logisticki-sistemi

1. Logistiki sistemi

Upravljanje informacijama u logistici

1.

LOGISTIKI SISTEMI

Tehnoloke promene u svetu zahtevaju inovacije i unapreenje poslovne strategije svih preduzea i kompanija. Prednost imaju ona preduzea i kompanije ije je poslovanje zasnovano na brzom informisanju. U trino orjentisanoj privredi, gde postoji snana konkurencija, trai se ekonominija i kvalitetnija proizvodnja, kao i kvalitetna usluga isporuke, pri emu informacija ima presudnu ulogu. Prava informacija, u pravo vreme i na pravom mestu prua mogunosti pravovremenog i adekvatnog reagovanja na stroge zahteve trita, kako u proizvodnji, tako i u trgovini. Informacije o proizvodu nisu neophodne samo potroau, neophodne su u svim karikama logistikog lanca, od proizvodnje do distribucije krajnjem korisniku. Proizvoau se postavlja zahtev za upravljanjem i praenjem procesa proizvodnje, za upravljanjem i praenjem zaliha kako bi se obezbedio neometan proces proizvodnje. U distribuciji se postavlja zahtev za kvalitetnom uslugom isporuke (pouzdanost isporuke, spremnost za isporuku, vreme isporuke i dr.). Primenom savremenih informacionih tehnologija neophodno je obezbediti informacije o proizvodu du celog logistikog lanca. Sedamdesetih godina prolog veka uoene su znaajne tehnoloke rezerve u procesima transporta, skladitenja, pakovanja i drugim procesima iji je osnovni cilj realizacija tokova robe u svim fazama od pripreme proizvodnje do konane potronje proizvedenih dobara. Posmatrani procesi imaju veliki znaaj i sa aspekta trokova i sa aspekta angaovanog rada. Iz navedenih razloga promovisan je princip globalnog i jedinstvenog sniavanja svih trokova povezanih sa kretanjem robe (od faze nabavke sirovina do faze isporuke krajnjem korisniku) i poveanja profita. Ovako definisane faze pokrivaju se terminom logistika. Logistika se definie kao multidisciplinarna oblast koja obuhvata sve aktivnosti koje omoguavaju oblikovanje, planiranje, usmeravanje, projektovanje, upravljanje i kontrolu u svim procesima kretanja robe, energije i informacija kroz razliite sisteme. Podruje logistike moe se ralaniti na etiri funkcionalna podsistema: Podsistem logistike nabavke, koji obuhvata sve tokove sirovina, poluproizvoda, pomonih materijala i rezervnih delova od dobavljaa do skladita repromaterijala u proizvodnom preduzeu;

Gordana Radivojevi Momilo Milju

1



Podsistem logistike proizvodnje, koji obuhvata sve materijalne tokove koji prolaze (obrauju se, prerauju ili troe) kroz procese proizvodnje; Podsistem logistike distribucije, koji obuhvata sve tokove finalnih proizvoda od skladita finalnih proizvoda do krajnjih korisnika; Podsistem logistike snabdevanja i izvlaenja koji obuhvata sve tokove otpadnih materijala, povratne tokove proizvoda i prazne ambalae. Na slici 1 su prikazani podsistemi logistikog sistema.

LOGISTIKA PREDUZECA Marketing logistikaLogistika nabavke- sirovine - pomocni materijali - pogonski materijali - rezervni delovi - razna trgovacka roba Trziste nabavke Skladiste za isporuku Skladiste nabavke

Logistika proizvodnje- sirovine - poluproizvodi - pogonski materijali - gotovi proizvodi Proizvodni proces Medjufazna skladista

Logistika distribucije- gotovi proizvodi - poluproizvodi - rezervni delovi

Centralno skladiste gotovih proizvoda

Skladiste za isporuku

Trziste plasmana gotovih proizvoda

Logisticki centri Logistika snabdevanja i izvlacenja Tokovi - materijali za reciklazu - otpadni materijali - povratna ambalaza - prazna ambalaza - tovarne jedinice u integralnom transportu (palete, konteneri)

Logisticki centri

Slika 1. Podsistemi logistikog sistema

Ako se fiziki lanac posmatra kao posledica realizacije niza logistikih osnovnih funkcija (transport, pretovar, skladitenje), onda se moe utvrditi da se sa ovim fizikim logistikim lancem podudara informacioni lanac, koji odraava pojedinosti fizikog dogaanja tj. fizikih aktivnosti. Pri tome, tokovi informacija se kreu na isti nain kao i robni tokovi. Robni i informacioni tokovi logistikog lanca jednog preduzea prikazani su na slici 2. Funkcija informativnih tokova je da realizuju upravljanje i kontrolu nad robnim tokovima. Po pravilu, kretanje robnih tokova se obavlja jednoznano, dok kretanje informacionih tokova karakteriu mnogobrojne petlje. Informacioni tokovi mogu prolaziti i preko dopunskih podruja koje robni tokovi uopte ne dodiruju. U odnosu na funkciju upravljanja informacionim tokovima, postavlja se neposredan zahtev prema kome informacioni tokovi treba da se kreu ispred robnih tokova, i na taj nain da omogue blagovremeno i neometano odvijanjeGordana Radivojevi Momilo Milju

