migel de servantes - medjuigre----

8/19/2019 Migel de Servantes - Medjuigre----

1/66

Migel de Servantes - MedjuigreMigel de Servantes

Međuigre

Prevod: Jasna Stojanović i Zoran Hudak

O SUDIJI ZA RAZVODE

LICA:SudijaPisarPravobranilacBračni parovi; Starčić i MarijanaVojnik i donja Giomar

Vidar i Aldonsa de MinhakaNosačMuzikanti

(Izlazi Sudija i seda u svoju stolicu; uz njega su Pisar i Pravobranilac. IzlazeStarčić i Marijana.)MARIJANA: Sreća, gospon sudijo za razvode, što sedoste u vašu sudačkustolicu. Ovog puta moram ili ostati u njemu ili iz njega izaći; (misli se na brak)ovog puta moram biti oslobođena poreza i nameta, kao ptica!STARČIĆ: Za ljubav božju, Marijana, ne izvikuj toliko stvar tvoju. Tiše malo, u

ime muka što ih Bog prožive; pogledaj, sve si drekom zaglušila. Pred sobomimaš gospodina sudiju, pa mu tišim glasom iznesi šta te tišti.SUDIJA: U čemu je spor, dobri ljudi?MARIJANA: Gospodine, razvod, razvod, još jedanput razvod, i još hiljadu putarazvod!SUDIJA: Od koga, i zašto, gospo?MARIJANA: Od koga? Od ovog starkelje ovde.SUDIJA: A zašto?MARIJANA: Jer ne trpim njegove podlosti i ne mogu svagda vidati njegovenebrojene boleštine; ne podigoše me roditelji da budem bolničarka il' nudilja.Odličan miraz donesoh ovom džaku kostiju što mi život ruži; kad me za njegadadoše, lice mi beše ogledalo, a sad je krpa. Vaša milosti, gospodine suče,razvedite me ili ću se obesiti! Gledajte, gledajte ove brazde na mom licu: to jeod suza što svaki dan prolivam jer pođoh za ovu mumiju.SUDIJA: Ne plačite, gospo; smirite se i obrišite suze, presudićemo kako valja.MARIJANA: Dozvol'te da plačem, milostivi, tako mi je lakše. U pravednimkraljevstvima i republikama trajanje braka valjalo bi ograničiti na tri godineposle kojih bi se poništavao ili obnavljao, isto kao ugovori o najmu, a ne datraje ceo život, na večitu žalost supružnika.SUDIJA: Kad bi se vaš savet mogao ili morao sprovesti, a da se na njemu izaradi, to bi već bilo učinjeno. No, navedite pobliže, gospoja, šta vas tera da

tražite razvod.Page 1


2/66

Migel de Servantes - MedjuigreMARIJANA: Jesen muža mog i proleće moje! Što se budim i usred noći dižemda mu grejem zavoje i vreće sa mekinjama za slabine; što mu stavljam sadedan sad drugi oblog, obložila ga crna zemlja dabogda; što gledam da munoću podižem uzglavlje i spravljam sirupe za umirenje, da se od kašlja ne

uguši; i što moram da trpim to što mu iz usta zaudara na tri puškometa.PISAR: Zacelo od kvarnog zuba.STARČIĆ: Ne mož' bit'! Dođavola s tim i svim zubima koje nemam!PRAVOBRANILAC: Čuo sam za zakon po kom se žena može razvesti od muža imuž od žene samo zbog zadaha iz usta.STARČIĆ: U stvari, gospodo, zadah koji ona pominje nije od kvarnih zuba, jerih nemam, a još manje od stomaka koji zdraviji ne može biti; to je samo njenapakost. Ne poznaju vaša gospodstva ovu damu; da je znaju, vere mi, klonila bie se i krstila čim bi je ugledala. Dvadeset dve godine sa njom živim životommučenika a još nikad ne ispovedih sve te drskosti, zanovetanja, hirove, kao i

da me pune dve godine svaki dan požuruje i u grob tera. Ogluveh od njenogblebetanja i razum izgubih od svađa! Kad me neguje, kako kaže, čini to prekovolje; a ruka negovateljice morala bi biti blaga. Ukratko, gospodo, ja sam tajšto umire u ovom braku, dok ona od njega živi, jer s punim pravom raspolažemnome i imetkom mojim.MARIJANA: Vašim imetkom? Kakav pa imetak vi to imate a da nije stečenmojim mirazom? Uz to, polovina dobara stečenih u braku, bilo vama drago iline, meni pripada. Da sutra umrem, ne bih vam ni maravedi (Stari španskinovac) ostavila, pa da vidite kol'ko vas volim!SUDIJA: Recite, gospodine, zar ne bejaste naočiti, zdravi i snažni kad uzeste

ovu ženu?STARČIĆ: Opet vam kažem da sam dvadeset dve godine pod vlašću njenom, ato je isto kao biti veslač na galiji kod nadzornika Kalabreza! (Međunadzornicima na turskim i berberskim galijama po okrutnosti su se isticalipoturčenjaci iz Kalabrije.) Pre toga bio sam krepak i imao keca u rukavu kadgodjetrebalo.MARIJANA: Svako čudo za tri dana!SUDIJA: Dosta, dosta, u zao čas, dobra ženo, i krenite s Bogom, ne vidim štobih vas razvodio. Gde ste pevali letos, pevajte i zimus. Nijedan muž nijeobavezan da proleti i prođe brže od vremena, dok ono samo preko njegovogpraga i dana životnih ne pređe. Oduzmite od muka što vam 'sada zadajeuživanja koja vam je pružao dok je mogao. I da ne čujem više ni reč.STARČIĆ: Ako je moguće, milostivi gospodin milost bi mi učinio kad bi miskratio muke izbavljajući me iz ovog zatvora. Napustiti me sad kad smo doraspre stigli, isto je k'o predati me nanovo na mučenje dželatu. Ako to nemože, učinimo ovako: da ona pođe u jedan manastir, ja u drugi, da podelimoimetak i proživimo u miru i služeći Bogu dane života što nam ostaju.MARIJANA: Dane proklete! Nisam ja još zamanastir! Drugu nađite koja volirešetke, pendžere tajne, pregrade i sestre pratilice! Zatvorite se vi, što umeteda trpite i podnosite, kad nemate oči za gledanje, uši za slušanje, noge zahodanje ni ruke za pipanje! Ja sam zdrava i svih mi je pet čula živo i budno;

hoću da u njima uživam potpuno, a ne malo i krišom!Page 2


3/66

Migel de Servantes - MedjuigrePISAR: Da slobodne žene!PRAVOBRANILAC: I mudrog muža; al' ne može više.SUDIJA: Ja vas ne mogu razvesti, quia nullam invenio causam. "Nikakvekrivice ne nalazim" (Jevanđelje po Jovanu, XVIII, 38).)

(Izlazi uglađen vojnik i žena mu donja Giomar)GIOMAR: Blagosloven nek' je Bog što mi se ispunila želja da se nađem uprisustvu milostivog gospodina kog najusrdnije preklinjem da izvoli da me odovoga rastavi.SUDIJA: Kako od ovoga? Zar on nema ime? Mogli ste bar kazati od ovogčoveka.GIOMAR: Da je čovek ne bih se razvodila.SUDIJA: A štaje?GIOMAR: Tunjavac.VOJNIK (za sebe) Tako mi Boga, runjavac biću, ćutaću i trpeti. Ako se ne

branim i ne protivrečim, možda će sudija rešiti da me osudi: misleći da mekažnjava, u stvari će me izbaviti iz zatočeništva, kao kad se čudom zatvorenikiz kazamata tetuanskih (Zloglasna tamnica u severnoj Africi XVI vek) oslobađa.

PRAVOBRANILAC: Budite pristojni, gospoja, i iznesite slučaj, ali bez pogrda naračun vašeg muža. Gospodin sudija za razvode je tu, pred vama, i presudićevaljano.GIOMAR: Milostiva gospoda ne bi da tunjavcem nazovem ovog kipa, kilavog idrvenog?MARIJANA: Mora da se ova i ja žalimo na istu stvar.

GIOMAR: Elem, moj gospodine, venčaše me za ovog čoveka kad baš milostiviželi da ga tako zovem ali se ja za ovog čoveka ne udadoh.SUDIJA: Kako to? Ne razumem.Giomar Hoću reći verovah da sam se venčala s čovekom kao što je svaki drugi,al' ubrzo uvideh da pođoh za tunjavca, kako rekoh. Taj ne zna čemu mu služidesna ruka i ne ume, nit' se trudi, da bar real (Stari srebrni novac - 34maravedija) za kuću i porodicu zaradi. Prepodneva provodi na misi il' dangubiispred gvadalaharske kapije (Glavna kapija na ulazu u stari Madrid), gdenagvažda, osluškuje šta ima novo, tračari i sluša svakakve laži; popodne, akatkad i pre podneva, obilazi kockarnice i kibicuje, a takve, kako čujem,kockari očima ne mogu da vide. Na ručak dođe u dva a da ga nisu častili nirealom jer ni to više nije običaj , nanovo odlazi i vraća se u ponoć; večera štanađe, a ako ne, prekrsti se, zevne i legne. Čitavu se noć ne smiruje i u posteljipremeće; pitam ga šta je, kaže smišlja sonet po narudžbi, za prijatelja. Izamišlja da je pesnik, kao da je to fela bez potreba ovozemaljskih.VOJNIK: Sve što reče moja gospa donja Giomar razumno je sasvim. A da samia razuman u onome što činim kao što je ona u onome što kaže, već bih sebinegde bio izdejstvovao kakvu palicu (Misli se na štap kao obeležje sudije ilipoverenika) i nastojao da se, kao što to čine promućurni i okretni ljudi, nađemsa štapom u ruci na iznajmljenoj, sitnoj, mršavoj i jogunastoj muli, i to bezgoniča, jer se takve najme bez pratnje i rasparene... Na njenim sapima bisage,

okovratnik i košulja u jednoj, a u drugoj pola sira, hleb i mešina; odelu za svakiPage 3


4/66

Migel de Servantes - Medjuigredan, da bi za put bilo, dodavao bih par gamašni i jednu mamuzu i žurno kretaotoledskim mostom s nekakvim poslom na umu i grižom savesti u srcu; uprkoshirovima lenje mule, već posle par dana slao bih kući svinjski but i par lakatasukna, jer je to uvek jeftinije u okrugu gde se službuje, i tako bih, grešan,

izdržavao porodicu najbolje što umem. Ali ja, bez posla ni zarade, ne znam štabih mogao biti; nema gospodara koji bi me u službu uzeo kad sam oženjen.Primoran sam stoga da preklinjem vašu milost, gospodine suče, pošto smo mi,osiromašeni plemići, već svima dosadili svojom kuknjavom, a i moja žena toište, da nas razdvojite i razvedete.GIOMAR: Ima još nešto, gospon suče: kako vidim da mi muž nizašta nije i dae tako bedan, dala bih sve da mu pomognem, ali ne mogu jer sam,ednostavno, poštena žena i ne bih ni u šta loše da se upuštam.VOJNIK: Samo zarad toga ova je žena zasluživala ljubav. No iza njenečestitosti najveća pokvarenost ovoga sveta čuči; ljubomorna je bez razloga,

viče bez povoda, umišljena je iako bez imetka, a za mene, videvši me ovakosiromašnog, ne mari kol'ko za pišljiva boba. A najgore, gos'n suče, jeste štotraži da, zauzvrat vernosti, podnosim bezbroj drskosti i mrzovolja njenih.GIOMAR: A što da ne? Zašto da me ne poštujete i ne uvažavate kad' samovako dobra?VOJNIK: Čujte, gospo donja Giomar. Da vas pitam pred gospodom ovom:čemu uveravanje da ste čestiti kad biste to svakako morali biti budući dobrogporekla, hrišćanka i takva kakva jeste? Žene bi da ih muževi poštuju zaradčestitosti i poštenja, kao da je u tome celo njihovo savršenstvo! A ne primećujuda im nedostaje hiljadu drugih vrlina; šta mi vredi što ste čestiti, iako mi znači,

ako ne vodite računa da to bude i vaša služavka, ako ste vazda namrgođeni,ljuti, ljubomorni, zamišljeni, rasipni, dremljivi, lenji, svadljivi, gunđalo i takodalje u tom smislu, što je dovoljno da dokrajči ne jednog, već dve stotinemuževa? Ali bez obzira na sve, kažem vam, gospodine sudijo, nijednu od ovihmana nema moja gospa donja Giomar. Priznajem da sam ja tunjavac,nesposobnjaković, danguba i lenčuga i smatram da nas vaša milost, ako nizbog čega drugog, zakonom ove dobre vlade mora razvesti. Tvrdim da nemamšta da prigovorim onome što je što je moja žena rekla, parnicu smatramzaključenom i već se radujem što ću biti osuđen.GIOMAR: A šta ima da se prigovori onome što rekoh? Ionako me Vi neizdržavate, kao uostalom, ni Vašu jedinu sluškinju, onu žgolju što jede kaomiš?PISAR: Tiše, stižu novi parničari.(Izlazi vidar u lekarskom mantilu, i njegova žena Aldonsa de Minhaka)VIDAR: Sa četiri sasvim dovoljna razloga dolazim da tražim od vaše milosti,gospodine sudijo, da me razvedete od ovde prisutne mi žene, gospođe Aldonsede Minhake.SUDIJA: Odlučni ste, nema šta. Da čujem ta čet'ri razloga.VIDAR: Prvi ne mogu očima da je vidim; drugi - dobro joj je poznat; treći zasve što ću prećutati; četvrti da me vrag ne odnese kad s ovog sveta pođemako budem morao da je do smrti trpim.

