Miladin [evarli}

KARA\OR\E

MILADIN [EVARLI] ro|en je u Beogradu 1943. Objavqivaopesme u kwi`evnim ~asopisima {ezdesetih i sedamdesetih (“Savreme-nik”, “Kwi`evnost”, “Delo” i dr.), pozori{ne kritike u “Politici –Ekspres” sedamdesetih i eseje iz oblasti dru{tveno-politi~ke pro-blematike u listu “Borba” devedesetih, te ~asopisu “Drama” ovihgodina, kao i brojne napise iz pozori{ne, kulturne i dru{tvenesfere, u stru~nim ~asopisima i dnevnim listovima.

Scenska adaptacija Wego{evog Gorskog vijenca izvedena mu je 1973.u Crnogorskom narodnom pozori{tu, a dramatizacija (sa J. Pavi}em)romana Tren 2 A. Isakovi}a 1985. u Studentskom kulturnom centru uBeogradu. Autor je scenarija za dugometra`ni igrani film Nedeqniru~ak (rediteq Milan Jeli}, “Film-danas”, Beograd, 1982) i za TVfilm Prole}e u Limasolu (rediteq Sava Mrmak, RTS 1999).

Roman Smrt pukovnika Kuzmanovi}a objavila mu je “Srpska kwi-`evna zadruga” (Beograd, 1986), a Enciklopediju verovawa i obi~aja (saM. Zupancom) “Sfairos” (Beograd, 1989) i “Plato” (Beograd, 2001).Kod istog izdava~a iza{la mu je kwiga eseja Srpska Atlantida(“Plato”, 2002), a u pripremi se nalazi Enciklopedija astronomije,pod naslovom ^ovek i kosmos.

Autor je vi{e od dvadeset dramskih dela koja su (po~ev od 1968)igrana u pozori{tima, na radiju i televiziji, te {tampana u pe-riodici, zbirkama i posebnim izdawima (Pad Bastiqe, U rukamaotaybine, Svedok iz mrtvog doma, Odlazak Damjana Radovanovi}a,Kupi}emo vinograd, Optimist, Smrt pukovnika Kuzmanovi}a, Pro-past carstva srpskoga, Du{evna bolnica, Kum, Nebeska vojska, Ko-

232 Miladin [evarli}

sovo, Kod Zlatnog vola, Povratak Vuka Alimpi}a, Zmaj od Srbije,Kara|or|e, Gospodin ministar, Crni Petar, Qubav pobe|uje, Vuci iovce ili Srbija na Istoku, Zavodnik, Divqa~ je pala).

Kwiga Izabrane drame objavqena mu je 2001. godine (“Plato”,Udru`ewe dramskih pisaca Srbije, Pozori{te “Moderna gara`a”).

Za dramu Propast carstva Srpskoga (“Ateqe 212”, 1983. i dr.)dobio nagradu na konkursu Udru`ewa dramskih pisaca Srbije (1980.godine), a za drame Nebeska vojska (U`ice, 1988, Zrewanin, 1989), Zmajod Srbije (Ni{, 1994) i Zavodnik (Pozori{te “Slavija”, Beograd,2002) nagrade “Branislav Nu{i}” istog Udru`ewa (1986, 1990. i 2000.godine). Za Dramu Zmaj od Srbije dobio, tako|e, nagradu na Festivalupraizvedbi u Para}inu 1994, a iste godine, na XXIX Sterijinompozorju, Sterijinu nagradu za savremenu komediju.

Za dramu Kara|or|e koja je, sa Gojkom [anti}em u naslovnoj ulozi,postavqena u Narodnom pozori{tu u Ni{u 1995. godine, dobio nagradu“Joakim Vuji}”.

“Zlatni Beo~ug” Kulturno-prosvetne zajednice Beograda “Za traj-ni doprinos kulturi Beograda” dobio 1999. godine.

Iz literature o drami Kara|or|e:

– Aleksandar Milosavqevi}: Velike vo`dove ~izme (“Kara|or|e”,Ni{, 1995).

– Aleksandar Milosavqevi}: Srpski vitez i srpski Makijaveli –lik Kara|or|a u istoimenoj drami Miladina [evarli}a (“Teatron”,broj 95, Beograd 1995).

– Dr Milenko Misailovi}: Kara|or|e kao metafora tragikena{eg tla i wegove istorijske sudbine (Zbornik radova sa nau~nogskupa, Velika Plana, 1996).

– Dr Ra{ko V. Jovanovi}: Predgovor kwizi Izabranih dramaMiladina [evarli}a (“Plato”, Udru`ewe dramskih pisaca Srbije,Pozori{te “Moderna gara`a”, Beograd, 2001. godine)

Kara|or|e 233

LICA

234 Miladin [evarli}

Miladin [EVARLI]

KARA\OR\E

MILO[ OBRENOVI],knez srpski (37)

QUBICA, wegova `ena

SIMA PA[TRMAC – AMIYA,wegov doglavnik

MILOSAV LAPOVAC

VUJICA VULI]EVI]

NIKOLA NOVAKOVI]

KARA\OR\E (49)

JELENA, wegova `ena

ALEKSANDAR, wegov sin (11)

NAUM KRNAR,Kara|or|ev sekretar

JEVTA, Kara|or|ev momak

KAPETAN JORGA]

IVAN JUGOVI] (33)

KNEZ TEODOSIJE

GENERAL-FELDMAR[ALKNEZ PROZOROVSKI

MARINKO, Kara|or|ev brat

@ENA

GROF MARKO IVELI]

DRAGI] VOJKI], seqak

MOMAK, PISAR

Vojvode, momci, glasnici,Cigani-svira~i, narod

“A ovde, vi znate da se sa ~ovekompostupa kao sa pticom, bez suda.“

(Knez Jovan Ra{kovi},u pismu K. K. Rodofinikinu)

I

PROLOG

Milo{ev konak u Beogradu, 1817. godine.

Milo{ i Amiya. Amiya re|a kese sa novcem pi stolu.

MILO[: Spremi}e{ jo{, za pa{u, dvadest kola sena i deset koladrva. Kajmak ne zaboravi. Najmawe sedam-osam oka. Tizna{ koliko moj poo~im kajmak qubi. Samo ne znam kadstigne toliko da pojde. Vaqda kurve i ayuvane kajmakomrani... Dodaj tries oka pr{ute i bure rakije. Kolikoima tu novca?

AMIYA: Dvesta sedamdeset kesa, gospodaru.

MILO[: (Mrmqa, broji na prste, ra~una)Gde je jo{ tries kesa, Amiya?

AMIYA: Pa to je ono {to treba da donese Milosav Lapovac, anije dono.

MILO[: Ako ne donese do sutra, da ide{ da mu udari{ stobatina na sred Lapova. Da mu se pu{i guzica. A onda dase smeni, da se boqi ~ovek na to mesto postavi, koji }eumeti poslove narodne da svr{ava.

AMIYA: Idem odma, gospodaru.

MILO[: Ne odma, more! Reko sam, sutra. Malo je trista kesa! Dase skupi od naroda jo{ stotinu; pa pola ovde da seostavi, a pola }u ja da nosim Mara{liji u grad.

AMIYA: Narod mrn|a, gospodaru.

MILO[: Jebem li im oca na materi! Jesam li ih ispod no`aturskog izbavio ili nisam?(Pauza)Skupa je sloboda, moj Amiya...

AMIYA: I onoga pomiwu.

MILO[: Koga, more?

AMIYA: Crnog \or|a.

MILO[: Fukara! Pre ~etiri godine kleli su ga kao crnog|avola, kada ih ostavi turskom no`u, a on izvu~e dupe uZemun. Ko je ostao na cedilu? Milo{! Onda sam imdobar bio. Ka`e{, pomiwu?

Kara|or|e 235

AMIYA: Pomiwu {apatom, ali ~uje se.

MILO[: A ko, na priliku?

AMIYA: Pa, ne znam sad...

MILO[: Ho}u imena. Imena, jebem ti oca u dupe! Jesi razumeo?

AMIYA: Razumeo sam, gospodaru.

MILO[: Dobro, de. Skupi te kese

Amiya skupqa kese.

MILO[: Pomiwu, je li? Pomiwu! Jakako, kad {pijoni wegovi uSrbiju nebraweno prelaze i narod bune.A za{to prelaze? Zato {to Dunav niko ne ~uva! Etoza{to! Zato {to trutove hranim i dembele. Na ra`we-ve nata}i, po materi!Taman sam narod s Turcima primirio, a on ho}e ma~ dadonese, ovo malo Srbaqa da zatre. Vlasti mu se pro-htelo, je li? Boqe bi mu bilo, psu crnom, u Hotinu dasedi o carskom kruvu i da rane narodne ne povre|uje.Pobegao, i gotovo! Ta sramota se ne mo`e oprati. Mawako ne}e krvqu!

Ulazi Qubica, oprezno.

MILO[: [ta je, Qubice, jebem ti oca, zar ne vidi{ da narodneposlove otpravqam?

QUBICA: Milosav Lapovac, gospodaru, ~eka napoqu, pa ko velimda ga pusti{.

MILO[: Nek ~eka pas!

QUBICA: Ladno je, gospodaru, a on je star. A i junak je. Greota jeda se u avliji smrzne.

MILO[: [ta, ako je junak, more?! Treba na glavu da mi se posere!

QUBICA: A i darove ti je doneo...

MILO[: Ajd, pusti ga, ~ini{ voliko!

Qubica izlazi.

MILO[: Ajde ti, Amiya! Nosi kese i naredi za taj kajmak!

Izlazi Amiya, ulazi Lapovac.

LAPOVAC: Zdravo bio, gospodar Milo{u, spasio~e i diko zemqesrpske!

236 Miladin [evarli}

MILO[: Ajde, ~ini{ voliko, ulazi!

LAPOVAC: Narod iz Lapova i okoline lapovske te pozdravqa,gospodaru, da zdrav bude{, ti i rod tvoj, i da, dok trajesunca i meseca, vladate srpskom zemqom!

MILO[: O}emo, ako Bog da. Gde su te kese?

LAPOVAC: Evo ih, gospodaru. Sve sam u paru sakupio.(Re|a kese po stolu)

MILO[: A gde si do sad, oca ti jebem? Zar ja na tebe da ~ekam?!

LAPOVAC: Zna{ kako je, gospodaru... Osiroma{io narod, mora{iz ga}a da im istrese{.

MILO[: O}e slobodu, jel? E, ima da plate, majku im jebem!

LAPOVAC: I {aqe ti, narod lapovski male ove darove, kao znakqubavi osobite i po~itovawa.(Predaje mu dva pi{toqa i jatagan, srebrom i sedefomukra{ene)

MILO[: Aha...(Razgleda oruj`e)Dobro je to. Pa, fala ti, Milosave, ajd prisedni malo.Jesul ti dali {togod da se privati{? Kako je narodtamo, u Lapovu?

LAPOVAC: Dobro je narod, gospodaru, dobro je. Ko narod.

MILO[: Jel mrn|a?

LAPOVAC: Pa... desi se po neko. Al ja odma udarim pedeset batina,i wega pro|e voqa da o zemaqskoj upravi laje.

MILO[: Sto batina!

LAPOVAC: Znam, al kaka vajda od wega ako mi pod batinamaizdahne?

MILO[: Jes, pravo veli{, more. Al treba po neko i da izdahne,da se narodu primer poka`e.

LAPOVAC: ]e da izdahne, ni{ta ti ne brini, gospodaru! Lako jemeni s narodom, nego, namno`ilo se, brate, gospodaru,ovih pismenih po Srbiji...

MILO[: Pa {ta?

Kara|or|e 237

LAPOVAC: Pustio si ih da se zapate, a ja sve mislim da }e nam oniglave do}i. Nisu, brate, ko ostali qudi. [vapske aqi-ne nose, pa samo ne{to mudruju i domun|avaju se, sve oninajboqe znaju!Dok smo mi vojevali, nigde ih nije bilo, a sad ko mraviiz zemqe izviru. U magistratima oni, u sudovima oni,na |umrucima opet oni. Oni }e i dizgine narodne nakraju uzeti u svoje ruke, pazi {ta ti ja ka`em!

MILO[: Pa, {ta da radimo, Milosave?

LAPOVAC: Evo, kako ja mislim, gospodaru. Ja mislim da sve pi-smene qude po Srbiji pobiti treba. I gotovo!

MILO[: Ba{ sve, veli{?

LAPOVAC: Sve! Seme da im se zatre. Da na{ red i zakon ne kvare,smutwu i prevratni~ke misli u glave narodne ne uli-vaju!

MILO[: Dobro, a kako }emo pisma pisati i poruke slati, kada{to treba od poslova narodnih ili vojenih da se ot-pravi?

LAPOVAC: Lako! ^oveka }emo, glasnika, poslati; on }e jabukuodneti kome treba i re}i, takva i takva stvar, poslaome taj i taj po to i to, i pro~e.

MILO[: A kako }emo, bre, Milosave, ra~una od poreza, trgovi-ne, |umruka i drugih poslova ~initi?

LAPOVAC: Lepo, ra~une i dugovawa u rabo{ }emo, ko i dosad,rezati. Pa {ta nam je do sad falilo?

MILO[: Ono, nije to bez |avola... Mnogo je pismenih, mnogo...Kwige preko Dunava prenose. Otrov jevropejskoga slo-bodoumija po narodu seju. A {ta }e srpskome naroduslobodoumije? Jede li se to? Mo`e li se slobodo-umijem plug okovati i porez namiriti?Kada bi se slobodoumijem opili, onda bi jedan drugogpo~eli pro`dirati. Jebem ja wima oca na materi, sve suto {pijoni austrijski!

LAPOVAC: Pobij ih, gospodaru, ko Boga te molim!

MILO[: Ali, gde }e{ tolike qude pobiti odjednom! Posle daka`u da sam tiranin.

LAPOVAC: Pobij, gospodaru!

Ulazi Amiya, {ap}e ne{to Milo{u na uvo.

238 Miladin [evarli}

MILO[: Ma, ajde! A gde je?

Amiya znacima pokazuje na vrata kroz koja je u{ao.

MILO[: Dobro, Milosave, ajde sad! Vide}emo ve} ne{to...

LAPOVAC: Ali, gospodaru...

MILO[: Ajde, nisam ja dokon da se ovde s tobom do mrakazamla}ujem!

