INTERNEST 2015.

KULTURA MLADIH U MEDIJSKOM OGLEDALU

IZVEŠTAJ MEDIJSKOG MONITORINGA

AUTORSKI TIM EKONOMSKO-TRGOVINSKE ŠKOLE BEČEJ

Vukašin Stojanović, Miroslav Kobiljski, Milka Novakov, Tatjana Mirilov, Dušan Karapandža,

Aleksandar Jerkov, Stevica Mitrović i Relja Nikolovski

MENTORKA

Žarka Svirčev, prof. srpske književnosti i jezika

1

SADRŽAJ

APSTRAKT

2

MLADI U MEDIJSKOJ MREŽI

3

KULTURA MLADIH U MEDIJIMA

4

INFORMATIVNI PROGRAM RTS-A

4

INFORMATIVNI PROGRAM B92 TELEVIZIJE

7

DNEVNI LIST DANAS

8

DNEVNI LIST BLIC

11

DNEVNI LIST POLITIKA

13

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

17

S ONE STRANE MEDIJSKOG OGLEDALA

18

LITERATURA

20

CULTURE OF YOUTH IN MEDIA: THE REPORT OF MEDIA MONITORING (SUMMARY)

21

PRILOG BR. 1: KODEKS ŠIFARA ZA ANALIZU NOVINSKOG TEKSTA

22

PRILOG BR. 2: KODEKS ŠIFARA ZA ANALIZU TELEVIZIJSKE EMISIJE

24

2

APSTRAKT

U radu se izlažu rezultati medijskog monitoringa koji je trajao tokom meseca aprila 2015.

godine. Tema istraživanja je položaj kulture mladih u medijima, odnosno medijska re-prezentacija

kulture mladih. Istraživanje je zamišljeno kao prilog osvetljavanju uloge medija u formiranju

kulturnih interesovanja i navika mladih.

U korpus analize uključeni su štampani i elektronski mediji koji imaju rubriku namenjenu

kulturi i pri tome imaju veliku gledanost, odnosno čitanost: informativne emisije na Radio-televiziji

Srbiji i Radio-televiziji B92, dnevni listovi Danas, Blic i Politika. Odabrani mediji se razlikuju po

uređivačkoj politici, tiražu, uticaju, vremenu nastanka, medijskim odlikama, vlasničkoj strukturi, što

omogućava uvid u veoma u diverzifikovano medijsko tržište u Srbiji.

Prilikom monitoringa korišćena je metoda kvantitativno-kvalitativne analize medijskog

diskursa kao istraživački postupak. Jedinica analize u ovom monitoringu je prilog u televizijskoj

emisiji, odnosno tekst u štampanim medijima. Za potrebe analize izrađen je kodeks (kodni list) koji

sadrži 18 kategorija. Svaka kategorija sadrži stavke na osnovu kojih je sadržaj klasifikovan (u

prilogu).

Analiza rezultata monitoring zaključena je razmatranjima o mogućnostima promene

medijskog tretmana kulture mladih, a izdvojeno je medijsko opismenjavanje mladih kao

konstruktivna (subverzivna) mogućnost.

3

MLADI U MEDIJSKOJ MREŽI

Identitet mladog čoveka formira se u složenoj mreži porodičnih, vršnjačkih i

institucionalnih odnosa i uticaja. U tim složenim, neretko i protivrečnim odnosima, mlad čovek

formira različite aspekte svog identiteta (rodni, profesionalni, kulturni itd.) i razvija različita

interesovanja i potrebe. Među ključnim potrebama (mladog) čoveka sigurno jesu kulturne potrebe

jer su one „potrebe kojima se čovek ostvaruje kao biće različito od svih ostalih [...] i kao jedinstvena

ličnost u svom društvenom i kulturnom okruženju. To su one potrebe pomoću kojih čovek razvija

svoju ličnost tako da aktivno deluje, proizvodi, stvara nove materijalne i duhovne vrednosti, uživa u

postojećim, komunicira...“ (Dragićević-Šešić, Stojković 2003: 14).

Kulturne potrebe mladih u Srbiji bile su predmet istraživanja. Prikazujući rezultate različitih

socioloških istraživanja, Dušan Mojić i Srđan Mrđan su u studiji Analiza položaja mladih u

strategijama Vlade Republike Srbije i novijim sociološkim istraživanjima predstavili različite vidove

kulturne participacije mladih u Srbiji. Ključne reči, kojima se opisuje kulturna participacija mladih,

jesu pasivnost i odsustvo interesovanja. Naime, autori ukazuju da u domenu kulturne participacije

mladi u Srbiji imaju relativno pasivan način korišćenja slobodnog vremena i da je njihova najčešća

aktivnost gledanje TV programa i slušanje muzike (Mojić, Mrđa 2013: 38). Iako su identifikovani

različiti stilovi provođenja slobodnog vremena (uslovljeni obrazovanjem, porodičnim miljeom itd.)

ono što je konstanta u svim socijalnim grupama mladih jeste upućenost na medije (Isto: 39).

Rezultati istraživanja takođe pokazuju trend da mladi ne učestvuju u kulturnom javnom

životu Srbije (Isto: 44), kao i da nemaju značajnu ulogu u stvaranju kulturnih dobara (Isto: 45).

Napominjući da je „učešće mladih u umetničkom stvaralaštvu veoma značajno za svako društvo, jer

se ova populacija nalazi u zenitu svojih stvaralačkih mogućnosti”, te da „svojim kulturnim

angažmanom mogu da doprinesu kulturnom razvoju sredine i šire društvene zajednice”, čak i da „je

njihovo učešće značajno ukoliko se uošte žele stvoriti uslovi za dalji napredak na civilizacijskom

nivou” (Isto), autori skreću pažnju na neophodne aktivnosti za osnaživanje kulturne participacije

mladih u Srbiji. Među prioritete autori ističu podsticanje, afirmisanje i adekvatno društveno

vrednovanje stvaralaštva mladih iz oblasti kulture bez obzira o kom nivou stvaralaštva se radi

(amaterizam, profesionalizam, kreativan hobi), i promovisanje kulturne i umetničke produkcije

mladih (Isto: 46). Iako bi se ove preporuke mogle ostvariti na različite načine (na primer, u okviru

školskih vannastavnih programa, radom u omladinskim udruženjima itd.), čini se da su jedni od

ključnih igrača u afirmisanju i promovisanju kulture mladih mediji.

4

Mediji vrše svestran uticaj na ličnost čoveka – utiču na saznajne procese, oblikuju stavove,

izazivaju emocionalne i fiziološke rekacije, modeluju ponašanje (Poter 2011: 542-560). S obzirom

da su mediji imaju moć da snažno utiču na to o čemu ćemo i na koji način razmišljati, da koriguju

naše stavove i nude različiti repertoar identifikacionih uloga, stručnjaci ističu kako se poslednjih

decenija na lestvici determinanata koje oblikuju kulturna interesovanja mladih sve više kotiraju

mediji, a pojedini čak insistiraju na presudnom uticaju medija (upor. Dragićević-Šešić, Stojković

2003: 19).

