UMVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET spoRT nt rrut(Koc vASpITANJA

DIPLOMSKI RAI)

TEMA:METODSKI POSTUPAK OBUKE RAMENE

TEHNIKE ''IPPON SEOI NAGE" V DZUDO.U

APSOLVENT:Branko Ra5ovii

MENTORprof. dr. ZoranCirkovii

BEOGRAD 2002.

'OMETODSKT POSTUPAK OBUKE RAMENE TEHNIKEIPPON SEOI NAGE U DZUDO.U''

i. UVOD

Istor i jat dZudo-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2

Podela tehnika u dZudo-u ...... 3

Pripadnost IPPON sEoI NAGE-a odredenoj grupi tehnika ................ 6

Varijante IPPON SEOI NAGE-a ......... e

Obrada Skolske varijante tehnike IppON SEOI NAGE l l

2.

aJ .

4.

5 .

6 .

6.1. Istorija dZudo tehnike IppON SEOI NAGE6.2. Opis izvodenja6.3. Biomehanidki aspekt skorske tehnike IppoN sEoI NAGE ..6.4. Metode obuke

6.4.1 Sintetidki metod6.4.2 Analitidki metod6.4.3 Kompleksni metod

6.5 Yelbe koje primenjujemo u procesu obuke ramenetehnike IPPON SEOI NAGE

6.6 Uobidajene gre5ke u izvodenju tehnikeIPPON SEOI NAGE i njihova korekcija

6.7 Postupci u radu

Zakljud;ak

Prilozi

Literatura

l lt4t4t718l 920

21

3t32

357.

8.

9. 38

r. UVOD

Dugogodisnjim bavljenjem boriladkim sportom dZudoom kao i studiranjemna fakultetu za fizidku kulturu, sadasnjeg huruLt.tu za sporti fizidku kulturu,imao sam priliklia kroz teoriju i prati, aoe.. do nekih zakrjudak a. rkozbavljenje dzudoom u vreme moji', udenidkih Jun1, udestvujuii na mnogimseminarima' a u radu sa raznim- uditeljima i t .nlri*a direktno na sebi samosetio ita znadi dobar pristup obuci oi ,tiurr. ueir.ryu i t .rr.ru. -fa

podetkuudenja nisam mogao da raziiku.lem doba*t*eni rad od loseg, ali su sejavljali razliditi ose6aji u meni ,bogistih.Kod dobro pripremrjenih uditerja, uvek sam bio skoncentrisan na to storadim i nisam imao ui.*"nu da obracam puzn:una okolinu, vreme mi jeprolazilo neobidno brzo.ina kraju treninga ,".[:. postojalo pitanje ,,zar jeve6 kraj dasa?".,posfe njega, jejva sam dekao sreieii jer je prethodni u menistvarao oseiaj da mi sve ide td ruke, samim ti, ,un, se prijatno ose6ao, jerni.ta tako ne pnja kao uspeh u onome sto radis. ovakav pristup od strane

;:fi!:J"r"1if,'l"lravio omiljene lidnosti u mome zivotu, ruo i Letju za

Kod druge vrste uditelja onih ne bas revnosnih ose6aji su isli u drugompravcu. Da mi pri radu nesto nedostaje (ne bas aouro savladano kretanje), dasu mi kretanja koja treba da naudim komprikouunu ltut o se izvode), neki puti nerazumljiva (zasto se tako radel,."*iu:. fi;" na dasu i vrro se cestopostavljaju pitanja "Koliko jos do r<rajaeu*?,i. N.tuou mi se posre DUZEGvremena (posto sam bio jedan ?d.yp9,n*rr :""i "se6aj

zadovoljstva kada'osam" dodem do resenja smatrajuii da ,u,n"i".irlio nesto spektakularno.Posle Easa trazeci odgovore na pitanlu koja nisam dobio od onog od koga jetrebalo i na vreme, trosio ,u- -nogo vremena koje mi je bilo potre bno zadruge stvari. r"::p:: ,?-*!n' o*ilrli;i;li?)Laouor3r,uo uli,lg a zbogtoga Sto ga udenici ne "razvmelu", pa irnne iie bas najbolje.Kao majstoru dZudoa i studentu ovog fakulteta mnoge su mi stvari postalejasnije' Shvatio sam da kod uditerja sa dob.-r;;;;dikom nema slu6ajnostiu radu ve6 svaka

,veLb.au dasu pu bilu.or," i ";i;;;inija

ima svoje namenskomesto u obuci' To zahtevapripremu i strudn"r, r."or. stoga ,,i'ut; da jeza nekog iz ove :Jryf" najveci komplimenr kada se zanjega kaEe da je"dobar metodidar." Biti do[ar *.todidu, ,u *ii- ,nati znanje da se nekodovede do Zeljenog. cilja tu niik*u:.

.*:-i ", "":r.rue rada, a da mu pritom ceo taj proces bude zanimljiv.i da budi:"s'"'.e" Lerju za dostizanjemnovih ciljeva. u z"lji da dam ru;j g:p_li"* ,;;"j'lurasti objedinjuju6i onodime sam se bavio u Zivotu,

-Latutio ,u--ou'idubrr.* ouu i._u ,udiplomski rad, kao zavr5ni ispij do zvanjaprofesora.

2. ISTORIJAT DUUDOA - ukratko

Sam naziv Dzu-Do, u prevodu znadi neini put. osniva(, jeDLigoro Kanoroden 1860. godine. udenik dhu- dZutcu skola Kito Rju i Tensin Sinio Rju,odakle bira najbolje tehnike, usavr5ava ih, prilagodava, a neke tehnike i samkreira, rukovode6i se pri tom nadelom: uz minimum snage maksimumefikasnosti. Na taj nadin, uoblidava sopstveni sistem borenja i naziva gadZudo. Godine 1882., sa nepune 23 godine, Kano osniva Kodokan - InstitutzaftaLenje puteva. Na samom podetku imao je devet udenika.Godine 1886. odrZano je takmidenje izmedu ekipa Kodokana i tadasnje

najistaknutije Skole dhu - dZutcua Tocuka. Rezultat na kraju takmidenjaiznosio je l3: 0 (13 dobijenih i dve nere5ene)u korist ekipe Kodokana. TimedZudo sistem borenja iako ranije oponiran morao je biti prihva6en u svetuboriladkih veitina.

Podetak dZudoa lidio je na dLu- dZutsu u mnogo stvari ukljuduju6i ode6u,tehnike i filozofiju. U stvari se u podetku uglavnom veilbao kao vestina, azatim kao sport. Da bi postao sport iz njega su izbadene tehnike udaraca,tehnike opasne po Zivot protivnika, kao i tehnike poluga osim poluga nazglobu lakta.

Posle prvog svetskog rata osnivaju se prvi nacionalni ciZudo savezi uEvropi, a 1928. godine utanadena su i pravila sportske borbe.

Posle drugog svetskog rata, u vreme kada su saveznidke snage zabranilesve Japanske boriladke ve5tine, dZudo je opstao zahvaljujudi tome Sto seveLbao ne samo kao vestina ve6 kao i spor1. prihvaden je bio kao drugafoma rvanja. sportski dZudo je napredovao upravo iz tog razloga uposleratnim godinama kada postaje prihva6en i u svetu. Evropska dZudounija (EJU) osnovana je ve6 1948. godine u Londonu, a Medunarodna dZudofederacija (IJF) 1956. godine u Tokiju. JoS za vreme olimpijskih igara uAmsterdamu 1928. godine, Kano je izrazio jaku Zelju da dZuclo postaneolirnpijski sport. NaZalost, nije doZiveo da mu se taj dugogodiS{i sanostvari. Umro je 1938. godine, za vreme jednog od svojih brojnih putovanjapo svetu, u svojstvu emisara sporta i istinskog ambasadora mira imedunarodne saradnje. Na olimpijskim igrama dZudo se prvi put pojavljuje1964. godine u Tokiju, kao privremeni dlan, da bi konddno na olimprjskimigrama u Minhenu 1972. godine postao stalni dlan velike porodiceolirnpijskih sportova. Tako dZudo postaje. svetski pokret, siurbol uzajamnesaradnie i pomaganja medu dZudistima, i ljudima uopite, svih zemalja.

3. PODELA TEHNIKE U DZUDO-u

KLASIFIKACIJA TEHNIKA PO KODOKANU

DZudo kao sport u okviru koga postoji klasifikacija dve velike kategorijetehnika, moZemo dodati joS jednu grupu tehnika (tehnike zadavanjaudaraca)kao zaostav5tina ve5tine borenja golim rukama.

