KRITERIJUMIKriterijumi koji moraju biti zadovoljeni: 1)Kriterijumi nosivosti, 2)upotrebljivosti-deformacije 3)stabilnosti-velika pomeranja I 4)trajnosti. Kriterijum nosivosti praktino podrazumeva da konstrukcija ne dostigne granino stanje nosivosti uz odgovarajue koef. sigurnosti, gde delei granini napon sa koef. sigurnosti dobijamo doputeni napon. Kriterijum upotrebljivosti obino se u konstrukterstvu podrazumeva granino stanje deformacija(ugib, nagib), meutim ovo je mnogo iri pojam(npr. za jedan elini krovni nosa iznad kade za bojenje tekstila moe biti neupotrebljiv ne samo zbog ugiba, ve zato to moe da doe do guljenja boje usled isparenja)Kriterijum stabilnosti podrazumeva kontrolu graninog stanja stabilnost. Gubitak stabilnosti moe biti globalni I lokalni. Gubitku stabilnosti su podlone vitkije konstrukcije, pa se moe rei da 90% sluajeva havarije deava zbog gubitka stabilnosti, a 10% zbog prekoraenja nosivosti. Zbog toga je stabilnost konstrukcije kljuni teoretski deo metalnih konstrukcija.Kriterijum trajnosti obino nije analitiki kriterijum ve je zbir pravila u konstruisanju I izboru materijala da bi konstrukcija imala oekivanu eksploatacionu trajnostPrvi krit. je merodavan za krue konstr., drugi ya materijala sa malim modulom elastinosti kao aluminijum, a trei ya vitke konstrukcije. MODELIRANJE METALNIH KONSTRUKCIJATradicionalni nain prorauna eline konst. industrijske hale: 1)Krov je talasasti lim, koji je dominantno povrinski nosa oslonjen na ronjae. Dimenzionie se na kriterijum vrstoe i upotrebljivosti, a na opt. snegom, vetrom i sopstvenom teinom. Zamena povrinskog nosae linijskim optereenjem je greka na strani sigurnosti. 2)Reakcije krova prenosimo na ronjae sekundarne nosae izmeu glavnog nosaa. Njih tretiramo kao proste i kontinualne grede, a dimen. in prema krit. vrstoe, stabilnosti i upotrebljivosti. 3)Glavni nosa analiziramo kaoposebnu reetkastu prostu gredu ili zajedno sa stubovima kao okvir u ravni. 4)Stubove moemo raunati posebno i tu imamo problem sa odreivanjem konturnih uslova. Teko je tano odrediti duinu izvijanja stuba, a ovde varira od 0.7h u pop i 2h u podunom. Kritina sila se razlikuje za 8 puta zato to duina izvijanja ide sa kvadratom. savremena definicija podrazumeva korienje raunara: kvalitetan raunar, model(najrealnije opisuje konst.) je prostorni model sa svim primarnim elementima i njihovim stvarnim krutostima i vezama. ovo ima smisla ako imamo dobre ulazne parametre(optereenje, karakt. tla u kome se fundira, duina izvijanja). Nema smisla vriti prorauna na 7 decimala ako su ulazni parametri pogresni na prvom celom broju.SLOENI TAPOVIKada se tap satoji od dva ili vie samostalnih delova koji su samo na 3 mesta meusobno vezani naziva se sloeni tap. Samostalni delovi takvog tapa mogu biti meusobno vezani re. Ispunom ili spojeni limovima. Karakteristino za ove tapove je da njihov popreni presek ima jednu materijalnu osu(x-x) koja see delove pop. preseka i drugu glavnu teinu osu(y-y) koja ih ne see i koja se zbog toga zove slobodna osa preseka. Kod njih se javlja problem izvijanja tapa kao celine i problem izvijanje pojedinih delova tapa. To je ujedno i razlika koja odvaja dim. Ovih tapova od dim. punih tapova pri izvoenju obrazca za silu izvijanja Pk polazilo se od diferencijalne jednaine elastinosti linije, pri emu je u obzir uzet samo moment savijanja dok su transverzalne sile zanemarene.ELIKTo je materijal koji se intenzivno koristi od 1930. kada je usavrena proizvodnja elika iz belog sirovog eljezagde je osnova ove prerade redukcija ugljenika ispod 2% i dodavanjem legirajuih elemenata zavisno od toga koje mehanike ili tehnoloke osobine elika elimo da popravimo(npr. ilavosti ili zavarljivost). Obino se danas elik proizvodi u konvertorima ili elektropeima. Pri proizvodnji elika, posebno kvalitetnijih vrsta, po pravilu se kombinuje staro eljezo i rastopljeno sirovo eljezo. Posle prerade masa se izliva u takozvane inglote koje se dalje prerauju u limove, profile ili druge proizvode postupcima valjanja, izvljaenja, kovanja, presovanja ili istiskivanja.