S obzirom da su mediji, dakle, izvor obrazaca i uzornih modela ponašanja, pitanje koje smo

postavili jeste na koji način odabrani mediji u Srbiji, formirajući predstave o kulturi mladih, utiču na

formiranje kulturnih interesovanja mladih. Da li odrednicu mreža iz naslova uvodnog segmenta

ogleda treba da razumemo kao prostor pluralizma, polifonije i dehijerarhizovane socijalne

strukture ili je treba razumeti kao sredstvo za hvatanje, lovljenje, jednom rečju, kao klopku –

mogući odgovor nudi se u ogledu. 1

KULTURA MLADIH U MEDIJIMA

INFORMATIVNI PROGRAM RADIO-TELEVIZIJE SRBIJE2

Istraživačka pažnja je posebno bila usmerena ka RTS-u jer medijski javni servis ima

dodatnu obavezu i odgovornost prema informisanju građana i građanki, ali i posebnu obavezu

prema kvalitetu sadržaja i ispunjavanju profesionalnih standarda. Jer, medijski javni servis ima (ili

bi trebao da ima) značajnu ulogu u formiranju paradigmatičnih društveno-kulturnih obrazaca. Naše

pravo da znamo sve ispitali smo na primeru centralne informativne emisije.

Dnevik 2 je najgledanija informativna emisija u Srbiji. Posebna rubrika je namenjena kulturi.

Kultura mladih je tokom meseca aprila bila zanemarena u odnosu na druge sadržaje iz kulture što je

predočeno dijagramom. Analizom vesti iz kulture došli smo do zaključka da kulturni repertoar nije

raznovrstan, već u velikoj meri shematizovan: aktivnosti RTS-a (donacije, saradnja itd.), 1 U izboru medija za monitoring vodili smo se istraživanjem (Mrđa 2004: 167) koje pokazuje da mladi najviše čitaju dnevne listove Blic i Politiku, ali da više prate medije u elektornskoj formi – otuda smo se odlučili da pratimo elektronsko izdanje Danasa čija je koncepcija drugačija od Blica i Politike. Što se tiče izbora informativnih emisija, plan je bio da se monitoruju najgledanije informativne emisije na različitim (po vlasničkoj strukturi, uređivačkoj politici) televizijama: Dnevik 2 na RTS-u, Vesti B92, Nacionalni dnevnik na RTV Pink i centralna informativna emisija na TV Prvoj. Međutim, zbog nepotpunih podataka i nezaokruženosti istraživanja pojedinih monitorovanih medija, bilo je neophodno da odstupimo od prvobitne zamisli i predstavimo u ogledu izveštaj monitoringa odabranih šatampanih medija, i informativnih emisija na RTS-u i B92 televiziji. 2 Monitoring informativne emisije RTS-a uradili su Vukašin Stojanović i Miroslav Kobiljski.

5

„komemorativne vesti“ (informacije o smrti umetnika ili kulturnih poslenika), aktivnosti kulturnih

institucija, razno (početak određenih kulturnih manifestacija, vesti tipa danas je Svetski dan ...).3

U okviru rubrike koju smo uslovno označili razno tokom meseca aprila objavljene su dve vesti

koje su povezane sa kulturom mladih. Jedna od njih tiče se aktvnosti RTS-a i objavljen je 18. aprila.

Reč je o izložbi idealnih rešenja studenata Fakulteta primenjenih umetnosti na temu Beogradski

čitač. Studenti Odseka za vajarstvo su se obavezali, saznajemo u prilogu, da skulputura nema

verskih, nacionalnih i političkih obeležja. Najbolji rad će biti izliven u bronzi i postavljen u

prestonici u oktobru mesecu. Autortvo priloga nije naznačeno, mladi su objekti, a ne subjekti u

prilogu, prezenter je najavio prilog, stavljajući težište na učešće RTS-a u ovom projektu tj. njihova

saradnja sa obrazovnim i kulturnim institucijama u promovisanju političke korektnosti.

Drugi prilog u kojem se tematizuje kultura mladih objavljen je nešto ranije, 15. aprila. Vest je

bila 18. po redu u emisiji i drugi prilog po redu u kulturnoj rubrici (prva je informacija o otvaranju

41. sajma građevinarstva u Beogradu). Gledaoci su obavešteni da su tri mlada umetnika iz Užica

oslikala zidove srušene pošte likovima pilota heroja koji su poginuli braneći zemlju od NATO

agresora 1999. godine. Forma vesti je tv paket – snimnjen je rad mladih umetnika, intervjuisani su

prolaznici koji su pitani za utiske i mišljenje o radu umetnika. Autor priloga nije naznačen.

Vrednosni kontekst u koji je postavljena informacija je pozitivan.

3 Napominjemo da se analiza kulturne rubrike u Dnevniku 2 ne može uzeti kao paradigma re-prezentacije kulture mladih na Radio-televiziji Srbije jer da bi se dobila potpuna slika potrebno je u istraživački korpus uključiti i emisije Kulturni dnevnik, Beokult i Vavilon. Međutim, Dnevnik 2 ima veću gledanost od spomenutih emisija te je njegov uticaj snažniji re-prezentacijska uloga ključnija.

8%

92%

DNEVIK 2: KULTURA MLADIH U ODNOSU NA OSTALE VESTI IZ KULTURE

Da

Ne

6

Subjekti vesti nisu mladi umetnici, već neimenovani autor priloga i vox populi. Objekat vesti jesu

mladi umetnici, međutim, identitifikacija, kao i u slučaju subjekta, nije izvršena. S obzirom da se zna

da su umetnici mladi i da ih je trojica (ničim nije implicirano da je jedna od njih umetnica), može se

pretpostaviti da je identitet umetnika poznat, ali da iz nekog razloga autor priloga nije smatrao da

ga je bilo važno istaći.

Stoga se može zaključiti da težište priloga, odnosno poruke, nije na radu mladih umetnika, već

na oslikanim likovima pilota heroja na srušenom zidu pošte. Autor priloga nije bio zainteresovan da

ispita pobude mladih umetnika, niti da se informiše o njihovom prethodnom i tekućem radu, da

sazna i obavesti javnost da li su i ranije poduzimali slične akcije, te da informiše javnost, na primeru

mladih umetnika iz Užica, o aktivnostima mladih na polju, recimo, konceptualne ili ambijentalne

umetnosti.

Mladi umetnici svojim radom odaju počast poginulima koji su branili zemlju od agresora –

bazična je poruka koja prožima ovaj prilog. Reč je o promovisanju nečega što se može nazvati

nekrofilni patriotizam – vrhovna vrednost je davanje života za državu. Rad mladih umetnika je

instrumentalizovan za potrebe podupiranja političko-ideološkog diskursa. Jer, diskurs ove vesti

priziva u svoje okružje zvanični diskurs, diskurs izvršne vlasti, koji je obeležio tragični pad

helikoptera i pogibiju sedam ljudi. U periodu kada se u Srbiji dešavaju značajne kulturno-umetničke

manifestacije i akcije mladih čini se zanimljiv urednički izbor da u centralnu informativnu emisiju

uključi ovu vest. Čini se da je osnovna intencija promovisanje i afirmacija herojstva koje treba da

niveliše političko-ideološku kontekst koji može biti diskutabilan. Tome su poslužili mladi umetnici

koji su, kako floskula nalaže, budućnost ove zemlje, pa ako su oni tog mišljenja i svoj rad

pragmatizuju u patriotskom ključu (prema interpretaciji autora priloga), onda je to nešto što

zavređuje poštovanje.

