~r---------------------

Privredno· kulturne

Matice

za Sjevernu Dalmaciju

~~--------------------

l z l a z l č e t v r t k o m.

~ OpHapeaHo·KynrypHe

MarHqe sa Clea. AanMaQIIill .. .J

~(;)A,

Godišnja pretplata za našu državu 40 din., za Ameriku 2 dolara, a za ostalo inostranstvo 80 din.

Clanovi Matice dobivaju list besplatno. llint5ennJ<, 15. Janyapa 1931 .

Vlarmik »Privredno-kulturna Matica< za sjev. Dah;aclju Urednik Dr. NIKOLA SUBOTIĆ

Urc~nišlvo l uprava - Ulica Dožidara Petraoovića 16 Telefon br. 63. - Broj ček. ra~una 38.242. Primjerak l dln. SPOJ 91. fOAHHA Ill.

BEZ KOMENTARA Pokojni dr. ] wan Cvljić bio je

bez sumnje najbolji poznavalac našeg naroda i naše zemlje. Naročito neke njegove umne ops,ervaclje Imaju značaj pravih fotografskih snimaka naših ljudi i naših navika. Ovom prilikom, bez komentara, svraćamo pažnju naših dalmatinskih južnjaka samo na ove Cvljićeve opservacije:

"Za sve veće poslove potrebna je jaka volja, koja nije samo momentana, impulzivna, nemirna, nestrpljiva, koja viče i odmah traži sve ili ništa, već

je sposobna da godinama ide za svo­jim zadacima i problemima. To je ona velika Izdržljivost, koja se često sreta kod kulturnih naroda. Izgleda mi da ml nemamo osobitu predispozlclju za jaku volju u ovom smislu, ill ona još nije radom pojaseva razvijena. Po promatranjima, koja sam ovda-onda grosso modo činio, u nas od 20 ljudi valjane inteligencije ima možda samo jedan s jakom voljom".

"Ml nesrazmjerno više govorimo,

Milan M. Brkić:

negu Ate radimo. Mnogi imaju tu oso­binu da misle da su uradili, kad su govorili. Dalje, mahom vile polažu na pravo da govore no na pravo da rade. Ja sam često pravio opservaciju, da je mnogim našim ljudima glavno da se Izgovore, a osobito da nekoga pretsfave u rđavoj svjetlosti i da na­prave dosjetku na njegov račun, a ra­zuman čovjek moze voditi i raspraviti stvar kako hoće - onima prvima, izgleda, nije do toga toliko stalo ; glavno je da su oni riječima dosta učinili l sebe zadovoljili. Možda u tu grupu spada l to, da su mnogi naši ljudi zadovoljni, kad su ustanovlli na­čela rada ill upravo napisali programe; zadovoljni su toliko, da posltje ne misle ozbiljno o akciji l konzenkveu­cijama, koje su upravo sve; prvo je bez drugoga bes;>osllca. Treba da nastupi generacija, koja će u javnom životu smatrati za blebetanje govor i govorništva bez prave i smišljene akcije".

Osiguranje stoke IV.

Državna organizacija osiguranja, Ima Iza sebe prilično jakih razloga. All, nasuprot ovima, mogli bl se na­vesti protivrazlozl. Samo, u te protiv­razloge ne spadaju oni, koji se često državnom osignranju predbacuju. M no· go veće neprilike stvaraju njemu one loše osobine, koje svagdje prate }av­nu službu. Ova organizacija osiguranja ma kakva bila njena pravna forma, bila bl u suštini jedno privredno poduzeće. Njemu, istina, ne bl bio cilj ostvari­vanje profita, all bi se ipak moralo raditi po načelima prlvrednog poslo­slovanja, a ne kancelarijskog. A čim bl njega organfzovala država, ono bl neminovno postalo birokratsk.o Osim ovoga, ima još jedan t~meljit protiv­razlog. Državno osiguranje iziskivalo bi jednu veliku i široko rasprostra­njenu organizaciju te mnogobrojno činovništvo. Bilo da bl se ova armlja činovnika plaćala Iz fonda osiguranja, a to je u početku ovog članka pret­postavljeno, bilo da bi se plaćalo Iz budžetskih sredstava, ono bi gutalo jednu veliku masu novaca. U prvom slučaju, ti lzdacl mogli bi isprazniti fond; u drugom, država bi nekorisno opteretila budžet. l mjesto da glavna briga bude, kako će se dovesti u rav­notežu prinosi i dužna osigurnina, imalo bi se prvenstveno starati, kako će se dobiti novac za pokriće činov­ničkih plaća. e lj poslovanja bio bi tada promašen. Imali bl organizaciju osiguranja, ali osiguranja ne bl b:Io; seljak bl plaćao prinose, ali od toga nikakve koristi ne bi vidio. jedno Is­kustvo slično ovome, mi već u našoj državi Imamo.

Banovlnsko osiguranje ne bi imalo ove mane u tol1koj mjeri, all bl lišeno

bilo l prednosti, koje ima državno' U današnjoj administrativnoj organ:­zaclji, l banovinsko osiguranje bilo bi državno os:guranje. Razlika bl bila u tome, što bl kod prvog područje pc­stavanja bilo manje: teritorij jedne banovine, dok bl kod drugog bilo mnogo veće: teritorij čitave države. Na ovako užoj podlozi b 'lo je 1923. god. obrazovano osiguranje usjeva i plodova. U svakoj oblasti bio je u­stanovljen jedan zavod, a više se je oblasti moglo ujediniti l organizovati jedan zajednički zavod. Osiguranje je bilo slobodno. Između ovih obJasnih l banovinskih zavoda postoji jedna razlika. Oni prvi blll su samoupravni, ovi drugi bil l bi državni. Iz ove raz­like proizlazi jedna druga: samou­pravna preduzeća - pozr.ato je -bolje posluju l više uspjeha imaju nego državna.

Za banovinske zavode govorilo bi to, što su privredne prilike u jednoj banovini ujednačenije, što bl ih či·

novništvo bolje poznavalo, što bi se organizacija lakše sprovela i što bi bio bolji nadzor. Ali, s druge strane, dok bl kod ovih rizik bio ograničen

na jednu banovinu, dotle bl kod dr­žavnog zavoda bio razdijeljen na či­

tavu državu, i u toliko bl se lakše snosio. U slučaju većth stočnih zara­za, banovinski fondovi bill bi nedo­voljni. Ne bl ostalo drugo, nego da država priskače u pomoć i pokriva manjak. l kog banovinskog os iguran ja, ako bl ono bilo potpuno samostalno, bi.Ja bi dakle država ona, koja bi u krajnjem slučaju snosila štetu.

Ako samostalno državno ill bano­vinsko osiguranje nije najpogodn ije, općinsko je još manje. Protiv općin-

skog osiguranja govore još Jači raz­lozi nego protiv banovlnskog. j er dok bl banovine još mogle provesti orga­nizaciju, Izdržavati stručno osoblje i dr, i dok tek kod većih nezgoda bile upućene na državnu pomoć, dotle općine ne bl ni to mogle. Velika je većina njih bez sredstava, bez vol je l sposobnosti, a loše obavljaju i sva­kodnevne poslove svoje administracije, a što ll bi tek onda bllo od osigura­nja ?!

Pregled događaja u svijetu U Španjolskoj kralj se je konačno

riješio, da postavi jednu nacionalno­monarhlstlčku koncent racionu vladu, kojoj bi bio zadata'c, da sprovede bu­duće parlamentarne izbore. Zato će sadanJa vlada, u najskorljem vremenu ohtupiti. Ministarstvo unutarnjih pos­lova ob;avilo je Jedan komunikej, u kome kategorički demantira glasove, da će u čitavoj Španjolskoj buknuti štraJk.

- Konferencija "Okruglog Stola •, kojoj pretsjedava pretsjednik en~leske vlade, završiće svoj rad do nekoliko dana. Izgleda, da će imati uspjeha, i -ako su počeci njenog rada imali slabe izglede na uspjeh. - Ministar ino­stranih dj ela Henderson izjavio je u svom posljednjem govoru na skupštini radničke stranke u Manchesteru, da je parlamentarni položaj radničke vlade vrlo ležale, ali da se vlada, i ako su joj ruke vezane, neće dati ni lako ni brzo otjerati. -Izmeđ u Francuske i Engleske vode

se pregovori odnosno pitanja zl1ta. Na te pregovore javlja se u Njemačkoj Ita­liji i Sovjetskoj Rusiji izvjesna uz­nemirenost, koju štampa engleska i francuska naziva nerazumljivom, jer da je saradnja fmansijska između Fran­cuske i Engleske, kao glavnih dviju država, koje raspolažu kredifima, ne­ophodno potrebna za uspostavljanje trgovačke l industrijske aktivnosti u Evropi i za održanje evropskog mira.