PRAVOBRANILAC: Više nego dovoljno obrazložiste vašu nameru.Page 4


5/66

Migel de Servantes - MedjuigreMINHAKA: Gospon suče, čujte i mene i znajte da ako moj muž ima četirirazloga za razvod, ja ih imam četiristo. Prvi svaki put kad ga ugledam učini mise sam Lucifer; drugi jer me prevario kad se za njega venčah, govoreći da jelekar a posle ispade da je vidar i da stavlja obloge i vida svakojake bolesti, što

znači nije lekar već pola od toga; trećijer je ljubomoran na sunce što me gleda;četvrti jer ne mogu da ga smislim i bolje je da je na dva miliona milja od mene.

PISAR: Dođavola, ko bi uskladio tolike časovnike kad su im mehanizmiraštimovani?MINHAKA: Peti...SUDIJA: De, gospođo, de, ako biste da iznesete svih četiri stotine razloga, toneće biti moguće niti ću vas ja slušati. Razmotrićemo vaš slučaj a vi pođite sBogom. Drugi poslovi čekaju.VIDAR: Kud ćete bolji razlog do da ja ne želim da umrem kraj nje a ona da živi

sa mnom?SUDIJA: Kada bi to bilo dovoljno za razvod, bezbroj bi parova samo zbacilobračni jaram.(Izlazi čovek obučen kao nosač, sa pohabanom kapom)NOSAČ: Gospodine sudijo, nosač sam, ne poričem, ali stari hrišćanin, čestit iispravan čovek. Da se ponekad ne dohvatim Vinka Lozića ili da se on nedohvati mene, već bih bio starešina u esnafu. Al' neću sad o tome, duga je topriča, nego hoću da gospon sudija sazna kako, kad jednom bejah teško oboleood Bahusove boljke, obećah da ću oženiti jednu zabludelu ženu. Pošto sam sepovratio i otreznio, ispunio sam obećanje i oženio se tom ženom koju iz greha

izbavih. Uredih da postane piljarica, no ona se pokaza tako oholom i takvimnamćorom da nema kupca što joj tezgi priđe da se sa njim ne posvađa, časzbog pogrešne mere, čas jer joj pipa robu i, malomalo, pa ga udari tegom poglavi il' tamo gde stigne ili mu ispsuje sve redom, četiri generacije unazad, neprestajući da se svađa sa ionako lajavim susetkama. Tako ja po ceo danmoram da nosim isukan mač da bih je odbranio. A ne zarađujemo dovoljno niza kazne što zakida na meri ni za izgubljene parnice. Hteo bih, ako bi vašamilost izvolela, da me od nje razdvojite ili bar zamenite njenu živu narav zadrugu, uzdržaniju i blažu. A obećavam da ću milostivom gospodinu badavauneti sav ugalj što bude letos kupio; mogu ja to začas sa sabraćom nosačima.VIDAR: Poznajem ženu ovog dobrog čoveka, ne valja kol'ko moja Aldonsa, štodovoljno govori.SUDIJA: Čujte, gospodo: iako neki od vas razloge navedoše što bi mogli bitidovoljni za razvod, neophodno je da se sve to pribeleži pa da potvrde svedoci.Smatrajte da je postupak pokrenut. Ali, šta je to? Muzika i gitare u sudnici?Nečuveno!(Izlaze dva muzikanta)MUZIKANT: Gospon sudijo, zavađeni par koji je vaša milost onomad pomirila,složila i usaglasila, poziva vas u svoj dom na veliku feštu. Nas su poslali smolbom da im čast načinite i izvolite doći.SUDIJA: Drage volje ću to učiniti! I dao Bog da se svi prisutni izmire kao

to dvoje.Page 5


6/66

Migel de Servantes - MedjuigrePRAVOBRANILAC: Onda bismo mi, sudski pisari i pravobranioci, skapali odgladi; ne, nipošto, neka i vi dođu da traže razvod, ionako se na kraju većinapomiri a mi od njihovih svađa i gluposti ćar imamo.MUZIKANTI: Uistinu, nek' zabava počne već ovde! (Pevaju)

Među supružnika dvaparnica kad je posredi,pomirenje svagda vrediviše nego rastava.Kad zabluda ne zavara,kao što nekog i zna,raspra na svetog Jovana(Jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Ivanjdan, po rimokatoličkomkalendaru slavi se 24. juna.)znači važi sloga stara.

Ponos svakom oživljavai užitak brzo sledi;pomirenje svagda vrediviše nego rastava.Iako zbog ljubomorebes se brzo rasplamsava,oseća da je dama pravato sam raj je, znalci zbore.Amorova ova stavanek' se drže mladi,

sedi: pomirenje svagdavredi vise nego rastava.

O SVODNIKU UDOVCU ZVANOM TRAMPAGOS

LICA:Svodnici:1. Trampagos2. Ćikisnake3. Huan Klaros4. EskaramanBludnice:1. Repulida2. Pispita3. MostrenkaVademekum, slugaJedan iz družineMuzikanti (Imena koja Servantes daje svojim junacima oslikavaju neku njihovufizičku ili karakternu crtu. Trampagosje onaj koji vara, potkrada i izmamljujenovac (trampa, trampear, tramposo), dok u imenu Ćikisnake prepoznajemopridev chico (malen), koji poseduje čitav niz deminutiva (chiquirritico,

chiquirritillo, chiquirritin, chiquirritito, itd). Repulida znači doterana, nalickana,Page 6


7/66

Migel de Servantes - Medjuigrea imenicapizpita označava vrstu ptice pevačice, ali se njoj srodni pridevpizpireta upotrebljava kada se govori o ženi žive naravi. Španska rečmostrenca označava osobu bez prebivališta i gospodara skitnicu, aVademekum na latinskom znači "pođi sa mnom".)

(Izlazi Trampagos, u ogrtaču (Dugačak crni ogrtač sa kapuljačom nosio sežalosti), i njegov sluga Vademekum koji nosi dva mača za vežbanje)TRAMPAGOS: Vademekum?VADEMEKUM: Da?TRAMPAGOS: Nosiš li florete? (Tanak rup mač sa čeličnom kuglicom na vrhu,za vežbanje.)VADEMEKUM: Nosim.TRAMPAGOS: Dobro; daj ih 'vamo pa kreni;donesi i stolicu sa naslonom,uz ostale stolce iz ćele kuće.

VADEMEKUM: Koje stolce? Ima li ih uopšte?TRAMPAGOS: Mlinski kamen iznesi, govedo,štit i klupu krevetsku.VADEMEKUM: Taje klimava; nema nogu.TRAMPAGOS: Je l’ to mana?VADEMEKUM: Ne mala. (Vademekum odlazi)TRAMPAGOS: Ah Perikona, Perikona moja,i opštine cele! Najzad, došlo jei tvoje: ja ostadoh, a ti ode,i, što je najgore, nemam pojma gde;

iako, prema životnom putu tvom,sažalno se pretpostavit' može dasi u delu tom... još ne mogu da tiodredim mesto u drugom životu.Meni je ovaj bez tebe kao smrt!I da ne budem kraj uzglavlja tvogakada dušu predade nebesima,da je usnama svojim prihvatim tad,i u svoj želudac čisti unesem!Bedo ljudska! Zar tebi verovati?Juče Perikona, sad zemlja crna,k'o što reče onaj čuveni pesnik. (Ulazi Ćikinisake, svodnik)ĆIKISNAKE: Moj gos'n Trampagos, moguće da l’ jeda dušmanin samom ste sebi dotleda pod tom odeždom mračnom sklanjate,sahranjujete i skrivate od nassunce podzemlja? Gospare Trampagos,dosta je kuknjave, dosta uzdaha;pretočite, poštovani, te suzeu milostinju, molitve i miseza Perikonu nam, što je kod Boga.

Više vrede od plača i jecaja.Page 7


8/66

Migel de Servantes - MedjuigreTRAMPAGOS: Vaša milost k'o teolog zbori,gospon Ćikisnake; al' evo, dok jane odlučim da nešto tu promenim,uzmite, milostivi; probajmo nov

pozdrav mačevima.ĆIKISNAKE: Gos'n Trampagos,sad baš i nije vreme za pozdrave.Pljuštaće obilato saučešćapa valja li da se zdravimo tada?(Ulazi Vademekum noseći staru polomljenu stolicu)VADEMEKUM: Lepo, Boga mi! Taj što gospodarumom stav i držanje uskrati, kaoda mu dane života uskraćuje.TRAMPAGOS: Vrati se po mlinski kamen i klupu,

i ne zaboravi štit, Vademekum.VADEMEKUM: Doneću i roštilj, tiganj, tanjire.(Vademekum ponovo odlazi)TRAMPAGOS: Isprobaćemo posle taj udaracedinstven i, kako mislim, izvrstan;er mi bol zbog smrti anđela mogaruke i razum svezane drži skroz.ĆIKISNAKE: Sa kol'ko godina skonča jadnica?TRAMPAGOS: Za drugarice i susetke njene- sa trideset i dve.

ĆIKISNAKE: Mlade godine!TRAMPAGOS: Da istinu kažem, imala je tapedeset i šest; al' je znala takogodine da skriva, da joj se divim.Ah, tih bojenih vlasi! Uvojakatih srebrnih, u zlato pretočenih!Narednog šestog biće petn'est letakako mi je polagala račune,bez da me izloži raspri il' strahuda ću na leđima osetiti bič.Petn'est korizmi, (U katoličkoj crkvi, post od četrdeset dana pred Uskrs) akopravo zbiram,dožive sirota od onog danakada mi postade zahvalna draga;i na svakoj joj šaptahu, bez sumnje,trideset i još više propovedi,ali ta, iz obzira prema meni,čvrsta ostade, poput hridi kakvenepokretne u pokretnome moru.Kol'ko mi je puta, sirota, rekla,istrpevši sve te strašne trenutke povika,

preklinjanja i molitvi, znojeći sePage 8


9/66

Migel de Servantes - Medjuigrei preznojavajući: "Preklinji nebo, Trampagos moj,da mi kajanje greha olakša zarad togšto zatebe činim!" (U Španiji onoga doba običaj je nalagao da se na korizmubludnicama drži propoved o pokajanju i preobraženju Marije Magdalene)

ĆIKISNAKE: Sjajna pobeda!I redak primer besmrtne čvrstine!Tamo gaje stekla!TRAMPAGOS: Ko u to sumnja?Jednu jedinu suzu oci njenene prolise u razgovorima timsvetim, k'o duša od žuke il' stene da joj je.ĆIKISNAKE: Ah, ženko što zaslužna sii grčkih al' i rimskih hvalospeva!Od čega umre?

TRAMPAGOS: Skoro ni od čega.Lekari rekoše da oboleleoj behu slabine, jetra takođe,al' da bi uz napitak od metljikeživeti mogla čak šezdeset leta.ĆIKISNAKE: A ne ispi ga?TRAMPAGOS: Ne.ĆIKISNAKE: Nevaljalica.Do sudnjeg dana da ga je htela pit'dotle bi živela. Pogrešili ste

Što se ne preznoji.TRAMPAGOS: Preznojila se.(Ulazi Vademekum sa pomenutim stolicama)ĆIKISNAKE: Je l’ joj bi bolje?TRAMPAGOS: Gotovo svaki put.Bivala bi tad k'o rumena ruža,zdrava k'o jabuka ili kruška.ĆIKISNAKE: Čujem da je čireve imala porukama i nogama.TRAMPAGOS: Nesretnica beše pravi Aranhues,(Rezidencija španskih kraljeva, čuvena po parkovima i vodoskocima)ali ipak, danas zemlja ova ovde razjedatelo najbelje i najlepše od svihkoje je ikad primila u sebe.A da joj se pre dve godine nijepočeo da kvari dah, celivatie bilo je kao ljubiti lonac zasađenbosiljem il' karanfiljem.ĆIKISNAKE: Mora da je trulež iliti otoknaružio njenih usta biserehoću reći zube, to jest kutnjake.

TRAMPAGOS: Jednog je jutra osvanula bez njih.Page 9


10/66

Migel de Servantes - MedjuigreVADEMEKUM: Tačno tako; ali razlog beše štoe bez njih i počinula. Zdravih samoj izbrojao pet, a lažnih je čakdvanaest krila u toj tamnoj špilji.

TRAMPAGOS: Šta se to tebe tiče, glupanderu?VADEMEKUM: Jamčim da je istina.TRAMPAGOS: Ćikisnake,evo sad mi opet na pamet padepotez od pre; de, uzmi i vrati seprvom pokretu onom.VADEMEKUM: Pauzu sadnapravite i s potezom stanite;er ptičice već pristižu na poziv,i to: Repulida i s njom Pispita,

Mostrenka i kolovođa Huan Klaros.TRAMPAGOS: Neka uđu u dobar čas; nek' uđu u hiljadu dobrih časa.(Ulaze Repulida, Pispita, Mostrenka i svodnik Huan Klaros)HUAN: U istim vas našli, Trampagos moj.REPULIDA: Tako nebomrklinu tu u svetlost premetnulo!PISPITA: A moje ga oči videle bez togtako turobnog i mračnog mu ruha!MOSTRENKA: Isuse, prava ste sablazan noćna.Skloni mi se s očiju!

