RaČunarstvo i informatika

KOMPONENTE HARDVERA PC-a

Prof: Kesić Đorđe

**Monitor je izlazni uređaj koji prikazuje računarske signale kao

sliku koju korisnik vidi

Monitori se mogu klasifikovati na više načina.

*Na osnovu tehnoligije kojom su napravljeni monitori mogu biti:

*CRT (Cathode Ray Tube) – monitori sa katodnom cevi,

*LCD (Liquid Crystal Display) – monitori sa tečnim kristalom,

*GPD (Gas Plasma Display) – monitori sa gasnom plazmom,

*LED (Light Emitting Diode) – monitori sa svetlosnim diodama.

*CRT monitor je grafički izlazni uređaj temeljen na katodnoj cevi i TV

tehnologiji.

Karakteristike CRT monitora su:

• Veličina ekrana (15 do 22")

• Rezolucija slike (1024 x 768)

• Frekvencija osvežavanja (50 do 200Hz)

• Broj boja (32 bita)

• CRT monitore karakteriše velika težina, veliko zauzimanje prostora kao

i visoka potrošnja električne energije, ali zato imaju veoma dobar

kvalitet i oštrinu slike.

*LCD monitor (Liquid Crystal Display) je ravni, tanki monitor čiji je

ekran sastavljen od određenog broja piksela koji su poredjani ispred

nekog svetlosnog izvora.

LCD monitori rade na principu promene polarizacije svetlosti pomoću

tečnih kristala koji su pod određenim naponom. Slika prikazana na

monitoru sastoji se od piksela podijeljenih na tri ćelije - po jednu za

svaku osnovnu boju (plava, crvena, zelena) - koji, kada su osvjetljeni

pozadinskim osvjetljenjem monitora daju sliku.

Osnovne karakteristike LCD monitora su:

• Širina i visina slike (16:9 ili 16:10)

• Osvetljenje i kontrast (300 cd/m², 450:1 do 6000:1)

• Brzina odaziva (2ms do 5 ms)

• Rezolucija (npr.1280x1024)

• Ugao gledanja

*Prednost LCD monitora nad starim monitorima sa katodnim cevima jeste

njihova kompaktnost i oštrina slike. LCD monitori su debeli svega nekoliko

centimetara, mogu se postaviti na postolje ili preko posebnog nosača

pričvrstiti na zid.

Nedostatak LCD monitora u odnosu na monitore sa katodnom cevi je veća

cena, lošiji ugao vidljivosti i malo slabije performanse prikaza boja.

**Gas-plazma monitori (GPD - Gas Plasma Display) se sastoje od tri

staklene ploče između kojih se nalazi plazma. Kada se kroz tačku na

monitoru propusti električna struja, plazma emituje energiju u vidu

narandžaste svetlosti, baš kao što i fluorescentne cevi emituju u

belu svetlost.

*Plazma monitori se upotrebljavaju kod prenosivih računara, jer su

veoma tanki i ne zamaraju oči. Pošto im veličina nije ograničena, u

plazma tehnologiji mogu se izraditi veliki zidni monitori. Plazma

monitori troše mnogo energije i ne mogu prikazati mnogo boja, što

su im glavni nedostaci.

**LED (Light Emitting Diode) monitori se sastoje od velikog broja

veoma malih LED dioda poređanih u obliku mreže na ekranu

(svaka dioda je jedan piksel). U zavisnosti od primljenog signala,

svaka dioda zasvetli odgovarajućim intenzitetom svetla, čime se

formira slika na ekranu.

*TASTATURA je najrasprostranjeniji uređaj za unošenje podataka i

komunikaciju sa PC računarom. Koristi se za unos teksta u računar,

zadavanje komandi, pomeranje kursora na ekranu ili izbor željenog

menija - opcije. Pri ovome radu na ekranu kontrolišemo ispravnost

unetih podataka i po potrebi ih ispravljamo.

Miševi i slični uređaji

Miš je ulazni uređaj i koristi se za izbor objekata na

ekranu. Postoje dve vrste miševa: optički i mehanički

(sa kuglicom).

Trekbol (Trackball)

Ovaj uređaj je zamena za miša i sličan je obrnuto

okrenutom mišu. Sastoji se od kuglice koja je

postavljena u ležište i okreće se rukom.

Okretanjem kuglice pomeramo pokazivač po ekranu.

Povezuje se na USB ili game port.

Tačped (touchpad)

Tačped se uglavnom nalazi na lap-top računarima. On

se takođe sve više i više se koristi u uređajima kao što

su mp3 plejeri (Apple iPod) i mobilni telefoni.

