Sreda, 23. januar

2008.U IZDAWU “NOVOSTI”

KULTURA KAO PRETPOSTAVKA SVEGA [TO SE ZBIVA U DRAMI QUDSKOG POSTOJAWA

Aplauz za prestupnikaN

EPRIHVATQIVI su teoreti~ari koji sukulturu shvatili kao „supersocijalni“ i „su-perindividualni“ sistem. U wihovim idejamazamu}ena je ne samo me|uzavisnost dru{tva i

kulture ve} i veza izme|u pojedinca i kuture. Kulturakao kreacija i „prira{taj“ vrednosti ne mo`e se reali-zovati bez pojedinca, bez stvarala~ke li~nosti. Nasto-jawe da se odnos kulture i dru{tva vidi kao odnos domi-nacije i podre|ivawa, u stvari, dovodi u pitawe samo-stalnost i specifi~nost kul-ture u odnosu na dru{tvo. Ten-dencija koja nastoji da doka`eapsolutnu, bez ostatka, zavi-snost kulture od dru{tva, to-liko je sporna da je ne vredi niosporavati. Ne vredi je porica-ti tamo gde je izostalo suo~ava-we sa vi{im nivoom individu-alne samopotvrde i kreativnesvesti. U svakom slu~aju, kultu-ra koja ne brani individuali-tet i totalitet sporna je u svo-jim temeqima.

Kultura je pretpostavka za ra-zumevawe ~ovekovog sveta isvega {to se zbiva u drami qud-skog postojawa. Kao vi{edi-menzionalna pojava, kao nosi-lac saznawa, uverewa, pogleda,na~ela, vrednosti i verovawa,kultura postaje najva`nijapretpostavka za polivalentnukomunikaciju sa ~ovekovim sve-tom, uslov uspostavqawa stila`ivqewa. Danas se bli`e odre-|ewe kulture ne mo`e vezivatisamo za „humanisti~ku“ i „du-hovnu“ kulturu, jer se tada osta-je u tradicionalnim saznawi-ma. Ako se `eli pripadati sa-vremenosti ne mo`e se govori-ti, pisati i misliti onako ka-ko je to ~iweno s po~etka dva-desetog veka.

Ne mo`e se utemeqiti ni kritika kao posrednica dovrednosti ako nije do`ivela transformaciju, ako nema„~ulo“ za bitno, za su{tinu promena moderne svesti.Kad se previdi ideja slobode nastaju okolnosti u kojimase lako zamra~uje svest i poni{tava kriti~ki diskurs.Tako i nastaje teskobna atmosfera u kojoj re~i kritikenemaju nikakvu snagu, nikakav uticaj. Tada se stvara dru-{tvena situacija u kojoj militantne re~i mogu da pret-hode tragediji jer pripremaju wenu izvedbu. To se ovde idogodilo pored ostalog i stoga {to u kulturi nije bilaformulisana strategija civilne egzistencije koja je mo-`da mogla da blokira svet fanatizma.

Kultura ne podrazumijeva samo ono {to postoji,no i ono {to bi trebalo da postoji. Kultura jepretpostavka za sve {to predstoji. Ako se ukulturi, kao umnom zbivawu, ne ostvari tole-

rancija, ona se ne}e ostvariti ni u politi~kom poqu.Kao `iva, dinami~na i promenqiva vrednost, kulturate`i prekora~ewu dostignutog. Zato se u svim wenimodre|ewima kao weni atributi pojavquju sloboda,svest i transcendencija. U stvari, stvaralac - pobuwe-nik i sti`e da bi obele`io prestup u odnosu na svetlu-cave la`i i oko{tale vrednosti. Kao prestupnik, on sene miri sa okamewenom pro{lo{}u ni sa pasivnom sa-da{no{}u. U ~inu nepristajawana na slepilo uma iumor savesti, u kreativnom prestupu, najvi{e ima smi-sla wegova slobodna imaginacija, nesputana ma{ta,energija tvora{tva i individualna kreativnost.