Takođe, pitanje koje je upućeno sugrađanima i sugrađankama mladih umetnika je vrlo

neprecizno formulisano – šta mislite o tome? O čemu – radu umetnika ili pogibiji pilota heroja?

Pozitivni iskazi građana i građanki otuda se dvostruko inkorporiraju u informaciju – mogu se

razumeti i kao potvrda mladim umetnicima, ali i pilotima herojima.

Ipak, čini se da se sva tendencioznost ovog priloga ipak očitava u odsustvu identifikacije mladih

umetnika i njihove reči. Jer, gledaoci se, ipak, mogu zapitati nisu li murali mladih umetnika možda

dekonstrukcija patriotkosg diskursa i etike herojstva koja se postulira kao vrednosno superiorna.

Nije li njihov rad, možda, zasecanje u samu srž naše zvanične kulture sećanja kojoj suprotstavljaju

biografske narative, sugerisanjem da je herojima mesto među ruševinama, obezglašenim, kao što su

i sami umetnici obeszglašeni u vesti koji smo analizirali?

7

Na osnovu analiziranih priloga u Dnevniku 2 može se zaključiti da je kultura mladih skrajnuta,

da biva politički pragmatizovana ili, pak, instrumentalizovana u svrhe samopromocije.

INFORMATIVNI PROGRAM RADIO-TELEVIZIJE B924

Monitoring informativnih emisija na televiziji B92 tokom meseca aprila pokazao je da su vesti iz

kulture marginalizovane. Takođe, zapaženo je da se prednost daje vestima iz sveta, a ne iz Srbije.

Još jedna osobenost informativne emisije ove televizije je da ukoliko tretira vest iz oblasti kulture

ona je blisko skopčana, čak isključivo „filtrirana“ kroz politički i ekonomski raster.

Centralna vest iz oblsti kulture u mesecu aprilu bila je prodaja filmskog studija Avale. U okviru

izveštavanja o prodaji Avale u fokusu pažnje je bio finansijski aspekt, iako je bila pomenuta

mogućnost gubitka kulturne baštine ukoliko studio dođe u „pogrešne ruke“. Izveštavanje o ovom

slučaju je prednost dalo teorijama o novim vlasnicima i njihovim namerama. Međutim, stiče se

utisak da informativni program B92 televizije nije bio toliko zainteresovan da kritički

problematizuje procese komercijalizacije i kapitalizacije kulture, te odgovornost državnih

institucija za ove procese (ili pak to nije dovoljno eksplicitno učinio). Ipak, napominjemo da su

izneti stavovi više impresionističkog kvaliteta, a ne zaključci prositekli iz analitičkog rada jer ova

tema nije bila predmet monitoringa. Izneti su kao prilog (hipo)tezi – koju, ponavljamo, treba da

potvrdi studiozna istraživački rad – da je u informativnom programu B92 televizije kultura

tretirana pretežno u ekonomskom i političkom ključu, ali otupelom kritičkom oštricom.

Na sajtu B92 postoji rubrika Kultura. Međutim, ova rubrika se više tretira kao informer, a ne

prostor na kom se objavljuju sadržajniji članci, analitički i autorski tekstovi. Letimičan pregled ove

rubrike ostavlja utisak da vesti iz kulture nema, ali je, ipak, reč o nemaru i zapostavljanju ove

oblasti.

Tokom meseca aprila u informativnim emisijama televizije B92 i na njenom sajtu nije objavljena

nijedna vest o kulturi mladih.

4 Monitoring informativnog programa televizije B92 uradio je Aleksandar Jerkov.

8

DNEVNI LIST DANAS5

Dnevni list Danas je tokom meseca aprila otvorio svoju „kulturnu rubriku“ i mladima. Na

dijagramu je predstavljeno prisustvo kulture mladih u odnsu na druge vesti iz kulture.

Mladi su u ovom dnevniku predstavljeni kao umetnički stvaraoci i kao recipijenti, odnosno

umetničko-kritička publika. Ono što je spojnica vesti o kulturi mladih jeste da su mladi objekti vesti,

ali ne i subjekti. Takođe, mladi o kojima se izveštava uvek su identifikovani, personalizovani.

Međutim, članci o kulturi mladih vizuelno su neupadljivo – bez forografije, ilustracije, antrfilea,

glose itd.

Prvi članak objavljen je 2. aprila i naslovljen je metaforički – Borite se za svoju umetnost. Autor

teksta je A. Ćuk, novinar Danasa. Članak nema ni naslov ni podnaslov. Tekst je srednje dužine. Tema

teksta je aktuelni konkurs Niš art fondacije (NAF) za mlade likovne umetnike. Takođe, aktuelni

konkurs NAF-a je poslužio da se problematizuje pozicija mladih likovnih umetnika u Srbiji to jest

teški uslovi u kojima rade i stvaraju, te odsustvo institucionalne podrške. Za Danas su izjave dali

Kristina Ristić, slikarka i članica žirija Fondacije i Mrđan Bajić, vajar, profesor na Fakultetu likovnih

umetnosti u beogradu, takođe član žirija NAF-a. I subjekti i objekti su stavljeni u pozitivni vrednosni

kontekst.

Sagovornici novinara Danasa kritički su nastrojeni prema tretmanu umetnosti madih u našoj

državi, ukazujući na niz teškoća sa kojima se mladi suočavaju na putu svoje stvaralačke

5 Monitoring vesti iz kulture u dnevnom listu Danas uradio je Stevica Mitrović.

23%

77%

DANAS: KULTURA MLADIH U ODNOSU NA OSTALE VESTI IZ KULTURE

Da

Ne

9

samorealizacije i afirmacije. Iako je tekst započeo „motivacionom“ rečenicama Kristine Ristić, „Ne

očekujte mnogo od države ili bilo koga. Borite se za svoju umetnost i pre svega mnogo radite,

poručio bi mladim likovnim stvaraocima Radovan Lale Đurić, osnivač Niš art fondacije (NAF), da je

danas sa nama”, iz teksta proističe da država ipak treba da vodi računa o mladima, i da mladi ipak

treba da očekuju pomoć i od države i od drugih, a ti drugi su i NAF. Mrđan Bajić je, uostalom, i

istakao da se raduje što je žiri u mogućnosti da dâ materijalni i moralni podstrek mladom kolegi.

Otuda metoaforizacija naslova ne korespondira suštini teksta. Jer, koeljovske floskule kojima se

romantizuje figura (mladog) umetnika ne podržava svarnost u kojoj ti umetnici deluju. Stoga se

maksima borite se za svoju umetnost može shvatiti i kao makijavelističko-darvinistički koncept –

stipendija je malo, samo izabrani će dobiti, te se implicira kompetativni koncept umetnosti. Bez

namere da se dovedu u pitanje plemenite motivacije Niš art fondacije (a tekst je uistinu više

poslužio kao promocija ove Fondacije i njenih predstavnika, no afirmacije mladih umetnika), članak

u Danasu je i svedočanstvo da je kulturni koncept u našem društvu još uvek presecan protivrečenim

strujama, koje počesto nismo spremni da eksplicitno artikulišemo, već su nam potrebni alibiji,

poput pozivanja na reči i misli kulturnih velikana.

