TEMA POGLAVLJA

Obračun poreza i doprinosana zarade zaposlenih

Interact biz D.O.O.Beograd, Makenzijeva 32/3

www.skolaknjigovodstva.com

STRUKTURA ZARADE PREMA ZAKONU O RADUPrema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa Zakonom, opštim aktom i Ugovorom o radu.Pod pojmom zarada podrazumeva se bruto zarada tj. zarada koja u sebi sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.

Zaradu zaposlenog čine:1. zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,2. zarada po osnovu doprinosa zaposlenog3. dodatne zarade na osnovu poslovnog uspeha poslodavca - nagrade, bonusi itd.4. druga primanja u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu čine:1. osnovna zarada,2. zarada za radni učinak i3. uvećana zarada.

Poslodavac svojim aktom utvrđuje osnovnu zaradu zaposlenog. Prilikom potpisivanja ugovora zaposleni zna visinu osnovne zarade.Ugovor o radu mora sadržati i elemente za obračun zarade za radni učinak.Zarada za radni učinak zavisi od:

kvaliteta i obima obavljenog posla, i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama.

Zakon o radu se ne upušta u to kako će poslodavac izvršiti merenje kvaliteta i obima obavljenog posla, već prepušta da poslodavac to uredi svojim aktima.

Prema Zakonu o radu poslodavac je, takođe, dužan da blagovremno upozna zaposlenog sa normativima i standardima rada i kriterijumima i merilima za utvrđivanje zarada.Uvećana zarada, daje se za rad u posebnim prilikama i uslovima.Pravo na uvećanu zaradu, u visini koja je utvrđena Opštim aktom ili ugovorom o radu, imaju zaposleni, u slučajevima utvrđenim zakonom o radu, i to:

za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice, za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju

osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice, za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice,

po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod tog poslodavca (minuli rad) – 0.4% od osnovice.

Zakonom propisani procenti uvećanja zarade su najniži procenti koje je poslodavac dužan da primeni.Opštim ugovorom o radu mogu se propisati i procenti veći od navedenih. Zakonom je, takođe, propisano da ako je neko ostvario pravo na uvećanje po više osnova, zbir ukupnih uvećanja ne može biti niži od zbira najnižih propisanih stopa uvećanja.Na primer,zaposleni je na dan državnog praznika radio noću tako da njegovo uvećanje zarade najmanje iznosi 136% (110% + 26%) od osnovice.Osnovicu za obračun uvećene zarade čini osnovna zarada.Zakon o radu propisuje da se zarada zaposlenih, pored ostalog, sastoji i od zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca.Zakonom se ne propisuje šta se smatra ovom zaradom, niti propisuje obavezu poslodavca da mora isplatiti zaradu po ovom osnovu.Ukoliko poslodavac ovo pitanje ne uredi svojim Opštim aktom, neće biti ni isplate zarade po ovom osnovu.Ovaj vid zarade predstavlja pozitivnu stimulaciju, jer ukoliko zaposleni zna da ga za dobro obavljeni posao čeka nagrada, posao će obavljati motivisanije i bolje.Prema Zakonu o radu, zaradom se smatraju sva primanja iz radnog odnosa, odnosno:

naknada za ishranu u toku rada - topli obrok, regres za koriscenje godisnjeg odmora, terenski dodatak, poklon deci zaposlenog, starosti do 15 godina života za Božić i Novu godinu u

vrednosti preko neoporezivog iznosa i davanja poklona deci starijoj od 15 godina, naknada za odvojeni život, korišćenje službenog automobila za potrebe zaposlenih, u neposlovne svrhe, kao

i pogodnosti po osnovu korišćenja stanova i stambenih zgrada, sva druga davanja zaposlenima, u robi ili novcu, a nisu izuzeta iz zarade (pokloni

povodom 8.marta i drugih praznika), naknada za prevoz za dolazak i odlazak sa posla ako se isplaćuje preko cene

prevozne karte u javnom prevozu, naknada troškova smeštaja i ishrane na terenu, ako ti troškovi nisu

dokumentovani, sve druge naknade troškova zaposlenima koje nisu izuzete iz zarade.

