kriminologija brasanac nikolov

Криминалистичко-полицијска академијаЗемун

Тема : Кријумчарење људи

Студенти:Брашанац Марко 314/09Николов Милан 364/09

Професор:Доц. др Биљана Симеуновић – Патић

Београд, 2010.

М. Брашанац и М. Николов – Семинарски рад

Садржај :

1. Уводна разматрања..............................................................32. Кријумчарење људи као савремени безбедносни проблем.................................................................................4 2.1. Појам кријумчарења људи............................................5 2.2. Сличности трговине људима и кријумчарења миграната........................................................................7 2.3. Разлике између трговине људима и кријумчарења миграната .......................................................................9 2.4. Осврт на етиологију кријумчарења миграната..........113. Услови који доприносе настанку и развоју кријумчарења миграната....................................................124. Видови и облици кријумчарења миграната.....................145. Процес реализације кријумчарења миграната.................16 5.1. Фаза порекла.................................................................17 5.1.1. Профил кријумчара миграната...............................17 5.2. Фаза транзита................................................................17 5.3. Фаза дестинација..........................................................18 5.4. Фаза елиминација.........................................................196. Закључна разматрања.........................................................19Литература.............................................................................21

2


1. Уводна разматрања

У овом раду бавићемо се темом кријумчарења људи која представља савремени безбедносни проблем. Пре свега, одредићемо појам кријумчарења људи, сличности и разлике између кријумчарења људима и трговине људима.

Такође, указаћемо на историјски развој појава на којима почивају кријумчарење људи као и услова који доприноше настанку и развоју кријумчарења.

Да би боље разумели кријумчарење људи, морамо указати на његове видове и облике, затим на профил кријумчара, затим на посебности експлоатације прокријумчарених људи.

Нарочиту пажњу у овом раду посветићемо последицама кријумчарења људи , на субјекте супротстављања кријумчарењу, као и на стратегију супротстављања илегалним миграцијама у Републици Србији.

На крају, умешто закључних разматрања, овај рад завршићемо са неколико практичних савета , који се односе на ризике кријумчарења миграната.

3


2.Кријумчарење људи као савремени безбедносни проблем

Кријумчарење људима данас се с правом сврстава у ред највећих, најозбиљнијих и најтеже решивих изазова и претњи безбедности појединца, друштва , државе и међународне заједнице. Посебно забрињава њихов константно растући тренд, који се најчешче образлаже високом профитабилношћу и незнатним ризиком по извршиоце кривичних дела. Речју, после илегалне трговине наркотицима и оружјем, то је најисплативији облик ''крими-бизниша'', који само у Европи годишње донесе профит од неколико милијарди долара. У научним и стручним круговима све чешће се тврди да је овај облик криминала профитабилнији и од кријумчарења оружја и дроге. Уз то, пажња служби безбедности је традиционално више усмерена ка трговини дрогом и оружјем него кријумчарењу људима.1

Тешко је реално сагледати димензије овог облика транснационалног организованог криминала. Иако су подаци и методи помоћу којих се до њих дошло полемични, процењује се да је широм света, 1998.године око 125 милиона људи имало статус миграната2. Данас се број миграната процењује на 175 милиона, што представља 3,5 % светске популације. Статус илегалног мигранта има између 15 милиона и тридесет милиона људи. Од тога броја, између 700 хиљада и 2 милиона људи, првенствено жена и деце, обухваћено је мрежом трговине људима, што је око 2.3% популације миграната. Наша земља је због географског положаја и међународних саобраћајница одувек била захвално међународно тржиште организованог криминала. Нестабилност и лоши безбедносни услови у последњој деценији 20.века изражени, пре свега, у политичкој, нормативној, економској, социјалној и моралној кризи друштва, учинили су да Србија постане веома значајан фактор глобалне мреже илегалних миграција. При томе је Србија, као земља дестинације и транзита, постала земља порекла кријумчарених миграната.

1 Ghrib, A.: Trafficking in Unaccompanied Minors- France, Trafficking in Unaccompanied Minors In Europian Union, IOM-Ihesi (Brussels-Paris) 2002,p.31; Maizhevich, H.: Trafficking in Women in Eu Policy, издавач и место издавања непознати), 2001, p.19.2 Срдић, Ђ.Љ.: '' Узроци и типови међународних миграција '', Међународни проблеми, број 4, Институт ѕа мећународну политику и привреду, Београд, 1997,стр.442.

4


2.1. Појам кријумчарења људи

Кријумчарење је облик професионалног криминала који подразумева илегално преношење робе преко државне границе, уз избегавање цариншког надзора. Државна граница се може прећи на званичном граничном прелазу, или ван њега. Царински надозор на граничном прелазу избегава се скривањем или камуфлажом робе, корупцијом припадника граничних служби, њиховим довођењем у заблуду или употребом принуде. Уколико се роба преноси ван граничног прелаза, државна граница се прелази илегално, што је поцебно кажњиво дело. Један од цавремених облика кријумчарења (поред оружја, оружја за масовно уништавање, опојних дрога, цигарета, нафте, аутомобила, генетцког материјала, нуклеарног материјала и цл.) јецте и кријумчарење миграната.Под кријумарењем људи подразумева це обезбеђивање илегалног улацка у страну државу лицима која нису њени држављани или немају стални боравак, с циљем стицања, на непосредан или посредан начин, финансијске или друге материјалне користи. Илегалан улазак је сваки прелазак државне границе без придржавања и поштовања неопходних услова за легалан улаз у земљу пријема3. Према томе, кријумарење миграната представља посредничку делатност којом се омогућава илегалан улазак у страну земљу, уз сагласност лица која су предмет кријумчарења. Због тога се и назива (полу)организованом илегалном имиграцијом.4

