1.

Pravna i poslovna sposobnost

1.Pravna i poslovna sposobnost fizikih lica

a) Neki problemi koji daju povoda sukobima zakona pri utvrivanju pravne i poslovne sposobnosti fizikih lica

-Pod pravnom sposobnou se podrazumeva svojstvo jednog lica na osnovu kojeg ono moe biti nosilac prava i obaveza. Osim retkih anarhonizama, svuda se smatra da je svaki ovek subjekt prava. U najveem broju zemalja pravna sposobnost nastaje roenjem, ali se negde trae i dodatni uslovi ( da je dete roeno ivo Nem i va, sposobnost za ivot Fra i 24 asa ivota pa). Odreene razlike postoje i po pitanju momenta prestanka pravne sposobnost.

-Pod poslovnom sposobnou podrazumevamo sposobnost jednog lica da svojim radnjama stie prava i obaveze. Ovde su razlike znatno izraenije. Dok gotovo svi pravni sistemi govore o posl. sposobnosti ili nesposobnosti, prostor izmeu ove dve krajnosti je razliito regulisan. Takoe, velika je razlika i u momentu sticanja punoletstva ( 18 gotovo sve evropske zemlje i vei deo SAD, 19 Vajoming, Alabama, Nebraska, 20 Japan i Tajland, 21 - Argentina, Malezija i Misisipi). Povod za razlike daje i razliita emancipacija sticanje pravne sposobnosti pre punoletstva. Razlike postoje i u pogledu shvatanja ograniene poslovne sposobnosti, razlike koje se kreu od duevne bolesti, preko rasipnitva, do udaje. Sve nam ovo ukazuje na znaaj kolizione odluke, odreivanja merodavnog prava u pogledu pravne i poslovne sposobnosti fizikih lica. Istorija nam ukazuje na mnogo sluajeva gde je ishod spora zavisio od toga po ijem pravu e se ceniti sposobnost odreenog lica( Primeri: Sluaj Roberts Mel i ileanka vs. Brazil str. 263 i 264)

b) Dravljanstvo kao pravna ustanova

ba) Pojam dravljanstva-Dravljanstvo predstavlja vezu na osnovu koje se odreuje pripadnost jednog lica jednoj dravi. To je javnopravni status u kome lice dravljanin stie sva prava koja obezbeuje pravni sistem dotine drave. Materija dravljanstva spada u domain reserve svake pojedine drave, to znai da samo drava moe dati dravljanstvo pojedincu i oduzeti mu ga. U sloenim dravama pored saveznog postoji i dravljanstvo republika, kantona, ili drugih jedinica. Postoje 2 osnova metoda sticanja dravljanstva:

1) ius sanguinis preko dravljanstva roditelja. Problemi nastaju kada su roditelji dravljani razliitih drava

2) ius soli po teritoriji roenja (SAD)

bb) Sticanje dravljanstva po Zakonu o dravljanstvu Republike Srbijebba) Osnovni naini sticanja-Sticanje dravljanstva u momentu roenja je osnovni nain sticanja dravljanstva. Osnovni su: sticanje dravljanstva po poreklu, kao i po mestu roenja. ( dopunski uslovi su sadrina Zakona O Dravljanstvu Republike Srbije iz 2004.)

1. Sticanje dravljanstva po poreklu (ius sanguinis) . Po zakonu dete stie dravljanstvo preko porekla roditelja:

a) ako su mu oba roditelja dravljani Srbije

b) ako je jedan roditelj Srbin, a dete je roeno u Srbiji

c) ako je jedan roditelj Srbin, drugi apatrid ili nepoznat, ak i ako je dete roeno u inostranstvu

Dete roeno u inostranstvu, iji je jedan od roditelja Srbin, moe stei dravljanstvo po poreklu i ukoliko do navrene 18. god ivota bude prijavljeno kao srpski dravljanin u dipl-konz predstavnitvu Srbije i podnese zahtev za upis u matinu knjigu roenih. Takoe, ako roditelji to ne urade dete ima pravo na isto 6 godina po sticanju punoletstva

2. Sticanje dravljanstva roenjem na teritoriji RS (ius soli) ZOD iz 2004. uvodi ius soli da dete roeno na teritoriji RS od roditelja apatrdida ne bi ostalo bez dravljanstva.

bbb) Dopunski naini sticanja-Dopunski su: prijem (naturalizacija) i sticanje na bazi meunarodnih ugovora.

Prijem (naturalizacija) po ZOD-u ima 3 oblika: obinu naturalizaciju dostupnu svim strancima, naturalizaciju u specijalnim okolnostima dostupnu srpskim emigrantima i njihovim porodicama i izuzetnu naturalizaciju dostupnu licima od interesa za nau zemlju.

1. Obina naturalizacija omoguava dobijanje dravljanstva svim strancima koji zadovoljavaju uslove: da su punoletni, poslovno sposobni, tri godine neprekidnog prebivalita na teritoriji RS i dozvola za stalno nastanjenje. Uz to mora se odrei i prethodnog dravljanstva. Olakana naturalizacija predviena je samo za brane drugove naih dravljana.

2. Naturalizacija u specijalnim okolnostima

Iseljenici Sve to punoletni i poslovno sposobni iseljenici trebaju da urade je izjava da Srbiju smatraju svojom zemljom. Ovde se dozvoljava bipatridija, iseljenici se ne moraju odrei drugog dravljanstva.

Etniki kriterijum Ovo je rezervisano za pripadnike srpskog naroda ili neke druge etnike zajednice sa teritorije RS, koji nemaju prebivalite na teritoriji RS. Nejasno je samo kako se kriterijum pripadnosti narodu utvruje i kako se utvruje pripadnost drugim narodima i etnikim zajednicama sa teritorije RS.

3. Izuzetna naturalizacija Ovo je naturalizacija uz interes za RS, bio on kulturni, ekonomski, sportski itd.

bbc) Tranzitorne odredbe ZOD-Odnose se na to ko se smatra dravljaninom RS ( dravljanin SRJ koji je na dan proglaenja Ustavne povelje SCG imao i dravljanstvo Srbije kao i lice koje je do poetka primene ZOD steklo dravljanstvo RS) i ta se dogaa sa licima koja su imala dravljanstvo SFRJ i dravljanstvo neke druge republike, a ne Srbije (ona su mogla u periodu od 3 godine nakon stupanja na snagu ZOD, stei srpsko dravljanstvo.

bc) Sticanje dravljanstva po meunarodnim ugovorima

-Pitanje tretmana sticanja dvojnih dravljanstava moe biti predmet meunarodnih ugovora. Time se reavaju problemi promene granica, raspada drava ili se kanalie problematika dvojnog dravljanstva. Naa zemlja je sa BIH zakljuila ugovor o dvojnom dravljanstvu. Tako graani BIH dobijaju srpsko dravljanstvo ako su punoletni, imaju prebivalite na teritoriji RS 3 godine, ali ne moraju biti poslovno sposobni i ne moraju priznati Srbiju za svoju dravu.

c) Dravljanstvo kao taka vezivanja

- Na zakonodavac se opredelio za dravljanstvo kao taku vezivanja i na taj nain emigrante (kojih naa zemlja ima poprilino) povezao za nae pravo. Bar dok ne steknu drugo dravljanstvo.

- Velike probleme stvaraju apatridi ili bipatridi. Do pojave apartida dolazi usled postojanja razliitih naina sticanja dravljanstava. Npr. ako zemlja X usvaja sistem ius sanguinis, a Y ius soli, dete od roditelja drave X roeno na teritoriji drave Y bie apatrid od roenja. Ako je pak lice bipatrid, potrebno je utvrditi efektivno dravljanstvo dravljanstvo kojim se lice zaista slui.

-ZMPP postavlja esplicitna pravila za reavanje problema bipatrida i apatrida. U lanu 11. problem je reen tako to se bipatrid smatra naim dravljaninom ako mu je jedno dravljanstvo srpsko. U lanu 12. koji govori o apatridima lex nationalis se zamenjuje odredbom (drugom takom vezivanja) lex domicilii. Druga supsidijarna taka vezivanja je zakon mesta boravita. Ako pak apatrid nema ni boravite primenjuje se zakon lex fori.

d) Domicil kao pravna ustanova i taka vezivanja

- O pojmu domicila postoje razne kontroverze i rasprave i kod nas i u drugim pravnim sistemima. Sporno je da li moe doi do postojanja multidomicilijarnosti. Kod nas preovladava stav protiv, mada ima i odluka gde su sudovi dozvoljavali vie mesta prebivalita istovremeno. Takoe, postavlja se pitanje moe li postojati lice bez domicila. Saglasnost postoji u tome da postoje 2 momenta:

1) faktiki sastoji se u prisustvu na jednom mestu. Ovaj element ima 3 komponente: mesto stanovanja, protok vremena i odnos lica prema sredini

2) voljni sastoji se u nameri da lice ostane na tom mestu.

Jezdi dodaje i trei elemnt poslovnu sposobnost.

- U naoj teoriji nema saglasnosti kada prestaje domicil. Nae miljenje je da domicil ne prestaje nestankom jendog elementa, pogotovo ako je voljni element taj koji prvi nestaje. Ovo je jo jasnije ako se saglasimo da je voljni moment teko utvrditi.

Domicil stranaca u Srbiji Za razliku od naih dravljana za koje je prebivalite formalnost, stranci moraju ispuniti neke dodatne uslove. Kod nas ovo pitanje ureuje Zakon o kretanju i boravku stranaca i u osnovi je jako restriktivan. Sledi da stranac kome je odobreno nastanjenje na teritoriji RS ima prebivalite u mestu u kome je nastanjen sa namerom da u njemu stalno ivi. Davanje odobrenja za stalno nastanjenje je u nadlenosti MUP-a Srbije koji nastanjenje moe, ali i ne mora odobriti strancu: 1) kome je neko od ue porodice dravljanin SFRJ ili stranac sa stalnim nastanjenjem u SFRJ; 2) koji je brani drug dravljana SFRJ; 3) koji je jugoslovenskog porekla; 4) koji je u SFRJ uloio sredstva radi obavljanja privrednih i drugih delatnosti.Kod nas je, po ZMPP, domicil supsidijarna taka vezivanja.

e) Uobiajeno (redovno) boravite i boravite

- Domicil i uobiajeno boravite imaju zajedniki konstitutivni element boravak na odreenoj teritoriji. On mora biti konstantan, znatnije duine, ali ne i neprekidan. Meutim, domicil mora postojati animus semper vivendi, za uobiajeno boravite ona ne postoji, ali zato postoji navika, regularnost, pravilnost boravka tzv. animus residendi. Uobiajeno boravite je domicil operisan od subjektivnog elementa i vraen pojmu doma, kue.- (obino) Boravite jedno lice ima u mestu gde faktiki boravi. Ovde nedostaje voljni moment, namera lica da tu ostane.