Svaka od kategorija tehnika ima sistem unutar sebe koji se takode mohedeliti. Kategorije tehnika su:

r. NAGE-WAZA- tehnike izvodenja bacanjaz. KATAME-WAZA - tehnike izvodenja drtanja3. ATEMI-W LZA - tehnike nano5enja udaraca

NAGE-WAZA - sadrZi u sebi tachi-waza (tehnike koje se izvode izstoje6eg poloLaja) i sutemi-waz^ (tehnike koje se izvode sa namernimnaru5enjem svoje ravnoteZe da bi bacili protivnika tzv. pohrtvovanetehnike). Podela unutar ove kategorije se pravi na osnovu toga kojidelovi tela kao orude imaju presudnu ulogu u izvodenju tehnike.

Tachi-waza rad bedara je vaLan u svakoj tehnici, ali se pored togatehnike dele na:

o Te-waza (tehnike izvedene upotrebom ruku)o Koshi-waza (tehnike koje se izvode upotrebom bedara)r Ashi-waza (tehnike koje se izvode posredstvom nogu ili

stopala)Sutemi-waza:

r Masutemi-waza (padanjem na leda)o Jokosutemi-waza (padanjem na bok)

NAGE-WAZA grupe, podgrupe i tehnike

KATAME-WAZA sadrZi u sebi:o Osaekomi-waza (tehnike kontrole na zemlji). Shime-waza (tehnike gu5enja)o Kansetsu-waza (tehnike poluga na zglobovima)

desto se umesto katame-waza koristi i termin ne-waza (rad na strunjadileleli) ali je to nepravilan naziv jer se ne izvode sve tehnike katame-waze reLeci na strunjadi. Na primer, neke tehnike guienja i polugezglobova mogu se primeniti u stoje6em poloLaju. Znadi da je za vremedrLanja (katame-waze) protivnik uhvaien, ili su njegovi zglobovizablokirani, ili su mu krajevi zglobova savijeni, izvmuti, ili ga pak guse.

TACHI-WAZA SUTEMI.WAZATe-waza

o Seoi-nageo Tai-otoshir Kata-gurumao Sukui-nager Uki-otoshio Sumi-otoshir Obi-otoshio Seoi-otoshio Yama-arashio Morote-garir Kuchiki-taoshir Kibisu-gaeshio Uchi-mata-

sukashir Kouchi-gaeshi. Ippon-seoi-nage

Koshi-waza

o Uki-goshi. O-goshio Koshi-gurumao Tsurikomi-goshio Harai-goshir Tsuri-goshir Hane-goshio Utsuri-goshir Ushiro-goshio Daki-ageo Sode-tsurikomi-

goshi

Ashi-waza

o Deashi-haraio Hiza-gurumao Sasae-tsurikomi-shir Osoto-gario Ouchi-gario Kosoto-o Kouchi-gario Okuri-ashi-haraio Uchi-matar Kosoto-gaker Ashi-gurumar Harai-tsurikomi-shio O-gurumar Osoto-gurumao Osoto-otoshir Tsubame-gaeshir Osoto-gaeshio Ouchi-gaeshir Hane-goshi-gaeshio Harai-goshi-gaeshio Uchi-mata-gaeshi

Masutemi-waza

Tomoe-nageSumi-gaeshiUra-nageHikikomi-gaeshiTawara-gaeshi

Yokosutemi-waza

e Yoko-otoshir Tani-otoshio Hane-makikomio Soto-makikomir Uki-wazar Yoko-wakarer Yoko-gurumae Yoko-gakeo Daki-wakarer Uchi-makikomio Kani-basamio Osoto-makikomio Uchi-mata-

makikomie Harai-makikomir Kawazu-gake

KATAME.WAZA

ATEMI-WLZA su tehnike dejstva na napadaju6eg posredstvom napa-da pesnicom, bridom dlana, prstima, laktom, kolenom, petom noge,prstima nogu, jastudetom stopala, delom ili zatiljkom. Tehnika moZe do-biti i formu udara. .........Te tehnike se dele na:

r Ude-waza (udari rukama u centre Livota)o Ashi-ate (udari nogama, kada kao oruZje sluZi stopa ili

noga)Rezultati snaZnog kontakta sa centrima Livota mogu biti bol, gubitaksvesti, koma, invalidnost ili smrt. Atemi-waza se koristi samo u katama inikada u randoriju (slobodna forma veLbanjatehnika).

ATEMI WAZA i tehnike

ikei tehl tennOsaekomi-waza

o Kuzure-kesa-gatameo Kata-gatamer Kami-shiho-gatame. Kuzure-kami-shiho-satameo Yoko-shiho-gatamer Tate-shiho-gatameo Kesa-gatame

Shime-waza

o Nami-juji-jime. Gyaku-juji-jimeo Kata-juji-jimeo Hadaka-jimeo Okuri-eri-jimeo Kata-ha-jime. Do-jimer Sode-guruma-jimeo Kata-te-jimeo Ryo-te-jimer Tsukkomi-jimer Sankaku-jime

Kansetsu-waza

. Ude-garamio Ude-hishigi-juji-gatame. Ude-hishigi-ude-gatameo Ude-hishigi-hiza-gatamer Ude-hishigi-waki-gatamer Ude-hishigi-hara-gatameo Ashi-garami* a prohibited wazar Ude-hishigi-ashi-gatamer Ude-hishigi-te-gatamer Ude-hishigi-sankaku-gatame

I

T]DE-ATE. Ago-oshi. Ryogan-tsuki

o Suri-ageo Tsuki-kaker Tsukiageo Yoko-uchir Naname-uchie Kirioroshi

r Ushiro-dorir Ushiro-ate

ASHI-ATE

Ryote-doriGyakute-doriKeageMae-geriUshiro-geriYoko-geriAshi-fumi

4. FRIPADNOST IPPON SEOI NAGE-A ODREDENOJ GRUPITEIINIKA

Kroz protekli werne,nski period postojarda dtudo-a Hasifikaciia teh$i-ka se povremeno menjala. Razlozi su to 5to su se menjala samar$a ljudikoji su se bavili naudnim radom u ovoj oblasti. Menjala se ne srmo Hasi-fikacrja t*nika ved su se menjali i nazivi tehnik4 uvodile novs, usawla-vale stme koz rame varijante izvodenja.

Klasifikacija tehnika koja je data u ovom ra&l danas je aktuelna. trzqie se vidi da tehnika IPPON SEOI NAGE pripada kategoriji NAGE -WAZA5 grupi TACHI - WAZA, podgrupi TE - WAZA, i to izdvojenakao zasebna tehnika. Ovo je nagla5eno izrczlaga Sto se u drugim podela-ma nalazila u grupi StrOI - NAGE tehnika, Mefutim zbog reprezenlati-rmosti DiUD&a laoz principe izvoitenjq dinamidnost kao i popularnostizdvalakao zasebnra grupa tehnika sa svojim variiantama.

Sam naziv IPPON SEOI NAGE u prevodu omadava 'Jednorudno ra-meno bacanje" , izvodi se tako $to je je&ra ruka relatirmo slobodna prili-kom izvotlurja. Kroz prikaz reprezentativnih tehnika iz svake grupe vidise princip po komeje prav{iena klasifikac{ia tehnika u dZudo-u.

TE * WAZA (rudno-ramene tehnike)

Ukiotoshi

Katagoruma

Ippon*seoi'nage

KOSHI - WAZA (bodne tehnike)

Koshi-goruma

ASHI'W AZ,A fnoine tehnike)

MASUTEMI-WAZA (poirtvovane tehnike sa padanjem na leda)

Tomo-e-nage

JOKOSUTEMI-WAZA, (poir*ovane tehnike sa padanjem na bok)

De-ashi-harai

Uchr-matta

Joko-otoshi

5. VARIJANTE IPPON SEOI NAGE.A

Razlog njihovog nastajanja su razlike u konstitucijama dZudoka (osobekoje veZbaju dZudo) kako Ukea tako i Torija, kao i razliditih poloZaja ukojem se nalaze dZudoke, i na kraju zbog raspodela sila koje deluju u tommedusobnom odnosu. Varijante smo podelili na dve grupe:

1. Varijante koje se izvode kada je Uke u stavu stoje6em2. Yarijarfte koje se izvode kada se Uke kre6e (prvi pokret sastavni deo

kretanja)Druga grupa moZe dalje da se deli po nadinu na koji se Uke uvodi u kre-

tanje (sam sebe uvodi u kretanje, Tori Ukea uvodi u kretanje), ali te varijantene6emo obradivat i iz r azlo ga Sto to zahtev a dublj u analizu i rad za sebe.

