liberalizam i globalizacija

8/12/2019 Liberalizam i Globalizacija

1/17

Milorad Stupar UDK: 329.12: 316.32Filozofski fakultet Originalni nauni radBeograd

LIBERALIZAM I GLOBALIZACIJA1

Apstrakt: U radu se razmatraju pojmovi liberalizma i globalizacije. Rezulta-ti analize ovih pojmova vodi stanovitu da proces prikljuenja Evropskoj Uniji moe

u velikoj meri da pomogne reenju problema ekonomske i politike koordinacije u

Srbiji i Crnoj Gori. Prema miljenju autora, reavanje problema koordinacije kroz

proces pridruenja Evropskoj Uniji je istovremno put neizbenog prilagoavanja

Srbije i Crne Gore globalnom okruenju liberalno-demokratskog tipa.Kljune rei:liberalizam, globalizacija, javni izbor, tranzicija.

Uvod

Ovaj rad sastoji se iz tri dela. U prvom je skiciran pojam libe-ralizma, u drugom pojam globalizacije, a u treem se razmatra pro-

blem vezan za korake kojeSrbija i Crna Goratreba da preduzme da

bi se prilagodila globalnom okruenju liberalno-demokratskog tipa.

I

U skiciranju pojma liberalizma poi emo od jedne uproe-ne, a moda i netane definicije ovog pojma. U toku daljeg izlaganjaova poetna pretpostavka e biti dopunjena i donekle poboljana.

Najprostije reeno, moda bismo mogli rei da je liberalizamjedno uverenje da ljude, takve kakvi jesu, treba ostaviti na miru darade ta hoe. Ovo uverenje polazi od pretpostavke da norme koje

91

FILOZOFIJAIDRUTVO

2/2005

1 Pod ovim naslovom osnovne teze ovog rada saoptene su prvi put kao pre-davanje na Tribini Srpsko-amerikog centra, u okviru ciklusa SAD, Evropa imi 25. aprila 2005. godine u Maloj sali Kolareve zadubine.Organizator Tribine jeljubazno izaao u susret molbi autora i odobrio tampanje ovog predavanja kao tekstau ovom broju asopisaFilozofija i drutvo. Tekst rada je inae nastao u okviru pro-

jekta Drutveno razvojne mogunosti Jugoslavije/Srbije u evropskim i svetskim

procesima pod brojem 1926 na Institutu za filozofiju i drutvenu teoriju koji finansi-ra Ministastvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije.


2/17

reguliu meusobno odnoenje ljudi jesu izraz volje samih ljudi.Izvorite normi nije neko objektivno dobro, utemeljeno na nekakvojmetafizikoj ili pak religioznoj, nunoj, i nepromenljivoj istini, da-kle, utemeljeno nezavisno od preferencija individua. U tome se ogle-da otklon moderne vizije od antike ili srednjovekovne. Ali u tomese ogleda i otklon liberalizma od razliitih oblika totalitarizama. Pre-ma modernoj viziji, ljudi sami uspostavljaju pravila kolektivnog

ponaanja kao i standarde na osnovu kojih oni ta pravila mogu dakontroliu. Konani test u kontroli je odgovor na pitanje da li jedignitet individue ispotovan, ali i to da li se njeno blagostanjeuveava. Ovakav test kontrole u liberalizmu se najee nazivastandardom pravde. Videemo, u onom to sledi, da su standardi

pravde, na nivou jednog pojedinanog drutva u stvari odreenjestepena dravne intervencije u privredi. Na nivou meunarodnih od-nosa, problem pravde bi bio pronalaenje opravdanog stepena inter-vencije meunarodnih institucija u poslove drava. Pitanje pravde uovom drugom sluaju je mnogo tee.

Vratimo se poetnoj tvrdnji da je liberalizam verovanje daljude treba ostaviti na miru da rade ta hoe. Ako ovo simplifikovanoshvatanje proirimo na privredni milje, tj., na slobodno trite kaokonstitutivni element modernog drutva, onda bi se jedna ovakvazdravorazumska intuicija o tome ta je liberalizam svela na tvrdnjuda ljude treba pustiti da rade ta hoe tako to bi sledili svoj lini in-teres u skladu sa trinim pravilima do kojih su spontano doli uivotu proizvodei i razmenjujui dobra. Pretpostavimo arguendoda je ovo pravo znaenje liberalizma. Moemo onda rei da su libe-ralizam i proces globalizacije dva komplementarna procesa. Naime,ako proces globalizacije svedemo na proces irenja trita, odnosno,ako ga shvatimo kao proces uklanjanja granica i barijera u protokudobara i usluga, tako to se prostor na kome se odvija nesputanatrgovina proiruje na itav globus, onda nam se ini da globalizacijauveava slobodu jer proiruje prostor slobodne razmene sa tendenci-

jom da u slobodnu razmenu ukljui sve ljude sveta. Po mnogim tu-maenjima, u svom deluBogatstvo naroda,zaetnik moderne eko-nomske misli Adam Smit smatrao je da je proces globalizacijeneizbean pratei proces stvaranja slobodnih nacionalnih trita.2

92

MILORAD

STUPAR

2 Fonna Forman-Barzilai: Adam Smith as Globalization Theorist,CriticalReview, vol.14, no. 4 (2002)


3/17

Druga dva velikana rane ekonomske misli, Rikardo i Sej takoe susmatrali da e narodi izmeu sebe trgovati efikasno, a Sej je doaodo zakljuka da e se periodini ekonomski problemi vezani za od-nos ponude i tranje razreiti u stanju opte ravnotee (generalnogekvilibrijuma) kako u nacionalnim ekonomijama tako i u meuna-rodnom okruenju.