Umesto sigurnosti u o~ekivanom rasu|ivawu, pre-stupnik zna da je delotvornije prizvati ma{tu, sumwe iupitnosti. To bi ve} bio preduslov za „putovawe“ dostvarnosti koja nije jo{ prisutna, a mogla bi biti, dorealnosti koja je druga~ija od one koja nas je opusto{i-la hladnom „logikom“ poretka i obezli~enog svakodne-vqa. Ovakva prestilizacija `ivota, dabome, nije mogu}-na preko no}i, ali to nije razlog da odustanemo od maloma{tolikog „prekora~ewa“. To je preduslov da se sveu~ini druga~ije nego {to su u~inili drugi, nego {to

smo u~inili sami. Prestupnik ne pristaje da bude auto-mat, jer ne}e da mu lucidnost ubije spontanost. A kad jeintelektualac tamo gde je wegova sebi~na korist, a ne ta-mo gde su wegove ideje i wegove kreativne vizije, on po-ni{tava svoje intelektualno postojawe.

Nepristajawe na gluvonemo tavorewe, u logici pre-stupni{tva prethodilo bi mentalnom pro~i{}avawu.Tada bi imalo najvi{e smisla nesvesno u~initi svesnim,ako je to mogu}e. To bi bio i na~in osloba|awa od svojih

opsesija, od iracionalnihzabluda, od haoti~nog nere-da, ali i od sterilnog i bi-rokratskog reda. Zna se da jenema{toviti red be`ivot-niji, a ponekad i sporniji,od kreativnog nereda. ^ovekprestupa ne bi smeo da zbogstalnog ~itawa malo `ivi,jer je ~ovek kwige. A kad seshvati da je ~itawe samo jed-na forma postojawa, onda onne iskqu~uje i druga~ija eg-zistencijalna iskustva.Iskustva iz neposrednog`ivota neophodna su da bi senagovestio smisao `ivota.^ovek bez `ivotnog isku-stva ne mo`e ni kwigu pro-~itati pro`ivqeno. A ~ovekbez iskustva iz kwiga te{komo`e shvatiti slo`ene kon-tradikcije izme|u bi}a ipostojawa. Stoga nema smi-sla uspostavqati ili-ili,ili iskustvo iz kwiga iliiskustvo iz `ivotne zbiqe.

Unas nedostaje ne-pristajawe na nasi-qe uvre`enog rezo-novawa i predrasu-

de svih vrsta, nedostaje nega-cija bespolnog mi{qewa iotu`ne ravnodu{nosti, ne-dostaje neposlu{nost koja

brani slobodnu voqu i nezavisnost pojedinca. Ne posto-ji otpor svemu {to vre|a qudsku li~nost i {to poni{ta-va ~ovekovu slobodu i wegovo sopstvo kao individualnopostojawe u mi{qewu, opa`awu, ose}awima i pona{awu.Jo{ kad bismo uspeli da budemo to {to jesmo, a ne ono{to od nas tra`e, onda bismo uspeli da se ne odr`ava ̀ i-vot bez hrabrosti, strasti i snova. To bi nam omogu}iloda ne plovimo niz struju kolektivnog bezna|a i da se neutapamo u sveop{tu prose~nost. Pristati na pritisakuma, znawa i pameti, zna~i obra~unati se sa sobom. To jeistovremeno i udar na na{e poroke, uskosti i predrasu-de. Ne pristati na preovla|uju}e nekriti~ko mi{qewei trivijalizaciju stvarnosti, vodi nas do poricawa „jef-tino}e“ niskog ukusa i `ivota u banalnosti.

Zar ve} nismo oguglali i na to da nas i po glavi gaze,bez pardona? Odvikli smo se od protesta koji bi trebaloda odbrane dostojanstvo li~nosti i qudsku razliku. Uto-pili smo se u kulturu povijenih glava, u duh konformiz-ma i malogra|anske poslu{nosti. Nostalgi~no vra}awena vreme dvoboja za re~ i ~ast deluje i anahroni~no i pa-teti~no jer danas ni re~, ni ~ast ne zna~e gotovo ni{ta.Vitold Gombrovi~ pi{e: „Ti si ceo `ivot padao na ko-lena. Poku{aj sada ne{to potpuno suprotno: Ustani!“ Zato je neophodno izlo`iti se opasnostima prekora~ewa.Bio bi to trenutak kada bismo ustali iz svoje ponizno-sti u kojoj smo postali ni{titeqi individualnih i ko-lektivnih vrednosti. Va`no je uma}i svetu bolesno po-litizovanom, a bespomo}nom i agresivnom. I, o~istilise od samoqubqa i iluzija, ali i od straha i frustraci-ja. Zbacili maske obmane postaje najsmislenija zada}a.