LAPOVAC: Evo, ja bi, s mojim momcima, mogo...

MILO[: Sikter, more!

LAPOVAC: Kad te molim, gospodaru!

MILO[: Idi napoqe, Milosave, jebem ti oca u dupe, sa}u glavuda ti ose~em!

Amiya izgura Lapovca na druga vrata.

MILO[: Jesi li ga ispitao {togod?

AMIYA: Ka`e, o}e samo s tobom da govori.

MILO[: A oru`je, jesi mu uzeo?

AMIYA: Jesam.

MILO[: Dovedi ga.

Amiya uvodi Vujicu Vuli}evi}a.

MILO[: Ene – de, Vujice! Izi|i, Amiya, napoqe.

Amiya izlazi.

MILO[: Otkud ti?

VUJICA: Iz Hotina, iz Besarabije, od gospodar \or|a.

MILO[: [ta re~e? Ja sam gospodar, jebem li ti oca na materi!Jesi razumeo?

Pauza.

VUJICA: Razumeo sam.

MILO[: Ma sve vas treba... Sad se vra}ate, kad sam zemquumirio, da moj leb jedete. A gde ste bili kad je Hur{idMoravu, a Sulejman pa{a Drinu pregazio? Gde ste bilionda, vojvode i glavari? Gde je onda bio gospodar\or|e, jebem li ti oca u dupe!?

VUJICA: Gospodar Milo{u, Crni \or|e ti bratski pozdrav{aqe. On samo hvalu za tvoje delo ima, za tvoj razbor itvoje juna{tvo. A zbog svoga sada{weg polo`aja suzeroni.

Kara|or|e 239

MILO[: I treba da roni!

VUJICA: Kao dokaz bratske qubavi i `eqe da ti pomogne, po-ru~uje da zlato koje je on, u Austriju prelaze}i, zako-pao, otkopa{ i na polzu naroda srpskog slobodno upo-trebi{.

MILO[: Gde je zlato?

VUJICA: Jedno burence, puno zlatnika ruskih u Top~ideru je, natajnome mestu, zakopano, a drugo, pored wegovog konaka,u Topoli.

MILO[: Dva burenceta, veli{? Dobro je to, dobro je. Zlata zanarodne poslove nikad dosta, nezasita je turska ala.^ini{ voliko, kakva je on zamlata, misli zlatom da mekupi! U Top~ideru, ka`e{? Uzmi ~a{u rakije.

A da nije on gdegod tajno ve} Dunav pre{ao, a? Govori,pseto, sa}u da te obesim!

VUJICA: Nije, gospodaru. @eleo bi on, ali Rusi ga ne pu{taju.

MILO[: Ne pu{taju, jakako! Ne}e zbog wega, da se s Turcimazava|aju. I {ta o}e on od mene?

VUJICA: Poru~uje ti da se za op{tenarodni rat spremi{. Do-lazio u Hotin kapetan Jorga} od kneza Ipsilantija."Heterija" velike planove kuje za oslobo|ewe celogaBalkana.

MILO[: Jebla vas "Heterija"! Ja da za Grke dupe podme}em?Ruskom caru ima da pi{em da tamo ~etvore o~i otvore,da im se crni pas ne izmigoqi. Na stoparcu ja predTurcima igram, zlatom i kajmakom ih ranim, samo da seovaj narod ne raspra{i, a on o}e opet bunu da di`e!

Ma, jel on lud, jebem li mu oca u dupe.

Srbija je mirna i sva u mojim rukama, osim gradova.Kada do|e vreme i to }emo im uzeti. A sad bi, na sampomen wegovog imena, vojske iz Rumelije i Bosne kre-nule da pale i robe, kao i trinaeste godine {to su~inile, ~im su se Rusi izmakli. Jel ovako ili nijeovako?

Pauza.

VUJICA: Ni sam ne znam...

MILO[: Jesi li ti sa mnom ili sa wim?(Pauza)Govori!

240 Miladin [evarli}

VUJICA: S tobom, gospodaru.

MILO[: E, pa, onda, zlato da iskopamo, u ime Boga. A ti uSmederevsku nahiju da ide{, da tamo upravqa{ kao ipre {to si.

VUJICA: Hvala ti, gospodaru!

MILO[: I na Dunav da pazi{!

VUJICA: Ho}u!

MILO[: Da}u ti jednog dobrog momka. Nikolu Novakovi}a, da gamo`e{ s tajnim glasom k meni poslati. Ajde sad, za-lo`i se.

Pru`a mu ruku da je poqubi. Vujica mu qubi ruku pa izlazi. Ulazi Amiya.

MILO[: Nikolu mi zovi, a ti idi napoqe. Dajte Vujici tamo nekjede ne{to i oru`je mu vrati.

Izlazi Amiya, ulazi Nikola.

MILO[: Je li ti, more, Nikola, gde je tebi brat?(Pauza)Gde ti je brat, jebem li oca u dupe?

NIKOLA: Ti zna{, gospodaru, da ga je Vo`d na smrt osuditi dao.

MILO[: Koji Vo`d, sa}u du{u da ti uzmem!

NIKOLA: Onaj pas crni, gospodaru, i to za kakav greh! [to je jeboneku udovicu na silu i uzeo joj {aku gro{a. A kakodruk~ije kad mu nije lepo dala?

MILO[: Jesi li ti video vojvodu Vujicu da se iz Rusije ovamovratio?

NIKOLA: Jesam, gospodaru.

MILO[: E, i}i }e{ sa wim u Smederevsku nahiju i pazi}e{ da{to tajno od mene ne radi, jerbo je on sa crnim psom usvezi.

NIKOLA: Sve sam razumeo, gospodaru.(Po|e)

MILO[: Stani, more! Uzmi ovaj no`. Mo`e zatrebati.

Daje mu jatagan, {to ga je dobio na poklon od Milosava Lapovca.

VUJICA: Hvala ti, gospodaru!

Qubi ga u ruku. Mrak.

Kara|or|e 241

II

Scena predstavqa dva prostora koji se pro`imaju. Jedan je realan, to jesoba Kara|or|evog konaka u Hotinu, 1817, drugi imaginaran i ozna~avaustani~ki logor pod Beogradom 1806.

Realni prostor, koji u prvom planu i ~ini osnovu dekora, na ivicamagubi obrise i pretapa se u sliku rati{ta, obavijenog dimom i maglom.Tu je Kara|or|ev {ator podignutih krila, Momak koji puni Kara|or|evpi{toq. Ivan Jugovi} u evropskom odelu, koji na kolenu pi{e pismo.Ustanici koji pronose le{eve i rawenike i sl. U daqini gruvaju topovi.

Kara|or|e sedi u realnom prostoru, u foteqi, nepomi~an, sa glavom u{akama, dok se u imaginarnom odvija intenzivan `ivot, kako je gorenazna~eno.

Naum Krnar, pisar Kara|or|ev, uvodi u sobu kapetana Jorga}a.

NAUM: Gospodaru, kapetan Jorga} je stigao

Kara|or|e ne reaguje. Pauza.

JORGA]: (Tiho)Jel gospodar \or|e ~esto ovako?

NAUM: Sve ~e{}e, gospodine. Nao~ito otkako se iz Peter-burga vratio.

Jorga} prilazi, s po{tovawem doti~e Kara|or|u rame.

JORGA]: Gospodaru...

Kara|or|e se trgne i ma{i za pi{toq kojeg nema. Scena logora se uko~ii zatamni.

KARA\OR\E: A, ti si to, kapetane! Sti`e li, najzad?

JORGA]: Pravo iz Ja{a, gospodaru.

KARA\OR\E: E pa, dobrodo{ao.

Zagrli ga. Naum izlazi.

KARA\OR\E: Kakve mi vesti donosi{?

JORGA]: Dobre, gospodaru. Pre svega, po{tovawe i pozdrav odkneza Ipsilantija i gospodina Leventisa. A zatim: ~asje kucnuo!

Kara|or|e zgrabi kapetana Jorga}a i digne ga uvis.

KARA\OR\E: Je li to istina, Georgije?

242 Miladin [evarli}

JORGA]: Istina je. Mislim da ste mi slomili rebro, gospodaru.

Kara|or|e ga pa`qivo spusti na pod.

KARA\OR\E: Ma ne}e biti! Niste vi, Grci, ba{ tolike slabotiwe.

JORGA]: Dobro je. Malo boli, ali pro}i }e, vaqda.

KARA\OR\E: Kojekude, ako sam ga slomio, ja }u ga i pozlatiti, samoda se Srbije dokopam. Govori daqe!

JORGA]: Knez Ispilanti poru~uje da su prilike za sveop{tiustanak balkanskih naroda dozrele. U Gr~koj "Hete-rija" ve} stvar u svojoj ruci dr`i. Donekle i u Vla{koj.Vesti iz Srbije i Bugarske povoqne su. Narod je spre-man da se digne. Potreban mu je vo|a. Va{e ime sastrahopo{tovawem se izgovara od Jadranskog mora doCarigrada. Prema tome, vi treba odmah u Srbiju dapre|ete i da tamo zapalite iskru bune. Kada u Srbijiprva iskra plane, zapali}e se po`ar na celom Balkanui gwila le{ina turska, koja nas vekovima davi, ra-spa{}e se sama od sebe.

KARA\OR\E: Ovde paze na mene. Uhode i stra`u ~uvaju. Car ruski ne`eli da se ja u Srbiju vratim, mir s Turcima sada ne}eda kvari. Vodali su me, kojekude, kao me~ku po Petro-gradu, u Srbiji je, ka`u, sada stawe mirno i dobro,turska uprava sno{qiva, a krvi je bilo dosta.A nije bilo dosta kada su na{u pomo} iskali za rat naDunavu i kada smo, uzdaju}i se u rusku bra}u, mir sTurcima razvrgli!

JORGA]: To je politika, gospodaru.

KARA\OR\E: Po du{i je pasjoj! Zbog we sam ja otaybinu moraoostaviti, zbog we sad gorke izbegli~ke zalogaje jedem.

JORGA]: Gospodaru, iako Rusija u ovom ~asu, iz razloga evropskepolitike, ne podr`ava na{e namere, mi imamo po-dr{ku uticajnih li~nosti iz najvi{ih vojnih i dvor-skih krugova. "Heterija" }e vas tajno prebaciti u Srbi-ju. A kada u Srbiji buna plane, "Heterijini" qudipove{}e ustanke u Gr~koj, Vla{koj i Bugarskoj. Tada}emo sjediniti snage, a vi }ete, gospodaru, biti vrhov-ni vo| svekolike ustani~ke vojske.Car Du{an hteo je, negda, da ulije sve`u srpsku krvposustalom vizantijskom carstvu. Ako Bog da, gospo-daru, vi }ete u~initi ono {to va{ slavni prethodniknije stigao!

Kara|or|e 243

KARA\OR\E: Daleko mi odosmo, moj kapetane... Nego, ja upravo neznam kako sada u Srbiji narod misli. Vujica mi se nejavqa. Moj kum, Milo{, zemqu je umirio s Turcimabratime}i se, a na poruke moje ne odgovara.

JORGA]: Mi znamo, gospodaru. Srpski narod te `eqno ~eka,spreman da pod tvojim vo|stvom zbaci jaram turski.

KARA\OR\E: Vi znate! Ne znate vi ni{ta o srpskom narodu! Negosam ja vama potreban.

Ne treba mene nagovarati, moj kapetane. Ja }u se uSrbiju vratiti, makar glavu tamo ostavio.

JORGA]: Oprosti, gospodaru.

Pauza.

KARA\OR\E: Kad su se Rusi izmakli, a tri vojske turske sa tristrane u{le u Srbiju, kao obezumqeno stado nagrnuo jenarod na Dunav, svako vuku}i po ne{to od svoga oskud-nog imawca. Po ko zna koji put tako.

A ni mi nismo vi{e bili ono {to bejasmo na po~etku.Na po~etku, bili smo svi bra}a, a na kraju svi smo htelida budemo knezovi.

Ne znam za{to se Vujica ne javqa.

Najzad, neka bude voqa bo`ja. Ja politiku nisam nikadumeo da vodim.

Ali, kako god bude, Srbija }e `iveti. Mi smo je vaskr-sli iz mrtvih. Gledali smo kako se budi i di`e izmraka, kao zvazda Danica kada se uzdi`e na nebu.

Soba postepeno tone u mrak, a osvetqava se logor. U svetlost u|eKara|or|e. Uzme od Momka svoje pi{toqe i zadene ih za pojas. Gledaprema gradu i oslu{kuje gruvawe topova. ]uti. To potraje izvesnovreme.

KARA\OR\E: Jugovi}u! Jel gotovo pismo bra}i Hercegovcima?

JUGOVI]: Jeste, gospodaru. Da ~itam?

KARA\OR\E: Pri~eka}emo vojvode. Neka i oni ~uju.(Pauza)Biju topovi, ali je tvrd Beograd.

JUGOVI]: Pa{}e!

KARA\OR\E: Dokle mi du{u ispustimo.

244 Miladin [evarli}

JUGOVI]: (Poluglasno)Mora pasti!

KARA\OR\E: Ako za tri dana ne padne, sve }e se ovo raspasti.Evo vojvoda! Daj to pismo. Mnogo vole da ve}aju, podu{i ih pasjoj!

Dolaze vojvode.

KARA\OR\E: Dobrodo{li, bra}o! Dobrodo{li! Da ve}amo! Beogradjo{ nije pao, to vidite i sami. Ima da se pritisne,sabqa u ruke da se uzme! ^itaj, Jugovi}u, pismo na{ojbra}i Hercegovcima, ako od toga neke vajde bude! ^i-taj!

JUGOVI]: (^ita)Nije potrebno, qubezna bra}o, da vam pi{emo kako semi bijemo s Turcima, jer je to danas celom svetu po-znato i ~uveno: a za{to se mi bijemo niko ne mo`everovati ni znati nego qudi koji pod te{kim igomturskim `ive, kao i svi vi qubezna bra}o na{a Srbi.Mi smo sagledali posledwi kraj na{ega bednoga `iv-qewa, koje je bilo do{lo dotle da svi ili poginemo ilipo{teno da `ivimo. I to nas je nagnalo da podignemosvi zajedno oru`je na{e protivu na{ih mu~iteqa i dase od zla branimo. I, hvala Gospodu Bogu, sve gradove ikasabe od Morave do Drine osvojismo, osim Beograda, ai wega }emo, ako Bog da.