Свакако, треба објаснити разлику између кријумчареног и прокријумчареног мигранта. Наиме, појава кријумчареног мигранта ширег је обима од појаве прокријумчареног мигранта. У првом случају је реч о сваком мигранту који се упусти у прочес кријумчарења, а у другом само о оном који је преведен преко државне границе, односно стигао на жељену дестинацију.Кријумчарење миграната је у нашој земљи доскора третирано као кривично дело Недозвољен прелаз државне границе , а чинило га је лице које прелази или покушава да пређе државну границу на недозвољен начин (наоружан или употребом нациља) или се бави недозвољеним пребацивањем других преко граница. За првонаведени, основни облик била је предвиђена казна затвора до једне године, а за другонаведени, тежи облик кажна затвора од 6 месеци до 5 година.Инкриминисањем трговине људима као кривичног дела, случајеви кријумчарења миграната квалификовани су као трговина људима. Међутим, ово решење је било лоше, а безбедносно- криминалистичке потребе захтевале су инкриминисање новог кривичног дела.

3 Члан 3.Протокола против кријумчарења миграната копном, морем и ваѕдухом.4 О појму неоргазованих, полуорганизованих и организованих илегалних миграција деталјније у делу текста под наслобом Сличности трговине људима и кријумчарење миграната.

5


Најновијим Кривичним закоником, између осталог дефинисан је недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи. Ово кривично дело има више облика.Основни облик састоји се у прелажењу или покушају прелажења границе Србије без прописане дозволе, наоружано или употребом насиља. У таквим случајевима реч је о тзв.неорганизованим илегалним миграцијама.Други основни облик овог кривичног дела извршиће лице које, у намери да себи или другом прибави какву корист, омогућава другом недозвољени прелаз границе Србије или недозвољени боравак или транзит кроз Србију лицу које није држављанин Србије. У наведеним случајевима може да буде речи и о тзв.полуорганизованим и организованим илегалним миграцијама.Тежи облик постојаће уколико је други основни облик дела учинила организована група, злоупотребом службеног положаја или на начин којим се угрожава живот или здравље лица чији се недозвољени прелаз границе Србије, боравак или транзит омогуђава или је кријумчарен већи број лица. Уколико је мигранте кријумчарила организована група, реч је о тзв.организованим илегалним миграцијама. У другом случају реч је о тзв. полуорганизованим илегалним миграцијама, што је истовремено и индиција која указује на организоване илегалне миграције.За учиниоце првог основног облика кривичног дела предвиђена је казна затвора до једне године; за извршење другог основног облика предвиђена је казна затвора у трајању од три месеца до шест година, а ѕа тежи облик другог основног облика дела предвиђена је казна затвора од једне до десет година.Законодавац предвиђа и меру одузимања средстава која су намењена или употребљена ѕа извршење овог кривичног дела.Ова одредба има више недостатака. Прво, њоме се не гарантује адекватна кривичноправна заштита кријумчареним лицима. Другим речима, поред тога што се санкционишу поступци кријумчара миграната којима се угрожавају живот или здравље миграната, не санкционише се нехуман или деградирајући третман, што укључује и експлоатацију миграната. Тиме се безбедност миграната штити делимично, што се не подудара са чланом 6, став 3, тачка 6 Протокола против кријумчарења миграната копном, морем и ваздухом.Друго, Закоником се не гарантује декриминализација кријумчарених миграната (због илегалног уласка или боравка на територији земље, односно поседовања лажних докумената), због чињенице да су објект кријумчарења (што се предвиђа чланом 5.истог Протокола).Треће, бесмислено је ограничавати објект кривичног дела само на лица која нису држављани наше земље. Шта је са кривичном одговорношћу кријумчара миграната који нашим грађанима омогућавају илегалан излазак из земље, односно илегалан транзит преко територија других држава и илегалан улазак у треће земље? Ово тим пре што се у називу инкриминације помињу ''људи'' ,а не ''мигранти''. Тиме се објекат кривичног дела (највероватније случајно) проширен са миграната (лица која су из иностранства започела миграцију) на лица која немају активан мигрантски статус (домаћи држављани који би илегално да оду из земље,а још увек се налазе на територији Србије), већ су само ''потенцијални илегални мигранти''.Најзад, неисправно је коришћење синтагме прелаз дрзавне границе, јер се под тим подразумева место на којем се, под условима предвиђеним законом, прелази државна граница (именица). Исправнија је употреба термина прелазак (глагол).

6


Кријумчарење миграната је своју експлоатацију на подручју наше земље доживело у последњој деценији 20.века. Наш систем безбедности је, због непостојања одговарајуће законске инкриминације, био неспреман за адекватну реакцију. То је сада делимично превазиђено дефинисањем новог кривичног дела. Обавеза је научне и стручне јавности да се у наредном периоду изборе за измену и отклањање недостатака ове одредбе КЗ.

