Lekovi i droge

U svim zemljama se povećava upotreba raznih lekova i droga. Ta povećana potrošnja predstavlja sve veću opasnost po bezbednost saobraćaja zbog propratnih pojava, čiji uticaji na vožnju nisu dovoljno poznati. Ti propratni negativni uticaji lekova i droga koji slabe vozačku sposobnost zavise od vrste, količine i brzine kojom se ti lekovi i te droge metabolizuju u telu. Obično se njihovi uticaji javljaju tek pošto je prošlo njihovo osnovno dejstvo, pa se zato ne mogu primetiti, a teško se procenjuje koncentracija lekova i droga u krvi i urinu. Postoje nekoliko većih kategorija farmakoloških sredstava, različitog hemijskog sastava, čiji su mehanizmi dejstva na ponašanje različiti.

Od lekova i droga koji najviše utiču na vozačko ponašanje spadaju sreds tva za smirenje (ps ih ički sedat iv i , među koj ima su najznačajniji barbiturati i trankilizatori), stimulativna sredstva i razne droge. Jedna od najpoznatijih klasa psihičkih sedativa koji se najšire primenjuju su barbiturati, koji se uzimaju najčešće kao sedativi i pilule za spavanje. Barbiturati izazivaju nespecifičnu opštu depresiju nervnog sistema u različitom stepenu, što zavisi od količine, vrste i načina uzimanja, a klasifikuje se obično prema trajanju njihovog dejstva. Sporo se izlučuju iz tela, naročito ako su uzeti sa alkoholom. Pod njegovim uticajem slabi pažnja, dolazi do pospanosti, usporeno je vreme reakcije i sposobnost mišljenja i dolazi do slabljenja motorne koordinacije.Javlja se nedostatak emocionalne kontrole i agresivnije  ponašanje, a u simuliranoj vožnji veštine su slabije. Druga klasa psihičkih sedativa su sredstva za smirenje (trankilizatori) koja se upotrebljavaju pri lečenju neurotičnih bolesnika. Ona dovode do smirenja u stresnim situacijama, kada postoji velika napetost. Propratni uticaji ovih lekova su nagle promene u radu srca, smanjenju viđenja, a posebno sposobnost obrade informacije. Izvestan uticaj, mada se ređe koriste, imaju razna narkotička sredstva koja se upotrebljavaju kao sredstva za ublažavanje bolova. Njihovo propratno dejstvo je slično dejstvu psihičkih sedativa, ali nema podataka u kojoj meri je prisutno među vozačima koji su imali nezgode u odnosu na ostale vozače iz populacije. 

Najmoćni je s t imula t ivno s reds tvo koje de lu je na nervni s i s tem je amfetamin. Amfetamin, slično čaju i kafi, podstiče brojne funkcije u vezi sa aktivnošću simpatičkog nervnog sistema, izazivajući opštu aktivaciju. Koristan je za monotona i umorna stanja, ali njegovo učestalo korišćenje može štetno uticati na sigurnost vožnje. U složenim saobraćajnim uslovima amfetamin dovodi do pogrešnog suđenja i većeg rizika jer može stvarati konfuzna i paranoidna stanja koja utiču na sigurnost vožnje. Marihuana i hašiš su najpoznatije psihoaktivne supstancije koje dovode do promena u saznajnim funkcijama i emocionalne stabilnosti. Laboratorijska proučavanja dejstva marihuane, koja se češće koristi među mlađima, ukazuju na vidne uticaje na razne funkcije u vezi sa vožnjom. Pod uticajem marihuane javlja se odsustvo odgovora na signale i usporen proces obrade informacije i donošenja odluke.

1

Alkohol

Alkohol se smatra jednim od najvećih uzročnika saobraćajnih nezgoda. Uticaj na čoveka zavisi od količine alkohola u organizmu. Već kod malih količina od 0,02‰ slabi sposobnost vožnje. Zakonom o osnovima bezbednosti saobraćaja predviđeno je da vozači amateri mogu učestvovati u saobraćaju ukoliko je koncentracija alkohola do 0,5‰. Profesionalni vozači ne smeju upravljati vozilom ukoliko imaju alkohola u krvi. Povećana koncentracija alkohola od 0,6 do 1,5‰ daje vidljive znake lakog pijanstva, koji uglavnom zavise od individualnih sposobnosti, dok je preko ove koncentracije pijanstvo lako uočljivo. Koncentracija preko 3,5‰ dovodi do besvesnog stanja, a koncentracija od 5 do 8‰ do smrti.