Problem sa ovom vizijom nastaje kada uoimo da je ona pre-vie idealizovana i kada doemo do uvida da ljudi u trinim odnosi-ma mogu jedni drugima da nanesu tetu i da ostvare, kako to ekono-misti kau, tzv. suboptimalne, ili pak neefikasne ishode interakcije.Ideja Adama Smita o tome da nas ne hrani blagonaklonost mesara ili

pekara ve njihova briga za linu korist je sutina teze o nevidljivojruci koja ljude vodi do ravnotee u ponudi i potranji, odnosno, doorganizovanog i efikasnog oblika materijalne proizvodnje u drutvu.Kako to kae Adam Smit, individue, sledei vlastitu dobit i voeninevidljivom rukom trita, postiu cilj koji nije bio deo njihovog po-etnog plana one postiu cilj koji se ogleda u ostvarenju kolektivnedobrobiti, a poetna namera im je bila lina korist. Ali, da bi modelnevidljive ruke ostvario svoj plan, moraju se pretpostaviti odreeniuslovi koji su idealni i koji u stvarnosti ne postoje. Prvi uslov je funk-cionisanje tzv. zakona tranje u situaciji savrene utakmice. Drugiuslov je odsustvo eksternalija. Prvi uslov pretpostavlja da na tritumora uvek da bude dovoljno veliki broj proizvoaa i potroaa kojislobodno mogu da stupe na trite ili da iz njega izau i koji takoemoraju da budu spremni da robu uvek koriste ili kao krajnji potroai,ili pak da robu, posle ostvarene prodaje, koriste kao neposrednu in-vesticiju za svoja preduzea u proizvodnji novih dobara za koja seoekuje da e odmah biti plasirana za prodaju na tritu. Takoe, ovajekonomski model pretpostavlja skoro punu zaposlenost. Dalje, pona-anje proizvoaa i potroaa mora da bude racionalno u ekonom-skom smislu, naime, njihovo ponaanje se shvata kao da uvek teiuveanju koristi. Lako je uotii da su sve ove pretpostavke i jo mno-ge druge veoma idealizovane.

Drugi pomenuti problem je problem negativnih eksternali-ja. Eksternalije direktno vode suboptimalnim drutvenim ishodima,odnosno, naruavaju ekonomsku efikasnost. Eksternalije se doga-aju zato to aktivnost subjekata na tritu utie na ostale lanovedrutva, s tim to ti uticaji prethodno nisu mogli da budu predvieni

93

FILOZOFIJAIDRUTVO

2/2005


4/17

ili ukalkulisani u okviru samih transakcija na tritu. Primeri ne-gativnih eksternalija su mnogobrojni: od zagaivanja ivotne sredi-ne kao posledice rada industrijskih pogona, do buke u predgraimaizazvane preletima aviona na mlazni pogon, nagomilavanje otpada-ka na ulicama, itd.

Liberali naravno imaju spreman odgovor i na pomenute pro-bleme: slaemo se, kau oni, nisu dovoljni samo trite i trino-obi-ajna pravila ponaanja da bi ljudi bili slobodni i da bi se u ivotuostvarili; neophodna im je i zatita u vidu drave da im onemoguida upadanu, odnosno, da im olaka da se izvuku ako upadnu u sub-opitmalne ili neefikasne oblike kooperacije. Reeno terminologijomteorije igara, drava postoji da bi se reio problem koordinacijeioptimizacije. Drava najee intervenie kad trite ne uspeva daregulie manjak ili viak dobara, kada treba da zatiti privatnu svoji-nu, kada treba da zatiti minimalni standard stanovnitva, da zatiti

privrednu granu od monopola, da smanji zagaenje ivotne sredine,itd. Sve ove intervencije drava izvodi kroz razliite institucionalneoblike kao, na primer, kroz oporezivanje, upumpavanjem ili po-zajmljivanjem novca da bi se podstakli proizvodnja ili potronja,kroz uredbe i ostale zakonske regulative, itd. U zavisnosti od togakakvi su predlozi u pogledu stepena intervencije drave u privrednusferu imamo i razliite tipove liberalne doktrine. Moemo u tomsmislu postaviti skalu od ekstremne laissez-faire varijante mini-malne drave do jae varijante takozvane libertarijanske drave bla-gostanja (neki to zovu liberterskom socijal demokratijom) koja imairi opseg intervencije na trie i drutvo i brine ne samo o formalnojvladavini prava ve i o civilizacijskom nivou drutva tako to titi isocijalna i kulturna prava stanovnitva u skladu sa projekcijom sam-og dravnog aparata i ostalih segmenata drutva u pogledu toga koji

bi oblik intervencije bio adekvatan. Jasno je da e pronalaenje pra-vog modela dravne intervencije u prilinoj meri biti odreeno kul-turnim i istorijskim faktorima koji su jasno prepoznatljivi u kolektiv-nom ivotu jednog naroda. Ti faktori mogu da olakaju pronalaenjeadekvatnog modela koordinacije. Ali oni mogu i da ga oteaju. Vi-deemo da je u meunarodnim odnosima upravo zbog odsustva po-menutih kulturnih i istorijskih homogenizujuih faktora na nivouglobalne zajednice, mnogo tee pronai reenja problema koordina-cije mada je taj problem dovoljno teak i u prvom sluaju.