2.2. Сличности трговине људима и кријумчарења миграната

Сличности између трговине људима и кријумчарења миграната су бројнији него разлике. Оба феномена представљају озбиљан морални проблем; даље, реч је о тешким злочинима који се све чешће манифестују као организовани криминал; у бити обе појаве су нарушена људска права; реч је о озбиљним економско – егзистенцијалним и здравственим проблемима; најзад, оба злочина се могу сагледати у светлу проблема међународних односа. Међутим, под наведене категорије приступа проблема кријумчарења миграната могу се подвести и други безбедносни проблеми, пренеопходно операционализовати најмањи заједнички садржалац обе појаве. То су илегалне миграције. Ова тврдња је заправо делимично тачна, јер трговина људима може али и не мора представља облик илегалних миграција. 5

Наиме миграције становништва представљају премештање или пресељавање становништва како унутар граница једне земље (унутрашње миграције становништва), тако и из једне земље у другу (спољне миграције становништва).6 Односно, миграције представљају физичко кретање привремено или трајно пресељавање становништва социокултурног амбијента (емиграционо подручје) у други (имиграционо подручје), односно из једне земље (емиграција) у другу (имиграција). Значи миграције могу да буду унутрашње и међународне. Међународне миграције подразумевају свако прекогранично кретање становништва и његов пријем и присуство, различитог трајања, у земљи у коју се миграције сливају, независно од субјективних мотива и индивидуалних обележја учесника овог процеса и миграционе политике земаља међу којима се миграција одвија.7 Два су примарна елемента у дефинисању међународних миграција: мобилност тј. Улазак и боравак у страној земљи, и страно држављанство. Тренутно око 175 милиона људи у свету има статус

5 О чињеницама које иду у прилог овој тези, опширније, у – Мијалковић, С. ; Бошковић, Г. : ''Илегалне миграције – појам и видови манифестовања'', Спречавање и сузбијање савремених облика криминалитета, Криминалистичко – полицијска академија, Београд, 2006, стр. 173 – 188.6 Мастило, Н. : Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет Универзитета у Београду, Београд, 2001, стр. 228.7 Срдић, Ђ. Љ. : Исто, стр. 442. Види и : мала политичка енциклопедија, Савремена администрација, Београд 1966, стр. 665.

7


међународног мигранта, што је 3,5 % светске популације, односно свака тридесет пета особа на планети. Однос мушкараца и жена миграната је 51:49.8

Миграције се могу поделити према:9 - основним узроцима, на економске, неекономске и еколошке (узроковане

деградацијом животне средине и другим природним или од човека изазваним катастрофама);

- неопходности, на добровољне и присилне (миграциона кретања становништва која су изведена под принудом. Најчешће су узрокована освајачким ратовима и подјармљивањем туђих територија и народа, али и пресељавањем племена у резервате, расељавањем пограничних зона у појединим држава, депортовањем кажњеника и сл.);

- мотивима миграната, на неекономске миграције ради тражења шанси (opportunity seeking migration – миграције у потрази за мање насилним окружењима или ради избегавања потенцијалних последица претпостављеног грађанског рата и миграције због репресивног законодавства или праксе владе) и миграције ради преживљавања (survival migration – миграције узроковане сиромаштвом, незапосленошћу и глађу);

- легалности, миграције се могу поделити и илегалне;- организованости, на организоване (преко одговарајућег

институционалног, законског и другог инструментаријума у земљама и међу земљама) и неорганизоване, односно спонтане;

- обиму, на индивидуалне и колективне или групне миграције;- времену настајања или редоследу, на примарне (прва генерација

миграната) и секундарне (мигранти који одлазе у иностранству да би заједно живели и радили са примарним мигрантима, као и њихово потомство рођено у иностранству тзв. друга генерација миграната);

- временском трајању мигрантског статуса, на сталне, привремене и повремене – учестале;

- смеру кретања, на једносмерне или двосмерне (повратници из иностранства).

Конкретни случајеви миграција се у пракси могу идентификовати као неке од многих комбинација наведених типова миграција. За сагледавање проблема трговине људима и кријумчарења миграната најзначајније су подела миграција на легалне и илегалне, међународне и унутрашње, односно на добровољне, које подразумевају и кријумчарење миграната и присилне које обухватају и трговину људима.Уколико су учињене сагласно прописима земље из које се емигрира из земље у коју се имигрира, реч је о легалним миграцијама. У супротном, реч је о нелегалним, односно о тзв. илегалним миграцијама. Неорганизоване илегалне миграције чине тзв. илегалну миграцију у „сопственој режији“ илегалних миграната. То значи да они самостално планирају и организују свој илегални одлазак из земље, илегални транзит до земље дестинације или илегални улазак и боравак у земљи дестинације.

8 Jolly, S.: Gender & Migration, Supporting Resources Collection, BRIDGE, Institute of Development Studies, Brighton, 2005, p. 1.9 Срдић, Ђ. Љ. : Исто, стр. 447 – 457. Поред ове постоје и друге класификације, засноване на комбинацији наведених типова миграција.

8


Могу се манифестовати као трговина људима, али никако као кријумчарење миграната. Мотиви ове категорије илегалних миграната су првенствено егзистенцијалне природе што им даје обележје „деликвената из нужде“. Такви облици илегалних миграција имају нижи степен друштвене опаности.„Полуорганизоване“ илегалне миграције10 су они видови и облици илегалних миграција у чијем извршењу постоји извесна организованост али их не реализују организоване криминалне групе. Могу се манифестовати и као кријумчарење миграната и као трговина људима. Илегални мигранти у овом случају користе одговарајућу помоћ појединаца из састава локалног становништва пограничних насеља; помоћ таксиста и локалних превозника који добро познају локалну и међународну путну инфраструктуру; помоћ појединаца који уз извесну новчану накнаду упућују мигранте на начине неопаженог преласка државне границе, указујући им на локације које не контролишу војне и полицијске пограничне службе; помоћ корумпираних или другачије мотивисаних јавних службеника (рођачке, пријатељске, познаничке или етничке везе) који се старају о безбедности државне границе итд.