Zna se da onaj ko nije do{ao u sukob sa u~malom i kon-zervativnom sredinom, nije se ni rodio kao kreativnali~nost. Prestupnici ne bi pevali u horu ni zbog mora-wa, ni zbog dosade. Bila bi to transgresija u odnosu naone koji smisao poretka vide u bespogovornom i obezli-~enom redu. To je ve} filozofija prestupni{tva. U wojne bi izostao aplauz za prestupnika.

Ratko Bo`ovi}

Milutin Petrovi}

Uteha (1)U tolikoj meri plava i odsutnas kapima miomirisa

pa se i podigla od miline

stvor od tvrde materije

s bode`om u rucipri kraju slavqa obuhva}ena nedelima

po modelu olo{a.

Uteha (2)Povezana s drugim olo{em

nisi mogla na ~istinuni da ospori{ preteranog jedinog

„prazan mozak da mi vrati{„

jer si u bunilu povratilaizazvana dobro poznatom bole{}u

a bila bi zna~ajna ampula.

Iz zbirke „Protiv poezije“, u izdawu „Rada“.�

Bo

`i

dar

Pro

dan

ovi

},

akva

rel

Ko

la

ra

c

U svim odre|ewima kulture, kao weniatributi pojavquju se sloboda, svest itranscendencija. Stvaralac-pobuweniki sti`e da bi obele`io prestup u

odnosu na svetlucave la`i i oko{tale vrednosti

- DODATAK ”KULTURA”

KULTURA Sreda, 23. januar 2008.IIII

OVIH dana je u Parizu,na Univerzitetu „Di-dro“, odr`ana velikame|unarodna konfe-

rencija, oma`, posve}ena stogo-di{wici ro|ewa najve}e fran-cuske intelektualke 20. veka,filozofa i kwi`evnice Simo-ne de Bovoar (1908-1986), kojojje predsedavala svetska zvezda,~uvena psihoanaliti~arka Ju-lija Kristeva.

^uvena francuska spisateqkaSimona de Bovoar poru~i}e `e-nama: „Birajte svoj `ivot... Ro-|ene smo, da biste se stalnoizviwavale {to postojimo“...Wena kwiga „Drugi pol“ (1949)promeni}e `ivot mnogim `ena-ma sveta. U woj je napisala ionu ~uvenu re~enicu: „@ena sene ra|a, `enom se postaje, {todiktira kultura, a ne biologi-ja!“ To diktira kultura u kojojje mu{karac subjekt istorije, a`ena je samo Drugo.

Kwiga „Drugi pol“,lansira}e Simonu deBovoar u najve}e femi-nisti~ke „ikone“ 20. ve-ka, druga va`na kwigaposle kwige „Sopstvenasoba“ Virxinije Vulf(1929), koja }e promeni-ti svet `ena i ostavititraga u novom pristupukwi`evnosti, kulturi,politici.

U uvodnom izlagawu,na otvarawu trodnevnogskupa u Parizu, JulijaKristeva }e re}i da„mnogi govore da je kwi-ga ‘Drugi pol’, izazvalapravu politi~ku revo-luciju u svetu u posled-wih sto godina, a zabo-ravqaju da je to bila an-tropolo{ka revolucijakoja je promenila svet“.Ono {to je dalo snaguovoj kwizi, naglasi}eKristeva, a to su `eneprepoznale“, to je {to jeSimona de Bovoar „`i-vela svoje ideje. I poka-zala nam da je `ena ravnamu{karcu u u`ivawu, ustvarawu i u politici“.

Simona de Bovoar ro-|ena je 9. januara 1908. u Parizu,u gra|anskoj katoli~koj porodi-ci, na Monparnasu, koji u tovreme postaje sedi{te umetni~-kog `ivota, a tu je i umrla 1986.godine. Sahrawena je na drev-nom Monparnaskom grobqu, kojeje gledala sa svog prozora, poredSartra, wenog dugogodi{wegsaputnika. Na sahrani oko5.000 po{tovalaca i prijate-qa, dok se kov~eg spu{tao,wene prijateqice su pevalepesmu „Za jednu laganu smrt“,kako nosi naslov jedna novelaposve}ene umirawu i smrtiwene majke „Veoma blagasmrt“. U pobuni protiv smrtidragog bi}a, spisateqka ka`e:„Ne umire se zbog ro|ewa, nepostoji prirodna smrt, ni{ta{to se doga|a ~oveku nije ni-kad prirodno, jer wegovo pri-sustvo dovodi svet u pitawe“.

