VISOKA POLJOPRIVREDNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

SEMINARSKI RAD MENADMENT U AGROBIZNISU

Predmet: AGROBIZNIS

Profesor: Mr. Dragana Simi Antonijevi Student: Ranka Doenovi Broj indeksa: Smer: Agromenadment

1

SADRAJ

1. Donoenje odluka 1.1. Uvod ............................................................................................. 3 2. Odluivanje i upravljanje finansijskim sredstvima u poljoprivredi ...................................................................................... 4 2.1. Nastajanje problema ..................................................................... 4 2.2. Manifestacija problema ............................................................ 5 2.3. Prepoznavanje i definisanje problema .................................... 5 2.4. Prepoznavanje i definisanje ciljeva ........................................ 6 2.5. Prikupljanje informacija o problemu ..................................... 6 2.6. Pripremanje i donoenje odluka .............................................. 7 3. Vrste odluka ................................................................................... 7 4. Usaglaavanje zadataka ...................................................................9 5. Zakljuak ..........................................................................................10

2

1.1. Donoenje odluka Polazei od injenice da je poljoprivreda, kao i ostali delovi privrede, profitabilni sistem koji, pre svega mora zadovoljiti interese vlasnika i interese zaposlenih, odluivanje i upravljanje finansijskim sredstvima u poljoprivredi je izuzetno kompleksan zadatak. Specifinost proizilazi pre svega iz injenice da prema veini istraivanja retko koji agrobiznis iskazuje dobitak u prve dve godine poslovanja. Ba ova injenica pokazuje svu ozbiljnost donoenja odluka na svim nivoima odluivanja o upravljanju finansijskim sredstvima. Pri tome treba imati u vidu injenicu da samo donoenje odluka nije jednokratan in, ve proces koji u sebi sadri najmanje tri faze: 1. priprema za donoenje odluke; 2. odluivanje; 3. realizacija odluke.

Priprema za donoenje odluke obuhvata vreme potrebno za uoavanje i analizu problema o kome treba doneti odluku. Pri tome treba imati u vidu da se pod problemom ne definiu samo sporna pitanja u negativnoj konotaciji, ve i analiza mogunosti iskorienja neke anse za bolje poslovanje. Upravo ova analiza mora nam dati odgovore na sva sporna pitanja. Od kvaliteta odgovora zavisi odluka koja upravo i predstavlja odgovore na probleme koji nas oekuju u fazi realizacije odluke.

3

2. Poto je odluivanje proces, u njemu postoje hronoloke celine koje i logiki slede jedna za drugom i u postupku donoenja odluke treba razlikovati sledee faze: 1. 2. 3. 4. 5. nastajanje problema; manifestacija problema; prepoznavanje i definisanje problema, spoznavanje i definisanje ciljeva, pripremanje i donoenje odluka i realizacija donetih odluka i kontrola kvaliteta.1 2.1. Nastajanje problema Idealna bi, za svaki poslovni sistem, bila situacija gde preduzee funkcionie u okviru svojih kratkoronih, srednjoronih i dugoronih razvojnih planova. Ostvarivanje postavljenih ciljeva bilo bi u skladu sa planskim zadacima i preduzee praktino ne bi bilo suoeno sa problemima ni u jednoj sferi svog poslovanja. Meutim, praksa je veoma esto daleko od idealne. Najnoviji primer svetske ekonomske krize kojoj je, prema miljenju mnogih ekonomista, uzrok u finansijskoj sferi privrednog ivota, suoava menadment sa problemima koji nisu bili predvieni planovima preduzea i na koje on mora hitno reagovati i doneti odluke koje e omoguiti sistemu izlazak iz krize uz najmanje mogue gubitke. Ukolika je preduzee svoju razvojnu politiku delom planiralo na bazi kredita, zbog pomenute krize, verovatno e se trokovi realizacije planiranih zadataka razlikovati. Poskupljenje kredita putem vee kamatne stope, stvorie razliku izmeu planiranih i stvarnih trokova to samo po sebi predstavlja problem koji pravilnom odlukom treba reiti.1

prikupljanje i analiza informacija potrebnih za reavanje problema;