Најзад, организоване илегалне миграције одликује организовани приступ у регрутовању, транспортовању, прихвату и експлоатацији илегалних миграната у земљи дестинацији. Најчешће их реализују организоване криминалне групе, уз ослањање на помоћ корумпираних јавних службеника. Обухватају кријумчарење миграната и, под одређеним околностима, трговину људима. Неоспорно је да је кријумчарење миграната једна од форми илегалних миграција. Међутим под одређеним околностима и трговина људима представља облик илегалних миграција, најчешће организованих или полуорганизованих. Под илегалне миграције могу се подвести само они случајеви трговине људима у којима жртва у процесу трговине илегално улази, транзитира или борави на територији стране земље.

2.3. Разлике између трговине људима и кријумчарења миграната

Као што између те две појаве није прављена разлика, тако су и термини трговина људима и кријумчарење миграната дуго сматрани синонимима. Међутим, ова разлика постоји, а анализом појединих међународних аката, она је више него очигледна.

10 Атрибут полуорганизоване је првенствено жаргонског значења, а користи се у оперативном раду полицијских и имиграционих служби. Исправније је рећи делимично организоване илегалне миграције. Филиповски, З. : Одкривање и спречување на илегалната миграција и трговија со луге во Република Македонија, Факултет за безбедност, Скопје, 2002, стр. 40.

9


Компаративном анализом дефиниција трговине људима и кријумчарења људи из допунских Протокола, може се закључити:

- кријумчарење људи подразумева постојање жеље илегалног мигранта да пређе државну границу, од чега може одустати у сваком тренутку (принцип добровољности), док жртва трговине људима најчешће нема такву могућност.

- лица која желе илегалан улазак у другу земљу најчешће прва контактирају кријумчаре миграната, док трговци људима на разне начине регрутују жртве ступајући прве у контакт са њима.11

- прокријумчарени мигранти су после преласка државне границе слободни, а жртве трговине људима нису;

- према лицима којима се тргује се најчешће примењује сила, односно принуда, што није случај с кријумчареним мигрантима;

- жртве трговине људима су експлоатисане,што најчешће не важи за прокријумчарене мигранте;

- кријумчарење миграната нужно захтева прелажење државне границе, а трговина људима се мозе одвијати унутар националних граница земље;

- трговином људима се крше људска права, док се кријумчарењем миграната повређују прописи о прелажењу државне границе (што не искључује могућност кршења људских права илегалних миграната);

- кријумчарење људи је Кривичним ѕакоником сврстано у групу кривичних дела против јавног реда и мира, док су кривична дела трговине људима сврстана у групу кривичних дела против човечности и других добара заштићених међународним правом. Тиме се трговина људима, према озбиљности последица, изједначава с геноцидом, ратним и сличним злочинима који не застаревају;

- кријумчарена лица су (у материјалном смислу) преступници прописа о прелажењу дрзавне границе које, према актуелним тенденцијама у међународном праву, не треба санкционисати (јер су жртве организованог криминала, односно лоших егзистенцијалних услова или дискриминације у земљама из којих настоје да оду ). С друге стране, неоспорно је да су жртве трговине људима жртве кривичног дела у правом смислу речи;

- појам кријумчарења људи је ужи од појма трговине људима. Кријумчарење миграната може да буде фаза у процесу трговине људима, а може и да прерасте у трговину људима уколико кријумчари продају прокријумчарене особе или над њима заснују ропски однос.

Значај разликовања тих двеју феномена огледа се у правилној квалификацији појава угрожавања, што је услов ефикасне казнене и криминалне политике. Ово зато што је трговина људима очигледно друштвено опасна појава. Ту свакако треба бити опрезан јер је могуће да се иза наводног кријумчарења људи крије трговина људима, односно да трговци људима настоје да своје активности прикажу као кријумчарење миграната. Такође, разликовање је битно и због пружања помоћи жртвама. Иако свака жртва кривичног дела захтева једнак третман, већу пажњу требало би посветити жртвама трговине људима управо због већег степена њихове трауматизације настале услед примене силе и заснованог ропског положаја.

11 Трговија со луге, Нацрт, Пакт за стабилност Југоисточне Европе'радна група за трговину људским бићима, Скопје, 2003,стр.48.

10


Осим тога, у неким земљама кријумчарени мигранти се још увек санкционишу као преступници, супротно допунским Протоколима. Неразликовање трговине људима од кријумчарења људи може довести до санкционисања жртава трговине људима. Управо због могућих заблуда и злоупотреба постоје мишљења да би се било каква активност која се односи на кријумчарење људи, нарочито жена и деце, првенствено морала подводити под трговину људима.12

Тиме би се жртве трговине људима максимално заштитиле, по цену да се илегални мигранти ослободе кривичне одговорности.Познавање обима и правилно тумачење садржаја појма организована илегална миграција услов је за њено препознавање, што неоспорно има превентивне и репресивне ефекте. Правилно коришћење појмовно-категоријалног апарата неопходно је за основну комуникацију, за избегавање забуна, заблуда и вишеструких стандарда у третирању безбедносних појава.Правилним идентификовањем и означавањем безбедносних проблема омогућава се сагледавање њихових трендова, њихово праћење и адекватно реаговање система безбедности.