2



fizikih procesa i realizaciju fizikog logistikog lanca sa optimalnim trokovima. Informacioni tokovi mogu da se kreu i paralelno sa robnim tokom, pri emu oni tada postaju nosioci podataka o samoj robi, poiljaocu, primaocu ili vlasniku robe.

Dobavljai

Sistem okoline

Sistem preduzea

Nabavka

Komercijalna (trgovaka) uprava

Skladite

Proizvodnja

Prodaja

Podsistem i preduzeaRobni tok Informacioni tok

Klijenti (korisnici)

Slika 2. Robni i informacioni tokovi logistikog lanca jednog preduzea

Ciljevi funkcionisanja logistikog sistema

U uslovima kada potranja stagnira, a asortiman proizvoda raste, sve je vanije proizvoditi proizvode koji su narueni i isporuivati ih u to kraem vremenu. Potrebno je uticati na faktore koji utiu na kupevo donoenje odluke o kupovini: cenu proizvoda, asortiman i kvalitet robe, prisutnost robe u maloprodajnom objektu, pakovanje i ambalau proizvoda, rok isporuke i dr.Gordana Radivojevi Momilo Milju

3



Ukratko, kupcu treba ponuditi kvalitetnu robu, odgovarajuu cenu robe i kvalitetnu uslugu. U ovakvim okolnostima, proizvodne organizacije su primorane na iznalaenje novih mogunosti i pravaca osvajanja nestabilnih trita, pri emu se mogu izdvojiti sledei pravci: Proizvodnja naruenih proizvoda tj, proizvodnja za poznatog kupca, Isporuivanje proizvoda u zadatim i to kraim rokovima, Smanjenje trokova proizvodnje i isporuke.

U reprodukcionom ciklusu, pored proizvodnih aktivnosti prisutne su i logistike aktivnosti. Logistike aktivnosti imaju za cilj obezbeenje protoka materijala, informacija i energije. Adekvatno funkcionisanje proizvodnog sistema u oblastima obezbeenja sirovina i poluproizvoda, istraivanja, razvoja i konstrukcije, same proizvodnje i plasmana proizvoda moe se ostvariti samo formiranjem logistikih lanaca, koji bi obuhvatili informacione i materijalne tokove izmeu pojedinih celina Ranije su proizvodne organizacije bile orjentisane samo na jedan segment, tj. uticaj cene je bio prenaglaen u odnosu na plasman materijalnog dobra, jer se klasina ekonomska teorija temeljila na modelu savrenog trita sa homogenim uslovima. Danas, savremeno trite se moe opisati kroz otriju konkurenciju, skraenje inovacionog ciklusa, poveanje proizvodne diferencijacije, kompleksnije zahteve korisnika i dr. Trite sa ovakvim obelejima postavlja nove zahteve u pogledu nie cene proizvoda, veeg kvaliteta proizvoda, prilagoavanja kvalitativno kvantitativnim zahtevima korisnika, izraenije potrebe za animacijom trita, bre reakcije na trine promene. Navedene okolnosti i praksa dokazuju da je cena samo jedan od moguih oblika delovanja na trite. Na trite se mora delovati svim marketing instrumentima. U razvijenim zemljama, distribucija je postala marketing varijabla i njen uticaj, zajedno sa uticajem servis stepena (verovatnoe zadovoljenja kupaca) se izjednaio sa uticajem cene.

Razvoj sistema proizvodnje inicirao je sniavanje trokova proizvodnje, ali i uvoenje velikog broja novih proizvoda. Porast produktivnosti u proizvodnim procesima je deset puta bila vea u odnosu na produktivnost u logistikim sistemima, to je dovelo do zaostajanja koje ugroava itav proces reprodukcije. Uoeno je i da je uee trokova logistike u skoro svim granama privrede dostiglo visok nivo, kao i da ima tendenciju daljeg rasta. Na slici 3 je prikazana tendencija rasta trokova logistike.