-Boravite, odnosno uobiajeno boravite stranaca u Srbiji Zakon o kretanju i boravku stranaca pod boravkom stranaca podrazumeva privremeni boravak i stalno nastanjenje. Privremeni boravak moe biti razliite duine: 1) do isteka roka vaenja poslovne vize; 2) do 3 meseca za vreme vaenja vize; 3) do 1 godine za strance koji podnesu zahtev radi kolovanja, specijalizacije, zapoljavanja, nauke, itd. Na osnovu zakona stranac u Srbiji moe imati i boravite i uobiajeno boravite.

f) Dilema izmeu dravljanstva i domicila kao take vezivanja

- Pristalice dravljanstva kao take vezivanja istiu da je to veza jaa i manje podlona promenama i da se lake utvruje, dok pristalice domicila istiu da je domicil realnija veza s jednom teritorijom. Ono to je sigurno je da imigracionim dravama vie odgovara domicil, jer im omoguava kontrolu nad statusom doseljenika, dok emigracionim vie odgovara dravljanstvo jer na taj nain zadravaju merodavnost svojih normi nad onim pripadnicima koji ive i rade u nekoj drugoj dravi.

g) Kolizione norme za pravnu i poslovnu sposobnost fizikih lica u naem pozitivnom pravu

- Nae pravo prihvata lex nationalis kao osnovnu taku vezivanja u pogledu pravne i poslovne sposobnosti.

1) Po pitanju pravne sposobnosti dravljanstvo je jedina taka vezivanja. Tekoe se javljaju kada se pita vai li lex nationalis i za komorijente. U situaciji kada ne postoji specijalna koliziona norma za pitanje komorijenta u domaem pravu, smatra se da bi ovo pitanje trebalo reavati po lex nationalis.

2) Kod poslovne sposobnosti naa zemlja je reila ovo pitanje u lanu 14. ZMPP koji kae da je merodavno lex nationalis dopunjeno sa lex loci actus. Treba rei da se sposobnost prema lex loci actus ne prua u porodinim i naslednim odnosima. Kod apatrida e se umesto lex nationalis primeniti prvo supsidijarno reenje lex domicilii, onda boravite i na kraju ako nema ni boravita lex fori.

Lex loci actus dolazi u obzir samo ako re o utrvrivanju poslovne sposobnosti u ugovornim odnosima, a ne ako je re o porodinim i naslednim odnosima.

2.Sposobnost pravnih lica

a) Neki problemi koji daju povoda sukobima zakona

- Pripadnost pravnog lica predstavlja pravnu vezu izmeu jednog pravnog lica i odreene drave. Dok fizika lica imaju pravnu sposobnost zato to su iva, dotle razni oblici udruivanja pravno postoje samo ukoliko im norma neke zemlje dodeli svojstvo pravnih lica. Ovu ulaznicu u pravni svet daje svaka drava ponaosob na osnovu svojih kriterijuma. Danas postoje 2 oblika povezivanja drava sa udruenjem:

1) sistem inkorporacije (osnivanja) ukoliko je drutvo osnovano po domaim propisima, crpi subjektivitet iz domaeg prava

2) sistem stvarnog sedita subjektivitet izvlai iz domaeg prava samo ukoliko lice ima stvarno sedite na domaoj teritoriji

b) Tekoe pri odreivanju pripadnosti pravnih lica

- Danas je esta pojava da se jedna privredna organizacija vezuje za vie drava, najee su to multinacionalne kompanije. Jako je teko odrediti im pripadnitvo. Danas 200 najveih multinacionlanih korporacija ostvaruje preko 28% BNP i samo jedna takva kompanija ima vei BNP od nekih razvijenih zemalja. Teorija i praksa zato nude razna merila za odreivanje pripadnosti:

1) prema dravljanstvu lanova glavnog organa. Ovo je gotovo nemogue, jer su lanovi tih organa esto dravljani razliitih drava

2) prema registraciji (inkorporaciji) pravnog lica. Pravno lice pripada dravi u kojoj je registrovano, t.j. osnovano.

3) prema seditu pravnog lica, odnosno glavnog organa uprave.

4) prema centru aktivnosti pravnog lica. Ovaj pojam nije dovoljno indikativan.

5)prema tome iji dravljani to pravno lice efektivno kontroliu.

c) Stanovite naeg prava

-Nae pravo prihvata dravljanstvo pravnih lica kao taku vezivanja za odreivanje merodvanog prava u pogledu sposobnosti pravnih lica (lan 17. ZMPP). U nekim naim bilateralnim konvencijama postavlja se kao kriterijum da pravno lice pripada dravi po ijem pravu je osnovano. Meutim, to nije jedino merilo koje poznaju nai bilateralni ugovori. U ugovorima sa Maarskom i Poljskom merilo pripadnosti pravnih lica je mesto sedita. Prema lanu 17. ZMPP relevantna su 2 pokazatelja pripadnosti pravnog lica:

1) Pripadnost pravnog lica odreuje se prema pravu drave u kojoj je ono osnovano.

2) Ako pravno lice ima sedite u drugoj dravi, a ne u onoj u kojoj je osnovano i po pravu te druge drave ima njenu pripadnost, smatrae se pravnim licem te drave.

- Iz stava 1 sleda da Srbija prihvata teoriju inkorporacije. Odredba stava 2. meutim uvodi kriterijum stvarnog sedita, ali u onim sluajevima u kojima drava po ijem pravu je dotino lice osnovano nije istovremeno i drava u kojoj se nalazi stvarno sedite tog lica.

Graanski postupak u prisustvu elementa inostranosti

Uvod

- Nai sudovi vode postupak prema proceduralnim normama naeg prava. Izuzeci postoje i odnose se na izvoenje dokaza po zamolnicama stranih sudova i na postupke pred domaim arbitraama. Neka proceduralna pravila, adekvatna u unutranjim stvarima, postaju necelishodna u prisustvu elementa inostranosti i zato je neophodno da se posebna pravila posvete regulisanju procesnih situacija kojima element inostranosti daje posebno obeleje. Prvi krug pitanja koji izuskuje posebnu regulativu je problematika meunarodne nadlenosti.

Izvori prava

-ZMPP je osnovni i opti izvor meunarodnog graanskog procesnog prava (MGPP), te i normi o meunarodnoj nadlenosti. Meutim, osnovna imperativna norma se ne nalazi u ZMPP ve u ZPP (Zakon o parninom postupku) i glasi: Domai sud je nadlean za suenje kad je njegova nadlenost za spor sa meunarodnim elementom izriito odreena zakonom ili meunarodnim ugovorom. Ako u zakonu ili meunarodnom ugovoru nema izriite odredbe o nadlenosti domaeg suda za odreenu vrstu sporova, domai sud je nadlean za suenje u toj vrsti sporova i kad njegova nadlenosti proizilazi iz odredaba zakona o nadlenosti domaeg suda. Norme o nadlenosti mogu se nai i u drugim zakonima (Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi i Zakon o obligacionim odnosima i osnovama svojinskopravnih odnosa u vazdunom saobraaju). Pored ZMPP znaajan izvor MGPP je i Zakon o parninom postupku u kome su za nas znaajne sledee norme: 1) opte interpretativno pravilo o nadlenosti, 2) pravila o mesnoj nadlenosti, 3) pravila o meunarodnopravnoj pomoi, 4) o dokaznoj snazi stranih isprava, 5) o jeziku, 6) o dostavljanju u inostranstvo, 7) o punomoniku za prijem pismena i 8) o punomoniku stranog dravljanina. Pored ZMPP i ZPP, dalji izvori meunarodno procesnog prava su i Zakon o izvrnom postupku, Zakon o arbitrai i brojne konvencije i ugovori koje je potpisala naa drava.

Meunarodna nadlenost

1. Pojam i znaaj meunarodne nadlenosti

a) Nadlenost i sukobi nadlenosti

- Pod nadlenou, u nauci graansko procesnog prava, podrazumeva se krug poslova jednog suda, koja se prema strankama ispoljava kao dunost suda da raspravlja po tubi. Nadlenost moe biti stvarna, mesna, a nadlenost se moe shvatiti i funkcionalno. Za nas je najznaajnija meunarodna nadlenost. U praksi dolazi do sukoba nadlenosti i on moe biti negativan ukoliko nijedan od sudova smatra da nije nadlean da sudi po odreenom zahtevu i pozitivan ukoliko 2 ili vie sudova smatraju da su nadleni. Do pozitivnog sukoba u unutranjem poretku ne dolazi zbog pravila o litispendenciji gde se iskljuuje mogunost voenja 2 parnice o istom sporu izmeu istih stranaka.

- Da bi se reilo pitanje sud koje zemlje je nadlean za raspravlja po tubi koja poiva na injeninom stanju vezanom za inostranstvo, svaka zemlja donosi svoja pravila o tzv. meunarodnoj nadlenosti. Ponekad se donose dvostrani ili viestrani ugovori izmeu zemalja. Postoji u sluaju negativnog sukoba mogunost vakuuma nadlenosti i na taj nain izbegavanja pravde i zbog toga drave donose pravila o nadlenosti za sluaj nude.

b) Pojam meunarodne nadlenosti

-Svaka drava ima pravila o meunarodnoj nadlenosti i pri postavljanju ovih pravila morala bi da vodi rauna o svojim interesima, o obzirima meunarodne saradnje pravnih sistema, interesima stranaka (u sporu ne politikih :) ) i interesu za efikasno voenje postupaka.

- U jednom sporu sa elementom inostranosti moemo se obratiti samo pravosuu one drave ije norme predviaju nadlenost za taj sluaj. Mogue je i to da zakonodavstva vie drava dozvoljavaju nadlenost svog pravosua u istom sluaju tada postoji konkurentna nadlenost. Mogu je i vakuum nadlenosti (ve opisan). U svakom sluaju, prilikom ocene svoje meunarodne, mesne i stvarne nadlenosti svaki sud polazi od propisa svoje zemlje, primenjuje sopstveno pravo (lex fori).

c) Znaaj meunarodne nadlenosti

- Od meunarodne sudske nadlenosti moe da zavisi ishod spora, jer sudovi svakog pravosua polaze od sopstvenog MPP. Na ishod spora moe da utie i to to svaki sud primenjuje svoje proceduralne norme, a od pravila o izvoenju i oceni dokaza, moe takoe zavisiti ishod spora. Sasvim je mogue da se dobije jedan spor, koji bi se u drugoj zemlji izgubio.