Srednjoškolci najvredniji deo festivala čiji je nadnasov Deveti međunarodni festival proznog

stvaralaštva Prosefest objavljen je 20. aprila. Tekst je potpisala Gordana Nonin. Tekst je kratak.

Članak je pretežno informativnog karaktera – javnost se obaveštava o sadržaju predsotejećeg

festivala Prosefest u Novom Sadu (vreme, učesnici, koncepcija, nagrada). Iako je tekst kratak, težište

jeste na učešću srednjoškolaca u programu festivala: „Učenici novosadskih gimnazija „Jovan

Jovanović Zmaj“, „Isidora Sekulić“ i „Svetozar Marković“, već se mesec dana pripremaju za

razgovore sa poznatim piscima, jer se tokom tri dana ovog jedinstvenog festivala održava niz

programa u gimnazijama u kojima upravo đaci vode razgovore o delima ovih autora, a organizuju se

i programi u Kulturnom centru Novog Sada koji su otvoreni za publiku.” Srednjoškolci se, dakle,

promovišu kao čitalačka publika razvijenih kritičkih kompetencija, spremna da odgovori na izazov

učešća u uglednim kulturnim manifestacijama.

Ovu ideju podržava i izjava Nedeljka Mamule, urednika Festivala, koji je istako da sa učenicima

gimnazija sarađuju od prvog dana, da su oni najvažniji i najvredniji deo festival jer su budući čitaoci

i buduća kulturna elita našeg društva. Zanimljiva je i suptilna autorkina intervencija. Naime, urednik

festival je u svojoj izjavi opetovao jedan od stereotipa (gimnazijalci su buduća kulturna elita našeg

10

društva)6, a autorka je u naslov stavila imenicu srednjoškolci i time buduću kulturnu elitu izjednačila

sa starosnom grupom, a ne obrazovnim usmerenjem.

Tekst Srednjoškolci najvredniji deo festival je verovatno najspecifičniji zbog toga što su mladi u

njemu predstavljeni i kao objekti, ali i kao akteri – oni su ti koji festival čine događajem. Ovo je

jedini tekst, imajući u vidu novinske tekstove i televizijske priloge koje smo analizirali, u kojima se

mladi eksplicitno promovišu kao akteri značajne kulturne manifestacije.

Članak Mirni protesti mladih muzičara ispred Ministarstva (nadnaslov Ministarstvo kulture

odbilo da finansira odlazak Omladinske filharmonije Naisus na Internacionalni festival muzike u Los

Anđeles), autora Z. Miladinovića, objavljen je 24. aprila. Tekst je srednje dužine.

Naslov realnog karaktera odslikava temu teksta. Tekst je posvećen aktuelnom događaju,

protestu članova niške Omladinske filharmonije Naisus ispred zgrade Ministarstva kulture i

informisanja zbog odbijanja da finansira njihov odlazak na Internacionalni festival muzike u Los

Anđeles, sa jedne strane, i aktivnostima i izuzetnim uspesima Omladinske filharmonije od osnivanja

2010. godine. Izjavu za medije je dao Zoran Andrić, dirigent i predsednik Upravnog odbora

Filharmonije. Andrić je ukazao da Naisus, iako radi u izuzetno teškim uslovima (nema stalna mesta

za probe, odsustvo institucionalne podrške), postiže zapažene rezultate na domaćoj i

internacionalnoj muzičkoj sceni. Takođe, Andrić je istakao da su „prevareni“ od strane Ministarstva

kulture jer im je ministar Tasovac u usmenom razgovoru obećao sredstva, te traži da ministar ovom

prilikom iskoristi diskreciono pravo i mimo konkursa dodeli sredstva niškoj Omladinskoj

filharmoniji.

Vrednosni kontekst u koji je stavljen subjekat je pozitivan. Dvodelna kompozicija teksta to

najpre sugeriše. Insistiranje na uspesima omladinaca i značaju njihovog odlaska u Los Anđeles

podrška je njihovom protestu, iako je izostao komentar autora teksta.

O mirnom protestu članova Omladinske filharmonije Naisus izveštavao je samo dnevni list

Danas. Epilog ove priče nije predočen javnosti tokom meseca aprila.

Pošto smo pratili elektronsko izdanje Danasa proverili smo šta javno mnjenje misli o

tekstovima, odnosno temama, koji su bili predmet naše pažnje. Međutim, nijedan tekst nije izazvao

čitalačku reakciju i komenatr. Ipak, neodrživ bi bio zaključak da čitaoci nisu zainteresovani za

kulturu, jer u mesecu aprilu je malo koji tekst u „kulturnoj rubrici“ izazvao reakciju čitalačke

publike.

6 Mišljenja smo da je predstavljanje učenika gimnazija kao buduće kulturne elite danas u Srbiji neopravdano jer (a) sticajem društveno-političkih okolnosti izbor srednje škole mahom se ne vrši na osnovu afiniteta i kompetencija učenika, već je diktiran finansijskom situacijom porodice i (b) srednje stručno obrazovanje nije lišeno (naprotiv) sadržaja iz opšteobrazovnih predmeta, te se nesmanjenim intenzitetom razvijaju učeničke jezičke i čitalačke kompetencije.

11

Smeštanje kulture mladih unutra širih društveno-političkih tokova (problema), odnosno kritički

stav spram tretmana kulture mladih u društvu izdvaja se kao posebnost novinskih tekstova u

Danasu u odnosu na druge štampane medije koji su bili predmet istraživanja.

DNEVNI LIST BLIC7

O kulturi mladih dnevni list Blic izveštavao je sporadično što se može zaključiti i na osnovu

postotka tekstova o kulturi mladih u odnosu na druge teme iz kulture u mesecu aprilu

predstavljenom na dijagramu.

U aprilu je objavljeno 6 tekstova u kojima se tematizuje kultura mladih. U četiri da šest tekstova

kultura mladih je jedina tema, ali su to kratki tekstovi, više servisne informacije, smešteni u donji

desni ugao stranice, bez fotografije, nad/podnaslova. Njihova časopisna pozicija i vizuelna oprema

sugerišu marginalni položaj koji kultura mladih zauzima u „kulturnoj rubrici“ ovog dnevnika. U

druga dva teksta kultura mladih je jedna od više tema, van fokusa.

Međutim, zapazili smo da su mladi ipak prisutni u Blicu. Njima je namenjena rubrika Zabava u

kojoj se pojavljuju skoro u svakom broju. Vesti iz ove rubrike o mladima su estradizovane,

senzacionalistički i „tračerski“ koncipirane, mahom tretiraju teme ljubavnih intriga, skopčane su sa

procesom trendsetiranja banalnih, komercijalnih, kič tema i ličnosti.