94

MILORAD

STUPAR


5/17

Da bismo ilustrovali teinu ovog problema pomenuemo dvanajznaajnija saznanja iz teorije racionalnog izbora koja se odnosena problem koordinacije, odnosno, na problem liberalne pravde.Prvi je dilema zatvorenika, a drugi je Erovljeva teorema o nemo-gunosti racionalnog drutvenog izbora.3 Model dileme zatvorenika

jasno pokazuje da nema nune saglasnosti izmeu individualne i ko-lektivne racionalnosti. Postoji gotovo konkluzivan dokaz da ak i usituaciji kada se igra beskonano ponavlja, i kada je u igrinigraa,gde je nprilino veliki broj (a to je neophodno da bi se simuliralarealnost), da je za igraa pojedinca najracionalnije da ne kooperiema kako ta koopercija bila racionalna sa kolektivnog stanovita.Ovaj zakljuak jasno ukazuje na to da mnoge vane vrednosti sastanovita kolektivne racionalnosti ne mogu da budu uspostavljene

bez spoljne prinude. Erovljeva teorema pak ukazuje na to da nepostoji konzistentna funkcija drutvenog izbora koja simultano za-dovoljava neograniene i nezavisne individualne izbore, uslov Pare-to-efikasnosti, i uslov odsustva diktatora (uslov koji zahteva nena-metenje preferencija jednog pojedinca svim lanovima drutva).Erovljev dokaz je na neki nain obeshrabrujui: on potkopava libe-ralni optimizam jer pokazuje da je nemogue postii istovremenoneogranienu slobodu i maksimum blagostanja uz neogranien do-men izbora.

Oigledno je, dakle, da liberalizam nikako ne moe biti jednaprosta i neizdiferencirana doktrina. Ve se i u uobiajenim enciklo-pedijskim definicijama liberalizma jasno uoava ovaj problem. Izovog razloga, jednom pojedinanom drutvu koje bi teilo tome da

bude liberalno, uopte nije lako u pogledu toga koju varijantu libe-ralne doktrine treba da izabere i da je potom dugorono sprovodi, stim da istovremeno zatiti dignitet individue i njeno blagostanje i dauz to ostane jo i stabilno i efikasno. Naime, uopte nije lako sprovo-diti liberalnu politiku koja ostvaruje efikasnost drutva i titi stan-darde drutvene pravde. Ovo je naroito vano za drave u tranzicijiu koju spada i naa zemlja, Srbija i Crna Gora. U ovakvim dravamaliberalizacija se odvija po metodu odozgo na dole, tj., u drutvo sespolja uvode gotovi modeli liberalizacije i nije lako te modele oda-

brati i kasnije implementirati u praksi. Alternative su po tranziciona

95

FILOZOFIJAIDRUTVO

2/2005

3 Kenneth Arrow:Social Choice and Individual Values,Second Edition, YaleUniverity Press, 1963.


6/17

drutva veoma bolne, a ponekad drastine i pogubne.4 One se moguporeati na nekakvoj skali koja bi odraavala brzinu i dubinu imple-mentacije liberalnih principa odnosno brzinu i dubinu u reformi sta-rog reima. Na jednom ekstremu bi bila tzv. ok terapija, a na dru-gom odravanje postojeeg stanja. Ako drugi ekstrem odbacimo kaonerealan, ono oko ega se moemo sloiti je to da bez obzira na brzi-nu implementacije liberalzma, jasno je da pomenuta strategija odo-zgo na dole predstavlja jedan vid globalizacije pojedinanog dru-tva u tranziciji jer ono mora zarad reformi da ukine barijere i da se

po modelu priblii i prilagodi okruenju. O ovom e neto vie bitirei u treem delu ovog rada.

II

Da se vratimo ponovo odnosu liberalizma i globalizacije. Uskladu sa nainom razmiljanja u prethodom odeljku, kada smouglavnom govorili o mogunostima liberalizma u pojedinanomdrutvu, problem odnosa liberalizma i procesa globalizacije se moesagledati kao problem pronalaenja adekvatnog oblika optimizacijena makro planu koji bi bio u skladu sa racionalnou na mikro planu.

Na mikro planu, u kontekstu meunarodnih odnosa, imamo draveuobiajeno shvaene kao nacije-drave koje svoje odnose ne moguda usklade bez pristanka da e slediti propise donesene od strane in-stitucija koje tvore okvir meunarodnih odnosa, odnosno, ugovorekoji tvore meunarodno pravo. Obino se ovaj meunarodni skupinstitucija i propisa zajedno sa tendencijom i praksom drava da tajmeunarodni institucionalni sistem sprovedu u ivot naziva meu-narodni ilisvetski poredak. Problem liberalizma u meunarodnim

96

MILORAD

STUPAR

4 Ekonomisti koji se bave ovim pitanjima uglavnom se slau u tome da bivakomunitika drutva koja su prola ili prolaze kroz neuspelu tranziciju propadajuuglavnom zbog toga to ekonomsku libralizaciju ne prati jasna i vrsta fiskalna politikauz jak institucionalni i pravni okvir. tiglicova knjiga Protivrenosti globlizacije to

jasno pokazuje na primeru Rusije. Autori koji su protiv ok terapije ukazuju na to dase kapitlizam u 19-om veku na Zapadu razvijao tako to su industrijske i ekonomske

promene u dugom i postepenom procesu istovremeno bile praene pravno politikimpromenama koje su potovale privatnu svojinu i jaale sistem vladavine prava to se naprimer nije deavalo u tranzicionim procesima u Rusiji gde je u kratkom vremenskomperiodu dolazilo do prelivanja nacionalnog bogatstva u ruke privilegovane manjine i

pauperizacije ogromnog dela stanovnitva. O loim posledicama ok terapije videti,Dozef tiglic:Protivrenosti globalizacije, SMB-x, Beograd, 2004.


