KOMUNIKACIJSKI MEDIJI

1

Kad bih morao da odlučim da li je bolje imati vladu bez novina ili

novine bez vlade,

ni trenutak ne bih oklevao da odaberem ovo drugo.

Tomas Džeferson, 1787.

2

Zastupljenost medija

Radio

Interenet & novi mediji

Cinema

TV Worldwide

Televizija

3

Komunikacijska zajednica

• Masovna komunikacija postala je distinktivna karakterna osobina savremenih društava.

• Razvijenost, sveprisutnost i dužina kontakta sa masovnim medijima uticali su na formiranje novog kulturnog koda, nove društvene klime i senzibiliteta zajednice.

4

• U takvom okruženju akcenat se, sa radnog društva, prenosi na komunikacijsku zajednicu i novi tip političke kulture.

• Ali, čak ni u nastupajućoj komunikacijskoj zajednici nisu iscrpljena pitanja o osnovnim principima i praksi: – građanstva,

– civiliteta,

– države,

– vlasti i opozicije,

– demokratije,

– političkog života i političkog procesa.

5

Komunikativno delovanje – “nova nepreglednost” (J. Habermas)

• Koncept komunikativne moći građana. • Politički život u modernom društvu - povezivanja opšte

komunikativne prakse sa racionalnim delovanjem. • Veći prostor za komunikativne mogućnosti građana. • Deliberacija politike. • Novi egzistencijalni zahteva građana. • „Nova nepreglednost” života u komunikacijskoj zajednici.

6

• Habermas zamenjuje termine i ublažava pojmove kao što su revolucija, osvajanje, razbijanje ili preokret.

• Novi pojmovi - društvene napetosti i društveni rasponi.

7

B. Berelson

• Bernard Berelson:

Neke vrste komunikacije o nekim temama, dovedenih do pažnje neke vrste ljudi, pod nekim uslovima, izazivaju neke vrste efekata.

Njena neodređenost smatra se za dokaz vrhunskog akademskog opreza ali i za svedočanstvo o teškoćama u dokazivanju medijskog uticaja.

• Berelson, B., u Schramm, W. (1949), str. 500.

8

Faze komunikativnog procesa

1. •Enkodiranje

2. •Transmitovanje

3. •Recepcija

4. •Efekti poruke

Mediji, kreatori vlastite socijalne sredine

• Već dugo vremena masovni komunikacijski mediji nisu samo posrednici koji prenose određene sadržaje.

• Oni su oformili vlastitu socijalnu sredinu i postali deo našeg

vlastitog prirodno-umetničkog okruženja. • Mediji spadaju u najvažnije elemente jednog sistema i njegovi

su moderatori. • Oni su prijatelji, neprijatelji, obožavani, omraženi; o njima

pričamo kao da su ljudi, dajemo im nadimke. • Oni nas uznemiravaju, ljute, prema njima smo pristojni...

10

• Mnogobrojni načini na koje koristimo medije odražavaju stanje društva u celini.

• Većina onoga što se događa u svetu politike, ekonomije, umetnosti, čak i religije, u tančine je povezano s raspoloživim medijima i ovisi o njima.

• Mediji su postali naše ogledalo i obavezan dio našeg svakodnevnog života.

11

Mediji: nade i strahovi • Pojava svakog novog medija izaziva nove nade kao i

nove strahove u društvu.

• Međutim, zahvaljujući masovnim medijima, pristup informacijama postao je vrlo jeftin, dok su vremenske i prostorne barijere gotovo isčezle.

• Svetske medijske mreže i medijski konglomerati danas su normalna pojava.

12

Moć medija

• Mediji se često nazivaju »četvrtom silom« u državi (pored egzekutivne, legislativne i jurisdiktivne).

• Mediji čine centralni element jednog sistema, i njegovi su moderatori.

• Zato imaju informativnu, ali i produkcionu

ulogu.

13

Medijumi posreduju

• Izrazi medij ili medijum latinskog su porekla (medius) i imaju značenja – srednji, koji se nalazi u sredini (usred, nasred, u sredini).

• Pretpostavlja nekog posrednika u komunikaciji. • Kada je reč o masovnim elektronskim medijima

najčešće se koriste sintagme: – komunikacijski mediji, – mediji masovnog komuniciranja, – masmediji, – informaciono-komunikacioni sistemi.

14

Definisanje • „Pod medijem, kao posredujućim faktorom u komuniciranju...

treba podrazumevati prirodnu i/ili veštačku supstancu, odnosno sklop prirodnih i/ili veštačkih uslova posredstvom kojih se ostvaruje komuniciranje“[1].

• Mediji - „raznoliki skup industrija i praksi, od kojih svaka ima svoje metode komunikacije, specifične poslovne interese, ograničenja i publiku“[2].