- Čine se u veliko pripreme za skorašnje zasjedanje Savjeta Društva Naroda i za Odbor za proučavanje

evropske unije. Na dnevnom redu Sa­vjeta i njegovog manjinskog oc1bora su mnogobrojne · manJinske peticije, upućene protiv vlada većine novostvo­renih i proširenih država. Okuraženi diskusijom manjinskog problema na prošloj skupštini, kao i činjenicom, što će Savjetu ovog puta pretsjedavati njemački delegat, Kurcius manjlnci su neobično agresivni. Odbor Savjeta, koji će ispitivati peticija, prije no što se iznesu pred Savjet imaće dosta posla: preko trideset njemačkih, madarslc1h bugarskih, albanskth peticija biće mu stavljeno na dnevni red. Ovoliki broj petic;je nije do sada nikada od­jednom Iznesen pred odbor. Ta okol­nost navodi na mišljenje, da će se možda dis\"usija o manjinami razviti l na javnim sjednicama Swjeta. Zbog ovakove atmosfere, koja se predviđa za Savjet, nisu povoljne ni prog-

noze za rad Odbora za evropsku uniju, onakovu kakvu je predložio Brland na osnovu postojećih ugovora u miru.

- Štampa javlja, da će pitanje datuma l mjesta zasjedanja svjetske kon ferencije za razoružanje biti pred­met oštre debate na postojećoj sjed­nici Savjeta Društva naroda. Engleska predlaže proljeće l 932; Nijemcl žele da to bude ranije. Austrija l Njemačka kandiduju Beč, Španjolska San Seba­stijan, a druge bi sile htjele Brtissel. Tvrdi se pak, da iz tehničkih razloga dolazi u obzir jedino Ženeva. Vjeruje se, da će konferenciji pretsjedavati Dr. Beneš.

- U vezi sa pretstojećom konferen­cijom komisije za evropska pitanja, vlada u Danskoj predlaže da se obra­zuju tri potkomisije, koje će se poza­baviti raznim pitanjima. Po tom pred­logu, prva bi komisija proučila pitanje organi zaci je evropske saradnje; druga pitanja opšte politike, koja bi se mo­rala, prije nego što se sastane Društvo Naroda, raspraviti među evropskim državam ; treća bl imala da prouči pitanja ekonomske krize, koje će biti na dnevnom redu DruAtva Naroda, a čije je rješenje otežano ponajviše dr­žanjem samih evropskih država.

- Pretsjednlk grčke vlade, Veni­zelos, povratio se je u zemlju sa svog puta, u kome je Rim bio posljednja, ali i glavna tačka. Interesantno je, da talijanske novine nisu objavile teksta izmjenjenih zdravica u Rimu, a isto tako ništa nije saop!teno o rezultati­ma konferisanja g. Venizelosu sa Mus­solinijem. Iz velikog broja Izjava, koje je dao . Venizelos, vrijedi Izdvojiti jednu, da se je on u Rimu uvjerio, da mir u Evropi nije s nikakove strane ugrozen.

- C<irinski rat izmedu Češke i Mađarske traje dalje i pooštrava se. V t jest o ostavci česk og ministra finan­sija, dra Et1glascha, nije se potvrdila

- Ministar inostranih d}ela Poljske, Zaleski, dao je izvještaj parlamentar­nom odboru za spoljne poslove o poljskoj spoljno} politici, u lcome je kategorički pobio aluzije, koje se prave da je Poljska nemiroljubiva, pa je Istakao da miroljubivi duh preo. vlađuje u poljskoj politici l da je Poljska spremna na miroljubivu sa­radnju sa drugim narodima. Ona želi da održava dobre odnose sa Njemač_ kom, all se žali na neskrupoloznu n ;emačku propagandu protiv Poljske, koja je pokazala veliko strpljenje i veliku hladnokrvno~t. Ipak se ne može zahti jevati ljubav s jedne strane, kada na drugoj strani postoji mržnja .

Grupisanje općina U ministarstvu unutrašnjih poslova

pristupilo se Izradi detaljnog projekta i plana za grupaciju općina u cijeloj zemlji. Novo gruplsanje op ćina imalo bi se najprije provesti u Crnoj Gori, u južnoj Srbiji i u Hrvatskoj . jer su u t m krajevima općine većinom ma­lene i siromašne. Tako bi se stvorili uvjeti za napredak l tih općina.

•

Strana 2.

NOVI BANOVI Ukazom Njegova Vel!čan tva Kra­

l ,a od 10. o. mj. na predlog g. pret­

sjednlka ministarskog savjeta l ministra

unutarnj ih posl ova penzionlsani s11 po

molbi sa pravom na penziju koja lm

po zakonu pripad a: gg. dr. Josip Ši­lović, ban savske banovine, Krsta

Smiljanić, ban zetske banovine i Dvr­

đe Nestorovi ć, ban moravske banovinr.

Ukazom Njegova Veliča n tva Kra­

lja od l O. o. na predio g g. pretsjed­

nlka ministarskog savjeta i ministra

unutarnjih poslova postavljeni su za

bana zetske banuvlne, dr. Uroš Krulj,

bivši ministar, za bana savske bano­

vine dr. Ivo Perović, prvi pomoćn!J.::

ministra unutrašnjih poslova i za bana

moravske banovine Jeremije Ž ivano­

vić, rektor V1še pedagoške škole u

Beogradu na raspoloženju.