KNEZTEODOSIJE: O}emo, pasju mater!

Tajac. Svi gledaju Kara|or|a i Teodosija. Kara|or|e se mewa u licu, ali}uti i gleda u zemqu. Posle pauze, Jugovi} nastavqa.

JUGOVI]: (^ita)Zato, qubezna bra}o na{a, evo vam sada vreme i slu~ajda se i vi oslobodite i s nama sjedinite. Nemojtepo{tedeti i posledwu kap krvi proliti za veru Hri-stovu, za svete crkve i manastire i za slobodu otaybinesvoje, kao {to je i mi ne {tedimo.Slo`ite se svi zajedno i dogovorite sa ~ovekom kogavam {aqemo, a ve} je drugi ~ovek takav u Bosni, koja jegotova sva podignuti se, da se s nama sjedini, samo ~ekana vas.

Zato, qubezna bra}o, ne upustite iz va{ih ruku sre}novreme i slu~aj, no svi zajedno pomolite se svevi{wem

Kara|or|e 245

Bogu stvoritequ i pomo}niku Hri{}ana i udrite, viod te strane a mi }emo od ove s neustra{ivim duhom i,pomo}u bo`jom, pre|e mesec dana sasta}e nam se vojskeu Sarajevu.

Vrhovni vo`d naroda srpskog, i pro~e, i pro~e.

KNEZTEODOSIJE: Jesi li zavr{io? ^uje{, more, kada ti Teodosije, knez,

govori! A po~uj i ti "vrhovni srpski vo`de"! O kakvojHercegovini i Bosni govori{, kad ne mogasmo, evo{est meseci, ni Beograda uzeti!

JUGOVI]: Beograd mora pasti...

KNEZTEODOSIJE: Ti da }uti{!

LAPOVAC: (Mrmqa)Lepo ja govorim da sve pismene qude pobiti treba...

KNEZTEDOSIJE: O kakvoj Hercegovini i kakvoj Bosni, jadna ti majka, to

je carsko i carigradsko. Kakvo sjediwewe ti se snilo?Nisi kadar ni jedne ~estite tvr|ave osvojiti, a ho}e{da lomi{ carstvo islamsko! Dr`i{ nas ovde da ginemood topova turskih i da tebi slavu te~emo. Nismo se midigli da ru{imo i stvaramo carstva, nego da ovajsiroti narod izbavimo iz jarma kojim ga pritisko{ejani~ari i drugi otpadnici od cara na{ega, sultana.Srbija je uvek bila mirna i pokorna pokrajina, i to }eostati, ako ne `eli da bude zbrisana sa lica zemqe! Jeltako, bra}o!

GLASOVI: – Jeste! – Nije! – Izgibosmo, ne mo`e se vi{e! – Takoje! – Nije tako! Bori}emo se do jednoga! – A ni yebanevi{e nemamo! – Neka vo`d govori! – ^ujmo ga!

KNEZTEODOSIJE: Zar se vi bojite ovoga hajduka? Pa mi smo ga do ~asti

vo`dovske uzdigli, a on se osilio i misli da je uistinugospodar! Mi smo gospodari srpski i knezovi, bra}o!

Zar zbog wegove lude glave svi da izginemo? [ta }ebiti od nas i od ovoga naroda kada nas on sa sultanomsasvim zavadi? Ni sa dahijama ne mo`emo na kraj iza}i,a kad se digne na nas carstvo tursko, kamen na kamen odSrbije ostati ne}e!

246 Miladin [evarli}

KARA\OR\E: Kojekude, po du{i te pasjoj, kad si ti znao boqe od meneure|ivati i zapovedati, za{to si mene nagonio da seovoga posla primim?Zato da mo`e{ mene, ako ovo na{e vojevawe propadne,Turcima kao krivca predati, a ti i daqe mirno kne-zovati. Ti nisi raja, tebi je lasno tursko gospodstvotrpeti!

KNEZTEODOSIJE: Ku{, pseto hajdu~ko!

(Potegne i opali na Kara|or|a, no pi{toq mu sla`e)

KARA\OR\E: Moj slagati ne}e!

Puca. Teodosije pada. Kara|or|e odbaci pi{toq i vadi sabqu.

KARA\OR\E: Za mnom!

Kara|or|e odlazi u dubinu, prema bojnom poqu. Svi, osim Jugovi}a iMomka, odlaze za wim. Momak uzima Kara|or|ev pi{toq i po~iwe da gapuni.

JUGOVI]: Zar nismo, Gospode, dovoqno okajavali grehe otacana{ih, koji u neslozi i slepoj gramzivosti izgubi{esre}u, slobodu i carstvo?Izbavi, o Gospode, ovaj narod; izvedi ga iz mraka igliba na puteve svetlosti i mira! Izvedi ga na puteveblagosti i razuma!Probudi ga, o Gospode, iz sna i tuposti, probudi ga izstoletne letargije! Prosvetli ga, Gospode, kako bimogao da razlikuje istinu od la`i, dobro od zla, pravduod krivde!Podaj mu, Gospode, snage i pameti, kako bi prognaonasilne i nedostojne upravqa~e, koji si{u wegovu krv,kao otrovni pauci!Daj mu snage da stane na svoje noge i iza|e iz ponorapropasti i nesre}e! Daruj mu svesti, Gospode, kako bise setio da je nekada imao dostojanstva i samopo-{tovawa!Zar }e{ dozvoliti da ovaj narod zauvek potone, dapogine od ruku vlastitih izroda?Spasi Gospode i pomiluj! Spasi i pomiluj!

Mrak. Kada se scena ponovo osvetli, wome protr~avaju ustanici. Bacajukape uvis, pucaju}i iz pi{toqa i vi~u}i.

USTANICI: Pobeda! Pobeda! Grad je pao! Pao je Beograd!

Kara|or|e 247

Kara|or|e se vra}a, iscepan i krvav, okru`en momcima. Za wim nosezastavu.

JUGOVI]: Gospodaru! Znao sam da mora pasti!

MOMAK: Jesi li rawen, gospodaru?

KARA\OR\E: Dajte ode`du, ne mogu ovakav u grad.

Skida iscepano i krvavo odelo. Prinose mu posudu s vodom i pe{kir.Umiva se. Donose sve~anu vo`dovsku odoru. Poma`u mu da se obu~e. Dokto traje, Jugovi} ushi}en, ne prestaje da govori, poku{avaju}i, pritom,da i on ne{to pomogne oko Kara|or|a.

JUGOVI]: Pao je! Pao je! Znao sam da mora pasti. Bi}e to pre-stonica nove Srbije. Sjedini}emo svu jedinovernu ijedinorodnu bra}u! Mo`da ne ba{ mi, ali pokolewakoja za nama idu; koja }e dovr{iti {to smo mi za-po~eli.

Ja vidim budu}nost! Srbija }e postati velika, slo-bodna zemqa u kojoj }e na}i mira i opstanka ovonapa}eno pleme {to, rasuto po Balkanu, trpi ne~o-ve~nu, krvavu sudbinu. Na{a prosve}ena bra}a iz Aus-trije pohrli}e ovamo. Danas smo tu nas nekoliko, sutra}e do}i stotina, prekosutra hiqada. Kada se udru`ehrabri ratnici i prosve}eni u~ewaci i kwi`evnicisrpski, to }e biti pravi temeq na{e budu}nosti!

A onda }e se probuditi i Bo{waci i Hercegovci iPrimorci i Starosrbijanci, pridru`i}e nam se na{ahrabra bra}a Crnogorci! Kada svi mi, jednoga dana,ustanemo i carstvo na{e vaskrsnemo, kao {to je pi-sano, tada }e srpsko ime biti ponovo znano i {tovano usvoj Evropi.

Ne slu{aj Jakova, Milenka i Dobrwca, koji te podruske skute guraju. Dosta nam je jedne imperije azi-jatske, eto ~etristo godina! Znaj, gospodaru, i po~ujsvoga smernoga slugu {to ti ka`e: dr`i se Evropekoliko god mo`e{, ne bi li sunce prosve}enosti islobode evropejske i nas jednoga dana ogrejalo!

A gde su ti ~izme, gospodaru?

KARA\OR\E: Kakve ~izme?

JUGOVI]: Kowani~ke! Ne mo`e{ u opancima, gospodaru, tri-jumfalnu povorku predvoditi!

248 Miladin [evarli}

KARA\OR\E: Imam jedne ~izme, ali ostado{e mi u Topoli. Jedino daskinem sa nekog mrca Turskog.(Momku)Na|i der neke ~izme sa nekoga!

Momak odlazi.

JUGOVI]: Pao je Beograd! Hvala ti, Gospode! Pala je kapijaislamskog mraka! ^izme, ~izme, gospodaru, sjajne ~izmekowani~ke i kow belac sa a{om od zlatotkanice, takovo`d naroda srpskog u Beograd u}i mora, u grad visokogStefana, sina Lazarevog!Krug nesre}e se ispunio, budu}nost je po~ela! Svetla ivelika!

KARA\OR\E: Gde je ovaj, kojekude? Sad }e qudi sti}i.

JUGOVI]: (Popravqa mu odelo)Tako! Neka vide Turci ko je vo`d srpski!

Obla~ewe je zavr{eno. Kara|or|e je odeven u rasko{no vo`dovsko odelo,bos. Vra}a se Momak sa ~izmama. Iz dubine polako pristi`u i ustanici.

MOMAK: Jedva na|oh jedne, gospodaru, mno`ina je ve} izuvena.

Kara|or|e poku{ava da obuje ~izme.

KARA\OR\E: Kakve su ovo ~izme?

MOMAK: Kakve, gospodaru?

KARA\OR\E: Male, po du{i te pasjoj! Sa ~oveka mi ~izme donesi!

MOMAK: O}u, ali kad su izuveni...

JUGOVI]: Kasno je, gospodaru, evo ih ve} vojvode i knezovi. Sad}emo mi to tebi nazuti!

Jugovi} i Momak obuvaju Kara|or|u ~izme. Iz dubine prilaze vojvode iknezovi.

KARA\OR\E: Ama, ne mo`e, ~ove~e...

JUGOVI]: Strpi se, gospodaru, mora se!(Momku)Guraj ti, ja }u da vu~em. Sad drugu!

Obuli su mu ~izme. Kara|or|e ustaje. Momak bri{e ~izme rukavom.

KARA\OR\E: Izuvajte, kojekude! Ste`u ko mengele!

JUGOVI]: Ni govora, gospodaru, ni govora!

Kara|or|e 249

Vojvode, knezovi, ustanici, Cigani sa instrumentima. Milo{ prilaziKara|or|u i pru`a mu ~uturu s rakijom.

MILO[: Zdrav nam bio, gospodaru, i uvek nas vodio, da Bog da,ovako kao danas!

KARA\OR\E: Bra}o! Carski grad, Beograd, je pao! Od danas mi neratujemo vi{e protiv dahija, od danas mi ratujemoprotiv sultana turskog, i ratova}emo sve dok srpskazemqa ne bude slobodna.(Di`e ~uturu)@iveli!

SVI: @iveo!

Kara|or|e se krsti, pije.

SVI: @iveo!!!

Kara|or|e dodaje ~uturu daqe.

KARA\OR\E: Svirajte, bra}o Cigani!

Cigani sviraju, Kara|or|e na ~elu povorke, kre}e ka Beogradu.

III

Ista soba u Kara|or|evom konaku u Hotinu. Imaginarni prostor je umraku.

Za ve~erom, Kara|or|e, Jorga} i Naum. Slu`i gospo|a Jelena.

NAUM: Jedva ~ekam, gospodaru, da u Srbiju pre|emo. Srbija mise ~ini kao ~udesna zemqa heroja, koji su skoro ravnina{im, gr~kim herojima iz onih davnih vremena... Sre-}an sam {to }e tamo biti moja nova otaybina.

KARA\OR\E: De, de, Naume, ne detiwi! Srbija je pelenom zadojena ikrvqu zalivena.Va{u pro{lost i va{e junake ne znam. Znam samo da bihnajvoleo da one svoje junake nisam morao druk~ijegledati osim na poqu, kako u miru rade svoju zemqu, ilikako se oko kazana, s ve~eri, uz prvenac vesele.Quta je to nevoqa i nesre}a koja od ratara stvarajunake... Kolko junake, tolko i nasilnike. Ostrve se, ukrvi ogreznu, pa ni svoga ne {tede...Nego, kapetane, ja novca dovoqno nemam.

250 Miladin [evarli}

JORGA]: Razume se, razume se... To neka vam, gospodaru, budeposledwa briga. Mi smo se, ve}, postarali. "Heterija", uliku gospodina Leventisa, finansira}e ovaj rodoqu-bivi poduhvat.

KARA\OR\E: @elim da krenem {to pre. Dosta je bilo. Ne mogu vi{eovde da sedim i da od Rusa milost ~ekam.

JORGA]: ^im, tajnom zgodom, skorote~a la`ni paso{ i novacdonese, vi }ete u Moldaviju pre}i. Iz Ja{a }emo udvorac kneza Ipsilantija pohitati, gde }e vas, sve~anoi s po~astima, primiti za ~lana na{ega dru{tva.

KARA\OR\E: [ta }e nam ta komedija, kapetane? Treba posao hvatatiza u{i!

JORGA]: Gr~ki rodoqubi se ponose {to }e na ~elo wihoveborbe za novo gr~ko carstvo i slobodni Balkan do}itako izuzetan ~ovek. @ele da vam uka`u po{tovawe.

KARA\OR\E: Ne znaju oni jo{ {ta ih ~eka. Da vidimo prvo kako}emo `ivu glavu izvu}i, pa }emo posle Balkan deliti.

NAUM: Tako je, gospodaru!

KARA\OR\E: Dunav... Samo Dunav da mi je pre}i!Najpre moram k Vujici, da vidim je li {togod s Mi-lo{em uglavio. Ne znam za{to mi se ne javqa.

JORGA]: Mislite li da je Vujica sasvim pouzdan?

KARA\OR\E: To je moj kum; a kumstvo je u Srbiji svetiwa.

JORGA]: Znam, znam... nego, mislim, po{to on, ipak, sada odMilo{eve voqe zavisi.