7 Monitoring dnevnog lista Blic je uradio Dušan Karapandža.

4%

96%

KULTURA MLADIH U ODNOSU NA OSTALE VESTI IZ KULTURE

Kultura mladih

Ostale vesi iz kulture

12

Našu istraživačku pažnju u mesecu aprilu privukao je Blic dosije objavljen u rubrici Društvo 26.

aprila. Dosije je naslovljen senzacionalistički – Istina o mladima u Srbiji, a priredile su ga Marina

Milojević i Marija Kosanović. Tokom meseca aprila ovo je najduži tekst/prilog o mladima u

medijima koje smo monitorovali. Tekst je bogato vizuelno opremljen – niz fotografija, antrfilea,

glosa, višebojni ispisi. Vizuelni aspekt teksta kodira osnovnu poruku teksta koja je istaknuta već u

centalnom delu prve strane, oko naslova – mladi se dosađuju, dane provode na fejsu, neće da rade

za male pare.

U tekstu se ističe da se u izlažu rezultati istraživanja Položaj i potrebe mladih u Srbiji koje je

rađeno za potrebe Ministarstva omladine i sporta. Međutim, autorke ne nalaze za shodno da

obajsne zašto su se odlučile da selektivno izlože rezultate. Jer, okosnica teksta je da su mladi

pasivni, neodgovorni, opsednuti tehnikom, skloni nasilju, alkoholu i rizičnom seksualnom

ponašanju. Ovakvo stanovište se podkrepljuje izjavama stručnjaka – sociologa Ratka Božovića i

psihološkinje Vesne Tomić. Tekst, takođe, obiluje zastrašujućom statistikom. Međutim, ono što je

evidentnije jeste da tekst obiluje nekritičkim generalizacijama i stereotipizacijom. Uzroci položaja

mladih u Srbiji skoro da se ne objašnjavaju ili se to čini krajnje neprofesionalno. Na primer, Vesna

Tomić ističe da su mladi takvi kakvi jesu jer se njima niko ne bavi, ni porodica, ni škola jer „škole ne

rade, stalno su u štrajku (sic!)“. Stav Ratka Božovića da mladi nisu krivi, već društvo koje degradira i

mlade i stare i koje je trulo u temeljima dolazi na samom kraju njegove izjave kada su čitaoci već

izbombardovani negativnim slikama mladih i ta izjava dođe kao višak informacija koji se više ne

može obraditi.

Primer neprofesionalnog,

nekritičkog, malicioznog

poopštavanja i

konstruisanja negativne

slike o mladima u Srbiji.

13

Zanimljivo je da su i mladi subjetki u ovom tekstu. Naime, u donjoj traci predstavljeni su

rezultati ankete Kako izgleda jedna vaš dan? Zanimljivo je da svih 11 ispitanika svojim izjavama

podupiru rezultate istraživanja.

U dva pasusa ovog teksta spomenuta je dotaknuta je i kulturna participacija mladih. Najpre,

Ratko Božović izjavljuje (na osnovu rezultata istraživanja koje je imao na uvid?, na osnovu ličnih

zapažanja?) da mladi nemaju inicijative, invencije i mašte – „moraš prvo da izmaštaš šta želiš, pa da

onda to u svetu oko sebe nađeš“, a izjava se povezuje sa prekomernom upotrebom IKT-a, bez

razmatranja društveno-političke okolnosti. Novinarke se nisu zapitala da mladi možda i jesu

izmešatali šta žele da rade, ali da to u svetu oko sebe ne mogu da nađu. No, bez sumnje da se u

tekstu otvaraju gorući problem koji su zahvatili omladinsku populaciji, međutim u tekstu se oni više

formulativno popisuju, a diskurs teksta više cilja na skandalizovanje čitaoca, no na društveno-

odgovorno tretiranje velikih izazova sa kojima se suočava naše društvo i Ministarstvo omladine i

sporta.

U kratkom odeljku teksta se ističe kako beogradska omladina smatra da ona ima veću i

heterogeniju ponudu kulturnih sadržaja u odnosu na mlade iz drugih regiona i da je mladima lakše

da u prestonici ispolje svoju kreativnost i talenat. Na osnovu ovih podataka možemo da zaključimo

da su mladi u istraživanju, ipak, pitani o kulturnim interesovanjima, da su izneli porbleme sa kojima

se suočavaju, da imaju potrebu da ispoljavaju svoju kreativnost i talenat. Zašto tom aspektu

istraživanja nije posvećena veća pažnja i zašto javnost nije obaveštena o tome? Zašto se nije inicirao

dijalog na tu temu? Verovatno zato što kreatori medijske slike primat daju senzacionalizmu koji

povećava tiraž koji je, sudeći po slici kulture mladih u Blicu, jedini interes i opravdanje nekog teksta,

i njihove po-etike reprezentacije kulture mladih.

DNEVNI LIST POLITIKA8

Politika u odnosu na druga dva dnevna lista koja su predmet analize u ovom ogledu posvećuje

veću pažnju kulturi o čemu svedoči i činjenica da ima i subotnji Kulturni dodatak. Međutim, iako

više svog prostora posvećuje kulturi, prisustvo kulture mladih u ovom listu nije na zavidnom nivou

što ilustruje dijagram.

Takođe, sadržaji iz oblasti kulture koji se objavljuju u kulturnoj rubrici Politike raznovrsniji su u

odnosu na Blic i Danas – čitaoci mogu pročitati vesti iz oblasti književnosti, pozorišta, filma, likovnih

8 Monitoring kulturne rubrike dnevika Politika uradile Tatjana Mirilov i Milka Novakov.

14

umetnosti, izdavaštva, kulturnog menadžmenta, književne i pozorišne recenzije, te intervjue. Jedna

od zapaženih osobenosti tekstova u rubrici namenjenoj kulturi jeste dominacija neutralnog

vrednosnog konteksta u koji se informacije iz kulture smeštaju. Novinari ovog lista više su hroničari

kulturnih zbivanja, no što su analitičari ili medijski incijatori javnog (polemičkog) dijaloga na neku

temu. Takođe, jezički kod tekstova pretpostavlja implicitnog čitaoca koji je obrazovan, razvijenih

kulturnih potreba.

Iako je mali postotak tekstova o kulturi mladih u Politici oni su različiti dužinom, autorstvom,

vizuelnom opremom, tematskim težištem. U mesecu aprilu objavljeno je 6 tekstova koji tematizuju

kulturu mladih. Samo u jednom tekstu mladi su i subjekti i objekti. Reč je tekstu Nenada Radičevića

Zašto mladi pisci ćute objavljenom Kulturnom dodatku 25. aprila. Međutim, precizniji naslov bi bio

„Zašto nemački mladi pisci ćute“ jer se u tekstu autor osvrće na aktuelu raspravu u Nemačkoj o

razlozima izbegavanja političkih i ekonomskoh tema u delima mladih autora, bez osvrta na situaciju

na srpskoj književnoj sceni. U ostalih pet tekstova mladi su isključivo objekti, bilo da su u fokusu, ili

sporedna tema. Takođe, duži tekstovi propraćeni fotografijom posvećeni su tradicionalnim

manifestacijama (Radoš Mitrović, Pobeda poljske violončelistkinje, 14. april – članak o finalnim

večerima 45. Međunarodnog takmičenja Muzičke omladine u kategoriji violončela), dok se

samostalnim autoskim istupima mladih posvećuju kratki tekstovi vizuelno neupadljivi (K.R,

Premijera filma Mrkli mrak, 29. аpril – inofmacija o novom horror filmu reditelja Miomira

Miloševića).