- Varijante koje se izvode kada je Uke u stavu stojedem

1" Skolska (klasidna) varijanta izvodenja ( varijanta koju obradujemo uovom radu)

o Tori izvladi Uke-a i bacao Uke gura Tori baca

2. Kada Tori prolazi kaudalnim delom telahoz Uke-a

3. Sa rotaciom Torija:a) rotacijom u mestu

o Tori ide u klasidan stav za bacanjer Tori ubacuje nogu izmedu nogu Ukea

b) rotacijom i skokom. Tori ide u klasidan stav za bacanjeo Tori ubacuje nogu izmedu nogu Ukea

c) kretanjem u rotacijuo Tori ide u klasidan stav zabacanjeo Tori ubacuje nogu izmedu nogu Ukea

4. Kada Tori drZi i fiksira Uke-ovu rukua) Tori izvodi bacanje bez uskoka, vudenjem iza sebeb) Tori izvodi bacanje sa uskokom u stranu u koju baca

5. Tori izvodi bacanje sa prethvatom Uke-ove noge

.1 .

.5 .j 2 ,

. 3 .c )r $ .

. 4 .a )r5 .

. 3 .e )e $ .

o l ,

. 3 .c )r $ .

iI

d

N

f tJ\\d b'r'

f f A\ I rU

1\n,at l i

nf tuU i

h

f i " i lr i iF+ F|-uu

Ln{ l t *

- l . l1 _,rof

i

{ ru F l1l

r f it / l

/ J Mt \\ d l

f9u 1 1

'1 I: U

6q.

o 3 .b )o5 .

| 3 .a ), 4 .b )r $ .

. 3 .a )o5"

t

a

o

3.b)4 'a )J.

N

Nt

/)\J

/Tu

(\/ tt(f

P\\ lv

f l :\J 'n&l- - / {

U elli ) t. v

ft"Hi l \) k

ln/ \ t a\ [ ,

f t l* r . l \rrl F

I l i

f t v\T

varijante IPPON sEoI NAGE u odnosu na uzajamni polozaj stopala Tori-ia Ecmap rrte-a lcrvenay

6. OBRADA JEDNE VARIJANTE SKOLSKE TEHNIKE IPPONSEOI NAGE-a

6.1. Istorija tehnike IPPON SEOI NAGE

Ippon seoi nage je u svetu poznat kao klasidno dZudo bacanje. ViSe negobilo koja druga tehnika u dZudou, reprezentuje idealnu tehniku sa kojom ma-nji dovek mo1e baciti ve6eg doveka - princip dhtdoa koji leZi u samom srcudZudo fi lozofij e i v elbanja.

Red "seoi", sugeri5e na sliku "no5enja na ledima" Po Japanskom nadinurazmi5ljanja sugeri5e noSenje te5kih tereta na jedan efikasan i relativno po-godan nadin: Sto proizilaziiz kombinacije dobrog stava, jakih kukova i lakogbalansiranja.

Covek koji nosi teret preko ramenaOSNOVA NASTANKA RAMENIH TEHNIKA

No5enje na ledima prisutno je u Zivotu doveka od njegovog nastanka.Pretpostavlja se da je Ippon seoi nage prva tehnika koja je upotrebljavanainstiktivno zazbacivanje protivnika koji je napao iznenada i sa leda. Ovo jedoprinela specifidna grada ramenog zgloba kod doveka, koja mu je omogu-lavala dohvat rukom napadada koji se nalazi na njegovim ledima. Kasnije seupotreba ove tehnike pro5irila pa se koristila i od napada sa prednje strane.

l l

Deo crteza iz grobnice u Ben Hasanu

Prvi zapisi o ovoj tehnici datiraju jo5 iz vremena Drevnog Egipta i Anti-dke Grdke, kroz prikaz rvanja u tom periodu. u Egiptu r. ,ruirl zapisi uvidu crteZa na zidovima grobnica. prvi podaci o rvanju nalaze se u jidnojgrobnici u Sakari koji datiraju iz 26s0. godine pre nove ere. u Ben Hasanuiz2A00. godine pre nove ere nalazi se crteZ sa prikazom od oko 400 razlidi-tih rvadkih zahvata, medu kojima se prepoznaie i lppon seoi nage, pa

l 2

Vaza-antidka

dak i kombinacije sa ovom tehnikom. U Grdkoj su iskopane vaze kojedatiraju iz perioda Antidke Grdke na kojima se nalaze crteLi ove tehnike.

Sambo

Danas se ova tehnika primenjuje u svim oblicima rvanja: slobodni stilrvanja, Grdko-Rimski stil, sumo (Japanski stil rvanja), sambo (Ruski stilrvanja, koji je nastao izmedu dva svetskarata), dZu-dZutsu i naravno dZudo.

ffij.r"f4,

l 3

6.2. OPIS ZVODENJA

Tori i Uke se nalaze u osnovnom gardu (kinogram). Tori iz osnovnoggarda postavljajudi svoju desnu nogu ispred desne protivnikove noge, vudesvojom levom rukom protivnikovu desnu ruku na gore i napred izvlaletiUke-a izravnoteZe, napred i desno. Zat\m nastavlja levom rukom da vudenapred, a istovremeno desnom pu5ta uke-ov rever da bi fiksirao njegovudesnu nadlakticu, dime se ostvaruje kontakt. Istovremeno, postavlja svojulevu nogu izmehu Uke-ovih nogu uz rotaciju tela za 180 stepeni. Za vremeulaska (rotacije) Tori spu5ta telo i ispravljenim ledima se potpuno okredeprotivniku. Posle ostvarenog kontakta i rotacije, napadad kontrakcijomabdominalne muskulature izvodi jak pretklon napred, ispravljaju6i noge ivuku6i rukama prema podu, uz rotaciju tela oko uzduLne ose, bacaprotivnika.

6.3. BIOMEHANIdKI ASpEKT SrOr,SXn TEHNIKE IPPON SEOINAGE

Biomehanidki aspekt je potreban radi definisanja kljudnih elemenata uizvodenju tehnike, i to:l. Faza izvodenja, potrebne za analitidki metod obuke, kao i za lak5e

stvaranje predstave2. Izdvajanja najvaZnijih grupa mi5i6a kojima se izvodi pokret, radi

njihovog osposobljavanja i dalje pripreme za Sto efikasnije izvodenjetehnike. To se postiZe velbama snage, snaZne izdtllilvosti, itd.

Analiza tehnike - u ovoj dZudo tehnici bacanja, napadad u trenutku posti-

zanjapovolj ne konstelacij e relevantnih biomehanidkih panmetaru (kako ki-nematidkih, tako i dinamidkih), zapodinje bacanje izvodenjem prve fazeoizvladenjem protivnika iz ravnoteZe. Samo izvodenje protivnika iz ravno-teLe realizuje se tako Sto se energidnim povladenjem njegovog kimona

t 4

rukom (levom kod desnog bacanja) on izvodi iz ravnote2nog poloZaja. Timpokretom se vertikalna projekcija teZi5ta tela protivnika izvede iz pow5ineoslonca definisane poloiajem njegovih stopala Za iwadenle ovog pokretapotrebno je da Tori zauznre odgovmajuii poloZ{ koji karakteri5e povedanjeugla sigurnosti u sagitalnoj rarmi. To se realizuje tako Sto desnom nogomiskoradi napred. ova radnja je potrebna zbag tcga Sto je potrebno da Toriobezbedi preduslove za delovanje u ovoj ravni kretanja. Po uspostaljanjupctrebnog ugla sigurnosti rukonr flektiranom u zglobu lakta i sa nadlakti-com u abdukciji energidnim pokretom horizontalne ekstenzije u zglobu ra-mena koju prati pokret pronacije u zglobu lakata (zbog naknadnog laklegdelovanja), sa sinhronom rotaciom celog trupa oko vertikalne ose, Uke seuzvodi iz ravnoteZe.