KARA\OR\E: ^uj, kapetane! Ja svome kumu verovati moram. Ako ne}uwemu verovati, kome }u onda? A ako ne}u nikomeverovati, onda ni zapo~iwati ni{ta ne mogu.

JORGA]: I Milo{ vam je kum...

KARA\OR\E: Jeste. Pa {ta?

JORGA]: Ni{ta. Utoliko boqe.

KARA\OR\E: Da... no}u }emo Dunav pre}i, u kaiku... Pas je to! Akolepim ne bude hteo, onda...

JORGA]: Treba re}i kako vas je ruski car ovlastio da ustanakdignete. To je najboqi na~in da Milo{a na na{u stranuprivolimo.

Kara|or|e 251

KARA\OR\E: Ako lepim ne bude hteo, postoji, kojekude, i drugina~in, na koji je Srbin vi{e svikao nego na re~ blago-razumnu.(Pauza)Ho}emo li uspeti, Naume?

NAUM: Ho}emo, gospodaru!

KARA\OR\E: A mo`da sam ja tamo ve} odavno proklet i zaboravqen.

JORGA]: Na{i {pijoni izve{tavaju...

KARA\OR\E: Kakvi {pijoni, kojekude! Ne}e mene gr~ki {pijoniizve{tavati o tome {ta moj narod o meni misli!(Pauza)Ne mogu vi{e ovu wihovu votku da pijem. Na {piritzaudara. Donesi, Jelena, onu na{u, jaseni~ku. Ima jo{jedno staklo.(Pauza)Kada se vra}a{ uve~e, umoran, cela Jasenica na vatre ioranice miri{e...

Vodili su me u lov na vukove, po ovim pustolinama...Jasenica, pitoma... Znam ja {ta Milo{, kojekude... Znamja. Po du{o ga pasjoj!

Pa, Turci bi svu Srbiju preorali, sav narod poklali,da do moje glave do|u. Ne znate vi... Ti, kapetane, zna{,ti si s Hajduk-Veqkom ~etovao. Ti zna{. Mislite da jemeni do moje glave bilo, dok sam gledao kako se Srbijaru{i u prah. Suzama ja kvasim svaki zalogaj hleba odkada sam iz Srbije iza{ao.

Petrograd... i dvorovi carski... Pa ja sam wima rekaojo{ osamsto sedme, kada je pukovnik Paulu~i k namadolazio: ja ni{ta drugo ne `elim nego da Srbiju vidimslobodnu, a onda }u se odre|i svega i vrati}u se svomeplugu.

Sve se izvrglo, jer mi nismo... Ratari, bakali, marvenitrgovci preko no} postado{e knezovi i vojvode. Po-~e{e svoje seqane i bra}u terati da kulu~e, kao idahije {to su ~inile, i vlast izme|u sebe da dele. Svakse u kne`evini svojoj u{an~io. One sa Morave ni brige{ta se na Drini zbiva. Wegova kne`evina, wegovapr}ija; svak sebi od ~etiri sela dr`avu gradi...

Veqko, sa Krajine, pomo} tra`i, granicu pred silomTurskom dr`i, a Mladen, pope~iteq moj vojeni, na toka`e: "Veqku Cigani sviraju, Veqko sam vino pije, pa

252 Miladin [evarli}

neka se sam i s Turcima bije!" Takvi smo mi bili... Jasam brata svoga, nasilnika, ubiti morao.

Dobra rakija... Sipaj!

Dok sam ja gospodar bio, nisam dao da Srbiju nasilnicirazvla~e. Ali oni su sa Rusima {urovali. Rusi suMilenka i Petra protiv mene sokolili. I Milo{ je tusvoje prste imao... A kada sam Jugovi}a knezu Prozo-rovskome u Bukure{t slao, on je rekao da mi o nekakvojnezavisnosti ni sawati ne smemo. Velika i slobodnaSrbija na Balkanu, nikome, izgleda, nije po voqi.

Ali, mi smo suvi{e trpeli i suvi{e krvi prolili. Mivi{e stati ne mo`emo.

PROZOROVSKI: (Iz mraka)Kakvo srpsko carstvo, gospodine Jugovi}u! O tomenemojte ni misliti. Ni govora o tome ne mo`e biti!

Osvetli se imaginarni prostor. Tamo su Jugovi} i general-feldmar{alknez Prozorovski. U realnom prostoru svi ostaju nepomi~ni.

PROZOROVSKI: Vi biste, izgleda, hteli da Rusija zbog vas sa celimsvetom zarati! Srpsko carstvo! Molim vas! Pa doklemislite tome va{em "carstvu” granice da protegnete?Vaqda do reke Marice? Do Adrijanapoqa? ^iji }eonda Carigrad biti? Niste li, mo`da, mislili daCarigrad bude prestonica tog va{eg carstva?

JUGOVI]: Nije re~ o carstvu, Va{a Svetlosti, re~ je o na{oj`eqi da i drugu bra}u na{u, hri{}ane, vidimo izbav-qene ispod jarma turskog. Da pomi{qamo o raspro-strawewu sada{we Srbije i oslobo|ewu Bosne, Herce-govine i Stare Srbije, ako mogu}e bude, to mi nekrijemo, najmawe od za{titnice na{e Rusije.

Ali, po{to nam Porta, u situaciji sada{weg primirja,nudi pomirewe i dosta dobre koncesije, morali bismoznati u kojoj se meri zaista mo`emo na Rusiju osloniti,u na{oj daqoj borbi za nezavisnost.

PROZOROVSKI: Nezavisnost! Kako se vi, Srbi, olako velikim re~imapoigravate. Kako je mogu}e jednoj tako maloj zemqi dasebe za dr`avu smatra, imaju}i, pritom, s jedne stranetursku, a s druge strane austrijsku imperiju? Budu}i davam je Porta sama obe}ala dati autonomnu upravu...

JUGOVI]: Prevari}e nas, Va{a Svetlosti! ^im u Srbiju ponovou|u, oni }e narod na muke udariti!

Kara|or|e 253

PROZOROVSKI: ... ona }e biti du`na to ispuniti, osobito pri po-koroviteqstvu na{em nad Srbijom.

Ja sam uveren da je narod srpski privezan k Rusiji, a vi,kao upraviteqi toga naroda, treba da prestanete sve-jednako misliti samo o sopstvenim koristima i ugod-nostima, ve} da op{tu polzu pred o~ima imate.

JUGOVI]: Prista}emo na sve {to se od nas bude tra`ilo, samo netra`ite, za Boga miloga, da turski podanici ostanemo!

PROZOROVSKI: Ja ne razumem za{to vam to toliko smeta! Uostalom,moj gospodar Imperator vas sada u svoje podanstvo nemo`e primiti, jer se obavezao carevima francuskom iaustrijskom da ne}e nikoga svojoj vlasti pot~iwavati,niti kakve zemqe i narode na desnoj obali Dunavaprisvajati.

JUGOVI]: Oprostite, Va{a Svetlosti, ali jedina `eqa srpskognaroda jeste da se za nezavisnost bori, do krajwihgranica svojih mo}i.

PROZOROVSKI: Opet vi, gospodine, nezavisnost pa nezavisnost! Ja nemogu da vas razumem.Nezavisnost Srbije ne mo`e se nikako podudariti sawenim geografskim polo`ajem. Stare{ine, koje srp-skim narodom upravqaju, budu}i da nisu imali prilikeda se prosvete, nemaju nikakvog znawa ni o geografiji,ni o politi~kim vezama evropskih dr`ava.Uostalom, kada bi Srbija zaista i pristupila vaspo-stavqawu srpskoga carstva, prisajediniv{i sebi jedi-noverne svoje Hercegovce, Bo{wake i Arbanase, ja vasuveriti mogu da bi se, pri ostvarewu jedne takve za-misli, pojavile mnoge nepremostive prepreke: jer tre-ba imati na umu da je u Albaniji i Bosni veliki deo`iteqa muhamedanskog zakona, a hri{}ana vrlo malo.

JUGOVI]: U Bosni ima daleko vi{e hri{}ana nego muhameda-naca, Va{a Svetlosti. Svi hri{}ani Srbi u Bosniprivr`eni su Srbima u Srbiji. Prema tome, mi bismomuhamedance u Bosni lako pokorili. A kada bi se ovakou Bosni u~inilo, onda bi i Hercegovina, bez svakesumwe, s nama sjedinila se, i tada bi mi vrlo maloposla sa muhamedancima u Staroj Srbiji imali, mada ihje tamo prili~an broj, i to `estokih ubojica.

254 Miladin [evarli}

PROZOROVSKI: ^udi me da bar vi, kao obrazovan ~ovek, ne uvi|ate da suovi planovi plod uspaqene ma{te, koja o stvarnosti nevodi ni malo ra~una.

Kad Srbi, jednom, duhom slobode i nezavisnosti opijubosanske hri{}ane, uzbuni}e se odmah i susedni Dal-matinci i po`ele}e da zbace sa sebe jaram francuski,{to }e uvu}i Srbiju u neizbe`an rat s francuskomdr`avom. Ho}e li mo}i moj gospodar Imperator ravno-du{no da gleda kako Srbi uzbuwuju i podi`u Dalmatin-ce, podanike prvoga i najvernijeg wegovog saveznika?

JUGOVI]: Mi takvih namera nemamo; ali, ako bi se, ikada, desiloda se i Dalmatinci uzbune, kao i bilo koji drugi namasaplemeni narod u bilo kojoj dr`avi, mi ga ne}emo odtoga odvra}ati, i u tome nema niko pravo da nas osu|uje.To bi svakome razumqivo moralo biti, a najpre bra}ina{oj Rusima. Tako bar mi mislimo i verujemo, Va{aSvetlosti.

PROZOROVSKI: Pa onda }e se vama, zna~i, prohteti da se i sa Srbima,koji pod Austrijom `ive, sjedinite! Samo da znate, akotu drskost u~inite, ako i austrijske Srbe uzbunite,nemojte o~ekivati da }e Rusija zbog vas sa Austrijomzaratiti i takvo breme na sebe uzeti.Vi, kanda, ho}ete revoluciju na Balkanu da di`ete! E,to ne mo`e!Kada se Srbi zavade s Francuskom i Austrijom, onda }ei gospodar Imperator, jama~no, biti prinu|en da vamotka`e svoje pokroviteqstvo.Ponavqam: Srbi treba da se zadovoqe, po{tuju}istvarno stawe stvari, autonomijom u okviru turskogacarstva, a pod pokroviteqstvom moga gospodara Impe-ratora, koji }e sve u~initi da, prilikom predstoje}ihna{ih pregovora o miru sa Turcima, Srbija dobijegarancije da }e se ta autonomija po{tovati.

JUGOVI]: Srpski narod nije vi{e ni na koji na~in spreman daprihvati jaram turski. Kada srpski narod dozna {ta muse ovde sprema – a dozna}e ~im se ja u Srbiju vratim –kada, dakle, dozna da treba ponovo Portinim poda-nikom da postane, ja dr`im da }e on, ne do~ekav{i krajteku}eg primirja, sam nezadr`ivo nastaviti rat pro-tiv Turaka.

Imaginarni prostor se gasi.

Kara|or|e 255

KARA\OR\E: Mi vi{e stati ne mo`emo...(Pauza)Vide}emo se sutra, gospodo!

Jorga} i Naum se poklone i iza|u. Jelena po~iwe da rasprema sto.Kara|or|e doliva sebi rakije. Duga ti{ina.

JELENA: Ti misli{ da se vrati{, gospodaru?

Kara|or|e ne odgovara. Jelena nastavqa da rasprema. Pauza.

JELENA: Ne idi tamo!

Kara|or|e ne reaguje.

JELENA: (Zaustavqa se ispred wega)Molim ti se, ne idi...

Kara|or|e ostaje nem i nepomi~an.

JELENA: Ne}e{ na po~inak?

KARA\OR\E: Da mi se pripremi vo`dovska odora!

JELENA: (Mrmqa)Bog neka ti bude u pomo}i.

Jelena iza|e. Pali se imaginarni prostor. U wemu stoji Jugovi}, okre-nut Kara|or|u. Kara|or|e ga gleda. Ustaje, ulazi u imaginarni prostor.

JUGOVI]: Sad, kad su prekinuli primirje s Turcima, sad tra`esadejstvo na{e vojske na Dunavu. Sad tra`e da ratujemo,a ne da Turke za autonomnu upravu molimo!

KARA\OR\E: Ne}emo, kojekude, svu vojsku na isto~nu granicu slati, daza Ruse posao svr{ava. Sada }emo u Bosnu, Hercegovinui Staru Srbiju pre}i, i Turcima, u sopstvenim wi-hovim nedrima, samrtni udarac zadati!

Iz mraka ulaze stare{ine, vojvode i knezovi.

KARA\OR\E: Bra}o, vojvode i knezovi! Do{ao je ~as da se opet navojnu krene i da se krv prolije.Vojsku na{u podeli}emo na tri ~asti. Prva vojska:Petra Dobrwca i Hajduk-Veqka ~ete, krenu}e ka Ni-{u. Milenko }e, pritom, ~uvati tesnace dunavske, a uKamenici Stefan Sin|eli} }e, sa tri hiqade vojnikasvojih i ~etiri topa, biti, da Turcima na suprot stanei prelazak u Srbiju na svaki na~in prepre~uje.Ovoj vojsci na ~elu }e biti Miloje Petrovi}.Drugu vojsku, iz Vaqevske, [aba~ke, Sokolske i zapad-

256 Miladin [evarli}

ne ~asti Beogradske nahije, vodi}e knez Sima Mar-kovi}.Ta vojska da se iskupi na obali Drine, da {an~eve okoSokola i u podrinskim mestima dobro poutvr|uje, paonda na Drinu da iza|e, i u koji se mah na Drini pojaviodmah i preko we u Bosnu da u|e i na Turke bo{wake danapadne.U tre}oj vojsci bi}e odabrani momci iz nahije Sme-derevske sa Vulom Ili}em i Vujicom Vuli}evi}em, iznahije Kragujeva~ke, Rudni~ke, Po`e{ke i U`i~ke savojvodom Milanom Obrenovi}em – svega devet hiqadaqudi, sa tri kubuza i ~etiri {estofunta{a topa.Ovoj vojsci ja }u na ~elo stati i sa wom u Staru Srbijuu}i, da povratimo, ako Bog da, {to je na{e.A ruske ~ete, koje }e naskoro Dunav pre}i, ovaj }e namposao olak{ati.Sada idite, svako k svome zadatku, pa ili juna~ki glavuzamenite, ili se s radosnim vestima povratite.Neka vas Bog ~uva!

