine, mi ~ekamo.

18 Miladin [evarli}

VLASTA: (Pogleda Savu kao da ho}e da mu odbrusi, ali se uzdrì)Prilikom ceremonije otkrivawa spomenika i kasnije, tokompijanke, mislim, zakuske, va`no je spre~iti ministra da neu|e u salu...

SAVA: Nije sramota, sine, u sali ‘ito pri~uvati. Ono }e podembargom da nas ishrani.

PERO: Ma, ne}e da ulazi... Znam Pecu! Kad stavi{ predaw ~a{icu iba~i{ mu ne{to iz vurune, ne}e taj da se makne od trpeze.

VLASTA: Mislio sam, mo`da }e hteti da evocira uspomene iz mladosti.Zna{ da je najvi{e voleo da se privatava u mraku, dok smo,ono, imali amaterske predstave.

PERO: Ma, jok! Napi}emo ga mi brzo, ni{ta ne brini.

Ulaze dva radnika, vaqaju}i benzinsko bure. Tandr~u.

VLASTA: [ta je ovo, qudi?!

RADNIK: Druè predsedni~e, benzin!

VLASTA: Kakav benzin, more?

RADNIK: Super, druè predsedni~e!

VLASTA: Kakav super, oca ti jebem?!

RADNIK: Iz Bugarske, druè predsedni~e! Poslo Krne da se stavi umagazin.

VLASTA: Koji Krne i koji magacin, sunce ti ‘arko, gde mi je pi{toq?!

RADNIK: Mislim, u salu... A Krne je...

PERO: Krne je na{ ~ovjek, pusti to, ne galami...

VLASTA: Pa ovo je, stvarno... Drugo, ‘ito je tamo...

PERO: (Tiho)]uti, bre, Vlasto, ne kvari mi poso!(Radnicima)Ajd, vaqajte to brè u salu! Brè!

RADNIK: Razumem, {efe!

VLASTA: (Naka{qe se)Dakle, drugovi, {to se ti~e spomenika...


Radnici se nateù oko bureta koje tandr~e.

SAVA: (Peri, poverqivo)Slu{aj, sine, meni bi vaqalo jedno ~etres litara, za mojsiroti "moskvi~"...

PERO: (Uglom usana)êtiri marke.

VLASTA: Drugovi...

SAVA: (Uglom usana)Nemoj, sine, gde }e ti du{a? Zar u paklu ho}e{ da se prì{?

VLASTA: (Naka{qava se)Dakle, {to se ti~e spomenika...

PERO: Mnogo si, bre, dosadan, pope! Evo, da}u ti za dvije ipo marke iskini mi se, vi{e...

SAVA: Hvala, sine, kupqeno! Izvini, predsedni~e! Pritiso pustiembargo, pa ne mo` da se di{e...

Radnici su uvaqali bure u salu, ali im je ono, izgleda ispalo, sude}i potresku koji se ~uje. Predsednik guta knedle, nervira se, besno sipa sebi~a{u rakije i iskapi. Vrani} prilazi, sipa sebi i iskapi. Vlasta gagleda.

VRANI]: (Sa pogledom ve} malo uko~enim od pi}a)U ime Vojske Jugoslavije, traìm da gospodin ministarotkrije spomenik drugu Titu.

VLASTA: Ukinu}u ja vama alkohol, kad-tad! Bar na zvani~nim sa-stancima. Ja }u vama embargo da udarim...

SAVA: Vala, kako ste se uvalili, pravi}ete vi od blata tog anti-hrista. Ali, bez mene...

Otac Sava krene ka izlazu.

VLASTA: êkaj, o~e! [alio se major... Nemoj da mi ovo radi{! Zna{koliko ministar drì do dobrih odnosa sa crkvom. Mi smoovde predstavnici struktura... Na{a odgovornost pred na-rodom nalaè...

SAVA: (Stane)A moja zemqa? Gde je moja zemqa? Mislim, crkvena...

VLASTA: Da}emo ne{to... Vide}emo...

20 Miladin [evarli}

SAVA: A benzin. Moram da kam~im od ovog crnoberzijanca!

PERO: E, kur moj }e{ da dobije{, provokatoru!

VLASTA: êkajte, drugovi... Konsenzus! Traìm konzsenzus. Molim vas!Evo, da popijemo po jednu!

SAVA: Da popijem mogu, ali zahtevam da se ovaj ‘andar udaqi izodbora za do~ek!

VLASTA: O~e! Evo, dobi}e{ benzin besplatno!

PERO: Stani! Samo preko moje mrtve trupine!

VLASTA: Ja }u da platim. To je moj prilog za majku crkvu.

SAVA: Hvala, sine! Li~no }u se postarati da stigne{ pravo u raj.

VLASTA: Hvala, o~e! Samo te molim da se s policijom izmiri{.Policija je narodu potrebna isto kao i crkva, isto kao ivojska, isto kao i ja, mislim, civilna vlast... [ta je narod beznas? Kao stoka bez pastira!

SAVA: E, to ti je pravilno!

VLASTA: Prema tome, u ime naroda, traìm konsenzus, kooperativ-nost...

VRANI]: Traìm re~!

Vlasta ga gleda izbezumqeno.

VRANI]: Za{to si ga, onda, vadio?

VLASTA: [ta? [ta sam vadio?

VRANI]: Vrhovnog komandanta!(Uzima fla{u)

VLASTA: (Otima mu fla{u)Zato, druè majore, {to sam demokrata! Zato {to ne}u sam daodlu~ujem... Setite se koliko ga je na{ ministar voleo... Tridana i tri no}i je proplakao kod Ruè Fukse kada je drugStari umro...

PERO: Jes bogumi! Tako se bija{e naqoskao da smo ga jedva po-vratili.

SAVA: Ne sawarite, deco! Razmi{qajte trezveno, dijalekti~ki. To jebilo ranije, dok je na{ Peca bio komunista. Sada ga, vaqda,vi{e ne voli.


VRANI]: Ne da{ mi komandanta, ne da{ mi rakije...

VLASTA: Dobro, evo ti rakije, usviwi se do kraja!

VRANI]: To je zato {to tugujem za svojim vrhovnim komandantom. Bio jeto doktor vojnih nauka...

VLASTA: O~e Savo, po{to je na{a crkva tako puna dijalekti~kemudrosti, onda se lepo izmiri sa {efom policije, pa danastavimo sa radom!

SAVA: Nije re~ o meni. Crkvu je u mom liku uvredio, sine.

VLASTA: Oprosti mu zbog srpskog naroda, o~e. Kako }e narod, ako sewegovi pastiri ne sloè.

SAVA: (Posle kra}eg oklevawa)Neka ti je Bogom prosto!

Potura mu ruku da je poqubi. Pera se naka{qava.

VLASTA: (Qutito prosik}e)Qubi popu ruku!

Pero mu nevoqno qubi ruku.

SAVA: E, sad do|i da te majka crkva zagrli!

Grle se i qube. Vlasta aplaudira.

SAVA: Ajde, sine Vlasto, radi ne{to!

Vlasta sipa pi}e, diè ~a{u.

VLASTA: Dièm ovu ~a{u za slogu svih srpskih struktura!

PERO: I crnogorskih.

Vrani} diè ~a{u prema Titovoj slici.

VRANI]: @iveo mi, vrhovni komandante!

VLASTA: Izneo sam iz podruma sve ove male srpske spomenike, jer mi jedu{u obuzela quta nedoumica. Bra}o, sludela me ovademokratija! Daj vamo tu rakiju... U kakvom vremenu mi to‘ivimo, bra}o? Budimo bar dva minuta iskreni! Svi smodruga Tita voleli. Priznajem, i ja sam plakao...

SAVA: Bez mene!

VLASTA: Onda si mu, bar, zavideo.

SAVA: Ja sam, ipak, sve{teno lice, sine!