- Zbog razliitog znaaja meunarodne nadlenosti u odnosu na druge, pogotovo mesnu, razliita su i pravila koja reguliu dunost suda da pazi na svoju nadlenost. Sud na svoju nadlenost pazi po slubenoj dunosti u toku celog postupka, dok se kod mesne nadlenosti vodi rauna samo o prigovoru stranke i samo do odreene faze postupka. Ne moe se proglasiti nenadlenim posle zakljuenja pripremnog roita mesno nenadlean sud, kao i stvarno nenadlean okruni sud koji je prisvojio predmet koji spada u stvarnu nadlenost optinskog suda.

d) Meunarodna i mesna nadlenost sudova

- Izmeu meunarodne i mesne nadlenosti postoje odreene slinosti, ali upravo u tim slinostima se kriju opasnosti da se ne razlikuju u pitanjima gde je to potrebno. Obavezno proitati primer na strani 495 pouan je :).

- Osnovna razlika izmeu njih je u tome to pravila o meunarodnoj nadlenosti vre razgranienja kompeticija pravosua drava, a pravila o mesnoj nadlenosti odreuju koji e stvarno nadlean sud biti teritorijalno nadlean unutar iste drave. Njihova pravila su veoma esto identina. Npr. osnovno i najoptije merilo za odreivanje nadlenosti i kod mesne i kod meunarodne nadlenosti je PREBIVALITE tuenika. U mnogim dravama pravila o mesnoj nadlenosti koriste se i u funkciji normi o meunarodnoj nadlenosti. Primer: Nemaki Vrhovni sud propisi nemakog graanskog postupka o mesnoj nadlenosti istovremeno predstavljaju i pravila o meunarodnoj nadlenosti.

- Kod nas je ovakva situacija postojala do donoenja ZMPP i njegovim donoenjem ukinute su odredbe o meunarodnoj nadlenosti ZPP, ali nije ukinut lan 27.. On govori o mogunosti da se norme o mesnoj nadlenosti primenjuju u funkciji normi o meunarodnoj nadlenosti.

e) Kriterijumi zasnivanja meunarodne nadlenosti

- Za razliku od kolizionih normi, koje mogu biti jednostrane ili viestrane, norme o meunarodnoj nadlenosti uvek su jednostrane. Nae norme o me. nadlenosti odgovaraju samo na pitanje da li je nadlean domai sud. Ako je odgovor negativanm one ne ukazuju na to iji je sud nadlean. Naelno, drave su potpuno suverene pri odreivanju granica me. nadlenosti svojih organa. Nekada se smatralo da je sasvim dovoljan razlog zasnivanja nadlenosti to to se tueni, ili njegova imovina, nalazi na teritoriji drave. Holms sila je osnov nadlenosti. I danas imamo odblesak ovakvih shvatanja jer je nemaki sud nadlean ako tueni ima ma kakvu imovinu na nemakoj teritoriji, bez obzira na bezznaajnost imovine. Danas je uglavnom osnov nadlenosti REDOVNO BORAVITE tuenog, ali on takoe ima poreklo u teoriji sile i prisustvu tuenog na odreenoj teritoriji.

- Drugi obzir koji jedna norma mora da zadovolji je da bude pravina. Obziri pravinosti sugeriu da pri odreivanju osnova nadlenosti kriterijum treba postaviti tako da nije dovoljna bilo kakva veza, ve ona koja je dovoljnog inteziteta da poslui kao osnov zasnivanja nadlenosti.

- Zadatak je zakonodavca da nadlenost svojih organa u pojedinim kategorija pravnih pitanja poveri na osnovu vezanosti odreenih odluujuih injenica za forum. Najee korieni kriterijumi za zasnivanje nadlenosti su prebivalite (forum domicilii) i boravite. Dravljanstvo predstavlja redak kriterijum, a religijska pripadnost je jo rea. Dalje, kao osnov nadlenosti javljaju se mesto nalaenja pokretne ili nepokretne imovine, mesto zakljuenja pravnog posla, mesto izvrenja pravnog posla i mesto delikta. Ono to treba imati u vidu je da nijedan od navedenih kriterijuma nije sam po sebi dobar ili lo i da svaki od njih moe posluiti za postavljanje manje ili vie odgovarajue odredbe o nadlenosti.

2. Pravila o meunarodnoj nadlenosti sudova

-Klasifikacija meunarodne nadlenosti:

1) direktna i indirektna mn

2) iskljuiva i konkurentna mn3) opta i posebna mn4) zakonski i sporazumno odreena mna) Direktna i indirektna meunarodna nadlenost

- Kriterijum za podelu me. nadlenosti na direktnu i indirektnu je procesni momenat u kome se ocenjuje nadlenost i svrha ocene nadlenosti.

- Primenom pravila o direktnoj me. nadlenosti reava se, u momentu zasnivanja nadlenosti za odluivanje, da li je jedno pravosue uopte nadleno, dok primenom pravila o indirektnoj nadlenosti dolazi u obzir u jednom znatno docnijem momentu, nakon donoenja pravosnane odluke, kada se postavlja pitanje dejstva odluke u nekoj drugoj dravi. Tada e se primeniti norme o indirektnoj nadlenosti te druge drave u kojoj se trai priznanje sudske odluke da bi se utvrdilo da li je pravosue koje je donelo odluku bilo nadleno.

b) Iskljuiva i konkurentna meunarodna nadlenost

- Iskljuiva nadlenost pravosua jedne drave iskljuuje nadlenost sudova drugih drava. Drugo, u stvarima koje su iskljuivo rezervisane za domae pravosue ne bi mogle ni stranke da ugovore nadlenost sudova neke strane drave. Tree, u sluajevima gde postoji iskljuiva nadlenost domaeg suda odbie se i prigovor meunarodne litispendencije. I etvrto, u postupcima u kojima je na sud iskljuivo nadlean vrlo esto je merodavno srpsko pravo.

- Iskljuiva nadlenost je retkost, dok je konkurentna nadlenost znatno ea pojava. Ona znai da postoji osnova za nadlenost domaeg pravosua, ali time ne iskljuujemo nadlenost drugog pravosua. Konkurentna nadlenost vodi pojavi forum shopping-a, odnosno stvara podsticaj za tuioca da, meu konkurentnim forumima, izabere onaj ija mu procesna i koliziona norma najvie odgovaraju.

- U ZMPP iskljuiva nadlenost predviena je u sledeim sluajevima:

1) stvarnopravnim sporovima sa nekretninama

2) branim sporovima3) u sporovima radi utvrivanja i osporavanja oinstva ili materinstva4) u postupcima za raspravljanje nepokretne zaostavtine5) u sporovima o uvanju, podizanju i vaspitanju deteta6) u postupku radi davanja dozvole maloletniku da stupi u brak7) u postupku za proglaenje umrlim srpskog graaninaPored ovih normi, ZMPP sadri 2 pravila o iskljuivoj nadlenosti drugih srpskih organa: a) u postupku u kojem se odluuje o usvojenju ili prestanku usvojenja lica koje je dravljin Srbije i u njoj ima i prebivalite

b) u postupku u vezi sa starateljstvom nad srpskim dravljaninom

-Zakljuak: Pravila u iskljuivoj nadlenosti postoje u 2 oblasti: u domenu porodinog prava i domenu sporova o nekretninama, a ak i u tim sluajevima veza su stroge pretpostavke.

ba) Relativna iskljuiva meunarodna nadlenost

- Ovde se radi o pravilima za koje nije sigurno da li su u iskljuivoj nadlenosti drave. Primer lan 17. Zakona o stranim ulaganjima sporove koji proistiu iz stranih ulaganja moe da reava samo domai sud ali se stranke mogu dogovoriti da spor reavaju pred domaom ili stranom arbitraom. Ovo je reenje sui generis.

c) Opta (sa retorzionom) i posebna meunarodna nadlenost

- Opta meunarodna nadlenost je nadlenost jednog pravosua za sve vrste sporova i drugih postupaka. Najei osnov za zasnivanje opte nadlenosti je prebivalite. Meutim, anglesaksonski sudovi mogu nadlenost zasnovati na tome to je tuba tuenom uruena na teritoriji suda, a sudovi u SAD i nad tuenim koji ima sistematske i trajne kontakte sa forumom

- O posebnoj nadlenosti govorimo kada se nad tuenim nadlenost nekog pravosua zasniva za raspravljanje jedne posebne kategorije sporova. Dakle, ako je osnov nadlenosti imovina, ona to treba da bude samo u pogledu tubenih zahteva koji se tiu te imovine, ili do visine njenog iznosa. Meutim, drave ponekad propisuju i odredbe o nadlenosti koje su prekomerne, t.j. gde se posebna nadlenost zasniva na nesrazmernom odnosu. Primeri: Nemaka vezuje se za imovinu. Npr. ako smo zaboravili kiobran na ter. te drave, moe nas tuiti kinesko preduzee za novac koji im dugujemo

ca) Opta me. sudska nadlenost i retozirna nadlenost

- Oslonac za me. sudsku nadlenost je veza sa tuenim, ostvarena preko njegovog prabivalita (za pravna lica sedita), a ponekad i boravita.

1) Prebivalite tuenog bie uvek dovoljna osnova za nadlenost srpskog suda. Ako u parnici ima vie tuenih koji imaju svojstvo materijalnih suparniara, dovoljno je da samo jedno lice ima prebivalite u sudnici da bi se uspostavila nadlenost za sve. Kad je re o pravnim licima, umesto prebivalita koje ona nemaju, relevantno je njihovo sedite (najee mesto gde se nalaze glavni organi upravljanja). U vanparninom postupku gde nema tuenog, relevantno je prebivalite onog lica ija je uloga blia ulozi tuenog a to je lice prema kome je podnet zahtev.

2) Kada je re o fizikim licima, pored prebivalita, esto se kao baza za optu nadlenost javlja i boravite tuenog. Nae pravo prihvata boravite fizikog lica kao alternativnu osnovu za nadlenost. Boravite moe predstavljati osnovu za optu me. sudsku nadlenost u 2 sluaja: 1. ako tueni nema prebivalite ( onda je vagabund nije Goran Karan :) ) 2. ako tueni ima negde drugde prebivalite, ali je tada potrebno da postoji i neka druga veza izmeu spora i domae teritorije.

-Retorziona nadlenost Istorijski, ona je nastala kao reakcija na francuski Code civile ( lan 14.), prema kome se nadlenost zasniva na tome da je tuilac domai dravljanin. Cilj je bio da se Francuzima omogui da kod kue ostvare prava koja bi im negde drugde mogla biti uskraena.