Bila je dugogodi{wa saput-nica velikog francuskog fi-lozofa, barda egzistencija-

lizma, @an-Pola Sartra (1905-1980) sa kojim je provela 51 go-dinu zajedni~kog `ivota, dru-`ewa, putovawa, rada, intelek-tualnog i politi~kog anga`ma-na, na neuralgi~nim temamasveta od Al`ira, Raselovog su-

da, do Vijetnama. Kada su se sre-li, po~etkom dvadesetih godinapro{log veka, na jednoj ve~eriu Parizu ona je imala 25, a on 22godine. I jedno i drugo, imalisu i druge „slu~ajne qubavi“,ali su se zarekli jedno drugom

da }e o~uva-ti svoju vezu.

U svojim se-}awima Simonade Bovoar }e izja-viti: „Imala sam umom `ivotu jedan nesum-wiv uspeh, moje odnose sa Sar-trom. U vi{e od pedeset godinami smo samo jednom zaspali raz-dvojeni... Da bismo shvatilisvet raspola`emo istim in-strumentima, istim kqu~evi-ma, veoma ~esto jedan zapo~iwere~enicu, a drugi je zavr{ava...Ako nam neko postavi pitawe,de{ava se da formuli{emo

isti skup odgovora...“ Ne-{to sli~no je i Sartr iz-javio: „Kada nam oboma po-stave pitawe u isto vreme,dajemo generalno isti od-govor...“ Kada je jedan odqubavnika Simone de Bo-voar, poznati ameri~kipisac Nelson Algrenom,zatra`io wenu ruku, onamu je odgovorila u jednompismu, da }e mu „dati sveosim `ivota! Koji je mo`-da ve} dala Sartru...“

Posle „Drugog pola“ onava`i za spisateqku koja nezazire od tabu tema. Jednaod wih, starost, nametnu}ejoj tada jedno od najstari-jih dru{tava u svetu,francusko dru{tvo. U uvo-du dvotomnog eseja „Sta-rost“, Simona de Bovoarka`e da `eli da razbije za-veru }utawa o starosti:„Qubazno ili besno, veli-ki broj qudi, naro~itostarih, neprekidno mi jeponavqalo da starost nepostoji. Za dru{tvo, sta-rost se pojavquje kao neka-kva sramotna tajna o kojojje nepristojno govoriti.“

„Osvrnula sam se tobo`eiz radoznalosti, ali sem rado-znalosti mogla sam da imam idrugih pobuda... Osetila sam usebi starost. Udaqenost. Jalo-vost putovawa. Sawivost“.Ovim citatom iz Visle [im-borske „Lotova `ena“, ~uvenafrancuska spisateqka, zapo~i-we svoju zanimqivu kwigu„Starost“. Ovaj ~uveni esej pi-{e na pragu sopstvene starosti,u {ezdesetoj godini, u kojoj jeostala dosledna svojoj „filo-zofskoj intuiciji“, iskustvu,ciq joj je bio da shvati odnosstarog ~oveka kao subjekta, pre-ma totalitetu sveta.

Simona de Bovoar podse}a nasda se mladi i srednove~ni qu-di, obi~no kroz vreme i razli-~ite kulture, na dva na~ina po-na{aju prema starima. Ili ihubijaju i ostavqaju na milost inemilost divqih zveri, gladi istudeni (lapot u Srbiji), {tose ne mo`e uvek objasniti ne-minovno{}u, ili ih po{tuju

k a o`rece,

p r o r o -ke, najmu-

drije i naj-mo}nije ~la-

nove plemena, ko-terije, stranke, sve do

wihove smrti, iako za to nemapravog razloga.