Tekst Knjiga đacima nije dosadna, srednje dužine, smešten na donji deo strane, naslovom

sugeriše da je posvećen kulturi mladih i stoga je posebno privukao našu istraživačku pažnju. Tekst

5%

95%

POLITIKA: KULTURA MLADIH U ODNOSU NA DRUGE VESTI IZ KULTURE

Kultura mladih

Ostale vesti iz kulture

15

je drugi po veličini na strani, međutim, vizuelno je neupadljiv (nema pod/nadnaslova, forografije,

veličina fonta naslova „stopljena“ je sa tekstom). U tekstu se čitaoci obaveštavaju da je počeo deseti

po redu književni festival Na pola puta u Užicu. Čitaoci se informišu o ovogodišnjim gostima festival,

kao i da festival predstavlja „zanimljivo uvođenje mladih u svet knjige”. Međutim, subjekti u ovom

tekstu nisu mladi gimnazijalci, pa čak se i samo uslovno može reći da su objekti. Jer, glavna tema

teksta su napori i zasluge nastavnice srpskog jezika i književnosti užičke gimnazije Ružice

Marjanović (subjekat 1) i njena saradnja sa autorima, pre svega beogradskim književnikom

Dejanom Ilićem (subjekat 2). Sporedna tema teksta jesu gimnazijalci kao učesnici festivala. Priroda

njihovog angažmana nije osvetljena (da li samo slušaju pisce ili i razgovarju sa njima, da li i oni

čitaju svoje radove itd.), a nisu ni intervjuisani, poput njihove nastavnice i gosta, Dejana Ilića.

Informacije u tekstu su stavljene u pozitivan vrednosni kontekst.

Jedna trećina teksta posvećena je predstavi koja je izvedena prilikom otvaranja ovogodišnjeg

festivala. Reč je o predstavi Beton mahala (režija Branislav Trifunović i Rifat Rifatović) koju izvodi

trupa mladih glumaca (neidentifikovani) iz Novog Pazara. Prva informacija o komadu jeste da je

premijera „nedavno ustalasala novopazarsku javnost” i da je „užička publika aplauizima i podrškom

pozdravila ovaj komad”. Ovaj segment „iskače“ iz osnovnog koncepta teksta (ne nužno namerno) –

afirmacije „kulturne tolerancije i približavanje različitosti”. Jer, protosenzacionalisički otisak u

sintagmi „ustalasana novopazarska javnost” ostavlja u nedoumici čitaoca – koga? zašto? šta je bio

indikator „ustalasanosti”? Odgovor na pitanje zašto dobijamo – reč je o komadu u kome „mladi

iskreno i glasno kritikuju sve one koji na razne načine u Novom Pazaru zagovaraju međunacionalnu

podeljenost”. Međutim, informacija o ustalasanoj novopazarskoj javnosti (nasuprot užičkoj koja

jednodušno podržava komad) naposletku ima prevagu nad aktivizmom i društvenim anagžamanom

mladih dramskih umetnika koji otvaraju tabu teme našeg društva.9 Politika očito nije imala interesa

da identifikuje i izloži kritici politički vrh koji pokušava cenzurisati umetnost i aktivizam mladih.

Kritičku dimenziju nosi samo jedan tekst u aprilskim brojevima Politike. Reč je o članku Maler u

Beogradu Ljubiše Jovanovića objavljenom u Kulturnom dodatku 11. aprila. Tekst je srednje dužine, a

upotpunjen je fotografijom većeg formata sa događaja o kojem se piše. Povod za tekst je održani

koncert Simfonijskog orkhestra Fakulteta muzičkih umetnosti na Kolarcu. Jednim delom tekst je

recenzija ovog koncerta – esejistički i nadahnuto napisana, stručnim autoritetom autora

legitimisana. Ipak, tema teksta nije „uzvišeni događaj“, kako ga autor označava, niti poruka teksta

9 U izdanju Blica od 29. aprila, takođe, možemo naći kratku belešku (bez fotografije, u donjem desnom uglu strane) da je predstava Beton mahala izvedena u Beogradu i Novom Sadu. Objekti vesti se identifikuju – reč je o osam mladih glumaca koji radeu okviru novopazarske trupe Joj, evo ih ovi. Treća, i poslednja, informacija u ovoj belešci je da je nakon premijere u Novom Pazaru usledilo negodovanje i zabrana. Opet ostajemo bez odgovora ko je negodovao i ko je zabranio predstavu.

16

cilja na izuzetan izvođački talenat studenata FMU koji „vraća veru u kulturne vrednosti“, već je

težište na „skandalozno polupraznoj dvorani“.

Međutim, autor ne problematizuje ovu činjenicu sa različitih aspekata (recimo, nedostatak

muzičke kulture beogradske publike, nedovoljno dobar menadžment FMU i/li sl.), već se kritički

obrušava na „sablasno prazna mesta“ na kojima su trebali da sede predstavnici ministarstva

prosvete i kulture. Prva autorova pretpostavka za nedolazak „tih ljudi“ je njihova nekultura i

neuviđanje еstetskih kvaliteta ovakvog događaja, a potom, non sequitur, konstatacija: „Da je

slučajno neko od tih ljudi došao, svakako bi se morao pojaviti pred Fakultetom muzičke umetnosti i

pitati: šta vama treba?“.

Namesto, dakle, da se iskoristi javni prostor i stručni autoritet (pa i društveni status) za kritiku

institucija i politički relevantnih aktera za nebrigu o mladim umetnicima na jednoj široj platformi

(frontu), u tekstu Maler u Beogradu zastupaju se partikularni interesi. Retorski se pitajući „da li i

gde možemo naći na jednom mestu ovoliko talenata, ovoliko čistote i plemenitosti?“, autor pokazuje

da je spreman na nekritička, pristrasna i tendenciozna uopštavanja radi afirmacije institucije koju

predstavlja. Otuda je poruka teksta, koju odašilje uvređeni profesor, ministarstva ne brinu za FMU i

to je skandalozno, oglušili su se o naš poziv i nismo bili u prilici da lobiramo za obezbeđivanje

materijalne pomoći mladim umetnicima, odnosno Fakultetu muzičkih umetnosti. Zastupanje uskih

interesa i kompetativnost nadvladali su poetske pasaže posvećene umetnosti mladih muzičara.

Predstavljajući kulturu mladih na svojim „kulturnim stranama“ Politika podržava tradicijom

utvrđene manifestacije i kulturne institucije, a novina, medijska inicijativa i kritički stav im nisu

bliski.