Prilazi i qubi se sa svakim. Kako se sa kojim poqubi, tako se ovaj izgubiu mrak. Na kraju ostaje sam sa Jugovi}em.

JUGOVI]: Dopusti mi, gospodaru, da ovoga puta i ja sabqu pri-pa{em.

Kara|or|e ne odgovara. Pauza.

JUGOVI]: U ovome ~asu nije va`no ko je pismen a ko ne. Dasvr{imo prvo {to je najva`nije. Pa }emo posle, akoBog da, i pola Srbije opismeniti. Iz pu{ke umemprili~no da ciqam; lovio sam nekada ptice okoloKarlovaca.

Pauza.

KARA\OR\E: Rusi su tra`ili da te iz poslova narodnih udaqim.(Pauza)Prozorovski, po du{i ga pasjoj...(Pauza)[aqu nam deset hiqada pu{aka.(Zagrli ga)Oprosti brate!Mo`da je najboqe da se u Austriju vrati{...

Jugovi} odlazi u dubinu scene. Mrak.

Kara|or|e 257

IV

Ista soba Kara|or|evog konaka u Hotinu. Imaginarni prostor je umraku. Kara|or|e, u ko{uqi, o{tri sabqu.

Ulazi Jelena, nose}i vo`dovsku odoru. Ve{a je o klin.

Kara|or|e prekine o{trewe, gleda odoru, zatim, }utke, nastavqa svojposao.

Jelena stoji i gleda ga. ^uje se samo kako brus prelazi po se~ivu.

JELENA: Ti zna{, gospodaru, da Milo{ od ubistva ne preza.

Kara|or|e ne obra}a pa`wu na wu, niti na wene re~i. Pauza.

JELENA: (Sa pauzama, i{~ekuju}i wegove reakcije, kojih nema)Ni pred Bogom, ni pred qudima od zlo~instva se neuste`e... Svim znatnijim srpskim vojvodama, uz pomo}pa{e turskog, glave skida ili ih na kolac nabija...Bezbrojne srpske junake u smrt je poslao... Petra Mo-lera dao je pogubiti, i Radi~a Petrovi}a, tvog starogvojvodu... Kneza Simu Markovi}a, prijateqa tvog oda-nog...Dao je ubiti vladiku Melentija, ~oveka bo`jeg; Pavlai @ivana Cuki}a, kapetana Gorunovi}a, popa Savu itolike druge!

Kara|or|e odbaci brus.

KARA\OR\E: Dosta, `eno!(Pauza)On je moj kum.

JELENA: Lak{e je vama, prokletnicima, bli`wega svoga ubitino Bogu se pomoliti.

Kara|or|e sko~i prema Jeleni i, jednim udarcem sabqe, raspoluti naj-bli`u mu stolicu.

Osvetli se imaginarni prostor. On predstavqa prilaz Kara|or|evomgradu u Topoli. Prostorom dominira nedovr{ena gradska kula sa ske-lama okolo zidova.

U susret Kara|or|u hita brat wegov, Marinko, odeven u staja}e, vezeno,narodno odelo. U pozadini narod, uglavnom `ene, starci i deca.

MARINKO: Jesi li se vratio, brate i gospodaru?

Prilazi mu ruci. Kara|or|e ga ste`e u zagrqaj; skoro jeca.

258 Miladin [evarli}

KARA\OR\E: Marinko, brate, Stari Vlah sam oslobodio, na Limiza{ao, Numan-pa{u satro sam na Suvodolu... Priboj,Nova Varo{, Sjenica, Novi Pazar, Bjelo Poqe – sve jeu mojim rukama bilo!Digao sam na oru`je Mora~ane, Bihorce, Vasojevi}e,zagrlio bra}u Crnogorce, Bokeqe, Hercegovce...Qudi su ostavqali ogwi{ta i kretali za nama.Drinska vojska zauzela Vi{egrad, Srebrnicu, Jawu,Bjeqinu... Na ~etiri sata do Sarajeva stigli!A onda, brate Marinko, do|e glas o pogibiji Sin|e-li}evoj na Kemenici. Rusi, prokleti, nisu na Dunaviza{li, kao {to je Prozorovski obe}ao, i tako su putTurcima otvorili. Miloje se upla{io, po du{i gapasjoj, i povukao vojsku; pusta surevwivost i neslogarastavi ga od Veqka i Dobrwca.Na Deligrad grunu sva turska sila: Ibrahim-pa{a,[a{it–pa{a, Mehmed–pa{a od Gusiwa, Tepelenli Ali--pa{a, Roman-pa{a od Pe}i, Mustaj-pa{a od \akovice,Sait-pa{a od Prizrena, Mali}-pa{a od Pri{tine,Mehmed-pa{a Vrawalija, Osman-pa{a Pazvanoglu!Pred tom silom sve sam morao ostaviti i nazad tr~ati.Jedva sam Turke na Moravi zaustavio.A cela Srbija se predamnom otvorila bila.

Kroz narod se probija @ena i prilazi Kara|or|u.

@ENA: Kuku nama, \or|e Petrovi}u, kuku nama i doboga, i odove i od one strane!I neka ih, neka se vrate Turci, lak{e je od tu|inasramotu trpeti!

MARINKO: Be`i, nesre}nice!

KARA\OR\E: [ta je, kojekude?

@ENA: Zar ti, \or|e, tera{ nekr{tene Turke, a u Topoli siostavio brata Marinka, koji je gori od najgoreg Tur-~ina.

Kara|or|e se odmi~e od brata.

MARINKO: Odlazi, ku~ko, sad }u te korba~em i{ibati!

@ENA: Ubij me, ali }u prvo istinu re}i.(Kara|or|u)Ostavio si ga ovde da nasiqa ~ini i da nam k}eribe{~asti! Jel zato vi Turke terate, da se sami spa-hijama i mu~iteqima ovoga naroda na~inite?

Kara|or|e 259

Pauza.

KARA\OR\E: Jevto!!!

Ulazi Kara|or|ev momak. Kara|or|e je zgrabio konopac, koji je visio naskeli, i vezao ga bratu oko vrata.

MARINKO: \or|e, nemoj...

KARA\OR\E: Ve{aj!

Jevta okleva.

KARA\OR\E: Ve{aj, po du{i te!

Momak se uspentra uz skelu, dr`e}i jedan kraj konopca.

MARINKO: \or|e...

KARA\OR\E: Ve{aj!!!

Vadi pi{toq. Jevta zate`e konopac. Mrak.

V

Kara|or|evu hotinsku sobu sve vi{e pritiskuju, nagrizaju i razarajuelementi eksterijera. U sred odaje po~iwe da raste drve}e, kroz ~ijegrane se probijaju kosi sun~evi zraci, kre{te ptice.

Kara|or|e stoji sam usred tog prostora.

Jedan po jedan, zatim u grupama, po~iwu da ulaze stare{ine, ratnici,narod.

Najzad, u sve~anom generalskom mundiru, sav u zlatu, lentama i ordewu,ulazi, lakim korakom, grof Marko Iveli}.

Cigani sviraju.

IVELI]: Mene je moj car, gospodar i samodr`ac sve Rusije, kvama poslao da vam donesem i predam znake odli~jawegove viso~aj{e milosti i da vas, va{eg vrhovnogvo`da i sav narod srpski uverim o nepremenimoj mi-losti wegovoj.Tebe, gospodar \or|e, za izvanrednu hrabrost i zaslugeu borbi protiv zajedni~kog vraga na{ega, imenuje ka-vaqerom ordena Svete Ane sa lentom.(Stavqa mu lentu i orden)A vama, juna~ke vojvode srpske, Imperator {aqe krstistoga odli~ja.

260 Miladin [evarli}

Ka~i nekolicini stare{ina krstove. ^ini se da se Kara|or|e nelagodnoose}a pod lentom.

KARA\OR\E: Hvala caru i slava, ali, gospodine Iveli}u, on tokanda `eli da nas ovim na~inom namiri, pre no {to nassasvim ostavi na milosti turskoj sili.

IVELI]: Drug moj! Te{ka nevoqa koja je za Rusiju spremqena ikoja je, do ovoga ~asa, na wu mo`da ve} i nastupila,prinudila je Imperatora moga s Portom ovaj mir zak-qu~iti. On je, za osloboditi se od ovoga rata, i za mo}isvu svoju vojenu silu u jedno sabrati i obratiti jeprotivu nesravweno ja~eg od Porte neprijateqa – uzur-patora Bonaparte, koji je gotovo sve zapadne narode uzase, protivu Rusije, poveo – prinu|en bio i mloge,sopstveno za Rusiju, va`ne interese prenebre}i prizakqu~ivawu ovoga mira. Nemojte se, dakle, ni vi nimalo ~uditi, niti k srcu za zlo primiti, {to i za vas,za sada, ni{ta boqe nije mogao s Portom ugovoriti.No, Porta se, osmim ~lanom ovoga ugovora, zakqu-~enoga u Bukure{tu, obavezala da }e Srbiju zaposesti umiru, da }e joj ostaviti autonomnu upravu, da }e zabo-raviti pro{le doga|aje i sa narodnom srpskim po-stupati s blago{}u i ~ovekoqubqem.

KARA\OR\E: Kakva blagost, kojekude, i kakvo ~ovekoqubqe? Da livi, grofe, zbiqa verujete u to {to govorite? Ta i viste Srbin, iako Rusima slu`ite!Mi ne mo`emo ponovo pustiti Turke u Srbiju. Kako daim vratimo wihova dobra, posle tolike pqa~ke, po-`ara i pusto{ewa? Pa ~ak i kada bi to bilo mogu}no,kako bismo se mogli nadati da }emo s wima `iveti umiru, kada se zna da uvrede i u~iwena zla moraju, poturskom zakonu, biti osve}eni?^emu se imamo nadati, posle deset godina borbe, u kojojsu toliki Turci opqa~kani ili izginuli, u kojoj sutolike yamije poru{ene i tolike turske `ene po-kr{tene i poudavane za hri{}ane?Posle svega toga, primiti turske uslove, polo`iti sveoruj`e i poveriti se wihovoj milosti, zna~ilo bisrpski narod izlo`iti krajwoj pogibeqi.

IVELI]: Vi, pri sadawim okolnostima, i sami mo`ete mislitida Turci ne}e imati potrebu od Rusije zazirati, pa, potome samom, mo`ete vi, od strane tih mrskih varvara,ste{weni i silno napadnuti biti. Turci, kona~no,

Kara|or|e 261

mogu, ne obaziru}i se ni najmawe na ~len osmi traktatabukure{koga, sa svom svojom silom na vas napasti isasvim vas poraziti, ako jo{t i vi bezuslovno na ono nepristanete {to oni od vas zahtevali budu; velim, to svemo`e se dogoditi – opet zato, i u takvoj nesre}i, od kojeneka vas bo`ja pomo} sa~uva, nemojte klonuti duhom,nemojte gubiti nade`du u milost bo`ju i u pomo}Rusije.

KARA\OR\E: Mi s Turcima vi{e zajedno `iveti ne mo`emo, nitiho}emo!

IVELI]: Ja vas, imenom cara moga, uveravam da }e svako zlo kojevas bude postiglo i on tako ose}ati kao i vi, i svakanesre}a va{a bi}e i wegova, jer je qubav wegova premavama i odanosti va{oj prema prestolu wegovom, dubokou srce wegovo usa|ena.

KARA\OR\E: Mi, gospodine, iz svega {to ste nam do sada kazali,vidimo da za nas pomo}i ni sa koje strane nema, i da jeizvesno da mi propasti moramo.

IVELI]: Drug moj, ja nisam nigde za izvesno kazao da vi propastimorate, nego sam pretpostavqao da se i to, po nesre}i,dogoditi mo`e. No, car moj, nalo`io mi je da vam, odimena wegovog, sovetujem da drugo ne ~inite, nego da ivi na zakqu~ewe traktata bukure{kog pristanete, jerse lako dogoditi mo`e da Turci, pri jednom odse~nom ioporom otkazawu pristanka va{ega na zakqu~eni trak-tat – svejednako podstrekivani Bonapartom – sasvim odcelog traktata sa Rusijom odstupe i rat protivu nasnastave, {to bi, u sostojateqstvu sada{wih okolnosti,velika beda i nevoqa za moga gospodara a va{eg po-kroviteqa i narod ruski mogla biti.Car moj, s velikom tugom srca svog, ne krije svoju`alosnu sumwu o mogu}em odr`awu va{em, ali on opet`eli i sovetuje vam da vreme razvla~ite, pa ako Turcii silom na vas napadnu, da ih, {to vi{e i du`e mo`ete,na sebi zadr`avate. Pa, najposle, ako, na `alost, pri-nu|eni ve}om silom, i padnete, bi}ete opravdani iproslavqeni pred celim svetom.

KARA\OR\E: Ako Turci, bez prepreke sa ikoje strane, u Srbiju u|u,izvesno je da mi ne}emo biti kadri protiv ove sileodr`ati se. Turci }e ovladati Srbijom i narod oro-biti i opleniti, a nas stare{ine sve pohvatati iise}i.

262 Miladin [evarli}

IVELI]: Drug moj, gospodar \or|e, sve je mogu}no {to ti ka`e{.[to se vas, stare{ina, ti~e, u slu~aju nemogu}nostiva{e odr`ati se, ja vam moram sovetovati da bezpo-lezno `ivot svoj ne izla`ete i da se, u tako krajwemslu~aju, iz Srbije uklonite. Rusija vas ne}e ostaviti dase vi potucate po stranom svetu. Ona }e vas, kao svojero|ene sinove, u svoja nedra primiti i oblagodeqstvo-vati.

KARA\OR\E: Ali, gospodine, s kakvim obrazom mi da ostavimo na-rod, kad smo, do ovog ~asa, mi i narod sve jedno bili, kaodu{a i telo?

IVELI]: [to se ti~e ostavqawa naroda, drug moj, niti }ete vi utome biti prvi ni posledwi – takvih doga|ajeva bilo jei do sad u svetu, i bi}e.