-Podele elika mogu biti prema tehnologiji proizvodnje, prema hemijskom sastavu(ugljeniki i legirajui), prema nameni(konstrukcioni i alatni) i prema kvalitetu(obini, kvalitetu i plemeniti)Prednosti elika: 1)Dobre fiziko-mehanike karakteristike,velika vrstoa 2)Pogodan za konstrukcije velikih raspona 3) eline konstrukcije se proizvode u fabrikama, ne zavise od klimatskih uticaja 5)Pogodni su za rekonstrukciju I adaptaciju 6)Laka montaa I demontaa 7)mogunost recikliranja 8)Preciznost izrade je velika, velika tanostNedostatci elika:1)elik je osetljiv na dejstvo korozije-zatita od korozije se vri na tri naina a)premazivanje antikorozivnim premazima b)plastifikacija c)Presvlaenjem tankim slojem legure cinka 2)osetljivost na dejstvo visokih temperature, odnosno dejstvo poara(elik izdrava temp. 900-1000 stepani, zatita su protiv poarni premazi) LIVENO GVOEDobija se pretapanjem i preiavanjem mrkog sirovog gvoa. Moe se obraivati u hladnom stanju. Liveno gvoe je masovno koriteno pre uvoenja elika i to uglavnom direktnim livenjem sivog sirovog elika, gde za to livenje treba uvek imati kalup to izradu ini komplikovanu i skupu, uz to liv. gvo. ima loe meh. karakte., pre svega malu vrstou na savijanje uz pojavu krtog loma. Istorijski ovaj materijal bio je znaajan u 19. i prvoj treini 20. veka. Danas se liveno gvoe koristi za izradu poklopaca na vodovodnim i kanalizacionim ahtovima. Karakterie ga i neujednaen kvalitet jer se zasniva na topljenju starog eljeza pa su este nehomogenosti u materijalu.ALUMINIJUMproizvodi se iz meuproizvoda glinice(Al2O3) i to njenom elekrolizom uz upotrebu velike koliine elek. energije. ist Al ima prednost zbog male spec. teine(2700 kg/m3), dobre korozione otpornosti i plastinosti. Osnovni nedostatci si mala zatezna vrstoa i mali modul elastinosti. Iz navedenih razloga se obavezno vri legiranje silicijumom, manganom i magnezijumom i nekim drugim materijalima, ime se vrstoa poveava, a izduenje pri kidanju smanjuje. Al koristim za kons. koje su osetljive na koroziju(stubovi dalekovoda) i za konstrukciju gde je vano smanjiti sops. teinu(avioni, kontejneri, vagoni) i za vojne svrhe privremeni mostovi, avioni. Primena Al je jako proirena zbog razvijene tehnologije zavarivanja Al.ANALIZA OPTEREENJAMerodavni uticaj od korisnog opt. mora biti vei bar za 1% od merodavnog uticaja od sopstvene teine. Optereenje su svi spoljnji uticaji koji izazivaju promenu naponsko-deformabilnog stanja u konstr. Sva opt. se svrstavaju u 3 grupe prema teoriji graninih stanja i imaju svoje parcialne koef. sigurnosti: 1) 1,5 - Osnovno (sopstveno opt., stalno I pokretno opt) 2) 1,33 Dopunsko (vetar, sile koenja, temp. promene) 3) 1,20 Izuzetno (probno, montaa, udar vozila u konstrukciju). Klasifikaciju opt. treba vriti prema uestalosti npr: Optereenje teretom kojeg podie kran u hali moemo svrstati u osnovno opt. ako kran koristimo svaki dan niz godina, a moemo I u izuzetno ako koristimo 1 u 5 godina pri remontu turbine u hidroelektrani. Obavezno se mora obrazloiti usvojena klasifikacija.OPTEREENJE SNEGOMPrema starim propisima sneg je bio definisan: S=75+(H-500)/4 (Kg/m2) gde je H nadmorska visina lokacije objekta. Veliina s