Na kraju ove kwige Simona deBovoar navodi nekoliko prime-ra starosti politi~ara, umet-nika, nau~nika. Ve}ina wihstarost do`ivqava u samo}i,patwi i zlopam}ewu, ili u re-voltu. Retka je starost, kaoViktora Igoa, koja je kruna ~i-tave jedne egzistencije. U svo-jim delima Simona de Bovoarvrati}e se jo{ dva puta temistarosti i smrti. Jednom u pre-lepoj noveli „Veoma blagasmrt“ gde govori o posledwimdanima svoje majke, a drugi putu dirqivoj kwizi razgovara saSartrom, kwizi o posledwihdeset godina wihovog zajedni~-kog `ivota, stvarawu i wegovojsmrti u dirqivoj kwizi „Cere-monija opro{taja“.

Govore}i o bedi starih qudi,o starosti koja nije samo bilo-{ka, ve} i kulturna kategorija,vi{e puta citira ta~nu ocenu~uvenog Cicerona: „U najve}ojbedi, starost ne mo`e biti pod-no{qiva, ~ak ni za mudraca“.

Kada je objavqena „Veoma bla-ga smrt“, za neke najlep{a i naj-toplija kwiga Simone de Bovo-ar, iako na prvi pogled veomasurova, uznemirila je mnoge du-hove. Kriti~ari su je napalijer se „drznula da hvata bele{-ke pored uzglavqa samrtnice“.Na drugoj strani, mnogi ~itao-ci, koji su joj povodom kwigepisali, rekli su da im je ta ma-la kwiga pomogla da podnesuagoniju dragog bi}a. Simona jetim povodom rekla, da nije ima-la nameru da napi{e tu kwigu,ali ju je smrt wene majke `esto-ko uznemirila, vi{e nego {toje o~ekivala, sawala je svakeno}i, i provela tu zimu pi{u}io woj. „U te{kim razdobqimasvog `ivota, ispisivawe re~e-nica na brzu ruku, pa makar ihniko ne ~itao, donosi mu istuutehu kao molitva verniku“.

„Svaki bol razdire, ali ne-sno{qivim ga ~ini to {to seonaj koji ga trpi, ose}a odvoje-nim od ostatka sveta, bele`e-wem mu~nih iskustava, pisciposti`u da ona postanu op{ta,i omogu}avaju ~itaocima da nadnu svojih pojedina~nih nesre-}a upoznaju utehe bratstva“.Prevazi}i tu samo}u, koja namje zajedni~ka i „zbog koje smoipak jedni drugima stranci“,to je po Simoni de Bovoar jedanod bitnih zadataka kwi`evno-sti i ono zbog ~ega je ona neza-menqiva.

Feministi~ka„ikona“ 20. veka

Mnogi smatraju da je wena kwiga„Drugi pol“ promenila svet

`ena. Imala sam u mom `ivotujedan nesumwiv uspeh, moje odnose

sa Sartrom, zapisala je u se}awima. Potresna dela o starosti

Posve}ena literaturiZA 78 godina, `ivota i rada, putovawa, politi~kog anga-

`mana, Simona de Bovoar ostavila je ogromno kwi`evno ifilozofsko delo, na vi{e od 5.000 stranica. Najintri-gantnije wene kwige, koje su je uvrstile u sam vrh svetskeesejistike su kwiga o `enskoj sudbini „Drugi pol“ i „Sta-rost“. Desetak wenih kwiga, prevedeno je i objavqeno uSrbiji, uglavnom iz pera Mirjane Vukmirovi}.

Wena memoarska proza, objavqena u pet kwiga, jeste i naj-~itanija wena literatura. To su „Uspomene lepo vaspitanedevojke“, „Najboqe godine“, „Mo} stvari“, „Svo|ewe ra~u-na“ i „Ceremonija opro{taja“. Ona dokazuje da je Sartrbio u pravu kada je jednom rekao, da je „Simona de Bovoarkao li~nost mnogo zanimqivija od svih svojih junakiwa.“

Nata{a Markovi}

�

STOGODI[WICA RO\EWA SIMONE DE BOVOAR, VELIKE FRANCUSKE KWI@EVNICE

Moralne dilemePISALA je i pri~e, novele, putopise, filozof-

ske rasprave, a najpoznatije kwige su „Go{}a“,„Tu|a krv“, „Svi su qudi smrtni“, „Slomqena `e-na“, „Za dvosmislenost morala“, „Mandarini“, zakoju je dobila Gonkurovu nagradu 1954. godine, ukojoj je, koliko nam je poznato, prvi put iznela mo-ralne dileme francuskih intelektualaca, levi~a-ra, o postojawu gulaga u SSSR-u. Poznati su i we-ni putopisi „Amerika iz dana u dan“, ogledi o Ki-ni „Dugi mar{. Posledwe weno delo objavqeno za`ivota je „Prednost duhovnog“.