KARA\OR\E: Qudi ve} misle da smo ih samo varali, govore}i da }enas Rusija pokrivati i braniti. Zato jarost celoganaroda pada na nas: kako smo mi krivi celom ovome zlukoje nam preti. A {ta smo mi tome krivi? Istina je dabi narod do sada mogao biti spokojan da smo mi one,dosta prili~ne, predloge primili, koje nam je lane sul-tan ~inio. Ali, mi sultanove predloge odbacismo, jernam je Rusija nadu davala da }emo skoru pomo}, za{titui utvr|ewe na{e slobode dobiti. Mi smo se, u po~etku,samo s turskim buntovnicima borili, a kad ova obe-}awa od Rusije dobismo, po~eli smo vojevati protivsamoga sultana. I mada je Bosna i Albanija na nas svusvoju vojnu silu krenula, mi smo ostavili a da, premamo}i na{oj, i u Krajinu vojsku ne po{aqemo, kakobismo se {to skorije spojili s vojskom va{om. Bog jeblagoslovio ovo delo na{e i svi su ute{eni bili dokse nije po~elo govoriti o miru. Od toga vremena narodse sve jednako u velikoj smutwi nalazi s toga {to zna dasu se velike turske sile skupile k Ni{u i od straneBosne, i {to je iz Ni{a nam pisao Hur{id-pa{a da onsad ide da sasvim istrebi rod na{.

IVELI]: Ako svemogu}i Bog, u pravednoj wenoj stvari, budeRusiji u pomo}, te se ove te{ke bede i nevoqe sre}nokurtali{e, ona }e vam nebrojeno puta vi{e naknaditinego {to }ete sada, po neizbe`nosti, izgubiti. To sveboli, to je sve te{ko i prete{ko, ali se sad nema kud,kamo. Zemqa tvrda a nebo visoko.

KARA\OR\E: Bori}emo se sami.

Kara|or|e 263

VI

Kara|or|e zaustavqa izbeglica, koje be`e, bezglavo, sa `enama, decom,stvarima. Obore po ne{to od hotinskog name{taja koji im stoji naputu.

KARA\OR\E: Stanite! Kuda }ete? Mi }emo pobediti!Stanite, za Boga miloga! ^ega se bojite? Zar nisu toisti oni qudi koje smo od prvoga dana pobe|ivali?Onda kada nismo imali {ta da im suprotstavimo semna{e odlu~nosti i na{e hrabrosti!Stanite! Danas imamo sto trideset topova, sedam tvr-dih gradova, ~etrdeset {an~eva, koje nam Turci nikadanisu mogli oteti iako su prolili tolike potoke krvi!

GLASNIK: Gospodaru! Turci su Drinu pregazili! Le{nica i Loz-nica su pale. Moler je morao da odstupi.

KARA\OR\E: Stanite! Boqe je umreti u svojoj otaybini i svojojveri! Stanite, Bog svemogu}i pomo}i }e nam!Stanite, po du{i vas pasjoj!

II GLASNIK: Gospodaru, pao je Negotin! Hajduk-Veqko je mrtav!

III GLASNIK: Turci su pre{li Moravu! Uzeli su Smederevo. Idu kaBeogradu. Mi municije vi{e nemamo.

Izbeglice su protutwale, glasnici iza{li. Osvetqavaju se hotinskalica: Jorga}, Naum i Jelena.

KARA\OR\E: Onda sam i ja pre{ao... u Austriju! Rusi su tada ve}bili proterali Bonapartu, ali nisu pomogli. Poli-tika... evropejska.Carevi su u Be~u imali zasedawe. Prota Matija je predministarskim i carskim pragovima plakao, dok se uSrbiji krv lila, ali ni{ta. Carevi su me|u se narodepodelili. Nama spasa nije bilo.Prota mi je slao izve{taje iz Srbije, sve dok me uRusiju nisu prebacili. Glasovi su stra{ni bili.Turska vojska ide jedna iz Beograda u sela, a druga sevra}a iz sela u Beograd. Ko se od jedne vojske zakloni,druga ga utamani.

Vezirovi qudi, {to u narodu oru`je istra`uju, bez-du{no pqa~kaju {ta stignu. Oni s qudi i `ena skidajui samo odelo, i ostavqaju ih gole i bose, ukoliko ih u`ivotu ostave.

264 Miladin [evarli}

Mu{ku ~eqad ve`u za {qive pred ku}om, pa ondapqa~kaju i siluju. Ili sve mu{ko na koqe oko ku}eponabijaju – pa `ene, sestre i deca gledaju svoje mu-`eve, bra}u i o~eve kako se danima previjaju u najgorimmukama, pre no {to izdahnu.Uo~i Bo`i}a, Adem-pa{a iz Novog Pazara, prolaze}is vojskom iz Beograda za U`ice, po~ini u`asna nasiqa,pqa~ke i ubistva. Za sobom ostavi tako krvav i crntrag, da ni trava onuda za tri godine porasti ne}e.Qudi, koji su mogli, poku{a{e da podmite Turke i`ivote svoje novcem otkupe.Knez Mili} iz Ra`wa otkupi sebe, sina i unuka zadvadeset pet hiqada gro{a. Turci novac primi{e, aonda svu trojicu na koqe natako{e.Nikola iz Svetli}a otkupi se za dvadeset hiqada.Turci novac uze{e, a zatim mu glavu odseko{e.Milija, knez resavski, za glavu dade deset hiqada.Turci novac uze{e, pa zakla{e kneza Miliju.Po neko se od jedne ~ete i otkupi, ali kada i drugoj nemogne {to dati, ona ga vezana za Beograd {aqe, gde ga~eka kolac ili okovi.Niko vi{e zadatoj re~i verovati ne mo`e. U Gradi{tu,na kolac je nabijen knez Veqko. Svileuvski protazaklan je.Osamdeset Turaka poslato je protiv Stanja Glava{a.On ih je jedanaest ubio i tako glavu zamenio.Kosti, zetu Pqaki}evom, no}u Turci opkoli{e ku}u.Borio se dok mu ku}u ne zapali{e. Izgoreo je, sa `enomi decom.Ranka, protu, na vatri su pekli da im ka`e gde je Jakovmuniciju zakopao. I po{to ne kaza, ispeko{e ga.Turci se `ure da uni{te Srbe. Pri~a se da u @upinema vi{e qudi, ve} samo `ene i deca. U nahiji Kru-{eva~koj preostade jedan od deset.Iz Srbije ~uje se samo pla~.U Beogradu, stotine Srba u zatvoru cvile, vezani ulance po osam, deset i dvanaest zajedno.Od Ta{majdana do Stambol kapije, u dva reda, Srbi suna koqe nataknuti, me|u wima popovi i kalu|eri, a psisu im odozdo noge najeli, dokle su mogli dohvatiti.Na sve strane qudska tela razbacana po zemqi le`e,iskasapqena i unaka`ena.Kuga kosi do na bosansku granicu.

Kara|or|e 265

Samo u Beogradu, svakoga dana po deset do petnaestqudi umire. Mrtvace no}u Cigani na kola tovare i uDunav bacaju.

Srbi su sada ni`i od robova i niko na svetu ne}e da impomogne...Moramo li, ba{, kosu da farbamo, Georgije?

JORGA]: Moramo, gospodaru. Da te ne poznaju na granici.

KARA\OR\E: Pa, farbajte, onda, kojekude!

VII

Hotin. Jelena i Naum dovr{avaju pakovawe Kara|or|eve torbe.Stavqaju u wu ode`du, pribor za jelo i dr. Rade brzo i u ti{ini.

Kara|or|e ~eka. Pored wega stoji wegov mali sin, Aleksandar.

Kara|or|e skida sa zida svoju zastavu iz ustanka. Pru`a jeAleksandru, ovaj je poqubi; qubi je i Kara|or|e, pa je pa`qivo savijai stavqa u torbu.

Prilazi Aleksandru, uzima ga u naru~je, sna`no ga zagrli pa ga spusti napod.

ALEKSANDAR: Ho}e{ li se vratiti, o~e!

KARA\OR\E: Ne, sinko! Ako Bog bude hteo, i ti }e{ jednom u Srbijudo}i.Zapamti: Ne veruj obe}awima careva i kraqeva. Srp-ski narod }e biti slobodan samo onda, kad smogne snagei pameti da se slo`i i sjedini, i da svoju sudbinu uzme uvlastite ruke.

Ulazi Jorga}.

JORGA]: Kola su spremna, gospodaru.

Jelena mu prilazi ruci; on se naglo okrene i iza|e, za wim Naum i Jorga}.

JELENA: Neka te Gospod ~uva, \or|e!

Mrak.

266 Miladin [evarli}

VIII

U Srbiji. Radovawski lug. Koliba pod velikim hrastom.

Kara|or|e, Vujica, Naum. U pozadini Nikola Novakovi}, sa Milo{evimjataganom i Dragi} Vojki}, u seqa~kom odelu.

VUJICA: Ovde }e{ biti bezbedan, gospodaru. Kako sam sre}an{to si se vratio... Tu je koliba, mo`e da se prespava...ima, vaqda i slame. Hrana... da, hranu }emo doneti...Ima jedan potok... voda bo`ija, hladna ko led, mo`e~ovek po ovoj vru}ini ba{ lepo da se razladi. Rekaobih da ima i nekog vo}a... Hvala Bogu da si se vratio...Ne zna{ koliko sam sre}an, gospodaru!

KARA\OR\E: Je li to istina, Vujice?

VUJICA: A potpuno je zakloweno. Turci te ovde nikada ne bimogli prona}i.

KARA\OR\E: Ne bi, kojekude, ako im neko ne bi dojavio.

VUJICA: Ko, zaboga, gospodaru!

Pauza.

KARA\OR\E: Milo{!

VUJICA: Ne {ali se, gospodaru!

KARA\OR\E: Misli{ da ne}e? A? Kum moj! To ja onako. A ko je onajseqak, tamo?

VUJICA: Pa, to je taj Vojki}, ~ije je ovo trlo. On bi za menepoginuo.

KARA\OR\E: To je dobro. A jel on zna ko sam ja?

VUJICA: Ne zna, gospodaru. On misli da si ti austrijski ~ovek, skojim mi tajne razgovore vodimo.

KARA\OR\E: A onaj drugi?

VUJICA: Moj momak, gospodaru.

KARA\OR\E: Ima zle o~i.

VUJICA: Ne brini. On ~ini {to mu se ka`e.

KARA\OR\E: To me ba{ i brine. Odnekud mi je poznat... [ta misli{ti o Milo{u?

Kara|or|e 267

VUJICA: I ti ga zna{, gospodaru.

KARA\OR\E: Kad se ~ovek na vlast popne, on vi{e nije onaj koji jepre bio. ^ujem da je mnoge qude po Srbiji pobio.

VUJICA: Pa, pobio je neke, gospodaru. Sam zna{ da se to po nekadmora.

KARA\OR\E: I da s Turcima dobro `ivi.

VUJICA: Mora se i to, gospodaru.

KARA\OR\E: Ne mora se, Vujice! On dobro `ivi. I vi, vojvode inahijski knezovi. I va{i pisari, batina{i, |umruk-~ije i ostala tevabija. A narod hrani i vas i Turke.Do{lo je vreme da se Srbija di`e na oru`je! Mene jeruski car poslao da ovde ustanak pokrenem. Kada miovde krenemo, ceo Balkan }e ubrzo planuti, a onda }e iruska vojska da krene. Kucnuo je ~as da se Turci izEvrope sele. Tako }e{, kojekude, Milo{u re}i. Jesi lirazumeo?

VUJICA: Razumeo sam, gospodaru.

KARA\OR\E: I da ga zovem da ovamo do|e, da se o tom poslu narodnomdogovorimo, i da u miru i slozi zajedno daqe radimo.Poznat mi je ovaj od nekud... Ka`i im neka se sklone!

Vujica daje znak, Nikola Novakovi} i Vojki} iza|u.

KARA\OR\E: Slu{aj, Vujice! Mi smo pro{li i dobro i zlo. Da mika`e{ pravo! Bio sam ti vo`d i gospodar, ali te pitamkao prijateq. Mogu li ja Milo{u verovati?

Pauza.

VUJICA: Ne znam, gospodaru. Ali, mislim da }e zbog narodamorati da ti se povinuje.

KARA\OR\E: A tebi?

VUJICA: Mo`e{.

KARA\OR\E: Zakuni se Bogom svemogu}im i na{im kumstvom!

VUJICA: Kunem se Bogom i na{im kumstvom.

Kara|or|e u|e u kolibu, pa se vrati.

KARA\OR\E: A za{to mi se nisi javqao, po du{i te pasjoj, kada samod tebe vesti u Hotinu ~ekao i na `eravici se peko?

268 Miladin [evarli}

VUJICA: Za{to nisam... Milo{ nije dao, gospodaru.

KARA\OR\E: A {to, Vujice, nije dao?

VUJICA: Bojao se da Turci ne saznaju da je s tobom u svezi.

KARA\OR\E: Vi{e mu se svi|a da s Turcima u svezi bude, je li? Potebi i kuma Milo{u, ja sam, zna~i, ceo vek mogao uHotinu ostati! Kako tebi izgleda? On se ovde samo-dr{cem na~inio? Milo{ nije dao! A ko je Milo{, podu{i ga jebem! Ko je on bio dok sam ja, krvavim rukama,mrtva~ki pokrov sa ove zemqe skidao?Mislili ste, Crni }e u Besarabiji da istrune, a mi}emo Srbiju da delimo. E, ne}emo tako, bra}o i kumovi,nije Srbija va{a pr}ija!(Vadi pi{toq)

NAUM: Ne, gospodaru!

VUJICA: Ne gre{i du{e.

Kara|or|e baci pi{toq i u|e u kolibu. Naum i Vujica se }utke gledaju.Naum bri{e ~elo maramicom. Vujica krene ka odba~enom pi{toqu.

NAUM: Neka, ja }u.(Uzme pi{toq)Gospodar je malo nervozan... Ali, jedino u vas imapoverewa.(Pauza)On vama veruje, gospodine Vuli}evi}u.

VUJICA: Za{to vi to meni govorite?

NAUM: Zato {to to ne treba da zaboravite.

Gledaju se, Vujica izlazi. Mrak.

Kara|or|e 269

IH

Radovawski lug. Kara|or|e u ko{uqi, na prostirci, naslowen na zidkolibe.