17

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

Na osnovu analiziranog korpusa novinskih tekstova i televizijskih priloga mogu se doneti

sledeći zaključci o medijskoj reprezentaciji kulture mladih:

kultura mladih je marginalizovana u odnosu na druge teme iz kulture,

mladi su objekti, a ne subjekti tekstova/priloga u kojima se tematizuje njihova kulturna

participacija (nisu adresanti),

mladi su reflektori – o kulturi mladih se izveštava sa ciljem da se promovišu različite

institucije i afirmisani pojedinci, a ne kultura mladih kao takva,

mladi nisu adresati poruka koje sadrže tekstovi/prilozi o njihovim kulturnim aktivnostima,

problemi sa kojima se suočavaju mladi na polju kulture nisu relevantna društvena tema, u

javnosti ne postoji konsenzus o neodložnoj potrebi rešavanja ovih problema (prepreka), čak

ni snažnije artikulisana volja da se nedovoljna kulturna participacija ozbiljno i odgovorno

tretira u medijskoj sferi,

mediji nisu izvor pozitivnih identifikacionih modela u oblasti kulturne participacije mladih.

Drugim rečima, čitajući dnevnu štampu i gledajući informativni televizijski program

čitalac/gledalac zaključuje da su mladi pasivni i nezainteresovani, da mladi nemaju kulturnih

interesovanja i kulturne navike, da je kultura nešto što se njih ne tiče i da joj ne daju svoj doprinos.

Brojna su pitanja koja iskrsavaju kada se suočimo sa ovakvom slikom kulture mladih u

medijima. Treba li da prihvatimo „istinu o mladima u Srbiji“? Zašto se javnosti plasira negativna

slika kulture mladih? Zar ne bi bilo svrsishodnije mlade predstavljati kao aktivne, kreativne,

samosvesne, stvaralački orijentisane ako su mladi naša budućnost. Jer, ako sociološka istraživanja

pokazuju da mladi slabo kulturno participiraju zar ne bi bilo delotvronije, s obzirom na potencijal

medija, da se čak i plasira konstrukt o mladima kao izuzetno kulturno aktivnim članovima društva?

Ne bi li to imalo motivacionu ulogu i afirmisalo poželjan model ponašanja? Ili to, naprosto, nije

poželjan model ponašanja? Čiji je interes da se u medijima potcrtava negativna predstava o kulturi

mladih?

18

S ONE STRANE MEDIJSKOG OGLEDALA

Pitanje koje se možda najpre treba postaviti jeste šta mladi mogu/treba da učine za sebe, za

svoju kulturu, za medijsko predstavljanje sopstvene kulture. Koje su potencijalne taktike otpora?

Postoji li prostor za otpor?

Kultura mladih je marginalizovana, između ostalog, jer mladi ne predstvlaju relevantne centre

moći u političkom i ekonomskom smislu, odnosno ne obezbeđuju delatnu podršku društveno-

ekoniomskih mehanizmima. Vrednosti koji ova socijalna grupa inicijalno baštini opiru se logici

Kapitala koji dikrita ustrojstvo medijske kulture. Stoga je negativno medijsko predstvaljanje njihove

kulture jedan od vidova pripitomljavanja, manipulacije i kontrole. Jer, i tu možda leži ključ – na

margini je uvek opasnost, pretnja po sistem, margina je prostor potencijalne subverzije. Mladi se

izmeštaju u polje svakodnevice koja je antipodna zvaničnoj topici i ikonografiji političke i eknomske

moći.

Međutim, kako pokazuje Mišel de Serto u svojim istraživanjima svakodnevnog, upravo je

svakodnevica, izmišljajući se kroz bezbrojne načine krivolova, polje u kojem se artikulišu otpori

prema subjektima moći i snaga dominacije. Ona je mesto Drugog koji prisvaja šifre društvenosti i,

preokrećući ih, proizvodi sopstvena značenja, dakle, polje u kojem potčinjeni svojim taktikama

potrošnje artikulišu sopstveno iskustvo i određuju sopstveni identitet (upor. De Serto 2008). U

kontekstu medijske kulture, rečima drugog autora, „da bi pojedinci stekli istinsku moć moraju steći

znanje o medijskoj proizvodnji, koje će im omogućiti da stvaraju sadržaje koji se zatim mogu

predstaviti publici. Pojačani medijski aktivizam značajno bi ojačao demokratiju, omogućujući da se

čuju različiti glasovi koji su ranije bili potisnuti i marginalizovani“ (Kelner 2004: 553). Glasovi

mladih, između ostalih.

U kontekstu koji razmatramo, jedna od ključnih strategija otpora mladih čini se ovladavanje

medijima, što znači razumeti ih, kritički im pristupati, dekodirati ih, stvaralački ih posvojiti.

Naravno, ovladavanje medijima je samo jedna od strategija i potrebno je da se stekne niz

društvenih uslova da bi se kultura mladih mogla afirmisati – čak i da se sama kultura afirmiše kao

jedna od vrhovnih vrednosti društva u kojem živimo, na čemu takođe ima još dosta posla da se

uradi. Razmatrajući perspektive medijskog obrazovanja, Divna Vuksanović upravo i ističe da se

„medijsko obrazovanje ne može ostvariti bez uporednih procesa edukacije koji se tiču promovisanja

univerzalnih kulturnih vrednosti, što zajedno sa istinskim demokratskim procesima, oživljenim u

jednom realnom društvu koje afirmiše kulturu i obrazovanje kao samosvrhu, a ne

sredstva/instrumente za ostvarenje nečeg drugog, omogućava ne samo opstanak kulture i osnovnih

19

vrednosti građanskog sveta, već i humanističke temelje ovih vrednosti, koje bar u ovom trenutku,

stoje direktno nasuprot fetišističkoj, tehno-ekonomskoj ideologiji tzv. medijske sfere“ (Vuksanović

2008: 40).

Na pitanje da li vredi ogled o pesimističnim tonovima koji oblikuju sliku kulture mladih u

medijima zaključiti otpimističnim stavom o mogućnostima osvešćivanja i osnaživanja mladih, što

sobom nosi medijska pismenost, i njihovoj spremnosti za „gerilsku borbu“ sa medijima, neka

odgovore oni sami:

ZAKLJUČCI UČENIKA ETŠ SA PANELA ODRŽANOG 14. MAJA 2015. POVODOM PREZENTACIJE IZVEŠTAJA MEDIJSKOG MONITORINGA

20

LITERATURA

DRAGIĆEVIĆ-ŠEŠIĆ, Milena, STOJKOVIĆ, Branimir. Kultura. Menadžment, animacija, marketing. Beograd:

Clio, 2003.

KELNER, Daglas. Medijska kultura: studije kulture, identitet i politika između modernizma i

postmodernizma. Prevela sa engleskog Aleksandra Čabraja. Beograd: Clio, 2004.

MOJIĆ, Dušan, MRĐA, Slobodan. Analiza položaja mladih u strategijama Vlade Republike Srbije i

novijim sociološkim istraživanjima. Strateški okvir omladinske politike u Republici Srbiji – izazovi i

persektive. Beograd: Beogradska otvorena škola, 2013. Preuzeto sa www.mos.gov.rs/wp-

content/uploads/download-managerfiles/Strateski%20okvir%20omladinske%20politike%20u%20RS_izazovi%20i%20perspektive.pdf

(4.5.2015).

MRĐA, Slobodan. Kulturni habitus omladine. Mladi zagubljeni u tranziciji. Milan Nikolić (prir.).