- U naem ZMPP retorziona nadlenost sadrana je u lanu 48.. Za nadlenost domaeg suda u sporu protiv stanaca dovoljno je da, po pravu strane drave iji je tueni dravljanin, protiv dravljanina Srbije postoji nadlenost njenog suda po kriterijumima nepoznatim naem pravu. Naziva se i reciprona nadlenost. (ako ovo shvatite super)

cb) Posebna meunarodna sudska nadlenost

- Kao primer za objanjnje posebne nadlenosti e nam posluiti pravila ZMPP o posebnoj me. nadlenosti u branim sporovima. Srpski sud e biti nadlean u branom sporu, iako nisu ispunjene pretpostavke za optu me. nadlenost:

1) ako oba brana druga imaju nae dravljanstvo

2) tuilac na dravljanin i ima prebivalite kod nas

3) bez obzira na dravljanstvo, ako su poslednje prebivalite imali u Srbiji

Takoe, dobar primer je norma koja predvia da e nai sudovi biti nadleni u sporovima o vanugovornoj odgovornosti za tetu, ako je teta nastala na teritoriji Srbije. I lan 54. ZMPP na sud je nadlean u sporovima o imovinskopravnim zahtevima, ako se na domaoj teritoriji nalazi imovina tuenika ili pak predmet koji se tubom trai.

d) Zakonski i sporazumno odreena me. nadlenost

- Sporazumno odreena mn nije nezavisna od zakona, jer je sporazum i meunarodno nadlenom sudu punovaan samo u granicama koje odreuju zakonske norme.

- Prorogacija nadlenosti je sporazum stranaka kojim one odreuju sud neke drave koji e odluivati o nekoj njihovoj pravnoj stvari sve se zasniva na autonomiji volje. Sporazum o nadlenosti srpskog suda bie valjan ako je makar jedna stranka dravaljanin Srbije, odnosno pravno lice sa seditem u Srbiji ako nije stvar koja se tie branih, porodinih i statusnih odnosa. Sporazum o nadlenosti moe biti uinjen izriito ili preutno i moe biti zakljuen pre, ili posle nastanka spora. Dokazivanje postojanja sporazuma vri se samim pismenom, ali i drugim pismenima koji ukazuju na postojanje datog sporazuma. Generalna prorogaciona klauzula, kojom se svi budui sporovi koji mogu nastati iz poslovnih odnosa stavljaju u nadlenost suda odreene drave, nije doputena. Prorogacioni sporazum ne deli sudbinu glavnog ugovora i samostalni je pravni posao.

e) Forum non conveniens

- Forum shopping predstavlja racionalan podsticaj za tuioca i logino je da tuilac bira onu jurisdikciju ija mu procesna i koliziona norma pruaju najvie izgleda za uspeh. to je vie elektivnih osnova onadlenosti i to su ire postavljeni kriterijumi opte nadlenosti, to i tuiocu stoji vie mogunosti na raspolaganju. Primer (strana 509 sukob Indija vs. Union Carbide). Doktrina forum non conviens znai u prevodu neprikladan forum i osim u Engleskoj, evropski pravni sistemi je ne poznaju.

3. Nekoliko primera normi o meunarodnoj nadlenosti srpskog prava

- Norme ZMPP koje predviaju osnove zasnivanja nadlenosti naih sudova za pojedina pravna pitanja:

- Stvarnopravni odnosi Za revidinkaciju i druge svojinske tube, kao i za tube povodom smetanja poseda na nepokretnostima koje se nalaze u Srbiji, nadlenost srpskih sudova je iskljuiva. S druge strane, u sporovima zbog smetanja poseda na pokretnostima nadlenost srpskog suda je konkurentna (elektivna).

- Branoimovinski odnosi Ukoliko se sporna imovina branih drugova nalazi u Srbiji i sastoji od nepokretnosti nadlenost domaeg suda je iskljuiva, dok je kod pokretnosti konkurentna.

- Sporovi o zakonskom izdravanju dece- Ovde je nadlenost konkurentna i postoji po optem forumu, ali i u jo nekoliko situacija: kada tubu podnosi dete koje ima prebivalite u Srbiji i kada tuilac i tueni imaju srpsko dravljanstvo.

- Rasprava zaostavtine Vanparnini postupak u kome se raspravlja zaostavtina vodie se iskljuivo u Srbiji ukoliko se zaostavtina sastavljena od nepokretnosti nalazi u Srbiji. Ukoliko se pak nalazi u inostranstvu, na sud moe raspravljati i o njoj ukoliko se strani sud smatra nenadlenim. Za pokretne stvari postoji konkurentna nadlenost, ako je pokojnik (de cuius) bio Srbin - nadlenost postoji za imovinu u Srbiji, a za imovinu u inostranstvu ukoliko se strani sud proglasi nenadlenim.

- Delikti Za sporove iz delikata nadlenost srpskog pravosua je konkurentna i moe se bazirati na domicilu tuenog, ili je prorogatio tacita, ili se bazira na mestu nastanka tete.

- Ugovorni odnosi Sporovi iz ugovora su najee sporovi koji spadaju u prorogiranu nadlenost, jer je kod njih dozvoljeno ugovaranje nadlenosti. Ako pak sporazuma o nadlenosti nema, onda sporovi iz ugovornih odnosa spadaju u tipine konkurentne sporove.

4. Reavanje pozitivnog sukoba meunarodne nadlenosti meunarodna litispendencija

- U situacijama u kojima postoji stvarna mogunost da se parnica povede u vie drava mogue je da strane u sporu preferiraju razliite forume. Kao rezultat ovakvih razliitih preferenci i forum shopping-a, esto se deava da se postupak efektivno vodi u vie drava.

- Na podruju istog pravosua im je jedan sud doneo pravosnanu odluku, ona je res iudicata na podruju celog pravosua. Logino je prema tome, da sud A ne postupi u jednoj stvari u kojoj sud B ve vodi ranije zapoeti postupak. Na meunarodnom planu pokrenuta parnica u inostranstvu nije bezuslovno punovana sudska odluka in statu nascendi, na domaoj teritoriji. U teoriji se javlja miljenje da bi domai sud trebao da obustavi postupak tek ako utvrdi da bi se mogla priznati odluka koja e se doneti u postupku koji je u toku u inostranstvu (maarsko pravo). Ovo reenje moe biti teko sprovodivo u praksi.

- Kod nas ZMPP je stao na stanovite da ranije pokrenuta parnica u inostranstvu ima neke procesne efekte prekid postupka. Zakon ne pricizira kada i pod kojim uslovima e se postupak nastaviti. Smisao je da se saeka strana odluka, proceni i onda odlui ta dalje. Ovakav prekid postupka ne sledi ex offo i bezuslovno. On sledi tek po predlogu stranke, najee tuenog. Dalje, da bi sud prihvatio prigovor meunarodne litispendencije 3 uslova kojih nema kod internih litispendencija:

1) da je prvo pokrenut postupak pred stranim sudom

2) da je spor gde ne postoji iskljuiva nadlenost srpskih sudova

3) da izmeu Srbije i strane zemlje (koja sudi) postoji uzajamnost

1. Pada u oi to to ZPP i ZMPP za razliite momente vezuju internu, odnosno meunarodnu litispendenciju: ZPP momenat dostavljanja tube tuenom, ZMPP za momenat dostavljanja tube sudu

2. Iskljuiva meunarodna nadlenost je smetnja za priznanje i izvrenje stranih odluka , pa je stoga smetnja i za usvajanje prigovora me. litipendencije

3. Uslov uzajamnosti treba smatrati ispunjenim ukoliko se i u zemlji u kojoj je postupak ve u toku prekida postupak ako bi u istoj stvari postojala ranije zapoeta parnica u Srbiji. Takoe uslov je i da se u toj zemlji priznaju i izvravaju odluke donesene u Srbiji.

5. Pravila o meunarodnoj nadlenosti Regulative Brisel I (44 / 2001)

a) Istorija evropskog sudskog prostora

- Na osnovu lana 220. Rimskog ugovora o osnivanju EEZ sklopljena je Briselska konvencija o nadlenosti i izvravanju sudskih odluka u graanskim i trgovakim stvarima koja je stupila na snagu 1973.. Ta nadlenost se proitila i na zemlje EFTA-e potpisivanjem Lugano konvencije 1988. Briselska konvencija je predstavljala dvostruku koncenciju to znai da se bavila i liberalizacijom reima priznanja odluka i distribucijom nadlenosti meu sudovima drava potpisnica. Danas je ova konvencija zamenjena Brisel I Regulativom neakon to je EU stekla kompetenciju da pitanja graanskog procesnog prava sa elementom inostranosti regulie direktno. Stara konvencija je na snazi samo izmeu Danske i drugih zemalja potpisnica.

b) Osnovne ideje Brisel I Regulative

- Prva ideja bila je olakanje, liberalizacija, prometa odluka sudova zemalja lanica EU na teritoriji EU u graanskoj i trgovakoj materiji. Glavni problem je nemogunost kontrole naina na koji strana pravosua zasnivaju svoju me. nadlenost.

- Druga ideja reava navedeni problem uvoenjem dvostruke konvencije na taj nain to se Briselskom Reg. direktno raspodeljuju nadlenosti sudovima zemalja lanica EU.

- Trea ideja je jaanje pravne zatite lica domiciliranih u EU. Blagodeti jurisdikcionog reima BR koriste samo oni koji su domicilirani u EU.

c) Pravila o nadlenosti

- BR daje belu listu odobrenih osnova nadlenosti i jedino se one mogu koristiti kada se tui neko ko ivi u EU. Navodi se ak i crna lista kriterijuma kojima se tuioci mogu koristiti, ali samo onda kada tueni nema domicil u EU.

- Opti forum i posebna nadlenost tueni koji je domiciliran u nekoj od zemalja EU treba da bude tuen u zemlji u kojoj ima domicil. On moe biti tuen i van te zemlje, ali samo pod tano utvrenim osnovima posebne nadlenosti. Kriterijumi za zasnivanje posebne nadlenosti:

a) u sporovima o ugovornih obaveza

b) prilikom prodaje robe (ogromna glupost mislim da ovo ne treba da se ui)

- U sporovima iz izdravanja nadlean e biti sud prebivalita ili uobiajenog boravita poverioca izdravanja.

- Zatita slabije strane Rimska konvencija titi ih preko odgovarajuih kolizionih normi. Brisel I Regulativa identifikuje kao slabiju stranu: potroae, zaposlene, osiguranike i korisnike polise osiguranja. Jaa strana ne moe koristiti posebne osnove nadlenosti, ve je mora tuiti u njenom optem forumu. Dok, slabija strana moe jau tuiti i u zemlji sopstvenog domicila.