raste s porastom nad. visine. Po novom pravilniku za optereenje noseih konst. ps=ps0*k1*k2 gde je ps0 - osnovno opter. snegom; k1- koef. koji zavisi od nadmor. visine i mogunosti nagomilavanja snega; k2- koef. koji zavisi od nagiba povrine izloene optereenjem snega.OPTEREENJE VETROMPrema starom pravilniku PTP intenzitet vetra je bio dat tabelarno u zavisnosti od: 1.geografske zone(I,II,III),2.visine objekta(do 10m, 10-30m, preko 30m), 3.izloenosti objekta(izloen, poluzatien, zatien).Odreujui za konkretan objekat navedena 3 parametra iz tabela se moglo dobiti opte. vetrom od 0,30-1,20 Kn/m2. I zona(umsko podruje), II ravniarski delovi i III podunavlje, delovi Neretve...Meutim od 1992. prema JUS standardu obrazac za silu vetra glasi: W=1/2(Vm,50,10*Kt*KT)2*10-3*Sz2*kz2*Gz*C*A -gustina vazduha, vea n.m. gustina manja; Vm,50,10-osrednjena brzina vetra na povratni period od 50god na visini od 10m; Kt-faktor osrednjavanja koji zavisi od hrapavosti terena(A,B,C); KT-faktor povratnog perioda vetra; Sz faktor topografije terena; kz- faktor ekspozicije; Gz-dinamiki koef.; C- koef. sile; A-povrina objekta izloena vetruPoto je vetar aerodinamian, pojava sloena za matematiko modeliranje, koriste se aerodinamiki tuneli u koje smestimo model terena i objekta i merimo parametre. Vetar je glavno horizontalno optereenje kod metalnih konst., a kod betona seizmika.SEIZMIKO OPTEREENJERadi se o horizontalnim seizmikim talasima, koji se ire kroz odreenu zonu tla i u trenutku nailaska prave poremeaju talasnom poju iz ega proizilaze seizmike sile iji je pravac i intenzitet delovanja vrlo teko predvideti. Imamo 3 nivoa seizmike analize objekta: 1)Kvazi-dinamika analiza-seizmiku analizu raunamo kao umnozak mase objekta sa projekcijama seizminosti tla, duktilnosti konstr. I koef. koje zavise od znaaja objekta, vea je to je objekat masivniji.2) Modalna analiza konstrukcija se podvrgava tz. standardnim spektrima delovanja, registrovanim na predhodnim zemljotresima 3) direktna dinamika analiza na osnovu ve dosta obimnih saznanjao prirodi delovanja zemljotresa na objekte formirane neka pravila: 1)treba izbegavati nesimetrine objekte u osnovi, to znai da centar krutosti I centar mase treba da budu u istoj taki zbog pojave torzije u centru krutosti to u suprotnom moe dovesti do ruenja objekta, 2) treba izbegavati koncentrisanja velikih masa na velikim udaljenostima od taaka oslanjanja 3) izbegavanje mekih etaaMERODAVNI UTICAJIProraun se mora vriti prema jednom od 3 analitika kriterijuma: Nosivost, upotrebljivost i stabilnost. Zbog toga moramo definisati merodavne uticaje za svaki od navedenih kriterijuma, pa e na primer za kriterijum nosivosti biti merodavan maksimalni moment savijanja i njemu odgovarajue normalne i transverzalne sile(Mmax,T,N), istoveremeno e za kriterijum upotrebljivosti biti merodavan maksimalni ugib(Fmax), dok za kriterijum stabilnosti biti merodavna maksimalna smiua sila(Qmax).DIMENZIONISANJE KONSTRUKTIVNIH ELEMENATAKad odredimo merodavni uticaj, vrimo dimenzionisanje elementa I njihovih nastavaka I meusobnih spojeva. Koristimo metodu dop. napona I metodu graninih stanja. Prva je tradicionalna gde predpostavimo pop. presek i proverimo napone stv= merodavni uticaj/odgovarajui pop. presek to mora biti manje ili jednako dop=v/n (n=1,5;1.33;1.2). Odstupanje merodavnog uticaja je malo jer moemo napraviti konkretan raunski model, a i metal je homogen pa su odstupanja meh. karak. mala. Iz tog razloga je n mali u odnosu na druge mater. Ne smemo praviti velike greke pri odreivanju uticaja. Kod nas idalje vai metoda dop. napona, au svetu je prevaziena metodom