Simon de Bovoar i @an Pol Sartr

Sreda, 23. januar 2008. KULTURA

- DODATAK ”KULTURA”

Marija Popovi}

Petar Cvetkovi}

Tango(po motivu ogledala)

]uta}u kao tangeros. Vitkim

bokovima pomeri}u zidove. Rubi}u

pokazane oplate {to u sebi nosite.

Nameravam da sazidam zidine.

Ve} zidane. Obnovi}u rukopise

da se u meni umno`avate

kao formule.

Podle`em ritmu pokreta,

lucidnosti samoposmatrawa.

Negodovawa, privla~ewa. Primam

postupak davawa. Pokretom

baroknih razotkrivawa svla~im

drapere. Perom retke ptice

kre}em se ne~ujno kao riba.

Iz kwige „Belo putovawe“, Mati~na biblioteka

„Svetozar Markovi}“, Zaje~ar, 2007

Kineski vrt

Uro

{ \

uri}

IIIIII

S kim `eli{ da sedi{?S vetrom, Mesecom ili sobom.

(Sa natpisa Vang Sijen ^ua)

^iji je ovaj vrt, sme li se znati,do ~ije se kapije vetrom dolazi?^ije je jezero, tajno oko,{to nam s ve~eri mewa puls,i lokvaw onaj, {to ko oporuka{titi od svih mogu}ih ~ini.S kim bi `eleo da sedi{,s vetrom, Mesecom, sobom,ili, ~ak, vedogowom,{to s kakvom poviju{om no}u„jedan na jedan“ igra.Da se vazduhom hrani{,laticom pokriva{, koja na dodir pali,i pije{ rosu, kao zeba i orao,{to nosi indijansko pero.Neka ti onda Mesec no}i{te na|e,ako to vodi razgovoru.Poslu{aj srce, iako ne zna{:kuda staza vodi koja se stalno ra~va,ni ko je za tobom i poput senke krv ti wu{i,ni kako ste zajedno nestaliu tom xinovskom cvetu.

SLIKARKA MAJA OBRADOVI] - ^ETKICOM O SETNIM PROSTORIMA QUDSKE DU[E

VELIKA nagrada„Riste i Bete Vuka-novi}“ i priznawenajboqem studentu

generacije Maji Obradovi}- istovremeno, kao retkokom studentu do sada „pri-znaju“ primat na prakti~-nom i teoretskom planu.Wena samostalna izlo`ba uGaleriji fakulteta likov-nih umetnosti, me|utim,traje duplo kra}e nego {toje to uobi~ajeno za dobitni-ke jednog od ova dva prizna-wa. Uprkos proklamacijamakako bi trebalo da ~uvamo ihrabrimo mlade talente,wenu izlo`bu jo{ nije obi-{ao niko od kustosa beo-gradskih muzeja i(li) gale-

rija. Ali, te wene mo}neslike su energijom koju no-se izborile sopstveni `i-vot i te{ko da }e mo}i daostanu pre}utane. Dobro sa-vladan zanat akademskogslikara samo je baza ovimdelima, ali i osnov da je,kako sama ka`e, kritikujeona druga „konceptualnastruja“ na FLU.

Posle zavr{enih studija uklasi prof. Jovana Siva~-kog, Obradovi}eva ove{kolske godine postaje ijedna od tri studentkiwekoje prve upisuju doktorskestudije na FLU.� Kako to da su devojke

preuzele primat na fakul-tetu?

biolo{kom smislu kao ne-kad.� To zvu~i feministi~-

ki?- Kad bih rekla da sam fe-

ministkiwa to bi se pogre{-no shvatilo. Ali mene inte-resuje `ivot `ene, intima,bolest. To analiziram i krozsvoje autoportrete, portretedrugih `ena, familije...� Analizirate vrlo sme-

lo i mu{karce.- Logi~no. Interesuje me

odnos mu{karca i `ene. Ba-za u toj analizi je mojiskren odnos prema qudima.Kad umetnik stvara, a to mo-`e biti i mu~an period, od-lu~uje ho}e li se skroz ot-kriti posmatra~u ili }e

deo tog svog iskaza sakritii mudro ga nazvati koncep-tualnim pristupom. Ali ta-kav pristup je prili~nohladan i nisam poklonik ta-kvog izbora.� Bavite se ose}awima?- Suvi{e je agresije prema