. : (2008), , , . 214

4

2.2. Manifestacija problema U zavisnosti od sloenosti sistema kao i od vremena realizacije planskih zadataka, nastajanje i manifestacija problema ne moraju se vremenski poklapati. Ukoliko je sistem sloeniji manifestacija problema e se kasnije javiti, a i vreme realizacije planskih zadataka uticae da vremenski interval izmeu pojavljivanja i manifestacije problema bude dui. To znai da samo uoavanje problema nije automatski i istovremena smetnja u nekom delu sistema. Tek kada problem bude predstavljao konkretnu smetnju moe se govoriti o manifestavciji problema. Ponovo uzimam kao primer aktuelnu ekonomsku krizu koja se, kroz poveanje kamatne stope i samim tim i poveanja trokova, ispoljava od novembra 2008.godine. Moemo konstatovati da bi se u nekom privrednom sistemu i manifestovao ovaj problem, koji nije bio prisutan u trenutku donoenja i verovatno u najveem delu realizacije plana za 2008.godinu, kada su na osnovu niih kamatnih stopa, planirani i nii trokovi realizacije planskih zadataka. 2.3. Prepoznavanje i definisanje problema Ova faza moe se smatrati najznaajnijom u procesu donoenja odluke. Naime, jasno prepoznavanje i tano definisanje naina na koji se problem manifestuje, odnosno precizno razdvajanje uzroka od posledica u mnogome e olakati donoenje odluke. Ljudi su skloni da objektiviziranjem problema izbegnu odgovornost, odnosno da nastajanje odreenih problema dovedu u vezu sa spoljnim faktorima ime se neprecizno definie uzrok pojave. Ovakav pristup ima za posledicu da se problem ne reava tamo gde je nastao ve se reava u nekom drugom pojavnom obliku. To 5

posebno dolazi do izraaja u sistemima za proizvodnju robe za iroku potronju gde se veoma brzo, bilo markentikom kampanjom, bilo poboljanjem proizvoda ili niom cenom, preotme deo trita konkurenciji. U takvim situacijama treba veoma jasno definisati problem i umesto beanja od odgovornosti pronai reenja koja e dovesti do poboljanja poloaja na tritu (snienje trokova, bolja markentika kampanja, bolja svojstva proizvoda i sl.). 2.4. Prepoznavanje i definisanje ciljeva Ova faza u donoenju odluke vezana je za prikupljanje informacija iz prolosti i sadanjosti koje e nam omoguiti da to preciznije definiemo cilj koji elimo ostvariti. Analiza tako dobijenih podataka omoguuje nam da postavljeni cilj ne bude spisak lepih elja ve rezultat to realnijeg predvianja budunosti. 2.5. Prikupljanje informacija o problemu Prikupljanje informacija ne sme biti samo sebi cilj. Po vanosti aurirana i sortirana baza podataka moe biti od koristi donosiocu odluka. Za ostvarivanja na ovaj nain postavljenog cilja potrebno je izvriti klasifikaciju informacija u zavisnosti od kriterijuma koji e se koristiti za sortiranje baze podataka. Ta klasifikacija moe biti uraena u zavisnosti od: - vrste aktivnosti; - informacije za odreivanje stanja ( uputstva i izvetaji); - izvora ( spoljni i unutranji); - korienja ( strategijski, taktiki i operativni); - uestalosti ( redovni i povremeni);

6

- oblika (opisni, cifarski, vizuelni i usmeni).2 Za samo prikupljanje informacija vane su i unutranje komunikacije u sistemu. esto se dogaa da donosilac odluke do korisnih informacija doe i u direktnom razgovoru sa izvriocima na nioj hijerarhijskoj liniji ( npr. od prodavca cipela moete uti zato za odreenim modelom ne postoji oekivana tranja). U samom procesu prikupljanja informacija mogu se javiti odreeni problemi koji se najee manifestuju kao: - aljkavost; - slaba mo rasuivanja; - zaboravnost; - prikrivanje informacija; - dezinformisanje i ostalo.3 2.6. Pripremanje i donoenje odluka Na osnovu prikupljenih informacija pristupa se analizi koja bi trebalo da dovede do moguih reenja problema. Naime, retke su situacije koje za posledicu imaju samo jedno reenje. Sama injenica da je za pripremu odluke neophodno multidisciplinarno znanje, zahteva timski rad, ekipu strunjaka iz razliitih oblasti: ekonomije, agromonije, informatike, statistike i sl. najracionalnijeg reenja.2