22 Miladin [evarli}

VLASTA: Onda si mu se divio! Ravnodu{an niko nije bio. Sad ispada daje on kriv za sve na{e nesre}e, pa ~ak i da je s Nemcima{urovao, a Draà da je bio pravi srpski patriota... Pa, kakosad to, drugovi? Kraqa smo proterali kao izdajnika, ne}emokraqa, ho}emo Tita, narod se pita, a sad se kraqeva tevabijamota po Srbiji, niko ih ne apsi, a narod vi~e KraqevinaSrbija, Kraqevina Srbija... Divni trg Marksa i Engelsa uprestonici na{oj, bra}o, sada nosi ime korumpiranogburùjskog me{etara Nikole Pa{i}a... Evropa muslimane –od kojih smo je vekovima {titili – protiv nas sokoli. Rusija,maj~ica, sa imperijalistima ameri~kim, no` u le|a namzariva... Brane nas jedino na{a bra}a nesvrstani, na{a dragabra}a Zimbabvijanci... Bra}o Srbi, neka nam Bog bude upomo}i!

Vlasta sedne, stavi glavu u {ake i po~ne da pla~e. Sava ga gladi poglavi.

SAVA: Tempora mutantur et nos mutamur in illis.

VRANI]: [ta ti to sad zna~i?

SAVA: To zna~i: sve se mewa sem kamewa.

PERO: Sram te bilo, slini{ tu ka ‘enetina! Ustaj na noge juna~ke!Ti si vlast.

Vlasta ustaje, bri{e suze, ali mu poneki jecaj jo{ uvek potresa grudi.

VLASTA: Jeste... Ja sam vlast...

PERO: Jo{ mi nijesmo poraèni! U na{im rukama je vojska, po-licija, banke, kovnica novca, crna berza, Narodna skup{tina,pa i jedan deo opozicije...

VLASTA: Hvala ti druè, tvoje re~i su kao... vru}a rakija.

VRANI]: Daj predsedni~e da im ja puknem koje raketno puwewe na tuekolo{ku kurton Evropu.

VLASTA: Radi kao da }e sto godina biti mir, a budi spreman kao da }esutra izbiti rat!

VRANI]: Meni }e kurtoni da pri~aju o genocidu! A ko je trebio na{ubra}u nesvrstane po Africi i Aziji? Ko je na{u crnu, na{u‘utu, na{u crvenu, na{u jevrejsku bra}u ubijao kao pse?

SAVA: Smiri se, sine. Bog }e nagraditi i nas i na{u raznobojnubra}u u carstvu nebeskom.


VRANI]: Ne}emo se dati kurtonima, o~e! Nikada vi{e Srbija ne}ebiti sitni{ za potkusurivawe mo}nih! Bar dok je majorVrani} ‘iv.

VLASTA: Nemo, bre, da mi vojska vodi glavnu re~ ovde! [ta je? Vojnipu~ o}e{?

VRANI]: O}u samo jednom da im puknem, predsedni~e...

PERO: (U toki-voki koji se javqa)Alo... da... Jastreb ovde... Ti si, Krne?... Benzin je stigao. A koovdje kontroli{e trì{te klozet papira, sine maj~in?...Slu{aj, nemoj da te opet apsim!... I one tri kurve da mispremi{ za sutra... Igra~ice!... Zabole me! Gotovo.

SAVA: Slu{aj, sine Vlasto! Da mi stavimo lepo kraqa Peru? Bio jedobar ~ovek, ~uvaran... Prema va{em satrapu, Brozu, moglo bise re}i da je bio republikanac.

PERO: A da ne bi malo i Draù da ti stavimo?

VRANI]: Samo preko mene mrtvog!

VLASTA: Ti si ve} mrtav pijan.

PERO: Slu{aj, Vlasto, ovo ti je prava demokratska zbrka. Vr}i tagovna u podrum! Moram da idem kurve da biram. Ti zna{koliko na{ ministar voli kurve.

VLASTA: êkaj... Mislim se ne{to, da mi ostavimo sve ove spomenike,pa da ih ministar sve pootkriva. To je, bra}o srpskaistorija... Vreme }e pokazati koja }e opcija da pobedi. Za{tomi da se istr~avamo?

SAVA: Moè, ali da se izvadi Broz.

VRANI]: I ja se slaèm, ako se izvade Draà, Pa{i} i ovaj kraq.(Miluje Titovu bistu)Ne dam ja tebe, dobri moj komandante... moj doktore...

PERO: Slu{aj, a da ostavimo druga Tita i Pa{i}a?(Peva)Druè Tito, na{ mar{aleMase su te izabrale –Odavde do Trebevi}a,Druga Tita i Pa{i}a...

VLASTA: E, pa drugovi, sad mi je nedvosmisleno jasno za{to Srbijapropada.

24 Miladin [evarli}

VRANI]: Za{to, predsedni~e?

VLASTA: Zbog demokratije.

VRANI]: Da je ukinemo, moj predsedni~e dobri.

VLASTA: (Veoma rezignirano)Ne moè, druè...

VRANI]: Ko kaè? Samo ti mene pusti!

VLASTA: Ne daju imperijalisti, ne daju doma}i izdajnici...

VRANI]: Pusti me da im ja puknem jedno puwewe pa }e{ da vidi{!

VLASTA: Kasno je, druè...(Naglo mewa raspoloèwe, postaje veoma energi~an)Alo! Gde ste radnici, oca vam jebem?!

Dolazi radnik.

RADNIK: Tu smo, druè predsedni~e. Doru~kujemo.

VLASTA: Nosi ta govna u podrum.

RADNIK: Koja?

VLASTA: Sve na smetili{te istorije! Samo mi ostavi onog ulubqenog.

RADNIK: Razumem!

Radnici po~iwu da uklawaju skulpture.

SAVA: [ta to uradi, sine?

VLASTA: Istorija je mrtva, o~e! Po~iwe demokratija.

SAVA: E, pa, nemoj tako...

VLASTA: Sami ste to hteli.

VRANI]: To je, zna~i, kraj... A mogli smo lepo da im puknemo...

VLASTA: Zato sam doneo demokratsku odluku. Ostavi}emo ovu ulubqenustvar i prozva}emo je "demokratija". To }e ministar daotkrije.

PERO: Onda moramo pre toga da ga napijemo.

Vrani} grli Titovu bistu. Pla~e.

VRANI]: E, moj komandante dobri... ode ti na smetili{te istorije...(Otima bistu radniku)Ne dam mog doktora!


VLASTA: Ne cmizdri! Pusti qude da rade!

Pero zagrli Vrani}a, odvoji ga od biste.

PERO: Ne pla~i, juna~e!

VRANI]: Bio je to najve}i sin na{ih naroda... Setite se kako ga je celo~ove~anstvo oàlilo...

SAVA: Dajte mu antihrista, da ga ku}i nosi! I ti si mi neki Srbin,pla~e{ zbog tog srbo`dera!

VRANI]: (Bri{e suze)Ja pla~em, o~e, zbog izgubqenog bratstva i jedinstva...

SAVA: Onda uzmi onaj spomenik bratstvu-jedinstvu, ispred robneku}e, pa nosi i wega!

VLASTA: Molim vas! Nastavqamo sa radom!

PERO: Evo, drugovi, sad sam se za tri kurve dogovorio sa Krnetom;one }e odigrati baletsku numjeru poslije otkrivawa spo-mjenika, prije gozbe. A poslije }e se i one, razumije seukqu~iti na svoj na~in...

SAVA: A kako }e, sine, te... ‘enske igrati balet, kad to nije wihovzanat?

VLASTA: Nemoj da se me{a{, o~e, u ono {to ne zna{!

SAVA: Bog i du{a, ne}u u to da se me{am. Vaqda znate {ta radite.

PERO: Bogati, ~o~e, ako su kurve ne zna~i da nijesu i balerine!Drugo, svaka pristojna kurva mora znati zaigrati.

SAVA: Dobro, deco, ne me{am se.

PERO: Ti }e{ malo da gleda{, pojede{ koji buti}, popije{ do dvijeboce vina, pa u manastir, na molitvu...

SAVA: Dobro, de...