Zaradom se u smislu Zakona o radu smatraju i sve naknade zarade koje se isplaćuju na teret poslodavca:

- odsustvovanje sa rada u vreme državnih i verskih praznika koji su neradni dani,- za dane godišnjeg odmora,- za dane plaćenog odsustva,- za bolovanje do 30 dana na teret poslodavca,- za vreme prekida rada bez krivice zaposlenog,- u drugim slučajevima kada poslodavac Ugovorom o radu utvrdi pravo na

naknadu zarade.Sve nabrojano čini zaradu - kumulira se sa prethodnim isplatama zarada i na to se plaćaju svi porezi i doprinosi kao i na redovne zarade, pa se po tom osnovu i ostvaruju sva prava kao i na zarade tj. iskazju se u obrascu M4.Naknade troškova koje se ne smatraju zaradom:

- za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju,- za vreme provedeno na službenom putu u zemlji,- za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu,- smeštaj i ishrana za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom

obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade,- otpremnine pri odlasku u penziju,- naknada troškova pogrebnih usluga u slučaju smtri člana uže porodice, a

članovima uže porodice smatraju se bračni drug i deca zaposlenog do iznosa od 62157.00 dinara,

- naknade štete zaposlenom zbog povrede na radu ili profesionalnih oboljenja,- poklon deci zaposlenog do 15 godina života, za Božić i Novu godinu do vrednosti

neoporezivog iznosa koji je predviđen Zakonom (do 8880,00 dinara iznos koji se primenjuje od 01. 02. 2014 godine do sledećeg usklađenja),

- premija za dobovoljno penziono osiguranje (do 5329,00 dinara iznos koji se primenjuje od 01. 02. 2014. godine do sledećeg usklađenja),

- premija za kolektivno osiguranje od posledica nezgoda,- premija za kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hiruških intervencija,- jubilarne nagrade, i- solidarna pomoć.

Naknadu za ishranu u toku rada, topli obrok, poslodavac je obavezan da isplati zaposlenom radniku.Nijednim propisom koji je u primeni nije utvrđena visina toplog obroka koji je poslodavac dužan da isplati zaposlenom.Primena ove odredbe odložena je do daljnjeg. Zato se isplata toplog obroka mora urediti ugovorom o radu.

Pravo na topli obrok treba vezati za dane provedene na radu, dakle, topli obrok se ne isplaćuje zaposlenom za dane koje nije proveo na radu ( godišnji odmor, plaćena odsustva, bolovanja...isl. )Visina toplog obroka se najčešće određuje kao mesečni ili dnevni iznos.Topli obrok se može davati:

- u gotovom novcu,- u vidu vrednosnih bonova,- u restoranima društvene ishrane.

Bez obzira na način davanja topli obrok uvek čini zaradu, što znači da se uključuje u bruto zaradu i isplaćuje zajedno sa zaradom.

Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati i regres za godišnji odmor.Nijednim propisom koji je u primeni nije utvrđena visina regresa koju je poslodavac dužan da isplati zaposlenima.Zato se visina regresa mora utvrditi opštim aktom tj. ugovorom o radu. Pored visine utvrđene ugovorom o radu ili opštim aktom mora se urediti i pravo na regres i dinamika isplate.Pravo na regres treba vezati za pravo na godišnji odmor.Opšte pravilo je da pravo na pun regres imaju zaposleni koji imaju pravo na ceo godišnji odmor, a pravo na srazmeran regres imaju zaposleni koji imaju pravo na srazmeran deo godišnjeg odmora, ali nije mimo Zakona da i zaposleni koji imaju pravo samo na deo godišnjeg odmora dobiju ceo iznos regresa.Regres može da se isplaćuje jednom godišnje ili u delovima, prilikom svake isplate zarade.Zakonom nije propisano da poslodavac mora radniku za rad na terenu isplatiti terenski dodatak, ali mora da mu nadoknadi troškove smeštaja i ishrane na terenu.U slučaju da pored troškova za smeštaj i ishranu zaposlenog poslodavac odluči da zaposlenom isplati i terenski dodatak on se uključuje u zaradu zaposlenog.