~oveku, prema `ivotu. Ono{to je nekad bilo normalnodanas je raritet. Ne postojinormalan prijateqski razgo-vor „do duboko u no}“. Prog-nano je saose}awe. A, to su sveprave vrednosti. Tela se suda-raju, trpe. Trpqewe je znakprisutnosti drugih tela. Tasusretawa tela stvaraju tra-gove koji nas grade, bogate. Iu lo{im susretima sam poku-{avala da na|em qubav.

IskrenostIskrenost je kad uzmete

papir i olovku - i radite.Tada ne razmi{qate ni omaterijalu, nema kalku-lacija. Ni o ~emu se nerazmi{qa. I, nema pre-vare.

Podr{kaObilazila sam op{tine,

mnoga mesta, ne bih li dobi-la podr{ku za katalog mojesamostalne izlo`be u gale-riji FLU. Ni FLU nije hteoda ga sufinansira pa sam gaobjavila o svom tro{ku.

Tragovikoji nasbogate

Savo Popovi}

Bez nagla{ene senzibilnosti nema umetnosti. I u lo{im susretima sam poku{avala da

na|em qubav, ka`e mlada umetnica, dobitnica presti`nenagrade i student generacije

- To nije ~udno jer danas su `eneslobodnije i hrabrije u birawu bu-du}eg poziva. Pa i u birawu nei-zvesnosti koju podrazumeva bavitise umetno{}u, pogotovo u ovakomaloj i ne ba{ bogatoj zemqi. Za-tim, radi se o slikarstvu pa trebara~unati i sa `enskom osetqi-vo{}u. Bez nagla{ene senzibil-nosti nema umetnosti. Kona~novremena su takva da `ena mo`e se-be da realizuje u svakom, ne samo u

DominacijaTa~no je da studentkiwe brojem i talentom do-

miniraju na Fakultetu likovnih umetnosti. Sva-ke godine Srbija, kad se zbroje dr`avne i privat-ne akademije, dobije dvesta umetnika. To je mnogoza ovako malu zemqu. Normalno je da postoji je-dan „lonac“ u kom se kr~ka sve i sva{ta pa }e ono{to vaqa i isplivati na povr{inu.

QudiSvaki ~ovek, svaki susret je poruka. Nastoja-

la sam da slikam qude na svim mogu}im mesti-ma, pa i u pozori{tima. Ali iako to nije sme-talo glumcima, garderoberima, {minkerima,tada{wi upravnik Savi} mi je zabranio ula-zak u Narodno pozori{te. Toliko o podr{cimladima.

�

KULTURA Sreda, 23. januar 2008.VVII

- DODATAK ”KULTURA”

Dragan BOGUTOVI]

BESTSELERIHITOVI U SRBIJI

SEDAM KWIGA ZA SEDAM DANA

„NESPOKOJ“ „ISPOVEST JEDNE RASPU[TENICE“ „SENKE MINULIH QUBAVI“

Zanosna {pijunkaZA dosada{wih 13 romana Vilijam

Bojd je dobio nekoliko izuzetno ugled-nih nagrada, napisao je scenario za 13filmova, re`irao film „Rov“, a kom-pliment „Xon le Kare u najboqim da-nima“ dobio je za {pijunski roman„Nespokoj“ (prevodilac Vawa Smoje-Glava{ki).

Atraktivnu 28-godi{wu rusku emi-grantkiwu Evu Delektorsku, koja `ivi uParizu, po~etkom rata tajanstveni Bri-tanac regrutuje za Britansku tajnu slu`-bu. Pod wegovim starateqstvom ona po-staje savr{eni {pijun koji ne ispoqava

emocije i nikome ne veruje. U trenutkukada je najube|enija da je to {to radi odvelike koristi, iza kulisa ratnog po-pri{ta doga|a se ne{to neobja{wivo izastra{uju}e, zbog ~ega ona mora da ne-stane. Posle rata Eva `ivi novim `ivo-tom tipi~ne engleske supruge i majke,ali se ispostavqa da mora da izvr{i jo{jedan zadatak i to uz pomo} }erke kojani{ta ne zna o maj~inoj pro{losti.