7/17

odnosima je pronalaenje naina da se (1) uspostavi adekvatan me-unarodni poredak koji bi bio efikasan i da se (2) pronae metod zakontrolu rada institucija meunarodnog poretka. Da bismo o ovimuslovima rekli neto konkretno moramo sagledati, u meri u kojoj jeto mogue za ovu priliku, jednu empirijsku sliku o stanju u savreme-nim meunarodnim odnosima u svetlu procesa globalizacije.

Posle 1970. godine u liberalnim politikim i ekonomski dok-trinama, kao i u stavovima i politikama uticajnih svetskih dravnikasa Zapada (pre svih Ronalda Regana u SAD i Margaret Taer u Bri-taniji) potpomognutim deklaracijama i stavovima meunarodnih or-ganizacija poput Meunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke,uglavnom je prevladalo stanovite u kome se insistira na tzv.dere-gulacijiu odnosima izmeu drave i privrede. Deregulacija znaismanjenje uticaja drave na trite, odnosno smanjenje regulisanjatrinih mehanizama od strane jednog centralizovanog aparata udrutvu. Ideja koja stoji iza ovakve doktrine i parkse je da e decen-tralizovano planiranje mnotva individua koji slobodno ekonomskiodluuju proizvesti bolje rezultate u pogledu efikasnije i produktiv-nije privrede od organizacije privrede koja planiranje stavlja u jedancentar. Centralistiki organizovana privreda samo proizvodi nepro-duktivnu birokratiju koja vremenom postaje veliki balast samoj pri-vredi jer postajui sama sebi cilj, ekonomske procese vodi na pogre-an put, a samu sebe uveava poveavajui time, trino gledano, ineopravdanu potronju u dravi. Kao da se relevantni dravnici inaunici vraaju shvatanju o ekonomiji od pre Prvog svetskog ratakoje se ogleda u tzv. neoklasinoj ekonomskoj doktrini.5 U isto-rijske uzroke ovog povratka na neoklasinu paradigmu posle sedam-desetih godina prolog veka ovde neemo dublje ulaziti ali moemo

97

FILOZOFIJAIDRUTVO

2/2005

5 Uobiajeno je da se pojava udbenika Alfreda Marala (Principi ekonomije)iz 1890 smatra poetkom uticaja jedne nove, tzv. neoklasine ekonomske paradigme.Pored Marala, za nastanak neoklasine ekonomske teorije znaajni su i matematiarDevons, kao i ekonomisti Menger i Valras iji radovi nastaju takoe krajem 19-ogveka. Za razliku od klasinih ekonomista, poput Smita i Rikarda, koji su uglavnom

branili tezu da stvari, odnosno, robe imaju inherentnu vrednost srazmernu trokovi-ma neophodnih za njihovu proizvodnju , neoklasini ekonomisti smatraju da je vred-nost dobara subjektivne prirode, tj., da je njihova vrednost onolika koliko je jaka

potreba ili elja individua za njima u odnosima ponude i potranje na tritu. Po neo-klasinom obrascu, vrednost dobra se meri subjektivno u smislu da ono ima vrednost

u meri u kojoj raste marginalna funkcija korisnosti neke individue kada ona konzu-mira dodatne kvantitavne jedinice tog dobra, odnosno, robe.


8/17

navesti neke od njih. Verovatno je na ekonomiste i politiare uticalainjenica da su neke vodee drave poput SAD upadale u inflatornekrize zbog preteranog intervensanja drave u vidu poveanih izdata-ka i potronje inspirisane Kejnzovim modelom poveanja tzv. agre-gatne tranje. Pored ovog razloga, besumnje je i pad Berlinskogzida i pobeda kapitalizma nad dirigovanom komunistikom privre-dom uveao optimizam onih koji veruju u vladaviju trinih zakona.Posledica povratka neoklasinom modelu, odnosno ulazak u, kakose to sedamdesetih godina prolog veka govorilo, novi liberalizam,odvijao se u skladu sa odlukama Meunarodnog monetarnog fondaodnosno u skladu sa strategijama Vaingtonskog sporazuma6premakojem se ravnala i ekonomska politika MMF-a. Praksa ovih institu-cija zapoela je sa brzim ukidanjem barijera u meunarodnoj trgovi-ni, a podsticala je irenje trita i globalnih finansijskih trita, a sveto za posledicu je imalo jaanje ogromnih transnacionalnih kompa-nija, uveanje direktnih stranih investicija, a doprinelo je i brzomirenju razvijene tehnologije i informacija. Zbog jaanja uloge me-unarodnih pravnih, ekonomskih i vojnih organizacija poput Svet-ske trgovinske organizacije, Meunarodnog suda, Svetske banke i

NATO, kao i zbog nastajanja jasnih struktura jedne nove nadnacio-nalne tvorevine, Evropske Unije, moe se rei da do izvesne mereopada i znaaj kategorije suverene nacije-drave. Sve ove injeniceuz jo neke trendove u svetu kao to je poveanje broja meuna-rodnih turistikih putovanja usled razvoja avionske industrije, po-veane migracije, razvoja globalne telekomunikacione strukture, in-terneta, pribliavanje do skora udaljenih kultura preko meunarodnekulturne razmene, dovelo je do toga da u svetu posle Drugog svet-skog rata nastane jedan novi, jedinstveni fenomen, koji obeleavasavremeni svet, a to je proces globalizacije. Iz ovog naravno ne sledida se delovi sveta ranije nisu povezivali. Postoje prepoznatljivi

98

MILORAD

STUPAR

6 Izvorno, Vaingstonski konsenzus je skup ekonomskih i politikih refromskihmera sa ciljem da se poboljaju privrede zemalja Latinske Amrerike tokom osamdese-tih i devedesetih godina 20. veka. Tri nosea stuba Vaingtonskog konsenzusa sufiskalna strogost, privatizacija i liberalizacija trita. Sadrina politike Vaington-skog sporazuma bila je izloena prvo u radu Dona Vilijamsona sa Instituta za meu-narodnu ekonomiju 1989. godine, ali se moe nai i kasnije u Izvetaju Svetske bankeo siromatvu u svetu iz 2000. godine. (Detaljniji prikaz politike Vaingtonskog spora-

zuma uz strune i kritike komentare o toj politici na srpskom jeziku moe se nai uknjiziProtivrenosti globalizacijeekonomiste Dozefa tiglica, naroito gl.3.).