VADEMEKUM: Prenemaganje!TRAMPAGOS: Polifem (Antički mitski junak, kiklop, čudovište), antropofag(Ljudožder), troglodit (Praistorijski, pećinski čovek) i varvarin Zoilo (Zoilo izAmfipolja (IV vek pre n.e.), čuven po neumesnim kritikama Homerovih dela.)bio bih, pa čak i kajman,okrutnik ili živožder da se drugačijenosim u ovoj žalosti golemoj.HUAN: On je u pravu.TRAMPAGOS: Izgubih rudnik k'o iz Potosija (Grad u Boliviji, poznat porudnicima srebra),zid obrastao bršljanom grešaka mojih,hladovito stablo muka svih!HUAN: Perikona baš beše zlatni rudnik.TRAMPAGOS: Sesti s njom izvečeri i u vremefajronta izbrojati čak šezdesetnovčića sitnine zar je to ništa?Sve to izgubih s onom što sad truli.REPULIDA: Priznajem greh svoj: uvek joj zavidehna neviđenoj radinosti. Ja većtol'ko ne mogu; radim kol'ko mogu,al' ne i kol'ko bih htela.

PISPITA: Ne brini, jer bolje je onom kom Bog pomažePage 10


11/66

Migel de Servantes - Medjuigrenego tom što rano rani; razumeš?VADEMEKUM: Poslovica dođe k'o naručena:dao vam Bog da se ne probudite!MOSTRENKA: Živa smo bića, a nema toga kom

Bog pomog'o ne bi; ja malo vredimal' ipak ručam i večeravam,i gazdu svog oblačim k'o kralja.Ne mari ružnoća ako si vredan;ružanje đavo.VADEMEKUM: Ovo sve Mostrenkasebi u prilog iznosi, a bilobi bolje da može reći kako jemlada i čista, što do krajnosti jest'.ĆIKISNAKE: Žalosna je ova Trampagosova (Krajnost u koju je dospeo).

TRAMPAGOS: Ogrnuh plašt ovaj, a od očijukotlić za destilisanje načinih.VADEMEKUM: Rakije?TRAMPAGOS: Zar toliko cugam, kučkin sine?VADEMEKUM: Čet'ri pralje s mosta ravne mupo nalivanju nisu; vidite tadšta će plakati drugo do rakiju.HUAN: Ja smatram da veliki Trampagos plačsvoj neprestani utišati morai biti sicut erat in principio, (Kao štoje bio na početku, reči iz katoličke mise.)

vratiti se radostima starim iodeću ovu zameniti drugom.Jer živi treba pogaču da delekao što mrtvi grobu svome streme.REPULIDA: Ćikisnake je pravi Katon cenzor.PISPITA: Mala sam, Trampagos, ali velikami je želja da tebi služim; gazdunemam, al' osamdeset reala da.REPULIDA: Ja sto; uslužna sam, nimalo lenja.MOSTRENKA: Dvades' dva imam ja, il' dvades' čet'ri,a glupa nisam.REPULIDA: Isuse! Šta je to?Pispita i Mostrenka protiv mene?Zar sa mnom to hoćeš da se nadmećeš,gujo ljutice, i ti, budalino?PISPITA: Tako mi babe moje pokojnice,donja Gluperdo i donja Bednice,takve k'o ti ne cenim ni dve pare.Gledajte tog uštogljenog anđela:hoće da bude iznad svih nas ovde!MOSTRENKA: Iznad mene, bogme, neće; ne trpim

tovar što mi ne odgovara sasvimPage 11


12/66

Migel de Servantes - MedjuigreHUAN: Pripazite, jer ja Pispitu branim.ĆIKISNAKE: Smatrajte da je Repulida sadapod zaštitom mojom sasvim sigurna.VADEMEKUM: Ovde beše Troja, ovde se kolju;

vade se noževi s drškama žutim (Od slonovače);ovde, da, beše Troja.REPULIDA: Ćikisnake, ne treba meni da me iko brani;skloni se odatle; osvetiću se,grešnim noktima svojim grebajućito lice nalik dunji jektičavoj!HUAN: Poštovanja imaj prema Huanu!PISPITA: Pusti je, hajde. Pusti neka dođes tim licem k'o neumešenim testom.(Ulazi Jedan iz družine, veoma uznemiren)

JEDAN: Huan Klaros! 'Ej, Huan Klaros!Vlast! Vlast ide!Pozornik jedan upravo silaziulicom ovom.(Odmah odlazi)HUAN: Oca mu njegova! Ne ostajem ovde!TRAMPAGOS: Ostanite svi;niko da ne mrdne. Drugar mi je tajpozornik; ne treba da cvikate, ne.(Ponovo ulazi Jedan)

JEDAN: Ne ide 'vamo, pošao je dole.(Odlazi)ĆIKISNAKE: Duše mi, ja se načisto prepadoh,budući da sam prognan. (Progon iz kraljevine ili prestonice bio je često izricanakazna prestupnicima)TRAMPAGOS: Da je doš'o,ne bi nam nažao činio, a nebi ni propevao, jer je podmazan.VADEMEKUM: Nek' stane tad raspra i gospodar mojprobere dragu što mu odgovara iuklapa mu se skroz.REPULIDA: Saglasna sam.PISPITA: Ja takođe.MOSTRENKA: I ja.VADEMEKUM: Hvala nebu štoleka iznađe za toliku muku.TRAMPAGOS: Reskiraću; biram.MOSTRENKA: Bog ti pomog'o.REPULIDA: Reskiraš li, šta će tad biti s nama?TRAMPAGOS: Ne; bez rizika ću.MOSTRENKA: Bog ti pomog'o.

TRAMPAGOS: Kažem da ovde biram Repulidu.Page 12


13/66

Migel de Servantes - MedjuigreHUAN: On će tvoj hleb izjesti, Ćikisnake.ĆIKISNAKE: Jok; ona je ukusna i bez njega.REPULIDA: Tvoja sam! Utisni klin i slovo ,,s"na ova obraza dva (Znak kojim su obeležavani robovi).

PISPITA: Ah, veštice!MOSTRENKA: Nije, već srećnica; ne zavidi joj,er Trampagos nije pouzdan mnogo.Juče je sahranio Perikonu,i već zaboravio.REPULIDA: Dobro kažeš.TRAMPAGOS: Složi ovaj ogrtač, Vademekum,i reci ćaletu (U pikarskom žargonu, upravnik javne kuće) da ti za njegasad pozajmi dvanaest reala.VADEMEKUM: Ja Mislim da imam četrn'est.

TRAMPAGOS: Smesta pođi i dvan'est litara vina namdonesi. Trčiš li već?VADEMEKUM: Ma ne; letim.(Vademekum odlazi noseći ogrtač; Trampagos ostaje u donjem vešu)TRAMPAGOS: Boga mi, kad bi žalost potrajala,već bi me sutra sahraniti mogli.REPULIDA: Ah, zenico oka moga, što je tvoje,kako ti lepo stoji ta odeća,a ne ona, mračna i sva sumorna!(Ulaze dva muzikanta, bez gitara)

PRVI MUZIKANT: Za mirisom iz ćupa dođosmo jai ovaj mi kum ovde.TRAMPAGOS:U dobar čas. Kamo gitare?PRVI MUZIKANT:Ostaše u radnji.Nek' Vademekum po njih ode.DRUGI MUZIKANT: Može; ali ću i ja po njih poći.PRVI MUZIKANT: Usput (Jedan muzikant odlazi)ženi mojoj reci, ako ko dođeza rapio rapis (Za brijanje (lat.). U španskom baroknom pozorištu brica jeprototip muzikanta-gitariste), da sačeka malo.Samo ću jedno šest puta da cugnem,otpevam dve pesme i odmah krenem;er je gos'n Trampagos, kako vidim,već sasvim raspoložen za zabavu.(Vademekum se vraća)VADEMEKUM: Ćup se nalazi u hodniku.TRAMPAGOS: Daj ga.VADEMEKUM: Al' nemam šolju.TRAMPAGOS: I ned'o ti je Bog.

Rog za uriniranje upotrebljenPage 13


14/66

Migel de Servantes - Medjuigrenije; daj ga, prokleli te svi sveci!Kadar si i vojvodu obrukati!VADEMEKUM: Smirite se; biće čaša dovoljno,i pehara, a i kape služiti

mogu. (Za sebe) Ovaj je zacelo begunac.(Ulazi jedan obučen kao hapšenik, sa lancem o ramenu; pažljivo promatraprisutne, kao i oni njega)REPULIDA: Isuse! Je li ovo priviđenje?Zar to nije Eskaraman? Mora bit'.Eskaraman, dušo, ljubavi mi daj,i ruke pruži, potporo podzemlja! (Književni lik svodnika Eskaramana stvorio jeFransisko de Kevedo)TRAMPAGOS: Ah, Eskaramane, prijatelju moj!Šta se to zbi? Da nisi postao kip?

Ćutanje prekini i zbori nam sad.PISPITA: Kakvo je to odelo? Kakav lanac?Da nisi duh možda? Dodirujem teod krvi si i mesa.MOSTRENKA: On je, drugo;Ne može to skriti, kol' ko god ćut'o.ESKARAMAN: Eskaraman ja sam; pažljivo čujtepripovest kratku o usudu mome.(Vraća se berberin sa gitarama i jednu daje svom drugu)Nasuka se u Berberiji (Severnoj Africi) lađa

gde me posla sudija gnevan da nakrmi, sa leve strane, veslač budem.No brzo zatvor promenih i sreću,er dopadoh ropstva kod Turaka; al'dva meseca potom, kad nebo htede,otisnuh se na galiji malenoj,slobodu opet stekoh i sad sam svoj.Tada se zakleh i obećah čvrstoda odelo ni prtljag svoj ne menjamsve dok ih ne izvešam o zidoveisposnice jedne koju u kraju momzovu San Miljan de la Kogolja.Pripovest vam je to o usudu mome,dostojna da je u sećanju čuvam.Ima li još vajde od Mendesove (Eskaramanova ljubavnica)?Je li živa?HUAN: U Granadi uživa.ĆIKISNAKE: Još ga, jadnika, srce za njom boli!ESKARAMAN: Šta se o meni čulo na ovomesvetu dok su me na onom držalenezgode moje i zgode?

MOSTRENKA: Ih, svašta: komedijaši su te obesili. (U komadu “SrčaniPage 14


15/66

Migel de Servantes - MedjuigreEskaraman” Alonsa de Salas Barbadilja Eskaraman je osuđen na smrtvešanjem)PISPITA: A mangupi od kostiju svih tvojihi srži pihtije čak napravili.

REPULIDA: Post'o si božanstvo (Brojne romanse o Eskaramanu, na temusvetovne ljubavi, prilagođavane su tako da se u njima opeva ljubav premaBogu), šta bi još hteo?ĆIKISNAKE: Opevaju te na ulici, trgu,plešu u pozorištu, a i kući (Eskaraman-ples bio je izuzetno popularna lascivnaigra početkom XVII veka)uposlio si pesnike više noTroja onog Titira iz Mantove. (Aluzija na Vergilija, koji u Enejidi piše o paduTroje)HUAN: Svud u konjušnicama odzvanjaš ti.

REPULIDA: Pralje te na reci hvale, a momcikonjušari sve češalima češu.ĆIKISNAKE: Strigač te makazama svojim striže;slavniji si od onog konja belca.MOSTRENKA: Do Indija (Tj. do Amerike) je glas o tebi stig'o;u Rimu nevolje tvoje pominju,a nogu sine numero (Bezbroj - lat.) te pleše.VADEMEKUM: Izmoriše te, bogme, k'o kalinu (Biljka koja se tuče da bi se iznjenih plodova dobila boja)izgnječiše k'o latice cveta, a

čuješ se dalje od sata, ali i siročića,što slinavi su uvek (Glas o Eskaramanu dopire dalje od otkucaja sata nazvoniku i pojanja siročadi na sahranama)Protiv tebe tužbu podneše oneigre što su sada u modi,i to uz žustru i vrlo oštru istragu.Al' ipak tvoja ispade najbolja.ESKARAMAN: Taman se rasp'o, samo da sam slavan!Efeški hram rad tog zapalio bih! (Aluzija na Erostrata, Grka koji je zapalioDijanin hram u Efesu da bi mu ime ostalo u istoriji) (Odjednommuzikantipočinju da sviraju i pevaju romansu)MUZIKANTI: Izbavi se sa galijenaš srčani Eskaraman,na zaprepašćenje vlasti,ali na radost sviju nas.ESKARAMAN: Da l’ vi to meni predlažete nešto?Mislite lumperaj sam s uma smeo?Vraćam se orniji nego što bejah.Svirajte sad; opa, hajdemo živo!PISPITA: Ah, cvete najlepši med' plesačima!Dobar si k'o pre!

VADEMEKUM: Okretan, pristao.Page 15


16/66

Migel de Servantes - MedjuigreHUAN: Neka počasti Trampagovu svadbu.ESKARAMAN: Sviraj! Videćete da sam k'o živa!MUZIKANTI: Pratite samo šta pevao budem,i nećete u plesu pogrešiti!