0 jyrOCJIOBeHCI<OM aa~HOHaJIHOM npenopoijajy

J. ETHH'II<H pasBHTal< jyrocnoBeH. Hapo,IJ,a

Jow y crapoj nocroj6BHR e oHe

CT p a He l<apnaTa, y- )l.aRalllH>Oj RCTO'i­

Hoj nolbCI<Oj H jyroaaoa)l.HOj PycHjB,

npaOQH JyrocnoaeHa ca'!HihaBana cy y

aace6HoL o6nacra xoMoreHy erHII'ii<Y

QjenHay. l1 nocnHje paceJbaBaH>a no­

je)l.HHHX CJIOBeHCI<HX nneMeHa HB aa­

je)l.HH'ii<e npa)l.OMOBHHe, jyroCJIOBeHCKa

nneMeHa ocrana cy ua no.D.HO}J(jy

I<apnara a y caMHM I<apnaruMa

)l.OCTa BpeMeHa y aajeAHHUH. Y ll H Ill croJbetiy nocnuje Xpacra noayKJIB' cy

H fbHX Ha jyr MBrpaQHOHH OOI<peTH

cjeBepaax esponcKHX HapoJJ.a: CapMa­

rA, I<enra B repMaHl. npH I<pajy IV

croJbeha noaoaTa xyncKa HajeaAa

B.aaaaana je aeJJHKY ceo6y eaponcrHIX

B aa ajCKHX Hapo)l.a, KOj H cy y ry­

CTH~ MacaMa uarpoyna na rpaHBQe

pHMCKe HMilepHje. To je 6HO HOBH

nOBO)l. Aa H jy r.:CJJOBeHCKa MHrpaQaja

ua eTape nocroj6ase y aeMJbe cpeJJ.­

Jber noAyHaBJba aaxBaTH WBpe )l.B­

.MeHBHje. Beh npa Kpajy V cToJbeha

AODpJIH cyjyroCJIOBeHH y BpJIO BeJJH­

I<O.M 6pojy AO cjesepoax rpaoaua I3an­

KaocKor nonyoCTpBa H )1.0 JIHjeBe ođa­

ne cpeAH>era H Jl.OH> er Avoaaa. 3ana)l.Ha OOJJOBHHa pHM Ke HMne­

pHje crponowTana ce noA y)l.apUHMa

r epMaHCI<II>. nneM eHa Koja cy ce Kao

6yjH~a paamrna no fbeaHHHM npoaao­

QHjaMa. nocna)e nponacrH eeJIHKe

xyHcKe JJ.p>KaBe, Koja je HMana cpe­

AHWTe y crenaMa HaM t ljy Ay HaBa H

THce, ua aanaA cy orHwna H noc­

JbeAlt.a repMaH CKa DJieMeua H8 no)l.y-

Ty•da nporMBY dJ par pa JyK Hiia P8AM rodo,.ut.er MCMMiaaatt.a na ne

- no cmicn•• TajHe npxnne Ha.lljecnnwTsa Aamt&TIIHCJ<or -

HeKH n. MapBH Ha APHIHITa yny­

THO je 4, liJ. 1832. rpo!fly JI~n HjeH-

6epry, ryaepuepy ,1\anMaTHHCKOM, npo­

THBY !flpa AnTOHBja jyKutia, napoxa H

H3Bafbci<or HaTnapoxa (vtcarlo fora­neo) y APHHWy, Ty}J(6y Ha HTan HjaH­

CKOM jeaHJ<y, !{Oja y cpnCI<OMe npeao­

AY rnaco: •sKcoKoM ~· I{p. f yBepH l'py y

3aJipy. npHjaBJbyjeM BBCOI<OM f yBepHepy

HeHcnpaBHOCTH, Koje cy y OBOj Bapo­

ffiH OO'!HfbeHe, a OJI. !(Ora ? - O/l, ABO­

jUL\e nornaBHQA, T. j. OA MHorono­

rnr oaaHor napoxa !flpa AHre JYI<Itha H

rocu. <:PepJl.HI! aH )l.a n enerpH tiH-a, Ko j a

je đHO 8AMHH HCTparop OBAaUI H>e ope­

Type. Ose nornasoQe ne caMo wro

I:IBjecy apUiane caojy AY}J(HOCT, Her o

HaBJba. Y Te HCnpa>l(!beH c aeMJbC Ba­

CCJIIWe cy cc r ycre Mace jyrocnoBeH­

CKIIX nneMeHa, aJJH cy y6pao nornane

n0A an acr Asapa A13apH (06p11), AHB­

JbH Typancror parHHL{H, cMj ecrume ce

Y yrapCI<O j HUBHH H ll vllO'ICTI(a I<ao

CaBC8lii!L{H1 Ila aaTJHt\ 1<a0 I!C ilpHjaTeJbH

BffaaHTJij e - liCTJ'!Aora pHMC r<Or

Qapcr sa. l ao pa1111je XyHH H f cpMa­

mr, TaT<o ce can Asapa H j yrocn oac­

HR y 'H?C fH M nn,a•tr<3111KlfM n'JXO,'ll! \\ a

o6opHule ua BRaanrH jy. Hapo'lHTo

npH Hpajy Vl CTOJbeha BCJJI!Ka BOjCI<a

A13apa u Jyrucnoseua npoBanH y 6aJJ ­I<aHc r e aeMJb C, cnJbalfi<a, nopyum H

aanann Muore rpa)l.ooe H l!accJb a, am1

ce aaaaHT Hj c~..:a rpaHHUa 11a /~y llaBy R

CaBH OJJ. pma jow aa 11c rw sp11 jeMe.

l<a)l.a roA. 602 BAaaii TH ja nosylre

CBoj e rapHIISOH e H3 c5aJJI<aiiCI<HX aeMa­

Jba H ynyTH BX Aa C OCTanoM BO)C l<OM

Cy36Rja llpOBane n cpcujaHaQa y Man o­

aaHjCI<HM npomiH~HjaMa, - rparrHue Ha

D3JJKafi CI<OM n JJYOCTpBy OCTawe 6ea

OJJ.6paH e. T y npHmmy HCr<OpHcnnue

Aaapu u j yrocn oseuH na npeanaBwrnc

6ani<aHci<e aeMJbe. T a)l.a Hacrpa)l.arne

H nperBopume ce y pyUieBRHe H nu­

aaHTHiCKH rpa).(OBII y J.(:!JIM3TH FI CK0M

npnMopjy (Canoua, Eau)l.ayp H .upyrH).

Ha raj Ha'IJHI, OJI. noqem a V l .uo cpe­

AHHe VII croJbeka, j yrocnoaenH no­

crynno R cranso Hacen.ome HCTOlfi!O­

anmrjci<e H c1<opo cse 6an i<aHCKC aeM­

Jbe. BeJJHI<H 6poj 0(T3Jl.C y n o.uysaB­

Jby H nali( HHjB )l.a H )l.aJbe CJJy}J(H

AsaplfMa H Aa RM )l.ajc noMoh y He­

DpccraHHM paTOBHMa. r o.u. 626 AsapH

H j yrorn oseHH npeAyaewe senH KY Ha­

aany Ha ~aporpa.u, anH J!.O)f(BBHjewe

crpaxoBBTH nopaa. 3 6or Tora ueyc­

njexa Ha6awe HCMHpH Meljy caMHM

ABapnMa. n aHOHCI<H, "' eUIKH H MO­

paBCI(H CnoBeHH JICI<OpHCTHwe ry ae­

npunHI<y Aaapa, ycrarJI<OM a6aQHme

aBapCI<H japaM u no)l. Ca,'t\OM ocHoBa­

me n pay cno '3ellc l<y JJ.PH<aay (627 -658).

AaapH o::Tarne Kao ro cno)l.a pH caMo y

yrapcKoj HHBBHif, y CpajeMy H y

I<pajy HaMel)y Case H ApaBe. Aaapci<a

Bnacr npecra H HaJI. CianKaHCI<RM jy­

rocnoaeHHMa.

Y TO )l.0 6a jyroCnOBCI!CKa eTHH'II<i

ođnacr 6una je MH oro mHpa nero

.uaHar. Y VII a VIIl croJbehy roroao

QĐjeno EanKaHCKO n onyocrpBo 6HJIO

je npennaBJbeflo jyrocnoBeHCKHM Ha­

ceJb H Ma. I<OHTJ.fHCllTaJI /1\1 đan KaHCI<H

r pyn, AOJJIUie ApđaHHj e, 1 ecanHja,

E11op, jena)l.a H nenenouea 611nu cy y

pyi<aMa jyrocnoaeHCKHX nneMeHa. Y«­

cro rp'JKO CTai!OBHBWTBO O)l.p}J(a ce

Ha erejCKHM OCTpBHMa, H ,llOHeKJJe, y

npRMOpjy H y TpaKif)H OKO ~aparpa)l.a .

j oUI y IX H X croJbetiy UH]ena fp'I I<a

AO pr a MaranaRa cMarpana ce I<ao

cy anoynorpe6JbaB?Jie ~apCJ<e aa i<OHe,

noUiro cy ce y oaoj napoxujH ađ»n H

TOJJH I( H aJJ O<JIHIH, H O.ll DOMeHyTHX

6HnH Cal<pHBeHB1 jep 0111{ KOjH 6H DO­

'!HlbeJIB J<aKaB 3JJ O'i AH 1 ]J,OWRH 6H na­

poxy, H AOHHjenH MY J<al<aB )l.ap, a

napox 6a aarHM nowao 11.0 n enerpH­

HHa, a oBaj OJJ.Max 6aQHO napHH 'I I<e

cmrce y aarpy. nocnHje ronu i< nx fbH­

xoBux an o)l. jen a, HHjecy xr j en H onpo­

CTBTH fill CB. MaTepH ~p i<BH pHMCI<Oj,

Ko ja je OJI. CBHjy PHMOKaTOmtKa 'iaW­

HeHa, anH OH ose ).(anje nornaBHJla

nuje, nero wrannwe Mllor o noi<yl; e11 a.