2.4. Осврт на етиологију кријумчарења миграната

Етиологија кријумчарења миграната је изузетно комплексна димензија овог безбедносног проблема. Тешко је идентификовати све узроке и услове његовог настанка, развоја и опстанка, те ће у даљем тексту бити приказани само они круцијални, који су идентификовани претходним истраживањима.13

Важно је идентификовати етиолошке чиниоце кријумчарења миграната зато што се тиме омогућава прављење „листе приоритета“ у деловању националних и наднационалних механизама безбедности на њиховом спречавању и отклањању, што има опште превентивне ефекте. Међутим, проблем илегалних миграција се чак ни тада неће лако решити јер:

све земље које су суочене са овим проблемима не поседују научне потенцијале за објективну идентификацију етиолошких фактора;

решавање проблема захтева извесне безбедносне, организационе и функционалне потенцијале, за шта је неопходна и политичка воља;

традиционалне државе порекла илегалних михраната су, по правилу, сиромашне и често не могу да финансирају супротстављање кријумчарењу миграната;

често се занемарује међународна сарадња у решавању проблема, што пре свега чине земње порекла жртава које илегалне миграције, односно кријумчарење људи сматрају проблемом земаља дестинације, те су зато и пасивне;

не постоје свеобухватни међународни стандарди за супротстављање организованим илегалним миграцијама. Постојећи стандарди за спровођење појединих мера су у зачетку,а мере се не примењују доследно;

12 Данилов, В.: Исто, стр. 15.13 На основу резултата истрживања представљених у – Мијалковић, С.: Безбедносни аспекти трговине људима,стр.86-99.

11


супротстављање кријумчарењу миграната могуће је само у оквиру чире акције супротстављања организованом криминалу, осносно тзв. „тешким злочинима“.

Неоспорно је да је готово немогуће неутралисати све етиолошке факторе кријумчарења миграната. Међутим, обавеза је система безбедности да се на томе ангажује како би их бар донекле контролисао. Пре тога их мора идентификовати.

3. Услови који доприносе настанку и развоју кријумчарења миграната

Кријумчарење миграната је међународни проблем, те неопходно је сагледати је у светлу савремених медђународних односа. Актуелна глобалистичка кретања тење превазилазењу и губљењу граница и суверенитета држава у традиционалном смислу и ступању на међународну сцену носилаца крупног транснационалног капитала. Идеологија глобализације подразумева сједињавање друштвено-економских промена у целом свету и интеграцију светског тржишта капитала, производње и технологије, уз паралелни процес успостављања и јачања доминације транснационалних корпорација у оквирима глобалних тржишта.14

Економска глобализација је, између осталог, довела до преструктурирања света, распада социјалистичких блокова и зе маља и до глобализације сиромаштва, организованог криминала и (илегалних) миграција.Паралелно са економијом, глобализује се сиромаштво: стварање и укрупњавање транснационалног капитала засновано је на експлоатацији јефтине радне снаге и јефтиних сировина. Фузијом индустријских капацитета више земаља долази до заједничког учешћа у процесу производње, при чему је физиономија кооперације следећа: руководећи кадар су стручњаци из богатих, а радна снага је становништво сиромашних земаља, при чему се користе његови јефтини ресурси и загађује животна средина. Експлоатацијом јефтине радне снаге и јефтиних сировина, остварује се екстрапрофит.15

Резултат глобализације сиромаштва јесте прекогранично кретање становништва досад невиђених размера, што је узроковало глобалну кризу миграција16. Потрага за бољим условима живота и рада резултирала је напуштањем вековних огњишта и одласком становништва из земаља Централне Евроазије и Југоисточне Европе у западноевропске државе. Мигрантска радна снага је укључена у радни процес у оним областима у којима је, због међународно

14 Сматра се да су суверене државе превазиђене и да се временом морају одређи своје економске моћи, која прелази у руке транснационалних корпорација, што нужно узрокује преструктурирање света и преношење власти националних држава на “светску владу “. Аврамов, С.; Трилатерална комисија, Институт за међународно право и међународну пословну сарадњу, Бања Лука, 2000, стр76.15 Детаљније, у : Милашиновић, Р.: Амерички поход на свет, ЗАД, Београд, 1996, стр.47-85.16 Глобална криза миграција је криза која избија услед тога што се све већи број људи пресељава у неку другу земљу, чиме отежава могућност земље –домаћина да апсорбује стране мигранте. Кегли, Ч.В.Виткоф, Ј.Р. Светска политика. Тренд и трансформација, Центар за студије Југоисточне Европе, Факултет политичких наука Универзитета у Београду и Дипломатска академија Министарства спољних послова Србије, Београд, 2006, стр.432

12


конкуренције, требало искористити јефтину радну снагу за чију је продукцију довољно одвојити минимум средстава. То су , у исто време, и најтежи послови у машиноградњи, аутомобилској индустрији, грађевинарству, рудницима јавни радови на којима је радна снага крајње експлоатисана у најпродуктивнијем животном добу, лишена сваког облика заштите, одвојена од доминације радне снаге и међусобно разједињена.Знајући за искуства својих сународника у иностранству, становништво сиромашних зеамаља опредељује се за илегалну миграцију у западне земље, надајући се да ће тако избећи једина слободна радна места'у тешкој индустрији. Заведени причама о добро плаћеном раду „на црно“ у баровима, ночним клубовима, обављању кућних послова, чувању деце и слично, будући мигранти „добро плаћају“ за илегални улазак у жељене земље.Рестриктивни визни режими принуђују будуће илегалне мигранте да се за помоћ око уласка у земљу обрате организованом криминалу, који ће их прокријумчарити илегалним каналима.17 С друге стране, псоле илегалног уласка у страну државу, мигранти често постају жртве трговине људима, однсоно разних облика експлоатације: најчешће завршавају у јавним кућамна или раде најтеже физичке послове.Док су трајали етнички сукоби на простору бивше СФРЈ, криминалне групе се нису сукобљавале, већ сарађивале. Тужна је чињеница да је на крају свих ратова „на Балкану најефикаснија међуетничка сарадња између криминалаца. При чему су се развиле криминалне организације које су се уздигле изнад моћи влада појединих земаља, израстајући тако у паралелну интернационалну силу. У протеклој деценији Балкан је постао Еldorado за кеиминалце у којем је, уместо цивилне, формирана мафијашка структура која хара и профитира у пет основних сектора :