Svaki od predloga odluke

mora sadrati detaljnu analizu dobrih i loih strana kako bi se dolo do

: (2008), , , . 216 3 : (2008), , , . 216

7

Iako je danas est sluaj da se do odluke doe intituitivno, na bazi praktinog iskustva, neosporno je da e kvalitetna analiza i izbor izmeu vie ponuenih reenja imati vie uslova da budu optimalniji i racionalniji za privredni sistem. 3. Vrste odluka U zavisnosti od kriterijuma odluke mogu biti: PROGRAMIRANE I NEPROGRAMIRANE Programirane odluke se donose svakodnevno i na osnovu jasno definisane procedure. Naime, kako se u privrednom sistemu svakodnevno obavljaju odreeni poslovi vezani za redovnu proizvodnju i ostale faze privreivanja (ishrana stoke, kontrola kvaliteta, odravanje tekue likvidnosti i sl.) potrebno je, u skladu sa navedenom procedurom doneti, moe se rei, rutinske odluke. Donoenje ovih odluka je najee na operativnom nivou rukovoenja i tiu se uglavnom problema koji se ponavljaju. Neprogramirane odluke se donose u sluajevima nastajanja netipinih problema kada se javnjaju novi zadaci i zahtevi. Za ovakve sluajeve ne postoji unapred propisana procedura ve se odluke donose od sluaja do sluaja. STRATEKE, TAKTIKE I OPERATIVNE ODLUKE Strateke odluke se tiu najbitnijih pitanja vezanih za sistem (razvoj, investicije i sl.) i donosi ih top menadment, najee uz aktivno uee vlasnika ukoliko su ove dve funkcije razdvojene. Taktike odluke se odnose na krai vremenski period i donose se u cilju operacionalizacije stratekih odluka. Najee je 8

donoenje ovih odluka u nadlenosti rukovodilaca na niem nivou od top menadmenta. Operativne odluke donose rukovodioci na najniem nivou i tiu se svakodnevnih obaveza u cilju odravanja funkcionisanja sistema. NUNE I KVAZI ODLUKE Nune odluke moraju biti kvalitetne i brze jer zadiru u pitanja sutinske prirode koja se tiu funkcionisanja sistema. Ove odluke su iznuene jer ih nameu problemi koji se nisu mogli predvideti. Kvazi odluke nemaju sutinski znaaj ve se vezuje za generalni problem. DELEGIRANE I NEDELEGIRANE ODLUKE Delegirana odluka se ne donosi lino od donosioca odluke ve je donosi lice na koje je donosilac odluke preneo ovlaenje da moe odluivati. Nedelegirana odluka se donosi direktno od strane donosioca odluke. INDIVIDUALNE I GRUPNE ODLUKE Individualnu odluku donosi pojedinac dok je grupna odluka u nadlenosti tima ili komisije, koja svoju odluku, najee, donosi glasanjem. ODLUKE PERSONALNOG I MATERIJALNOG KARAKTERA Odlukama personalnog karaktera donosilac odluke odluuje o ljudima a materijalnog karaktera o sredstvima i vrednostima.

4. Usaglaavanje zadataka, nadlenosti, prava i odgovornosti 9

Odluivanje je proces u kome se donose odluke od kojih zavisi, sa jedne strane razvoj i funkcionisanje sistema, a sa druge strane poloaj zaposlenih u njemu. To je ogromna odgovornost za donosioca odluka koju treba veoma ozbiljno shvatiti. Svaka odluka istovremeno predstavlja i odgovornost donosioca odluke za ispravnost donete odluke. Meutim, za realizaciju svake odluke odgovornost ne snosi samo donosilac odluke ve i svaki zaposleni u okviru svojih zadataka, nadlenosti i prava. Zadaci zaposlenih su jasno definisani normativnim aktima privrednog sistema, u kome su jasno precizirani poslovi koje on mora obaviti u okviru svog radnog mesta. Nadlenost predstavlja osobu ili deo sistema kojima su statutom ili nekim drugim normativnim aktom preneta ovlaenja da mogu izvravati odreene zadatke koristei unapred odreene resurse. Pravo predstavlja sve ono to je dozvoljeno raditi na odreenom radnom mestu uz odreene nadlenosti.

10

Zakljuak Na osnovu izloenog jasno se moe konstatovati da tek nakon preciznog definisanja zadatka, nadlenosti i prava moe se traiti kako personalna tako i organizicijska odgovornost. Odgovornost svakog pojedinca na svom radnom mestu doprinosi kvalitetnom izvrenju odluke i perspektivi kako vlasnika tako i zaposlenima u sistemu.

11

Literatura: 1. Dr. Milorad M. Drobac (2008) Menadment u agrobiznisu

12