*

Džojstik (Joystick)

Džojstik se uglavnom koristi za igre. Umesto kuglice

kao kod miša, ima pokretnu palicu čijim pomeranjem

se pomera kursor. Pritiskom na ugrađenu dugmad

zadaju se komande.

*

*Štampač može na papiru da proizvede trajni prikaz informacija koje

se pojavljuju na ekranu u obliku koji čovek može da razume (tekst i

slika). Postoji više vrsta štampača, međusobno se razlikuju po

primenjenoj tehnologiji, i to su:

*matrični štampači,

*laserski štampači i

*štampači sa mlaznicama.

*Matrični štampači

Matrični štampači otisak stvaraju fizičkim pritiskim glave štampača indigo

trake, tj. ribbon-a po papiru (slično pisaćoj mašini). Glava štampača se

sastoji od udarnih iglica (pinova), kojih može biti 9, 18 ili 24 i složene su tako

da pomeranjem glave nalevi i nadesno mogu da obrazuju željeni oblik

karaktera ili slike. Konačan rezultat može biti tekst, slika ili njihova

kombinacija. Pošto je veličina svakog znaka određena, jasno je da veći broj

iglica daje kvalitetniji otisak.

Brzina štampanja ovih štampača se označava u broju znakova u sekundi.

Prilikom kretanja glava štampača štampa u oba smera. Prosečan matrični

štampač može da štampa materijal sa rezolucijom oko 100 tačaka po

kvadratnom inču (100 dpi). Prednost im je niska cena štampača i potrošnog

materijala, a mane mala brzina, ograničenost grafike i bućnost.

*

*Laserski štampači

Na osnovu ulaznog signala, laserski zrak osvetljavanjem menja raspored

naelektrisanja na rotirajućem valjku i na njemu pravi ''sliku'' željenog oblika.

Potom se na ta mesta zalepi toner (kod monohromatskih laserskih štampača

to je crni prah) iz rezervoara koji se prilikom okretanja valjka prenosi na

papir. Nakon toga se papir zagreva kako bi se ostvarila postojanost otiska.

Kolor laserski štampači prave sliku tako što ponavljaju ovaj postupak 4 puta

sa plavim, crenim, žutim i crnim tonerom.

Brzina štampanja se izražava brojem strana u minuti. Prednost laserskih

štampača su brzina štampanja, dobra rezolucija i najbolji kontrast.

Nedostatak im je visoka cijena štampe (tonera i potrošnog materijala). Oni

osim kvalitetnog štampanja teksta omogućavaju i kvalitetno štampanje

crteža i slika.

Rezolucija ovih štampača je 600, 1200 i više dpi

*

*

Prednost im je velika rezolucija, dobar kontrast i

tišina pri radu, a mana im je visoka cena otiska

po stranici. Sporiji su od laserskih štampača

(štampaju do 12 stranica u minuti) ali su jeftiniji.

Cena otiska je još veća nego kod laserskih

štampača.

*Skener

Skeneri su ulazni uređaji. Oni prenose sliku sa papira u digitalni oblik.

Svetlosni izvor prelazi preko papira i emituje svetlost koja se reflektuje

od slike i dolazi do optičkog senzora koji registruje intenzitet i boju

odgovarajućeg piksela na papiru. Ovu informaciju pretvara u digitalni

oblik i prenosi u računar. Slika se u računaru dobija u obliku rastera, a

posebnim programima može da se obrađuje ili pretvara u znakovne ili

numeričke podatke i kasnije štampa. Kvalitet skeniranja se izražava u

tačkama po inču (DPI - dot per inch) - broju skeniranih tačaka po

kvadratnom inču.

Rezolucija skenera određena je brojem tačaka po

inču (dots per inch) koje mogu da skeniraju. Danas

je uobičajena rezolucija oko 2400 dpi, uz napomenu

da se odgovarajući softverskim postupcima ona

može povećati za nekoliko puta. To znači da takav

skener ima ustvari 2400 senzora/ inču.

Ploteri

*Ploteri su specijalni uređaji za crtanje crteža. Štampačima mogu da

se crtaju crteži obično do formata A3 (297 x 420 mm), ploterima

mogu da se crtaju crteži većih dimenzija.

*Prema načinu rada ploteri mogu da se podele na:

*vektorske i

*rasterske.

*

Vektorski ploteri sa sa perima, štampaju

pomeranjem olovke preko površine papira.

Rasterski su fotoploteri, elektrostatički i

termalni ploteri.

*S obzirom na to da je računar univerzalna mašina koja može da radi sa zvukom i

slikom koji se uskladištavaju u njega u digitalnom obliku, na njega mogu da se

priključe i uređaji koji omogućavaju snimanje i reprodukciju zvuka

(mikrofoni zvučnik) i slike (digitalni fotoaparatii digitalna video-kamera).