Druga faza, izvodenje Uke-a iz ravnoteZe obidno prati refleksno podizanjeUke-a na prste Sto dodatno stvara povoljan odnos ia dalju realizaiiju baca-nja. u tom trenutku Tori vei okrenut lateralno prema protirrniku (ulazak) saznaiajnim momentom kolidine kretanja, kojeg je saopStio vlastitom telu okovertikalne ose delovanjem rotatora kidmenog stuba (u smarr obrnutam odsmera kretanja kazaljke na satu kod desnog bacania) za weme kontakta satlom sa oba stopal4 izvodi nagli okret kaudalnog dela tela u smeru rotacijekranijalnog dela tela i privorlenje leve noge (kod desnog bacanja). ovaj po-kret prati i sinhrono spu5tanje teZi$ta koje se izvodi konffolisanim flektira-njem zgloba kolena dime se stvaraju svi prostorno wemenski preduslovi zauspostavljanje dwstog kontakta. Kontakt kojim zapodinje izvr5ni deo baca-nja se uspostavlja tako Sto se fiksira pazuSna jama Uke-a. Oslonac predsta-vlja nadlaldica u abdukciji.Treda faza, u ovom trenutku zapodinje izwsni deo bacanja koji karakteri5e

pretvaranje do sada preteZno translatorne kinetidke energije u rotacionu ki-netidku energiju. Naime, tezi5te tela Uke-a se u dosadasnjim radnjama po-meralo prema Toriju i pri tom mu je poveiana kinetidka energija translacije,a narednim radnjama napadada poku5ava da se ova kinetidka energija u Stoveiem iznosu pretvori u kinetidku energiju rotacije. Ovo Tori izvadi tako 5tookrenut dorzalno protivniku sinhronim pokretom opruianja u zglobu kolenai pregibanja u zglobu kuka praktidno blokira dalje kretanje kaudalnog delatela uke-a i ne samo da dozvoljava kretanje kranijalnog dela tela, nego gajo5 i ubrzava, Sto za rezultat ima rotaciju tela protivnika oko frontalne ose.

l 5

Pokret bacanja u sagitalnoj ravni prati joS i dodatna rotacija trupa Torija {usmeftr suprotnom od kretanja kazaljke na satu kod desnog bacanja) okouzduZne ose, dime se dodatno pobolj5ava efikasnost bacanja (povedavaju serotacije protivnika). U trenutku kada je telo protivnika podelo da se krece poinerciji, Tori koji joS uvek drzi rukom protivnik4 pokretom opruianja uzglobu kuka i privladenjem ruke kojom drZi protivnika pregrbanjem u zgla-bu lakta izazivapadanje protivnika na bok.

I. Faze izvotlenja bacanjal) Faza pripreme bacanja2) Faza kontakta ( "ulaska" )3) F'aza bacanja

Faza pripreme bacanja - faza u kojoj {.Ike dolazi u polozaj pogodanza plasiranje tehnike, takozvani poloiaj neravnoteZe. U poloZaj nerarnoteZemoie se dodi na dva nadina. Prvi je da Uke sam svojom akciom dovodi sebeu polozaj nerarmoteze, Sto je uglavnom sludaj kada Uke napada. Drugi, Torisvojom akciom izaziva poloZaj nerarmoteZe Uke-a. RavnoteZa Uke-a 6e bitivi5e naru5ena, Sto je projekcija teZi5ta tela (1) udaljenija (2)od powsine oslo-nca (3) Uke-a.

Faza kontakta - predstavlja kontinuirani nastavak izvodenja prethodnefaze. Efikasnost ove faze zavisi prvenstveno od brzine, koordiniranosti, pre-cimosti i od snage pokreta. Ovo je faza u kojoj se kroz kontakte koji seosfvaruju izmedu Torija i uke-4 prepoznaje kojoj grupi tehnika pripada te-hnika kojom je izvodi bacanje.

16

Fazz bacnnja - u kojoj dolazi do potpune kontrole tlke-ovog tela odstrane Torija na kome je da u tom trenutku upravlja laetanjem tela {Jke-akroz vazduh. Sam Ippon Seoi Nage izvodi se po principu dvokrake poluge sa

osloncem na nadlaktici, sa dva para paralelnih sila (gore i dole) podizanjemUke-ovog tela kako bi ga bacili na tlo.

2' Glavne miSifne grupe koje udestvuju u izvoilenju tehnike - IPpoNSEOI NAGE

1. Mi5iii ruku2. Mi$idi r€mrena3. Mi5iii trupa4. Mi5idi nogu

6.4. METODE OBUKE

Metode obuke predstavljaju nadine i postupke koji se primenjuju sa ciljemusvajanja i usaw5avanja znanja, umenja i navika kretanja. Ove metode senajde5de kombinuju sa metodama informacija, narodito u podefirim fazamausvajartja motoridkih vestin4 kada je pre svega neophodno stvoriti jasnupredstavu o kretanju i ste6i osnovna znanja o njemu.

U podetku udenja motoridkih vestina, pokreti ( ili kretanje ), su nespretni,ali posle vi5e ponavljanja postaju sve precizniji, pouzdaniji, racionalniji, je-dnom redju saw5eniji. VaZnu ulogu u tome im4 pre svega ssRzomotornamemoriia u cenfralnom nervnorn sistemu. Brojne informacije se i obrade umemoriji, azatrm utidu na centralni motoridki program koji se ponovo wafami5iiima. ViSe puta u treningu ponovljen pokret (ili kretanje) se sve vi5eusvaja i usavr5ava.

Udenje motoridkih veitina'zahteva koncenfraciju, planiranu skategijudejsfva, procenu kao i ispravljanje gre5aka pri izvocfenju pokreta koji seponavljaju.

1 7

U periodu usvajanja motome vestine razlikujemo tri faze (videti prilog

br .1) :

- prva faza - faza razvrjanja grube koordinacije kretanja. Vizuelna

informacija je u ovom periodu dominantna, dok kasnije gubinazna-

daju. Sportiste treba upoznati sa motoridkim zadatkom. U prvim po-

tuSa;ima on treba da nastoji da kontroli5e izvodenje tog motoridkog

zadatka, evidentna je neuskladenost mi5i6a agonista i antagonista i

refleksne aktivnosi koje nisu priguiene i deluju kao ometaju6i fa-

ktor. Zbog toga se motoridk\ zadatak retko izvr5ava u potpunosti

ispravno i deste su gre5ke.

- Druga faza - dolazi do pobolj5anja fine koordinacije zahvaljuju6i

propiior.ceptorima koji daju sve vi5e informacija o dinamici kreta-

ttiui.tu i stvaraju sve frniju sliku o svetu. To se pozitivno odraaava

na motoridko piogramiranje, dok se uloga dula znatno smanjuje. Sta-

lna kontrola, ne *tno kretanja, vei i efekata tog kretanja, doprinosi

sve uspesnij em ovladavanju kretanj em'

- Tre6a faza - dolazi do superfine koordinacije kada se pove6ava

automatizam pokreta, a ve6ina naredbi zaizvodenje kretanja prenosi

se sa vi5ih ni niLe nivoe centralnog nervnog sistema. Kretanja se

izvode stabilno i uspe$no dak i u uslovima koji znadajno variraju.

Treba redi da r.r -Lhunizmi organizacije kretanja jo5 uvek nedo-

voljno izudeni. Suprotno dosadalnjem verovanju, moZe se re6i da

prava, potpuna automatizaciia dak i najjednostavnijih pokreta, po-

sebno sloZenih, ne Postoji.

Radi pravilnije i racionalnije realizacije procesa obuke veoma je znadajno

kojim C. ,. metodama pedagog sluZiti. NajdeSde nailazimo na stavove da

postoje tri metoda kojirna se moZemo koristiti u plocesu obudavanja. To su:

1. Sintetidki metod2. Analitiiki metod3. Kompleksni metod

6.4.T. SINTETICTT METODSintetidki metod - primenjen je kada se neko kretanje udi tako Sto se izvodi

u celosti. Da bi se primenio ovaj metod najpre se kod velbada stvara pre-

dstava o kretanju. To moZe uraditi trener demonstracijom kretanja ili neko

od veZbada koji je ve6 ovladao kretanjem, ili se predstava o kretanju moZe

1 8

stvoriti pomodu audio vizuelnih sredstava. Demonstracija u svakom odnavedenih slud{a mora biti skoro saw5ena.

Sintetidki metod

Sintetidki metod se koristi:

L Pri usvajanju relatirmo jednostavnih pokreta i kretanja2. Pri usvajanju sloZenog kretanja koje se ne moZe podeliti na faze i

obudavati analitiikom metodom. u ovom sludaju pafuja ve,Lbalaje, ipalq na racionalnom izudavanju das jednog das drugog pojedi-nog element4 dela faze, celovitog kretanja.

3. Pri usvajanju veC usvojenog laetaqia.4. U radu sa podehicima5. U radu sa mladim uzrasnim kategorijama.Sintetidki metod se moie primeniti na sledede nadine:1. Potpnno samostalno izvottenje veZbe2. Izvodenje veZbe uz pomo6 partnera (olak5ani uslovi)3. Prime,nom usporenog kretanja4. Izvodenjem uz pomoi fienaZera

Prednost ovog po mnogima najprirodnije metode je u tome Sto se stidecelovita predstava o kretanju. Osim toga izvodenje veibe u celini u vedemstepenu omoguiava formiranje sopstvenog stila ali stila koji ne sme naru5itiosnoulu logiku kretanja.

