Koncept odrivog socijalnog razvojaUtorak, 8 Mart 2011Mr Vojin Vidanovicvojin.vidanovic@fpn.bg.ac.rs

This presentation will probably involve audience discussion, which will create action items. Use PowerPoint to keep track of these action items during your presentation

In Slide Show, click on the right mouse buttonSelect Meeting MinderSelect the Action Items tabType in action items as they come upClick OK to dismiss this box

This will automatically create an Action Item slide at the end of your presentation with your points entered.

Def. soc razvoja UNRSIDIstraivaki Institut UN (UNRSID) definie socijalni razvoj kao skup strukturalnih promena koje se preduzimaju u cilju pronalaenja trajnih i kohrenetnih reenja za probleme sa kojima se susree drutvo.

Praktini znaaj definicijeTo praktino znai da socijalni razvoj obuhvata drutveno definisane ciljeve za odreeni vremenski period i odreivanje potrebnih sredstava kako bi se oni ostvarili. Kao deo drutvenog razvoja, SR obuhvata promene koje se odnose na poboljanje kvaliteta ivota ljudi i stvaranje uslova za zadovoljavanje, unapreivanje i bogaenje raznovrsnih ljudskih potreba, podizanje nivoa socijalne sigurnosti graana, na poboljanje uslova produkcije i reprodukcije ivota, i na prevenciju i suzbijanje soc. problema

Tenja za razvojemTenja za socijalnim razvojem temelji se na oekivanom napretku u tehnologiji proizvodnje materijalnih dobara, produktivnosti ljudskog rada ali i na tenjama za razvoj civilnog drutva, ostvarivanje prava oveka kao i unapreenje socijalne brige na nain koji u najveoj meri pomae ugroenim kategorijama ljudi kao to su invalidi, manjinske i marginalizovane grupe, izbeglice, prognana lica i slino.

Meuzavisnost ekonomskog i socijalnog razvojaPri oblikovanju socijalne politike i socijalnog razvoja moraju respektovati i ekonomska ogranienja, a pri definisanju ekonomske politike i ekonomskog razvoja ne smeju se ignorisati socijalne posledice ekonomskih mera. Nemogue je uspeno planirati ekonomske i socijalne komponente, ako su nepovezani. Cilj ekonomskog i socijalnog razvoja jeste poboljanje ivotnih uslova, a varijable koje odraavaju ivotne uslove slue kao kriterij za alokaciju resursa socijalni razvoj

Meuzavisnost ekonomskog i socijalnog razvojaEkonomska i socijalna politika su meusobno zavisne, ne dozvoljava unapred davanje prioriteta jednoj od njih. U sluaju konfrontacije spor se reava politikim sredstvima koja se zasnivaju na kompromisu. Time se ne negira injenica da je ekonomski razvoj osnova i pretpostavka drutvenog i socijalnog razvoja. eli se samo istai da je realizacija integralnog razvoja bitna pretpostavka uspenog ekonomskog razvoja, adekvatnog reavanja socijalnih pitanja, te ostvarivanja stabilnosti i drutvenog napretka uopte. Odnos je, dakle, multidimenzionalan i zato ga nije mogue izraziti pomou jednostavnog modela.

Meuzavisnost ekonomskog i socijalnog razvojaRazvijena ekonomija stvara uslove za razvoj socijalne dimenzije drutvenog bia. I obrnuto, loa ekonomija je izvor je loeg socijalnog stanja i jednostavnostrane (pre svega kuraktivne, zatitne a ne razvojne) socijalne politike. To, naravno, ne znai automatizam meusobnog uticaja ekonomskog na socijalnog razvoja. Integritet socijalne i ekonomske politike mora se zasnivati na principu realne potronje u skladu sa ekonomskim razvojem, dakle realnih i optimalnih mogunosti jednog drutva sa ciljem,da uz odgovarajuu socijalnu pravednost u korienju sredstava, socijalna politika uvek deluje podsticajno na vee ekomsko stvaranje.

Odrivi razvojSavremeni globalni socijalni razvoj moe se posmatrati u kontekstu aktuelnog procesa drutvene tranzicije nastalog kao rezultat razvoja ljudskog drutva u koji se ubrajaju pozitivne tendencije poboljanja zdravlja, ishrane, materijalnog bogatstva, pristupa materijalnim dobrima i sl. ali i problema usled zagaenja i nestajanja resursa

OdrivostKoncept odrivog razvoja podrazumeva usklaivanje niza raznovrsnih sektorskih interesa i prioriteta. On reflektuje potrebu za promiljanjem eljenog kvaliteta i realnog tempa drutvenog razvoja, kao i potrebu za balansiranjem razliitih drutvenih vrednosti. Odrivost u tom smislu podrazumeva usklaivanje ekonomskog rasta i razvoja sa interesom ivotne sredine i drutvenim razvojem sa ljudskim likom. U tom smislu ekonomska odrivost predstavlja potreban, ali ne i dovoljan uslov ostvarenja postulata odrivog razvoja.