HaHMe r<a.u j e npoUine r oJl,R He ~pi<Ba

ocrana 6ea cnoje BHJJ.Jb HBC rn aBe 1),

TaAa cy napox Hr. n enerpl1 HH cacra­

BBJJM j E'AHO Jl.PYUJTBO OI\ BHUi e oco6a, OA 1<oj ux je caar<a HMaJia caojy oJJ,ny­

Ky HaHM CIIOBalba aa I<aPAHHan a, re

cy o)l.naaHne no J<ykaMa H Ci Hp aJJH

cBor a AHr 11 nany 2). Ta r<o cy 11 acr as-

l) n ane. 2) ilpoTy-nany.

j y ro CJJ O B~II CI<a DOKpajHHa. TaMO ce H

.IlO )l.auac O'IYBaJJa CTapa CJlOBeHCKa

HOMeHunarypa. I!JCTO TaKO, Molma

jyrocnosenc rca Maca na cj eaepy, aa­

xaarana je y VII croJbehy HCTO'iHH

T.1:1pon , ~n j eny cjesep11y l{opywKy,

ropibY LU rafepci<y, jyr oHcro·um CanQ-

6ypr, j y>f<II Y r optby H Ao tby AycrpHjy,

aa na)l. !l y n ariO IIHjy, BChHBY npHMOpja

H CjCBCpOHCTO'I Hl1 )l.HO HTanCJ<e no­

l<pa)HIIC Be rr el\H]e. O.u llrmua H oe'ia

11.0 i\!{pHje wupHJJa ce rycra jyro­

cnooencKa Maca 1<oja j e yrpo>I<aBana

oasapCI<y H cjesepny v1Tanwjy. n oc­

JIJC)l.lhH CJI OBCIICI(H TparOBH y ayctpHj­

CI{HM ae.'II JbaMa nw'ieanH cy r er< y XII H XIII croJbehy. l{pajcBH BaMe~y

Ap aae n ,L{yAaBa 6Hnll cy y TO JJ.o6a

CllO)HH MOCT H3't\ eby jy}I(HHX H aana)l.­

IIHX Cn oBeua. !JajaaA, jyro.cnoaencKa

naceJb a aaxBaTaJia cy TaJJ.a H HCTOlllflf

Gauar u Ep.ueJb , )l.al{ne 1<pajeae )l.a­

uaw fbe jyroucTO'iHe M bapcKe u jy}J(­

IIHX l<apnara. J yrocnoBeHH y aeMJbaMa I3aJtl<aH­

cKo r n oJIYOCTpBa aa )l.yrO BpeMella

HJ! Cy liMilJlH Beliy II,P>I<aBy Beh cy >I<R­

ajemt y nneMeHCKHM aajeAH RQaMa 6ea '!Bpmhe Rapo)l.Re opranHaal\Hje. l{oH­

qJarypau.uja aeMJbHtnTa Bwna je ua

py1<y Toj tbwxosoj nn eMel!cKoj paa6H­

jeHccrH H r pynaQf1jH. npH3tlaDanH cy

cpopMaJIHY BH3ai!TBj ci<y BnacT HaJI.

cođoM. OA VII JJ.O X croJbeha P.HM­

JbaHH H fp~H 8BaJJH cy HX 06H'iHO

aaJ eAHH'il<lfM HMeHOM CmJnenu a H>H­

xoay aeMJbY C/loBelluja (Cnaaaneja,

CnaBoHaja). Y crapuM pycr<HM H

jyroCJioBeHCI<HM I<H>Hr zMa H.'t\1 nyHo

llO)l.aTaKa )l.a cy ce H OHH caMH Ra-

3l1BaJJ H CnoBeHnMa a csoj jt-aBK cno­

BeHCJ< IfM. j orn y XVI croJbehy Ha­

wu nporecraHTCI(If DHCI..{H ynorpe6-

JbaBanH cy ro HMe y ođnHI<Y CnosenH

(ycrpaBo Cnoaj eHo) I<ao oanaKy aa

C/lOBelt4e. n opHjeKJIO JI aHa'lCH>C Ha­

aBBa CnoseHH HayqrtHUO: Ha Jl.O Jl,a­

nac HHcy ycnjenn .ua o6jac11e. Y Ho­

Boj nocr oj6BHH paHo ce nJMBfhY H

Hama nne r.teHCKa HMena. l1Me Cpđu

npBH ce nyr noMHH>e 822, a HMe Xp­samu 852 ro~tun e, aJIH je uoyaJl,aHo

yrBpl)e11o )l.a H ra HMCHa noTjeqy Ha

crape nocroj6ll tt e. J rn npoje )l.oCeJbe­

fha y 6aJJI<aHCI<e aeMJbC, THM HMeHHMa

HaauBan e cy ce aehe rpyne jyrocno­

aenci<HX n JJ eM ella. H If H>Hxoso nopH­

j et<no H aHa'!e!he Hay<JIIBUH j orn HHCy Ođj aC HIIJJ H . (Hacmasulte ce) MupJ<O lle>~<auli

Prihodi na državnim željeznicama u god. 1929. ČI Rt ukupni prihod u 1929. g. na

državnim željeznicama od prevoza

putnika, prtljaga i robe iznosio je din.

2,888 726 258.

Jb aJJH su wc ).(aR a, H najn ocnuj r, )l.a 611

naapw}~lle csojy any HaMj cpy, npupe­

.uomc BemtKii c6jeJl, y l(yliH roen . Ja­

KOBa M~oBHiia, npaBocnaane ajepe,

KOjH je npOTHBHHK pHMOI<aTOnH'!Ke

ajepe, re, nowro cy o6je}J,osanH, Haa-

6pawe aa cBor Alfnmany roen. l{a­

>r<r.tMHpa <:P ypna11a, onliHHCKor rajHH­

Ka 1) n ccnRje osor CM tJ jemuor ~ta6o­

pa AP»<arm cy a.upaauue n nnecanH.

Da U C8MH napox, I<aO je)l.afl O}\ Kap­

AHB ana, nnecao je ea rocno~aMa, H

BBJ<ao : Habemus Summum Pontifl­

cem 2) , H ro rJij c? - y I<yhn jeJJ.I! Or

W ~f8MaTR J<a , a KO? - jeJl,all pBMOI<a­

TOI<H 'IRR napox,

j a 6Hx ono paHHje ono npHjaBRO,

anH caM AP>t<ao, Aa he onaj napox

6uTH I<a>I<Ihell OA csora crapjewHn e, a

t a)l.a BHJJ.HM, Aa MY HHje .uara IIHI<3 K6a

l) Il a oojCAY je ono jow W CpCCl<rl KO ­

.Io\CC!Ip Mapn'lnh.

2) Eoo I!MaMO nany.

,Broj 91.

Spisak blijnih elemenata Ele od ono dvanaest elemenata

od kojih vaše bilje gradi sve svoje

plodove, vl dobro poznajete samo

dva, sumpr l gvožđe, - Pa kaži nam - kazaćete i to

deset ! Ništa, je ll, lakšega ? Nema ih, ml­

sl!te, nego dese!, pa meni lako da

vam ih kažem, vama lako da upamti­

te - i gotov posao l E pa Izvolite; evo vam spisak

svih btljnih elemenata:

I. Metaloidi. l. Ugljik, 2. Vodik, 3. Kisik, 4,

Dušik-, 5. Sumpor, G. Fosfor, 7. Kre­

mik, 8. - Hlor. ll. Metali. 9. Kal-j, 10. Kalci j, ll. Magnezij, 12. Gvožđe

Iz tog spiska izdvajam ona četiri

važna elementa, zbog kojih se zemite

moraju đ~..brltl; to su: l, Dušik, 2

Fosfor, 3. Kalij, 4. Kalcij. Eto, sad znate svu građu, od koje

se grade vaši žetveni i berbeni plo­

vi ; znata onu, Z ·l koju se sama pri­

roda uvijek brine, a znate i onu, koju

vi morate sabirati i kupovati.

A ll šta sad pravo znate?

Znate samo nekoliko Imena?

Zn&m, vi ste h imena i dosad čuli,

jer vam ih često, prečesto spominju ;

ali čuli, pa zaboravili; a ako l niste

zaboravili, opet vam mala korist od

toga, što pamt ite ta čudna Imena. V e·

Jim čudna, jer vam ta imena, najvećim

dijelom, sama po sebi ništa ne kažu,

ml da vas mnoga sjećaju nekih naj­

ob' čn i j i h stvari. E pa šta bl sad trebalo, pa da vas

dobro upoznam sa svim biljnim ele­

mentima ? Zar da vam te elemente stanem

op!sivati: kako koji izgleda, koji je od koga teži itd?

Slušali biste, pa biste brzo zabo­

avlli. Ukratko, kad vi mišljaste da je na­

lakše, sada tek počinje najteže - sad

dolaz i prava muka.

"Tež. Kemija" I. Bo!injak

Zakonski projekt o elektrifikaciji.

U ministarstvu građevina zavr!en

je zakonski projekt o etektrifikaclji

c'jele zemljt> • . Projekt će bltt upućen

na mišljenje pr:vrednim organizacijama

i komorama u cijeloj državi da dadu

svoje mišljenjr.

Jesam li poslao pretplatu?

KaaHa. AaKFie apRjaaJbyjeM ra TOM BH

COKOM fyaep11y, I(OjH he H8Bp1UBTH

caojy .UY>I<Hocr. He ocrajyhu Ml .:a)l.a

)l.pyro, Hero Aa Ce HCTOMe OOKJIOHHM,

jaca M

Y APHHrny, 4. Mapra 1832.