6,4.2. ANALITTCTT METOD

Analitirki metod - predstavlja podelu nekog kretanja na manjeceline, koje se zatimuveZbavqiu. Uslov je da podela bude logidna s tim da seima na umu da ss ne mogu sva kretanja deliti posebno ona koja su relativnojednostavna (videti frze izvottenja bacanja).

Kao i kod sintetidkog metoda udenju prethodi swaranje predstave o kre-tanju u celini, a zatim onog dela (ili faze) kretanja koje se udi. Usvojeni de-lovi ( faze) kretanja spajaju se u celinu pri demu redosled povezivanja delo*va (faza ) kretanja moie biti razlidit. Ostqie prepusteno pedagogu da, s obzi-rom na specifiEnost kretarlj4 uzrast, kvalifikaciju i talenat veilbal4 spolja-Snje uslove izvodeqia kretanja itd., odludi koji redosledje racionalniji.

l 9

Analitidki metod se koristi:1. Pri obudavanju sloZenih kretanja kada nije pogodna primena

sintetidkog metoda.2. Kadaje potrebno posebno uveLbatijedan deo ( fazt) kretanja.3. Kada je u prethodnoj obuci usvojena neka greska koju treba

ispraviti.Analitidki metod se u su5tini najdeS6e zasniva na kori5denju razliditih

nadina primene pomo6i izvodadu. Osnovni su :1. FiksacijapoloLaja.2. Usvajanje kljudnih poloLala.3. Pomaganje u izabranoj fazihetarrla.

Prednost analitidkog metoda je u tome Sto on otvara mogu6nost da se inajsloZenija kretanja postepeno i pravilno usvoje. Njegov nedostatak je Storemeti celovitost kretanja, posebno kada se preterano dugo insistira na ana-litidkom radu i okleva sa povezivanjem delova ( faza ) kretanja u celinu.Tada dolazi do tzv. automatizacije delova kretanja i poremefaja prirodnogritma izmedu delova (faza ) kretanja. Obidno se kaZe da je kretanje "istrza-no" i da pokreti nisu "sliveni".

6.4.3. KOMPLEKSNI METOD

Kompleksni metod - ili kombinovani metod. Predstavlja kombinaciju anal-tidkog i sintetidkog metoda i u praksi je najde56e primenjivani metod.Prednost mu je u tome Sto je mogu6e iskoristiti u procesu obuke dobre straneanalitidkog i sintetidkog metoda, a izbe6i lo5e.

Dve su osnovne varijante ovog metoda:- Prta vatiianta - kretanje se prvo obudava po delovima (analitidki ),

zatim u celini (sintetidki) i na kraju se posebno uveZbava jedan deo(ili faza) kretanja koji nije dobro usvojen ili zbog toga Sto je tonajvaZnij i deo celine (analitidki)

- Druga varijanta - kretanje se udi kao celina (sintetidki), zatim seposebno uveZbavaju delovi (faze) kretanja, narodito oni koji su sla-bije usvojeni ili je u njima uodena gre5ka (analitidki),i na kraju sesve objedinjuje u celinu (sintetidki).

Kompleksni metod se primenjuje:1. Uvek posle analitidke metode kada treba delove (faze) kretanja po-

vezati u celinu.2. Kadaje sintetidka metoda bila neefikasnd, pd se morala primeniti i

analitidka i ponovo sintetidka metoda.

20

Radi ispunjenja cilja obuke kroz metode gore navedene, potrebno je ko-ristiti veZbe koje predstavljaju osnovna sredstva kojima se koristimo u pro-cesu obuke. VeZbe nam sluZe i kao sredstva kojima obudavamo i kao sre-dstva kojima vrSimo kontrolu postignutog nivoa. Pri obuci moZemo koristitirazlidite veLbe, kao i iste veZbe narazlidite nadine.

VeZbe koje primenjujemo u procesu obuke mogu biti kako sintetidkogtako i analitidkog karaktera. Pored njih znadajnu ulogu imaju priprernne iimitacione veZbe.

Pripremne veibe - koriste se sa ciljem da olakSaju udenje motornih ve-Stina. To se postiZe usvajanjem jednostavnih motoridkih radnji koje obezbe-duju izvodenje kretanja koje se udi. Kretanje koje se udi i pripremno kretanje(veZba) mora biti slidno po svojim karakteristikama.

Imitacione veibe - moraju saduvati karakteristike kretanja koje se udi.Njihovo izvodenje je uvek u olak5anim uslovime, pz se zbog toga veoma 6e-sto koriste za obudavanje i usavr5avanje sportskih vestina ne samo u radu sapodetnicima ve6 i sa sportistima vi5eg nivoa. Primena imitacionih veZbi nesluZi samo kao mogudnost stvaranja predstave o kretanju i olak5avanje ude-nja kretanj a, ve| kao veZbe kojima se usavr5ava uskladenost motoridkih i ve-getativnih funkcija, Sto u krajnjem pove6ava stepen iskori56enosti potencija-la pri primeni veZbanog kretanja.

6.5. VEZBE KOJE PRIMENJUJEMO U PROCESU OBUKETEHNIKE IPPON SEOI NAGE

VeZbe koje primenjujemo pri obuci tehnike Ippon seoi nage nisu jedine kojekoristimo na dasu obuke. Tako da 6e se u prilogubr.2. dati veZbe usmerenena obuku tehnike koja treba da se savlada. Prikaz veZbi je dat bez tekstu-alnog obja5njenja. Razlog zatoje Sto su sva kretanja iztrhvelbi sadrZana utehnikama dZudo-a.

veZbe koje primenjujemo u okviru obuke tehnike Ippon seoi nage, koje sudate u ovom radu podelili smo na:

o ELEMENTARNA KRETANJA

. YEZBE SA PAROM

21

KKHruw

1. Veiba

mtHH&E

3. Vetba

ELEMENTARNA KAETANJA

1. Yf,ZBA - ttlzt caqjaupoluiudan! skokuvis"

Izvodi se u laetanju laganim trdanjem. Iz trdanja se w5i na-skok na oba stopala u blagi poluIudanj zatim skok u vis izpolududnja i nastavak trdanja. Cilj veibe: Priprema za slede-du veZbu (pomodna) razvija koordinaciju rada nogu i stabi-lnost pri izvotleqiu zaw$ne trede faze iwoelenja tehnike.Razvija eksplozivnu snagu mi5iia nogu.

2. VEZBA * ttlz rdanja okret za 180 srep. nasaviti t6anje."Izvodi se kao i prethodna. iz trdanja se w5i iskorak desnomnogom, napred koso levo, ?alim se wSi okret oko iste za 180step., i kao komperrzatorni po*ret se w5i odsok unazad sadesne noge i doskok na obe noge (koji kompenzuje silu ine-rcije teko Sto se pri doskoku pravi o$tar ugao ime<lu tela ipodloge) zati'm se nastavlja laetanje u promenjenom smeru.Cilj veibe: rantqanle koordinacije laetanja nogu i tela pripromeni pravca i prefstavlja drugu fanr izvadmja tehnike.Razvija eksplozivnu snagu mi5iCa nogu.

3. VEZBA - ttlz rianla skret za 180 step, u poluiudanj, nastaviti tr6aqio.'

Tmodi se kao i prethodna sa malom izmenonr, sad se u do-skok w5i u polududmj a zatim odskok i promena smera kre-taqia.Cilj veZbe: razvijanje koordinacrje kretanjs nogu i telapri promeid pravca kao i rada nogu pri izvotlenju trece fazeizvorteqia tehnike. Razvija eksplozivnu snagu mi$ida no$r.

4. VEUBA - nNolenje'okrkade", kontaldom preko nadlaktico ispod pazuha"

Izvodi se u kretanju sa partn€rom. Podeftri poloZaj (P.P.)Tori stoji ledima okrenut Uke-u. [Jke naskade Toriju na ledatzv. 'Iakadeu, Tori ga obuhvata oko natkolenica nogu i krecese nryred sa Uke-om.Cilj veibe: stvaranje osedaja sigurnosti i stabilnosti Torijakada mu se Uke nalazi na ledima 5to u stvari pomaZe brZemsavladivaqiu konfrole lJke-a pn frecoj tazr izvodeqiatehnike. Razvija snagu mi5i6a nogu, kukova, trupa i ruku.

ililflHE

2.Ye?ba

EI3IEEil

4.Yeiha22

iluu5. VeZba

mGilHGru

7.Yelba

5. Vf,ZBA -'No3enje ulsLatreu kontaklom prefto nadlakta ispod pazuha"

Izvodi se kao i prethodna u kretanju sa partlerom s tim da sesada ruke pri no5eqiu uke-a nalaze u poloZa$u u kome seuzvodi tehnika.Cilj veZbe: razvijanje osedaja i kontrole i sigurnosti Torijapri izvoilenju treie faze tehnike u ea to odgovarajudem polo-Zqiu ruku. Razvija snagu mi5ida trogo, lcukovq trupa i ruku.

