28.03.2020.

Izuzetno heterogena grupa biomolekula za razilku

od proteina (polimeri aminokiselina) ili ugljenih

hidrata (polimeri monosaharida)

Zajednička karakteristika Nepolarne molekule

Nerastvorljive u vodi (hidrofobne), a rastvorljive u

nepolarnim organskim rastvaračima (etru, hloroformu ...)

Brojne funkcije u živom svetu: Osnovni su deo ćelijskih membrana i membrana organela Snabdevaju ćeliju energijom potrebnom za odvijanje životnih procesa (najveća količina energije se oslobađa u poređenju sa ostalim biomolekulama)

Polazna su jedinjenja za sintezu nekih hormona i žučnih kiselina – npr. Holesterol je polazno jedinjenje sa sintezu

steroidnih hormona

Izgrađuju lipoproteinske čestice u krvi Strukturu lipida imaju i neki vitamini (A,D,E)

Učestvuju u termoizolaciji tela

Prema hemijskoj strukturi

Jednostavni (prosti) lipidi (NEOSAPUNJIVI)

Složeni lipidi (u sastavu imaju bar jednu estarsku vezu) (OSAPUNJIVI)

Jednostavni (prosti) lipidi ne podležu razgradnji (hidrolizi) pod dejstvom baza (NaOH, KOH) → ne daju molekule jednostavnije strukture

U jednostavne lipide ubrajaju se masne kiseline i derivati

izoprena – terpenoidi i steroidi (najpoznatiji steroidni lipid je

holesterol)

Složeni lipidi – pod dejstvom baza (NaOH, KOH) dolazi do hidrolize

estarskih veza pri čemu nastaju jednostavnije molekule – soli masnih

kiselina i alkoholi

Reakcija hidrolize naziva se

saponifikacija pošto u reakciji sa

bazama nastaju Na ili K soli masnih

kiselina – sapuni

U složene lipide ubrajaju se triacilgliceroli (trigliceridi), fosfolipidi,

sfingolipidi i dr.

Organske kiseline sa funkcionalnom –COOH grupom

Čini ih kraći ili duži lanac sastavljen od atoma ugljenika –ugljovodonični niz

U svojoj strukturi mogu da imaju 1 ili više dvostrukih veza

Masne kiseline koje ulaze u sastav humanih lipida u strukturi

imaju paran broj C atoma (npr. 16,18,20...)

U zavisnosti od

prisustva dvostruke

veze postoje:

Zasićene – u strukturi su samo jednostruke veze

Nezasićene – u strukturi imaju 1 ili više dvostrukih

(nezasićenih) veza

U lipidskim molekulama najčešće se sreću Palmitinska kiselina – 16C atoma

Stearinska kiselina – 18C atoma

Obe kiseline su čvrstog agregatnog stanja

Mogu da sadrže jednu ili više nezasićenih (dvostrukih) veza u strukturi Mononezasićene

Polinezasićene

U lipidima se najčešće sreću Palmitolelinska – 16C atoma; dvostruka veza na C9 atomu

Oleinska – 18C atoma; dvostruka veza na C9 atomu

Linolna – 18C atoma; dve dvostruke veze na C9 i C12 atomu

Linoleinska (linolenska) – 18C atoma i tri dvostruke veze

α linoleinska – dvostruke veze na C9, C12 i C15 – ω3 masna kiselina

γ linoleinska – dvostruke veze na C6, C9 i C12 – ω6 masna kiselina

Arahidonska – 20C atoma – četiri dvostruke veze na C5, C8, C11 i C14

Nervonska – 24C atoma; dvostruka veza na C15

Masne kiseline mogu da budu

neesencijalne i esencijalne (moraju da se

unose hranom)

Esencijalne masne kiseline – linolna i

linoleinska; neki autori tvrde i arahidonska

Zbog nezasićenih veza sve nezasićene masne kiseline su u tečnom stanju

Sve masne kiseline od vitalnog značaja poseduju cis-konfiguraciju dvostrukih veza

Prilikom industrijske prerade (npr.

Hidrogenizacija biljnih ulja) može nastati trans konfiguracija – nazivaju se

transmasnim kiselinama (trans masti) –

značajna uloga u procesu ateroskleroze

Jedan od najvažnijih prostih lipida sa karakterističnom steroidnom strukturom

Nepolarna (hidrofobna) molekula

Bela kristalna supstanca, nerastvorljiva u

vodi, rastvorljiva u nepolarnim organskim

rastvaračima (etru, hloroformu...)