ESKARAMAN: Daj, nestrpljiv sam, tabani me svrbe!REPULIDA: Jedva čekam da ga vidim u igri.MUZIKANTI: Pripazite sada svi.ĆIKISNAKE: Pazimo već.MUZIKANTI: (Pevaju)Izbavi se sa galijenaš srčani Eskaraman,na zaprepašćenje vlasti,ali na radost sviju nas.Opet svetu pokazuje

kakva mu je veština sva,i lakoća, i žustrina,i ta figura kraljevska.Pošto nema Koskoline,na njenome će mestu sadbiti Repulida naša,ta narandža mirisna.I dok grlo ne iščisti Pispita,bez premca cura,nek' nam uvod u galjardu (Svečani aristokratski ples)

tu prikaže Eskaraman.(Sviraju galjardu; Eskaraman pleše, a posle nekoliko koraka romansa senastavlja)Nek' poletno Repulidapočne ples rastreado zvan,pošto ona beše prva kojaga nama pokaza.Eskaraman nek' je prati,isto kao i Pispita s Ćikisnakom,a Mostrenka i Huan Klaros,zgodan momak. Boga mi, kakve divote!Poželet' se ne može bašviše lakoće, lepote,više sigurnosti, ritma.Tako deco, samo tako!Kako da ih ne hvališ tadkad lepojki ni svodnikatakvih nema ceo naš grad?Ah, kakvo spuštanje ruku!Ah, kakovih sve pokreta!Ah, kakovih lavirinta

gde uć' i izać' imaš!Page 16


17/66

Migel de Servantes - MedjuigrePromenite ples po voljier ja svirat' svaki znam:kanario ili gambete,il' al viljano se lo dan,

sarabandu, sambapalo,pesame deljo, drugi svak,kralja don Alfonsa dobrog- slavu svih prošlih vekova.ESKARAMAN: Kanario ako sviraš želimsolo da odigram!MUZIKANT: Ja ću svirat' kako umem,ti igraj najbolje što znaš!(Sviraju kanario i Eskaraman pleše sam; potom kaže)ESKARAMAN: Ajde seljački viljano,

s lukom mi i hlebom daj,a vas troje me pratite.MUZIČAR: Blagosiljao te Jovan.(Igraju viljano, dobro kao sto umeju; kadje ples okončan, Eskaraman traži igrupo želji. Posle toga Trampagos kaže:)TRAMPAGOS: Svadbu ja sam proslaviobolje nego onaj Rolan!Kaž'te svi k'o što ja kažem:Živeo nam Eskaraman!SVI: Živeo nam!

O IZBORU KMETOVA U DAGANSU

(Kmet - Seljak postavljan u opštini da sudi sporove medu seljanima)

LICA:Pesunja, bakalaureat (Onaj ko poseduje prvi fakultetski stepen)Pedro Estornudo, pisarOpštinski većnici:1. Panduro2. Alonso AlgarobaSeljaci:1. Huan Berokal2. Fransisko de Umiljos3. Migel Harete4. Pedro de la Rana5. Pomoćnik crkvenjaka6. Cigani muzikanti7. Ciganke

(Na scenu izlaze Pesunja hakalaureat, Pedro Estornudo pisar, Panduro i Alonso

Algaroba, opstinski većnici)Page 17


18/66

Migel de Servantes - Medjuigre

PANDURO: Smestite se tu; sve će dobro bitiako blagosloveno nebo htedne.ALGAROBA: Da okončamo s tim, pa kako bude.

PANDURO: Polako; bez po muke privešćemoceo pos'o kraju, htedne li nebo.ALGAROBA: Htedne, ne htedne k'o da je to važno!PANDURO: Za jezik se ujeli, Algaroba!I pristojni budite kad zborite;paraju mi uši te vaše reči:"Htedne il' ne htedne". Sveca mu Hunka!Kako umišljate da znate baš sve,tako u svaku stvar odmah srljate.ALGAROBA: Stari sam hrišćanin, i to sto posto;

Boga štujem više no Papa.BAKALAUREAT: Dobro.To je skroz dovoljno.ALGAROBA: Ako možda izborih ružno, priznajem, budala sam;neka bude da reko' nisam.PISAR: Dosta;Bog i od najvećeg grešnika tražitek da se kaje sve dok živi.ALGAROBA: Kažem

da živim i da se kajem i da znamda nebo čini sve što mu je volja,i da ga niko sprečiti ne može,naročito kad pljušti.PANDURO: Iz oblaka,Algaroba, pljušti, a ne iz neba.ALGAROBA: Tako mi svega! Ako se nađosmoda jedni drugima prigovaramo,recite tad; vere mi, Algarobuna svakom koraku prigovor čeka.BAKALAUREAT: Redeamus ad rem ("Vratimo se na stvar"), gos'n Panduro,i vi, Algaroba; ne dangubimooko detinjarija beznačajnih.Sastasmo li se ovde zarad rasprineuljudnih? I to mi je neka stvar:kako se Panduro i Algaroba nađu,istog časa se među njimabura sprema, i to samo zbog nekihnjihovih protivurečnih stremljenja.PISAR: Gos'n bakalaureat Pesunja (Pezuna - papak. Ime asocira na kopitarebika, vola, kravu, konia..., čime je titula bakalaureata komično degradirana)

sasvim je u pravu. Pređimo na stvar:Page 18


19/66

Migel de Servantes - Medjuigrekoje ćemo kmetove izabratiza godinu što sledi, a da ih uToledu niko ne kudi, već samopotvrde i sve dobrima ocene. (Plemstvo ovoga grada moralo je da potvrdi izbor

kmetova po selima)Jer zarad toga smo se sastali tu.PANDURO: Čet'ri su pretendenta na ovaj štap:Huan Berokal, Fransisko de Umiljos,Migel Harete, Pedro de la Rana;ugledni i umni ljudi svi, što biupravljati mogli ne Dagansom, veći Rimom samim.ALGAROBA: Ili čak Rimorom (Selo u španskoj provinciji Leon).PISAR: Ima l’ prijava još? Svetog mi Pita,

neću više ovako.ALGAROBA: Čini mi seda nam se pisar Estornudo (Estornudar - kijati. Estornudo je naprasite naravi)zove.Opet ga nešto golica i draži!Nemajte brige ništa neću reći.PANDURO: Ima li boljih na celoj pameti?ALGAROBA: Kakvoj pameti, pametnjakoviću?Planeti se kaže, dragi Panduro.PANDURO: Kažem da je nemoguće na zemlji

celoj naći takva četiri uma,k'o ovih kandidata.ALGAROBA: Ako ništa,znam da je u Berokala najboljiosećaj.PISAR: Za šta?ALGAROBA: Za to da k'o pravisvakakva vina isproba i kuša.Kod mene je probao pre par danaiz jednog ćupa, i rek'o da vonjavino belo na drvo, kožu i gvožđe.Ćup je onda svoje mor'o da svrši,a mi u talogu nađosmo štapićza koji privezana beše vrpcaod kordovana (Fino izrađena kozja koža (naziv je dobila po Kordobi)., s jednimključem malim.PISAR: Ah, retke veštine! Retkoga uma!Onaj što to zna upravljati možeAlanisom, Eskivijasom, pa čaki Kasaljom (Sela čuvena po proizvodnji vina).ALGAROBA: Harete je zmaj.

BAKALAUREAT: Kako?Page 19


20/66

Migel de Servantes - MedjuigreALGAROBA: Taj barata lukom i kuglama od blata.BAKALAUREAT: Zar stalno pogađa?ALGAROBA: Toliko da, kad se ne bi služio uglavnomlevom rukom, ptičice ne bi bilo

da proleti ovuda.BAKALAUREAT: To za kmeta retka jei neophodna veština.ALGAROBA: Šta reći o Fransisku Umiljosu?Cipele taj krpi kao krojač. Paonda Pedro de la Rana! Nema togšto pamćenje slično ima; u njemučuva o starom i poznatom psuiz Albe (Stihovi antisemitske sadržine) sve strofe, bez da slovo fali.PANDURO: Njemu ja svoj glas dajem.

PISAR: I ja isto.ALGAROBA: Ja sam za Berokala.BAKALAUREAT: Ja ni za kog,dok ne pruže dokaz razboritosti,a i da su pravici naklonjeni.ALGAROBA: Ja bih nešto preporučio, i to:da uđu sva četiri kandidata,da gos'n bakalaureat možeda ih ispita, posto on to ume;potom ćemo, prema sudu njegovom,

nekoga imenovati na dužnost.PISAR: Boga mi, to je primedba umesna!PANDURO: I može poslužiti kao savetnjegovom veličanstvu; kad na dvorumisija ima, što ne bi i ovde.ALGAROBA: Komisija, Panduro, ne misija.PANDURO: Mrznicu takvu ne videh na svetu.Prznicu, iako sam to ja.PISAR: Ah, Bože,ala je Algaroba drzak!ALGAROBA: Kažem:kad već prave ispit za berberine,za kovače i krojače, pa ondaza vidare i za koga još sve ne,nek' bude ispita i za kmetove.A onaj što zadovolji i dobrimse za taj posao pokaže nek' mupotvrdu dadu sa kojom će moćitaj ispitanik da zaradi platu.Tada će on u neko selo poćisa zasluženim papirom u beloj

metalnoj futroli (Važna dokumenta čuvana su u metalnoj futroli koja se nosilaPage 20


21/66

Migel de Servantes - Medjuigrepreko ramena), a taj će mu sebrzo i pozlatiti, budući dau gotovo svim malim opštinamafale dovoljno sposobni kmetovi.

BAKALAUREAT: Sve ste to dobro i pametno rekli.Uvedite Berokala, da odmahpogledamo dokle seže njegov um.ALGAROBA: Umiljos, Rana, Berokal, Harete,sva su četiri kandidata ušla.(Ulaze četiri seljaka)Evo, pred tobom stoje.BAKALAUREAT: Dobro došli,milostivi, ovde sad.BEROKAL: Bolje našli,

milostivi, ovde vas.PANDURO: Smestite se,dosta je mesta.UMILJOS: Sedam i sve gledam.HARETE: Svi ćemo sesti, hvala dragom Bogu.RANA: Šta to gledaš, Umiljos?UMILJOS: Gledam što seodužilo naše imenovanje.Treba li da ga kupimo ćurkama,ćupovima mošta i junicama,

ili mehovima prepunim vinabolje reći mešinama? Kažite,pa će nam sve lakse i brže ići. (Ime ovog seljaka moglo bi se prevesti kaoNaduvenko)BAKALAUREAT: Ovde potkupljivanja nema; svi miisto mislimo, a to je da onajšto se najboljim za kmeta pokažetaj bude pozvan i izabran.RANA: Dobro;zadovoljan sam.BEROKAL: Ija.BAKALAUREAT: U pravi čas.UMILJOS: Ijasamzadovoljan.HARETE: Sviđa mi se.BAKALAUREAT: Krenimo s ispitom.UMILJOS: S ispitom kreni.BAKALAUREAT: Jeste l’ pismeni, Umiljos?UMILJOS: Nikako,niti će se reći da u rodu momima ikog sa tako malo mozgada se takvim besmislicama bavi

koje muževe na lomaču šalju,Page 21


22/66

Migel de Servantes - Medjuigrea ženskinje pravo u javnu kuću.Čitati ne znam, al’ znam drugo štoštašto nad time prednosti mnoge ima.BAKALAUREAT: A šta je to drugo?

UMILJOS: Napamet znademsve četiri molitve i svake ihsedmice molim čet'ri do pet puta.BAKALAUREAT: I sa time kanite postati kmet?UMILJOS: S tim, i što sam pride stari hriščaninsenator rimski usuđujem se bit'.BAKALAUREAT: Odlično. Nek' nam sadHarete kaže šta on sve ume.HARETE: Ja, gos'n Pesunja,čitati znam, iako malo; sričem,

i kod slova ,,a" sam tri meseca već;za jedno pet valjda ću završiti.A pored te nauke koju učim,raonik na plugu menjam veštoi žigošem, i to svega za tri sata,osam bikova mladih i svih divljih.Svaki mi je deo tela zdrav; nisamni gluv niti slep, reumu ni kašaljnemam. Hrišćanin sam stari, kao svi,a strelom pogađam kao Tulije (Komično poredenje sa rimskim govornikom,

politiČarem, filozofom i piscem Markom Tulijem Ciceronom).ALGAROBA: Retkih li veština za jednog kmeta,brojnih, a i potrebnih!BAKALAUREAT: Priđite vi.Šta ume Berokal?BEROKAL: U jeziku momveština mi je sva, a i u grlu.Nema kušača koji mi je ravan:šezdeset i šest ukusa na nepcumi stoji, i to je svaki od vina.ALGAROBA: Hteli biste biti kmet?BEROKAL: Zahtevam to.Jer Bahusova raspoloženja kad sam,tako mi se izoštre sva čulada mi se čini da bih u tom časuLikurgu (Likurg, spartanski zakonodavac iz IX veka pre n.e.) savete pravnemog'o dat',a Bartolom (Bartolo da Sasoferato, pravnik iz XIV veka) se obrisat'.PANDURO: Polako, ovde ste u opštini!BEROKAL: Ja vam nisam mnogo fin,al' ni drzak skroz; tek, kažem

da ću, ako pravedni ne budete,Page 22


23/66

Migel de Servantes - Medjuigrepravi džumbus vam napraviti ovde.BAKALAUREAT: Da li vi to pretite? Života mi,gos'n Berokal, to ne vredi mnogo!A šta zna Pedro Rana?

RANA: Buduć' Rana (Žabac)nemam ljubak glas; ali ipak ću sadreći ko sam, al' ne i kol'ko bistar.Gospodo, kad bih ja sad postao kmet,štap moj ne bi bio onako tanakpoput ovih koje obično znamo.Od česvine (Zimzelena biljka slična hrastu) ili hrasta bi bio,i debeo dva prsta, sve od strahada mi ga ne iskrivi sladak teretkese dukata, il' darova drugih,

ili molbe, obećanja, uslugekoji su k'o olovo teški, što sene primeti sve dok ga ne osetišna telu i duši; a zajedno s tim,vaspitan bih i umeren bio, da;pomalo strog, ali ne i krut; nikadbez časti zbog prekršaja njegoviha ne bih ostavio siromaha.Jer jedna gruba reč oholog sucaviše vređa nego presuda sama,

čak i kad donosi okrutnu kaznu.I kada si moćan valja da si fini ne treba da potčinjenost krivcasuca drskim i nabusitim čini.ALGAROBA: Tako mi Boga, pesma našeg žapcaispade lepša i od labudove!PANDURO: Hiljadu misli cenzorskih izreče.ALGAROBA: Katona, cenzora; ispravno kazadragi većnik Panduro.PANDURO: Vi to opet!ALGAROBA: I vaše će doći.PISAR: Samo ne ovde.Strašne li sklonosti, Algaroba,da stalno ispravljate!ALGAROBA: Dosta, škrabalo (Neprevodiva igra rečima. Na španskom imenicaescriha ima dva značenja: 1) piskaralo, škrabalo i 2) poznavalac zakona uJevreja. Algaroba optužuje pisara da je pokršteni Jevrejin.)PISAR: Ja škrabalo, fariseju (Pripadnik jevrejske verske sekte)?BAKALAUREAT: Sveca mu,preterana preterivanja ala su to!ALGAROBA: Šalio sam se.