graninih stanja. U ECO3 postoji samo metoda gran. stanja gde je sila eksploatacije NesplNult/ (Nult granino merodavna presena sila). Postoje 3 granina stanja: vrstoe, upotrebljivosti i stabilnosti. Postoje 2 vrste nelinearnosti: 1)Materijalna- nelinearna zavisnost nap-sila 2)geometrijska-nelinearna zavisnost sila-pomeranje. U metalnim konst. dominantna je geometrijska neli., a pratea je materijalna. Kod kranskog nosaa konane dimenzije se uzimaju prema krit. stabil. ali se javlja i nelinearni rast napona zbog koncentrisanja napona ispod delovanja sile. Rezultat mat. nel. je guvanje, a izvijanje lima je rezultat geom. nelin. Kod grani. stanja upotrebljivosti vana je zatita od korozije. POSTUPCI SPAJANJA ELEMENATA METALNIH KONSTRUKCIJAObino se ne mogu proizvesti i transportovati ili montirati elementi projektovanih dimenzija pa ih radimo od vie elemenata koje spajamo ili u radionici ili na predmontai ili montai. Postoje 3 vrste spajanja: 1)Mehaniko uvode se elementi kao zakivci, vijci (obini i vv) izmeu delova koje spajamo i onih koji prenose uticaj sa jednog na drugi i izazivaju razna defeormacijsko naponska stanja 2) Hemijsko (razni lepkovI) koriste se kao dopunski nain jer nije dato u propisima i predhodno se mora eksperimentalno utvrditi nosivost ovakvih spojeva. Kad imamo dva tipa spojnih sredstava u vezi ne mogu isto da nose zbog razliitog mehanizma delovanja. Dok ne doe do pomeranja nema ni presene sile, ni napona. U jednom sistemu elem. preuzima opt. srazmerno svojoj krutosti. U jednom spoju ne smeju se meati spojna sredstva jer je nosivost i krutost drugaija, jedino se mogu kombinovati VV zavr. sa zavarivanjem jer su oba kruta i velike nosivosti. Spojno sredstvo poinje da nosi tek kad postoji pomeranje. 3)Metalurko spajanje (zavarivanje) lukom visokog napona se rastopi materijal u zoni spoja i formira se jedinstveni krut spoj. U okolini spoja se stvara termiki uplivisana zona TUZ- zona oko spoja se rastopi i javi se manjak materijala pa zbog toga dodajemo materijal. Kristali materijala menjaju svoju strukturu, a ako je hlaenje lagano moe se vratiti na staru mikrostrukturu. Ako zavareni spoj koji je zagrejan lagano ohladimo, dobijamo dobar kvalitet. Postupci se razlikuju po postupku hlaenja TUZ-a. Postoje 3 naina: 1)REP runo elektroluni postupak. Spajanje se vri elektrodom koja ima kiselu ili baznu oblogu, koja poto je laka ostaje na povrini rastopljene mase i pri hlaenju formira skramicu. Formirana troska umanjuje brzinu hlaenja prema vazduhu, a mora se ukloniti ekiem ili etkom pre nanoenja sledeeg sloja. Ovaj postupak je ruzian zbog visokog napona, toplote iskri i mora se obezbediti potpuna zatita radnika. Pogodan je za zavarivanje malog obima na gradilitu. 2)MAG rastopljivi materijal se titi od brzog hlaenja sa atmosferom metalno-aktivnog gasa(argon) koji se dozira iz posebnog tanka. Pogodan je za spajanje tankih elemenata. 3) EPP automatski postupak zavarivanja pod zatitom silicijumskog praha. Elektroda je oblika tanke ice namotane na dobo, a prah se dozira iz tanka. Ovaj postupak je najraireniji kod tkz. automata za zavarivanje gde se zica ica za zavarivanje automatski ubacuje iz pitolja koji istovremeno slui i kao raspriva praha.Zakovice Zakivci kao spojno sredstvo se primenjuju od 30ih god XIX veka i do dan danas su se pokazali kao efikasno i pouzdano spojno sredstvo. Raylikujemo: Sa polukrunom glavom, sa poluuputenom i sa uputenom glavom. Rade se od punog okruglog elika. Kroz rupu u elementu koji spajamo ubacimo zakivak koji sa jedne strane ima sfernu glavu. Prelaz sa glave na vrat je polukruan. Rupa za zakivke je vea za 1mm, pa se