6. YEZBA - "Prihvabnje, odizanje i no5enje'krkadeu kontaktom prekonadlafta ispod pazuha"

Izvodi se kao i prethodn4 s tom razlikom 5to sada Uke neskade na Torija vef Tori hvata Uke-a za ruku kao Sto ss radipri inrodenju tehnike. Sam odiZe na sebe Uke-a i nastavljaizvottenje veZbe.Cilj veZbe: razvoj koordinacije rada ruku i kukova pri odi-zanju kao i kontrole i sigurnosti u poloZaju izvodenja trecefaze tehnike. Razvija snagu mi5i6a nogu, kukova, trupa iruku.

?. VEZBA (a) - "Trgovacpokazuje robu ili premeravarobu"

Izvodi se sa pojasom kao rekrizitom. Veibad ss nalaui u sta-w koji u stvari predstavlja napravljeir prvi pokret desnomnogom napred koso levo. VeZba se rad ruku pri izvla6enju izrarmoteie i stvmanje kontakta. Pojas se prevladi preko desneruke pn de,mu rade obe n*e. [,ova koja vude pojas i desnakoja ubrzava prevla$er$e tako Sto ide u suprotnom smeru odleve ruke tj. preme suprotnom laaju pojasa. Utoku rada rukunoge ne fteba ponnerati ved drZati stabilan stav.Cilj veZbe: razvoj koordinacije rada ruko pri izvoddu prvei podetka druge faze izvodeirja t€hnike. Razvija mi$ide rame-nog pojasa.

7, YF;nBA.(b) - *srelac nateie tuk i sfieru'*Izvodi se u stavu kao i prethodna. Pokret nrkama koji trebada se izvede u ovoj veZbi je pokret natezanja luka i strele. Usu5tini pretstavlja rad ruku u prvoj i podetka druge faze.Cilj veZbe:ranroj koordinacije rada rulil pri izvodeirju prvei poietka druge faze izvodenja tehnike. Razvija mi5ide rame-nog pojasa.

23

6. VeZba

7. Veiba (b)

L YSZBA * "Kruzonje kukovima - hlas,,

ilililililIzvodi se u poloZaju ra5irenih nogu za $irinu lrukova i divergentno postavlje-nih stopala. Ruke su saviieire i ispred gudi. VrSi se krulno kretanje kukovi-ma odozgo - napred * dole -nazad* i u podetni polozaj. Predstavlja rad no-gama kukovima pri izvodenju trede faze tehnikeCilj veZbe: razvoj koordinacije rada nogu i kukova pri izvoitenju trede fazstehnike. Razvija ni5iie trogll, kukova i trupa.

g. VEZBA - ttPokreti rukama i telom kao drvose6a,'

ETEEEIzvodi se u istom polotaju kao i prethodna v&ba s tim da sada ukljudujemou rad i ruke. Ruke treba da izvedu pokret kojim drvoseda cepa drva i to takoda podetak zrmaha sekirom wSi ni dole zatim nazad-gore pu t"t onda uda-rac sekirom. U su$tini se izvode laetanja koja su skoro identifna kretmjimakojima se ievodi treda faza tehnike.Cilj veibe: razvoj koordinacije i sinhronizacije kretanja nogu, kukova i ruhrpri izvodenju trece faze tehnike. Razvija mi5ide nogu, kukova" trupa i ruku.

u

10. Yf,ZBA -,okret za lEo step.,,

sEEHEIzvodi $e iz stava gde su noge rabirene u Sirini ramena stopala paralelnopostavljena ruke su savijene ispred grudi. Iskoraduje se desnom nogomnapred koso levo w3i se okret oka iste za 180 step. zabacivanjem leve izadesne noge.Cilj vezbe: razvoj koordinacije rada nogu u izvottenju prve i druge faze

tehnike. Razvija mi5ide potkolenica.

11. VtrZBA - nokretza l80step. upotuEudanj*

SIEEEIzvodi se isto kao i prethofua velba i razlikuje s€ samo po tome $to jezaw5ni poloiaj u polududnju.Ve,fba predstavlja izvodenje prve dve fazetehnike sa pravilnim radom nogu i hrkova.Cilj veZbe:razvoj koordinacije rada nogu i lilkova pri izvodeirju prvc i &ugefaze tehnike. Razvija mi5ice no$r.

25

n'venBA ' "srehc, okrer za r80 step. u porududanj talas i drvosoda,,

STEHEIzvodi kao i prethodna veilbarazlikuje se po tome Sto se na rad nogu i kuko-va nadovezuje i rad ruku kao u devetoj veibi.Praktid*o to aradilzvotlenjekompletnog lcretanja koje je potrebno da bi se tehnika praviho izvela.Cilj veibe:razvoj koordinacilie i sinhronizasije rada ruku"nogu i kukova priizvoetenju sve tri faze tehnike. Razvija snagu mi5ida trogu, kukova, trupi iruku.

H-VAZBA ' "okret ledima prema zidu u polududanj i odgurivanje kukovima od zida"

rururyryryIzvodi se koristedi zid kao orijentir i rekvizit.P.P, stoji se naspram zida tnudaljenosti malo vedoj od jednog koraka; izvodi se veiba broj 13 s tim da sepodetkom izvottenja trede faze w5i odgurivanje od zida glutealnim delom te-la i to odozdo na gore.Cifi veZbe:razvoj koordinacije i sinhronizaclje rada ruku-nogu i kpkova stim da je akcenat stavlje,rr na rad lcukova. Razvija snagu mi5iia nogu, kuko-va, trupa i ruh.

26

vnZsg sA PARTNERoM

I.VEZBA - ilskorak d€snom nogom i izvlaienye l€vom rukom,

EEKIzvodi se iz osnourcg ( klasidnog) desnog gtrda i u stvari predstavlj a izvo.dtqie prve faze izvoiten$a tehnike.Radi se iskorak desnom nogom I u istoweme se levom rukom povladi parbler ka sebi tako da lakat Toriieve leveruke bude u visini iti izrradramenog z$obaTonja.Ctlj veibe: rawoj koordinacije rada noge i leve ruke u prvoj fazi izvo{trenjatehnike. Razvija miside ramenog pojasa i rotatora trupa.

2. VE?'BA - 'Iskoralg izvladenje i kontakt nadlakrom desne ruke ispod pazuha'

EEE@HIzvodi se kao i prethodrra, P.P. je isti i predstavlja izvoelenje prvs i podetakdruge faze tehnike.U radu Torijeve leve ruke i desne noge dodaje se rad de-sne ruke koja ostvaruje kontakt pregrbom u zglobu lakta na pazulnoj jffiriUke-A u stvari izvodi se pokret rukama iz sedroe ( ab) veZbe.Cilj veZbe: razvoj koordinacije rada ruh i noge u pnvoj i podetka pravilnogizvoctenja druge faze. Razvija nrisice ramenog pojasa i rotatora trupa.

,,,1

3. VAZBA - "Okretza 180 step. LedimaokrenutpremaUke-u,

EEEEEIarodi se sa prherom kao orlieirtirom. p.P. Tori i Uke stoje jedan naspratrdrugog na udaljenosti malo vecoj od jednog koraka, Uke se nalazi u rasko-raduom stavu malo Sirem od Sirine lcukova.Tori izvodi desetu veibu tako dana kraju okreta njegova stopala stoje u raskoradnom stavu za Sirinu hrkov4a Uke se nalazi tafno izaledaTorija.Cilj veZbc nwaj koordinacije rada nogu i krstanja tela u odnosu na Uke-a.Razvoj misiea potkolenica,

4VBLBA- Tzvlaien&, kontakt i oket u polu€u Ealj a180 step.,,

Izvodi se iz osno\mog ( Hasidnog ) desnog gsrda gde se izvode prve dve fa-ze tehnike.Nadovezujs se na izvodenje druge veZbe sa parherom olret okodesne noge trazadza 180 stepeiri. Noge u zawsnom poloZaju se nalaze u Siri-ni kukova Tori je u polududnju tako da se qiegov pojas nalagli ispod pojasa[Jkea.Cilj veibe: razvijaqie koordinacije rada ruku i nogu kao i kretanje i pravilnopostavuanje tela u odnosu na parbnera. Razviia snagu mi$ida rogu, kukov4fupa i ruku.