- Iskljuiva me. nadlenost imae sudovi:

1) u postupku povodom stvarnih prava na nepokretnosti nadlean je forum rei sitae

2) u postupcima koji se odnose na punovanost konstituisanja, nitavost ili prestanak postojanja pravnih lica lex fori

3) u postupku koji se tie registracije ili punovanosti raznih oblika industrijske svojine sud zemlje registracije

4) u postupku povodom upisa u javne knjige forum zemlje u kojoj se knjiga vodi

5) u postupcima koji se tiu izvrenja presude sud zemlje izvrenja

-Prorogacija nadlenosti BR predvia da se prorogacioni sporazum mora odnositi na sporove iz odreenog odnosa. Generalna prorogaciona klauzula je zabranjena. Forma moe bit: pismena i usmena a pismeno potvrena. Ako je barem jedna od strana u prorogacionom sporazumu domicilirana u EU, efekat je da sud automatski postaje nadlean. Ako su obe domicilirane u EU punovanost takvog spora nee se ceniti po domicilu, ve po lex fori prorogati.

c) Litispendencija i povezani zahtevi po Brisel I Regulativi

- Pojam litispendencije po BR odgovara shvatanju u naem pravu re je o paralelnim postupcima koji teku o istoj stvari izmeu istih stranaka. Prednost ima sud pred kojim je ranije odpoeo postupak. Ukoliko prvi sud jo nije odluio o svojoj nadlenosti, sudovi pred kojima je postupak kasnije poeo e prekinuti postupak i saekati da sud odlui da li je nadlean, ili nije.

. . . 30 . 10 . . . . .

. . () . ( ). , . .

. . . . . , .

( ) - - . ( ). . ( ) . , ., , . . .

( ,, , ), . . - . . :

,

, . : () . ( ) () .

. " ", " " ," " " "," ". , . . . . , . ( , ) . .

: . . . , , , , , , , . . . , .

.

. ( ) . . . . . ( , ). . ., lex loci delicti commissi ., . . . ..

.

( ). . , : , , , , . ., . . .

.

. .

. , , .

.

.

. ( ). ..

.

., .

. , .

. . . . (,,,). . .

. . . . . . . ( ).

. .

: . . . (). () . , , . . " ". .

. . . ( ). .

. ""

" " . "" . . ( ,,,). lex fori. " ". , , . ..

- ., . . -. . . .

- . ( , , ) . .

"". iura novit curia( ) . . : , , . . .13 . 1. , 2. , 3. , , ( ), . ( )

. , . , ?

.

1. - 100 20.000 . , , - . , . , .

2. 5.000.000 . 25.000.000 . 5.000.000 73 . . , .

.

. "". , . . "" , .

. . . . . . . ..

1. 2. .

1. " ". . , , . , . . . ( .31 30 ).

( ) . . . , ().

. lex fori ( ). (). . . lex fori . , . lex fori . lex fori .

. lex causae

lex fori lex causae .( ). . "lex causae" ." " . .

.

. . .

.

. ..

lege fori . .9 . .9 . lex causae. lex fori .

(,)

1.

, , . .

, . . . , . . . . .

.

.

. : , .

. lex fori lex causae

. : . .

: . lex fori.

. .

.lex causae. .

lex fori ( ) . .GLAVA V UZVRAANJE I UPUIVANJE NA DALJE PRAVO, PREUPUIVANJE RENVOI

Pojava uzvraanja i preupuivanja vezuje se, po pravilu za odluke Kasacionog suda Francuske u sporu oko zaostavtine Forgo. Meutim ovakvi sluajevi su zabeleeni i u XVII veku u francuskoj (str 136). U doktrini postoje primeri iz engleske prakse XIX veka Collier v.Rivaz i nemake prakse. Proitati za blie razumevanje sutine primer na str 136.

Neke pojmovne i terminoloke napomene Ukoliko stanemo na stanovite supstancijalnog upuuvanja, polazno koliziono pravo(pravo zemlje suda) e nas direktno uputiti na supstancijalno pravo odreene zemlje koje e meritorno reiti sluaj. Logika razmiljanja je da u lancu A-B, gde je A polazno koliziono pravo(koliz.pravo zemlje suda), a B merodavno supstancijalno pravo idemo logikim postupkom od A ka B i tu se cela pria zavrava. Ali, ukoliko stanemo na stanovite kolizionog upuivanja imamo 3 logike situacije:

1. Polazno pravo A upuuje, kao na merodavno, na celokupno pravo zemlje B. Kolizione norme te zemlje B smatraju svoje pravo supstancijalnim i merodavnim pa lanac izgleda A-B-B;

2. Kao u sluaju Forgo imamo uzvraanje. Kolizione norme zemlje A uputile su na pravo zemlje B u ijim je kolizionim normama merodavno pravo zemlje A, pa lanac izgleda A-B-A;

3. Pri drugaijem rasporedu injenica pravo zemlje B upuuje na neko tree pravo kao merodavno pa lanac izgleda A-B-C preupuivanje., upuivanje na dalje pravo.

Ove operacije su misaonog karaktera u glavi sudije pri odreivanju merodavnog prava.

Pretpostavke za uzvraanje i upuivanje na dalje pravo Postoje tri osnovne pretpostavke da bi u jednom sluaju dolo do renvoi(ranvoa se ita): naelno-teorijska, ona koja se vezuje za konkretne kolizione norme ija primena dolazi u obzir i trea koja se tie injeninog stanja.

1. Naelno-teorijska moramo prihvatiti koncepciju gde kolizione norme upuuju na jedno pravo u celini, a ne samo na materijalne norme tog prava;

2. U konkretnom sluaju kolizione norme drave suda i kolizione norme drave na ije pravo polazne kolizione norme upuuju budu razliite. Moraju te dve razliite norme usvajati razliite poveznice;

3. Moramo imati takav raspored injenica koji omoguuje da se razliita merila prihvaena u dve ili vie kolizionih normi u datom sluaju vezuju za razliite drave.

Razlozi za i protiv ranvoa Argumenti u prilog ranvoa: (primer sa 139 str) Ako se nemaki sudija uopte poziva na strano pravo, treba da ga primeni u celini, a ne samo njegove materijalne norme. Princip primene onako kako bi ga primenio strani sud kao da smo sudija strane drave. Njime se izlazi u susret razumnim oekivanjima stranaka da se izbegava primena prava koje ima slabe veze sa sluajem, i takoe, nije logino primeniti strano pravo protivno volji dotine strane drave. Prua se bolja koordinacija sistema upotpunjavanje domaih kolizionih normi sa stranim. Navode se i praktini razlozi dolazi do primene domaeg materijalnog prava koje sud bolje poznaje + oivljava se time princip to stay at home kojim se podie kvalitet suenja.

Argumenti protiv ranvoa osnovni teorijski argument polazi od pretpostavke da su kolizione norme jednog suda pozvane da odrede da li e se u jednom sporu primeniti domae ili strano pravo, i koje strano pravo zato bi sudija trebalo da da preimustvo kolizionom pravilu stranog zakonodavca, umesto da prihvati reenje sukoba zakona koje daje sopstveni zakonodavac (ovakav stav ponekad vrea naelo meunarodno-privatnopravne pravinosti). Mnogi kau da dovodi do zaaranog kruga koji bi jedino bio okonan kad bi pravo na koje se preupuuje (uzvraanje je izvor svih nevolja ovog sveta) predvideo domae supstancijalne norme kao merodavne. Praktina tekoa jeste sama primena stranog kolizionog prava koje domaeg sudiju baca na muke. Praktini problemi jesu i primena stranih kolizionih normi pri zakljuenju braka matiar nije dovoljno vet da ovo izvede. Negde se navodi i razlog protivrenosti u autonomiji volje kontradiktorno je da zakonodavac dopusti da stranke same izaberu merodavna pravila, a da istovremeno stvarni izbor pravila prepusti kolizionim normama sporazumno odreenog prava. Ranvoa takoe nije imanentan ugovornim i deliktnim odnosima supstancijalno upuivanje je mnogo adekvatnije zbog predvidivosti i pravne sigurnosti.

Nain primene ustanove ranvoa Da bi se izbegao zaarani krug radimo sledee pravnotehnike operacije: Foreign court theory i ranvoa u jednom koraku.

1. Delimini ili one step rule renvoi kontinentalni renvoi- primena supstancijalnih normi zemlje na koje je uputila prvoupuena zemlja. Ako sud smatra da pravo strane drave, na koje ukazuje poveznica, treba reiti sluaj onda treba da se prihvati reenje koje daju kolizione norme te strane zemlje. Izbor te druge drave je konaan.

2. Foreign court theory je i double renvoi pingpong doktrina engleskog prava, sudim kao to bi sudio sud zemlje na koju upuuju moje kolizione norme, slua se ne samo strana koliziona norma ve i stav stranog prava o ranvoa. (str.144 za primjer).

Ranvoa u naem mpp Do donoenja ZMPP bilo je reavano u lanu 94 Zakona o menici u pogledu menine sposobnosti, ova norma je i dalje na snazi, i u Zakonu o nasleivanju iz 1955. lanovi 155. i 158. Generalno gledano, da sada ja ne tupim neto, profesorka je rekla da je kod nas usvojen one step rule sa mogunou foreign court theory. U knjizi imaju tri teorijska stava ex-jugoslavije to mislim da nije bitno za ovu priu. lan 6. ZMPP Ako primenjujemo pravo strane drave uzimamo mu u obzir norme o odreivanju merodavnog prava. A ako se uzvraa u odluivanju na nae pravo onda primenjujemo nae pravo, ne uzimajui u obzir pravila o odreivanju merodavnog prava. ZMPP je dao iroko polje delovanja ustanovi renvoa. Ako drugi zakoni sem ZMPP reguliu privatnopravne odnose i njihove kolizione norme ukazuju na strano pravo ne primenjuje se lan 6. stav 1. Mada u lanu 5 postoji formulacija sa pretenzijom primene norme van oblasti pokrivanja ZMPP. Govori o otklanjanju, zbog fraus legisa, stranog prava koje bi bilo merodavno po odredbama ovog ili drugog saveznog zakona. U praksi se suava renvoa zato to je nelogino da ga primenjujemo na sluajeve gde je merodavno pravo utvreno autonomijom volje sporazumom stranaka. Nelogino ga je primeniti ni kad se merodavno pravo utvruje po prinicpu najblie veze. Mora se iskljuiti renvoa iz sfere ugovornog prava sa elementom inostranosti.

Naini primene renvoa u naem pravu 1. nain je vrsto oslanjanje na one step rule; 2. ako doe do uzvraanja, tu se prihvata i primenjuje domae pravo. Ali to ne daje reenje za sluaj A-B-C-B. Pri reavanju ovog problema uzima se u obzir reenje lana 9. o kvalifikaciji gde se primenjuje foreign court theory.