presom prvo popuni rupa, pa se onda formira plastinom deformacijom glava na drugoj strani od cilindrinog kraja koji viri van elementa. Pri tome koristimo pneumatski ili mehaniki alat. Rupe se mogu probijati presom kod tanjih limova ili se bue. Zakivke opt. na zatezanje treba izbegavati. Zbog irenja zakivaka moe doi do pomeranja eleme. pa se pre zakivanja ubace trnovi u 50% rupa.Obian zavrtanj Sastoji se od glave, vrata sa lozom, podlone ploice i navrtke. Navoj mora da zavri do podlone ploice koja se postavlja ispod navrtke a ne glave. Postoje obraeni(upasovani d-d1= 0,2mm ili manje) i neobraeni (neupasovani d-d1=1mm). Ovi zavrtnji nose na smicanje i gnjeenje po omotau rupe. Tek kad se zazori anuliraju zbog pomeranja, zartanj poinje da nosi. Broj spojnih sredstava u spoju se odreuje iz kolinika merodavne sile i minimalne nosivosti( na smicanje i gnjeenje po om. rupe).

VV zavrtnjevi Obavezno imaju podlonu ploicu ispod glave i navrtke, koje su namerno nahrapavljene na strani prema elementu kojeg spajaju. Hrapave se slojem korunda visoke tvrdoe da bi se povealo trenje izmeu ploice i metala. Sila preitezanja Fp koja deluje u pravcu osovine se onosi pritezanjem navrtke uz spreavanje okretanja glave. Tu silu kontroliemo moment kljuem koji se proveravaju na svakih 6 mesta. Kada dodje do tendencije pomeranja el. u spoju okomito na osovini zavrtnja tome se suprotstavljaja sila trenja Ft= Fp. kad dodje do pomeranja prvo se pojede zazor. Dok je Ft vea od aktivne sile nema pomeranja, a VV zavr. nosi na trenje. Kad aktivna sila nadmai silu trenja tarni sloj proklie i kad se zazor potpuno anulira VV zavrtanj se ponaa kao obian tj, nosi na smicanje i gnje. po om. rupe. VV zavrtanj moe da se koristi i bez prednaprezanja u tom sluaju njihov proraun i ponaanje su isti kao i kod obinih zavr. Jedina razlika je u doputenim naponima koji su kod VV vei, s obzirom na bolji kvalitet elika. U zavisnosti od vrste naprezanja i naina prenoenja sile spojevi se dele na: Tarne sp-(TS), tarni spoj sa tanim naleganjem(TST), zateui spoj(Zs) i kombinovani spoj(Ks) Proraun u smiuem spojuBez sile prednaprezanja(kao obine)Fv,dop=min{; sa prednaprezanjem Fs,dop= *Na zatezanje Ft,dop=d*dp*A; Ft,dop= Ft*epovi su spojna sredstva koja slue pre svega za formiranje tkz. iste zglobne veze kod zglobova reetkastog nosaa i gerberovih nosaa. ep je optereen na smicanje i lokalno savijanje. Izrauje se od kvalitetnog elika sa garantovanim hemijskim sastavom. Pored toga to omota epa obraujemo do metalnog sjaja i sam spoj podmazujemo, ipak se javnja odreeni nivo trenja u vezi tj. sama rotacija konst. na mestu veze nije potpuno slobodna. U sluaju da doe do preoptereenja, mogua su lokalna gnjeenja, tako da dobijemo deformisano telo epa, pa je navedena rotacija praktino spreenaAVOVI ZAVARENIH SPOJEVAav je neposredni psoj nastao zavarivanjem, a sastoji se od rastopljene mase osnovnog materijala (el. kojeg spajamo= i dodatnog materijala elektrode. Gornji deo je lice ava, a dole je koren. deo istopljenog osn. mater. je uvar. Dele se prema obliku pop. pres na1)Ugaone(Preklopni- boni i eoni, standardni ikrstasti) i 2)sueone. Debljina sueonog ava mora biti konstantna, a duina jednaka duini elementa koji spajamo. Du ugaonog ava mora biti lmin=6 a>40mm a lmax=100a. Debljina ugaonog ava amin=3min amax=0,7 tmin. Priprema el. kojeg spajamo suceono se vri da bi smo mogli dublje ui u materijal sa elektrodama, a nain pripreme zavisi od debljine el, a moe biti: I,V- tanji el. X-deblji el. i U. Vano je da svi delovi preseka budu rastopljeni i hlaenje mora biti lagano. Najee greke su. V ava je neprovaren koren ava.

