LEOPOLD STAF

(LEOPOLD STAFF) 1878—1957

Niko, u novijoj poljskoj književnosti, nije stvarao u tako različitim društvenim formacijama, niko za ži

vota nije toliko slavljen, nijedan poljski pesnik nije od toliko pokolenja bio priznavan za najvećeg. I nijedan veliki pesnik nije tako brzo počeo padati u zaborav kao Leopold Staf. Krije se u tome tragedija jedne pesni-čke sudbine (da li samo jedne?).

Svoju prvu knjigu Staf je objavio 1901. godine, u vreme »Mlade Poljske«. Objavio je tokom svog dugog života bezbroj knjiga poezije, drama, eseja, prevoda. Skamandrovci su ga smatrali svojim vodom i učiteljem. Najmlađi pesnici, u posleratnoj Poljskoj, gledali su u njemu živi luk koji je spajao epohe u poljskoj poeziji

Bio je najdivniji čovek i umeo da bude pravi prijatelj. Stafova poezija menjala se od epohe do epohe, od pravca do pravca, mogu se u njoj pratiti sve mode i

sve faze kroz koje je prošla poljska poezija u tako burnom razdoblju XX veka, od »Mlade Poljske« do Ru ževiča.

Posleratna Stafova poezija zadivljuje upravo svojom svežinom, jednostavnošću, sažetošću, izvesnim humorom i životnom mudrošću. Pisana u duhu najnaprednijih praunuka, u duhu poezije Tadeuša Ruževiča, Stafova poezija iz posleratnog razdoblja danas je najpri hvatljivija i najreprezentativnija za ovog stvaraoca.

PROLEĆE

Sedim u bašti.

Sve je staro večito.

Sunce, drveće, cveće.

Samo ja sam mlad Kao vlastiti unuk,

Kao mnogo unuka, Jer ih ima gomila. Smeju mi se, Ja takođe.