4

1. Logistiki sistemi% 100 80 60 40 20 0


Trokovi logistike

Trokovi proizvodnje

t

Slika 3. Tendencija kretanja uea trokova logistike

Razlozi poveanja trokova logistike mogu se nai u: Neprekidnom poveanju manipulacione mase u protoku, Stalnom poveanju broja proizvoda (kao posledica razvoja novih tehnologija na svakih pet do osam godina pojavljuje se oko 40 % novih proizvoda), Neprekidnom poveanju prevoznog puta robe, Poveanju vrednosti robe u protoku, Skraenju vremena isporuke, U zahtevima za kvalitetnom uslugom isporuke. Posledica navedenih faktora nalazi se u vezivanju sve vee mase kapitala. Na slikama 4 i 5 prikazano je uee trokova logistike u ukupnim trokovima finalne proizvodnje u SAD-u i zapadnoj Evropi.

40% 60%

Trokovi logistike Trokovi proizvodnje

Slika 4. Uee trokova logistike u ukupnim trokovima finalne proizvodnje u SAD-uGordana Radivojevi Momilo Milju

5



46% 54%

Trokovi logistike Trokovi proizvodnje

Slika 5. Uee trokova logistike u ukupnim trokovima finalne proizvodnje u zapadnoj Evropi

Posmatrano sa funkcionalnog stanovita, u logistike trokove mogu se svrstati trokovi transportnog podsistema, podsistema skladita, trokovi podsistema pakovanja, realizacije porudbine i pretovara. U ukupnim trokovima logistike najvie uestvuju trokovi podsistema transporta, zaliha i skladitenja (oko 80 %), dok je uee ostalih podsistema manje (oko 20 %). Potranja za odreenim proizvodom ne zavisi samo od njegovog kvaliteta, cene, konstrukcije ili dizajna, ve esto i od mogunosti njegovog dostavljanja (datuma isporuke, koliine koja se isporuuje, mesta isporuke i sl.). Ispunjenje zahteva korisnika za kvalitetnom uslugom isporuke tj. za dostavom prave robe, u odgovarajuoj koliini, u pravo vreme i na pravom mestu, a uz odgovarajuu cenu je mogue samo ako je sistem spreman za isporuku i moe da obezbedi kratko vreme isporuke, pouzdanost i tanost isporuke, minimiziranje greaka u radu i davanje usluga korisnicima (na primer pomo prilikom sastavljanja porudbine, davanje pouzdanih informacija, brza reavanja reklamacija). Kvalitet usluge isporuke podjednako zavisi i od kvaliteta podsistema logistike realizacije porudbine, skladitenja, zaliha, pakovanja, transporta, pretovara, to uslovljava praenje, upravljanje i kontrolu i procesa i tokova koji se u njima pojavljuju. Boljim kvalitetom usluge isporuke postiu se pozitivniji efekti plasmana robe, ali se i trokovi poveavaju. Uoeno je da i neznatno poveanje kvaliteta moe dosta povisiti trokove (slika 6).


6



Trokovi (%)

Kvalitet usluge (%) 0Slika 6. Veza kvaliteta usluge isporuke i trokova Izmeu kvaliteta usluge i trokova koji se pri tome pojavljuju treba nai odgovarajui optimum tj. adekvatno snabdeti trite i maksimalno mogue sniziti trokove usluge. Uticaj trokova, kvaliteta usluge, reakcije na brze promene na tritu i sl. istiu znaaj logistike i u polju proizvodnje materijalnih dobara i u polju njihovog plasmana. Za efikasno funkcionisanje logistikog sistema neophodno je pratiti i upravljati materijalnim i informacionim tokovima. U sferi praenja i upravljanja informacionim tokovima sve je vie prisutno elektronsko prikupljanje i obrada podataka. Jedan od faktora minimizacije ukupnih trokova i podizanja kvaliteta proizvoda i usluga je i racionalizacija u oblasti informacionih sistema. Naime, racionalizacija u posmatranoj oblasti doprinosi poveanju brzine protoka i kvaliteta informacija, uz istovremeno angaovanje resursa koji obezbeuju minimizaciju ukupnih trokova. Pravovremeno dobijanje informacije i kvalitet informacija utie na podizanje kvaliteta usluge sa aspekta smanjenja vremena isporuke, tanosti isporuke, eliminacije greaka pri isporuci, i sl. (slika 7). Najvei uticaj na kvalitet informacija u logistikim sistemima, imaju: Informacione tehnologije, Komunikacione tehnologije, Sistemi za identifikaciju stabilnih i mobilnih objekata, Savremeni softverski alati, i Organizacione koncepcije. 7




Uvoenje raunarskog sistema u informacioni sistem logistikog lanca omoguava vei stepen brzine, tanosti i potpunosti operacija, prerade informacija nego to je to mogue realizovati primenom ljudske radne snage. Moderna tehnologija na podruju informisanja i informatike otvara velike mogunosti za savlaivanje prostora i vremena, za reavanje problema optimizacije, za upravljanje i kontrolu operativnih logistikih procesa, obezbeuje veliki obim informacija i dr.Sistemi za identifikaciju objekata