Opta pravila: Nije dozvoljeno da se pojedini delovi u konstrukciji napreu prilikom sastavljanja. Ispravljanje delova je dozvoljeno u hladnom stanju.Da bi se izbegli zaostali naponi zavarivanje poinje od sredine, a zavrava se na krajevima delova koje sastavljamo. Rupe za montane spojeve se moraju buiti posle zavarivanja. Vetako ubrzavanje hlaenja nije dozvoljeno. Nije dozvoljeno kombinacija avova i obinih zavrtnjeva, dok je kombinacija sa VV dozvoljena. najnia temperatura za zavarivanje je 5C, a kod temp od 0-5 C se osnovni materijal podgreva, a na niim od -5C rad se obustavlja. kvalitet ava moe boto S, I i II. av mora viti najmanje kvaliteta kao i osnovni materijal.avovi kv. Specijal 1)moraju biti bez prslina i greaka varenja 2)Bez greaka na poetku i kraju ava 3)koren mora biti oien i ponovo zavaren 4)bez zareza i nadvienja u korenu i licu ava, ako ih ima, moraju se odstraniti 5)prozraeni na celoj duini da se dokae dokae traeni kv.avovi kv. I moraju zadovoljiti 1,2,3, a 4 je ublaen jer nalije i lice ava ne mora biti obraeno ako nadvienje nije veliko i naglo, nego je prelaz blag i bez zareza. 5 je ublaen jer mora biti prozraen na duini od 10-50% od ukupne duine. Savovi kv. II treba da zadovolje uslove kv. I ali kontrola je blaa.Sueoni moraju biti S jer nemaju rezervnu sigurnost, a ugaoni avovi su I kvaliteta ili ako su konstruktivni mogu biti II kv.Kvalitet ava se dokazuje metodama bez razaranja:1)RADIOGRAFSKA kontrola RK- koristi prenosni i fiksni rengen aparat cev koja emituje zrake sa jedne strane koji prolaze kroz av sve do filma koji se postavlja sa druge strane. Kad se razvije film dobije se unutranja struktura ava koja treba biti fina krist. struktura metala. Ako postoji troska, zarobljeni vazduh, prslina to znai da postoji greka u spoju koja se ocenjuje od 1-5 (1-najbolje). Ako se av oceni sa 4,5 sav se brusi i radi se ponovo, a ako je 3 onda se popravlja samo. Ovom metodom se ne moe dokazati kv. ugaonog ava jer bi se na filmu dobila meana struktura ava i osn. mater. U zateznoj zoni se zavovi ispituju 100% a u pritusnutoj od 50%. 2)MAGNETSKA MET. MK ispitivanje si vri magnetofluksom, a emituje se magn. polje koje se prati na ekranu. Ako je spoj homogen, mag. polje je neporemeeno, a kad se pojavi greka mag. polje je poremeeno. To mesto se fotografie i analizira. Brza je metoa i koristi se za predhodno ispitivanje, a potom se rengenski snimi sumnjivo mesto. 3)PENETRACIJA PK Koristi se kod ugaonih avova, a ima 3 komponente:sredstvo za odmaivanje i ienje povrina ava, penetrant koji prodire u av po celoj dubini i indikator kojim se premae penetrirani av(beli). kad indikator na nekom mestu promeni boju u crvenu znai da je tu greka. 4)ULTRAZVUNA KONTROLAUK sondom prelazimo po povrini zavarenog spoja, a njegovu strukturu pratimo preko ekrana. Ova metoda podrazumeva obuene strunjake da bi ocena kvalit. bila pouzdana. To je najbolje metoda.Sueoni avovi se ne proraunavaju nego se usvoji debljina najmanja kao deb. elem. a kapacitet obezbedimo S kvalitetom. GREKE U AVOVIMAGreke u avovima se prema svojoj prirodi mogu podeliti na:1)Greke oblika2)Strukturne grekeGreke oblika u avovima:1)Nedovoljno ispunjeno telo ava, 2)preveliko nadvienje ava, 3)neprovaren koren ava,4)preklop na mestu korena ava, 5)otar prelaz preko korena ava 6)denivelacija el. u ljebu 7)kreeri na kraju i poetku ava Strukturne greke u avovima: 8)gasne pore, 9)nalepljivanje, 10)greke provarivanja korena, 11)ukljuci troske, 12)poduna i poprena prslina