Dolazi Naum, vedar, dobro raspolo`en; donosi punu pregr{t vo}a itikvicu vode.

NAUM: Kako je lepa Srbija, gospodaru! Pitoma. Puna vo}a ivode.(Spu{ta pred Kara|or|a vo}e i tikvicu)@ita i ovaca. [uma i vinograda. Puna cve}a i ptica.I qudi su, izgleda, pitomi. Evo, ovaj seqak {to namdonosi hranu. Razgovarao sam malo s wim. Tako jedno-stavan i neposredan.Sve deluje tako pastoralno... Ovo je prava Arjkadija!Kad proteramo Turke, gospodaru, siguran sam da }eSrbija postati sre}na zemqa. Ovde }e se, najpre, ostva-riti onaj stari san o zlatnome veku, u kome }e qudibiti prirodni, jednostavni i me}u sobom jednaki; bra-}a, koja }e `iveti u miru, slobodi i qubavi; zahvalniGospodu {to je blagoslovio wihove muke i stradawa.Srbija je zaslu`ila sobodu. Kao i Gr~ka. Gr~ka je mojadomovina, razume se, ali ja }u rado ostati ovde zauvek.Neka mi se deca zovu Naumovi}i.

KARA\OR\E: Koliko dugo ve} ~ekamo?

NAUM: Pa... ~ekamo... Ne znam ta~no. Nekoliko dana. Svi li~ejedan na drugi, pa su mi se ve} i pome{ali. Ali, meninije te{ko da ~ekam.To {to smo mi naumili, gospodaru, vredi sa~ekati.Ovaj lug pomiwa}e se, jednoga dana, kao sveto mesto uistoriji Srbije i Balkana.

KARA\OR\E: A kako se tebi, kojekude, ~ini ovaj moj kum Vujica?

NAUM: Svi moji utisci iz Srbije su lepi. Kako mi se ~ini?Pa... ~ini mi se lepo. Dodu{e, deluje malo zastra-{uju}e, ali takvi, vaqda, i treba da budu pravi srpskijunaci.

KARA\OR\E: Ma {to ga ne ubih, po du{i ga pasjoj!

NAUM: Nemoj tako, zaboga, gospodaru!

270 Miladin [evarli}

KARA\OR\E: Lepo je meni govorio siroti Glava{ Stanoje, pokoj mudu{i: kad ti do|e sviwa pod sikiru, a ti udri, nepropu{taj; kad-tad }e{ se pokajati, ali }e kasno biti.A to mi je govorio kad je, ono, Milo{, s Milenkom iDobrwcem, protiv mene {urovao – s Milenkom i Do-brwcem, koji su vi{e voleli da srpsku zemqu Rusima uruke polo`e, pa da se u svojim vojvodstvima kao ruskesluge razba{kare, nego da mene kao gospodara gledaju ida za mnom idu onim, jedinim, putem kojim Srbija i}imora, pa makar na tom putu svi mi glave ostavili.Jo{ tada je trebalo zmiju zgaziti... Sam bih mu pre-sudio, da mi je tada bio pri ruci; al kad me prva qutwapro|e, `ao mi ve} bude da kuma i takvog junaka u smrt{aqem, te ga samo dobro pokaram i u dostoinstvovojvodsko vratim.A Glava{ Stanoje vrti glavom i govori: kad-tad }e{ sepokajati, ali }e kasno biti. Pa, evo, izgleda da jedo{lo to vreme.

NAUM: Ja u tako {to, gospodaru, da verujem ne}u i ne mogu.

KARA\OR\E: Pa, gde su, onda, po du{i ih pasjoj?!

Mrak.

H

Radovawski lug. Pred kolibom Kara|or|e i Naum.

KARA\OR\E: Naume, {ta je ovo?

NAUM: Koje, gospodaru?

KARA\OR\E: Nikoga nema, niko ne dolazi. Nema ni onog seqakavi{e. Neka ti{ina pritisla sa svih strana.

NAUM: Moramo da se strpimo, gospodaru, nema druge. Mada je imeni malo ~udno da nikoga nema...

KARA\OR\E: Nisam ovako zami{qao povratak u Srbiju. Ostavio samje krvavu, a zati~em je gluvu i mrtvu. Nije vaqda svaiskrvarila, pa nema vi{e snage da se oglasi... Kao dasmo se, do{av{i u ovaj lug, u grobnicu spustili.

NAUM: Kao da ni ptice vi{e ne pevaju...

Kara|or|e 271

Pauza.

KARA\OR\E: Sabqu mi daj!

NAUM: A {ta }e ti sabqa, sad, gospodaru?

KARA\OR\E: (Opasuje sabqu)Kod nas se sudwi ~as sa sabqom u ruci do~ekuje.

NAUM: Otkud sad sudwi ~as? Za{to sudwi ~as? Uzmi malorakije, gospodaru!

KARA\OR\E: Mo`e i rakije.(Pije)Da joj veselije u lice pogledamo!

NAUM: Kome, gospodaru?

KARA\OR\E: (Daje Naumu)Pro{}avaj, Naume! I ne pomiwi me po zlu.

NAUM: O ~emu ti to, gospodaru...?

KARA\OR\E: U~inio sam koliko sam mogao. Nisam mogao vi{e. Nekami Bog oprosti. On }e mi biti svedok da sam vazda samoSrbiju u srcu nosio.

NAUM: Gospodaru, ti si u malodu{je pao. A balkanski usta-nak...? A Gr~ka? Tek treba ti da po~ne{ veliko delo.O~i mnogih naroda u tebe su uprte, gospodaru!

KARA\OR\E: Ali mene srpski mrak skriva, moj brate.

NAUM: Hajdemo odavde!

KARA\OR\E: Dubok mrak, izlaz se iz wega ne vidi...

NAUM: Hajdemo u tvoju Topolu! Narod }e te tamo na rukamanositi.

Pauza.

KARA\OR\E: Jesli li siguran u to?

Pauza. Pojavquje se Dragi} Vojki}; nose}i breme drva, prolazi podalekood wih. Naum ma{e, vi~e:

NAUM: Ehej, ehej, gospodine... tojest, prijatequ!(Kara|or|u)@iva du{a, najzad, hvala Bogu!

KARA\OR\E: Nisu `ivi svi koji ovom zemqom gaze, moj Naume...

Vojki} prilazi, spu{ta drva.

272 Miladin [evarli}

VOJKI]: Poma`e Bog!(Otire znoj)

NAUM: Pa, gde si ti, prijatequ?

VOJKI]: Eto, radimo. Nema mu{ke glave, osim mene, na domu aposla dosta.(Podi`e drva)

KARA\OR\E: Gde je Vujica?

VOJKI]: Vujica? Ne znam ja, gospodine, gde je Vujica.

KARA\OR\E: Ne zna{, je li? A ja, vidi{, znam gde je!

VOJKI]: Pa, kad zna{...(Ho}e da po|e)

KARA\OR\E: Dobro, de, stani! Uzmi malo rakije.

Vojki} spu{ta drva, prihvata ~uturu.

VOJKI]: Spasibog!

KARA\OR\E: Na spasenije! Pa, kako se `ivi ovde, kod vas, u Srbiji!

VOJKI]: Koji smo pretekli, `ivi smo...(Pije)Dobro se sad `ivi, samo nema leba. Ali, `ivi se dobro.Ma, ja sam tebe negde ve} video, samo ne znam gde.

KARA\OR\E: To nije mogu}no. Zar si ti nekada u Austriji bio. Jatamo `ivim. Sada sam prvi put u Srbiju pre{ao.

VOJKI]: Bio sam jednom. Boqe da nisam. A, opet, tada se nijeznalo gde je gore.

KARA\OR\E: Kada to.

VOJKI]: Pa onda kada je Kara|or|e preko pobegao i Srbijana~isto propala. Ovde Turci kasapnicu napravi{e, atamo, Nemci nas u ~amcima dr`e, na obalu ne pu{tajudok, kao bajagi, karantin ne izdr`imo. A kako karan-tin izdr`ati u vodi do kolena i bez hleba. Deca suumirala kao cveti}i kad svenu na ki{i... Pa sam se takovratio. Ali, `ivi se, hvala Bogu. Dobro je.(Pije)

KARA\OR\E: (Uzima mu ~uturu)A Milo{?

Kara|or|e 273

VOJKI]: Gospodar? On je dobro, hvala Bogu.(Uzima ~uturu, pije)On Srbijom kao pravi doma}in upravqa. Ne tera onqude strahom da ga paze i slu{aju, nego to tra`i lepimre~ima i pametnim i pravednim vladawem. I zato gasvi paze kao brata, a slu{aju i po{tuju kao sinovimudrog oca.

NAUM: Dobro, a Turci? Turci?

VOJKI]: [ta, Turci?

NAUM: Pa, ne mo`emo, vaqda, doveka kao turski robovi `i-veti!

VOJKI]: Ama, uvek si rob ne~iji...

NAUM: Ako si ropska du{a. Na oru`je se di}i treba! Balkanima da bukne svetim plamenom bune i ustanka protivutirana!

VOJKI]: A {ta ti je to Balkan?

KARA\OR\E: Eto ti, kojekude, moj Naume!

Vojki} ga gleda zaprepa{}eno.

VOJKI]: Gospodaru. Ti si to?!

Pauza.

KARA\OR\E: Jeste. Ja sam.

VOJKI]: Znao sam! Znao sam! Oprosti!(Qubi ga u ruku)Jednom sam te samo video, iz daleka, ali znao sam! Kadasmo [abac osvojili i kada je Sulejman-pa{a kle~aopred tobom i molio za milost. Bio je to najsre}niji ~asu mome `ivotu. Sad mo`e{ da umre{, Vojki}u, rekaosam sebi, toliko mi je srce bilo puno. Pustio si ga,iako ti je pod sikiru do{ao – a on je posle, kada jebeogradskim vezirom postao, najboqe srpske junake nakoqe nabio i sladio se wihovim mukama. Bo`e blagi,jesi li to ti, gospodaru?

KARA\OR\E: Ja sam, dabome. Ili ono {to je od mene ostalo.

VOJKI]: Ipak si, zna~i, do{ao. Znao sam ja da }e{ ti do}i. Danas ne}e{ u nevoqi ostaviti. Svi smo to znali. ^ekalismo te, gospodaru. ^ekali smo te da nas izbavi{ odovoga tiranina i bezakonika, koji ne zna {ta je greota,ni {ta je sramota, niti i najmawe sovesti u srcu svomima.

274 Miladin [evarli}

KARA\OR\E: Ama, od koga to, kojekude?

VOJKI]: Od Milo{a, gospodaru! On nema trunke ose}awa ni zaBoga, ni za ~ove~nost. On ni malo ne uva`ava ni ~est,ni sre}u, ni `ivot drugih qudi. Gori je od Tur~ina,gospodaru! U~inio se neograni~enim gospodarem od`ivota, od imawa, od `ivqewa i od ~esti sviju qudikoji u Srbiji `ive.

KARA\OR\E: Kako, kojekude, po du{i te pasjoj? A {ta si malo~asgovorio?

VOJKI]: Pa, onda nisam znao da si to ti, gospodaru.

KARA\OR\E: Tako, zna~i, ropska du{o, svakoj sili kadi{ i podi-lazi{? Zar s takvim narodom ja treba Balkan da oslo-ba|am i plamen bude da za`i`em? Po du{i vas pasjojjebem, niste boqu sudbinu ni zaslu`ili, nego kojuimate!

VOJKI]: Nemoj tako, gospodaru. Imao sam tri brata i dva sina.Dva brata su u tvojoj vojni glave polo`ili, a kada si tiu Austriju pre{ao, preostalog brata i oba sina Turcisu mi na kolac nabili.

KARA\OR\E: Oprosti, brate.

Dolazi Vujica sa Nikolom Novakovi}em i oru`anom pratwom.

NAUM: Vujica, gospodaru! Vujica!

Vujica prilazi s Novakovi}em. Pratwa ostaje raspore|ena u dubini.

KARA\OR\E: Pa, gde si, pobogu, Vujice?

VUJICA: Evo me, kume i gospodaru, evo me! Ne zameri, nije semoglo ranije.

Zagrle se.

NIKOLA: (Tiho, Vojki}u)[ta }e{ ti tu, pseto? Sikter, more!

Vojki} se izgubi, sa svojim drvima.

KARA\OR\E: I, kojekude...?

VUJICA: Dobro je. Sada je sve u redu, gospodaru, sve je u redu.Oprosti {to si ~ekao, ali Pa{a je Milo{a k sebi ugrad pozvao, oko poreze da se dogovore, sve do ju~e ganije pu{tao.

Kara|or|e 275

NAUM: Eto! Znao sam ja da }e, na kraju, sve dobro da se svr{i.

KARA\OR\E: Za{to on nije do{ao?

VUJICA: Jel Milo{? Do}i }e. Do}i }e on sutra izjutra. Mene jesad poslao da te umirim i da ti sve objasnim, da ne bi donekog nesporazuma do{lo.

KARA\OR\E: Zna~i, do}i }e?

VUJICA: Ho}e, ho}e! Ja {ta }e?

KARA\OR\E: I...?

VUJICA: I... I jo{ ti pozdrave {aqe i dobrodo{licu.

KARA\OR\E: Jesi li mu sve rekao, kako sam te nau~io?

VUJICA: Rekao sam, sve sam rekao.

KARA\OR\E: I {ta on ka`e?

VUJICA: Prvo se malo iznenadio, a onda ka`e, reci gospodar\or|u da mu dobrodo{licu {aqem i da }emo se, sutra,nas dvojica o svemu dogovoriti.

KARA\OR\E: Samo toliko?

VUJICA: Toliko.

KARA\OR\E: A {ta si, kojekude, ovolike momke doveo?

VUJICA: Da tebe ~uvaju, gospodaru. Tako je on zapovedio. Nego, jadoneh ne{to malo da se zalo`imo.

KARA\OR\E: Nije meni sad do zalagawa, Vujice! Ja ho}u da se ovo ve}jednom svr{i. [ta ka`e, uistinu, Milo{?

VUJICA: Pa...

KARA\OR\E: Govori istinu, dok ti je glava na ramenima!

VUJICA: Pa, nije mu ba{ milo {to si do{ao... Ali, sad nema kud.Istina je da }e sutra do}i. Pa, kako se dogovorite.