VLASTA: Idemo daqe! Sadràj pozdravnog govora i ko }e ga napisati, isadràj gozbe.

PERO: I poklon.

VLASTA: I poklon. Sadràj pozdravnog govora ne znam, ni ko }e ganapisati. Zato ste vi tu. Ja mogu da ga onako, malo...

SAVA: Cenzuri{e{.

VLASTA: Opet ti provocira{, pope!

26 Miladin [evarli}

SAVA: Ne. Sveta crkva nema ni{ta protiv cenzure. Cenzura je starai pozitivna institucija, koja reguli{e pogled na svet.

VLASTA: Ipak }emo mi lepo sara|ivati, o~e.

SAVA: Nema nam druge, sine.

VLASTA: Sadràj govora ne znam... Sadràj gozbe nalazi se ve} kodTraj~e u pekaru...

VRANI]: Vikaj {ta ima za jelo, umreh od gladi, drugovi!

VLASTA: To je za sutra, majore, a danas traì od ‘ene.

VRANI]: Barem mi ga malo izgustiraj, predsedni~e, da se gladanute{im.

VLASTA: Idi ku}i, Vrani}u; pe~e se prasence, razume se.

PERO: Stani, |e re~e od ‘ene!

VLASTA: Vidi{ da je mrtav pijan. Koj }e mi sada ovde?

PERO: Polako... Drugovi, vi znate na{eg ministra, on jeste skot,ovako, mislim, ali, kad popije pet-{est litara ume da seraspilavi, suzu da pusti, u dert da padne, pa }e da povi~e, gdesu moji stari drugari, iz mladosti moje, davno pro{le... I {ta}emo onda?

VLASTA: Kako, {ta }emo?

SAVA: Dobro, bre Pero, a mi {ta smo? Zar mu mi nismo bilidrugari?

VRANI]: Ja, naàlost, nisam. Ja sam prekomandovan ovamo kad je on ve}utekao.

PERO: Ti nisi, ali tvoja ‘ena jeste.

VRANI]: Ostavi ti moju ‘enu na miru!

PERO: Ne treba meni tvoja ‘ena, nego treba ministru.

VRANI]: Moju ‘enu ho}e{ da podvodi{! Gde mi je slu`beni pi{toq?Tri kurve ima{, {ta o}e{ vi{e?

VLASTA: Drugovi! Traìm konsenzus!

PERO: (Zagrli Vrani}a)Polako, juna~e... Tvoju ‘enu ne smije niko ta}i. To ja ne dam.

VRANI]: Pucam bez opomene!


PERO: Ta ti vaqa! Nego, slu{aj! Miki, tvoja Violeta i ...

VRANI]: Koji Miki? Nemoj sad da ga vadim!

PERO: êkaj! Nemoj da ga vadi{, molim te!

VLASTA: Shvatam... Samo, kako }emo s Mikijem?

PERO: êkaj!

SAVA: Ja ni{ta ne shvatam. To s kurvama i ‘enama re{ite bez mene,kad se ve} mora. Odo ja da se pomolim, pa da posr~em ne{to...

PERO: Sipaj, Vlasto, po jednu rakiju!

SAVA: (Zastane)Pa dobro, ajde, onda, da vam ne kvarim kvorum...

VLASTA: (Sipa)Ajde, kad kaè{, al ne znam kako }emo sutra izdràti...

PERO: Vidi! Miki, tvoja Violeta i Peca bili su nerazdvojni uamaterizmu i u streqa~kom dru{tvu "Heroj Pinki"...

VLASTA: Samo {to je Peca u streqa{tvu bio bog. Nosio je dvapi{toqa pozadi i jedan kolt ovde. Vadio ga je kao muwa... Neznam sad kako ga vadi.

SAVA: (Krsti se)Pomozi Boè!(Pije)

VLASTA: Ali, vi{e od svega voleo je da glumi. Morali smo da mu damopo~asnu diplomu, mada su zli jezici tvrdili da je bio praviantitalenat.

SAVA: Pa, kako je, onda, postao ministar?

VLASTA: Na snagu. I nemoj da provocira{, ako misli{ da dobije{benzin!

Dolazi radnik.

RADNIK: Druè predsedni~e, mi smo zavr{ili s onim govnima.Moèmo li sad na ru~ak?

VLASTA: Mar{, oca ti jebem demokratskog!

RADNIK: Razumem.(Odlazi)

VLASTA: Pero, oni mene ne po{tuju! Za{to ti prima{ platu ovde?

28 Miladin [evarli}

PERO: ]uti, to je Krnetov ~ovjek. A platu zadrì, pa djeci kupiklozet-papira. Nego ovako: kad ministar u dert padne, papo~ne da bulazni o mladosti, mi }emo mu Mikija i Violetupoturiti.

VRANI]: Al nemoj da je pipa, jer }u pi{toq da izvadim, makar biostoput ministar!

SAVA: Nemoj, sine, vidi{ da ministar tri pi{toqa nosi!

PERO: Ajde, Vrani}u ne budali! Vrati}emo ti ‘enu neo{te}enu, jati jamac.

VLASTA: Ali, Pero...

PERO: [to je?

VLASTA: Pa... zna{...

PERO: Ajde, bogati, ne uvijaj! Na{i smo.

VLASTA: Ne zna{ da si Mikija uhapsio kad je, ono, pravio demokratskeizgrede. Miki ti je u zatvoru, ~ove~e!

SAVA: Gori ste od Broza! On je vrlo retko hapsio intelektualce.

VLASTA: Pope, odlu~i se jednom na ~ijoj si strani!

PERO: Pa, pusti}emo ga, pobogu, za tu priliku. Moè ti i govornapisati o jednom tro{ku.

VLASTA: Znam da moè... Samo, on je, Pero, na{ neprijateq.

PERO: Normalno! Kad mu nijesmo ni{ta ponudili.

VLASTA: Sam si ga uhapsio, a sad se pravi{ pametan.

PERO: Zato {to nam je do sad bilo jevtinije da ga drìmo u zatvoru,a sad nam je jevtinije da mu ponudimo... Mora{ shvatiti du{udemokrate. On je razuman, zna~i elasti~an, savitqiv. On je~ovje~an, zna~i voli dobro da pojede, a mo`da i popije... Ikomunistu moè{ kupiti, Vlasto, a kamo li demokratu!

VRANI]: Al, nemoj da je slu~ajno pipa...

PERO: (U toki-voki, koji oglasio)Alo, Jastreb ovdje... Bravo ti ga! Stigo klozet-papir!... Ni-{ta bez tebe, Krne, druè! Stavi}u te na mjesto na~elnika zaprivredu... Pola kamiona pusti u prodaju, a pola meni da sedonese... Ma nije za mene. Ja ti to i ne tro{im... Ajd zdravo!Gotovo!


VLASTA: Dobro, pusti ga, ali nemoj da bi mi ne{to Peci istrtqo...

PERO: Ne budali, druè! Zna on da Peca odlazi, a mi ostajemovje~no. Zna on da smo mi gospodari sudbine.

VLASTA: [to jes – jes!

VRANI]: Nemoj da ga ja vadim na ministra...

SAVA: Sudbina je u bo`joj ruci, deco!

VLASTA: ]uti, pope! Javi se Bogu za benzin.

PERO: A sada, poklon za gospodina ministra.

VLASTA: Imate predlog?

PERO: Ozbiqno sam...

VRANI]: Ja bi da mi wemu poklonimo automat. Pa kad do|u ovi kurtoniiz opozicije, a on: ta, ta, ta, ta, ta...

PERO: Ozbiqno sam razmi{qao, drugovi...

VRANI]: Ovi {to ih Bu{ pla}a, bu{nem mu ga nani!

SAVA: Ja bih da mu poklonimo ~udotvornu ikonicu svetog knezaLazara. Kao putokaz... Carstvo nebesko, to je srpski put, deco!

VLASTA: Pquni, pope! Izvoli, druè Pero!