HajnoHuaHaja, najnocnywnajH H

HajoAaHnja cnyra H noJl,aHHK

JI . (HeqarJbRBo) Mapuii•. l)

JI RJJnjeH6epr noA 30. 4. 1832 2)

ry}J(6y OBY cnpoBeo je wH6emfiiKo•

6acKyny I3opJJ,ouay, ynoaopnBI11H ra

Ha OBai<OBO HeAOJJH'IHO BJJ3,1\albe !J>pa­

Tpa Jyr<Hfia, n npenycrHBWH H>eroaoj

ysuljaBHOCTH DOAYBHMafbe OHBX Mjepa'

!<Oje OH C~!l\ - 6HCKyn - Ha~e 88

oBaj cny'!aj najcxo.uuujaM, H ro THM

BRWC, WTO Ca)l.allifbC OI<OJIHOCTH 3)

6eaysjerHo rpa>J<e, AR y APHHmy 6yJJ,e

l) r. A., co. XIV., npCCYA· 6p. 161 / fl. . p.

2) Ibid . 3) HanMe : yHnjalien.e npasocnasHu.

nom ~v na voda trebe

splsax

Broj 91. "O L A S" Strana 3.

Duvanskl institut Uprava državnih monopola namje­

rava da n naJkraće vrijeme podigne u J ugoslavljl Duva nski inst:tut, koji će naučno Ispitivati l utvrd1ti najbolje ti­pove duvana, koje mogu da proizve­du pojedini krajevi naše zemlje. Na taj će način uprava državnih mono­pola biti u mogućnost i , da stvori standardizovanje tipova duvana i za domaću potrošnju i za izvoz.

Pronađene kosti Isusa Hrista? Profesor sveučilišta u Jerusalimu

dr. Sukenlk iznio je u berlinskom ar­heološkom društvu u predavanju pod naslovom "Žldov!lki grobovi od Kri4

stova vremena" teoriju dn jedan od pronaucnih sarkofaga kod nedavnih iskapanja kod Jerusalima mo.lda da sadržava kosti Isusa I l rista. Sukenik izja ljuje, da je mtđu mnogim sarko­fadma poznatoga oblika našao je­dan na kome je sirovim pismenima ispisan: "Jeshua Bar Joseph" (Isus Sin J os;f J v) . Sukenik veli da je ime Isus bllo vanredno rijetko, a pogotovo u spoju sa imenom j os fovlm. Ipak je Sukenlk dodao da je to doduše neoporeciva činjenica, ali da ne može tvrditi sa sigurno~ću da kovčeg doista sadržava ostatke Isusa Hrista l zato je u t&ku diskusije odbio da o tom predmetu dalje govori.

maha, i naši poljoprivrednici već uzim­lju lijepu paru i za živinu i za jaja.

Ali, kao l u mnogim drugim pri­vrednim radnjama, l u gajenju živine često gri ješimo.

da služi za puiaće svrhe. Tako se s jedne strane dobiva nel to koristi, a sa druge i nehotice om ogućuje velika zarada i šverc krlomč arl ma.

Tvornica Ruše obustavlja rad Tvornica vještačkog gnojiva "du­

šika" Ruše kod Maribora obustavlja rad za nekoliko mjeseci, jer je slaba potrolnja, pa se gomilaju velike go­tovine dušika. To je posljedica se­ljačke novčane krize.

Dugovi Rumunije, Bugarske i Jugoslavije

Dug Rumuniie u stranoj :vrijedno­sti: teja 148.832,186.000 111 zl. fr. 4.013.798, Na 18 mil. stanovnika op­terećenje je po stanovniku 256 zl. leja.

Dug Bugarske: d. fr. 1.554.508 QOO ill 283 zl. fr. po stanovinku (5 1/2 mil. stanovnika}.

Dug J ugotlavije: zi. fr. 3.271. 778.000 ill po stdnovnlku 272 zi. · fr. (na 12 mil. stanovnika.

Trgovinski bilans : Runwnlje uvoz oko 30, l izvoz oko 29, manjak oko miljardu leja; Bugarska uvoz oko 8, Izvoz. oko 6 1/2 manjak oko l 1 h milijardu leva; Jugoslavija uvoz oko 8, Izvoz oko 6 i po, manjak oko mi­lijardu dinara.

Nadzor nad vodama za piće Ministar socijalne politike i na­

rodnog zdravlja propisao je 5 ovog mjeseca pravilnik o nadzoru nad vo­dama za pi~e. Po tom pravilniku jav­nom nadzoru podleže : l) vrela vode, javna ili privatna Iz kojih se uzima voda za piće l d J maće (kućne) po­trebe za državne, samoupravne ili pri­vatne ustaneve, tvornice, preduzeća, naselja, željeznice, lađe l druga pro­metna sretstva. hotele i gostionice; vrela vode koja su svakome pristupna, kao l vrela vode koja služe za pro­izvodnju s')da-vode i drugih vještač­kih mineralnih v _, da ili leda; 2) so do­vica (sodo-voda) i druge vještačke kao l prlrojne mineralne vode koje dolaze u promet; 3) led koji se pravi od vode za piće, a služi za ljudsku upotrebu.

oapox npHMjepHor ana)l.alba y csaKo­Me oorneJ].y.

DHCKyn nOJ]. 19. 5. H 2 6p. 357 1)

y o.l{rosopy JlannjeH6epry caoowraaa, J].a je aaTpa)f<HO KOJIBKO MOryhe KC-

1.\PilJb~BHje o ajepHHje Hasjewraje o JyKnhy, H OTYA ~aaao, Aa je osaj cpparap )l.aHa 6. jaHyapa 1831., HanMe Ha AaH npaaocnasHor oo)f<Hha y APYWTBY HeKOJIBKO ,!lpyrnx oco6a 110

o6H'lajy npomnox roABHa O,!lHCTa 6Ho Ha o6je)l.y KOJI. rp'iKo-HecjeoulbeHor J a­Kosa Maosaha 2), nornro je H osaj TaKo~ep CBaKe rOJ].BHe llOBBaH -- )1.0-

naBHO KO,!l !:bera Ha ,!laH pHMOKaTo­JIH'II<Or oO)f<HHa. "A KaJI. je" - senH 6HCKYI1 - "BHHUe YJJ.apHno y JIH~e (fra t {urni del vino), H HdCTann na­naKoyMHH paaroBOpH r- KaKO TO 6H­Ba Ha roa6aMa - MO}I<JJ.a je H y'la-

1) r. A., CB. XIV .. np. 6p. 231./A. p. 2) O nopOAIIU.n Mnosnta y TajHoj ap·

XUBD HaMjeCIUIWTBa y 3aAPY UMa MHOWTBO Bčl>I<RIIlt U aaRIIMJhUBBlt p,oKyMeHaTa,

~ -- ..

Završen je projekat o velikim javnim radovima

U ministarstvu socijalne politike cd stručne komisije je završen pro­jekt o izvo đ enju javnih radova u cije­loj zemlji, koji će ovih dana biti upu­ćen na odobrenje ekonomsko- ftnansi­skom komitetu ministara.

Ovaj projekt r2đen je dogovorno sa zainteresovanim ministarstvima. Ra· dovi su podijeljeni po banovinama i izvodiće se tako da se prvo otpočnu u najpasivnijlm krajevima pojedinih banovina. Vrlo je vjerovatno da će se radovi izvoditi u prvom redu u Zet­skoj l Vrbaskoj banovini.

Ovaj veliki projekat za izvo đ enje javnih radova u cijeloj zemlji predviđa: izgradnju puteva, melloracione radova koloniziranje, Isušenje rijeka i jezera, regulaciju i obezbjedu od poplava i t. d. l{redite za pojedine radove ima da stave na raspoloženje u dogovoru i zajednici: država, banske uprave i samoupravna tijela pojedinih krajeva, u koliko to bude moguće. Pojedini veliki rad'ovl izvodiće se l putem ustu­pan!a u rad privatnim Iiclma i velikim finansi jskim grupama.

Kakav treba da je živinarnlk N.je bilo davno, kad se u nas s

potsmjehom govorilo o gajenju ži­vine.