28

S.VEZBA - "Prihvataqjg g odizanje uke-a kontaktom preko nadlakta ispod paeuha',

EEH@@P.P. Tori je Ukeu okrenut ledima i nalaze se neposredno jedan uz drugog.Tori lwom rukom prihvata desnu ruku tlksa, svoju desnu postavlja pregl-bom u eglobu lakta ispod pazusne jame Ukeq w5i zatEzanje u isto wemeodlazi u polududanj i zatim odiie Ukea sa podloge.Ci$ veZbe:razvijanje koordinacije rada nogu, larkova i gorqieg dela tela kaoi kontrolu i osedaj sigurnosti u poloZaju trede faze izvo<lenja tehnike.Razvija snagu mi$ida ilogu, krftov4 trupa i ruh.

6.VEZBA-'?rihvatan3e, odizanje i bacanje Llke-a,,

Izvodi se kao i prethodna s tim 5to je razhka u tome 5to se izvodi cela ffedafaza tehnike.Cilj veibe: razvijanje koordinacije rada oogu, kukova i gorn$eg dela tela kaoi kontrolu i osefaj sigurnosti u izvotfenju trecs faze inattenja tehnike.Razvija snagumi5ida nogu, kukova, trupa i ruku

29

7.V[UBA - 'Tskorak i izvladenje, kontakt sa oketom za 180 step. u polucudanj, odizanje i bacanle,,

P.P. je osnoud klasidni desni gard.Tori iz osnovnog gardapostavljajudi svo-ju desnu nogu ispred desne protivnikove noge, vude svojom levom rukomprotivnikovu desnu ruku na gore i napred izvladedi Uke-a iz rawroteie, na-pred i desno. Zarim nastavlja levom nrkom da vude napre{ a istowsmsnodesnom pu5ta Uke-ov rever da bi fiksirao njegovu desnu nadlakricq dime seostvaruje kontakt. Istowemeno, postavlja svdu levu nogu izmedu Uke-ovihnogu uz rotaciju tela za 180 stepeni. Zaweme ulaska (rotacije) Tori spustatelo i ispravljenim ledima se potpuno olaede protiwiku. Posle ostvmenogkontakta i rotaciie, Tori kontrakciom abdominalne muskulature izvodi jakpretklon napred, ispravljajuii noge i vukuci rukama prema podu, uz rotacijutela oko uzduZne oss, baca protivnika.Cilj vezbe: mzirjakoordinaciju i sinhronizaciju pri izvoclenju cele tehnike

d. svihnjenih faza. Razvija snagu mi5idatrogu, kukov4 trupa i ruku

30

6.6. uobiiajene greske u izvotlenju tehnike tppoN sEoI NAGEnjihova korekcija

Gre5ke

1. Ruker Slabo izviadenje izravnotelet rzvra(,enje dobro ali ne i istrajno ( uke se vra6a u stabilni poloZaj)r Slaba kontakt rukom preko koje se bacao Postavljanje Uke-ovog pazuhana rame

2. PoIoLaj telar Previ5e u pretklonur Previ5e u ekstenzijio Preveliko izbacivanje kukova (poloZaj otklona)r Nedovoljno ubadeni kukovi

3. Noger LoSe postavljanje stopala (udesno ili ulevo)o Nedovoljan okret (nije 180 step.)r Noge opruZene u zglobu kolena

Korekcija

l. Rukeo Fiksiranje stopala napred i izvladenje - sa partneromr Fiksiranje stopala napred, izvladenje i odizanje - sa partneromr Pri kontakfu se hvata kimono na ramenu - s partneromo Izvodenje tehnike tako Sto se ruka preko koje se baca fiksira pojasom

za korpus - sa partnerom2. Telo

r Naslonjeni ledima o zid u polududnju izvodimo odgurivanjelumbalnim delom tela (leda pravo)

o Ustajanje sa kolena partnera leda pravoo Tehnika da se izvodi sa blagim pretklonom - sa ilibezpartnerao Pri izvodenju tehnike da se Uke gleda u lice malo duZe - sa partnerom

3. Noger Postavljanje markera - crtanje stopala, kartonska stopala itd. - moze

sa ili bezpartnerao Izvodenje tehnike uz pomo6 orijentira - moZe sa ili bez partnerar Izvodenje cele tehnike u polozaju polududnja - sa partnerom

J I

6.7. Postupci u radu

U procesu obuke ima odreden redosled postupaka koje sprovodimo u radusa podetnicima, s tim da se i ovde ostavlja prostora uditelju u njegovojkreativnosti. Tako da i redosled postupaka nije toliko krut i trpi promene uzavisnosti od procene uditelja.

Redosled postupaka je slede6i:

1. Stvaranje motivacije za uienjem i stvaranje predstave o kretanju.2. Proba izvodenja od strane uienikao i uoiavanje gre5aka od strane

uiitelja3. Ispravljanje uoienih greSaka

1. Stvaranje motivacije za uienjem i stvaranje predstave okretanju.

Kada se radi o usvajanju kretanja u praksi se pokazalo da je izuzetno znada-jan prvi korak kojim uditelj stvara motivaciju i predstavu o kretanju, kojetreba da se izvede. Eksperimentalno je utvrdeno (Dikunov 1963. Maznide-nko 1959.) da duZina trajanja celog procesa obudavanja direktno zavisi odefikasnosti postupka stvaranja motivacije za udenjem kao i od stvaranja pre-dstave o kretanju. Stvaranje motivacije podinje u uvodnom delu dasa gdeuditelj na podetku dasa obave5tava udenike o tome Sta 6e se raditi na dasu.Primer "Danas bi trebali da se upoznate sa tehnikom koja je omogudila mno-gim slabijim ljudima da savladaju krupnije napasnike. Oni koji budu savla-dali izvodenje ove tehnike bi6e u prednosti u odnosu na one koji ih napada-ju". Bilo bi dobro i dati neki primer uspe5no izvodenja ove tehnike od straneosoba koje udenici poznaju (Sampioni, udenici iz iste grupe, udenici iz drugegrupe itd.) Time se u startu pove6ava motivacija udenika za udenjem. Zatimse pri izvodenju veZbi u uvodnom i pripremnom delu dasa a pomaZu obuciove tehnike daje obja5njenje za5to su dobre te veZbe i kojaje njihov poveza-nost sa zadatkom na dasu.

U osnovnom delu dasa radi stvaranja potpune predstave o kretanjupostupakje slede6i:

1. Obja5njenje kretanja sa upozorenjem na najbitnije detalje2. Demonstracija3. Obja5njenje ostalih znadajnih detalja i preciznije tumadenje

Obja5njenje mora biti kratko jasno i veoma precizno.

J Z

Prvo obja5njenje koje predhodi demonstraciji neophodno je da kretanjebude tadno terminolo5ki odredeno i da se odaberu samo najznadajniji detalji,bitni zarazumevanje i usvajanje kretanja.

Izvlaienje - napred, iskorak desnom ispred i sa unutra5nje strane nogeUkea pu5tamo drugu ruku i postavljamo ispod ruke Ukea.

Kontskt - nadlaktom ispod pazu5ne jame, okret nogom za I80 step.,saunutra5nje strane druga noge Uke-a u polududanj.

Bucanje - ispravljnjem nogu, pretklonom i zasukom bacanje.Drugo objalnjenje (posle demonstracije) moZe se pristupiti obja5njenjusitnijih detalja ali joS uvek samo onih koji su bitni za pwe pokuSajeizvodenja.

Izvlaienje - pri iskoraku noga blago povijena i na poluprstima, priizvladenju okrtanje ruke kao da gleda5 na sat, pri postavljanju druge ruketom rukom zateLemo Uke-a.

Kontakt - postavljajudi nadlakat jakim pregibanjem u zglobu laktaostvariti dobar kontakt, pri okretu drLati leda prava i blago izbaciti kukove.

Bacanje - pri bacanju kontrolisati bacanje rukama i ne ispu5tati lJke-aposle bacanja.Demonstracija treba da bude tehnidki besprekorna i bez ikakvihindividualnih karakteristika. MoZe biti realizovana na dva nadina:a) Neposredna demonstracija, domonstracija uZivo (nastavnik ili udenik)b) Posredna demonstracija (prikaz filma, kinograma i dr.)

2. Proba izvodenja od strane uienika

Ovim postupkom uditelj dobija povratnu informaciju od strane udenika otome kakva je njihova predstava o kretanju tj. vr5i se analiza izvedenogkretanja, uodavaju njepravilnosti u kretanju i na osnovu toga dijagnozauzroka nepravilnog izvodenja (gr5e). Ovaj postupak se iz vodi tako Sto seposle prvog stvaranja predstave o ketanju, parovi rasporede po sali i podinjusa izvodenjem tehnike. Uditelj za to vreme posmatra izvodenje i na osnovuposmatranj a dolazi do dijagnoze uzroka.