Informacione tehnologije

Softverski alati

Komunikacione tehnologije

Kvalitetna informacija

Organizacione koncepcije

Trenutno dobijanje informacija

Smanjenje greaka u isporuci

Smanjenje vremena isporuke

Smanjenje trokova rada

Iskoricenje skladinih kapaciteta

Povecanje kapaciteta sistema

Rad informacionog sistema

Bolja usluga kupcu

Smanjenje operativnih trokova

Pracenje rada sistema

Slika 7. Uticaj kvaliteta informacije na kvalitet usluge isporuke i rad sistema

Struktura materijalnih i informacionih tokova u logistikom sistemu Logistike sisteme karakterie viedimenzionalnost i prisustvo velikog broja razliitih elemenata, materijalnih i logistikih tokova. Razliitost ovih tokova je analogna razliitosti logistikih sistema - u odnosu na vrstu robe koja se pojavljuje u njima (drvo, nafta, graevinski materijali, itarice, roba iroke potronje i dr.), u odnosu na privrednu granu kojoj pripadaju (trgovaki, industrijski i dr.), saobraajnu granu ili vrstu tovarnih jedinica. U logistikom lancu, informacioni tokovi mogu biti nosioci sledeih podataka: svojstava robe (naroito je bitno kod opasnih materija), propisa o isporuci (ugovaranje termina),Gordana Radivojevi Momilo Milju

8



zahteva koji su vezani za nosioce transporta, zakonskih propisa, vremena isporuke i dr. Logistika distribucije i plasmana proizvoda ima zadatak da organizuje takav sistem distribucije koji e maksimalno uskladiti ponudu i potranju proizvoda i usluga izmeu proizvodnje, trgovine i krajnjeg korisnika. Prodaja, plasman i distribucija proizvoda realizuje se odreenim kanalima i lancima distribucije. Kanal distribucije predstavlja ureen skup entiteta iji su atributi: prostor, vreme, koliina, kapacitet, trokovi, kvalitet, tehnologija, organizacija, informatika. Prema stepenu trgovine, kanali i lanci distribucije mogu se podeliti na: Direktne kanale (proizvoa potroa), Indirektne kanale (proizvoa trgovina na veliko potroa), Proizvoa trgovina na veliko trgovina na malo potroa, Proizvoa posrednik trgovina na veliko trgovina na malo potroa. Posmatrano sa aspekta asortimana, kanali distribucije se mogu svrstati u: Kanale sa potpunim (kompletnim) asortimanom, Kanale sa deliminim asortimanom. Strukturni elementi distributivnog kanala su: Mikrologistiki sistemi, u okviru kojih se nalaze proizvodna, trgovaka, usluna preduzea, Metalogistiki sistemi, u okviru kojih se nalaze transportna, pediterska, skladina pretovarna preduzea, Makrologistiki sistemi, u okviru kojih se nalaze transportna i saobraajna infrastruktura sa svojim sredstvima, opremom i vezama. Lanci distribucije predstavljaju vezu izmeu proizvoaa i potroaa sa posrednikom ili bez njega, i u sklopu distribucije proizvoda stvaraju osnovne preduslove za dostavu tj. prodaju proizvoda na tritu. Posrednici su najee trgovci veletrgovina ili maloprodaja. Uesnici u lancu distribucije su proizvoai, distributeri, posrednici i korisnici (slika 8).


9



Proizvodjac

Posrednici

Trgovina na veliko

Trgovina na malo

Posrednici

Ostala mesta ili nacini prodaje

Direktni kupci, korisnici, potroaci

Slika 8. Uesnici u lancima distribucije

Maloprodajne sisteme karakterie razliitost materijalnih trokova, kao i visok nivo finansijskih sredstava koji lei u njima, to predstavlja znaajan faktor koji utie na funkcionisanje ovih sistema. Sa logistikog aspekta, u ovim sistemima treba obezbediti: Sinhronizaciju i povezivanje materijalnih i informacionih tokova, pri emu je najpovoljnije da informacioni tokovi prethode materijalnim tokovima, Vremensku sinhronizaciju tokova du logistikog lanca, u cilju breg protoka materijala i eliminaciju zastoja, Dostavu prave robe, u pravo vreme, u pravoj koliini i na pravom mestu uz odgovarajuu cenu, Primenu savremenih komunikacionih sredstava i informatike tehnologije koja se integrie u jedinstven sistem i obezbeuje povezivanje svih uesnika u logistikom lancu i dr.


10

logisticki-sistemi

Documents