- To je ženski posao l -obično su govorili ljudi, kad bi im koji što kazivao o toj važnoj privrednoj grani·

Srećom, danas već nije tako. Ga­jenje živine u nas otima sve više

lbeHO UITOWTa M8.10 DpOMHWJbeHora, ana napox Jy i< Hli BHTii je y 'lOMe yqe­craosao, BBTH je BHJ<a : Habemus Pontiflcem !, HBTH je nat< nnecao ea rocno~aMa". -- EacKyn xaanH npK­MjepHo BJia,[lalbe !flparposo w Ineroay raqHOCT y Bplllelby naCTHpCKHX CJiy· >I<a6a. , Y norne)l.y naK lberose pea­BOCTH y o6paha!by DpaBOCJiaBHHX Ha YHHjy '' - senH 6acKyn - ,,Ecra Ba­ma DpeyaawweHOCT 6ana je aa,!loBoJb ­Ha ea lberopHM nl'CTynae.eM a capa,!l­lbO~I, ,!la ra je HBBOJbcna H noxaamt­TH". (Tora ce c5HCI<y n npoTHBII YI<Jia­lhalby jyKitha ea napoxHje APHHw i<e jep ,[la 6~ ce THM caMo awno ua py­t<y npaBOCJIBBHHMa, KOjlt H OHa KO np JTHBY Ibera pos ape.

Yaer raJ<o y aawTRTy OJI. cso ra 6HCI<yna, ~}>p arap J y1<eli , Ba aaxaan­Hocrn npeMa lbe.t\•y, jow aelioM )!(e­CTHHOM paJJ.liO je na YHBj afi eJby npa­BOCJiaBHHX APHHWKe l{pajaHe, CJi y}l<e­hH ce CBBM cpe)l.CTBHMa. 36or TOr

Najčešće se grl jt-šl, š to još misli­mo da se živina može gojiti bez na­n <l ročlti h staja, bez živinarnik.t

Ati razuma n poljoprivrednik ne ostavlj a više, da mu živina noćiva po drveću, ili gdje pod ko~em lli ham­barom, nego i za živinu pravi naro­čite staje, ko člne, kokošare.

Bez dobrih živlnarnika ne može se ni zamisliti razumno gajenje živine.

Živlnarnik ne mora biti skup i ras­košan, niti mora b1ti uvijek zidan, ni pravljen od skupog gradiva. Može biti i od pruća opleten, ali mora biti oljepljen.

Živinarnik mora biti dosta prostran, suv, uvijek čist l bar iznutra okrečen.

Živinarnik za kokoške i ćurke mora biti po podu posut čistim pije­skom, a za plovke i guske čistom krupnijom slamom.

l ovdje je čistota pola zdravlja. što Je u žlvinarniku čist i je, živina je toli­ko zdravija, a i kad oboli, lakše pre­boli. Z<1to treba slamu ill pljesak po podu često mijenjati, iznntra žlvinar4

nl k što češće kreč iti, sj e dala često prati, pa po nekad venjom ili sum­porom kaditi, a l karbolnom kiselinom p rs kati.

Smetlišh~ iz živlnarnika treba o­stavljat! na gomilu, po dal je od živi­namika, i čuvati da se ne rastura, jer :e to vrlo jako i dobro đ ubre za mnoge U!jeve.

Žlvojln Dačić

Kriomčarenje duhana u Hercegovini

Kako je poznato naređenjem Uprave drž. monopole zabranjena je prodaja cigaretpapira bez paklića duhana. Ovo je učinilo, da se je povećala prodaja duhana u paklić! ma sa 44 000 dinara za 15 dana prošloga mjeseca, ali se je za to s druge strane p c.većao u nevjerojatnoj mjeri šverc cigaretnog papira, koji se prodaju pb 2.50 do 3 dinara po komadu.

Pored toga švercovanja, izvjesni ljudi naručuju na kviutale tankog pa­pira, koj i prvdaju puiačima, a naro· čito onim, koji troše eškiju i duhan. Danas ni u jednoj knjižari u Mostaru ne može se dobiti niti arka tog tan­kog papira jer je rasprodan ali se za to taj papir u velikim količinama od strane nekih osoba naručuje na prodaju, a svejedno služi pušaču isto kao i fmi cig. papir, jer je u kvaliteti vrlo mala razlika, pa tako potpuno može

caor peBHoBali>a 6ao je OJI. f yaepuepa OOHOBO DOXBaJbeH, I<aO WTO Ce BH,!lH HB lb!' rOB Or DH CM a O ,!l ll. Ill. 1833. 1)

Ha HTaJIHjaHCKOM je3 HKY, ynyheHor yHHjaTCKOM CB eiU TeHHI<Y l{OHCTa iiTHHy 6y6apOBHHY, y KojeM Beno : "MHoro je aa Mene 6wno yTjewJb HBo, Ka,!l caM JJ.08Hao, ,!la ce je !-b. DpeyaaHw eHocr, npe,[lo6pH HaW f ysep Hep, YAOCTOjH O, Aa JJ.o6pOXOT IIO OI..{RjeHH MOja HaCTO­jaiba. Men HM ... AS ra yajepHTe, )l.a nelly nprm ycTBTH a JJ.a ce He aano­>J<HM KaJ<o Tpe6a aa oso CBI!To A]eno 2)

(dl presta rm i nella opera santa) CffiQBlbajyhu HQ KO lfKY ll CBOj X/IBOm

aa caMy cn aay Eo»<jy''. Anu I<aA OHO n rt~ Hy yHHjan:tat

cacwteH RK ner ap !{pu<JKa (2) 3 1834,) Tommu je cTpax o6yaeo osora !flpa­r pa, Aa je o TOMe ,!lonpo rnac H Jl.O caMor rysepHepa J111 nnjeu6epra ll osaj

l) r. A. CB, VI., np. 6p. 56 1p,. p. 2) Yunjy.

Privred.-kulturna Matica Članarina

Dr. Uroš Desnica, Split Din. 200 ~ Nl/cola Janković, Kistanje Din. 1 OO.

Prllozl Da počaste uspomenu pok. Dra

Bože Kurajice pri ložlše; Nikola Vu­llnovlć Zlatan, Din. 20, Joso J, Vuković

Iz Sinja Din. 30, Dr. Kosta Dobrota Iz Skradina Din 50, Vaso Cok Din. 100. - Da počaste uspomenu pok. Marte ud. Silov, priložio je Jerko Grubišić Din. 30. - Da počasti us­pomttnu p. Cvjetane Dra Marčellća

Porodica Jerka Grubl§lća Din 50.

Pretplata Mile Bajallca, Žafvić Sava ] ović, Drni! Dimititrije Snjegrovj, Nin Milan Uru kalo,

Din 20.­

" 40.-" 40.-

načel. Obrovac " 100 -

4.0.-

40.-

Marija Bilafer Nouveller uč. • Damjan Skočić, "

Dva oca sa 48 sinova l kćeri N ovine javljaju, da u sjevernoj

Italiji ima nekoliko ljudi, koji pret­stavljaju pravu rijetkost u plodnosti poroda, kojim su se odužili čovječan­stvu. U Bolcanu živi neki Giovanni Gegele od 62 godine, koji je imao ukupno 21 dijete, od kojih su troje umrli, a osamnaestero su u životu. Sa prvom ženom, Anom Lampreht , imao je sedmero djece, od kojih lu p{: tero živi i sV'i su općinski službe­nici. Sa drugom ženom, Veronikom G mber, rc đenom 1892, imao je 14 djece, od kojih je svega jedno umrlo. Naj­starija od ovih Ima svega 18 godina, a najmlađ a mjesec dana,rodlla se 13 decembra prošle godine. Od 18 ukupno žive djece desetero su muškarci, a devetero djevojke.

Drugi sretan otac je Leonardo G:llter, star 61 godinu, iz okoline Me­rana. I on je imao dvije žene, koje su ga usrećile sa ravno 27 djece. Ali je­danaestero su pomrli, tako da su svega 16 u životu.

Listovi vele, da u sjevernoj Italiji nisu . rijetki slučajevi roditelja sa lO do 12 pa i 16 do 18 djece.

THM llOBO)l.OM DHCaO 1) HCTpa}I{HOM KO­Mecapy HaKahy : "MopaM BaM uano­)f<B.TB, ,!la uacrojare oxpa6pBTII (inco­rragglare) oua HaA*YilHHI<a JyKaha, Koju je - Ka l\o caM o6asjewreH -TaKo npecTpaweH, ,!la je roToB, Aa DYCTH TOnHKO cnaCOHOCHO npe,[lyaehe (intim orito cosl che sembra quasi pronfo di abbondanare La tanto salu-tare intrapresa) .