9/17

globalni oblici privrednog i politikog povezivanja sveta koji nasta-ju jo u 19-om veku kada se meunarodna plaanja odvijaju prekozlatnog standarda, a meunarodni odnosi ravnaju po sistemu Pax

Britanicajer je u to vreme Britanija imala ulogu meunarodnog he-gemona. Konstituisanje Lige Naroda je takoe svedoanstvo o po-stojanju neke vrste globalnog meunarodnog poretka. Ali, ti odnosinisu nikada toliko sveobuhvatno i rapidno proimali sve segmenteivota naroda, te zalazili i u kulturnu intimu individua kao to je to

bio sluaj u poslednje tri dekade dvadesetog veka i kao to je to slu-aj i dan danas, poetkom dvadeset prvog veka. Globalizacijski pro-ces je jedna injenica. Rapidnost i sveproimajui aspekt ovog pro-cesa danas lako moe da detektuje proseno obrazovana osoba netostarijeg ivotnog doba sklona refleksiji: na primer, neko roen tride-setih godina dvadesetog veka svedok je veoma kondenzovanog pro-cesa sa uestalim promenama paradigmi u svetskim odnosima koji

poinje od totalitarizama koji su doveli do Drugog svetskog rata,preko bipolarnog sveta hladnog rata, pada Berlinskog zida i unipo-larnog sveta tokom devedesetih i konano do zapoinjanja dekaden-cije SAD i zaetka neke vrste multipolarizma sa proliferacijomnuklearnog oruja i pojavom meunarndog terorizma kao bitnimobelejima globalizacije 21-og veka.

Postavlja se naravno pitanje do kakvih jo posledica (poredpomenutih) dovodi globalizacija i kako se na te posledice moe rea-govati. Za ovu priliku izdvojiemo etiri veoma oigledne i vane

posledice globalizacije. Prvo, to je veliko pribliavanje nekad pro-storno udaljenih kultura, i to kultura koje istorisjki i prostorno nikadanisu bile bliske, a ponekad su bile i neprijateljske. Ukratko, pod jed-nom globalnom kapom dolazi do bliskog kontakta naroda i kultura saistorijom dugotrajnih sukoba kao i kultura koje su eksluzivistike. Izovog razloga, mada je tehnoloki i informcijski veoma povezan, svet

je ipak teko zamisliti kao jednu politiku zajednicu koja bi oslonacimala u jednoj homogenoj kulturi. Drugo, to je injenica da je procesneoliberalizma u svetu doveo do velikih ekonomskih i politikih ne-

jednakosti izmeu drva u svetu. Zbog razliitih poetnih pozicija upogledu resursa, istorijskih okolnosti, neke zemlje u porcesu globali-zacije su izuzetno ojaale kako ekonomski tako i politiki. Ne samoto su njihove privrede dobile snaan zamajac, ve je ojaala i njiho-va suverenost do nivoa poloaja hegemona u svetskoj politici

99

FILOZOFIJAIDRUTVO

2/2005


10/17

(Sjedinjene Drave su najbolji primer). Trea posledica je u korelaci-ji sa drugom, a to je uzurpacija meunarodnih institucija, pa i ponita-vanje samih osnovnih liberalnih vrednosti od strane dananje najjaesile sveta, a sve to zarad navodne zatite samih liberalnih vrednosti.

Naime, ugled SAD u svetu u 21-om veku izgleda da naglo opada.Amerika politika vie ne povezuje svet. Ona ga deli i dovodi u suko-

be. Od zemlje sa velikim ugledom kao vodee demokratske zemljesveta, agresivna i licemerna politika naroito administracije Buamlaeg posle 11. septembra 2001, dovela je do toga da su SAD posta-le zemlja prema kojoj rastu negativna raspoloenja ak i u ZapadnojEvropi koja sa njom deli najsliniji kulturni obrazac. etvrta posledi-ca je jaanje Azijskog regiona i zaetak neke vrste novog multipolar-nog sveta sa nekoliko prepoznatljivih snanih regiona: Azijskog(Kina, Indija, Japan), regiona Evropske Unije, SAD i zasad nejasnogstatusa Rusije. Perspektiva ovakvog sveta je krajnje neizvesna. Pomom miljenju, zasnivati liberalni optimizam u pogledu opstanka o-veanstva sa velikim polaganjem nade u azijski region je veoma ne-

primeren. Ne treba zaboraviti da ovakav region nikad nije bio prete-rano blizak progresivnim liberalnim vizijama koji dostajanstvo i

blagostanje individue uzimaju za svoj vrednosni reper. Amerikani-zam je u svojoj istoriji bar imao slobodu individue kao sastavni deosvoje ideologije. U procesu Kinezacije azijskog regiona ovakve ideo-logije gotovo da uopte nema.