• [1] M. Radojković/M. Miletić (2005), Komuniciranje, mediji i društvo, Zrenjanin: Stylos, str. 95.

• [2] Adam Brigs, Pol Kolbi (2005), Uvod u studije medija, Beograd: CLIO, str. 5.

15

• Ključne elemente svakog definisanja medija čine:

– komunikacija,

– pošiljalac poruke,

– primalac poruke,

– sama poruka,

– društveni kontekst u kome mediji deluju.

16

• Naše doba se ističe po ulozi koju usavršeni sistemi fizičkog prenosa i forme simboličke komunikacije imaju u povezivanju različitih delova sveta.

• Geografska udaljenost više ne utiče toliko na odnose među ljudima.

• »Sažimanje vremena i prostora« konstitutivno u našem pretpostavljenom postmodernom stanju.

17

Makluanova poruka

“Media message“- “Media massage"

• „Svetskog selo“.

• Masovna opštila kao „čovekovi produžeci“ (elektronika, informatičke mašine, postojeći i dolazeći mediji masovnog komuniciranja).

• Iluzija neideološkog razvoja, kretanja i promena.

18

”Presni” tehnicizam makluanizma

• Predviđanje izrečeno otrcanom izrekom M. Makluana da komunikacija posredstvom medija doprinosi konstruisanju »globalnog sela«.

• Međutim, mnogi Makluanovi kritičari su naglasili da ovo nije samo tehnološki fenomen, bar ne utoliko što tehnologije medija koji su u pitanju imaju sasvim određeno (zapadno ili evro-američko) poreklo i pod kontrolom su interesa koji se mogu tačno odrediti (Walt Disney, News Corporation, Berlusconi, Time Warner, Bertelsmann ili neki drugi).

• Oni stvaraju, uglavnom, jednosmerni »razgovor« u kojem Zapad govori,

dok Ostali slušaju.

19

“Zabludeli sinovi pisane reči” • Mediji govore iz blizine, ostavljaju utisak da se obraćaju

nekom bliskom, što proizvodi utisak ličnog kontakta. • Sve je, dakle predstavljeno, ali ništa nije neposredno

doživljeno. • Odnosi između subjekata kao ljudski odnosi i ljudske relacije,

skoro se isključuju. • Mediji neprestano i kumulativno deluju na svest čoveka, a

medijska komunikacija potencira međusobno otuđivanje među ljudima.

• Komunikacijska tehnika i tehničke naprave za masovno

komuniciranje ometaju i zamenjuju druženje. 20

• Televizijska kontaminacija: utopija o druženju u eri tehnike

• (Post)moderni oblik otuđenja.

• Korenspondira sa sveprisutnim oblicima impersonalizacije, nestankom individualnih identitea i krizi subjektivizacije.

21

Medijska pismenost / sekundarna pismenost

• Za razumevanje komunikacijskih medija i njihovog

govora, nužno je utemeljenje obrazovanja za medije. • Razumevanja govora medija i tumačenje medijskih

poruka postaje sastavni deo opšteg obrazovanja. • Onaj koji koristi masovne medije bez njihovog

razumevanja, biće i sam iskorišćen od njihovih gospodara – „skrivenih komunikatora“.....

22

• U savremenom društvu, medijski i obrazovni sistem utiču međusobno.

• Ali, oni nisu u saistorijskom već u interaktivnom odnosu.

• U simboličkom svetu u kome dominiraju komunikacijski mediji, nastaju vrednosti i obrasci ponašanja koje mora da prihvati i škola, a sam proces modernizacije nastave implicitno nalaže obrazovanje za medije.

23

Štampa, televizija, radio

Štampa (lat. stampa = tisak, otisak) = medij pisanih poruka

• Ekspanzija štampe započinje u 19. veku • Johan Gutenberg izumeo štamparsku presu 1441.

godine. • Gutemberg je štampao Gramatiku latinskog jezika i

Turski kalendar. • Prva štamparija u Majncu 1848. godine

24

• Osnovna obeležja štampe: masovnost, fleksibilnost, jeftinoća,

visok stepen selektivnosti,

mogućnost specijalizacije,

aktuelnost,

duži” životni vek” i mogućnost ponovnog čitanja.

25

Televizija (grč. tele = daleko + visio = gledanje) = emitovanje i primanje pokretnih slika na daljinu elektro-

magnetnim prenosom

• Zasniva se na izumu filma krajem 19. veka i prenosu slike elektromagnetnim talasima.

• TV spaja sliku i zvuk. • Prva TV slika je poslana iz Nemačke 1952. godine. • Tada se emitovala tek koji sat na dan, a danas svih 24 sata.