Ho Harne,!la, Aa HaKnh y csoxe HacTojaibY Hnje ycaHo, jep ce o cppa­Tpy jyKnhy yon lie Tpar Hary6Ko y a1-: rHMa ose TajH e apxnae. VI ni! ce je AaKJ!e, oH oi<a~mo tiopasa nocna, unR ce je npeMjecTHO y l<O je J].pyro MjecTo, H OpHxpaTHO Ce Malbe cnaCOHOCH Hjer UCTRHa no AYUJY, ami 11 0 THj eJIO OJ].B­CTa c.arypH njer JJ.pyror pa)l.a.

l) r, A. ea. ' 1., np. 6p, 32 H.

upoTo Jby6o B na'IĐh

Strana 4.

o gojenju oraha i lješnika Sve je manje oraha i lješke u na­

šim krajevima a nekad ih je bilo do­sta, mnogo. A manje ih je baš sad, kad su na svjetsko j pijaci nj1hovi plo­dovi najvi še tra ženi i najviše plaćeni.

Međut i m, i sad se mogu p o d fć 1 , i treba ih pod i ći l gajiti u na jveć im

razmjerima. Orasi se mogu podići i gc jlti oko željeznica i puteva u toli­kom broju, da se s nji h birani prihodi mogu u desetine i stotine milijona dinara peti. Oni se još mogu pod i ći

kao čitave planine po urvinarna, stje­novitim stranama i po položajima koji za oranicu nisu. Orah uspijeva i na dubokoj i na masnoj i lovači i na su­vim, krečovitim i stjenovitim mjesti­ma. Na stjenovitoj zemlji daje najiz­držijfvije l najskupocjenije drvo. Orah je vrlo koristan dvostruko: obuzdava bujict", umjerava tetl'peraturu, p rečiš­

ćava vazduh, drvo je Izvrsno Zli sto­larske poslove i vrlo dobro se plaća,

plodovi se jedu i zreli još nedozreli i imaju stalnu tražnju na svjetskoj pijaci, i iz osu :ene jezgre cijedi se izvrsno ulje, sa droždinom se hrane svinje l pernata živm:. konjen, zelene Iju ke, kora mladog ct~veta i lišće da ju za­tvoreno-m rlr.ll : vrlo stalnu boju, ko­jom se bOJildtš~ drvo, koža, vuna itd. Sok isc'jede1. iz lišća i zelen ih ljuski dobar je za tamanjenje insekata. -Mnoge stotine mllijona dinara naša zemlja može svake godine dobijati za orahe, a kako oni rastu l uspijevaju na položajima l zemljištima koji se na drugi način ne mogu korisno u potre­bit!, to je živa potreba naše narodne privrede da se žurno nastane oko obimnog razmnožavanja oraha. Država je prva pozvana da prethodi prinje­rom, zaseđujući orahe oko željezn t čke

pruga, oko drumova, po urvinama l stjenovitim položajima državnim ; za tim primjerom će, Izvjesno, poći i okruzi, srezovl, opštine, sela, mana­stiri, crkve, škole l privatna Pes, pa će ogromni prihodi, koji se Iz kli­sura budu zbiraiJ, potstaći na za­sađivanje toga rodnog drveta svuda, gdje se samo ono jedino i može hko korisno gajiti. l neka se iz prva za­sade samo željezničke pruge i glavni drumovi orahom pa kratko vrijeme neće proći. a l selske staze će njima biti zasađene·

Ljeski, takođe, treba obratiti paž­nju, jer se lješnlcl uvijek traže i do­dobro plaćaju na svjetskoj pijaci, te se s tlm artiklom može vodtti vrlo dobra trgovina. Krčevina je ljesku svela na min imum, a nekad je nje· bilo dosta. Sad je treba ponova po­dizati i gojiti po mjestima i položaji­ma na kojima se ne bj s tolikim us­pjehom moglo što drugo goj iti. Ljeska se razmnožava iz izdanaka; može da se oblagorodi kalamljenjem. Kad sam radio u Požeškoj Podružnici i prire­đlvao poljoprivredne izložbe, izlagani su Iz Dobrinj 1 ve0ma krupni i vrlo dobri lješnici izabrani s ljeske gojene u vrtu.

Za zasadivanje oraha pozvana su privredna Ministarstva i Banovina. Mnogo bi tome pomogli i državni ekonomi propagandom u narodu i podizanjem arahovih sadnica radi razdavanja narod u

A za razmnožavanje i kalamljen e ljeske u prvi mah mogu mnogo u či ­

niti voćni rasadnici, crkve, manastiri i škole. Poslije bl već i sam narod prllonuo oleo razmnožavanja i gojenja

onha i ljeske. Dragi ša Lapčevlć

Prijatelji širite "Glas"

•

Voćke i vlaga U voćar:>tvu vlaga igra vel kll ulo­

gu. Upravo od toga kako koji kraj obiluje til ne obiluj vlagom i zavi si da li će voćarstvo u pijevati ili ne.

Razumije se Sl\mo po sebi da vo ć­ke u raz l i čitoj mjeri o~jećaju potre bu za vlagom. U tom pogledu mog lo bi se kazati ovo:

Najm anju potre bu za vlagom po­kazuju trešnje i to zbog toga što imaju dubok korijen koji uvijek pro­nade vl~gu. Zatim dolazi višnja, pa onda orah. K11jsije već zahtijevaju ma­lo više vlage, a još više breskve. Kruška zahtijeva zemljište u kome ima vlage, a tako isto i šljiva. Najveću

vlagu , me đutim za htijeva jabuka. AH ne samo da različite vrste vo­

ćaka osjećaju razl l č t tu potrtbu za vlagom , već i razl t čite sorte jedne iste voćke, naročito kod jabuka i kru­šaka, različ i to se ponašaju prema vlazi Uopšte, može se izvesti kao ;: ravila da sve sorte voćaka koje imaju veltko lišće osjećaju potre bu za većom vla­gom. Potreba za vlagom raste u tc ll ­ko u koliko je list deblji i mes nati1i. Prema tome tip v0ćaka koje su po­godne za krajeve koji ne ob:lu ju vla­gom, dakle voćke koj e imaju najma­nju potrebu za vlagom, od li kuju se tankim čvrst im listom koji je uz to jcš obično dugoljast, šiljast.

Prema opitima koji su dosada vr­šeni u pogledu odnosa raznih voćaka i vlage, mogao bl se izvesti ovaj zak­ljučak:

Za krajeve koji ne obiluju vlagom preporučuju se ove vrste voćaka :

Kruške: Napoleonova kruška, Kolo­m asova jesenja kruš~a, Regentlna, Salcbur~ka kruška, Nagovićeva kruška. - Jabuke: Jabuka cara Aleksandra, Karrnelitska Rajneta, Hlbertova Raj· neta, Pia menasti Kardinal.

Za krajeve koji imaju srednju vla­gu preporučuju se: Kruška: kruška Jozefina fon Mtšeln, Hercoginjn od Angulema, Lu j za od A vranša, S1va jesenja kruška, Klaps Ubli n g. Jabuke: Ontario, jabuka žuti be!ftr, Baumano­va R11jneta, S'va jesenja Raj neta, j akob Lebel, Ananas RaJneta, korasta jabu­ka Šarlamovskin.

Za krajeve koji se smatraju kao krajevi koji obiluju vlagom, preporu­čuju se: Kruške : Boksova f ašasta kruška, Dilova kruška, pastorska kruš­ka, kruška pastrmka, kruška Kl ergo. Jabuke: zimska zlatna parmenka, Lon­don Penlng, bijela zimska Kalvil, žuta plemenita jabuka, Landsbergova Raj­neta.

Uopšte, svaki voćar koji se odluči da podtž~ nov voćnjak treba najprije najpsžljivije da ispila kakvo je zem­ljfše na kome mis li voćnjak da po­d 'irne, pa tek onda da pris tupi odabi­ranju voćaka. j er, kao što je već na­pomenuto, kod voćaka vlaga igra ve­liku ulogu te treba voditi računa koie se sorte zadovoljavaju malom vlagom, a koje zahtijevaju veću vlagu.

inž. F. A. Rotenberger

Trošarina na rakiju i špirit Ministar fi nancija na osnovu za­

kona o državnoj t(oša rini donio je rješenje da se rakijom imaju smatrati l trošari nu po nižoj stopi plaća ti samo oni destilati voća, vina i vinskog ko­rna; koji kod proizvodnje ne sadrža­vaju u sebi vite od GO po sto alko­hola.