STOPE POREZA I DOPRINOSA NA ZARADE ZAPOSLENIHPoslodavac je dužan da na zaradu zaposlenog - bruto iznos plati poreze i doprinose i to:

- 10% poreza na zarade zaposlenih- 14% pio na teret zaposlenog- 12% pio na teret poslodavca- 5.15% zdravstveno na teret zaposlenog- 5.15% zdravstveno na teret poslodavca

- 0.75% dopr. za nezaposlenost na teret zaposlenog- 0.75% dopr. Za nezaposlenost na teret poslodavca

Osnovica za obračun poreza je iznos bruto zarade umanjen za iznos umanjenja.Iznos umanjenja od 11242.00 dinara usklađuje se svake godine i on se obračunava u celom iznosu ako je zaposleni radio pun mesec i ima pravo na punu zaradu, a ako je radio nepuni broj časova umanjenje mu se obračunava u srazmernom iznosu prema broju časova koje je radio.Osnovica za obračun doprinosa je iznos bruto zarade.Ako je isplaćena bruto zarada niža od najniže mesečne osnovice, osnovica za obračun doprinosa je najniža propisana mesečna osnovica, odnosno najviša mesečna osnovica ako je isplaćena zarada viša od najviše mesečne osnovice.Najnižu mesečnu osnovicu čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici, isplaćene u prethodnom kvartalu.Najvišu mesečnu osnovicu čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici.Primer: ako je neto zarada zaposlenog za maj 2014. godine iznosila 50000.00 dinara obračun je sledeći:bruto = neto – (UPO*SP) / 0,701UPO- ukupono poresko oslobođenjeSP- stopa poreza koja trenutno iznosi 10%0.701- koeficijent za preračun neto yarade u ruto kod redovnih radnika dobija se po formuli100-stopa poreza na zarade – procent doprinosa koji pada na teret zaposlenog podeljeno sa 100 tj.(100-10-19.9)/100=0.701

rb opis iznos

1 Neto zarada 45000,00

2 Bruto zarada 50000,00-1124.2 / 0.701 69722.97

3 Osnovica doprinosa 69722.97

4 Osnovica poreza rb 3- UPO 58480.97

5 Porez na zarade rb 4 x 10% 5848.10

6 Doprinos za pio na teret zaposlenog rb 3 x 14% 9761.22

7 Doprinos za pio na teret poslodavca rb 3 x 12% 8366.76

8 Doprinos za zdr na teret zaposlenog rb 3 x 5.15% 3590.73

9 Doprinos za zdr na teret poslodavca rb 3 x 5.15% 3590.73

10 Doprinos za nezaposlenost na teret zaposlenog rb 3 x 0.75% 522.92

11 Doprinos za nezaposlenost na teret poslodavca rb 3 x 0.75% 522.92

Neto zarada računa se po formuli :neto = bruto -porez – doprinosi na teret zaposlenog ( pio 14% +zdr 5.15% +nez 0.75% )Poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun.Zakonom nije propisana forma tog obračuna niti minimum podataka koje mora da sadrži.Prilikom uplate poreza i doprinosa potrebno je voditi o usmeravanju poreza i doprinosa.

- Porez na zarade usmerava se prema prebivalištu zaposlenog- Doprinos za PIO usmerava se uvek prema opštini sedišta radnje.- Doprinos za zdravstveno osiguranje za zaposlene usmerava se prema

republičkom fondu za zdravstveno osiguranje koje je izdalo zdravstvenu knjižicu zaposlenom radniku.

- Doprinos za osiguranje od nezaposlenosti upućuje se prema opštini sedišta radnje.

Prilikom obračuna i isplate zarada neophodno je popuniti aplikaciju na sajtu Porswke uprave i taj obračun poslati elektronskim putem poreskoj upravu. U roku od nekoliko sekundi od Poreske uprave se dobije povratna informacija da li je obračun tačan i ukoliko jeste instrukcije za plaćanja poreza i doprinosa.