26

• TV je kontraverzan medij. • Ponekad smatramo da je “prozor u svet”, a ponekad da je

zlo, koje sistematski laže o svemu što se zaista zbiva u stvarnom svetu.

• Ipak, prednost televizije je u vizuelnoj prezentaciji (slika,

reč, muzika, atmosfera...). • Danas je najuticajniji medij.

27

• Komunikacijski mediji, posebno televizija, imaju monopol u obrazovanju slike sveta kod velikog dela populacije.

• Njome je omogućeno spajanje partikularnih i univerzalnih

vrednosti, kao i visoka stilizaciju poruka. • Posle pisane reči, to je najveći pronalazak u istoriji

komunikacije. • Za televiziju nema nepismenih, što je snažno uticalo na novu

percepciju u obrađivanju informacija. • Televizija je (uz radio), jedini je masovni elektronski medij koji

je dostupan svima. • Svi su, dakle, korisnici RTV programa.

28

Radio = saobraćaj koji se odvija putem radiotelefonije(radiotelefon, radiotelegraf, radiotelegram,

prijemni radioaparat)

• Danas je star oko 80 godina.

• Kao sredstvo komunikacije, radio ima istorijski značaj;

• Broj radio-prijemnika u domaćinstvima dostigao je nivo saturacije(= zasićenja) - 90%.

• U automobilima je sve prisutniji (68% domaćinstvima poseduje automobil).

• Približno, oko 60% populacije redoviti su slušaoci radija.

29

Internet – globalna mreža, “elektronička intriga”

• Utičena na ukupan razvoj u svetu medija – od skladištenja, preko transmisije medija i dalje, do interaktivmog medija.

• Unazad svega nekoliko godina svedoci smo strahovitih promjena u načinu na koji se koristi.

• Internet omogućava neviđeno, ako razumemo “umetnost elektroničke intrige”.

30

Konvergencija medija • Konvergencija medijskih platformi. • Ranije bitna, različita produkcijska okruženja i kanali

distribucije sadržaja su sada izgubili na važnosti. • Danas je potpuno normalno slušati radio preko kompjutera i

dobijati slike i najnovije vesti preko mobilnog telefona. • Postalo je već uobičajeno da jedna kompanija kontroliše

celokupan lanac, od produkcije do distribucije sadržaja, putem različitih medija.

• Multimedija

31

128/5/06

DTT: RAI MHP interactive services

GamesEPG Interactive advertising

TeletextEnhanced programmes TV Channel Portal (services)

T-Government

FROM INFORMATION TO COMMUNICATIONIncreasing quality of service to the citizens (on demand, specific content)

128/5/06

DTT: RAI MHP interactive services

GamesEPG Interactive advertising

TeletextEnhanced programmes TV Channel Portal (services)

T-Government

FROM INFORMATION TO COMMUNICATIONIncreasing quality of service to the citizens (on demand, specific content)

32

33

IO IO –– F. F. NeuckensNeuckens (VRT) & P. (VRT) & P. SonckSonck (BGC) (BGC)

DVB-T ADSL : How does it fit ?DVB-T ADSL : How does it fit ?

Content

providers/

packagers

VRT

Skynet

...

DVB-T

broadcast

Application

providers

Skynet /

Proximus

+

Partners

(banks,

shops,…)

DSL

Connection

Telecom operator

Belgacom

network

Belgacom

Group

Mobile

GSM/GPRS

Connection

Digital Home Platform trialDigital Home Platform trial

VRT network

LAN / Home

Network

Set top box

Public Broadcaster

VRT

Teorijski pristupi medijima

• 1. Sociocentrični pristup:

– masovni mediji u suštini emanacija moći u društvu, odnosno da su funkciji su društvenih moćnika;

– to je teza klasičnog marksizma, zatim neomarksitsičke kritičke teorije (Horkhajmer, Adorno, Markuze, From);

– pridružuju im se i funkcionalisti, pa čak i neofunkcionalisti poput Niklasa Lumana.

34

• 2. Mediocentrični pristup:

– medijima se daje daleko samostalnija i nezavisnija uloga; – zagovornici ove doktrine smatraju da su mediji samostalan

i moćan pokretač društvenih promena; – čitavo savremeno komuniciranje većinom se odvija putem

masovnih medija; – čak i više od toga – savremeno komuniciranje izraz je i

«rezultanta medijski proizvedenih sadržaja» (Inis, Makluan, Gerber, Šiler).

35

Globalizacija medija ili “planetarno disciplinovanje”

• Danas se na planu produkcije i širenja medijskih sadržaja može govoriti o uspostavljanju međunarodnog televizijskog toka.

• To podrazumeva kretanje televizijskog programa u bilo kojoj formi (filmovi,

video trake ili elektronski signali): • preko nacionalnih kanala[1], • između dve ili više nacija i kulturnih sistema, • transnacionalizacije TV ponude i potražnje.