PERO: Ozbiqno sam razmi{qao, drugovi... Jer, poklon je, kako dakaèm, dio na{e lijepe narodne tradicije. Gostu }e{, ako {tadrugo nema{, makar jabuku darivati... Nema se, drugovi,vremena su deficitarna. Ni ministar nije ono {to je nekadbio... Nisu to vi{e ona lijepa vremena kada je bilo svepla}eno... Po onom Marksovom: svako prema mogu}nosti,svakome prema potrebi...

VRANI]: Ne! Samo automat. Pa, kad ovi do|u...

SAVA: Carstvo nebesko, deco, nema Srbima druge!

VRANI]: Dobro! Automat u {ake, pa u carstvo nebesko! Ta, ta, ta, ta,ta...

VLASTA: Nemojte, drugovi... Ako smo Srbi, nismo deca!

PERO: Da skratim!

VRANI]: Skrati ga!

PERO: Tebe }u ja da skratim razumije{?

VRANI]: Ti }e{ moju suprugu da podme}e{...

30 Miladin [evarli}

VLASTA: Konsenzus! Konsenzus!

PERO: Prelazim na stvar. Predlaèm poklon za gosodina ministra uiznosu od pola kamiona klozet papira i jednog kartonaviskija.

SAVA: A na{ sveti knez...?

PERO: [to se klozet-papira ti~e, on ti je danas preskup ~ak i zaministarsku platu, i drugo, to je simbol higijene, luksuza,lepote ‘ivota, svega ~emu je na{ ministar, na{ Peca, od svojemladosti teìo... A viski, brate, zato {to je pijanac.

VLASTA: (Aplaudira)Bravo! Veoma mudar predlog, druè Pero. êstitam!

PERO: Hvala!

VRANI]: I meni se dopada, ali za{to ne bismo i jedan kala{wikov, pakad ovi do|u...

SAVA: A ikonica, deco...? Na{ sveti knez, cartsvo nebesko...

VLASTA: Hvala, gospodo! Sastanak je zavr{en. A sada, svako svomezadatku!

DRUGI ÎN

Isti prostor, sve~ano ukra{en, {arene papirne trake, zastave, parole,na kojima pi{e: "Dobrodo{ao voqeni ministre", "Za demokratsku Sr-biju", "@ivela tre}a Jugoslavija", "Zimbabve je s nama".

U centru stoji apstraktna skulptura, radnik je pokriva platnom ika~i na postoqe karton, na kome velikim slovima pi{e: "Demokratija".

Muzika iz zvu~nika, Pero uve`bava tri igra~ice u kratkim sukwicama.One igraju, on obilazi oko wih i daje takt.

PERO: Jen-dva, jen-dva, jen-dva-tri, jen-dva, jen-dva, jen-dva-tri... To!Jen-dva, jen-dva, jen-dva-tri; jen-dva, jen-dva, jen-dva-tri...Bravo ti ga, qepotice! Takt od sedam osmina najboqeizraàva napa}enu du{u balkanskog ~ovjeka..(Radnicima)[to je? [ta blenete, drugovi? Nikad nijeste vidjeli ba-lerine na djelu? Ajde, nastavite sa radom! Odbi! mar{! Iditeu operu!


Muzika se zavr{ava, balerine se preobla~e.

PERO: Dobro je, djeco! Gospodin ministar }e da uìva u va{imvje{tinama.

I KURVA: Slu{aj, {efe, mi mnogo dangubimo ovde... Ja uzimam stomaraka na sat.

PERO: Sram te bilo! Ovo je dobrovoqna patriotska akcija. I srpskiministar treba da ima neko zadovoqstvo u ovim te{kimvremenima. Ne}u nikakvu mrzovoqu, nikakvu opstrukciju!Ho}u da posao obavite ne`no, profesionalno, kooperativno...Naro~ito poslije ve~ere. Shvatite to kao dobrotvorniprilog za poboq{awe nacionalnog zadovoqstva u nesre}nimprilikama izolacije i embarga. Jasno?

II KURVA: A kakav ti je taj ministar, {efe? Mislim, onako...

PERO: Te{ko je re}i... Ministar je sloèna li~nost, djeco.

II KURVA: Mislim, {ta voli, ovako...?

PERO: Pa... Ministar voli ~o~ek i viski, voli lijepe ‘ene,naro~ito ako su kurve; voli higijenu, klozet papir, pi-{toqe... Voli srpski narod... Voli oralni seks, zapamtiteto... Mrzi opoziciju, izdajnike nacionalnog interesa... Mrzizlo~ina~ke Ujediwne nacije, brbqive ‘ene, jela bez mesa,Helmuta Kola, sirotiwu, jer je iz we potekao... I naro~itomrzi kad mu se protivure~i.

III KURVA:A kakav je onako, kao frajer?

PERO: Ministar, djeco, ima preko dva metra, ima nat~ovje~anskusnagu, zlatnu rukavicu u superte{koj kategoriji... Kaù daima najve}i organ u Srbiji, a i {ire... Ima natprirodnu mo}koncentracije. Svojom duhovnom snagom moè da uti~e naqudsku voqu, a i da pomjera lak{e predmete... Ima bujnu sedukosu. Udarcem pesnice moè, ako je dobro raspoloèn, daubije ~ovjeka na mjestu. Koitalno stawe moè da odràva oko~etrnaest ~asova, neprekidno – za va{u informaciju. Wegova,uvijek teget, odjela toliko su velika da u wih mogu da stanudva normalna ministra, ili tri predsjednika vlade... Smatrase da je u dosluhu sa kosmi~kim silama, i da je tu tajna wegovesvemo}i. Nosi {arene kravate i ga}e od kineske svile. Mislise da on, ustvari, nikad ne spava.

32 Miladin [evarli}

II KURVA: Imala sam ja jednog od preko dva metra, samo, bio je drvose~a,ga}e nije nosio, imao je slabu koncentraciju, ali pesnicom jemogao da ubije. I mrzeo je opoziciju.

I KURVA: Znam ja jednog {to voli viski i higijenu, ali ima mali organi slabu pesnicu.

III KURVA:Ja znam jednog {to voli pi{toqe i narod, ali on je u logoru.Negde u Bosni.

PERO: Jesam li rekao da je ministar sloèna li~nost? On izraàvasveukupnost narodnog bi}a.

II KURVA: E, pa dobro je onda, da smo sve tri tu...

Devojke su se spremile. Veselo se tiskaju oko Pere, qube ga u obraz, on iho~inski tap{e po zadwicama.

I KURVA: ]ao, {efe.

II KURVA: Ba{ sam radoznala da ga vidim.

PERO: Djeco, ta~no u sedam i koji minut prije!

III KURVA:Takvoga ne bismo propustile!

Devojke, kiko}u}i se i do{aptavaku}i se, tr~e prema izlazu, gde naletena Violetu, koja upravo ulazi.

Violeta, tako|e zgodna, mada ne toliko mlada, odmeri ih, pa prilaziPeri.

PERO: ]e si ti, qepotice?

VIOLETA:Vidim ne oskudeva{...

PERO: Ma, to su kurve, Violeta, wih spremam za ministra.(Ho}e da je poqubi)

VIOLETA:Nemoj ovde, vide}e nas neko... Ba{ si bezobrazan... Nemoj...Pero!

PERO: Pa, dobro, Violeta, du{o, danima te traìm...

VIOLETA:Ne smem, ubi}e me Vrani}.

PERO: Ubi}emo mi wega. Sve za tvoje crne o~i, Violeta, za tvoju...

VIOLETA:Ti si lud! Beì! Objasni mi o ~emu se ovde radi.

PERO: Ti si po~asni gost, jer ‘elim da ministru omogu}im daporazgovara sa drugovima iz mladosti.


VIOLETA:Ti si stvarno lud! Ja sam tog tvog Pecu triput srela na ulici,i to uvek mrtvog pijanog. Jeste, jednom mi je dobacivao, se}amse... Uvek je i{ao sredinom ulice i vodio neke mangupe okosebe, neke boksere, ili tako ne{to... Ti si stvarno... On jestariji od mene bar petnaest godina.