Postoje tri tipa odgovora na ove posledice:1) antiglobalizacijiski2) proglobalizacijski3) alterglobalizacijskiPrvi tip odgovora je antiglobalizam koji uglavnom ima konzer-

vativnu sadrinu jer se preko njega insistira na ouvanju partikular-nog, etnikog, ili pak principa nacije-drave kao iskljuivog principaorganizacije svetskog poretka, dakle, insistira se na realizmu umeunarodnim odnosima po kome se svetski poredak tumai kao mo-dus vivendi, odnosno kao dogovor apsolutno suverenih drava. Iz tihrazloga globalizacija je prema ovom shvatanju negativan fenomen jerugroava sve ove vrednosti. Ovo bi bio ist anti-globalizam koji bi

branio vrednosti lokalnih, izlovanih, sebidovoljnih drutava. Ovajstav ne treba meati sa negativnim stavom prema postojeim globali-zacijskim procesima koji se javljaju unutar alterglobalizacijskog

100

MILORAD

STUPAR


11/17


12/17

Kritike proglobalizacijskog pristupa poivaju najee nasledeim tipu argumenata. Naime, teko bi bilo zamisliti jedan legi-timan centralni politiki autoritet za itav globus koji bi istovremeno

bio funkcionalan i u nekom minimalnom smislu demokratian.Naime, da bi demokratija bila smislena, neophodno je da politikiautoritet polae rauna izbornom telu. Teko je zamisliv u nekomoperativnom smislu direktan odnos relacije graanin sveta dravasveta jer je centralni autoritet najee prostorno, a i kulturno veomaudaljen od graanina kao osnovnog aktera.

Mnogo plauzibilniji odgovor na globalizaciju je alterglobali-zacijski9 i na njemu emo se vie zadrati. Alterglobalizacijski od-govor nije nuno protiv procesa globalizacije ve se on zalae zastanovite meunarodne pravde, mirno razreavanje konflikata, ra-zoruavanje (naroito smanjenje nuklearnog arsenala), a sve te uzouvanje etnikih i kulturnih raznolikosti. Pokret globalne pravdezalae se za alternativne oblike poslovanja koji nije baziran na neoli-

beralnom konceptu korporativnog kapitalizma sa neogranienomslobodom u trgovini, ve za fer trgovinu koja uzima u obzir interese i

probleme siromanih zemalja. Takoe, ovaj pokret se zalae i za ferkorienje svetskih resursa.

Postoje dva tipa problema vezana za alterglobalizacijski

odgovor. Prvi se odnosi na sam pojam globalne pravde, a drugi na

102

MILORAD

STUPAR

9 Svoju praktino politiku dimenziju alterglobalizacijski pokret ima u ma-sovnim okupljanjima graana protiv neoliberalnog korporativizma u svetskoj privre-di, odnosno, protiv meunarodnih institucija i organizacija koje u stvari tite takavneoliberalni korporativizam i, naravno, protiv samih velikih multinacionalnih kom-

panija u ijem je intersu da se korporativizam iri. Demonstracije ovog tipa u dana-nje vreme su brojne i ovde emo navesti samo neke najvanije. Pre svega to sumasovni protesti ljudi protiv Svetske trgovinske organizacije, Meunarodnog mone-tarnog fonda, Svetske banke i organizacije G8, koji su odrani u Sietlu, Vaingtonu,

Kvebeku, enovi u periodu od 1999. do 2002. godine u vremenu odravanja sastana-ka glavnih institucija i promotera pomenutih meunarodnih organizacija. Mada se usvojim delima ne izjanjavaju direktno kao antiglobalisti ili alterglobaliati, intelektu-alno, a moda i teorijsko uporite ovakvih masovnih globalnih protesta moe se naiu radovima ekonomista poput tiglica, Amaritje Sena, filozofa i lingviste Noamaomskog, spisateljice Arundati Roj i mnogih drugih intelektualaca irom planete.Alterglobalizacijski pokret je svoju maksimalnu masovnost postigao 15 februara2003, kada se gotovo istovremeno u 800 gradova sveta okupilo preko 10 milionaljudi da izraze svoj protest portiv rata u Iraku smatrajui da se tu zapravo radi o ratuza naftne resurse iniciranog od strane Amerike vlade koji se prikriva javno prokla-

movanom ideologijom o borbi protiv drave (Iraka) koja navodno proizvodi i krijesredstva za masovno unitenje.


13/17

problem izgradnje nekakvog minimalnog svetskog poretka iz alter-globalistike kolektivne akcije koja je veoma heterogena. Razmotri-mo ove probleme redom. Sto se globalne pravde tie, posluiemose jednim primerom. Naime, ja sa simslom mogu da kaem da sa sta-novita pravednosti nije fer da graani, recimo, Beograda imaju vie

birakog prava ili bolji pristup zdravstvenoj zatiti od gradjana, reci-mo, Leskovca, ali je pitanje da li takvo pitanje ima smisla kadagraane Leskovca poredimo sa, recimo, graanima Pariza. Naprostoradi se o standardima pravednosti koji su esto saobrazni vrednosti-ma posebne politike zajednice, odnosno, odreene drave. Drugimreima, mera pravednosti je najee standard uspostavljen lan-stvom u nekoj partikularnoj politikoj zajednici koja ima svoj pose-

ban institucionalni sistem koji definie status graana i njihova pra-va i dunosti. Dosta je teko definisati standard pravednosti koji bizaista vaio za sva drutva sveta u jednom realnom smislu. to sedrugog pitanja tie, problem sa alterglobalizacisjkim pokretom jenedostatk zajednikog programa i konzistentnog institucionalnogdelanja usled velike raznolikosti aktera i iz tog razloga teko je iz tog

pokreta izvui neto nalik meunarodnom poretku.