Alkohol se vrlo brzo rastvara u organizmu i brzo dolazi u krv preko koje se prenosi u druge delove tela i utiče na promenu funkcija bitnih za vožnju.

U čoveku oduvek postoji želja da prevaziđe svoje mogućnosti, da bude bolji snažniji, da dostigne veću brzinu. Vozač delimično ostvaruje te težnje za upravljačem. On postiže veću brzinu, iz druge pozicije gleda pešake, oseća se moćnijim i njegovi kontakti sa ostalim učesnicima postaju površni. Pod uticajem alkohola smanjuje se mogućnost rasuđivanja, kritičnost, opada pažnja i sposobnost sagledavanja zbivanja oko sebe, pa takav vozač, češće nego drugi pravi prekršaje.

- Delovanje alkohola na sposobnosti vozača

Alkohol je nervni otrov koji najpre dovodi do uzbuđenja, a zatim do paralize centralnog nervnog sistema. Delovanje alkohola ogleda se u organskoj i psihičkoj sferi. On prvenstveno deluje na mozak, desni, pluća, ruke, jetru, noge, izaziva bolove u stomaku, bubrezima, želucu, srcu itd.

- Dejstvo alkohola na najviši deo nervnog sistema

Čovečji mozak je vrlo složene građe i najosetljiviji deo organizma na razne štetne uticaje. Uzimanjem alkohola smanjuje se rasuđivanje, sposobnosti, kritičnost, kao i emocije (neraspoloženje, bol, umor). Najvažniji efekti alkohola ispoljavaju se čitavim nizom poremećaja u oblasti opažanja, reagovanja i drugih psihičkih funkcija. Zavisno od količine unetog alkohola i načina unošenja, postoji čitava gradacija poremećaja koji idu od jedva primetnih do teških akutnih trovanja, kada dejstvo alkohola zahvata autonomni nervni sistem, a to dovodi do prestanka rada srca i disajnih organa.

Naročito je na alkohol osetljiv mali mozak, u kojem je centar za ravnotežu. Zato je za pijanog čoveka karakteristično teturanje i nepravilno održavanje ravnoteže, kao i slaba koordinacija pokreta.

2

Alkohol deluje i na periferne nerve, naročito nerve ruku i nogu, koji su za vozače i najvažniji.

- Dejstvo alkohola na čulo vida

Naročito su ispitivani efekti alkohola na čulo vida i dokazano je da mala količina popijenog alkohola dovodi do smanjenja oštrine vida i do suženja vidnog polja, a to je čest uzrok mnogih saobraćajnih nezgoda. Veće količine alkoholnih pića onemogućavaju slivanje likova na mrežnjači, što dovodi do pojave duplog viđenja, kada čovek nije u stanju da razlikuje stvarni objekat od uobraženog. Primećeno je da kod izvesnog broja alkoholičara dolazi do poremećaja razlikovanja boja (crvene i zelene) što može da ima vrlo veliku praktičnu štetu kod vozača motornih i drugih vozila.

- Dejstvo alkohola na koordinaciju mišića

Ispitivanjima je dokazano da alkohol i u minimalnim količinama negativno utiče na koordinaciju mišićnih radnji. Posle unošenja većih količina alkoholnih pića u organizam dolazi do grubljih oštećenja koja se ispoljavaju u poremećenom govoru, poremećenom hodu, nemogućnosti održavanja ravnoteže.

- Dejstvo alkohola na organe za varenje i jetru

Posledica duže upotrebe alkohola su oštećenja pojedinih organa za varenje, jetre, krvnih sudova, nervnog sistema, bubrega itd.

Kod hroničnih alkoholičara često nastaje hronično zapaljenje jednjaka. Promene se ispoljavaju otežanim gutanjem i bolom. Često strada pankreas – koji se takođe oštećuje alkoholom. Znatnije oštećen pankreas može dovesti i do pojave šećerne bolesti.