кријумчарење емиграната у Европску унију; трговина проституткама и отварање бордела у ЕУ; убацивање неопорезованих цигарета у ЕУ; транзит дроге у ЕУ; трговина оружјем.18

Најзад , географски положај, односно припадност геопросторима Средње Европе, Средоземља и Балкана, природне комуникацијске везе панонске раванице са централном Европом, излаз на Јадранско море, дунавска веза са земљама Западне и Источне Европе, железничка веза са Истанбулом на истоку и Бечом и Берлином на западу и још низ комуникацијских погодности геопростора Србије свакако погодују кријумчарењу миграната ка нашој земљи, преко ње или из ње.

Поред наведених услова, кријумчарењу миграната свакако погодују следећи фактори у земљама порекла, транзита и дестинације жртава:

постојање устаљених мрежа организованог криминала, способних за брзу „преквалификацију“ деловања;

17 Wijers, M.; Lap.C.L.: Trafficking in Women, Forced Labour and Slavery-like Practicies, FATW and GAATW, Utrecth, 1997,p.206.18 Limes, Rivsta Italiana di Geopolitica, Rim, No 1/1999,p.69.Наведено према Марковић, С.:Исто, стр 55-56 стр.

13


постојање поузданих канала за кријумчарење ствари чији је промет ограничен или забрањен, који се могу искористити за кријумчарење миграната;

успостављене везе криминалних група са органима државне власти; распрострањеност корупције у полицији, царини, правосуђу и

инспекцијама; немотивисаност припадника субјеката безбедности за савесно обављање

послова безбедности услед ниских примања; порозност граница због рестрикције буџета и редукције снага за

обезбеђење дрзавних граница, као и непостојање физичких граница између земаља чланица Европске уније;

рестриктивна имиграциона политика и имиграциони закони; неинформисаност будућих миграната о реалности миграција, односно о

условима легалне миграције, о животу и раду у иностранству, личним правима и дужностима, начину добијања легалне радне дозволе, могућностима запослења и висини прихода, опасностима рада на „црном тржишту“ и сл, због чега се олако одлучују за илегалну миграцију, тражећи услуге кријумчара миграната;

разорне природне катастрофе и техничко-технолошки акциденти који условљавају дисфункцију система безбедности и принудну емиграцију;

злоупотреба научних, техничких и технолошких достигнућа, пре свега, телекомуникационих средстава, превозних средстава друмског, ваздушног и воденог саобраћаја, наоружања и опреме, средстава и метода за фалсификовање докумената и путних исправа и сл.19

недовољна ефикасност система безбедности у контроли кријумчарења миграната и трговине људима;

недовољна научна истраженост ових феномена и други.

4. Видови и облици кријумчарења миграната

Видови и облици испољавања, односно избор начина кријумчарења миграната зависи од више фактора: удаљености места дестинације миграната од места њиховог порекла, саобраћајних веза тих места и трнзитних тачака, броја миграната који се кријумчаре, степена организованости, величине и опремљености криминалних група, ефикасности реакције система безбедности на организоване илегалне миграције, степена и ефикасности обезбеђења државне границе и других.

19 Мијалковиц, С.: “Осврт на облике и правце развоја међународне полицијске сарадње”, Беѕбедност, број 2, Министарство унутрашњих послова РС, Београд, 2003, стр.187.

14


Суштина кријумчарења миграната је омогућавање да се државна граница пређе на илегалан начин. Међутим, у неким ситуацијама илегални мигранти легално прелазе државну границу. Реч је о случајевима када лице на основу туристичке визе легално улазе у страну земљу где остају после њеног истека, чиме стичу статус илегалног мигранта. У таквим случајевима не може се говорити о кријумчарењу миграната. Најзад, могуће су и ситуације тзв. комбинованог кријумчарења миграната. Илегални мигранти се могу прокријумчарити:1. Кријумчарење миграната преко званичног граничног прелаза није ретка

појава. Кријумчари најчешће поседују уредна документа, неопходна за прелазак државне границе, што не важи за кријумчарене мигранте. Овај вид кријумчарења миграната се реализује на више начина: - фалсификованим путним исправама, односно фалсификованим пасошем

или визом. Повећање кривотворења путних исправа данас се везује за повећање обима кријумчарења миграната. Најчешће је реч о фалсификатима високог квалитета.

- Скривањем лица у тајне просторе превозних средстава, тако што се на каросеријама врше извесне измене које омогућавају скривање лица и њихово илегално транспортовање преко државне границе. Реч је о просторијама типа дупли зид, дно или плафон, посебним преградама у пртљажнику или товарном сандуку, бункерима и слично, у које се могу сместити лица. Њих је најлакше направити у превозним средствима великих габарита (бродови – теретни, путнички, трајекти), за шта су најпогоднији ТИР камиони;

- Корупцијом јавних службеника задужених за контролу прелажења државне границе, при чему се мигранти налазе у превозном средству или у тајним просторима превозних средстава;

- Довођењем у заблуду припадника служби за контролу прелажења државне границе, најчешће приликом групног преласка границе колективним пасошем. Службеници услед журбе, немара или рутинског обављања послова не констатују да су у возилу лица чији подаци нису унесени и колективни пасош;

- Применом принуде према припадницима служби за контролу прелажења преко државне границе или њима блиских лица, најчешће уценама или претњама;

- На остале „необичне и несвакидашње“ начине. Нпр. познати су методи кријумчарења миграната смештањем у путне торбе или кофере и преношењем преко граничних прелаза.