Unosi se hranom, a značajne količine sintetišu se u jetri

Ulazi u sastav ćelijskih membrana

Polazno je jedinjenje sa sintezu žučnih kiselina

Izgrađuje i neke vrste lipoproteinskih čestica u krvi

a) Paran broj C atoma

b) Neparan broj C atoma

c) Paran ili neparan broj C atoma

d) Nijedno od navedenog

a) Palmitinska kiselina

b) Oleinska

c) Linolna

d) Linoleinska (linolenska)

e) Stearinska kiselina

f) Palmitolelinska

a) Palmitinska kiselina

b) Oleinska

c) Linolna

d) Linoleinska (linolenska)

e) Stearinska kiselina

f) Palmitolelinska

a) Cis nezasićene masti

b) Trans nezasićene masti

c) Ne postoji razlika u pogledu zdravstvenog

rizika

d) Nijedno od navedenog

a) Čvrstom agregatnom stanju

b) Tečnom agregatnom stanju

c) I čvrstom i tečnom agregatnom stanju

d) Nijedno od navedenog

a) Se isključivo unosi hranom

b) Se isključivo sintetiše u jetri

c) Može da se unosi hranom i sintetiše u jetri

d) Nijedno od navednog

Najzastupljenije lipidske molekule u biljnom i životinjskom svetu

U ishrani većinu masti čine triacilgliceroli

Po svojoj hemijskoj strukturi triacilgliceroli su estri trohidroksilnog

alkohola glicerola i više masnih kiselina

Masne kiseline koje ulaze u sastav triacilglicerola su najčešće palmitinska, stearinska i oleinska

Agregatno stanje zavisi od masnih kiselina – više zasićenih kiselina daje čvrstoću (životinjska mast); više nezasićenih ih čini tečnim (biljna ulja)

Triacilgliceroli se deponuju u adipoznom (masnom) tkivu – po potrebi se

koriste za energetske potrebe, ali i druge metaboličke potrebe

Estri dve vrste alkohola

Glicerola – glicerofosfolipidi

Sfingozina – sfingofosfolipidi

Pored odgovarajućeg alkohola sadrže i Masne kiseline

Fosfatnu grupu

Specifičan molekul – najčešće alkohol

Jedna od glavnih uloga je izgradnja ćelijskih membrana

Derivati fosfatidne kiseline

Fosfatidna kiselina – izgrađena od glicerola, masnih kiselina i fosfatne grupe

U slobodnom obliku se nalazi u zanemarljivoj količini

Kada se za fosfatidnu kiselinu vežu različiti alkoholi sa važnim ulogama u organizmu

Lecitin – fosfatidil holin; za fosfatidnu kisleinu vezan holin

Najrasprostranjeniji glicerofosfolipid u ćelijskim membranama Najveći rezervoar holina Dipalmitol lecitin je snažan emulgator i surfaktant – pluća

Kefalin (fosfatidiletanolamin)

Fosfatidilinozitol – inozitol vezan za fosfatidnu kiselinu; strukturni element

ćelijskih membrana; delovanjem određenih hormona razgrađuje se do diacilglicerola i inozitoltrifosfata – drugi glasnici u ćelijskoj signalizaciji

Kardiolipin (difosfatidilglicerol) – glavni lipid

mitohondrijalnih membrana

Plazmalogeni – čine gotovo 10% fosfolipida u mozgu i mišićima

Osnovu strukture čini alkohol sfingozin

Najpoznatiji predstavnik je sfingomijelin –

većina se nalazi u mozgu i nervnom tkivu

Sastoje se iz lipida i neke ugljenohidratne molekule

Rasprostranjeni u svim tkivima, a posebno u nervnom tkivu i

mozgu

U spoljašnjem dvosloju ćelijskih membrana

Glavni glikolipidi u životinjskim tkivima su sfingoglikolipidi

Galaktozilceramid – je glavni glikolipid mozga, nervnog tkiva

i mijelina

Glukozilceramid – nalazi se u ostalim tkivima

Gangliozidi – složeni sfingoglikolipidi – nalaze se u nervnom tkivu i imaju ulogu receptora

Nepolarne molekule

Masne kiseline, fosfolipidi, sfingolipidi

i donekle holesterol poseduju polarne

grupe (hidroksilna OH ili karboksilna

COOH grupa)

Jedan deo molekule hidrofilan, a drugi

hiodrofoban – amfipatični molekuli

Polarni deo je manji – polarna glava

Nepolarni deo je dominantan –

nepolarni rep

u vodi se organizuju tako da

glave budu okrenute ka vodi, a

repovi od vode – pri tome

nastaju: micele (lipoproteinske

čestice), dvosloji (ćelijska membrana), emulzije, lipozomi

(farmakologija)