PERO: Dobro, znate se vi iz streqa~og kluba...

VIOLETA:Ma kakvog streqa~kog kluba, ~ove~e?

PERO: Bila si pionirski {ampion u kategoriji malokalibarskepu{ke.

VIOLETA:Kakva pu{ka?

PERO: Malokalibarska.

VIOLETA:̂ ove~e! Nikad pu{ku nisam uzela u ruku!

PERO: Violeta, crno oko moje, kad }e{ da ostavi{ Vrani}a?

VIOLETA:Jes, pa da me ubije!

PERO: Bar na jedno deset dana.

VIOLETA:Pa, kad bude oti{ao na teren... Objasni mi o kakvim pu{kamagovori{?

PERO: Ve} sam ti rekao, oko moje, ribice moja...

VIOLETA:Be`i! Tebe su ove izgleda napalile, pa sad ho}e{ mene dakompromituje{.

PERO: Nipo{to! I}i }emo gore, u kabinet.

VIOLETA:Ne dolazi u obzir...

PERO: Oko moje!

VIOLETA:... dok mi ne objasni{ to s pu{kama.

PERO: Evo ovako: ti si po~asni gost, jer ‘elimo da ministruomogu}imo da porazgovara sa drugovima iz mladosti.

VIOLETA:Kakva madost! Kakav ministar!

PERO: Na{a mladost, na{ ministar, na{ streqa~ki klub, gdevaspitavamo mlade srpske patriote... I na{e amaterskopozori{te, gde ste zajedno glumili.

VIOLETA:Sad jo{ i pozori{te! Nikad nisam kro~ila nogom u po-zori{te.

PERO: Violeta, oko moje, ba{ si ti budala! Samo se u`ivi u svojuulogu.

34 Miladin [evarli}

VIOLETA:Kako, kad to nije istina?

PERO: Pa, ba{ zato! Drugo, {ta je istina? Mi istinu stvaramo, iztrenutka u trenutak...

VIOLETA:Pa, kako misli{, kad...?

PERO: Drugo, ministar }e biti pijan.(Gleda na sat)Moramo da po`urimo!(Hvata je za dupe)

VIOLETA:Ju!

PERO: Drugo, kad budete razgovarali i se}ali se zajedni~kih dana...

VIOLETA:Pero...

PERO: On ne tra`i, razumije{, da sagovornik govori. Govori samoon, {to, normalno, olak{ava dijalog.

VIOLETA:Pero, znaju qudi!

PERO: Ne brini, oko moje, oni su nau~ili da vjeruju samo u istinukoju mi stvorimo.

VIOLETA:Volim te jer si lud... Ipak, sre}a da je Vrani} do{qak, pani{ta ne zna. Mada, kad bi se jednom istreznio... Ali, reci mi,{ta }e ti sve to?

PERO: Takav mi je }eif! A ja {to ho}u to i mogu. Za{to sam, ina~e,{ef policije, oko moje? Drugo, ne mogu, vaqda, poredministra da stavim neku babu, to mi nikad ne bi oprostio.Ovako }emo svi biti zadovoqni.

VIOLETA:Ba{ si lud! Ajdemo brzo u kabinet, dok nije Vrani} stigao.

PERO: Ta ti vaqa, oko moje! A |e je Vrani}?

VIOLETA:Oti{ao u kasarnu, po automat. Ho}e da ga pokloni ministru.

PERO: E, ja }u wega, bogumi, da uapsim... pa }u s tobom jedno dvijenedeqe u Budvu...

Qubi je, ona se kiko}e, odlaze. Iz mra~nih uglova izlaze radnici, cere se,prave nepristojne gegove za parom koji je oti{ao. Ulaze Vlasta i Miki.Vlasta je u sve~anom odelu.

VLASTA: Rekao sam, Miki, kravata! Kravata!(Primeti radnike)A {ta vi to radite, gospodo?


RADNIK: Eto, predsedni~e, zavr{ili posao, pa se zezamo.

VLASTA: Vidi{ li, moj Miki, da je demokratija pogubna za Srbina!(Radnicima)Mar{ napoqe, barabe!

RADNIK: Razumem!

VLASTA: êkaj! Gde je trpeza?

RADNIK: Tu je, iza zavese.

VLASTA: Trpezu unesite, drugovi, tu je stavite, stolice, sve... Nemoèmo ministra dugo dràti na nogama!

RADNIK: Razumem! Samo...

VLASTA: [ta, "samo"?

RADNIK: Drug Pero je rekao da trpeza stoji iza zavese.

VLASTA: Drug Pero? Oca ti jebem, ne}e meni policajac da vodipolitiku ovde!

RADNIK: Ne znam... Boqe da se vi dogovorite.

VLASTA: [ta kaè{?

RADNIK: Razumem!(Krene)

VLASTA: êkaj! Posle da ode{ do Traj~e da vidi{ {ta je s prasi}i. Inemoj da mi uma~e{ tamo u pleh!

RADNIK: Razumem!

Radnici }e uneti kompletno postavqen trpezarijski sto, sa cvetnimaran`manom, ostaviti na ozna~eno mesto, une}e stolice, pritom }epopraviti pone{to, ponegde obrisati rukavom pra{inu, uzeti kri{ompone{to od hladnog predjela, koje ve} stoji na stolu.

VLASTA: Lepo sam rekao: kravata!... Zakop~aj, bar, to dugme, onda; nemoè{ iza}i tako razdrqen pred ministra, makar ti bio inajboqi drug.

Vlasta zakop~ava Mikiju dugme na ko{uqi.

MIKI: Vlasto, uvek si bio |ubre, jo{ od osnovne {kole.

VLASTA: Slu{aj, Miki! To mogu da ti toleri{em, dok smo sami, ali,ako tako ne{to kaè{ pred drugima...

Miki razgleda okolo, naro~ito posmatra zakusku na stolu.

36 Miladin [evarli}

MIKI: Ne razumem {ta }u vam ja ovde. Da je meni ministar stvarnonajboqi drug, ne biste vi mene smeli da hapsite nizbog~ega.

VLASTA: A, ne! Mi smo principijelni. Ti su uhap{en, jer si dràomiting opozicije na nepropisanom mestu, a pu{ten si zato jersve postaje neva`no kad visokom gostu treba ukazatipo{tovawe i ve~e mu u~initi prijatnim. Za{to ministrupotresati srce saznawem da me|u nama, wegovim drugovima, nevlada harmonija?... I nemoj da si se ne{to izbrbqao predPecom, jer }u te vratiti u zatvor i re}i da ti sve kostipolome!

Miki po~iwe da grabi komade hladnog predjela sa stola i da trpa uusta.

MIKI: (Sa punim ustima)[ta kaè{? Izvini, po~eo sam da {trakujem gla|u u zatvoru,pa mi ne{to kr~e creva...

VLASTA: (Vu~e ga za ruku)êkaj! Pokvario si aran`man!

MIKI: (Sa punim ustima i rukama)Izvini!

VLASTA: (Gleda na sat)Sad }e ministar da stigne, pa }e{ se najesti do mile voqe.

MIKI: [ta }e{? Izgladnela opozicija.(Jede)Slu{aj, kad boqe razmislim, i ne vra}a mi se, ba{, u zatvor.

VLASTA: To od tebe zavisi, druè. Jesi li mi pripremio pozdravnigovor?

MIKI: (Jede)Nemoj da bude{ staromodan... Pro{lo je vreme kad su vamintelektualci pisali govore.

VLASTA: (U panici)Oca ti jebem, {ta sad da radim?!

MIKI: (@va}e)Smisli sam, brate...

VLASTA: (Otima mu hranu)Daj to ovamo! Nema hrane! Vrati}u te u zatvor, pa nek bude{ta bude!


MIKI: (Hvata se za bubrege)êkaj, polako... Oni tamo biju, bubrege odvaquju...