2. Кријумчарење миграната ван граничног прелаза – на разне начине, што зависи од начина и места преласка државне границе:- на копну, државна граница се прелази на местима која су за то погодна.

Некада је то на само неколико стотина метара од званичног граничног прелаза. Путници у непосредној близини граничног прелаза скрећу с пута и у утврђеним стазама, предвођени искусним водичима, илегално прелазе границу. За то време њихово превозно средство легално прелази границу, и на територији суседне земље чека своје „путнике“ , или их тамо чека страно возило.

- Преко водених површина, мигранти се кријумчаре тако што се избегавају сусрети са надлежним војним или полицијским снагама.

15


Шаблонско и рутинско обављање послова граничних служби кријумчарима пружа могућност да неопажено пређу државну границу.

3. Државна граница се може прећи пловним објектом (сплавом или чамцем, што је типично за речну и језерску пловидбу, или чамцем и бродом, што је типично за прекоокеанске и прекоморске пловидбе), пливањем преко водене површине (што је типично за реке, језера или мореузе на мору).

4. Комбиновано кријумчарење миграната подразумева да илегални мигранти на путу до жељене дестинације границе неких транзитних земаља прелазе легално а неких илегално. Искуства из домаће праксе да су жртве из земаља бившег СССР – а у нашу земљу често доспевале легално, где су снабдеване фалсификованим пасошима Румуније или Бугарске (које су биле на тзв. белој Шенген визи) помоћу којих су илегално одлазиле у Италију.

5. Средствима ваздушног саобраћаја мигранти се кријумчаре до места са одређеним површинама погодним за слетање и узлетање. Најчешће су далеко од урбаних средина и на деловима територија које су под минималном контролом субјеката безбедности земаља дестинације. Пошто је најчешће реч о малим (спортским или пољопривредним) авионима, није велики проблем пронаћи адекватну површину за слетање. Одатле се мигранти упућују да самостално наставе путовање или се организује њихов даљи транспорт до места коначне дестинације или неке успутне тачке.

Познавање битних карактеристика појединих облика кријумчарења миграната битан је услов за идентификовање ове сложене и динамичне безбедносне појаве у пракси; као и за идентификацију активних и пасивних субјеката кријумчарења миграната.

5. Процес реализације кријумчарења миграната – МОДУС ОПЕРАНДИ

Познавање процеса реализације кријумчарења миграната је од великог значаја за његово сузбијање и превенцију. Зато ћемо у даљем тексту размотрити МОДУС ОПЕРАНДИ организованих облика кријумчарења миграната с обзиром на то да су такви случајеви најчешћи и најопаснији. Начелно ове појаве се реализују кроз четири фазе: фазу „порекла“, фазу „транзита“, фазу „дестинације“, и фазу „елиминације“.

5.1. Фаза порекла

16


Фаза порекла је прва фаза кријумчарења миграната. Одвија се у земљи порекла, а одликује је организовање криминалне групе са адекватном структуром, стварање злочиначког плана и регрутовање миграната.

5.1.1. Профил кријумчара миграната

Висока извесност успешног кријумчарења миграната захтева адекватну структуру организованих криминалних група, најчешће са више подгрупа специјализованих за реализацију одређених фаза односно подфаза. Припадници организованих кријумчарских група називају се кријумчари миграната, односно кријумчари људи. Деле се на локалне иницијаторе који повезују илегалне мигранте са кријумчарима и организују њихов одлазак до места са којих ће бити преведени преко државне границе, „благајнике“ од поверења који посредују новчаним трансакцијама између илегалних миграната и кријумчара; водиче који познају места на којима се државна граница може прећи неопажено; локалне транзитне кријумчаре који транспортују мигранте од места илегалног уласка у земљу до места одкле ће се организовати илегални прелазак границе са следећом државом; посреднике који преузимају мигранте из места организовања илегалног преласка границе и воде их до следећег прелазника који ће их копном, морем или ваздухом транспортовати до крајње дестинације; кријумчаре копном, морем или ваздухом који мигранте преводе преко државне границе и друге посреднике, обављаче ситних послова и помагаче који на разне начине доприносе реализацији кријумчарских подухвата, а не могу да се подведу под предходну класификацију.20

5.2. Фаза транзита

Фаза транзита је друга фаза кријумчарења миграната која подразумева транспортовање жртава до места њихове дестинације, а одвија се у такозваним земљама порекла, транзита и дестинација жртава. Обухвата планирање и организовање транспорта и логистчке подршке, транспортовања лица и прелажења државне границе. Благовремено, детаљно и мултиваријантно организовање транспорта и логистичке подршке такође је један од битних услова за успех подухвата кријумчарења миграната. Зато организоване криминалне групе унапред планирају начине и средства транспортовања, транспортне руте и успутна свратишта за свој „конвој“ (ланац водича, прихватилишта, пунктове, везу, транспортна средства и другу логистику).21

20 Icduygu, A.; Toktas, S.: Исто.21 Упореди са: Марић, С.: „Кријумчарење људи“ – мјесто и улога поморске полиције, Полицијска сигурност, бр. 5 – 6, Загреб, 1999, стр. 443.