PISAR: I ja isto.Page 23


24/66

Migel de Servantes - MedjuigreBAKALAUREAT: Ne šalite se više, života vam.ALGAROBA: Ko laže, laže.PISAR: A koji istinuzbori, istinu kaže.

ALGAROBA: Jes'.PISAR: Dosta sad.UMILJOS: Ove ponude što načini Ranadaleko su. Dok bi on došao doštapa, premetnuo bi se u drugogčoveka, vere mi.BAKALAUREAT: Baš je umesnoto što Umiljos rece.UMILJOS: Dodaćujoš:kad bi meni dali Štap, videli bi

da se niti menjam niti premećem.BAKALAUREAT: Evo vam štapa, i zamislite sadda ste postali kmet.ALGAROBA: Tako mi svega!Zar mu kriv štap dajete?UMILJOS: Kako sad kriv?ALGAROBA: Pa zar nije kriv? Neko ko je nem pačak i gluv to videti može s milje.UMILJOS: Kako onda, ako mi date kriv štap,hoćete da pravo sudim?

PISAR: Đavolasamog Algaroba u telu ima!Vidoste li igde krivoga štapa?(Ulazi Jedan)JEDAN: Gospodo, ovde su neki Ciganii Cigančice su lepe sa njima;iako im rekosmo čime se vi,milostivi, bavite, oni ipaktraže da uđu i zabavu pružemilostivima.BAKALAUREAT: Nek' uđu; vidimomogu li nam poslužiti za praznikTelova, za koji sam zadužen ja.PANDURO: Nek' uđu u dobar čas.BAKALAUREAT: Neka uđu.UMILJOS: Ja im se već radujem.HARETE: Bogme ija!RANA: Zar nisu Cigani? Pazite samoda svi začepite noseve.JEDAN: Onii bez poziva dolaze; evo ih.

(Ulaze Cigani muzikanti, sa dve doterane Ciganke koje igraju na zvukePage 24


25/66

Migel de Servantes - Medjuigreromanse koju muzičari izvode)MUZIKANTI: Naklon vama čini telo,vi većnici iz Dagansa,ljudi iznenada dobri,

iz računa dobri vazda.Vi koji ste k'o stvoreniza vršenje zadatakakojim slavoljublje teži,međ' hrišćana i Mavara:da l’ vas nebo to napravi,nebo osuto zvezdama,Samsonima po umnosti,i Bartolima po snazi?HARETE: Sve ovo će ući u istoriju.

UMILJOS: Oni su baš jedinstveni i retki.ALGAROBA: Ali pomalo i gusti.BAKALAUREAT: Ej! Suficit ("Dosta").MUZIKANTI: K'o što se menjaju vetri,k'o što se i šuma menjai, u zimu gola, letiu novo ruho odeva,menjaćemo i mi ples našsvakog časa i okreta;a da žene prevrtljive

su to nije novost neka.Živeli nam sada većnici Dagansa,što liče na palmu, ali i na hrasta (Aluzija na eleganciju palme i stamenosthrasta).HARETE: Bože, sjajne li strofe!UMILJOS: I iskrene!Štampati je treba, pa da ostanena nas sećanje za veke vekovasviju. Amen.BAKALAUREAT: Može li tamo tiše?MUZIKANTI:Živi neka su izdravi oni nama,i večito mladisvake noći, danaa vekovno vremenek' stane za svagdada ne žuti lišćenjihovoga hrasta.Vetrina što duva,brodove potapa,

neka prema njimaPage 25


26/66

Migel de Servantes - Medjuigreuvek bude blaga.Živeli nam sada većnici Dagansa,što liče napalmu, ali i na hrasta!BAKALAUREAT: Pripev mi se ne dopada baš sasvim;

al', sve u svemu, može.BEROKAL: Ej, tišina.MUZIKANTI: Gaziću ja zemljicu,korak usitniću, zemlju ću ja gazitikorak usitniti.PANDURO: Ovi muzikanti svašta trpaju u tu pesmu.UMILJOS: Cigani su đavoli.MUZIKANTI: Gazila bih zemlju jakol'ko tvrda bilakada bi mi ljubav ova

tu grob otvorila;sreća me je ostavilasad sama ću biti,korak usitniti.Gazila bih mlada jai najtvrđe tle, ako bi ga gaziomoj dragan od pre.Moja sreća prođe, gle,i sve prah će biti;korak usitniti.

(Ulazi pomoćnik crkvenjaka, sasvim odrpan)CRKVENJAK: Gospodo većnici, tako mi Boga,mangupi samo dangube toliko!Naopako! Zar se selom upravljauz gitaru i igru i veselje?BAKALAUREAT: Hej, Harete, drži ga!HARETE: Već ga držim.BAKALAUREAT: Donesite ćebe; tako mi Hrista,smesta treba ćebovati ovogabezobraznika i besramnikašto je još pride drzak.CRKVENJAK: Gospodo, čujte!ALGAROBA: Evo, već trčim da donesem ćebe.(Algaroba odlazi)CRKVENJAK: Samo da znate da sam ja prezviter (Sveštenik)BAKALAUREAT: Zar ti prezviter, gade?CRKVENJAK: Prezviter, da, ipostriženik (Onaj nad kim je izvršen obred postriga - primanja za kaluđera,praćen striženjem kose), a to vam je isto.PANDURO: Sada ćete videti, reče Agrah (Lik iz viteškog romana Amadis odGalije).

CRKVENJAK: Nema tu Agraha.Page 26


27/66

Migel de Servantes - MedjuigreBAKALAUREAT: Al' će bit' strahakoji će te sad dobro prodrmati.RANA: Reci, nesrećniče koji to đavokroz tebe zbori? Ko te naterao

da se usudiš da vlast kudiš ovu?Da nećeš ti da vladaš republikom?Vrati se zvonima i zanatu tvom,a druge pusti da vladaju, znadu tišta valja činiti bolje od nas.Loši li su, moli Boga da bolji budu;ako su dobri da ostanu.BAKALAUREAT: Naš je Rana svetac i blagosloven.(Vraća se Algaroba sa ćebetom)ALGAROBA: Evo, ćebe je tu.

BAKALAUREAT: Prihvatite se sad svi!I vi, Ciganke i Cigani!Diž'te, drugari!CRKVENJAK: Bože, oni stvarno!Ali ja kad se naljutim, Boga mi,nisam baš za šalu. Svetog mi Petra,izopštiću među vama svakogakoji se dotakne ovog ćebeta!RANA: Stanite, dosta; dovoljna je kazna,a i jadnik se pokajao valjda.

CRKVENJAK: I ugruvao pride. Nadalje ćuusta zašiti obućarskim koncem,da, onim duplim.RANA: To je sada važno.BAKALAUREAT: Nek' Cigani pođu kod mene kući,rekao bih im nešto.CIGANI: Idemo svi.BAKALAUREAT: Izbor ćemo ostaviti za sutra;a moj glas ionako dajem Rani.CIGANI: Da pevamo, gospon?BAKALAUREAT: Šta god želite.PANDURO: Žapca niko u pesmi ne prestiže.HARETE: Kakvi prestiže! Čak ni ne dostiže!(Odlaze pevajući "Gaziću ja zemljicu")

O BRIŽNOJ STRAŽI

LICA:VojnikLorenso Pasiljas, crkvenjakKristina, sudopera

Kristinini gazda i gazdaricaPage 27


28/66

Migel de Servantes - MedjuigreAndres, skupljač milostinjeManuel, prodavacHuan Hunkos, obućarGrahales, crkvenjak

Muzikanti

(Izlazi odrpan vojnik.(Servantes ovde od vojnika stvara human lik. Sopstvenovojničko iskustvo, kao i nedaće starih ratnika koji su nekada pronosili slavušpanske imperije, a u XVII veku jedva preživljavali, stopili su se u višeslojni,istovremeno komičan i tragičan lik.) Preko ramena mu visi neuredna traka ifutrola za dokumenta. S njim izlazi jedan zao crkvenjak)

VOJNIK: Šta hoćeš, seno isprazna?CRKVENJAK: Sena nisam, već telo stameno.

VOJNIK: Onda te nesrećom mojom kumim da kažeš ko si i šta u ovom sokakutražiš.CRKVENJAK: Reći ću ti, sreće mi, da sam ja Lorenso Pasiljas, pomoćnikcrkvenjaka u ovoj parohiji i da ovde tražim ono što nalazim, a ti tražiš a nenalaziš.VOJNIK: Da ne tražiš možda Kristinicu, sudoperu u domu ovom?CRKVENJAK: Tu dixisti ("Sam si rekao")VOJNIK: Onda priđi bliže, crkvenjače paklenjače.CRKVENJAK: Evo prilazim, ženevski (U Servantesovo vreme Ženeva je slovilaza stecište jeretika) žandarčiću!

VOJNIK: Dobro. Žandar i dama još fali samo kralj pa da partija počne. Priđi,opet ti kažem. Zar ne znaš ti, Pasiljasu pasiralo bi da te sad kopljem probodemda je Kristinica moja dragana?CRKVENJAK: A zar ne znaš ti, sipo dronjava, da je ona meni pripala za onolikokoliko vredi i da je sad moja?VOJNIK: Tako mi Boga, hiljadu udaraca nožem zadaću ti i od te glave rezancenapraviti!CRKVENJAK: Bolje se zabavi onima što ti s gaća i odela vise, za to ti mojaglava ne treba.VOJNIK: Jesi l’ kad razgovarao s Kristinom?CRKVENJAK: Kad god sam hteo.VOJNIK: Kakvim si je poklonima darivao?CRKVENJAK: Mnogim.VOJNIK: Kolikim to i kakvim?CRKVENJAK: Poklonio sam joj kutiju slatka od dunja, prilično golemu, punukomadića hostija belih kao sneg i pride par ostataka od sveća, isto belih kaohermelin.VOJNIK: Šta si joj još poslao?CRKVENJAK: Sto hiljada želja da joj služim, u pisamcu ispisanih.VOJNIK: I kako ti je uzvratila?CRKVENJAK: Dajući mi nade da će brzo supruga mi biti.

VOJNIK: Znači, ne čitaš poslanicu? (U katoličkoj liturgiji poslanicu obično čitaPage 28


29/66

Migel de Servantes - Medjuigređakon (ili subđakon) koji je obavezan na neženstvo)CRKVENJAK: Ni kompletu (Poslednja, večernja molitva katoličkog brevijara).Laik sam i mogu se ženiti kad i koliko puta mi je volja. Brzo ćeš se i samuveriti.

VOJNIK: Dođi bliže, ti laiče bedni, i odgovori šta ću te pitati. Ako je, što neverujem, devojka tako izdašno odgovorila tvojim jadnim darovima, kako li ćetek uzvratiti mojim, preko mere uzvišenim? Onaj dan joj poslah ljubavno pismoispisano ništa manje do na poleđini molbe što je uputih njegovom Veličanstvu išto govori o uslugama i sadašnjim potrebama mojim (jer za vojnika nijesramota kad je siromah), i koja bi uvažena i predata činovniku kraljevom štomilostinju deli. Ne mareći što mi je, bez sumnje, mogla doneti četiri do šestreala, s neverovatnom velikodušnošću i očitom dobrom voljom ispisah napoleđini, kao što rekoh, cedulju tu; znam i to da je iz mojih grešnih ruku većdospela u njene, gotovo svete.

CRKVENJAK: Jesi li joj još šta poslao?VOJNIK: Uzdahe, suze, jecaje, nesvestice, najsnažnija osećanja svoja imnoštvo dokaza za kojima pravi zaljubljenici posežu i valja da posežu svakogčasa i trena kako bi iskazali strast svoju.CRKVENJAK: Da li si joj priredio serenadu koju?VOJNIK: Serenadu jadikovki i jecaja mojih, serenadu želja i muka.CRKVENJAK: E, ja joj ih priređujem zvonjavom, i to toliko često da su u celomkraju besni zbog neprestane galame koju pravim da Kristini zadovoljstvopričinim i tako pokažem da joj i na zvoniku služim. Čak umesto posmrtnih,svečana zvona zvonim.