GLAVA VI - JAVNI POREDAK

Stvari koje je navela na predavanjima:

Sadrinu javnog poretka opredeljuje sud. Sadri rastegljive kauuk norme. Funkcije javnog poretka:

1. pozitivna - sastoji se u normama neposredne primene;2. negativna on slui kao tit od primene normi stranog prava koje bi povredile najvia naela naeg pravnog sistema.

Odluka sa vie pravila od kojih 1 vrea javni poredak se reava tako:

1. to ne primenjujemo to 1 sporno pravilo;

2. primenjujemo slini institut tog prava koji ne vrea javni poredak;

3. supstituiemo tu norrnu normom domaeg prava.Javni poredak ima tri funkcije:

vremenski relativizam

uvek je nacionalan

funkcionalno je ogranienE sada knjigapostavljanje problema kada primenjujemo ono pravo koje je najloginije za raspravljani odnos moemo stvoriti znaajne rizike po interese domaeg poretka. Postoje odreene vrednosti domaeg poretka koje se ne mogu rtvovati, ak i ako je predvieno da je strano pravo kompetentno i kada su procesni uslovi zadovoljeni pri donoenju strane odluke. Primeri su na strani 152-153.

Pojava i blie odreivanje javnog poretka prvi put je upotrebljen ovaj izraz pri izradi code civila 1802. godine u Francuskoj.

Javni poredak i njegova ustanova u mpp Javni poredak su samo osnovne norme,ona pravila pravnog i drutvenog poretka, domaeg prava koje se u svakom sluaju mora zatititi. Ustanova javnog poretka je institucija mpp koja omoguuje da domai organ ne postupi po uputstvu domae kolizione norme ili ne prizna stranu odluku koja ispunjava ostale uslove za priznanje, a da bi se zatitio domai javni poredak ustanova javnog poretka se javlja pri prvoj pojavi kolizionog naina regulisanja pravnih odnosa koji se vezuju za vie pravnih podruja. Odiozni statuti se ne primenjuju, a da li je re o privilegia odiosa odluuju merila foruma.

Problem utvrivanja kruga normi koje ulaze u javni poredak ne primenjuje se strana norma koja vrea osnovne principe domaeg poretka kao to su, nediskriminacija prema vanbranoj deci, zabrana rasne diskriminacije itd.

Pri utvrivanju sadraja i granica javnog poretka mogua su dva pristupa:

1. Krug normi se nagovetava optom apstraktnom klauzulom;

2. Drugi nain jeste enumeracija koje obuhvata ili nabrajanje domena u kojima imperatiivne norme predstavljaju deo javnog poretka po automatizmu.

Uglavnom se prihvataju formulacije o neprihvatanju odluka koje su protivne ili oito protivne javnom poretku.

Javni poredak i imperativni propisi Da li su javni poredak sve imperativne norme jedne zemlje? Ne. Zato to mpp sadri kvalitativno drugaije odnose od onih u domaem poretku. Poredak Srbije je samo jedan od zainteresovanih. To su samo onde domae norme koje tite najosnovnije vrednosti naeg poretka.

Relevantnost stepena zainteresovanosti domae drave Mora se oceniti intenzitet veze izmeu pravnog odnosa i pravnog poretka pa shodno tome je on relativizovan. Ako je odnos zasnovan u naoj dravi shvatamo ga ire, a ako nije onda ue. Ako priznajemo sudske odluke onda se ne pozivamo na javni poredak, osim ako ona nije u suprotnosti sa meunarodnim optenjem.

Povredu javnog poretka mogu da prouzrokuju samo meritorni efekti strane norme ili odluke primenom ovog poretka se otklanjaju inkoherentnosti u sadejstvu stranog i domaeg prava. Da li je strana norma suprotna domaem poretku zavisi od situacije. Strana norma se ne otklanja automatski ve samo ako njena primena dovodi do takvog meritornog rezultata koji je nespojiv sa osnovnim principima na kojima se temelji domai poredak. Moraju se pored dispozicije i sankcije uzeti u obzir idejni i ideoloki principi. Meutim ako primenjujemo strano pravo mi uvaavano dejstvo strane norme ako nemamo ovakav pristup onda irimo javni poredak i na sfere gde nisu ugroeni vitalni domai interesi.

to se tie vremenskog faktora primenjuje se samo javni poredak koji vai u momentu kada se donosi odluka o tome da li e se priznati strano pravo ili strana odluka.

Preimustva i negativne strane javnog poretka osnovni nedostatak ustanove javnog poretka je u tome to se ni u zakonodavstvima ni u teoriji ni u praksi nisu oformili jasni pokazatelji niti su jasno opredeljene pretpostavke za primenu te ustanove. Ova ustanova je i nuno zlo i sigurnosni korektiv u mpp.

Posledice primene ustanove javnog poretka

1. Neprimena stranog prava otklanja se primena, odstupa se od kolizione norme foruma i postupa se po principu lex fori. Negde postoji reenje da umesto norme koja vrea poredak primenimo drugu normu istog stranog prava. Vladajue je stanovite da se norma zamenjuje domaom normom. to se tie strane odluke, ona se ne priznaje niti izvrava na domaoj teritoriji.

Javni poredak i ustanova u mpp Srbije ZMPP ima tri lana o javnom poretku. lan 4. pravilo o mogunosti otklanjaja stranog prava zbog povrede domaeg javnog poretka. lan 91. se odnosi na primenu strane sudske odluke. lan 99. stav 3, o stranim arbitranim odlukama. ZMPP sadri optu klauzulu, nema javnog poretka, ve ustavom utvrenim osnovama drutvenog ureenja.

GLAVA VII - NORME NEPOSREDNE PRIMENE

Ovo nisam obraivao zato to nije bilo na predavanjima, niti na prezentacijama.

GLAVA VIII - IZIGRAVANJE ZAKONA FRAUS LEGIS

Evo ta sam zapisao na predavanju:

Promena injenica na kojoj se zasniva poveznica sa ciljem da se izdejstvuje povoljniji ishod odreenog prava. Menja se ivotna injenica pravna okolnost koja zasniva poveznicu. Mora postojati namera za promenom fraudolozna namera, ako ove namere nema onda je to najobiniji sukob zakona. Promena se odigrava pravno dozvoljenim sredstvima. Subjektivnih posledica za poinioca nema. Ako postoje predviene sankcije onda su prekrajnog karaktera. Ovo vai samo u sluaju izbegavanja domaeg merodavnog prava.

Knjiga:

Pojam izigravanja zakona u mpp Svaki zakonodavac postavlja kolizione norme na osnovu kriterijuma koji iz njegovog aspekta izraavaju najbliu vezu sa jednim pravnim odnosom. Npr, za brak sa elementom inostranosti za materijalne uslove punovanosti kao relevantne veze mogu doi u obzir dravljanstvo buduih branih partnera, domicil, mesto zakljuenja braka, a u ugovoru o kupoprodaji dravljanstvo, domicil sedite kupca i prodavca, mesto zakljuenja ugovora, mesto isporuke robe, mesto plaanja robe. Take vezivanja su injenice na koje subjekti mogu uticati pa odatle imamo fraus legis. Vetako stvaranje ili menjanje injenice je osnov fraus legisa. Sankcionisanje fraus legisa je odstupanje od kolizionog pravila i zatita principa domaih kolizionih pravila.

Primeri str 176-179

Elementi izigravaja zakona:

1. Vetako stvaranje take vezivanja promena injenice koja predstavlja taku vezivanja kolizione norme. Nain je dozvoljen, ali je cilj da se primeni pravo koje u normalnim okolnostima ne bi bilo merodavno. Ako se injenica simulira, navede se npr. jedno mesto zakljuenja ugovora, a ono se obavi na drugom mestu, onda nije re o fraus legis. Sud e uzeti u obzir stvarno mesto odigravanja bez potrebe korekcije. injenica je kod fraus legisa realno postojea, ali sa fraudoloznom namerom.

2. Namera izigravanja preovladava subjektivistiko shvatanje gde namera jeste deo fraus legis, a postoji i objektivistiko gde ona to nije;3. Izbegavanje domaih imperativnih normi ali te imperativne norme nisu istovremeno i norme javnog poretka. U dananjoj praksi sud nije nadlean da vodi rauna da li su izigrane materijalne norme stranog prava. To je i domaa praksa. Postoji i suprotno miljenje, ali to bi Denis rekao zabole me neto khm khm Fraudolozna radnja se deava u kolizionoj sferi,ali su krajnji objekt izigravanja materijalne norme.

Razliita stanovita o sankcionisanju fraus legis u mpp razlozi intervencije su izbegavanje domaih imperativnih propisa, fraudolozno korienje kolizionih mogunosti, protivnici sankcionisanja ove ustanove kau da ona poveava pravnu sigurnost, negde je ova ustanova korekcija nazadnih ili neadekvatnih materijalnih normi, ovi argumenti su odneli prevagu u nemakom i anglo-amerikom pravu. Po njima je javni poredak sasvim dovoljan.

Oblici izigravanja zakona u mpp dva osnovna tipa:

1. Pred domaim organom se namee primena stranog prava umesto domaeg;

2. Fraudolozno izbegavanje srpskih imperativnih propisa pred stranim organom.

Vetako stvorena taka vezivanja ne uzima se u obzir ova fraudolozna taka, ve se primenjuje domae pravo koje bi bilo merodavno. Ne odbija se injenica, ve merodavno pravo koje ona povlai.

Izigravanje zakona u naem mpp Odredba lana 5. ZMPP ne samo za odnose sa stranim elementom regulisanim ZMPP, ve i u drugim saveznim zakonima. Sankcionisanje je opta ustanova naeg mpp. Ovaj tekst sadri i preciziranja u pogledu dejstva i obima sankcionisanja fraus legis.

1. Potvren je stav teorije da izigravanje valja spreavati samo ako je izbegnuta primena domaeg materijalnog prava

2. relevantan je i subjektivni faktor

3. ovaj lan ima samo u vidu situacija kojima se eli nametnuti primena stranog prava pred domaim organom, ne pokrivaju se situacijaa u kojima se utie na donoenje odreenje strane odluke. Ovo pitanje se ne postavlja u postupku priznanja i izvrenja strane sudske ili arbitrane odluke. lanovi 86-96 i 101. ZMPP ne pominju izigravanje zakona.

4. Posledica je neprimena onog prava koje je merodavno posle fraudolozne take vezivanja.

GLAVA IX VREMENSKI FAKTOR U MEUNARODNOM PRIVATNOM PRAVU

Deo ove glave je ispredavala Tijana na asu, i to mobilni sukob zakona ali sam odradio celu. Nee da se baci, moda nam zatreba i za ispit.