17


Током транспортовања, припадници криминалне групе понашају се на начин који ни једног тренутка не би смео да ода природу активности којом се баве. Представљају се као радници туристичких агенција, водичи екскурзија, водитељи појединих курсева итд. Понекад им помоћ пружају ауторитети између народних организација, државних органа за контролу миграција и сл.Када је реч о транспортним рутама организованих илегалних миграција усмерених ка Европи, пре свега Европској унији, приметан је велики број имиграната са подручја Балкана, Руске Федерације, Кине, Ирака и сахарских земаља, Индије, Авганистана и Пакистана, који користе тзв. :

- источно – медитеранску руту;- северно – афричку руту;- балканску руту;- северно – афричку – атланску приобалну руту;- централно – европску и источно – европску руту;- балтичку руту.

Балканске транспортне руте за кријумчарење миграната преко територије Републике Србије, на чијем раскршћу се налази Београд, састоји се из три велика правца:

- први иде преко Београда и јужно, ка Космету, Македонији, Црној Гори и Албанији, рутом Београд – Пожаревац, Ниш, Лесковац, Врање, Бујановац, Приштина, Скопље и даље према Грчкој, Албанији и Италији;

- други се пружа западно, ка Босни, трасом Београд – Шабац или Мали Зворник – Бијељина – Брчко – Тузла;

- трећи води севернок, ка Италији, међународним ауто – путем, Београд – Суботица – Мађарска – Аустрија – Италија (Болоња – Венеција, Милано).22

5.3. Фаза дестинације

Фаза дестинације је трећа фаза кријумчарења миграната која се одвија у земљи дестинације жртава. Судбина прокријумчарених миграната у овој фази је различита. За разлику од жртава трговине људима, прокријумчарени мигранти су после преласка државне границе слободни и препуштени да се сами сналазе. У колико је унапред договорено, они се даље спроводе до места коначне дестинације. Ту обавезу може да предузме и друга криминална група. Међутим, многи од њих никад не стигну на жељену дестинацију јер бивају преварени, односно одведени на неко друго место, остављени у некој другој земљи, остављени да сачекају водича који се уопште неће појавити, бивају предати полицији или се над њима заснива ропски однос и постају предмет трговине итд. Они „најсрећнији“ стигну на жељено место, где се ангажују у неком сектору сиве економије, проституцији, криминалу и сл. У колико је то било предвиђено „аранжманом 22 Оперативни подаци Радне групе за супротстављање трговини људима Управе пограничне полиције Секретаријата унутрашњих послова у Београду, добијени методом интервјуа са припадницима групе у мају 2004. године. Ови транзитни правци су још увек актуелни.

18


кријумчарења“, прокријумчарени мигранти добијају фалсификоване документе. У супротном, сналазе се сами.

5.4. Фаза елиминације

Елиминација подразумева откривање илегалног статуса и престанак илегалног боравка прокријумчареног мигранта у земљи илегалне дестинације. Прокријумчарени мигранти могу се елиминисати на више начина:

- самопријављивањем државним органима;- откривањем од стране државних органа;- пријавом грађана;- повратком мигранта у земљи порекла или - природном или насилном смрћу.

Елиминацијом миграната не решава се проблем кријумчарења миграната. Наиме то не подразумева истовремено и откривање и хапшење кријумчара миграната. Чак и у колико буду откривени непосредни извршиоци, организатори ових активности најчешће остају некажњени . С друге стране, систем безбедности би откривеним жртвама морао да пружи извесне облике заштите, помоћи и подршке, како не би били секундарно и терцијално виктимизирани.

6. Закључна разматрања

Уместо закључних разматрања овај рад завршићемо са неколико чињеница које би сваки потенцијални илегални мигрант свакако морао да зна:

- кријумчарење миграната често прераста у трговину људима;- кријумчарени мигранти су у великом броју случајева преварени тиме

што не буду одведени на обећану дестинацију, односно тако што их кријумчари миграната често препуштају полицијским или имиграционим службама са којим имају неки „дил“;

- кријумчарска превозна средства представљају легло многих заразних болести, па и смртоносних;

- честе су (саобраћајне) незгоде у којим учествују кријумчарска возила ваздухоплови и пловила, после којих се повређенима готово никада не указује медицинска помоћ, односно указује се са знатним закашњењем;

- новац којим су плаћене услуге илегалног пребацивања у жељену дестинацију готово је немогуће „повратити“, ни зарадом нити повраћајем од кријумчара у колико не испуне договорене обавезе;

19


- немогуће је пронаћи легално запослење у колико се у земљи илегално борави;

- рад у такозваном црном сектору економије је кажњив, да не говоримо о бављењу проституцијом и др. криминалним активностима;

- механизми заштите, помоћи и подршке кријумчареним мигрантима у већини земаља нису развијени као механизми заштите, помоћи и подршке жртвама трговине људима, па је пракса кажњавања и протеривања илегалних миграната готово правило;

- повратак кући после неуспешног илегалног одласка, боравка у страној земљи може даље да узрокује мноштво проблема, како личних (здравствених, финансијских) тако и породичних.

Много је незадовољних људи који сматрају да би одласком у иностранство решили своје проблеме. Међутим, мора се знати и то да сличне проблеме имају и грађани многих економски развијених земаља. За сваки проблем постоји решење, само га треба наћи. Одлазак у иностранство „по сваку цену“ свакако може да створи додатне, често и тешко решиве проблеме.

Литература :

20


- мр Саша Мијалковић, Трговина људима, Београд, 2005.

- Министарство унутрашњих послова Републике Румуније, Центар за унапређивање правних студија Београд, Центар за правна питања Букурешт, Кријумчарење људи, Јул 2001.

- др Саша Мијалковић, Супротстављање трговини људима и кријумчарењу миграната, Београд, 2009.

21

kriminologija brasanac nikolov

Documents

unaccompanied minors

trafficking

women