RAD SA NEPUNIM RADNIM VREMENOMZakon o radu regulisao je rad sa nepunim radnim vremenom na sledeći način:

- Radni odnos može da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom na određeni ili neodređeni period.

- Zaposleni koji radi nepuno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, a ona prava koja su nedeljiva ostvaruje u punom iznosu.

- Zaposleni ima pravo na srazmeran iznos zarade za vreme provedeno na radu.

- Za nepuno radno vreme ne može se ugovoriti zarada koja je niža od minimalne zarade za vreme koje je zaposleni proveo na radu.

U punom iznosu zaposleni ima pravo na:1. naknadu troškova dolaska i odlaska sa posla,2. pravo na naknadu troškova ishrane na poslu,3. pravo na regres za godišnji odmor ,dakle bez obzira da li je zasnovan radni

odnos sa nepunim ili punim radnim vremenom zaposleni ima pravo na pun godišnji odmor i regres,

4. Pravo na otpremninu prilikom odlaska u penziju,5. Pravo na jubilarnu nagradu u skladu sa opštim aktom poslodavca,6. Pravo na isplatu otpremnina kada je zaposleni proglašen tehnološkim viškom7. Zaposleni koji radi nepuno radno vreme kod jednog poslodavca može

nadoknaditi ostatak radnog vremena radeći kod drugog poslodavca.Obračun poreza i doprinosa za zaposlene koji rade sa nepunim radnim vremenom razlikuje se u zavisnosti od toga da li zaposleni radi kod drugog poslodavca ili ne.Prilikom obračuna poreza i doprinosa za zaposlenog koji ne radi kod drugog poslodavca treba imati u vidu da je:

- osnovica za obračun doprinosa je bruto zarada, ako ona nije niža od najniže utvrđene osnovice za obračun doprinosa, niti viša od najviše osnovice,

- ako je zarada niža od najniže osnovice doprinosi se obračunavaju na najnižu osnovicu,

- ako je zarada viša od najviše osnovice doprinosi se obračunavaju najvišu propisanu osnovicu,

- osnovica poreza na zarade je bruto zarada umanjena za srazmeran iznos umanjenja poreske osnovice.

Prilikom obračuna zarade za zaposlenog koji radi kod više poslodavaca treba voditi računa o sledećem:

- osnovica za obračun doprinosa je bruto zarada ako ona nije niža od najniže utvrđene osnovice za obračun doprinosa niti viša od najviše osnovice,

- ako je zarada niža od najniže osnovice doprinosi se obračunavaju na najnižu osnovicu,

- ako je zarada viša od najviše osnovice doprinosi se obračunavaju najvišu propisanu osnovicu,

- osnovica za obračun poreza na zarade je bruto zarada umanjena za srazmeran iznos umanjenja poreske osnovice.

Radi praćenja ostvarivanja prava na poresko oslobađanje prilikom obračuna poreza na zarade propisana su dva obrasca:

- obrazac I - izjava zaposlenog koju podnosi poslodavcu kako bi ga obavestio o ostalim poslodavcima kod kojih radi. Sadržina obrasca I propisana je Zakonom i

u roku od tri dana od datuma zapošljavanja zaposleni je dužan da ovaj obrazac dostavi novom poslodavcu.

- obrazac obaveštenja poslodavca o zaposlenima sa nepunim radnim vremenom koji poslodavac podnosi Poreskoj upravi.

Sadržina ovog obaveštenja nije propisana zakonom ali ovaj obrazac mora da sadrži:- broj zaposlenih koji rade sa nepunim radnim vremenom,- imena i prezmena tih lica,- procenat radnog vremena u odnosu na puno radno vreme.

ZAPOŠLJAVANJE PENZIONERARadni odnos sa penzionerom ( na određeno ili neodređeno vreme ) zasniva se ugovorom o radu kao i sa bilo kojim drugim licem.Po osnovu radnog odnosa penzioner ostvaruje sva prava kao i ostali zaposleni, sa izuzetkom :

ostvarivanja prava na naknadu zarade za bolovanje ( ako se izjasni da mu je prioriteni osnov za zdravstveno osiguranje penzija )

ostvarivanja prva na otpremninu prilikom odlaska u penziju, i ostvarivanja prava na novčanu naknadu prilikom gubitka posla.