III

ta moemo da nauimo od neoliberalne ekonomske teorije?Po mom miljenju mnogo. Naa zemlja Srbija i Crna Goranemavie vremena da eka sa prilagoavanjem neoliberalnom okruenju.Potujui elementarna pravila ekonomskog liberalizma mi emo tek

poeti da pronalazimo nain za biolokim preivljavanjem u situaci-ji nekolektivistike privrede. Mi tek treba da proemo kroz abecedu

biznisa. Naravno, na taj put ne smemo da srljamo. Mi ne smemo sebida dozvolimo da postanemo jedan mali omeeni globalizaovaniteren gde postoji radna snaga koja obavlja proste poslove za meu-narodni biznis uz jevtinu nadnicu. Moramo se truditi da ouvamosvoju elitu i mladim generacijama ukaemo na smislen put razvojada ne bi i dalje odlazili iz zemlje, odnosno, ukoliko ovde ostanu, dane pretvore sebe u roblje korporativnog biznisa. Ali to ne znaiodbacivanje ukljuivanja u globalizovani region. I tu moramo uiti

iz skore prolosti. Na poetku tranzicije pokuali smo da se suprot-stavimo neoliberalizmu, ali to smo izveli na veoma nemut nain, u

103

FILOZOFIJAIDRUTVO

2/2005


14/17

stvari, na nain koji je po nas ispao veoma tragian. Upropastili smosami sebe. Inspiracija se traila u ugroenosti drave, nacije, kulturei tradicije. Dodue, injenica je da je SFRJ, i Srbija zajedno sa njom,imala mnogo problema. Prvo, nikada se nije od perioda od 1945 dodananjeg dana napravio jasan istorijski, politiki i moralni bilansizmeu dva najvea naroda u Jugoslaviji, Srba i Hrvata, po pitanjugenocida u Jasenovcu. Dalje, naroito je teak bio ustavno-pravni

poloaj Srbije po Ustavu iz 1974. i opravdan je bio zahtev za prome-nom tog njenog poloaja. Ali nain na koji je to izvedeno je potpuniistorijski promaaj. Uglavnom se ilo na mobilizaciju populusa jed-ne nacionalne grupe za odranjem Jugoslavije i to je dovelo do nje-nog raspada jer je sam Ustav bio jedna vrsta konfederalistiko-kon-senzualnog provizorijuma baziranog na nacionalnoj osnovi. U

politici se povlaivalo najirem populusu, konstantno se upumpavaostrah od ugroenosti i time se otvorila pandorina kutija varvarizma,odsustva kontrole, odsustva predstave o relanoj veliini i vrednostinacije u ije se ime kreira politika, itd.

Kada danas razmiljamo o odnosu prema svetu sve to mora-mo ponovo da uzmemo u obzir. Prvo da vidimo da li moemo da sesuprotstavimo korporativnom kapitalizmu i meunarodnim isnstitu-cijama? Naa zemlja naravno tome moe da se suprotstavi, ali je ce-lishodnost i opravdanost takvog stava krajnje sumnjiva. U naojzemlji i zaposleni jedva bioloki preivljavaju od svog rada, a neza-

poslenost stagnira na taki od 30% uz tendenciju poveavanja uskladu sa tim kako se dalje budu odvijali tranzicioni rezovi u privre-di.10 U meunarodnom okruenju smo percipirani kao zemlja koja jeizgubila ratove i kojoj je potrebna pomo. Dakle, sam na poetni

poloaj u nekakvoj, zamiljenoj alterglobalizacijskoj pobuni je vrloslab. Uostalom, nije Miloevieva drava nikad ni bila pravi alter-globalizacijski odgovor na korporativni kapitalizam mada se pone-kad prikazivala takvom i ponekad na tome kupila poene, ali samo udomaem javnom mnjenju. Ta nesrena tvorevina je pokuavala daizgradi odnose sa Kinom, a u vreme bombardovanja je podravalanoenje parole svi smo mi meta, ali takva politka je bila borba do

104

MILORAD

STUPAR

10 U periodu od 2000. do 2003. anketna stopa nezaposlenosti stagnirala je na30%. Prema formlanom registru koje vode slube za zapoljavanje trenutno je u Srbi-

ji oko 900.000 nezaposlenih lica (Videti intervjuEkonometra, dr Mihail Arandaren-ko,Politika, 7 jun 2005.).


15/17

poslednjeg oveka za cilj koji je vodio potpunom unitenju celokup-nog drutva.

Globalizacijski procesi u neku ruku mogu da budu osnov zareenje problemakoordinacijeu ekonomiji i uspostavljanju institu-cija javnog dobra. I pored naeg tekog poloaja, iri meunarodnimilje u kojem se nalazimo nije prema naoj dravi neprijateljski na-strojen. Dakle, neophodan je konsenzus svih politikih stranaka ielite da moramo da krenemo putem globalizacije. U naem sluaju to

je put ka ulanjenju u Evropsku Uniju11 to podrazumeva prihvata-nje njenih uslova za pristupanje. Taj konsenzus mora da bude obja-vljen javno u vidu neke vrste dokumenta usvojenog od strane svihrelevantnih stranaka u Parlamentu i svih relevantnih uesnika u jav-nom ivotu. Ovo je neophodno jer e proces pridruivanja Evrop-skoj uniji trajati vie mandata razliitih vlada. Takoe, strukturalnirezovi u privredi bie veoma bolni sa dugoronim posledicama, a

politika trai brza reenja. Najtei strukturalni rezovi jo nisu nipoeli, na primer, restruktuiranje javnih preduzea. Zbog toga svakapostojea garnitura na vlasti nije sklona tome da se trajno uhvati ukotac sa vruim problemima (trajkovi, na primer) jer strahuje odrezultata izbora. I iz tog razloga je neophodan kosenzus da sledeagarnitura na vlasti ne bi poinjala sve ispoetka, odnosno da opozici-

ja danas ne trai politike poene u iluzornoj politici. iroki i vrstkonsenzus je neophodan i zbog koherentnosti unutranje i spoljne

politike. Na primer, ne moe jedan politiar iz vlasti da bude za izla-zak graana srpske nacionalnosti na izbore na Kosovu, a drugi,takoe iz vlasti, da ne bude, odnosno, da bude protiv toga. Ne moe

jedan politiar iz vlasti da tvrdi da zna da tajna sluba zna gde jeoptueni za ratne zloine, a da druga grupacija, takoe u vlasti, datvrdi suprotno.