Razliite granice vaenja pravnih normi Domaaj pravnih normi ima svoje granice. One su prostorne, vremenske i ponekad personalne prirode. One nisu uvek jasne i to razaznavanje prestavlja veoma sloen problem. Mpp se esto u literaturi naziva pravom sukoba zakona i ukoliko se zna da do sukoba zakona dolazi u pravo zato to svaki pravni akt opte prirode ima granice vaenja onda znamo da mpp ovo mora reiti. Granice vaenja optih akata su prevashodno teritorijalne. Prostorni sukob zakona nastaje zato to se u jednom injeninom stanju javljaju elementi koji taj odnos vezuju za vie od 1 suvereniteta. Dve zemlje zbog injenica postaju zainteresovane za jedan odnos. Koje bi od vie prava bilo primenjeno za meritorno regulisanje ivotnog dogaaja. Prostorni sukob zakona proizilazi iz koegzistencije zakona razliitih zemalja. Mogua pojava je i unutranji sukob zakona unutranja normativna kompetencija federalnih jedinica,provincija,regiona. Vremenski sukob zakona je izazvan injenicom to se tokom vremena, legislativnom voljom menja sadrina prava, ovaj sukob zakona proizilazi iz sukcesije zakona na jednoj teritoriji intertemporalni sukob zakona. Personalno vaenje normi se odnosi na plemenska i verska pravila i ona za manjine ili nacionalne zajednice. Ove norme trae oslonac u dravi, a granice utvrene po linoj pripadnosti manjini ili kulturi. Vremensko i prostorno razgranienje vaenja pravnih normi su i dva osnovna vida razgraniavanja.

Vremensko razgranienje normi u domenu mpp Vremenskim promenama su podloni razni elementi na koje se mpp oslanja, te se na vie naina javlja pitanje razgraniavanja dejstva normi uporedno ili kombinovano prostornog i vremenskog. Uporedno javljanje prost i vremenskog sukoba zakona jednostavno podrazumevamo pojavu vremenskog sukoba zakona na specifinom terenu mpp. Do toga dolazi pri promeni kolizionih normi, merodavnog materijalnog prava, javnog poretka ili promeni suvereniteta. Kombinacija jeste fenomen kome ne moemo pristupiti jednostavno sa pozicija pravila o vremenskom ili pravila o prostornom vaenju normi to je u stvari mobilni sukob zakona.

Intertemporalni sukob zakona ima sledee vidove:

1. Vremenski faktor se uvaava pri promeni kolizionih normi. Reenje problema treba traiti u optim pravilima o vremenskom vaenju pravnih normi opta pravila o tranziciji lex fori, ili u posebnim prelaznim odredbama koje se mogu doneti pri promeni kolizionih normi, jednako kao i pri promeni materijalnih normi. Panja se obraa na optu zabranu retroaktivnosti. lan 107. ZMPP ima tranzitornu odredbu za propise iz oblasti MPP odredbe ovog zakona se ne primenjuju na odnose koji su nastali pre stupanja na snagu ovog zakona. Prvo, ovaj lan razdvaja procesnu od materijalnopravne, kolizione sfere. Jasna je u domenu kolizionog, ali nije u domenu procesnog prava. Ovim se naruava opte tranzitorno pravilo graanskog procesnog prava koje nalae da se procesni zakoni primenjuju neposredno na sve procesne odnose koji su u toku u momentu njihovog donoenja effet immediat. Sukob specijalnog intertemporalnog prava sa optim. Zakonodavci se uglavnom slau da se domae kolizione norme ne primenjuju na odnose nastale pre njihovog stupanja na snagu. Moderne kodifikacije ak primenjuju i stare kolizione norme. Ako je situacija trajna tj. ako je nastala za vreme vaenja starih kolizionih normi, ali njeni uinci traju i nakon promene kolizionih normi (imovinska dejstva ranije zakljuenog braka) stare kolizione norme onda odreuje pravo merodavno za ranije uinke nakon stupanja na snagu novih kolizionih odredaba.

2. Promenu normi na koje koliziono pravilo ukazalo kao na merodavno pravo valja shvatiti i reavati kao to se reavanju vremenske promene normi u ostalim oblastima. Ovo je nesporno kada je merodavno pravo domae pravo, a miljenja smo da bi jednako trebalo postupiti i kad je merodavno pravo strano pravo pravila o razreavanju vremenskog sukoba zakona lex causae da odredi da li e se primeniti stara ili nova norma stranog merodavnog prava. Pitanje je moemo li tako postupiti kada merodavno pravo biraju stranke ako prihvatimo koncept o koliziono pravnoj prirodi autonomne volje onda nema razloga da od ovoga odstupimo, a ako prihvatimo materijalno pravni koncept prirode autonomije volje onda ovaj nain reavanja nije logian i moramo se drati samo onih normi koje su vaile u datom momentu.

3. Promena javnog poretka je promena domaih materijalnih normi, ali promena koja u sukobu zakona ima specifian znaaj. Uvek se primenjuju nova pravila javnog poretka.

Promena suvereniteta sluaj Jugoslavija raspad SFRJ, pa ta da se radi sa kolizionim normama? Razlika izmeu ovog intertemporalnog sukoba zakona i prethodnih vidova jeste u tome to je u zakonu dolo do promene suvereniteta koja je izazvala promenu karaktera zakona, te se stari zakoni, s aspekta nove vlasti novih suverena tretiraju kao strani to u prethodnim sluajevima to nije bilo sluaj. Meutim reenje je da je i ovo vid intertemporalnog sukoba stricto sensu i njegovi su elementi geografska jedna te ista teritorija i razliita pravila koja se primenjuju sukob se razreava tranzitornim normama lege fori. Sukcesija na terenu kolizionog prava je da se intertemporalni sukob razreava primenom optih i specijalnih propisa o tranziciji zemlje suda. Kada sud na bazi svoje kolizione norme doe do prava zemlje koja je pretrpela politiko-teritorijalne promene, treba primeniti, kao merodavno materijalno pravo koje je pozitivno pravo na teritoriji koja je sa odnosom u najblioj vezi. To pravo se primenjuje zajedno sa propisima o tranziciji, te se, na bazi njih, odreuje konano merodavno pravo novo ili staro.

Mobilni sukob zakona u mpp Jedno od klasinih poprita mobilnih sukoba zakona su brano-imovinski odnosi. U veini zemalja je poveznica lex personalis, u nekima lex nationalis, a u nekima lex domicili branih drugova. Pitanje je po kojim normama bi trebalo proceniti njihove imovinske odnose u sluaju da im je 5 godina lex personalis bio npr pravo drave gde je princip odvojenih dobara, a zatim da ive u dravi gde je prihvaen princip zajednike tekovine. Hoe li zadrati i nastaviti imovinski reim ili se primenjuje novi koncept ili e se na razliito steenu imovinu u razliito vreme primeniti razliiti reimi sistem vagona? Primeri za razumevanje su 191-192 str.

Conflict mobile i sline pojave u mpp to je kombinacija vremenskih i prostornih sukoba zakona do koje dolazi kada se protekom vremena menjaju injenice na kojima se zasniva poveznica i to na taj nain to se vezuju za vie pravnih poredaka, potencijalno merodavnih. Sada u zbog boljeg razumevanja da povadim slinosti i razlike sa ostalim fenomenima u mpp:

1. Kada poredimo mobilni sukob zakona sa fraus legis primeujemo da je osnovna slinost nastanka problema menjanje injenice na kojoj se zasniva poveznica. Samo to kod fraus legisa imamo drugaije uslove promene ove injenice. Fraus legis se razlikuje od conflict mobile i po posledicama. Kod fraus legisa imamo sankcionisanje te pojave. Reenje mobilnog sukoba zakona ne mora da bude u ignorisanju novonastalih injenica. Kod fraus legisa nema dileme koji bi pravo trebalo primeniti meu onima na koje ukazuje poveznica usled promene injenica. Za mobilni sukob zakona moraju postojati minimalni uslovi za primenu vie prava za koje se sukcesivno vezuje poveznica. Pri fraus legis je mogue da stranke ne pristupe stvaranju pravnog odnosa pre nego to bi promenili pravac dejstva kolizione norme iju primenu oekuju. Mobilni sukob zakona je specifian sluaj tumaenja kolizionih normi. Dok je u zabrani izigravanja zakona re o njihovoj korekciji.

2. Od sukoba zakona moramo razlikovati i situaciju u kojoj se ne menjaju injenice, ali se menjaju neke norme lex fori i time taka vezivanja dobija novu sadrinu. Npr. promena zakonskih uslova sticanja ili gubljenja dravljanstva ili domicila. Re je o promeni prava i problem se reava shodno pravilima o vremenskom vaenju pravnih normi. Specifinost conflict mobile je u tome to se ne moe svesti n pitanje odnosa starog i novog prava. Kod njega se menja jedna kolizionopravno relevantna injenica koja se pri tom sukcesivno vezuje za vie prava i time stvara sintezu vremenskog i prostornog sukoba zakona.

Naini reavanja conflict mobile - postoje dva osnovna pristupa reavanju problema u teoriji i u praksi. Po jednom stanovitu se trai opta solucija za ovakve probleme koja bi bila primenljiva u svim konkretnim sluajevima. Po drugom nema jedinstvenog reenja ve se trai od sluaja do sluaja. Najpoznatija jedinstvena solucija je iz teorije o steenim pravima. Ova koncepcija se danas za razliku od prolih vremena ne negira, ali se svi zalau za stavljanje rezervi na korienje ovog koncepta na iznalaenje reenja. Npr. promena lex personalis ne utie na poslovnu sposobnost ili na lini status valjano zasnovanom po prethodnom pravu. Jedno drugo reenje polazi od izjednaavanja problematike conflict mobile sa pitanjem vremenskog vaenja pravnih normi. Nasuprot ideji opteg principa i ovog prethodnog koji ne valja, javlja se shvatanje da je ispravnije postaviti posebna pravila za pojedine oblasti problema. Ovaj pristup je najefikasniji kada je sam zakonodavac svestan problema te nastoji da i vremenski precizira pojedine take vezivanja koje esto daju povoda mobilnom sukobu pretvarajui ih iz promenljivih u konstantne take vezivanja. ZMPP esto koristi ovaj metod. lan 30. govori da je za nasleivanje merodavno pravo drave iji je dravljanin bio ostavilac u vreme svoje smrti. U stvarno pravnim odnosima ZMPP nas ostavlja bez reenja. Razlog je mnotvo kontraverznih situacija pa se trai reenje od sluaja do sluaja.

GLAVA X NEJEDINSTVENI PRAVNI POREDAK U MEUNARODNOM PRIVATNOM PRAVU

Ovu glavu nisam obradio zato to nije bilo predavanja niti prezentacije. Ako bude trebalo za ispit, dopuniu.