Za vreme trajanja radnog odnosa penzioner i dalje ostvaruje pravo na utvrđenu penziju.Radni odnos ne može zasnovati lice koje je korisnik invalidske penzije.Obračun poreza na zarade penzionera koji je ponovo zasnovao radni odnos u svemu je isti kao i za ostale zaposlene.Dakle, porez se obračunava po stopi od 10% na osnovicu koju čini bruto zarada umanjena za neoporezivi iznos od 11242,00 dinara.Doprinos za pio obračunava se isto kao i za ostale zaposlene u iznosu od 14% na teret zaposlenog i 12% na teret poslodavca, na osnovicu koju čini bruto zarada, s tim da i dalje osnovica ne može biti niža od najniže propisane osnovice, niti viša od najviše propisane osnovice za obračun doprinosa.Doprinos za zdravstveno osiguranje se ne plaća za penzionere koji su za prioritetni osnov zdravstvenog osiguranja uzeli penziju ( izjašnjavaju se izjavom prilikom prijave na osiguranje ).U suprotnom, plaćaju se isti doprinosi kao i za ostale zaposlene radnike.Doprinos za nezaposlene se ne obračunava i ne plaća.Umajući u vidu prethodno izneto na zarade penzionera koji ponovo zasnuje radni odnos ( i izjasnio se da koristi zdravstveno osiguranje iz penzije) obračun je sledeći:bruto = neto – UPO x SP / 0.76

gde je UPO - ukupno poresko oslobođenjeSP - stopa poreza na zaradeobračunavaju se :

- porez na zarade 10%- pio na teret zaposlenog 14%- pio na teret poslodavca 12%

ako zaposleni ostvaruje zaradu nižu od najniže ili višu od najviše osnovice preračun sa neto na bruto vrši se po formuli :bruto = neto-UPO x SP + SD / 0.90gde je SD- iznos socijalnih doprinosa izračunat na najnižu ili najvišu osnovicu.Ako je zaposleni penzioner izabrao da na zdravstveno osiguranje bude prijavljen iz radnog odnosa, plaćaju se sledeći porez i doprinosi:

na teret zaposlenog :- porez 10%- pio 14%- zdr 5.15%

na teret poslodavca:- pio 12%- zdr 5.15%

u ovom slučaju preračun sa neto na bruto vrši se po formuli:bruto = neto-UPO x SP /0.7085Ukoliko je bruto zarada niža od najniže ili viša od najviše osnovice formula je sledeća:bruto = neto -UPO x SP +SD /0.90

PLAĆANJE POREZA I DOPRINOSA NA PRIHODE PO OSNOVU UGOVORA O DELUZakon o radu propisao je da poslodavac može sa određenim licem da sklopi Ugovor o delu.Ugovor o delu može da se sklopi samo za obavljanje poslova koji su van delatnosti poslodavca, što znači da ako se poveća obim posla ili treba da se zameni odsutni radnik u tom slučaju se ne može sklopiti ugovor o delu za obavljanje tih poslova, već treba sklopiti ugovor o radu na određeno vreme ili ugovor o privremenim i povremenim poslovima.Kod ugovora o delu radi se o sklapanju ugovora radi obavljanja konkretnog posla.

Obveznik poreza na prihode po osnovu ugovora o delu je fizičko lice - primaoc prihoda, a pravno lice ili preduzetnik koji mu isplaćuje prihode dužan je da obračuna, obustavi i uplati porez na oporezivi prihod.Osnovicu za obračun poreza čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u iznosu od 20%.