Koncept zajednike budunostiNajee navoena definicija odrivog razvoja nalazi se u izvetaju Naa zajednika budunost, koji je, na poziv Ujedinjenih nacija sainila Svetska komisija za ivotnu sredinu i razvoj (tzv. Bruntland komisija) 1987. godine. Definicija glasi: odrivi razvoj jeste razvoj koji zadovoljava potrebe sadanjice, a da ne dovodi u pitanje sposobnost buduih generacija da zadovolje vlastite potrebe.

DefinicijaNajee navoena definicija odrivog razvoja nalazi se u izvetaju Naa zajednika budunost, koji je, na poziv Ujedinjenih nacija sainila Svetska komisija za ivotnu sredinu i razvoj (tzv. Bruntland komisija) 1987. godine. Definicija glasi: odrivi razvoj jeste razvoj koji zadovoljava potrebe sadanjice, a da ne dovodi u pitanje sposobnost buduih generacija da zadovolje vlastite potrebe.Ovo je elegantna i lako razumljiva definicija koja pojam odrivog razvoja objanjava generalno, polazei najpre od samog termina i ne ulazei u podrobnija objanjenja.sveobuhvatna definicija odrivog razvoja glasi:odrivi razvoj predstavlja integralni ekonomski, tehnoloki, socijalni i kulturni razvoj, usklaen sa potrebama zatite i unapreenja ivotne sredine, koji omoguava sadanjim i buduim generacijama zadovoljavanje njihovih potreba i poboljanje kvaliteta ivota.

Meutim, precizno znaenje pojma odrivog razvoja je predmet iroke debate. Ima autora koji namesto pojma odrivi razvoj" radije govore o pojmu odrivosti, a termin odrivi razvoj rezerviu samo za specifine razvojne aktivnosti.Sam termin odrivi razvoj je jeziki, donekle neadekvatan i neprecizan, ili se, u najmanju ruku, moe postaviti pitanje ta on oznaava. Tako se, recimo, postavlja pitanje kako je mogue odravati neto to je podlono stalnoj promeni - jer razvoj podrazumeva promenu, tj. rast, stagnaciju ili opadanje

Integralni razvojKoncept odrivog razvoja podrazumeva integralni ekonomski, tehnoloki, socijalni, ekoloki i kulturni razvoj. Odrivi razvoj nastoji da uspostavi funkcionalnu ravnoteu izmeu potronje resursa i sposobnosti socijalnog sistema za zadovoljenje potreba ljudi. U tom smislu odrivi socijalni razvoj, pored ekomskih pretpostavki, ukazuje na znaaj prirodnih resursa, kvaliteta ivota, ekonomskog blagostanja, zatite ovekove sredine, razvoja humanih resursa ali i na potovanje ljudskih prava i sloboda. Koncept zagovara kvalitetan ivot svih i uvodi odgovornost za raspolaganje resursima odnosno uvodi novi etiki element socijalnog razvoja. Razvoj podrazumeva ravnoteu potronje resursa i sposobnosti prirode da ih obnavlja i time zadovolji potrebe buduih generacija. On polazi od interakcije ekonomije, tehnologije, ekologije i socijalne politike.

Ekoloka komponentaPored elemenata integralnog razvoja savremeni odrivi razvoj ukljuuje usklaenost potreba zatite i unapreenja ivotne sredine sa potrebama sadanjih i buduih generacija. U osnovi ovog koncepta nalazi se intergeneracijska jednakost i ravnopravnost. Ukljuivanje ekolokih aspekata rezultat je rastue svesti o potrebi da se sauva planeta odnosno njeni resursi. Razvoj zagovara upotrebu novih tehnologija i korienje obnovljivih resursa.

Ravnotea i ouvanje resursaMada jeziki neprecizan i neadekvatan, koncept odrivog razvoja podrazumeva integralan ekonomski, tehnoloki, socijalni i kulturni razvoj uskladjen sa potrebama zatite i unapredjenja ivotne sredine, kao i potrebama sadanjih i buduih generacija. Naglaava se da su etiri oslonca razvoja: ekonomski, socijalni, kulturni i ivotna sredina od podjednakog znaaja, vrsto medjusobno povezana i uslovljena. U osnovi ovog koncepta nalazi se intergeneracijska jednakost i ravnopravnost. Odriv razvoj podrazumeva ravnoteu izmedju potronje resursa i sposobnosti prirodnih sistema da zadovoljavaju potrebe buduih generacija. Drugaije reeno, odriv razvoj znai odravanje kapaciteta Zemlje da bi se omoguio kvalitetan ivot svakome pa i jo nerodjenom njenom stanovniku. U tom smislu odriv razvoj, tj. odravanje uslova za kvalitetan razvoj, nije samo materijalna pretpostavka opstanka sadanje generacije nego je i krupno etiko pitanje i etiki izazov za sve koji danas ive i rade i svoja (ne)dela batine pokolenjima. Iz ovoga sledi da je pitanje odrivog razvoja takodje i znaajno pitanje ljudskih prava i demokratije, zbog ega postaje i snanim predmetom medjunarodnih politikih odnosa na najirem svetskom nivou.