3. Ispravljanje uoienih grelaka

Neophodno je odmah podeti sa ispravljanjem gre5aka izrazloga Sto, dovekmoZe da se naudi nepravilnom kretanju isto kao i pravilnom. Stoga Sto prepodnemo sa ispravljanjem gre5aka to se vi5e smanjuje mogudnost usvajanjanepravilnog kretanj a. U zavisnosti od greike, odabiramo i veZbe i nadinizvodenja velbe u cilju Sto uspe5nrjeg uklanjanja gre5ke. Naravno ulogauditelja u ovom postupku je kljudna jer je on taj koji daje predstavuudenicima gde gre5e, kao i kako bi trebalo to kretanje izvesti. Pri

33

ispravljanju gre5aka se trudimo da to radi pri izvodenju tehnike (sintetidki

*.toai p; t"k ako to ne uspeva prelazimo na ispravljanje gre5ke samo pri

delu u kome se gre$i (analitidki met.). Prekidi u radu se prave dim se

ustanovi gre5ka.

' ' i * i : ' . - " '

r.: i ' f f;-.*,",,-

34

7.0 zilr<LJtJiAK

Osvrtom na istorijat i klasifikacije DZudo tehnika, mo1e se uvideti pome-nuta reprezentativnost ramenog bacanja IPPON SEOI NAGE-a kao takvaova ramena tehnika tehnika DZudo-a nosi i svoje specifidnosti u okviru izvo-denja metodske obuke.

Sam metodski postupak mora biti sa posebnom paZnjom obja5njen irazraden, upravo zbog pomenute reprezentativnosti kao i visoke koordinaci-jske povezanosti sa ostalim tehnikama iste grupe bacanja.

Kada se kaZe obja5njen, misli se na opis nastanka i teoretsku osnovu baca-nja, kao i na upoznavanje vebeZbada sa madajem i mestom ovog bacanja uokviru DZudo tehnika.

Razradenost metodskog postupka bi podrazumevala kori56enje i kombi-novanje raznovrsnih metodskih postupaka (analitidki, sintetidki i kombino-vani), radi postizanja Sto bolje uskladenosti, "slivenosti" pokreta - tehnike.

Iz navedenog se uvida vaZnost ove tehnike a tehnike a time stavlja iakcenat na metodski postupak u obudavanju veLbada.

35

8.0 PRILOZI

PRILOG br.l.

FORMIRANJE MOTORNE NAVIKE

FAZF.przrolo5xrASPEKTI

rvronroloSxoFUNKCIONALNIASPEKTI

REGULACIJA SAsroMnHANIexocASPEKTA

psmolo5rrASPEKTI

pBoncoSro-MEroDsKIASPEKTI

IFAZA.

GENERALIZACIJE

IRADIJACIJAPROCESARAZDRAZENJAUANALIZATORIMAIMOTORNIMCELIJAMAMO.ZDANEKORE(sLABoKOEENJE)

GRUBAKOORDINACIJAPOKRETA (NISUUSKLADENEFUNKCIJEMOTORNOGAPARATA II.INUTRASNJIHORGANA)

KRUTI POKRETIMALIHAMPLI-TUDA, KOJIM SEoGRANIEAVASLOBODA POKRE.TA UDOVA I KORI.SceureRpnrrt-VNIH SILA

STVARANJE SEMA.TSKE *VIZUELNE

slxe" t ueSovttg*VIZUELNG,MOTO

RNE' SLIKE KRETA-NJA POTREBNO MO.lvrsRNm. ̂c,NcAZo-VANJEVOUE,KO.NCENTRACIJA,ODLUENOST,INICIJATIVNOST ....

ZADATAK:USVAJANJEPROSTORNIH PARAMETA.RA KRETANJA I KONTRO-LA DELOVA TELA:OTKLONITI NEPOTREBNEPoKRETE I SWISNU NA-PETOST MUSKULATUREMETODE: VERBALNE IAUDIO-VIZUELNE INFO.RMACIJE I PRAKTIENOZVODENJE

II FAZA

FORMIRA-NJE DINAMI-drocSTEREOTIPAuoZnanrKORE

KONCENTRACIJARlzoRaZeNrnRAZVITKOMroisCrrPROCESA

FORMIRANJEDINAMICKOGSTEREOTIPA(osNovNESTRUKTURE KRE.TANJA)USKLADENOSTFI.JNKCIJAMOTORNOGAPARATA IUNLJ"TRASNJIHORGANA

OSLOBADANJEJE.DNOGNIZASLOBO.DNIHporRgte, eulREAKTIVNASNAGA OMETAMANJE KRENI TOKI NEUTRALIZACIJAKOJA JE OMETENAKRATKIMutStcNur,tIMPULSIMA

PREOVLADAVA"utSrcNo-uotonNeSLIKA'BOUE SHVA-TANJEUZROENOPO.SLEDICNE ZAVISNO.STI POJEDINIH PO.KRETA. POJAVLJUJESE OSECANJE UVE-RENoSnANGAZo-VANJEVOLJNOGNAPORA OPADA

ZADATAK:PRAVILNOIZVODENJE OSNOVNESTRUKTUREI USAVRSA-VANJE DETALJA TEHNIKEOBRAZOVNEMETODE:PONAVLJANJEPRETEZNO KRETANJA UCELINI U PRETEZNO NEPROMENJIVIMUSLOVIMA. VECI BROJPONAVLJANJA

III FAZA

STABILIZA.CIJE

STABILZACIJA IAUTOMATZA-CIJAODGOVA.RAJUCE PROME-NEUMOZDANOJKORI U VEZI SARAZLIEITIMUSLOVIMAUKOJIMA SEIZVODITEHNIKA

STABILZACUA IPRILAGODAVANJEKRETANJARAZLI.ETTIMUSLOVIMAUKOJIMA SE ONOtzvoDI

POTPIjNO OSLOBA-DANJE POTREBNI.HSLOBODNIHPG,KRETA ISKORISTE-NE REAKTIVTIESNAGE SUSEDNIHUDOVA

PREOVLADAVA*MOTORNA SLIKA"uevnSculp sE oss-CAJ SIGURNOSTI UZDATJEOPADANJEuegScevoutttnNAPORA. POJAVLJU-JE SE OSECAJ ZADO.VOLJSTVA ZBOG PO.STIGNUTIH REZU.LTATA

ZADATAK:IZGRADNJADOPI.JNSKIH KOORDI-ACIJA POD PROMENJIVIMUSLOVIMA*plesrreNosr TEHNIKE"METODE: "SITUACIONITRENING. TEKMICENJE.TRAJANJE: VELIKI BROJPONAVLJANJA RAZLIEI-OM BRZINOM ZVODENJA

TABELA I.

PRILOG br,2

#ffi, #

hGGzb

&@b,& Ro

&"9 h #\ " {N w bPtr NffiA-& #$&

#KA dd*" s#

b:g €* *-&

h€4

ffiffifrffitrK ffi}ffisffirffiwr

$*=^\t**l*tt*

s@6pW,

#Mffi/,--@ @ &,

sgryqs@@N

@A@J I

9.0 LITERATURA

Dragid B.,DLIJDO ZAOBRAZOVANJE TRENERA, Centar zausavr5avanje kadrova u sportu, Novi Sad 1996.

Vladimir J. Koprivica, OSNOVE SPORTSKOG TRENINGA I-deo Kulturno sportski centar - iajetina, Beograd 1998.

dr. Petrovid J., dr. Buda P.n dr. Radojevid J., dr. Sedi6 P., dr.Petkovid D., mr. Grbovid M.,SPORTSKA GIMNASTIKA l[-deo,Fakultet fiziike kulture Univerziteta u Beogradu 1995.

4. Hideotoshi Nakanishi, JUDO MASTERCLASS TEHNIQUES-SEOI NAGE, Ippon Books 1992.

5. iumakov M., 100 UROKOV SAMBO, M.M. - Fair- press-Moskov 1998.

6. Grupa autora, OZrCOno KANO,KODOKAN oZunO, Rostov-na-Donu "Feniks" 2000.

7, dT. IIi6 S. ISTORIJA FIZIdKE KULTURE . STARO DOBA ISREDNJI VEK, Fakultet fiziike kulture Univerziteta u Beogradur994.

8. prof. dr. Popovid S. TAJhIE UZUOOA, NIP Sava Muncin, BelaCrkva 1985.

9. Stojiii R. BIOMEIIANTdKA ANALIZA TEHNTKE IppONSEOI NAGE U DZUDO-u, tasopis fiziike kultur e br.4, Fakultetfiziike kulture Univerziteta u Beogradu 1998.

1.

3.

3 8