VLASTA: Oca vam jebem opozicionarskog! O}ete klipove da nam za-bijate, a s na{e trpeze da ‘derete!... A mogao si godinama dami pi{e{ govore, dok sam bio sekretar komiteta, olo{edemokratski!

MIKI: E, pa, to je bilo u mrskom totalitarnom reìmu... Daj, druè,malo {unke, pao mi {e}er od ovog {trajka...

VLASTA: Traì {unke od Yorya Bu{a, majke ti ga izdajni~ke!

MIKI: A jeo si hleba i kajmaka kod moje keve, kad si bos hodao poovom gradu!

VLASTA: Uvek ste bili izdajnici. Odakle vama kajmak, dok je narodgladovao?

MIKI: Sa sela, Vlasto.

VLASTA: Kulaci!

MIKI: Daj, Vlasto, {unke, kolabira}u!

VLASTA: Prvo nacionalni interesi, pa onda {unka! Ili ho}e{ uzatvor?

MIKI: Dobro, nemoj da si na kraj srca, {alimo se... Sad }emo dasastavimo ne{to, to je, bar, lako... Samo, Vlasto, nemoj da sepro~uje... ode mi demokratska karijera.

VLASTA: Mi ~uvamo svoje qude. Sa nama nema neizvesnosti!

MIKI: Ima{ papir i olovku? Sedi, pi{i! I daj vamo te {unke!

Miki trpa {unku i hleb u usta, ‘va}e, gu{i se i diktira.

MIKI: Za{to da se narod {treca, kada wega {titi Peca?

VLASTA: (Pi{e sri~u}i)Za{to da se narod {tre... Molim? Ti to mene zajebava{?

MIKI: Ne, to je invokacija. Hvatam inspiraciju, razume{? Prizivammuzu politike.

VLASTA: Zna~i, to ne pi{em.

MIKI: Ne. Sir ti je odli~an. Gde ga nabavqa{?

VLASTA: (Gleda na sat, nervira se)Daj, Miki da krenemo, ministar samo {to nije!

MIKI: E, ne moè tako... Intelektiualni posao zahteva... Slu{aj, kadbi bilo malo rakijice... Moè i viski. Zna{ kako bi mi legona ovu {unku.

38 Miladin [evarli}

VLASTA: (Gleda ga, dobuje po stolu, vi~e)Alo!!!

Pojavquje se radnik, sa automatom oko ramena.

RADNIK: Izvolite, druè predsedni~e!

VLASTA: Aj, more, aperitiv donesi!

RADNIK: Razumem!(Iza|e)

VLASTA: (Mikiju, nervozno)Ajde, ajde!

MIKI: (Jede)A za{to on nosi automat?

VLASTA: A {ta treba da nosi. Ki{obran?

MIKI: Pa... ne mora ki{obran, ali, za{to je naoruàn?

VLASTA: Obezbe|ewe. Ajde!

MIKI: (Prebira po tawiru)Od koga branite ministra? Od naroda?

VLASTA: Slu{aj, barabo jedna, sad }u li~no da te prebijem!

MIKI: Ali, Vlasto, onda ne}u mo}i da se koncentri{em.

Vlasta duva, nervira se. Ulazi radnik, voze}i kolica puna fla{a.

RADNIK: Izvolite, molim!(Iza|e)

MIKI: (Razgleda boce, bira)O! Vidi, vidi... Ko pre rata!

VLASTA: (Sko~i)Slu{aj, oca ti jebem!

MIKI: Dobro, dobro... Nemoj da me dekoncentri{e{!

VLASTA: Govori!

MIKI: (Sipa pi}e, gleda ga prema svetlosti)Uvaèni... i... Ne!(Iskapi pi}e)Ohoho! [to je dobro! U zatvoru ~ovek neverovatno oèdni...Evo, evo... Voqeni na{... Ovako! Uvaèni i voqeni na{gospodine ministre...(Sipa pi}e)Ne! Bri{i "na{”.


VLASTA: Za{to?

MIKI: (Nateè ~a{u)Zbog elegancije stila. Ne vaqa nagomilavati epitete, ra-zume{?

VLASTA: (Baca olovku)Dobro! Ajde, porodi se ve} jednom!

MIKI: Samo mirno. êkaj da uzmem krastavac!

Jede. Vlasta ~eka, drhte}i od besa.

MIKI: Dakle, ovako: Uvaèni i voqeni gospodine ministre...(Sipa rakiju)A jel ova hilandarka?

Vlasta trgne pi{toq i tresne ga na sto.

MIKI: Molim?

VLASTA: Diktiraj, oca ti jebem, sad }u da te ubijem!

MIKI: Sad sam se upla{io, pa ne znam kako daqe...

VLASTA: (Repertira pi{toq)Treba vas istrebiti sa lica zemqe, bagro parazitska!

MIKI: (Brzo diktira)Uvaèni i voqeni gospodine ministre...

Vlasta gleda Mikija, drè}i pi{toq uperen u wega.

MIKI: Ajde, pi{i! Nemamo vremena. Sad }e ministar da stigne!

Vlasta, jedva se savla|uju}i, odbaci pi{toq i uzme olovku.

MIKI: Uvaèni i voqeni gospodine ministre... Zavi~aj se otvarapred vama, kao maj~ino krilo. Dobrodo{li. Mi pozdravqamou vama jednog od za~etnika demokratskih promena u na{ojnapa}enoj ali ponosnoj zemqi... a i {ire...

Pauza. Vlasta brzo pi{e.

VLASTA: E, daj sad i meni jednu rakiju!

Miki sipa.

VLASTA: Moè{ ti...

MIKI: (Stavqa ~a{u pred Vlastu)Samo poùri!

40 Miladin [evarli}

VLASTA: (Iskapi)Uh! Sad mi je lak{e. Ajde!

MIKI: Uvaèni i voqeni...

VLASTA: (Hvata se za pi{toq)Ne to! Daqe!

MIKI: Pa, ne mogu iz sredine!(Brzo, za sebe)Uvaèni i voqeni... zavi~aj se otvara... u na{oj napa}enoj... ai {ire... E, sad ovako: Budite uvereni da na{ hrabri narod~vrsto stoji uz vas i uz na{u, mislim, va{u, tojest, na{u...

VLASTA: [ta je sad? [ta petqa{?

MIKI: Dobro, na{u vladaju}u partiju. Ta~ka.

VLASTA: Sad ne{to o izdajni~koj opoziciji.

MIKI: Jel ba{ mora?

Vlasta uzima pi{toq.

MIKI: Izdajni~ka opozicija... pla}enici nema~kog i ameri~kogimperijalizma...

VLASTA: To! To!

MIKI: (Pije)Imperijalizma... u na{em regionu doìveli su poraz, za-hvaquju}i narodnoj svesti i budnom oku...

VLASTA: To "budnom oku" nastavi! To su interne stvari. Daj jo{ jednurakiju!

MIKI: Nisam ti ja kelner ovde, zna{!

Vlasta repertira pi{toq.

MIKI: Izvoli, izvoli!(Sipa mu rakiju)

VLASTA: Ajde, brè! Govori daqe.

MIKI: Dozvolite da vas izvestimo, uvaèni gospodine ministre, daje na{ region potpuno spreman za predstoje}e izbore.Regionalni partijski odbor planirao je preba~aj norme odosamdeset posto glasova, i mi }emo, svim sredstvima,nastojati kako bismo taj plan ispunili...

VLASTA: Bri{i ono "svim sredstvima".


MIKI: Ti bri{i!

VLASTA: A, da! Ja bri{em. Daqe!

MIKI: Me|unarodna zavera protiv na{e hrabre i napa}ene otaybine,koja predstavqa posledwi bastion pred najezdom novogsvetskog imperijalisti~kog poretka, dala je sna`nogpodstreka na{oj privredi, zahvaquju}i mudrom rukovo|ewuvlade, ~iji ste vi najugledniji ~lan.

VLASTA: Bi}e od tebe ne{to.