Na prihode po osnovu ugovora o delu plaćaju se i doprinosi za PIO u visini od 26% i doprinos za zdravstveno osiguranje u visini od 10.3%.Ako se ugovor o delu sklopi sa licem koje je zdravstveno osigurano po drugom osnovu plaća se i obustavlja porez u iznosu od 20% i doprinos za PIO u iznosu od 26%.U tom slučaju koeficijent za preračun neto na bruto osnovicu iznosi 1.58227848.Ako je ugovor sklopljen sa licem koje doprinose plaća po rešenju poreske uprave ili stranim državljaninom kao i licima koja su oslobođena plaćanja doprinosa obračunava se, odbija i uplaćuje samo porez u visini 20%, a koeficijent za preračun sa neto na bruto osnovicu je 1.1904762.U slučaju kada se ugovor o delu sklapa sa licem koje nije zdravstveno osigurano po drugom osnovu obračunava se, odbija i uplaćuje porez u iznosu od 20%, doprinos za pio u iznosu od 26% i doprinos za zdravstveno osiguranje u iznosu od 10.3%. u tom slučaju koeficijet za preračun neto na bruto osnovicu je 1.819505095.Isplatilac zarade dostavlja odgovarajućoj filijali fonda za penziono i invalidsko osiguranje obrazac MUN ili MUN-K.U slučaju da se ugovor o delu sklapa sa nezaposlenim licem ili penzionerom poslodavac je dužan da podnese prijavu na penziono i invalidsko osiguranje na obrascu M-1/SP.Primaocima invalidske i porodične penzije ne preporučuje se sklapanje bilo kakvog ugovora o radu jer će u suprotnom doći do obustavljanja isplate tih penzija, a izuzetak je jedino kod porodične penzije ukoliko je ostvarena naknada na mesečnom nivou manja od 50% od najniže osnovice za obračun doprinosa.Primer: Poslodavac je angažovao dva lica da obave posao po ugovoru o delu. Jedno lice je nezaposleno i nije osigurano ni po jednom osnovu, dok je drugo lice zaposleno. Ugovoren je iznos neto zarade od 20.000,00 dinara

rb opis nezaposleno lice zaposleno lice

1 ugovorena neto naknada 20.000,00 20.000,00

2 koeficijent za preračun 1,819505095 1,58227848

3 bruto prihod 1 x 2 36.390,10 31645.57

4 normirani troškovi 20% rb3 x 20% 7.278,02 6.329.11

5 oporezivi prihod 3-4 29.112,08 25316.46

6 porez na dohodak građana 20% 5.822,42 5063.29

7 pio 26% 7569.14 6582.28

8 zdravst. 10.3% 2998.54 ----

9 Naknada za isplatu 3-6-7-8 20.000,00 20.000,00

DOPUNSKI RADZaposleni koji radi puno radno vreme kod jednog poslodavca može sa drugim sklopiti ugovor o dopunskom radu i to najviše do jedne trećine punog radnog vremena, 13 sati i 24 minuta nedeljno.Ugovor o dopunskom radu može da se zaključi u svim oblastima bez ograničenja osim u zdravstvu, visokom obrazovanju i u sistemu predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja gde postoje određena ograničenja.Dopunski rad u zdravstvenoj delatnosti uređen je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.Prema izmenama ovog zakona od 01. 12. 2010. godine dopunski rad može da se obavlja samo pod uslovom da rad zdravstvenog radnika van radnog vremena ne utiče na organizaciju rada matične zdravstvene jedinice u kojoj je zaposlen.Radi obavljanja dopunskog rada zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik ili drugo zaposleno lice sklapa ugovor o dopunskom radu.Ovaj Ugovor može da se zaključi samo do jedne trećine punog radnog vremena.Ugovor o dopunskom radu može da se zaključi za sledeće zdravstvene usluge:

- za pruženje zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaćene redovnim zdravstvenim osiguranjem,

- za pružanje zdravstvenih usluga koje ustanova pruža radi organizacije zdravstvenih usluga obuhvaćenih obaveznm osiguranjem,

- za pružanje zdravstveih usluga licima koja nisu obveznici obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Prema odredbama Zakona o visokom obrazovanju nastavnici i saradnici po pravilu zasnivaju radni odnos sa punim radnim vremenom.Ugovor o dopunskom radu u visokom obrazovanju može da se zaključi samo za sledeća zvanja:

- gostujući profesor i- istraživač.