VOJNIK: Tu si u prednosti, jer ja ne posedujem ništa što zvoni ili baremzvecka.CRKVENJAK: I kako uzvraća Kristina na tvoje bezbrojne usluge?VOJNIK: Tako što odbija da me vidi i da mi se obraća, što me proklinje kad mena ulici sretne, što mi na glavu prljavu vodu prosipa kad pere, a splačine kadsudove mije; i to svakog dana, jer sam ja stalno u ovom sokaku, pred kapijomnjenom. Ja sam njena brižna straža; ja sam u stvari, k'o onaj baštenski pas(Španska poslovica govori o baštenskom psu što nikom ne da da se približikupusu ali ga ni sam ne jede (kod nas: "Nit' kost glođe, nit'je drugom daje").Moja nije, ali neće ničija biti dok sam živ. Zato dalje odavde, gosponcrkvenjače, kad ti, iz poštovanja pre službi tvojoj, već nisam rascopao glavu.CRKVENJAK: Da mi je rascepaš kao što ti je odeća, dobro bi bila iscepana.VOJNIK: Odelo ne čini čoveka. Vojnik što odrpan izađe iz rata ima časti kol'ko iškolarac s dronjavim ogrtačem, jer se po njemu vidi koliko dugo studira. Tapođi već jednom, inače ću učiniti šta rekoh!CRKVENJAK: Je l’ to zato što oružje nemam? E, pa pričekaj malo gospodinebrižna stražo, pa ćeš videti s kim imaš posla!VOJNIK: Šta to može Pasiljas?CRKVENJAK: Već ćeš videti. (Odlazi)VOJNIK: Ah, žene, žene! Sve ste, ili bar većina vas, hirovite i nepredvidljive!Ne mariš, Kristina, za ovog vojnika nad vojnicima, za ovaj vrt cvetni, i

zadovoljavaš se tim đubretom od crkvenjaka, ti koja kanonika zaslužuješ! AliPage 29


30/66

Migel de Servantes - Medjuigretrudiću se, koliko budem mogao, da osujetim tvoj izbor rasterujući iz ulice iispred kapije tvoje sve one koji bi ti na bilo koji način ljubavnici mogli biti. Takoću steći nadimak "brižna straža". (Izlazi momak obučen u zeleno; nosi kutiju inalikje onima što skupljaju milostinju za nekog sveca)

MOMAK: Udelite u ime Boga za svetiljku na ulje gospe svete Lucije, da vamočni vid sačuva! Hej, vi unutra! Dajete li milostinju?VOJNIK: Ehej, prijatelju sveta Lucijo! Priđi. Šta ti treba iz ove kuće?MOMAK: Zar milostivi ne čuje? Milostinja za svetiljku na ulje naše gospe sveteLucije.VOJNIK: Tražiš za svetiljku ili za ulje iz svetiljke? Jer, kako ti kažeš, "milostinjuza svetiljku na ulje", ispada da je svetiljka od ulja, a ne ulje od svetiljke.MOMAK: Svakom je jasno da tražim za ulje iz svetiljke, a ne za svetiljku odulja.VOJNIK: I daju li ti milostinju u ovom domu?

MOMAK: Svaki dan po dva maravedija.VOJNIK: A ko ti ih obično iznosi?MOMAK: Kome bude najzgodnije, ali najČešće izađe ona mala sudopera;Kristina se zove i lepa je k'o dukat.VOJNIK: Znači, mala sudopera je lepa k'o dukat?MOMAK: Kao biser!VOJNIK: Taj ti devojčurak, dakle, nije mrzak?MOMAK: Da sam od kamena ne bi mi mogao biti mrzak.VOJNIK: A kako se ti zoveš da ne kažem opet "sveta Lucijo"?MOMAK: Andres se, gospodine, zovem.

VOJNIK: E pa, gos'n Andres, pazite šta ću vam reći: uzmite ovih osammaravedija i smatrajte da su vam za četiri dana udelili milostinju koju u ovomdomu iz Kristinine ruke primate. Sad krenite s Bogom i vodite računa da sečetiri dana nipošto ne vraćate pred ovu kapiju, inače ću vam sva rebrapolomiti.MOMAK: Neću se pojaviti ceo mesec, samo da se setim. Neka vaša milost nebrine, evo idem. (Odlazi)VOJNIK: De dremaj onda, budna stražo!(Ulazi momak što prodaje vrpceza kosu, holandsku tkaninu, laneno platno,čipku iz Flandrije i portugalski konac)MOMAK: Kupite vrpce za kosu, čipku iz Flandrije, holandsku tkaninu, lanenoplatno, portugalski konac!KRISTINA: (s prozora) Ej, Manuel! Imaš li čipke za košulje?MOMAK: Imam, i to vanredne!KRISTINA: Uđi onda; gospođa ih treba.VOJNIK: Ah, zvezdo što me u propast vodiš umesto nadu da mi daješ! Ti,vrpco za kosu, ili kako se već zoveš, poznaješ li devicu koja te s prozorapozva?MOMAK: Poznajem. Što vaša milost pita?VOJNIK: Zar nije milog lica i veoma ljupka?MOMAK: Čini mi se dajeste.

VOJNIK: E, a meni se čini da u ovu kuću nećete kročiti jer ću vam, Boga mi,Page 30


31/66


32/66

Migel de Servantes - Medjuigreutrobe mojel Čujte, milostivi gos'n obućaru, hoću sad da poetski obradim stihkoji tako odmeren smislih: Papuče utrobe moje.OBUĆAR: Vaša milost je pesnik?VOJNIK: Znamenit, sad ćete videti. Počujte.

Papuče utrobe mojeGLOSA (Pesma u kojoj se parafrazira (glosira) stih (stihovi) nekog drugogautora ili iz narodne baštine)Amor tiranin je pravišto veru moju stamenuopet sasvim zaboravii uz papuču malenubeznadežnog me ostavi.Pesmu ovu vama pojevojnik hu'd, papuce moje,

verujuć' daje istinada su, jer tvoje, Kristina,to papuče utrobe moje.OBUĆAR: Ne razumem se mnogo u stihove, ali ovi mi zazvučaše sjajno, kao dasu Lopeovi, kao uostalom sve što je dobro ili tako izgleda (Žaoka na računLopea de Vege).VOJNIK: Onda, gospodine, pošto nema načina da mi poverite papuče, što i nijetako mnogo, posebno za tako slatku stvar na koju, na moju nesreću, naiđoh,bar mi ih sačuvajte dva dana, kad ću po njih doći. A sada, nalažem, gos'nobućar ne može videti Kristinu niti s njom razgovarati.

OBUĆAR: Učiniću šta kaže gos'n vojnik, jer mi je jasno od čega boluje: odnemastine i ljubomore.VOJNIK: Ovo nije pamet obućarska, već đaka što tri jezika zna!OBUĆAR: Ah, ljubomoro, ljubomoro! Pre bi te trebalo zvati ljudomoro,ljudomoro! (Odlazi)VOJNIK: Pa probaj da ne budeš na straži, brižnoj straži, i videćeš kako sepčelice skupljaju na med... Ali, čiji je to glas? Bez sumnje Kristine moje, kojapevuši dok riba i pere.(Iznutra dopire zveket tanjira i pesma)"Crkvenjače jedini, ti srca moga,znaj da ću tvoja biti na slavu Boga."VOJNIK: Šta to moje uši čuju? Crkvenjak je bez sumnje izabranik njenog srca.Ah, sudopraljo moja draga, najvrednija od svih koje je ikad imalo, ima i imaćedružina sudopera! Zašto, poput posuđa tog iz Talavere koje kroz ruke promičeši ostavljaš sjajno i blistavo kao srebro, ne očistiš i dušu svoju od tih niskihcrkvenjačkih misli?GAZDA: Kavaleru, šta želite i tražite pred kapijom mojom?VOJNIK: Želim više no što bi bilo dobro, a tražim što ne nalazim. Ko je milostivikad pita?GAZDA: Ja sam ovde gazda.VOJNIK: Kristinicin gospodar?

GAZDA: Glavom i bradom.Page 32


33/66

Migel de Servantes - MedjuigreVOJNIK: Nek' onda milostivi gospodin priđe i uzme ovaj svitak; videće da tu oslužbama mojim svedoče dvadeset i dva generala pod čijim se zastavamaborih, kao i trideset i četiri vojskovođe koji se udostojiše da mi tim dokazimačast načine.

GAZDA: Koliko znam, španska pešadija za proteklih sto godina nije imala tolikeđenerale i vojskovođe!VOJNIK: Milostivi gospodin je miroljubiv čovek pa se, može biti, ne razumemnogo u rat. Samo bacite pogled na ove papire i ukazaće vam se svi generali izapovednici koje pomenuh.GAZDA: Smatrajte da su pregledani i pogledani, Ali, čemu to?VOJNIK: Da vaša milost na osnovu njih uvidi da je sasvim moguća istina kojuću sada izreći, a to je da sam predložen za zapovednika jednog od tri dvorca iliutvrđenja upražnjena u napuljskom kraljevstvu: Gaeti, Barleti i Riholesu (Uovim utvrđenjima zapovednike je postavljao španski kralj (Napuljsko

kraljevstvo bilo je u sastavu španske imperije od 1504. do 1713. godine).GAZDA: Dosad me se ništa od toga o čemu vi, milostivi, pričate, ne tiče.VOJNIK: Al' ja znam da će vas se ticati, tako mi Boga.GAZDA: Kako to?VOJNIK: Tako što ću, jedino ako mi se nebo na glavu ne sruši, iz jedne od tihutvrda sigurno bogat izaći, a sad se kanim oženiti Kristinicom. A poštopostanem njen muž, milostivi može raspolagati ličnošću mojom i mojim velikimimetkom kao svojima; jer ne smem se pokazati nezahvalnim za vaspitanje kojeste pružili mojoj dragoj i voljenoj supruzi.GAZDA: Vi ste ćaknuti, pre nego šta drugo.

VOJNIK: A znate li Šta sledi, gospodine gotovane? Odmah ćete mi je predati ilinećete prekoračiti prag ove kuće. Odmah!GAZDA: Ima li veće besmislice? Ko mi može zabraniti da u sopstvenu kućuudem?(Vraća se crkvenjak Pasiljas, naoružan poklopcem i zarđalim mačem; prati gadrugi crkvenjak, sa šlemom na glavi i štapom ili motkom na čijem krajuje lisičjirep)CRKVENJAK: Ehej, Grahales, prijatelju, ovo je taj što mi mir remeti!GRAHALES: Jedino mi je žao što mi je oružje nedovoijno i nešto slabo, inačebih ga iz ovih stopa poslao na onaj svet!GAZDA: Polako, gospodo! Kakav je to napad i razbojništvo?VOJNIK: Lopovi! S leđa na mene i u grupi? Varalice, kunem se da ću vasprobosti, pa ma bili sto puta crkvenjaci! Kukavico! Na mene s lisičjim repom?Misliš da sam pijan ili zamišljaš da pajaš prašinu s kakve svete slike?GRAHALES: Ne zamišljam drugo do da teram komarce s ćupa vina.(Na prozoru se pomaljaju Kristina i gazdarica)KRISTINA: Gospođo, gospođo, umoriše nam gospodara! Dve hiljade mačeva nanjega se stuštilo, sjaj njihov me zaslepeo sasvim!GAZDARICA: Istinu zboriš, kćeri! Nek' mu je Bog na pomoći i nek' mu svetaUrsula sa jedanaest hiljada devica zaštitnica bude! Hodi, Kristina, da mu upomoć priteknemo kako god znamo.

GAZDA: Tako vam života, milostiva gospodo, stanite; ne valja tako nasilnički niPage 33


34/66

Migel de Servantes - Medjuigresa kim postupati.VOJNIK: Drž' se, repu, drž' se, poklopčiću! Nemojte me dalje ljutiti jer ako serazgoropadim ubiću vas, poješću i udarcem u tur poslati s one strane pakla!GAZDA: Stojte, rekoh! Ne poslušate li, Boga mi ću se naljutiti pa nekome neće

biti pravo.VOJNIK: Što se mene tiče, evo, stao sam. Poštujem te zarad ugleda koji utvojoj kući uživaš.CRKVENJAK: Iako je on čudotvoran, ovog ti puta neće pomoći.VOJNIK: Videste li obešenjaštvo neotesanca ovog što htede lisičjim repom daprepadne mene, koga uplašila nit' zastrašila nije paljba snažnija od onelisabonskog topa Dijua? (Izlaze Kristina i gazdarica)GAZDARICA: Ah, mužu dragi! Da niste ranjeni, srećo duše moje?KRISTINA: Joj, teško meni! Tako mi oca, ovi Što se posvađaše su mojicrkvenjak i vojnik.

VOJNIK: Ipak i mene uz crkvenjaka pominje: zar ne reče "moj vojnik"?GAZDA: Nisam ranjen, gospo, ali treba da znate da je cela svađa zbogKristinice.GAZDARICA: Kako zbog Kristinice?GAZDA: Ako sam dobro razumeo, ovi kavaleri ljubomorni su jedan na drugogzbog nje.GAZDARICA: Je l’ to istina, dete?KRISTINA: Jeste, gospođo.GAZDARICA: Kako to bez i malo stidakaže! Da te nije neki od njih obesčastio?KRISTINA: Jeste, gospo.

GAZDARICA: Koji?KRISTINA: Crkvenjak me obeščasti pre neki dan, kad pođoh u klanicu.GAZDARICA: Koliko puta rekoh, gospodine, da mala iz kuće ne treba da izlazi?Odrasla je već i ne priliči da se od naših pogleda udaljava. Šta će reći njen otackoji nam je predade čistu kao suza? I gde te odvede, izdajnice, da teobeščasti?KRISTINA: Nigde, nego na sred ulice...GAZDARICA: Kako na sred ulice?KRISTINA: Tamo me, na sred toledske ulice, pred Bogom i celim svetom nazvaprljavom i nepoštenom, bestidnom i bez poštovanja, i mnogim drugim sličnimimenima. A sve zato što je ljubomoran na ovog vojnika.GAZDA: Znači, nije se desilo između tebe i njega ništa osim toga što ti na ulicireče?KRISTINA: Naravno da nije, odmah se odljutio.GAZDARICA: Uh, duša mi se u telo vrati, umalo je ne ispustih!KRISTINA: Čak sve što mi tada reče, i da će biti mi muž, bi zapisano na ovojpotvrdi koju mi dade i koju čuvam k'o oči u glavi.GAZDA: Pokaži, da vidimo.GAZDARICA: Čitajte naglas, mužu.GAZDA: Kaže: "Ja, Lorenso Pasiljas, pomoćnik crkvenjaka u ovoj parohiji,tvrdim da veoma, čakjako mnogo, volim gospođicu Kristijanu de Perases. Kao

dokaz dajem joj ovo pismo, potpisano mojim imenom, u Madridu, na grobljuPage 34


35/66

Migel de Servantes - MedjuigreSvetog Andresa, šestog maja tekuće 1611. godine. Svedoci: srce, razum, voljai pamćenje moje. Lorenso Pasiljas." Zanimljivog li bračnog dokumenta!CRKVENJAK: To što kažem da je volim znači da ću sve što Kristina želi za njuučiniti. Jer ko daje dobru volju, daje sve.