Odnos sa ekonomijskim razvojemBitno je napomenuti da koncept odrivog razvoja ne zanemaruje niti iskljuuje znaaj ekonomskog rasta kao procesa poveavanja materijalnih fondova jednog drutva. Naprotiv, odriv razvoj uvek podrazumeva i ekonomski rast, ali ne bilo kakav i po bilo kojoj ceni, ve samo onaj koji donosi novi kvalitet ivota. Ovaj koncept polazi od interakcije ekonomije, tehnologije, ekologije i socijalne politike na nain koji po prvi put daje prednost preventivnoj i anticipativnoj zatiti prirode (po naelu spreiti a ne leiti), kao i dugoronom i medjugeneracijskom pristupu, to ga ini novom razvojnom paradigmom u punom znaenju. U tom smislu koncept odrivog razvoja donosi i novu optimistiku viziju globalnog razvoja, odnosno razvoja za sve.

Komponente razvojaSa aspekta socijalnog razvoja, kao bitne komponente koncepta odrivog razvoja, operacionalizacija ovog pojma treba da inkorporira sva podruja ivota i rada ljudi, a pre svega:produktivno zapoljavanje i obezbedjenje adekvatnih uslova na radu i zatitu od povredjivanja i oboljevanja radnikazdravstvenu zatitu stanovnitvadostupnost obrazovanjaadekvatne uslove stanovanja i ivot u zdravoj sredini.Krae reeno, ovaj koncept se zalae za obezbedjivanje uslova ivota i ivotnog standarda dostojnih oveka na poetku 21. veka na nain koji nee ugroziti razvoj buduih generacija i zadovoljavanje njihovih potreba.

IndikatoriKoncept odrivog razvoja nije odgovorio na krucijalno pitanje indikatora odrivog razvoja kojima bi se moglo pratiti njegovo kretanje i smer. Nude se razliiti predlozi i ukazuje na znaaj indikatora prirodnih resursa, kvaliteta ivota, ekonomskog blagostanja, kvaliteta okoline, razliitih indeksa humanog razvoja, kretanja ljudskih sloboda i prava, itd. U tom cilju razvijaju se vrlo zanimljive metodologije i tehnike merenja, izraunavanja i komparacija navedenih varijabli, to govori da filozofija odrivosti postaje dominantna, ali vie u sferi razmiljanja, a manje praktinog delovanja.

Internet resursi1. http://webrzs.statserb.sr.gov.yu www.razvoj.sr.gov.yuEnd Poverty 2015www.endpoverty2015.org UNDP Global www.undp.org UNDP Srbija www.undp.org.yu UNRSID www.unrisd.orgUN Milenijumski projekatwww.unmilleniumproject.orgWikipedia Sustainable Developmenthttp://en.wikipedia.org/wiki/Sustainable_development Zamisli Srbiju diskusioni forumiwww.zamislisrbiju.org Zamisli ivot strategija za mladewww.zamislizivot.org

Relevatni dokumentiNacionalni milenijumski ciljevi razvoja u Republici Srbiji (2006), Vlada Republike Srbije, BeogradNacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012. godine (2006) , Republiki zavod za razvojStrategija Bolje zdravlje za sve u treem milenijumu zdravstvena politika, vizija sistema zdravstvene zatite, strategija i akcioni plan reforme sistema zdravstvene zatite (2003), Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Beograd Strategija lokalnog odrivog razvoja: program zatite ivotne sredine i odrivog razvoja u gradovima i optinama Srbije 2004-2006 (2005), Stalna konferencija gradova i optinaSrbija pokazatelji humanog razvoja (2006), UNDP Srbija, BeogradPregled realizacije milenijumskih ciljeva razvoja u Srbiji (2005), Vlada republike SrbijeIzvetaj o razvoju Srbije 2009 (2010), Republiki zavod za razvoj, april 2010., Beograd

Relevatni dokumentiHuman Development Report 2002: Deepening Democracy in a Fragmented World, UNDPHuman Development Report 2006: Beyond scarcity: Power, poverty and the global water crisis (2006), UNDPHuman Development Report 2007 / 2008: Fighting climate change: Human solidarity in divided world (2007) UNDPIzvetaj o humanom razvoju Srbije 2008 Regionalna saradnja (2008) (ur. Jelica Mini), Program ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Srbija, Beograd, Izvetaj o humanom razvoju Srbije: Snaga razliitosti (2005). UNDP Srbija, BeogradIzvetaj o napretku u realizaciji Milenijumskih ciljeva razvoja u Srbiji 2005. Vlada Srbije