Radi sprečavanja sukoba interesa nastavnik, odnosno saradnik, može sklopiti ugovor o dopunskom radu sa drugom visokoškolskom ustanovom samo uz odobrenje stručnog organa visokoškolske ustanove u okviru koje ima zasnovan radni odnos.

Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, direktor škole može da zaključi ugovor o izvođenju nastave ili za polaganje ispita, za najviše 30% od punog radnog vremena sa licem zaposlenim u drugoj ustanovi u sledećim slučajevima:

- radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana,- do konačnosti odluke o izboru kandidata po raspisanom konkursu,- do izbora kandidata,- kada se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan prijavljeni kandidat ne

ispunjava uslove,- do završetka školske godine,- radi izvođenja verske nastave.

Na naknadu po osnovu ugovora o dopunskom radu plaćaju se porez na dohodak građana po stopi od 20% na osnovicu koju čini bruto zarada umanjena za normirane troškove u iznosu od 20%, doprinos za PIO u iznosu od 26% na osnovicu za plaćanje poreza na dohodak građana.U slučaju da se naknada za dopunski rad ugovara u neto iznosu koeficijent za preračun na bruto iznos je 1,58227848Prilikom obračuna i isplate naknade poslodavac je dužan da popuni MUN obrazac koji se dostavlja matičnoj filijali fonda za PIO.

PRIVREMENI I POVREMENI POSLOVIPrema Zakonu o radu poslodavac može za obavljenje odeđenih poslova sa licem da sklopi ugovor o privremenin i povremenim poslovima.Ovaj ugovor poslodavac može da sklopi sa:

1. nezaposlenim licem2. korisnikom starosne penzije3. zaposlenim licem koje radi nepuno radno vreme do punog radnog

vremena4. sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge i koje nije starije

od 30 godinaUgovor se zaključuje u pisanom obliku.

Osnovne karakteristike ovih poslova su:1. Ovaj oblik ugovora ne predstavlja poslove za koje se zasniva radni odnos.2. Potreba za obavljenjem ovih poslova pojavljuje se u kraćim vremenskim

periodima, odnosno to su poslovi koji ne traju više od 120 dana u toku kalendarske godine.

3. Ovi poslovi ne moraju biti utvrđeni sistematizacijom radnih mesta i najčešće se zaključuju radi zamene odsutnog zaposlenog ili u slučajevima povećanog obima posla.

4. Posao može da se obavlja u punom ili nepunom radnom vremenu, a radno vreme se utvrđuje ugovorom.

5. Ugovorom se detaljno ugovaraju vrsta posla, način izvršenja, vreme u kojem će se posao obaviti, naknada za rad itd.

Koji će se porezi i doprinosi plaćati na naknadu za obavljanje privremenih i povremenih poslova zavisi od toga u kojoj grupi se nalazi lice sa kojim je isti sklopljen:

- Nezaposleno lice i lice koje radi sa nepunim radnim vremenom kod drugog poslodavca

- korisnik starosne penzije- član omladinske ili studentske zadruge koji su na školovanju a nemaju 26 godina

života- član omladinske ili studentske zadruge a i maju navršenih 26 godina života

Na naknade za rad na privremenim i povremenim poslovima plaćaju se sledeći porezi i doprinosi:

- porez na zarade,- porez na druge prihode,- doprinos za penziono i invalidsko osiguranje,- doprinos za zdravstveno osiguranje,- doprinos za osiguranje od nezaposlenosti,- doprinos za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu ili

profesionalne bolesti.Na sva primanja za privremene i povremene poslove porez na zarade se obračunava i plaća u iznosu od 10% ,osim kod naknada licima koja su članovi omladinskih i studentskih zadruga koji su mlađi od 26 godina života i na školovanju su. Na ova primanja plaća se porez na druge prihode gde oporezivi prihod čini bruto zarada umanjena za 20% normiranih troškova.Porez se obračunava u iznosu od 20% pa se zatim obračunati porez umanjuje za 40%. U svakom slučaju osnovica za porez se ne umanjuje za oslobođenje od 11242,00 dinara kao kod redovnih zarada.Doprinos za penziono i invalidsko osiguranje plaća se u iznosu od 26%, i to 14%na teret zaposlenog i 12% na teret poslodavca, osim kada je angažovano lice član omladinske ili studentske zadruge mlađe od 26 godina života i naredovnom je školovanju.U tom slučaju umesto doprinosa za pio plaća de doprinos za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu ili profesionalne bolesi u iznosu od 4% na bruto iznos naknade.Doprinos za zdravstveno osiguranje plaća se u iznosu od 10.3% osim kod članova omladinske ili studentske zadruge mlađih od 26 godina koji su na redovnom školovanju