Pri hroničnoj upotrebi alkohola dolazi do oštećenja jetre direktnim delovanjem alkohola na nju i oštećenja njenih funkcija. Posle više godina pojavljuju se uočljive promene i ozbiljne tegobe. Ako se nastavi sa uzimanjem alkohola, jetra će se uvećati i bolesnik će tada osećati nelagodnost u želucu. Poremećeno mu je varenje, dolazi do gubitka apetita. Sve ove promene bilo na organima za varenje, bilo na jetri, nastaju u slučaju stalnog i prevelikog unošenja alkoholnih pića.

- Dejstvo alkohola na psihofizičku aktivnost čoveka

Mnogi misle da male količine alkohola povoljno deluju na organizam, da potenciraju psihičke i fizičke aktivnosti. Teško je ubediti ljude u štetno dejstvo alkohola kad oni osećaju da posle izvesne količine postaju slobodniji, raspoloženiji, i da mnogo lakše podnose fizičko naprezanje.

3

- Alkoholizam i psihički poremećaji

Alkohol remeti normalnu fiziološku aktivnost ćelija, što pokazuju mnogobrojni simptomi akutnog pijanstva. Duga upotreba može dovesti do čitavog niza telesnih, organskih pa i do psihičkih poremećaja, koji su rezultat hroničnog trovanja centralnog nervnog sistema. Kratkotrajan, privremen poremećaj naziva se patološko napeto stanje. Patološko napeto stanje predstavlja trenutnu, iznenadnu intoksikaciju centralnog nervnog sistema sasvim malim količinama alkohola. Patološko napeto stanje javlja se posle izuzetno male količine unetog alkohola. Alkohol je specifičan otrov nervnog sistema, on otežava sve pokrete, ali najteže su posledice u saobreaćaju – usporavanje refleksa.

Dokazano je da vozačka sposobnost vozača pod uticajem alkohola od 0,02‰, opada progresivno sve do 1,4 a ponekad i do 1,7‰, kada se smatra da su vozači praktično nesposobni za vožnju.

Vozači pod uticajem alkohola povećavaju brzinu, obazrivost im je mala, potcenjuju znakove. Samokontrola se gubi baš kad je najpotrebnija. Ovo stanje duševnog poremećaja traje kratko i najčešće se završava snom.

- Alkohol i halucinacije

Halucinacije su takođe duševno oboljenje prouzrokovano hroničnim alkoholizmom. Kod ovog oboljenja svest nije dugo pomućena, bolesnici su vrlo dugo neupadljivi i dugo mogu obavljati svoje dužnosti, pri tom ne čineći upadljive graške u ponašanju i radu. U osnovi ove bolesti postoji osećanje straha i proganjanja. Bolesnik često čuje reči i glasove koji ga progone, vređaju i potcenjuju, ali on može dugo da obavlja svoj posao ne govoreći nikome ono što preživljava. Kada oboljenje dostigne vrhunac, kada bolesnik ne može više da istrpi gonitelja, on napada kako bi ga se oslobodio, a u najgorem slučaju izvršava samoubistvo.

Stanja alkoholisanosti

1. Stanje prolazne opijenosti (0,10 – 0,29‰). U ovom stanju većina ljudi ne pokazuje posebne znakove, pa to predstavlja najnižu granicu ugrožavanja saobraćaja. U ovom stanju ljudi su pričljivi i subjektivno se osećaju dobro. Jedan broj osoba pri ovoj koncentraciji alkohola nesposoban je za vožnju, odnosno može ugroziti sigurnost u saobraćaju. U ovom stanju može doći do opadanja pažnje, poremećaja sluha i slično.

2. Stanje lakše pripitosti (0,30 – 0,99‰). U ovom slučaju alkoholisantosti misli se gube, kao i pamćenje, oseća se veća lična sposobnost za bilo kakve poduhvate, isticanje, ne poštovanje saobraćajnih znakova, oštrina vida se smanjuje, reakcije vida slabe za 30%, a sluha za oko 40%. Kod ovakvih vozača karakteristično je rumenilo, puls je ubrzan. U ovom slučaju alkoholisanosti

4

vozač brzo vozi i zato će ako dođe do nezgode, posledice biti teže nego kad nezgodu prouzrokuje vozač sa oko 2‰, kad sporije vozi.

3. Stanje teže pripitosti (1,00 – 1,49‰). U ovom stanju izražavaju se greške pri hodu i pokretima, moguće je povraćanje. Nesposobnost vozača da upravlja se povećava. U ovom stanju simptomi su vidljivi i dolazi do pogoršanja intelektualnih funkcija.