KARA\OR\E: A da on meni kakvu podlost ne sprema?

VUJICA: Ama, kakvu podlost, gospodaru? [ta ti pada na um?!Ajde da mi pove~eramo!

NAUM: Hajde, gospodaru, treba snagu skupiti za velike do-ga|aje, koji pred nama stoje!

VUJICA: Da pove~eramo, gospodaru, kao nekada, u stara vre-mena...

276 Miladin [evarli}

KARA\OR\E: Pa, deder! I skloni ovog zlikovca, da mi u zube negleda!

Vujica daje znak Nikoli Novakovi}u i ovaj se ukloni. Posedaju oko hranekoju je Vujica doneo. Prekrste se.

KARA\OR\E: Ot~e na{, i`e jesi na nebesjah, da svjatitsja imja Tvoje,da pridjet carstvije Tvoje, da budet voqa Tvojajako na nebesi i na zemqi;hqeb na{ nasu{nij da`d nam dnes;i ostavi nam dolgi na{ja, jako`e i mi ostavqajemdol`nikom na{im;i ne vovedi nas vo isku{enije, no izbavi nas ot luka-vago!

NAUM iVUJICA: Amin!

Kara|or|e lomi poga~u i pru`a svakome po komad. Mrak.

HI

Radovawski lug. Koliba. No} je na izmaku; mese~ina, ali se probija ve} idnevna svetlost. Pevaju slavuji.

Koliba – od {a{e i koqa – izgleda, ustvari, kao trem: ima tri zidai krov a predwa strana je otvorena.

Kara|or|e sedi u kolibi, oslowen na zid, otvorenih o~iju, sa sabqompreko krila. Pored wega spava Naum, a malo daqe Vujica, pokriven}urkom preko glave.

Pored kolibe stoji Nikola Novakovi}, tako da se iznutra ne vidi.

Vujica proviri ispod }urka pa se opet pokrije. Naum se probudi;osvr}e se oko sebe.

NAUM: Ne spava{, gospodaru?

KARA\OR\E: Ne}e mi san na o~i.

Naum proviri iz kolibe. Novakovi} se skloni. Naum se vrati i sednepored Kara|or|a.

NAUM: Mese~ina. Sve je mirno.

Pauza.

Kara|or|e 277

NAUM: Svanu}e uskoro. Zavr{i se i to, hvala Bogu. Odspavajmalo, gospodaru, ja }u da bdim. Sutra te ozbiqni po-slovi ~ekaju.

KARA\OR\E: Malo }u da svedem o~i. A ti pazi.

NAUM: Ne brini, gospodaru.

Kara|or|e za`muri. ugodnije se namesti, stavi ruku na bal~ak sabqe itone u san.

Vujica opet proviri pa se pokrije preko glave. Svi}e.

NAUM: (Mrmqa za sebe)Pro|e i ova no}.

Naum posedi malo, proviri iz kolibe pa se vrati. Tra`i tikvicu zavodu.

NAUM: A sada }e Naum sve`e vodice svome gospodaru da done-se...

Na{ao je tikvicu. Gleda Kara|or|a. zatim se osvr}e prema Vujici, kojise, pokriven po glavi, ~ini da spava, pa, s tikvicom u ruci, iza|e.

Malo posle, Nikola Novakovi} proviri u kolibu. Vujica pogleda ispod}urka pa se, videv{i Novakovi}a, opet brzo pokrije.

Novakovi} u|e u kolibu, nose}i sekiru u ruci. Jedan trenutak gledausnulog Kara|or|a pa mu, iz sve snage, zarije sekiru u vrat.

Mrak.

HII

Radovawski lug. Pred kolibom le`e tela, Kara|or|evo i Naumovo, slo-`ena jedno do drugog. Malo daqe, na prostirci, wihove odse~ene glave.Nikola Novakovi} i jedan momak, u ko{uqama, zavrnutih rukava, skidajus tela odelo i oru`je, pripijaju rakiju iz ~uture i razgovaraju.

MOMAK: A kum-Vujica pobe`e! Ne mo`e krv da gleda. Ali,bisage s novcem nije zaboravio da ponese.

NIKOLA: Vala ima u wemu krvi za dva ~oveka. Jak je bio ko`ivotiwa. Kad isu~e sabqu, reko, sad }e da ustane da mepose~e. Usro sam se u ga}e. Al on klonu i ne beknu.

278 Miladin [evarli}

MOMAK: Dobra sabqa, majku mu... To je sigurno ona {to mu jemoskovski car poklonio. Ima i ne{to napisano, al ko}e znati da pro~ita.

NIKOLA: Ostavi to i vataj se posla!

Rade.

MOMAK: Ka`u da ga pu{ka nije bila.

NIKOLA: Zato sam i morao sekirom. [to je sigurno – sigurno,jebe{ ti to. Dr`i ovo!

MOMAK: Kolike su mu noge, jebo te...! A ovaj Kqunar gle ko-li{ni je spram wega, ko jazavac.

NIKOLA: Koji, bre, Kqunar?

MOMAK: Pa, ovaj, Grk.

NIKOLA: Nije Kqunar, budalo, Krnar!

MOMAK: Sad mu je svejedno.

NIKOLA: Ko ga je terao u Srbiju da dolazi. U Srbiji se glavaza~as izgubi. [to nije u Gr~koj s mirom sedeo, jebo gati!

Ulazi stra`ar.

STRA@AR: O, Nikola!

NIKOLA: [ta je, more?

STRA@AR: Evo ga onaj seqak. [ta da radim s wim?

NIKOLA: Daj ga ovamo.

Stra`ar izlazi. Ulazi Vojki}. Nikola kre}e ka wemu. Vojki} jo{ ne vidile{eve jer ih koliba zaklawa.

NIKOLA: Kud si ti po{o?

VOJKI]: Po{o sam dole, do ko{nice.

NIKOLA: A {to si se tako uparadio?

VOJKI]: Pa, nedeqa je... a i sveti Arhan|el Gavrilo, letwi.

NIKOLA: Jebo te Gavrilo, i zimski i letwi! Dolazi ovamo!Vidi{ ovo, ovde?

Kara|or|e 279

Vojki} vri{ti i pokriva lice rukama. Novakovi} ga udara.

NIKOLA: Gledaj, jebem li ti mater, seqa~ku! I pazi dobro! Akobude{ nekome pri~ao {ta si video, srce }u da tii{~upam. Jesi li razumeo.

Vojki} se krsti.

VOJKI]: Gospodi pomiluj! Gospodi pomiluj!

NIKOLA: A sad da ide{ gore, do puta, tamo su kola, a u kolima dvasanduka, da ih ovamo donese{! Ajde, br`e!

Vojki}, krste}i se i osvr}u}i se, odlazi. Nikola se vra}a do le{eva.

NIKOLA: Jel gotovo to?

Le{evi su u dugim ga}ama i ko{uqama. Momak sla`e odelo.

MOMAK: Evo, gotovo je. @ali bo`e ovih ~izama. To niko `ivine mo`e da obuje.

NIKOLA: Skini mu i taj prsten! Greota je da ide u zemqu.

MOMAK: Jes, jes, pravo veli{...(Skida)

NIKOLA: I tamo ga stavi. Nemoj da fali posle!

MOMAK: Ma de bi ja to?

NIKOLA: Ajd, ajd! Treba i glave oprati, dok se nisu sasvimskorele. Zna{ kakva je Milo{ picajzla!(Pije rakiju)Dajder onu me{inu s vodom!

Momak sipa vodu iz me{ine u jedan kotli}.

NIKOLA: Ja }u Crnog, a ti uzmi der tvog Kqunara.

Momak pere Naumovu glavu, zahvataju}i vodu iz kotli}a.

MOMAK: Tako, tako! Da lep bude{, kad pred Gospodara iza|e{!

Nikola uzima Kara|or|evu glavu, di`e je prema licu i dugo je gleda.

NIKOLA: Ajde sada, Petrovi}u \or|e... ajde sada, vo`de srpski...!

280 Miladin [evarli}

Pqune u glavu. Ulazi Vojki}, vuku}i na le|ima dva, grubo tesana sanduka.Nikola dobacuje Momku Kara|or|evu glavu.

NIKOLA: Na! Operi to!

Vojki} je spustio sanduke. Nikola potegne iz ~uture sa rakijom pa muprilazi.

NIKOLA: Hvataj ovoga!

Uzimaju Naumovo telo, stavqaju ga u sanduk.

NIKOLA: A sad, psa crnog!

Stavqaju Kara|or|evo telo u drugi sanduk, ali ono je suvi{e veliko, temu noge vise preko ivice. Nikola poku{ava na sve mogu}e na~ine, ali neide.

NIKOLA: Koliko je, Bog ga jebo!

Donosi sekiru, prebija mu noge ispod kolena i sme{ta ga, najzad, u sanduk.Vojki} se krsti.

NIKOLA: E, tako! Ono {to {tr~i mora se potkresati. A sad daide{, jagwe da zakoqe{, da im izedem za du{u. I nezaboravi rakije! [ta me gleda{? Ajd’ idi!

Mrak.

Kara|or|e 281

HIII

EPILOG

Milo{ev konak u Beogradu.

Milo{ spava u posteqi. Lupawe na vratima. Prvo tiho a zatim, po{tose Milo{ nikako ne budi, sve ja~e i ja~e. Najzad se Milo{ trgne iza sna,sko~i iz posteqe, zgrabi pi{toq ispod jastuka i jedno vreme stojitako, oslu{kuju}i. Lupawe se ponavqa.

MILO[: Ko je to?

AMIYA: (Spoqa)Ja sam, gospodaru! Amiya.

MILO[: A ti si...(Krije pi{toq pod jastuk)[to lupa{, jebem ti oca u dupe?!

AMIYA: (Spoqa)O}u d’ u|em.

MILO[: Pa, ulazi, more!

AMIYA: (Spoqa)Zamandalio si vrata, gospodaru.

Milo{ otvara, Amiya ulazi.

MILO[: [ta je, jel idu?

AMIYA: Nema ih jo{, gospodaru.

MILO[: Zna~i, nema ih!(Obla~i se `urno, opasuje oru`je)Pa, gde su, jebem im oca na materi?! Gde su? Nijevaqda...? Nije tica da se iz obru~a izvu~e! A mo`da su...Jeba}u im majku izdajni~ku! @ive }u ih odrati, pa }u immeso soliti!A {ta o}e{ ti?

AMIYA: Da ti javim da je turska kowica iz grada stigla.

MILO[: Koliko?

AMIYA: Hiqadu odabranih momaka. ^ekaju na tvoju zapovest.

MILO[: Dobro. A na{i?

AMIYA: I oni su spremni.

282 Miladin [evarli}

MILO[: Nek ja{u! Sa}u da si|em. Ne}e meni emigranti darovare po Srbiji, i kapu da mi kroje! [to je bilo, biloje. Sad je moje vreme do{lo!

Ulazi Qubica.

QUBICA: [ta }e onolika turska vojska oko konaka, gospodaru?

MILO[: [ta je, jebem ti mater? [ta o}e{?

QUBICA: Do{o Milosav Lapovac.

MILO[: (Vadi sabqu)Sikter, more, sa}u sve da vas ise~em! Sikter!

Ulaze Vujica Vuli}evi}, Nikola Novakovi} i Momak. Novakovi} nosizobnicu a Momak torbu Kara|or|evu i bisage.

Novakovi} vadi Kara|or|evu glavu iz zobnice. Milo{u ispada sabqa napod.

NIKOLA: Evo ti, gospodaru, glave Kara|or|eve, ne}e{ se vi{eod wega bojati!

Pauza. Qubica uzima glavu iz Novakovi}evih ruku.

QUBICA: Kuku, kume slatki, zar da te ovako u Srbiji do~ekamo!Kuku nama i doboga!Kuku nama, nevernici i nequdi!Kuku, kume, za{to do}e u Srbiju, me|u zveri?Ko se smede usuditi, proklet bio!Dabogda ga majka u studene o~i qubila!Dabogda ga srpska zemqa u nedra ne primila!Trag mu se zatro na ovome i onome svetu!

Milo{ joj otima glavu.

MILO[: Mar{ napoqe!

Ona izlazi, kukakuj}i. Milo{ ne zna {ta }e sa glavom; daje je Amiyi.

MILO[: Dr`i to!

Amiya uzima glavu sa izvesnom nelagodno{}u i, posle male nedoumice,daje je Novakovi}u. Ovaj je le`erno uzima i stavqa na sto. Zatim vadi izzobnice Naumovu glavu i stavqa je pored Kara|or|eve.

NIKOLA: To je sve. A tu su i stvari.

Vujica vadi hartiju iz nedara.

Kara|or|e 283

VUJICA: Evo, tu je popis, {to ga je sa~inio moj pisar, predPavlom Sretenovi}em Lisovi}em.(Gleda u hartiju. Pauza.)Ume li ko da ~ita?

MILO[: Zovi pisara!

Amiya izlazi i vra}a se sa pisarom. Pisar se, kad vidi glave, trgne.Otme mu se prigu{eni uzvik.

MILO[: ^itaj!

Pisar uzima pru`enu hartiju i ~ita, a Nikola i Momak vade stvari izbisaga i torbe i re|aju ih po stolu, pored glava.

PISAR: Dukata cesarskih, ~etiri hiqade.

Orden svete Ane, sa lentom, jedan.

Kolajna, zlatna, ruska, jedna.

Sahat, srebrni, sa lancem, jedan.

Prsten, zlatni, jedan.

Pribor jeda}i, srebrni, jedan.

^izme, kowani~ke, jedne.

Odelo, pohodno, jedno.

Razna pisma, komada ~etiri.

Plan za dizawe op{teg balkanskog ustanka, jedan.

Pi{toqa, samokresa, komada dva.

Sabqa, darovana pokojnom Kara|or|u ruskim caremAleksandrom Prvim, s natpisom: – Za{titniku pra-voslavnija veri i ote~estva", jedna.

Vo`dovsko odelo, sa kalpakom i perjanicom, jedno.

Zastava srpska, ustani~ka, jedna.

Novakovi} i momak izvade zastavu i ra{ire je izme|u sebe.

Svi ostanu uko~eni na svojim mestima.

Mrak.

KRAJ

Beograd, 1984.

284 Miladin [evarli}