kod koji se plaća 2% na bruto iznos naknade doprinos za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti.Doprinos za zdravstveno osiguranje ne plaća se kada je angažovano lice osigurano po drugom osnovu, npr. kada se radi o penzionerima.Doprinos za slučaj nezaposlenosti plaća se u iznosu od 1.5% na bruto naknadu. Ovaj doprinos plaćaju nezaposlena lica, lica koja rade preko studentske i li omladinske zadruge starija od 26 godina i ilica koja rade sa nepunim radnim vremenom.Za sva lica koja obavljaju privremene i povremene poslove poslodavac je dužan da izvrsi prijavu na obavezno socijalno osiguranje u roku od 8 dana od dana početka radnog angažovanja.

Primer 1: Obračun doprinosa za lice angažovano po ugovoru o priv.i povremenim poslovima koje radi kod drugog poslodavca sa nepunim radnim vremenom i nezaposleno liceAko se naknada za ove poslove ugovori u neto iznosu preračun sa neto na bruto vrši se po formuli:bruto = neto / 0,701 ili bruto = neto x 1,426533

rb opis ostvarena naknada sa punim fondom časova

Ostvareni fond časova manji od punog sa naknadom ispod najniže osnovice

1 neto ugovorena naknada 30.000,00 3.000,00

2 koeficijent za preračun 1,426533

3 mogući broj časova 168 168

4 ostvareni broj časova 168 56

5 osnovica poreza-bruto naknada 42.795,99 * 4.911,61

6 osnovica doprinosa 42.795,99 7.137,95

porezi i doprin iz naknade

7 porez na dohodak 5x10% 4.279,60 491,16

8 doprin za pio 6x14% 5.991.44 999.31

9 doprin.za zdr 6x5.15% 2.203.99 367.6

10 doprin za osig.od nezap 6x0.75% 320,97 53.53

doprinosi na teret poslodavca

11 doprinos za pio 6*12% 5135.52 856.55

12 doprinos za zdr 6*5.15% 2.203.99 367.6

13 doprin za osig.od nezap 6x0.75% 320,97 53,53

Ukoliko je ostvarena naknada zarade niža od najniže mesečne osnovice preračun je sledeći:

- mogući fond časova 168- ostvareni broj časova 56- procenat (56x100/168) 33,33%- najniža mesečna osnovica -trenutna 21.416,00- srazmeran iznos najniže osnovice 21.416,00x33,33% =7.137,95 din.

U ovom slučaju upotrebljavamo formulu:bruto=neto+(srazmeran deo najn osnov x doprin. na teret zaposlen) / 0.90bruto = 3000,00+(7137,95*19.9%)/0.90=4.911,61

Primer 2: obračun naknade za priv.i povremene poslove za angažovano lice-penzioneraPreračun sa neto na bruto vrši se po formuli:bruto = neto x 1,298701ako se dobije iznos naknade niži od najniže ili viši od najviše mesečne osnovice bruto naknada utvrđuje se po formuli:bruto = neto + SD / 0,90SD-nominalni iznos doprinosa obračunat na najnižu / najvišu osnovicu.

rb opis iznos

1 neto osnovica 8000,00

2 Bruto osnovica -neto+sd/0.90= 8000+(21416,00x14%)/0.90 12220.27

3 osnovica poreza 12220.27

4 osnovica doprinosa 12220.27

5 porez na zarade 10% 1222.03

6 doprinos za pio na teret poslodavca 12% 1466.43

7 Doprinos za pio na teret zaposlenog 14% 1710.84