De~ t tlati proizvedeni sa većom ja­čin om od GO po sto Imaju plaćati

državnu trošarinu, kao šplrit proizve­den u industrijskim fabrikama Aplrlta.

L A S • v

Cuvaj se tifusa! Ttfus je zarazna, priljepčiva bolest.

Klica njegova je vrlo sitna. Prostirn se okom ne može da vid i.

Kl ice tif usa u laze u č o vj ck a na usta u hrani i piću. Može ih čovjek i sam unij eti u usta rukom, a mogu Ih prenij eti i muhe, ako pasu na ustima čovjeku, kad spava. Klicama treba oko l l dana vremena, dok se tako raz­množe l ojačaju, da čovjeka učine

bolesnim. To je inkubacija. Ako Ih je čovjek mnogo progutao ili ako je ot­porna snaga l::ovjeka siaba, onda im treba kraće vrijeme. Katkad prođe i 6 nedjelja, da čovjeka oboli, jer se je zarazio s malo kFca ili mu je otporna snaga j ača .

Bolest se polako razvija. Tempe­ratura (toplina) se postepeno svaki dan diže, a glava boli. Na koncu pr­vo~ tjedna temperatura može da bude 400 e mjesto da ostane oko 37° e, kao što je kod drugog čovjeka. Dru­gog tjedna bolesti ostane temperatura visoka, bolesnik oslabi i bunca. Ljudi govore, da je udario tifus u glavu. U to vr'jeme skoče po prsima, trbuhu i bedr ima crvene pjege, kao od ujeaa buhe. Ako ih prstima pritisnemo, ne­stanu. Kad presfanemo tiskati, onda se opet pojave. Bolesnik dobije pro­ljev. l lmetfne mu postanu rijetke, svjetlo žute boje. Tek trećeg tjedna počinje temperatura polako opadati, a četvJtog tjedna, ako sve dobro prođe - bolesnik preboll. Ali treba da pro­đu još tjedni l tjedni, dok mu se po­vrati potpuna snaga. Ako bolest po­đe po zlu, bolesnik oko trećeg ili če­tvrtog tjedna umre.

Ko preboli jednom tifus, obično

ga više u životu ne može dobit!. Po­stao je imun (otporan).

Pod prijetnjom globe dužan si da prijaviš seoskom starješini ili na opć ~­

nu ili na srez, ako saznaš, da ko od tvoj ih ili bližnjih boluje od ove bolesti.

ljubljanski velesajam

Kože divljači, neka se šalju na

na lov nDivl ja koh" Ljubljana

velesajam, gdje će biti prodane za

račun pošiljača na aukciji dne 26. ov.

mes. Ipak neka se šalje samo dobro

pripremljena roba, jer jedino ova po­

lučuje dobre cijene. Lošu kožu niko

neće da kupi. Desio se je, da su nekoji

poslali .. Divljoj koži" slabu robu, ko­

:u inače nisu mogli da prodadu. Ovim se prave nepot·ebnj troškovi i gubi

se vrijeme. Dakle, sve dobro priprem­

lJene kože povjerite u prodaju "Div­

ljoj kož,•, Ljubl jana - velesajam.

Zašto je živini potreban pijesak

Na pitanje zašto živina treba pi­je~ka i oštrih kamenčića, odgovara nam sam proces varenja hrane kod živine. Hrana dolazi u valjku; tu su žlijezde č1jim se sokovima hrana iz­m ješa. Odatle hrana , ako je dobro nakvašena, ide u prednJI želudac, u kome se dalje priprema za stvarno svarlvanje i najposlije prefazj u mišić­ni želudac gdje se hrana sitni.

Da bi žel udac ovo slinjenje mo-. gao obav ljati snabdjeven je tvrdom nab oranom opnom, obratovanom od želu tčan e sluzokož , koja uz pripomoć jakih zidnih želutčanih mišića, pije­s~a i kamenč tća obavljaju proces va­renja (smlaljavanja) tvrdog zrnevlja.

Broj 91

Krlčke 4. I. 1931.

Grom je udario u pravoslavnu crkvu ovog Sfla i srušio je.

Ispunila sc je narodna riječ: kud će grom nego u ševaratu kuću . Jer je ova crkva bila starinska, ali male· na i neugledna, tako da se nije mo· gla ni viditi od veličine i sjaja unijat· ske crkve, koja nema svojih vijernih.

Kultura ruža u B~garskoj Kultura ruža l ružinog ulja u Bu­

garskoj je jedna specijalna kultura, koja se dosada nije mogla nadomje­stiti nijednom sličnom kulturom na cijelom svijetu. Što se tiče mlmlorlsa ružinog ulja i što se tiče kvantitete proizvodnje ružinog parfema, Bugar­ska je jedina zemlja, kojoj do sada nema premca. jedino u Persljl u pro­vinciji Šlras l Bešlr proizvodi se ru­žino ulje u većem opsrgu, koje uo­staje u kvalltetl daleko Iz onog u Bugarskoj. Persija proizvodi na godinu oko 400.000 kg. ružinog ulja. Pod­neblje l zemlja djeluje u Bugarskoj na vanredni uspjeh berbe ruža. U Bu­garskoj ne uspijevaju posvuda jedna­ko ruže. Najbolje uspijevaju u dolini Tundže sa gradom Kazanikom l u dolini Strume sa gradom Karlovo. Ma­nje uspješno kultiviraju se ruže oko Stare l N ove Zagore, Peštere, Plov­diva i Pansđurišta. Najbolje uspijevaju ruže na jugu između gorskih kosa Balkana i Srednje Gore. Prije rata su plantaže ruža u Bugarskoj sačinjavale plohu od 8954 hektara, dok sada .Po­sl ije rata broje tek 5.500 hektara. Površina kulture ruža bila je pala na samo 4 500 hektara, a sada se opet povećava, makar l razmjerno dosta pohgano. Do prije prvog bal­kanskog rata g. 1912. produclralo se je u Bugarskoj oko t 10.000 mtc ruža na godinu, Iz čega se je dobivalo oko 667.000 bočica ulja, svaka od 5 gr. esencije. Poslije rata produclralo se je samo 60.000 mtc ruža sa 360,000 bo­čica ulja. Produkcija ružinog ulja je poslije rata spala za 45° io Kultura ruža bila je najviše raiirena u proš­loj godini oko Karlova sa 2.748 hek­tara, oko Kazan! ika sa t 370 hektara l oko Plovdiva sa blizu 632 hektara. U Bugarskoj uzgajaju se bijele l crvene ruže, koje su znatno bolje. Ruže nisu ni velike ni lijepe, ali imadu Izvan­redni miris. Ruže cvatu polovinom maja, što traje oko jedan mjesec. Za l leg ružinog ulja treba 2500 cr­venih a 4009 b1jel:h ruža. Kilogram crvenih ruža stoji kod producenta 13- 16 leva a bf jelth 8-9 leva. Kilogram ružinog ulja prodaje se u Bugarskoj od bijelih ruža za 60.000 leva a od crven ih n tOO 000. Odje ruže slabije uspijevaju, tamo se sada uvodi plan­taža duhana. Do sada su seljaci i pro­ducenti pravili ružino ulje na vrlo primitivni način. Sada se uvađaju u Bugarskoj posebn1strojevl za destila­ciju ružinog ulja, te Imade već oko 40 zadru ira l privatni ka koji upotretbljavaju takove moderno destllatore, dok je broj starih strojeva za destilaciju spao od 13.000 na 2000. U Bugarskoj imade u svemu oko 42.000 ruž 'nlh polja, koja pripadaju 12.000 vlasnicima, gdje je zaposleno oko 260.000 osoba. Izvoz ružinog ulja bio je prije rata na go­dinu oko 480.000 kg a poslije rata je spao na polovinu. Bugarska vlada sa­zva la je ovaj mesec veliku anketu u Karlovo, da se prouči plt~nje što bo­je kultlvaclje ruža.

NOV' ŠT' MP ARIJA - Š BBNrK

NIKOLA CIK.ATO- Zutupnlk

= e A

su se l

mog lako jeda! biti ji

koh dijel po~lo

N s la~ i volje radi njeni da n

K prou l su u po na, z č:! vaj sklon sao b uvoz dar sl Isto li gije us'o

nas s n.ti o sposo moi e

p !okom