MIKI: A sada vas molimo, na{ dobri ministre, da otkrijete ovajspomenik(Odigne malo tkaninu sa skulpture, pa je sa gadqivom gri-masom, brzo spusti)koja oli~ava demokratski preporod na{eg napa}enog dru{tva,i da zauzmete po~asno mesto za na{om skromnom trpezom.Hvala!

VLASTA: Molim!

Pred kraj diktirawa u{ao je otac Sava.

SAVA: Lepo je videti vlast i opoziciju zajedno, na delu nacionalnogpreporoda.

MIKI: Znao sam da }e da me provale...

SAVA: (Ka ulazu)Moète li, deco?

Ulaze dva kalu|era, vaqaju}i burence vina.

SAVA: Doneo sam malo manastirskog vina, da se na{ ministarzasladi...

VLASTA: Bravo, pope! Dajte to ovamo, momci!

Stavqaju bure na sred hola.

SAVA: Ajde, sad, s Bogom deco, mi ovde imamo vaàn dràvni posao.

Kalu|eri mu pri|u ruci pa iza|u. Na ulazu se sudare s Vrani}em, kojiulazi s automatom u ruci.

VRANI]: Gde je moja ‘ena?

Iza zavese provire Pero i Violeta, pa se brzo sakriju.

VLASTA: Jel ja treba i ‘enu da ti ~uvam? [ta }e ti to oru`je?

42 Miladin [evarli}

VRANI]: Pa, rekao sam! Poklon za gospodina ministra... îm ovi dignunos, a on: ta, ta, ta, ta, ta...

SAVA: A ja doneo onu ~udotvornu ikonicu svetog kneza Lazara... Zlune trebala.

VLASTA: Ajd, nek vas |avo nosi, kad ste zapeli! Jo{ viski i klozetpapir... Nije lo{e.(Gleda na sat)A gde je ovaj Pera, majku mu, sad...?(Mikiju)Pa ti si celo predjelo pojeo, oca ti jebem demokratskog! [tasad ministru da dam?

MIKI: Prasence.

VLASTA: Ubi}u sabotera!

Vlasta vadi pi{toq, Miki beì iza oca Save.

SAVA: Ne greh da po~ini{ na ovaj sve~ani dan!

Ulazi Violeta na glavni ulaz.

VRANI]: Gde si dosad?

VLASTA: (Vra}a pi{toq u futrolu)Izvolite, gospo|o! Gospodin ministar }e biti sre}an da vasvidi, posle toliko godina.

VIOLETA:Bojim se, gospodine Vlasto, da je on mene odavno zaboravio.

VLASTA: Stari drugovi i drugarice se nikada ne zaboravqaju. Izvo-lite jedno pi}ence... ako je ostalo od ovog demokrate.

MIKI: Kako je lepa, o~e!

SAVA: Kao ikona, sine, Bog neka mi oprosti!

VRANI]: Gde si ti do sad?

VIOLETA:@iveli!

MIKI: U zdravqe na{eg najboqeg druga, gospodina ministra!

Ulazi Pero, s toki-vokijem, zateù}i pantalone.

VLASTA: Pa, dobro, Pero, sunce mu ‘arko...

PERO: Alo, Sokole, Jastereb ovdje... Alo! Prijem... Kako, nema ganigdje?... Ho}e{ helikopter da ti {aqem?... Kreni premaBeogradu! Izvje{tavaj!... Zabole me! Gotovo!

Svi ga gledaju s i{~ekivawem.

PERO: Dobro ve~e, gospo|o!


VLASTA: [ta je bilo?

PERO: Gospodina ministra jo{ nema na vidiku.

SAVA: Mo`da mu pukla guma... Ho}e to kod va{ih ministara. Se}amse pokojnog Krcuna, Bog da mu du{u prosti...

VLASTA: Slu{aj, pope...

PERO: (U toki-voki)Ali, Lasice, Jestreb... Provjeri Beograd... Na osam-nula... Dali je krenuo... Da.

Vrani} pije i poku{ava da stigne Violetu, koja mu izmi~e.

VRANI]: Violeta, ti zna{ koliko te volim. Zato }u morati da teubijem!

VLASTA: ^ekaj, Vrani}u, nemoj da se napije{ odma, vidi{ da ministrajo{ nema!

VRANI]: Zato i pijem!

PERO: (Obigrava oko bureta)Vi|i, vi|i... Je li mogu}e, pope?

SAVA: To je ono pravo.

PERO: Vrani}u, daj ~a{e!

VRANI]: Razumem!(Tiskaju se oko bureta)

VLASTA: Gospodo, ja vas molim! Budimo dostojanstveni! Mi smo ovdezvani~ni predstavnici... Mi smo zvani~nici... Mi smo navrhu... Mi smo elita ovoga dru{tva! Gospodin ministar samo{to nije!

VRANI]: (Sa ~a{om vina u ruci)@iveo gospodin ministar!

SVI: @iveo!!!(Piju)

Ulaze radnici sa automatima na ramenima, nose}i veliko prase napekarskom plehu.

SVI: Ooooo!

MIKI: @ivelo prasence!

VRANI]: @ivelo!

RADNIK: Evo, poslo gazda Traj~e, reko da se malo ladne.

44 Miladin [evarli}

VLASTA: Je si li umako, oca ti jebem?

RADNIK: C.

Radnici su postavili prase na sred stola, pa su iza{li. Svi se tiskajuoko praseta.

SAVA: Kako je rumeno... kao de~ji obra{~i}i...

MIKI: Kao guza...

Pero skine repi} i pruì Violeti.

PERO: Gospo|o, ne}ete mi, vaqda, odbiti repi}?

VLASTA: Stoj!(Puca u vaduh)Odbij od praseta! Nazad, oca vam jebem!

SAVA: Nemoj, sine, zna{ da imam slabo srce!

VIOLETA:(Jede repi})Odli~an vam je repi}, gospodine Pero!

VRANI]: Baci to!(Otima joj repi} i baca ga na pod. Nasrne na Peru)Prvo }u tebe da ubijem, barabo!

PERO: Ela, juna~e!(Zavrne mu ruku, obara ga na pod)Takvi su izgubili rat u Sloveniji!

Pero odlazi prema buretu. Vrani} ustaje.

VRANI]: Gde mi je automat! Ubi}u ga! Drugovi, digo je ruku na oficira!

Violeta vri{ti, Vlasta i Sava sko~e na Vrani}a, Miki se hladnokrvnopridruùje Peri, pored bureta, podme}e ~a{u.

VLASTA: êkaj! Stani! Posle se ubijajte, prvo ministra da sa~ekamo!

VRANI]: (Otima se)Ubi}u {valera!

VLASTA: Ipak smo mi elita...

SAVA: Bog }e nam, svima, suditi...

MIKI: (Kuca se s Perom)Jo{ uvek si najja~i u regionu.

PERO: Ka vazda!

VIOLETA:Vrani}u, ti zna{ da ja samo tebe volim!

VRANI]: Da li je to istina, Violeta?


VIOLETA:Bog mi je svedok!

VRANI]: Onda }u samo wega da ubijem!

SAVA: Nije on ni{ta r|avo mislio, sine. Pa to je, ipak, bio samorepi}!

VRANI]: Ti misli{, o~e, da sam ja preterao?

SAVA: Bog vidi, sine.

VRANI]: To je moja preka narav... Ali, on je digao ruku na mene... Ubi}uga!

VLASTA: Ne!

VRANI]: Nije {to je na mene, nego uniformu je uvredio!

VIOLETA:̂ ekaj, Vrani}u, du{o!

SAVA: Policiju mora{ da po{tuje{, sine!

VLASTA: Ajde, da se mirite, oca vam jebem! Evo ga ministar!

Ulaze tri kurve, sa{aptavaju}i se i kiko}u}i se.

I KURVA: Evo i nas!

II KURVA: Jesmo li zakasnile.

III KURVA:De je ministar, {efe?

PERO: Sa}e! Ajd, presvla~ite se! Ajde, ajde!

Kurve, kiko}u}i se, odlaze iza zavese.

