Kotor

Askrilium u prošlosti; Kotor ili Cataro ( lat.); najvažniji izlaz (luka) Srbije i Zete na more; održavanje kontakta sa Italijom

car Dušan- „stolni“ grad ima državnu upravu sličnu modelu u sredozemnim gradovima, 1301.godine statut (ustav),

malo i veliko veće (1272.je bio dubrovački statut) vešti izrađivači mačeva, brodograditelji; razvijene umetničke škole iz raznih oblasti;

vodeće mesto imali grčki majstori koji su bežali sa istoka; slikarska škola, škola graditelja (Vita Kotoranin- neimar Dečana)

1420-1797. Kotor je pod vlašću Mletačke republike, to se odrazilo na kulturu (1797. Napoleon ukinuo Mletačku republiku):

1. Kotorani išli na školovanje u Italiju2. profesori i učeni ljudi dolaze iz Italije u Kotor (raskorak između Dubrovnika i

Kotora- u Kotoru pišu na italijanskom i latinskom, a u Dubrovniku na narodnom)

širi kontekst određuje kulturu: istorijsko iskustvo je specifično pošto je neposredni sused Kotora Turska; Turci često upadaju na teritoriju Kotora- predstave o bojevima s Turcima ugrađene u literaturu

niz znamenitih Italijana; knez bio Italijan; u Padovi mogli da vide Pjetra Bemba, Torkvata Tasa, Galileja (posredno ili neposredno uticali)

Bernard Pima umro 1517.godine pesnik velikog ugleda; ovenčan lovorovim vencem u Italiji mnogi savremenici tvrdili da je Pima pevao božanstvenim glasom

Đorđe Bizanti umro oko 1560.godine delo „Rime amorose“ („Ljubavne pesme“) 1532.godine u Veneciji bembista nije bilo soneta u dubrovačkoj književnosti; Kotorani pišu na italijanskom, pevaju sonete,

madrigale, kancone- u formalnom smislu bliži Petrarki nego Dubrovčanima

Ivan Bona Boliris umro 1572.godine pisao na latinskom i italijanskom jeziku na italijanskom- životopis kotorske blaženice Ozane; tipične odlike humanističke poetike,

uvodi se deskripcija (opisi lokaliteta), predstavlja se autorov doživljaj te lepote, impresije izazvane lokalitetima; ističe se lokalni patriotizam (slično Vinku Pribojeviću- opis Hvara; Crijević- opis Dubrovnika; kult rodnog mesta)

na latinskom- opis zaliva i grada Kotora, 331 heksametar; opisuje Risan, Perast, Gospu od Škrpjela; realistički detalji, reminiscencije na događaje i ličnosti; priseća se bojeva sa Turcima, junačkih podviga; klasična starina, antičke stilizacije- „sandalonogi“ oci (slično Homeru)

Ludovik Paskvalić 1551.umro 2 zbirke pesama: na italijanskom „Rime volgari“, na latinskom „Carmina“ „Rime volgari“- ljubavna tematika, raznovrsne forme, 3 Paskvalićeva soneta Tomas Lodž

preveo na engleski stereotipno: plavokosa draga, njena okrutnost, klasični toposi (mir i spokoj pre

zaljubljivanja, nemir posle) sledbenik Pjetra Bemba ali se pojavljuju i dosetke i igre rečima- komplikovani pesnički

izraz odstupa od petrarkističkih motiva motivom ispunjene ljubavi „Carmina“- tematski raznovrsno, dominiraju ljubavne pesme, poetska žiža- Silvija; uticaj

Vergilija i Tibula; drugačiji osećaj ljubavi: čulnost, telesnost (odjek antike); ljubav kao ropstvo

reminiscencija na antičke ličnosti: Prometej, Tantal, Sizif lapidarno CARPE DIEM u osnovi pesama- poziv na uživanje u mladosti bio je u Africi, bio je oficir pominje da je slušao devojke kako pevaju njegove pesme: možda pisali kotorski pisci i na

narodnom jeziku ove 2 zbirke pesama sabiraju teme i motive poezije koja je negovana u hrišćanskoj

renesansi, na dominantnoj poetskoj platformi