Greka u avu predstavlja materijalni diskontinuitet, dolazi do koncetracije napona u delu ava, greke oblika su vidljive golim okom i neke od njih se mogu korigovati. PRORAUN I KONSTRUISANJE NASTAVAKANastavljanje vrimo zboh ograniene dimenzuje materijala, transportnih duina ili montanih gabarita. Postoji 1) parcijalni nastavak pojedinih delova pop. preseka i 2) univerzalni nastavak nastavljanje svih delova pop. preseka. Nastavci mogu biti 1)radioniki obino parcialni 2)montani univerzalni. Elementi se mogu nastavljati preklapanjem (javlja se ekscentricitet to je nepovoljno) ili sueljavanjem.Kod korienja zakivaka i zavrtenjeva, moemo formirati direktno i indirektno pokriven stepenasti nastavak. kod direktno pokrivenog stepenastog nastavka dovoljno je usvojiti raunski broj spojnih sredstava, a kod indirektnog moramo poveati na n'=n(1+0.3m) gde je m- broj elemenata izmeu elemenata koje nastavljamo i lamele, n ra. broj spojnih sredstava.

nastavljanje zavarivanjem je jednostavnije a kod I nosaa postoje opcije:1)Svaku od noica postavimo podvezicu i ugaonim avovima zavarimo po celom obimu

2) Ubacivanjem vertikalnog lima3)Upasovanje eone ploe4)sueljavanjeIzbor opcije od ove 4 zavisi od izvoaa radova za zavarivanje(1 ako je lo. a 4 ako je pouzdan izvo.)Nastavak lamela: Proraun nastavka vrimo ili prema zadatoj sili ili neto povrini elem. koje nastavljamo. Ako nastavljano dve lamele razliitih debljina, pre postavljanje podvezica moramo da izvrimo njihovo izravnavanje, prednost se daje simetrinom nastavljanju sa dve podvezice. Za zategnutu povr je obavezno izjednaenje neto povr. elementa i podvezica. Zavrtnjevi se raunaju na smic. i na prit. po omot. rupe.Nastavak ugaonika: Najpovoljnije je izabrati podvezicu od istog ugaonika kakav je elem. koji se nastavlja. Bolje je praviti dvodelnu podvezicu jer ako imamo valjane profile moramo zakrivljeni deo izbrusiti. Za zategnuti elem. moramo zadovoljiti uslov izjedanaenja neto povrine, a za pritisak bruto. Zavrtnjevi se raunaju na smic. i na prit. po omot. rupe.Nastavak profilisanih nosaa: Nastavljanje se vri pokrivanjem prema sili ili povr. i to zasebno za rebro i zasebno za noicu. Kod rebra se postavljaju obostrane podvezice, dok kod noice je to tee postii, pa se postavljaju jednostrane podvezice.Nastavljanje sloenog tapa:Kombinovanjem vie razliitih elemenata dobijamo sloeni tap(npr. rebro i noica od lima povezanih sa 4 valjana ugaonika). Proraun nastavaka moramo izvriti za svaki element pojedinano. PRORAUN ZAVARENIH VEZASueoni: Oni se ne proraunavanju a moraju imati bar dimenziju elem. koji nastavljamo. Mera odnosa zavarenog spoja i osnovnog elementa uvodi se k. Kada je k