GLAVA XI - RECIPROCITET I RETORZIJA

Evo ta je bilo na predavanju izdvojeno kao bitno iz ovoga:

To je pravni odnos kojim se dravljaninu jedne zemlje daju odreene vrste tretmana u drugoj zemlji da bi slian tretman imali i dravljani druge zemlje u prvoj. Reciprocitet nije isto to i retorzija.

Po nainu nastanka deli se na:

Diplomatski : nacionalni tretman, materijalna uzajamnost, neposredna uzajamnost, najpovlaenija nacija.

Zakonski

Faktiki pozitiva pretpostavka postojanja, pretpostavlja se!!!

Po pravnoj sadrini se deli na:

Formalni nacionalni tretman

Materijalni u praksi meritorno i sutinski izjednaavamo subjekte, odnosi se na faktike situacije, podkategorija mu je efektivni: tano onaj obim i kvalitet prava koji ima na dravljanin u toj istoj zemlji dve oblasti primene su sukob nadlenosti i prava stranaca

Retorzija je mera odmazde i odluuje se po forumu sudske nadlenosti forum represionis koji ustanovljava mere odmazde ukoliko se prekida reciprocitet.

A sada rokamo malo knjigu:

Reciprocitet i retorzija u mpp To je izraz tenje da se osigura ravnopravna saradnja meu suverenitetima. Mpp duguje svoje postojanje upravo ovom principu ponaanja. Sutina je sadrana u maksimi do ut des daj da bi dobio. Izvor zatite suvereniteta slabijih. Saradnju tei da sauva i pretnja retorzijom, ali je njena primena naputanje saradnje. Reciprocitet je instrument usaglaavanja pravnih sistema bez neposrednog dogovora. Uravnoteenje ustupaka je cilj na globalnom planu, a ne po svakom pojedinanom pitanju. Uslov reciprociteta u pravnotehnikom smislu se razlikuje od naela, taj uslov konkretno znai uslovljavanje primene stranog prava, priznanja strane odluke ili nekog prava stranaca, istim ili slinim postupanjem tangirane strane drave prema naim sugraanima, naem pravu i naim odlukama.

Opredeljivanje podruja na kojima je opravdano postaviti uslove reciprociteta postoje razliiti stavovi u vezi reciprociteta po pitanju odreivanja merodavnog prava, sukobom jurisdikcija, pravima stranaca.

Reciprocitet i retorzija u odreivanju merodavnog prava Strano pravno na koje ukazuje domaa koliziona norma primenie se samo u sluaju ako se u dotinoj zemlji u simetrinom sluaju primenjuje pravo Srbije. U naem kolizionom pravu retorzionu meru su predvideli naslednopravni propisi lan 155.. biveg Zakonika o nasleivanju iz 1965. zaostavtina stranog dravljanina raspravlja se prema pravu drave iji je dravljanin ostavilac; ako ne onda retorziona mera. Retorzija je retka pojava i u praksi i u teoriji. Ali ako je logina tenja za uravnoteenou postupaka to ne jo ne znai da je opravdan zahtev da svi ustupci budu simetrini. Primer na 207 str. Potuje se princip saradnje, ali razliita zakonodavstva, realno, imaju razliita merila. Iz ovoga zakljuujemo da postavljanje uslova reciprociteta i retorzije u domenu odreivanja merodavnog prava nema opravdanja. ZMPP u ovoj oblasti ovo ne poznaje.

Reciprocitet u oblasti sukoba jurisdikcija ovde se javljaju u vezi sa priznanjem i izvravanjem stranih sudskih odluka. Ponegde je poznata i retorziona nadlenost. Nae pravo ovo poznaje u sukobu jurisdikcija. Kod nas je zakonodavac posvetio eksplicitnu normu i retorzionu nadlenost ali ovo reenje nije tipino u uporednom pravu i nema praktinog znaaja. Glavno pitanje je na kom nivou konkretnosti treba traiti paralelno priznanje odluka? O ovome detaljnije u delu o priznavanju i izvrenju stranih sudskih odluka.

Reciprocitet u pogledu prava stranaca i u ovom domenu ovo ima opravdanja. Pitanje je da li se ovim uslovima uslovljavaju sva prava ili samo neka? U uporednom pravu se, po pravilu, ne uslovljavaju sva prava stranaca reciprocitetom. U praksi se pojaava uloga zakonodavca, a ne uloga upravnog organa, u proceni kada treba i kada ne treba traiti reciprocitet kao uslov da bi neka graanska ili porodina prava bila dostupna strancima. Miljenje knjige je da se u oblasti privatnih prava stranaca ovaj princip ne postavlja razlog opta OUN pravila oveka. Primat odreivanju uslova mora imati zakonodavac.

Reciprocitet i retorzija u odnosu na sloene pravne sisteme Problem je u relaciji drava-drava, drava federalna jedinica ili federalna jedinica federalna jedinica? Reciprocitet je nedeljiv, po Bartou, To je bukvalno sve to treba da znamo. Odluka Srbije u SAD se izvrava na celoj teritoriji bez obzira to u pojedinim dravama to nije kako valja. Verujmo mu na re.

Problem dokazivanja reciprociteta Treba ga dokazivati samo ukoliko se on izriito, zakonskom odredbom, zahteva. Drugo, postojanje reciprociteta, zahteva se naim pravom u odnosu na dravu ije dravljanstvo ima pretendent na neko pravo, ili iji organ koji je doneo odluku. U odnosu na apatride po lanu 12. ZMPP ovaj uslov se ne zahteva. Reciprocitet se za apatride ustanovljuje po zemlji gde prebivalite apatrida. Teret dokazivanja zavisi od zakonske formulacije. Negde sud ak mora i ex officio dokazivati njegovo postojanje, naroito ukoliko se on javlja kao uslov uivanja prava. Ako sud ne nae nikakav dokaz o postojanju onda se povlai pretpostavka da on postoji. Ova pretpostavka stoji na snazi bez obzira na pozitivnu ili negativnu zakonsku formulaciju. To je tzv prvi korak ka uspostavljanju reciprociteta. Stranka dokazuje da organi zemlje ne primenjuju zakonski reciprocitet prima facie tj da se on u praksi ne primenjuje. Dokazivanje ovoga je od velike vanosti kako za sud, tako i za stranke. Na Vrhovni sud uvaava pretpostavku reciprociteta. Primeri neujednaenosti nae majmunske prakse su na 211 str. lan 92, stav 3 ZMPP, ne obavezuje sud da dodatno istrauje, osim ako ne posumnja u postojanje reciprociteta.

Oblici reciprociteta kvalifikacija po nainu nastanka i po pravnoj sadrini ovo je isto kao i sa predavanja, ali ajde.

Po nainu nastanka deli se na:

diplomatski

zakonski

faktiki.

Diplomatski nastaje neposrednim sporazumevanjem drava na bilateralnom i multilateralnom planu. Drave se dogovaraju o postavljanju principa uzajamnog tretmana graana ili sudskih odnosno arbitranih odluka zemalja ugovornica. Mogu se ta prava enumerisati ili garantovati optim klauzulama. Postoje etiri tipa ovakvih klauzula: nacionalni tretman uzajamno izjednaavanje ploaja dravljana drava sa kojima se zakljuuje ugovor sa domaim dravljanima; materijalna uzajamnost; neposredna uzajamnost taksativno nabrojana meusobno garantovana prava; najpovlaenija nacija dravljanima drave saugovornice se garantuje tretman koji je dat ili e biti dat dravljanima neke tree zemlje koja ima status najpovlaenije nacije.

Zakonski reciprocitet nastaje kada se u nekoj dravi dostupnost odreenih prava strancima garantuje u domaem zakonu i time odreuju prava stranaca u odreenoj oblasti. Npr. Zakon o nasleivanju RS iz 1995 u lanu 7. garantuje ovaj stav.

Faktiki reciprocitet podrazumeva kada sticanje odreenih prava od strane stranaca nije garantovano ni meusobnim sporazumom, niti zakonima, ali se obezbeuje u praksi.

Naa praksa prihvata stav da je od svih ovih reciprociteta zadovoljavajua i dovoljna samo faktika vrsta recipronosti. Diplomatski reciprocitet iskljuuje zakonsku ili faktiku uzajamnost. U naoj sudskoj praksi naravno postoji haos po pitanju dokazivanja i razumevanja sutine postojanja reciprociteta to moete i zakljuiti po itanju druge polovine strane 213 i prve polovine strane 214.

Ako se u praksi javlja problem da organi neke zemlje iako je uzajamnost garantovana ne priznaju prava naim dravljanima onda postupanje mora biti diferencirano s tim to se razlika pravi po pitanju ta je osnov uzajamnosti:

1. Ukoliko je to meunarodni ugovor, retorzija se ne primenjuje dok se ugovor ne otkae, zbog principa pacta sund servanda.

2. Ukoliko je zakon izvor reciprociteta onda odmah po postojanju dokaza primenjujemo retorzione mere. U ovoj situaciji stranac ne mora dokazati da organi njegove zemlje zaista postupaju onako kako bi prema normama trebalo da postupe. To se pretpostavlja, a treba dokazati suprotno, tj da organi strane drave kre zakonom postavljena naela recipronog postupanja. Ako se ovo dokae, pro futuro se uskrauju prava u Srbiji, ne zbog puke retorzije ve zbog nedostatka reciprociteta koji je uslov uivanja odreenih prava.

Zakljuak je da ako ne postoji ispunjen uslov reciprociteta uivanja prava, ne uskrauje se retorzijom ve se razlog postojanja reciprociteta izuzima. Znai da je retorzija primenljiva samo ukoliko je neko pravu bezuslovno dostupno strancima, a u toj dravi se isto pravo uskrauje naim dravljanima.

Vrste reciprociteta prema pravnoj sadrini dele se na:

formalni

materijalni

Formalni reciprocitet je onaj kada su stranci kod nas izjednaeni sa domaim dravljanima, a istovremeno su nai dravljani u posmatranoj stranoj dravi izjednaeni sa dravljanima te drave. Obostrani nacionalni tretman. Garantuje ravnopravnost u tretmanu, a ne u specifinim davanjima, iskljuuje diskriminaciju po dravljanstvu ali ne garantuje punu ravnoteu u pogledu uivanja odreenih prava. Primer 215 strana donji deo. U Rimu nasleujemo kao Rimljani.

Materijalni reciprocitet znai pruiti strancu ona prava koja na dravljanin ima u stranevoj dravi. Kako oni tretiraju naeg, tako emo i mi njihovog. Prava stranaca u pogledu stupanja u privatnopravne odnose i da budu nosioci privatnih prava je formalni reciprocitet. Priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka zahteva materijalni reciprocitet kod nas. Toliko od Denisa, ajmo dalje. PAGE 1