[1] Nacionalna televizija (kanal) emituje program u razmerama jedne države, a obuhvata i satelitske programe namenjene prvenstveno distribuciji na teritoriji date države, bez obzira na vlasništvo emisione organizacije (TV transnationalization Europe and Asia, UNESCO, 1994).

36

• Govorimo o opštem medijskom imperijalizmu.

• Njegovi efekti su:

• oblikovanje vrednosti u najširem smislu,

• uticaj na nacionalni jezik,

• uticaj na stil života,

• uticaj svakodnevni politički, društveni i kulturni život,

• uticaj na nacionalnu produkciju TV programa i uslove emitovanja nacionalnog programa,

• uticaj na obrasce medijske potrošnje.

37

Transanacionalni mediji nerazdvojivi su deo svetskog sistema alokacije resursa (ljudskih i privrednih).

Razvoj nacionalnih struktura nije više moguće tumačiti bez uticaja sila koje deluju izvan nacionalnih granica.

Može se govoriti o globalnoj komunikacijskoj mreži.

38

• Naše doba se ističe po ulozi koju usavršeni sistemi fizičkog prenosa i forme simboličke komunikacije imaju u povezivanju različitih delova sveta.

• Geografska udaljenost više ne utiče toliko na odnose među ljudima.

• »Sažimanje vremena i prostora« konstitutivno u našem pretpostavljenom postmodernom stanju.

39

Uloga medija u političkom sistemu

i u formiranju javnog mnenja

40

• Politika u modernim državama i u masovnim društvima nije više moguća bez pomoći masovnih medija.

• Nije više slučaj kakav je bio u antičkoj Grčkoj, gde su se građani mogli sakupiti na trgu (agora) da bi diskutovali o odluci koju treba doneti.

• Politika se sada usvaja i prosleđuje putem masovnih medija.

• Ono što znamo o politici naše zemlje uglavnom smo saznali putem televizije, radija ili novina.

41

• Zbog toga, mediji u intermedijarnom sistemu imaju važnu ulogu.

• Državni organi, stranke i druge organizacije bave se radom sa javnošću.

• To znači da oni ciljano pokušavaju iskoristiti medije.

42

• TOP-DOWN Model – politički akteri u partijama i vladama svojim odlukama

utiču na stvarni svet, primaju povratne informacije i iz toga obrazuju politički dnevni red, koji dalje prosleđuju medijima, da bi ga ovi konačno prosledili publici.

• MEDIOKRATIJA Model

– implicira da masovni mediji sami po sebi u velikoj meri utiču na stvaranje javnog mnjenja, a time i na političku agendu;

– oni primaju povratne informacije nakon donošenja političkih odluka stvarnog sveta, te šalju reakcije s jedne strane nazad u politiku, a s druge ih emituju publici.

43

• BOTTOM-UP Model – publika sama - građani, birači, javnost, narod - snima

problema realnog sveta, da bi time uticala na javno mnenje, tj. na objavljeno mišljenje;

– publika, kako direktno, tako i indirektno, preko medija utiče na mišljenje i odluke političara i partija.

• BIOTOP Model – uska međusobne zavisnosti političara i medija, pri čemu

publika ostaje daleko u redovima pukih posmatrača.

44

Elementi komunikacionog modela

Efekti

Feed back uređaja

Me

dij

p

rem

a m

ed

iju

Lice

m u

lic

e

Primalac Izvor

Smetnje (buka)

Kanal Poruka

Efekti Kanal Primalac Izvor Poruka

46

Umesto zaključka - verisimilitude

• O medijima mogu izgraditi velike teorije ili čitava filozofija medija, a da se ne daju definitivne koncepcije i precizni odgovori.

• Medije je teško interpretirati, ali je nužno njihovo razumevanje i objektivizacija.

• Kritika i/ili odbrana medija, uloga i moć masovih medija, navodi da medije tumačimo u duhu Poperovog pojma verisimilitude - u značenju verodostojnosti ili istinikolikosti.

• Medije shvatamo pragmatički – kao deo stvarnosti i kao stvarnost samu.

• Oni danas ustoličuju istinu i zato ih treba shvatati ozbiljno.

47

L i t e r a t u r a:

• Denis Mek Kvejl: Stari kontinenti, novi mediji, Beograd, 1994.

• Pjer Burdije, Narcisovo ogledalo, Beograd, 2000.

• Dejvid Mek Kvin, Televizija, Beograd, 2000.

• Fransis Bal, Moć medija, Beograd, 1997.

• Režis Debre, Uvod u mediologiju, Beograd,

• Rolen Lorimer, Masovne komunikacije, Beograd,

• Džon Kin, Mediji i demokratija, Beograd, 1995.

48