4. Pijano stanje (1,50 – 2,49‰). Ovde se veoma ispoljava smanjenje intelektualnih sposobnosti. Rastu samopouzdanje i dremljivost. Kod vozača se javlja drskost, nepromišljenost, surovost itd. Vozač je nestabilan, tetura se i nesposoban je da upravlja vozilom i zato lako dolazi do nezgode.

5. Teži oblik pijanstva (2,50 – 3,49‰). Čovek posrće pri hodu, nejasno izgovara reči, vidi dvostruko, javljaju se slušne halucinacije, ispoljavaju se jači znaci narkotičkog delovanja alkohola.

6. Komatozno stanje (3,50 – 5,00‰). Radnje ove osobe su usporene i odvijaju se kao u snu. Temperatura je veoma niska, pa se čovek može i smrznuti. Na svetlost slabo reaguje, zenice su proširene. Ako je koma duboka, takva osoba se teško može povratiti u život.

 Posle izvesnog vremena nastaje faza trežnjenja i mamurluk. U vreme mamurluka javljaju se: glavobolja, muka, pritisak u stomaku, tromost, malaksalost, zamor, jeza i drhtanje.

- Alkoholizam i saobraćaj

 Intenzivnijim saobraćajem povećava se i broj nezgoda, ali srazmerno s tim raste i broj saobraćajnih nezgoda koje su prouzrokovali vozači – uživaoci alkohola.

 Za bezbednost saobraćaja alkoholizam predstavlja poseban problem, i to zbog procenata saobraćajnih nezgoda prouzrokovanih pijanstvom. Ako posmatramo problem uživaoca alkohola, nužno je razlikovati uživanje alkohola kod vozača čije je zanimanje vožnja od vozača koji se vožnjom bave povremeno.

 Uživaoci alkohola često nisu svesni štetnih posledica ubotrebe alkohola za vreme i pre vožnje, pa zato pitanju njihovog vaspitanja i razvijanja svesti preventivnim radom treba posvetiti veliku pažnju.

- Dejstvo alkohola na organizam vozača

Svaki vozač koji želi sigurno da vozi, mora biti spreman da na vreme osmotri situaciju oko sebe i da bude oprezan. Vozač upotrebom alkohola oštećuje one funkcije koje su najpotrebnije, odnosno one koje dolaze do izražaja u određenoj kritičnoj situacji, kada je potrebno da se reaguje brzo. Tada vozaču izgleda da

5

može učiniti više i želi da dođe do izražaja, ističe svoje sposobnosti, delima dokazuje svoju hrabrost, a sve to prouzrokuje nepropisnu vožnju, koja se najčešće završava nesrećom. Dokazan je gubitak sposobnosti za brzo, tj. refleksno reagovanje u oblasti svih čula kod vozača pod uticajem alkohola.

- Opadanje sposobnosti u oblastima pojedinih čula

1. Reakciono vreme ili psihička sekunda – jeste vreme reagovanja od momenta kad se ispred vizila pojavi izvesna prepreka pa do momenta kada vozač reaguje na tu prepreku, odnosno do momenta pritiska na kočnicu.

2. U vožnji pri brzini od 50 km/h u mraku, pošto vozača zaseni, a zatim ablenduje vozilo koje mu dolazi u susret, treznom vozaču je potrebno 68 m da se privikne na novonastalu situaciju, dok je pijanom potrebno 126m

3. Pri brzini od 50 km/h vozač će pri dnevnoj svetlosti da raspozna saobraćajni znak u treznom stanju na 138m, kao pijan raspoznaće taj znak na 112m, a kao mamuran na 100.

4. Izneti dijagram prikazuje opadanje refleksa čula sluha pri brzini od 50 km/h.

- Metoda i stepen utvrđivanja alkoholisanosti u saobraćaju

Pored laboratorijske metode utvrđivanja alkohola u krvi, za preventivu u saobraćaju važan je i način utvrđivanja približnog procenta alkohola u organizmu vozača pomoću testa izdisanja vazduha, tj. alko-testa. On ima svoj značaj kao sredstvo za orijentaciju da li je testirano lice pod uticajem alkohola i za određivanje približnog procenta alkohola u krvi.

http://www.kbs.rs/sr/cinjenice

6