Dalje, neophodno je to pre doneti zakon o restituciji, odno-sno, zakon o denacionalizaciji, a potom i eksplicitan zakon o zatiti

privatne svojine. Potom naa drava to pre mora da stvori jedan le-galni okvir za odvijanje poslovanja koji simultano i proporcionalno

105

FILOZOFIJAIDRUTVO

2/2005

11 Mi ovde naravno ne izjednaavamo ideologiju neoliberalizma sa projektomstvaranja Evropske Unije. Tvrdimo samo da se onaj deo neoliberalne doktrine koji jeodavno jezgro gotovo svih ekonomskih i politikih sistema zemalja Evropske Unije

na najbolji nain moe preuzeti oslanjanjem na same zahteve koji EU postavlja prednau zemlju da bi joj se omoguilo prikljuenje.


16/17

treba da titi sve kategorije koje uestvuju u poslovnom procesu: ipreduzimae i potroae i radnike i vlasnike hartija od vrednosti.Mora da se potuje vladavina prava, suzbiju privilegije za pristuptritu i korupcija. Sredstva od privatizacije moraju se slivati najpreu investicione fondove. Kejnzova metoda poveanja agregatne tra-nje je kod nas u ovom trenutku tranzicije po mom miljenju nepri-merena jer samo pospeuje ionako ve veliku potronju. Zbog togastrane kredite i strane donacije moramo pre svega plasirati u investi-cije, a ne u budetsku potpronju. Mora da se izgradi poverenje u ka-

pital i investitore iz inostranstva sindikati ne mogu da imaju preve-lika oekivanja. Sindikalna politika ne sme za cilj da ima unitavanjekompanije, njeno teranje u bankrotstvo, jer time potokopava sam

poloaj radnitva. Dakle, i u interesu radnitva je da pomae opsta-nak firmi, a u interesu firmi je da ponude uslove koji motiviu radni-ke. Blagostanje nee nastati ako se firme rue, a poslovni ljudiizvrgavaju ruglu, podmetanjima u medijima itd.

Da bi se ostvario legalan okvir poslovanja mora da se izvrikorenita reforma policije naroito tzv. tajno-obavetajnih policij-skih, i vojnih slubi, i to je vrlo vano. Promoteri tzv. biznisa, odno-sno, krajnje privilegovanog. biznisa, dolaze iz grupa koje su podra-ne od te policijske kaste ili su pak iz same te kaste. Kaem namernokaste, jer je tajna policija zbog lenjinistike inspiracije u ustavu Ju-goslavije decenijama imala pravno privilegovan poloaj. Ovaj privi-legovani poloaj prenosio se i u sferu privrede i naroito u oblastspoljne trgovine. Na primer, gotovo da nije bilo spoljnotrgovinskog

predstavnitva SFRJ koje nije bilo pod kontrolom tajne slubebezbednosti. Ve se sredinom osamdesetih zasnivala klasa klepto-krata koja je uglavnom dolazila iz pomenutih delova drutva. Tajdeo aparata takoe danas pravi haos u dobrom delu tampanih medi-

ja. Potpuno sluuje javno mnenje. Naravno, u toj reformi policijemora se ii oprezno i postepeno. Brzopletost, nesistematinost i re-forma kratkog daha u tom poslu moe da ima veoma tragine

posledice.Konano, a to je najvanije, moramo poeti da verujemo

samima sebi. Moramo da pokaemo elementarnu blagonaklonost pre-ma blinjem, ali i lojalnost prema vlasti. Bez delimine internalizacijekolektivne racionalnosti ne moe nikakv poredak da se uspostavi i dase uspeno odri. Naime, drava ili poredak ne mogu da postoje samo

106

MILORAD

STUPAR


17/17

na prinudi mada je prinuda nuan uslov za to. Uz ovo pitanje ide i pi-tanje odgovornosti i poslunosti. I to pre svega pitanje odgovornosti

prema iroj zajednici. Odgovornost kod nas donekle funkcionie nanivou porodice ili sela. Ali to je nedovoljno jer je za funkcionisanjemodernog drutva neophodna odgovornot u poslu i javnom ivotu i nanivou grada i ire zajednice. Ne mogu se od drave oekivati samo

priviligije i zatita statusa. Da bi se stvari pomerile sa mesta u ovompogledu kljuna je uloga obrazovanja i medija.

Milorad Stupar

LIBERALISM AND GLOBALIZATIONSummary

In the main part of the paper an analysis of liberalism and globalization hasbeen offered. It has been argued in the third part of the paper that the process of asso-ciation between Serbia and Montenegro and European Union would contribute sub-

stantially to the solution of the so called coordination problem in Serbia andMontenegrothe country heavily burdened and ravaged by its historical past, recentcivil wars, NATO bombardment and corruptive economy.

Key words:Liberalism, Globalization, Public Choice, Transition.

107

FILOZOFIJAIDRUTVO

2/2005

liberalizam i globalizacija

Documents