MIKI: Kako su lepe, o~e.

SAVA: Be`i od mene, }avole!

VLASTA: Dobre su, Pero! De ih samo na|e?

PERO: Reci kad ti zatreba, ~o~e!

VIOLETA:Sram vas bilo!

VLASTA: Ajde da se mirite!

Pero grli Vrani}a.

PERO: Ajde, sokole! Odi da te izqubim! Pra{tam ti zlu pomisao.

VRANI]: (Qubi Peru)I ja tebi pra{tam, brate... Nego, zna{, imam preku narav...

PERO: Na{i smo, sokole... Svi smo ti mi jedna porodica. Ajde dapopijemo!

VRANI]: E, to ti je pametno!

46 Miladin [evarli}

Ogla{ava se toki-voki.

PERO: Alo... Jastreb ovdje... Ti si, Lasice!... Prijem... [ta to re~e,Lasice?... Ma, je li to mogu}e?... [ta kaè{... Da, da, da...(Svi se pretvore u uvo)Nemoj mi re}i!... Ma, znao sam ja da je on fukara... Zabole me!Gotovo!

Pauza.

VLASTA: [ta... [ta je?

PERO: Sjeci prase.

VLASTA: Govori {ta je bilo!

PERO: Kaèm ti, sjeci prase! Ministar ne}e do}i.

SAVA: Gospodi pomiluj!

VLASTA: Kako? Kako ne}e?

PERO: Pravo re~eno, ne moè. Tojest, moè, ali, {to bi sad do-lazio?

VLASTA: Govori, oca ti jebem, {ta je bilo?

PERO: [to bi sad dolazio, kad nije vi{e ministar?

VLASTA: Kako...?

PERO: Pa tako, smjewen je. \e je no`?

VLASTA: Smewen... Onakva qudina!

PERO: (Traì no`)Vadio, kaè, u skup{tini, pi{toq na opoziciju, pa gasmjenili...

VRANI]: Zbog toga ga smenili?!

PERO: Traìo, veli, li~no lord Oven.

VRANI]: Ma, kakav, bre, ovan! Sve wih treba: ta, ta, ta, ta, ta...

MIKI: Pravo kaè{, majore!

VRANI]: I tebe treba: ta, ta, ta, ta, ta...

SAVA: A ja doneo bure vina...

VLASTA: Toliko nade smo u wega polagali...

PERO: Fukara... Uvijek sam govorio da je fukara...

VLASTA: Toliko nade...

PERO: Pijandura...


VRANI]: Ta, ta, ta, ta, ta...

VIOLETA:Hajdemo ku}i, Vrani}u!

MIKI: Za{to, gospo|o, sad je najlep{e?

VLASTA: Mislio sam, kada je izabran, Bogu hvala, takav ~ovek namtreba... Mo}an, beskompromisan, na{ drug... Patriota. Mi-slio sam, on }e, najzad, red da zavede...

SAVA: [ta }emo sad sa ovim vinom?

MIKI: Popi}emo ga, o~e!

PERO: Mi }emo red da zavedemo, ni{ta ti ne brini, ali prvo dapojedemo prasence!

VLASTA: A spomenik?

PERO: Ma, kakav spomenik!(Se~e prase)

VLASTA: Ne, prvo spomenik! Ja }u da ga otkrijem!

Kurve, spremne za igru, izlaze iza zavese.

I KURVA: [efe, mi smo spremne, a gde je on?

II KURVA: Gde je gospodin ministar?

Ulaze dva radnika sa kartonom viskija.

RADNIK: Evo, stigo je viski, {efe! Klozer papir je u kamionu, napoqu.

Miki obilazi oko viskija.

VLASTA: Beì odatle.

PERO: Ovako! Viski ostavite, to }emo mi da popijemo. A klozetpapir, kaì Krnetu da baci na trì{te. Po trista.

RADNIK: Bilo je dvesta, {efe.

PERO: E, od sad je trista. Zabole me. Gotovo!

RADNIK: Razumem!

Radnici izlaze.

III KURVA:[efe, {ta }emo?

PERO: êkaj!

III KURVA:Razumem!

VLASTA: Ima{ ti pravo! Uvek je on bio fukara!

PERO: Ko?

48 Miladin [evarli}

VLASTA: Ministar.

PERO: Ja{ta, brate! Ajde, otkrivaj, vi{e, to govno, pa da po~iwemo!

VLASTA: Ali, mora, prvo govor!

PERO: Pa, drì govor, kad si zapeo! Samo kratko!

VLASTA: Nemam papiri}... Mi smo spremili za ministra, a sad, evo...

PERO: Pa, nek ga Miki odrì! Va`na stvar!

VLASTA: Misli{...(Pqeska)Molim za va{u pa`wu, gospodo! Mi smo se ovde okupili, kaoelitni predstavnici na{e sredine, da otkrijemo, tojest, da jaotkrijem spomenik demokratskim procesima, koji su obuzelina{e dru{tvo. Ali, to }e uvaèni predstavnik opozicije,gospodin Miki, boqe da objasni... Izvolite, gospodine Miki.

Aplauz.

MIKI: Pa, {ta sad...?

VLASTA: (Kroz zube)Govor!

MIKI: Pa, jesam ti izdiktirao ve} jedanput?

VLASTA: (Sikne)Govor, jebem ti oca u dupe!

VRANI]: Ma {ta ima on da mi ga drì... Sve wih treba...

VLASTA: Ti{ina!

VIOLETA:Vrani}u, du{o...

KURVE: (Skandiraju, pqeskaju}i)Govor! Govor!

MIKI: Dame i gospodo!

PERO: Skrati ga!

MIKI: Dame i gospodo, Balkan je kolevka svetske demokratije,slobodne trgovine i preduzetni{tva. Demokratija je oduvekbila nasu{na potreba na{eg ~oveka, pritisnutog, tokom dugihdecenija, silama totalitarnog mraka...

PERO: Skrati!

MIKI: Zato danas slavimo obnovu demokratskih procesa...


PERO: Skrati!

MIKI: @ivela sloboda! @iveo kapitalizam!

VLASTA: Dobro je, dosta!

Vlasta nervoznim pokretom svla~i platno sa skulpture. Aplauz. Po-vici.

SVI: Bravo! @iveo! @ivela demokratija!

Rukuju se s Vlastom, grle se, ~estitaju, Pero se~e prase, ostali seskupqaju oko bureta s vinom.

VLASTA: (Vi~e)Alo! Obezbe|ewe!

Ulaze dva radnika sa automatima.

VLASTA: Vratite ovoga u zatvor.

RADNIK: Razumem!

Radnici hvataju Mikija. Niko na to ne obra}a pa`wu.

MIKI: [ta je? Pustite me!... Vlasto... Druè! Za{to?... Ne}u uzatvor!

Vlasta, ne osvr}u}i se, odlazi prema buretu s vinom, gde ostali ‘agore,nazdravqaju}i. Radnici odvla~e Mikija.

MIKI: Drugovi, ho}u s vama!... Bi}u od koristi, pisa}u vam govo-re...Ja, uostalom, malo jedem, jedna nogica, malo sira, sala-tica... Ne}u u zatvor! @ivela demokratija!

Radnici ga odvuku, Pero deli pe~ewe, pije se vino, nazdravqa se. Peroudari dlanom o dlan. Traì ti{inu.

PERO: Ajde, drugovi, da se sad pustog baleta nagledamo! Napredqepotice! Muzika!(Udara takt)Jen-dva, jen-dva, jen-dva-tri...

Po~iwe muzika, kurve igraju, prisutni glo|u komade{ke mesa, nateù~a{e s vinom, poskakuju, podvriskuju, pucaju iz pi{toqa.

PERO: Vidite kako je lep na{ ‘ivot!

VLASTA: (Kuca se s Perom)@ivela Srbija!!!

Muzika tre{ti, svi igraju, polivaju se vinom, pevaju, vri{te...

KRAJ

50 Miladin [evarli}

miladin Ševarlić - gospodin ministar

Documents