GOSPODAR: Dakle, ako bi ona voljna bila, rado biste se njom oženili?CRKVENJAK: Više nego rado, iako ću izgubiti tri hiljade maravedija rente što ćena moje ime prepisati jedna baba moja, kako mi iz rodnog kraja javljaju.VOJNIK: Ako se volje uzimaju u obzir, danas trideset i devet dana ima kako,pošto dođoh segovijanskim mostom, Kristini podarih svoju, zajedno sa ostalimsposobnostima moje duše. Ako bi htela supruga mi biti, valjda joj više značidvoranin u čuvenom zamku nego crkvenjak, i to ne glavni, nego pomoćnik, i toovakav, nikakav.GAZDA: Želiš li da se udaš, Kristinice?KRISTINA: Želim.

GAZDA: Onda izaberi kog bi od ove dvojice htela.KRISTINA: Stidim se.GAZDARICA: Nemoj: jelo i brak moraju biti po sopstvenom ukusu, ne po tuđojvolji.KRISTINA: Vaše će mi milosti, što me podigoše, dati najboljeg muža; ali ipakbih da biram.VOJNIK: Devo, pogledaj me: vidi naočitost moju! Vojnik sam, kanim uskorokaštelan biti; junackog sam srca i najgalantniji čovek na svetu. Ispod haljetkaovog krije se duša od čoveka.CRKVENJAK: Kristina, muzičar sam, madau zvona sviram; kad nakitim venac i

za svečane prilike crkvu naredim, nijedan mi crkvenjak ravan nije. A sve teposlove jednako mogu obavljati u braku i kraljevski za hleb zarađivati.GAZDA: Eto, devojko: izaberi onog koji ti se dopada. Ja ću se s tvojomodlukom složiti, a najzad ćeš pomiriti dva ovako snažna takmaca.VOJNIK: Ja se pokoravam.CRKVENJAK: A ja se predajem.KRISTINA: Biram onda crkvenjaka.(Ulaze muzikanti)GAZDA: Zovnite momke suseda brice, pa da uz gitare uđemo i proslavimoveridbu u pesmi i igri. Gospodin vojnik biće moj gost.VOJNIK: Prihvatam, jer:Pravdu da tražim ne vredi, činjenice su posredi.MUZIKANTI: Stigli smo u pravi čas: to će biti refren naše pesme. (Pevajurefren)VOJNIK: Taj kog žena izaberepo vrednosti se ne meri;njoj zasluge važne nisu,(svoj loš ukus vazda sledi);za vrlinu ta ne hajeveć su novci njoj najprečičim crkvenjak bolji joj jeod vojnika što se ženi!

Al' ima još gore nešto:Page 35


36/66

Migel de Servantes - Medjuigreprobrat' sakristana sebii crkvi se prikloniti, (Svaki pojedinac, pa i kriminalac, uživao je zaštitu dok senalazio u crkvi)utočištu progonjenih

Pravdu da tražim ne vredi,činjenice su posredi!CRKVENJAK: Ko što priliči vojnikukome samo kosa sedi (Aluzija na vojnikovu nezrelost),što novaca nikad nemaer je prest'o služit' zemlji,on veruje da bi mog'oGajferosu, il' pak meni,takmac biti, i junaštvomtad postići to što sledi

Pasiljasu mirnim putem.Briga me što on sad pretikadje igru izgubio;takvima je baš po merida gunđaju dok bes traje."'Pravdu da trazim ne vredi,činjenice su posredi".(Odlaze pevajući i igrajući)

O LAŽNOM BASKIJCU

(Još jedan tradicionalni komični lik, prepoznatljiv po iskrivljenom izgovorukastiljanskog)

LICA:Solorsano,KinjonesKristinaBrihidaZlatarPozornikMuzikanti

(Izlaze Solorsano i Kinjones)

SOLORSANO: Evo tih kesa: po izgledu su potpuno iste, a jednako lanci unjima. Još samo preostaje da se pridružiš mom naumu. Iako je naša Seviljankalukava, ovog puta će nasesti.KINJONES: Zar se stiče naročita čast ili dokazuje kakva veština prevaromžene, kad toliko navaljuješ i tako se trudiš?SOLORSANO: Kad su žene poput ovih, uživanje je izigrati ih. Ionako će sve

ostati među nama, hoću reći niti će vređati Boga, niti nauditi dotičnoj. IsmejatiPage 36


37/66

Migel de Servantes - Medjuigrenekoga i nije neka prevara!KINJONES: Dobro. Neka tako bude, kad želiš. Pomoći ću ti u svemu što budeštražio i glumiti jednako dobro kao ti, a bolje ne može. Kuda?SOLORSANO: Pravo kod nimfe. Ti nemoj izlaziti, pozvaću te kad bude vreme.

KINJONES: Čekaću prikovan ovde. (Odlaze. Izlaze donja Brihida i donjaKristina; prva nosi ogrtač, preplašenaje i uzrujana)KRISTINA: Isuse! Šta je, drugo, donja Brihida, kao da ćeš dušu dati stvoriteljunjenom?BRIHIDA: Donja Kristina, draga, nakvasi mi lice, vazduha daj, umirem, gasimse, s dušom rastajem! Bože, pomozi! Ispovest, brzo!KRISTINA: Šta je? Kuku, nesretnice! Zar mi nećeš reći, drugarice, šta tesnađe? Neko priviđenje? Da ti ne javiše lošu vest da ti je umrla majka, da ti semuž vraća ili da ti je pokraden nakit?BRIHIDA: Nije priviđenje, nit' mi je majka umrla; muž mi ne dolazi zadržaće ga

posao još tri meseca , nisu mi ukrali nakit. Nešto gore mi se desilo.KRISTINA: Reci već jednom, donja Brihida draga! Uznemirena sam i zbunjenakad ne znam.BRIHIDA: Ah, mila, ta strašna nesreća tiče se i tebe! Obriši mi lice, znojhladniji od leda probija mi telo. Jadne li su one koje žive slobodnim životom ikojima se, čim nastoje da tu i tamo steknu malo ugleda, staje na put, i to unajboljim godinama!KRISTINA: Dovrši, života ti, drugarice, reci šta se zbilo i koja to nesreća treba imene da snađe.BRIHIDA: I te kako će te snaći! Itekako, pogotovu ako si razumna, što jesi.

Treba da znaš, sestro, da sam na putu ovamo prošla kroz gvadalaharsku kapijui u gomili pandura i naroda čula kako objavljuju da se ukidaju kola (Uredba iz1611. zabranjivala je javnim ženama da se voze kolima (kočijama) i da ženeulicom moraju ići otkrivenog lica.KRISTINA: I to je loša vest?BRIHIDA: Zar nas može nešto gore snaći na celome svetu?KRISTINA: Biće, sestro, da je to samo izmena propisa o kolima; posve ihukinuti ne mogu. A to je vrlo ispravno jer, kako načuh, konjaništvo u Spaniji segasi jer se gospodičići, njih desetakdvanaest, nakrcaju u kola i vozikajuulicama i dan i noć, ne pomišljajući uopšte na konje i jahanje. Sada će, unedostatku udobnih karuca, morati da se vrate jahanju koje je služilo na Častnjihovim dedovima.BRIHIDA: Ah, Kristina, dušo! I ako neka kola ostanu, čula sam da će bitizabranjeno iznajmljivati ih i da u njima neće moći da se voze... znaš već ko.KRISTINA: Neka! Znaj, sestro, da oni što vode rat raspravljaju je li boljakonjica ili pešadija i da je dokazano da španska pešadija nadmašuje sve nasvetu. Sada ćemo mi, grešnice, moći pešice da pokazujemo stas, naočitost igizdavost našu, i to otkrivena lica, a neće biti zabune kad nam se neko budeudvarao jer će znati s kim ima posla.BRIHIDA: Ah, Kristina, nemoj tako! Kako je samo bilo lepo razbaškariti se nazadnjem sedištu, okretati se i pokazivati lice kome, kako i kad poželiš! A Boga

mi i duše, mogu ti reći da bih se, kad bi mi katkad pozajmili kola i ja se u njihPage 37


38/66

Migel de Servantes - Medjuigresmeštala onako odvažno, toliko zanela da bih zaista verovala da sam prvadama i da mi gospe s titulom mogu biti služavke.KRISTINA: Vidiš, donja Brihida, u pravu sam kad tvrdim da treba ukinuti kola;tako nam se bar neće pripisivati greh razmetljivosti. Osim toga, nije dobro da

se u kolima izjednačuju jedne ženske s drugima. Stranac koji bi ugledao ukočijama raskošno odevenu i sjajnim nakitom iskićenu gospu preterao bi sljubaznostima kao da je ona prva dama. Zato nemoj, drugo, da brineš; živni,naredi se, stavi veo od seviljske svile, obuj sandale sa srebrnim kaišićima iizađi na ulicu: lepiće se k'o pčelice na med, samo ako das da ti se približe; zasve se treba malo pomučiti.BRIHIDA: Bog će ti platiti, drugarice, što me uteši savetima i poukama. Uistinuću tako i postupiti: doterana, nakićena, pokazivaću lice i "gaziću zemlj icu,korak usitniću" (Refren pesme koja je dala naziv igri poznatoj po raskalašnostito mi niko ne može zabraniti, a onaj za kog svi budu mislili da mi je muž baŠ

to neće biti, iako će mi možda i obećati.KRISTINA: Isuse! Zar se kradom i bez kucanja u moju kuću ulazi? Štazapovedate, gospodine? (Izlazi Solorsano)SOLORSANO: Neka milostiva oprosti što se usudih, no, kažu, prigoda činilupeža. Zatekoh otvorena vrata i uđoh, a sve me goni želja da milostivojslužim, i to ne recima, već delom. Ako mogu da govorim pred ovom ovdegospom, reći ću zbog čega sam došao i sa kakvom namerom.KRISTINA: Po uglađenosti se od milostivog gospodina mogu očekivati samolepe reči i dobra dela. Možete kazati šta vam volja; gospa Brihida tako mi jedobra prijateljica da je to kao da meni govorite.

SOLORSANO: S tom potvrdom i vašim dopuštenjem iskren ću biti. Uistinu,gospo, dvoranin sam kog vaša milost ne poznaje.KRISTINA: Dakako.SOLORSANO: Dugo već želim da budem na usluzi milostivoj, zarad vašelepote, urođene dobrote i čednosti; no u tome me je sprečavao nedostatakvremena sve dosad, kad sreća htede da mi drag prijatelj iz Baskije pošaljesvog sina, Baskijca, velikog ljubitelja žena, da ga vodim u Salamanku i nađemmu učitelja koji će mu biti na čast i naučiti ga čemu. Jer, da budem iskrenprema milostivoj, on je priglup i malo bleskast, a ima i manu o kojoj je tugagovoriti, a kamoli posedovati je. Voli, naime, da cugne, ne toliko da se potpunoizgubi, ali dovoljno da mu se razum zamuti. A tako polupijan neverovatno jerazdragan i velikodušan, pa deli kapom i šakom - onom ko ište i ko ne ište. Pasam mislio, pošto ionako sav njegov imetak ide dovraga, nešto da ućarim;setio sam se da je najbolje da ga dovedem kod milostive jer on uživa u društvudama, pa da ga zajedno opelješimo. Za početak, evo, nosim vašoj milosti ovajlanac u kesi, težak sto dvadeset zlatnih škuda. Vi ga sada uzmite i odmah midajte deset škuda, jer mi nešto trebaju, a još dvadeset ćete utrošiti na večeruza našeg magarca ili magarčinu koga ja, kako se ono kaže, vučem za nos kakomi volja. Lanac će čas posla biti vaš, a ja za sad ne tražim više od deset škuda.Izuzetan je i od odličnog zlata, a i izrada je vredna. Evo; uzmite, milostiva.KRISTINA:Ljubim ruke milostivom gospodinu što me se setio u ovako unosnoj

prilici. Ali moram priznati da me vaša velikodušnost zbunjuje i pomalo mi jePage 38


39/66

Migel de Servantes - Medjuigresumnjiva.SOLORSANO: Štaje sumnjivo, draga gospo?KRISTINA: Lanac može biti lažan. Znate onu staru: nije zlato sve što sija.SOLORSANO: Milostiva zbori više nego razumno i ne bije je uludo glas da je

najrazboritija dama na dvoru. Posebno mi je milo što mi bez okolišanja iuvijanja otvarate srce; no za sve ima leka sem za smrt. Neka vaša milost baciogrtač na leđa ili pošalje osobu od poverenja zlataru da se ovaj lanac izmeri iutvrdi koliko sadrži zlata; pošto se ustanovi da je kvaliteta koji tvrdim,milostiva će mi dati deset škuda, malo zabaviti onog blesana i zauzvratzadržati lanac.KRISTINA: Tu iza ćoška ima jedan zlatar koga poznajem. Odmah će mi rećiima li mesta sumnji.SOLORSANO: Upravo to želim, volim i cenim, jer Bog blagosilja čiste račune.KRISTINA: Ukoliko se vaša milost usudi da mi poveri lanac kako bih saznala to

što me zanima, može se brzo vratiti, a ja ću pripremiti deset zlatnih škuda.SOLORSANO: Izvrsno! Da vam poverim svoju čast a ne lanac? Samo ga vimerite i premeravajte. Odoh sad; vratiću se za pola sata. (Odlazi)KRISTINA: Možete i pre, ako sused bude kod kuće.BRIHIDA: Kristina draga, ovo nije sreća, već dar s neba. Baš sam ja kukavna iadna, nikako da naletim na nekoga ko bi mi i parče hleba pružio a da nemoram dobro da se pomučim. Jeste da sam pre neki dan srela nekog pesnikašto mi velikodušno pokloni sonet o Piramu i Tizbi i još tuce njih o mojoj lepoti...