Beograd: Centar za proučavanje alternativa, 2004: 157-175.

POTER, Džejms. Medijska pismenost. Preveo s engleskog Đorđe Trajković. Beograd, Novi Sad: Clio,

FORIN, 2011.

VUKSANOVIĆ, Divna. Medijsko obrazovanje: potreba i/ili nužnost opstanka savremenog sveta kulture.

Knjiga za medije – mediji za knjigu, zbornik radova. Divna Vuksanović (prir.). Beograd: Clio, 2008:

35-41.

21

CULTURE OF YOUTH IN THE MEDIA

The report of media monitoring

Summary

In this work are shown the results of monitoring the selected media (informational program

of Radio-television of Serbia and Radio-televizion B92, daily news Danas, Blic and Politika)

throughout the month of April 2015. Topic of the research is the position of the culture of youth in

media, medias representation of the culture of youth. The goal of the research was to contribute to

the illuminating the role of media in forming the cultural intereses and the habits of youth.

The results of the research show that the media aren’t a source of positive identificational

roles in the area of cultural participation of young. In comparison to other topics in culture , the

culture of youth is marginalized; the youth are objects and not the subjects of texts in which their

cultural participation is tematised (they are not the addressee); youth are the reflectors – the

culture of youth is being reported with a goal of promoting institutions and affirmed individuals,

and not the culture of youth as it is; the youth are not the addressee of the message sent by those

texts about their cultural activities; the problems which the youth faces in the field of culture aren’t

a relevant social topic, in public there is no consensus about a non suspendable need for solving

these problems (obstacles), not even a strongly articulated will to seriously and responsibly treat

the lack of cultural participation in the media sphere.

We tought that one of the ways to change negative views of the cuture of youth in our media

is through media literacy. Young need to understand how the media works, to approach them

criticaly and to creativly use their possibilites to their own purpouse. Although they are set on a

margin, they need to use the subversive potential. Because, on the margin there is a treat to the

sistem and the order of things - margin can surprise and bring changes.

22

PRILOG BR. 1: KODNI LIST (KODEKS) ZA ANALIZU NOVINSKOG TEKSTA 1. DATUM 2. STRANA 3. DEO STRANE:

1. gornja leva 2. gornja desna 3. donja leva 4. donja desna 5. cela strana 6. pola strane 7. nešto drugo

4. VELIČINA TEKSTA:

1. kratak (nekoliko rečenica) 2. srednji (do trećine stranice) 3. dugačak (polovina i više)

5. OPREMA TEKSTA:

1. nadnaslov 2. naslov 3. podnaslov 4. antrfile 5. glosa 6. potpis pod fotografju 7. identifikacija autora

6. TIP NASLOVA:

1. realan 2. senzacionalistički 3. metaforički

7. RUBRIKA:

1. unutrašnja politika 2. društvo 3. ekonomija 4. crna hronika 5. kultura 6. zabava 7. nešto drugo prema rubriciranju medija

8. ŽANR:

1. vest 2. izveštaj 3. intervju 4. članak 5. foto-vest 6. komentar 7. reportaža 8. kolumna 9. odgovor, demanti 10. pisma čitalaca 11. nešto drugo

23

9. AUTORSTVO TEKSTA:

1. nema, nije naznačeno 2. novinar (puno ime ili inicijali) 3. agencija 4. drugi medij 5. spoljni autor (čitalac, stručnjak) 6. javne ličnosti 7. nešto drugo

10. POVOD:

1. aktuelan događaj 2. pseudodogađaj (konferencija) 3. medijska inicijativa

11. VIZUELNA PREZENTACIJA

1. samo tekst 2. tekst + fotografija 3. tekst + grafikon 4. tekst + karikatura 5. tekst + antfile 6. tekst + više kategorija

12. TEMA KULTURA MLADIH:

1. u glavnom fokusu 2. u sporednom fokusu teksta 3. jedna od više tema

13. SUBJEKAT:

1. mladi 2. državni organi 3. državne ustanove 4. naučne institucije i stručnjaci 5. prosvetni radnici 6. afirmisani umetnici 7. roditelji 8. neko drugi

14. IDENTIFIKACIJA SUBJEKTA 15. AKTERI – OBJEKAT

1. mladi 2. državni organi 3. državne ustanove 4. naučne institucije i stručnjaci 5. prosvetni radnici 6. afirmisani umetnici 7. roditelji 8. neko drugi

16. IDENTIFIKACIJA AKTERA 17. VREDNOSNI KONTEKST U KOJI JE POSTAVLjEN AKTER (Stav medija prema akteru)

1. neutralan 2. pozitivan 3. negativan

24

18. NAPOMENA (KRATAK OPIS VESTI KOJA SE KODIRA)

PRILOG BR. 2: KODNI LIST (KODEKS) ZA ANALIZU TELEVIZIJSKOG PRILOGA 1. DATUM 2. TRAJANjE EMISIJE 3. REDNI BROJ INFORMACIJE U EMISIJI 4. TRAJANjE INFORMACIJE 5. HEDLAJNS

1. da 2. ne

6. AKO DA NAVESTI REDNI BROJ 7. ILUSTRACIJA INFORMACIJE U HEDLAJNSU

1. sa živom slikom 2. telop 3. isečak iz sinhrona

8. RUBRIKA:

1. unutrašnja politika 2. društvo 3. ekonomija 4. crna hronika 5. kultura 6. zabava 7. nešto drugo prema rubriciranju medija

9. POZICIJA U RUBRICI: 10. ŽANR:

1. vest 2. izveštaj 3. intervju 4. reportaža 5. tv paket

11. FORMA

1. vest bez slike (saopštava je prezenter) 2. vest ilustrovana slikom 3. vest ilustrovana statičnom slikom 4. telefonski izveštaj 5. izjava 6. Vox populi 7. živo reportersko javljanje

12. AUTORSTVO TEKSTA:

1. nema, nije naznačeno 2. novinar (puno ime ili inicijali) 3. agencija 4. drugi medij 5. spoljni autor (čitalac, stručnjak) 6. javne ličnosti

25

7. nešto drugo (navesti šta)

13. POVOD:

1. aktuelan događaj 2. pseudodogađaj (konferencija) 3. medijska inicijativa

12. TEMA KULTURA MLADIH:

4. u glavnom fokusu 5. u sporednom fokusu teksta 6. jedna od više tema

13. SUBJEKAT:

9. mladi 10. državni organi 11. državne ustanove 12. naučne institucije i stručnjaci 13. prosvetni radnici 14. afirmisani umetnici 15. roditelji 16. neko drugi

14. IDENTIFIKACIJA SUBJEKTA 15. AKTERI – OBJEKAT

9. mladi 10. državni organi 11. državne ustanove 12. naučne institucije i stručnjaci 13. prosvetni radnici 14. afirmisani umetnici 15. roditelji 16. neko drugi

16. IDENTIFIKACIJA AKTERA 17. VREDNOSNI KONTEKST U KOJI JE POSTAVLjEN AKTER (Stav medija prema akteru)

4. neutralan 5. pozitivan 6. negativan

18. NAPOMENA (KRATAK OPIS VESTI KOJA SE KODIRA)