KRISTINA: Bolje da si srela Đenoveza (Đenovljani, poznati bankari i

zajmodavci) koji bi te darivao sa trista reala.BRIHIDA: Kamo sreće! Đenoveza kol'ko hoćeš, al' se svi oko njih grabe! A ismrknuti su i utučeni jer im država ne vraća novac.KRISTINA: Slušaj, Brihida: budi uverena da jedan propali Đenovez više vredinego četiri pesnika. Nego...; ju, u dobar čas; evo zlatara. Šta li hoće dobrisused? Vere mi, taman htedoh da se ogrnem i do njega pođem. (Izlazi zlatar)ZLATAR: Gospo donja Kristina, vaša mi milost moraučiniti uslugu. Kako godznate, odvucite mi ženu sutra u pozorište; nužno mi je i važno da mi ne ide zapetama i ne gnjavi me.KRISTINA: Učiniću to drage volje. Ako gospon susedu zatreba stan i sve što jeu njemu, biće mu na raspoloženju. Znam već kako te stvari svršavaju...ZLATAR: Ne, gospo, dovoljno je što ćete mi ženu zamajati. No, šta je vašojmilosti trebalo, htela je doći do mene?KRISTINA: Ništa drugo do da mi gospon sused kaže koliko teži ovaj lanac, je lipravi i koliko ima karata?ZLATAR: Imao sam taj lanac mnogo puta u rukama, znam da teži stotinu ipedeset zlatnih škuda od dvadeset dva karata. Ako ga milostiva kupi po ceni ukoju nije uračunata izrada, ne gubi ništa.KRISTINA: Biće tu nekog izrađivanja, ali sitnog.ZLATAR: Gospa susetka, vi vidite kako ćete ugovoriti posao, a ja vam, kadhtednete da ga se lišite, dajem deset dukata samo za izradu.

KRISTINA: Ako uspem, možda će me i manje koštati. Ali neka sused povedePage 39


40/66

Migel de Servantes - Medjuigreračuna da se ne vara u proceni finoće zlata i težine.ZLATAR: Da se varam u sopstvenom zanatu! Kažem vam da sam ga već dvaputa alku po alku procenjivao i merio. Poznajem ga kao da sam ga pravio.BRIHIDA: To je dovoljno.

ZLATAR: Da vam kažem i to da mi ga je na merenje i procenu doneo jedanplemić i dvoranin po imenu Solorsano.KRISTINA: U redu, gospon susede. Krenite s Bogom, učiniću kako rekoste:uzeću vam ženu pod svoje i zadržati je čitava dva sata duže ako treba. Znama da zabava nikom ne škodi.ZLATAR: S milostivom i do groba, sve zna! Zbogom, gospo draga! (Odlazi)BRIHIDA: Što ne kažemo tom dvoraninu Solorsanu, jer tako se, nema sumnje,zove, da s Baskijcem donese i za mene nešto, pa ma bio to dar kakvogBurgunđanina pijanog k'o daska?KRISTINA: Nećemo propustiti da mu kažemo. Evo ga, stiže. Žuri, korak mu je

hitar. Sokoli ga i podbada njegovih deset škuda. (Izlazi Solorsano)SOLORSANO: Pa, gospo donja Kristina, obaviste li posao? Je li lanacprocenjen?KRISTINA: Tako vam života, kako je ime milostivom gospodinu?SOLORSANO: Kod kuće me zovu don Esteban de Solorsano. A što pitamilostiva?KRISTINA: Da se do kraja uverim u vašu iskrenost i dobronamernost. Nekamilostivi gospodin ostane načas sa gospa Brihidom dok donesem škude.(Odlazi)BRIHIDA: Gospodine don Solorsano, da nema milostivi neku mrvicu i za mene?

Znate, nisam ni ja za bacanje, i mene posećuju jednako dobra gospoda kaogospu donja Kristinu... Da niko ne čuje, otkriću gospon Solorsanu bar čet'rinjene mane: sise su joj k'o prazne bisage a ni'dah joj nije najsvežiji jer previšeboji lice (U ono vreme se verovalo da šminka ženama pravi bore, uništavazube i kvari dah) a opet za njom jure, traže je i vole! Uh, izgrebaću ovo lice,više iz besa, ne toliko iz zavisti. Niko ruku da mi pruži, svi me odbacuju. Eh, daako i meni jednom svane!SOLORSANO: Neka milostiva ne očajava. Ako Bog da zdravlja, poteći će voda ina vašu vodenicu. (Vraća se Kristina)KRISTINA: Evo, gospon don Estebane, deset škuda, a večera će biti kraljevska.

SOLORSANO: Magarac naš stoji kod kapije. Idem da ga dovedem. Budite dobris njim, koliko god to mučno bilo. (Odlazi)BRIHIDA: Rekla sam mu, drugo, da dovede nekoga ko će i meni nešto podaritii obećao je da hoće, da ima vremena.KRISTINA: Kako vreme bude prolazilo, to će nam se manje poklanjati, draga.Mlade godine nose dobit a u poodmaklim se gubi.Brihida Rekla sam mu da si uredna, ljupka i mila, da ti ambra, mošus i cimetispod rublja mirišu.KRISTINA: Znam, drugarice, da uvek lepo zboriš iza leđa.BRIHIDA: (za sebe) Pogledajte samo sve te ljubavnike! A lepši je đon moje

čizme od njene uštirkane kragne! Opet kažem, da ako i meni jednom svane...Page 40


41/66

Migel de Servantes - Medjuigre(Izlaze Kinjones i Solorsano)KINJONES: Baskijac ruke ljubiš vašoj milosti, vi naložiti?SOLORSANO: Gospodin Baskijac kaže da ljubi ruke milostivoj i pita štanalažete.

BRIHIDA: Da lepog li jezika! Jest' da ništa ne razumem ali čini mi se da je lep.KRISTINA: Ljubim ruke mom gospodinu Baskijcu, i više od toga ako treba.KINJONES: Izgledati sjajno, dobra. Ova noć večeramo, lanac zadržati, ništa nespavaš, dosta što ja daš.SOLORSANO: Moj drugar kaže da mu se vaša milost čini plemenitom i lepom,da se pripremi večera, da on poklanja lanac iako ovde neće prenoćiti i da jedovoljno što vam ga je već jednom dao.BRIHIDA: Ima li na svetu još takvih Aleksandra (Aluzija na velikodušnostAleksandra Makedonskoj)? Kakva sreća, kakva sreća! Bože, kakva sreća!SOLORSANO: Ako imate ušećerenog voća i gutljaj osvećenog vina za

gospodina Baskijca, znam da će nam za jedan platiti kao za sto.KRISTINA: Kako da ne! Odoh da ga poslužim bolje nego cara. (Odlazi)KINJONES: Dama ostati dobra kao otići.BRIHIDA: Šta kaže, gospon Solorsano?SOLORSANO: Da je dama koja je ostala, to jest' vaša milost, jednako dobrakao ona što je izašla.BRIHIDA: Kako je tu u pravu gospon Baskijac! Što se toga tiče, nije nimaloglup.KINJONES: Glup đavo. Baskijac pamet hoćeš kad imaš.BRIHIDA: Sad sam razumela. Kaže da je đavo glup a da su Baskijci pametni

kada hoće.SOLORSANO: Upravo tako. (Vraća se Kristina sa slugom ili služavkom koja nosikutiju kandiranog voća, staklenku vina, nož i servijetu)KRISTINA: Nek' izvoli gospodin Baskijac! I nek' bude bez brige jer je u ovojkući sve čisto kao suza.KINJONES: Slatko meni, vino i voda dobri; ovo sveto je, popiješ ga i jedno još.BRIHIDA: Ah, Bože, kako to ljupko kaže dobri gospodin, iako ga ne razumem!SOLORSANO: Kaže da on uz slatkiše pije vino kao vodu, da je ovo vino izSvetog Martina i da će ponovo naliti.KRISTINA: Još stotinu puta! Njegova usta nek' odrede meru.SOLORSANO: Ne točite više, škodi mu, što se već vidi. Rekoh gospodinuAskaraju da nipošto ne pije vino, a on neće da sluša.KINJONES: 'Ajde, vino što penjati i silaziti, jezik okov, noge gvožđa. Popodnedođeš, gospo. Neka Bog čuvati.SOLORSANO: Čujte samo kako trabunja i videćete da sam u pravu.KRISTINA: Šta kaže, gospon Solorsano?SOLORSANO: Da je vino okov za njegov jezik i gvožde mu oko nogu, da ćepopodne ponovo navratiti i da milostive gospe ostanu s Bogom.BRIHIDA: Kuku, nesretnika, kako mu se zamutiše oči i sveza jezik! Isuse, kakoposrće! Baš je dosta popio! Veću gre'otu u živoru ne videh! Tako mlad a takopijan!

SOLORSANO: Još je od kuće došao pripit. Milostiva gospo Kristina, nek' sePage 41


42/66

Migel de Servantes - Medjuigrepriredi večera, ja ga sad vodim da se ispava pa ćemo predveče opet biti tu.(Solorsano i Kinjones odlaze)KRISTINA: Sve će biti kako kažete, neka milostiva gospoda krenu u dobar čas.BRIHIDA: Kristina, drugo, dajder taj lanac da malo uživam. Kako je lep, nov,

sjajan, a kako tek jeftin! Kažem ti, Kristina, tebi darovi s neba padaju a da neznaš ni kako ni zašto; sreća ti na vrata nepozvana ulazi. Da, ti si srećnica nadsrećnicama. Ali to i zaslužuješ prirodnošću, čestitošću i ponašanjem tvojim!Takve draži osvajaju i najokorelije duše. Nisi kao ja, koja ne vredim ni tri pare.Uzmi lanac, sestro, da se ne rasplačem, ne iz zavisti već što mi je žao samesebe. (Solorsano se vraća)SOLORSANO: Desila se najveća nesreća na svetu!BRIHIDA: Isuse! Nesreća? Kakva, gospon Solorsano?SOLORSANO: Tu, na uglu, dok smo išli kući, sretosmo slugu oca našegBaskijca koji mu nosaše pisma i vesti da mu je otac na izdisaju. Reče da

odmah krene ako hoće još u životu da ga zatekne. Doneo mu je novac za putna koji smesta mora da pođe. Za milostivu gospu sam uzeo deset škuda, evo,pored onih deset koje mi je vaša milost dala, a vi vratite lanac jer ako otacpoživi njegov sin će vam ga opet dati ili se ja ne zvao don Esteban deSolorsano.KRISTINA: Uistinu mi je žao, ne zbog mene lično, već zbog nesreće koja snađetog dečka što mi je za srce prirastao.BRIHIDA: Dobri su i deset škuda koje si tako lako zaradila. Uzmi, drugo, agospon Solorsanu vrati lanac.KRISTINA: Evo, a vi amo pare. Uistinu sam bila namerila da potrošim Čitavih

trideset škuda na večeru.SOLORSANO: E, gospa Kristina, nisam ja od juče. Tu priču pričajte nekomdrugom jer ja nisam po glavi ozebao.KRISTINA: Čemu sve te poslovice, gospodine Solorsano?SOLORSANO: Da bih milostivoj dao na znanje da ko hoće veće izgubi iz vreće.Tako iznenada postadoste nepoverljivi pa se unapred htedoste osigurati?Gospa Kristina, ako koza laže, rog ne laže! Ovamo s mojim lancem, onimpravim, a nek' milostiva zadrži lažni, jer kod mene za tako kratko vreme nemametamorfoza kao kod Ovidija. Boga mu, kako su ga samo vešto izlile i kakobrzo!KRISTINA: Šta velite, dobri moj gospodine? Ništa ne shvatam!SOLORSANO: Kažem da ovo nije lanac koji ostavih vašoj milosti, iako liči. Ovaje lažan, a onaj zlatan, od dvadeset dva karata.BRIHIDA: Duše mi, tako reče i sused, zlatar.KRISTINA: Đavolja rabota!SOLORSANO: Đavola ili đavolice, svejedno; ovamo s lancem i manite priču,psovke i kletve!KRISTINA: Nek' mi đavo odnese i ono što ne dam nikom ako ovo nije lanac kojimi je milostivi gospodin ostavio. Drugog nisam imala u rukama. Ako meoptužite biće to na pravdi Boga!SOLORSANO: Nemate zašto vikati; tu je gospodin korehidor, koji poštuje

svačije pravo.Page 42


43/66

Migel de Servantes - MedjuigreKRISTINA: Ako cela stvar dođe do korehidora, gotova sam. On o meni takološe misli da će držati da lažem i kad budem govorila istinu, a moje vrline zanjega će biti mane. Dragi gospodine, dabogda mi se ruke osušile ako sam unjima držala drugi lanac do ovaj!

POZORNIK: Kakva je ovo galama, povici, suze i kletve?SOLORSANO: Vaša milost gospon pozornik došao je kao poručen. Ovoj javnojgospi dadoh pre jednog sata lanac u zalog za deset dukata zarad jedne stvari.Sad ga hoću natrag, ali umesto onog koji joj dadoh i koji je težio sto pedesetzlatnih dukata od dvadeset dva karata, ona mi vraća lažni, koji ne vredi ni dva.I sad hoće d

migel de servantes - medjuigre----

Documents