ZA ~itateqke, posebno one kojeimaju „status“ iz naslova kwige, ro-man „Ispovest jedne raspu{tenice“Xejn Venam-Xons bi}e pravo u`iva-we, gotovo kao melem na du{u.

Nezaposlena i u dugovima do gu{e,Keri nema novca da bi svom biv{emmu`u Martinu isplatila deo ku}e.Zbog toga ulazi u poslovnu {emu sa~uvenim muvatorom Najxelom i kupu-je veoma oronulu zgradu sa `eqom daje adaptira i izdaje stanove. Najxel jeube|uje da podigne kredit i obe}avaveliku zaradu. U jednom trenutku, me-

|utim, wemu se gubi svaki trag, Kerisve dubqe tone u dugove, progawaju jemenaxeri iz banke, sestra joj je naivici nervnog sloma, a najboqa prija-teqica je zatrudnela sa qubavnikom.Kao nada pojavquje se wen princ izsnova, ali on ima burmu na ruci. Ke-ri se nalazi pred mnogo dilema koje ukratkom roku mora da razre{i... Ro-man je prevela Danica Krstaji}.

USPOMENE na dve {kolske godinekoje je krajem 50-tih proveo na usavr{a-vawu u Francuskoj Nikola Milo{evi}(na slici), jedan od najve}ih tuma~akwi`evnosti koje smo imali („Antro-polo{ki eseji“, „Negativni junak“,„Dostojevski kao mislilac“, „Kwi`ev-nost i metafizika“...) preto~io je u ro-man „Senke minulih qubavi“. Ovo delose nedavno pojavilo u drugom izdawu, spuno razloga jer je prvo, objavqeno kodmalog izdava~a, ostalo nezaslu`eno ne-prime}eno.

Uporedo sa do`ivqajima iz mladala~-

kih dana autor se prise}a razgovora imeditacija na filozofske i kwi`evneteme. ^ak i sa Lin i Mari, dve svojestrazbur{ke qubavi, razmewuje misli oSartru i Verlenu, ka`e recenzent JovanPopov. „Senke“ predstavqaju „zlatnipresek“ Milo{evi}eve li~nosti istvarala{tva, ~vori{te u kojem se sti-~u wegova najdubqa intima i wegove naj-trajnije intelektualne preokupacije.

Dugovi do du{e Intima i meditacijaNIKOLA MILO[EVI]

Izdava~: “Evro-\unti”Strana: 349Cena: 550 dinar

Izdava~: “Narodna kwiga”Strana: 277Cena: 510 dinara

Izdava~: ”Nolit”Strana: 212Cena: 475 dinara

SVETSKU slavu meksi~ka kwi`evni-ca Laura Eskivel (1950) stekla je roma-nom prvencem „Kao voda za ~okoladu“,koji je preveden na 30 jezika, po wemu jesnimqen film koji je postigao plane-tarni uspeh, a kwiga je i kod na{e ~i-tala~ke publike dugo vremena bila ve-liki hit. Kasnijim kwigama ovoj autor-ki nije po{lo za rukom da ponovi us-peh, ali wen najnoviji roman„Malin~e“ ima sve uslove da je vrati nastazu slave.

Re~ je o romansiranoj biografiji jed-ne od najkontroverznijih li~nosti izistorije Meksika, Malinaqi, koja jenajpre bila obo`avana da bi kasnije bi-la optu`ivana za izdaju svog naroda.Pouzdano se zna da je ova prelepa prin-ceza iz plemena Nahua `ivela po~et-

kom 16. veka i da je odigrala veoma zna-~ajnu ulogu u {panskom osvajawu teri-torija koje danas ~ine Meksiko. Samnogo naklonosti i razumevawa za wenuli~nost, spisateqka iznosi wenu `i-votnu pri~u ~ija je sr` uverewe da }estranac Ernan Kortes, kome je postalaqubavnica, staviti ta~ku na u`asavaju-}e obi~aje `rtvovawa qudi u okviruaste~ke religije. Umesto toga, me|u-tim, ona }e otkriti ne mawe krvavuokrutnost osvaja~a. Izme|u qubaviprema svom narodu i ~oveku koji je op-~inio, ona bira najte`i put poku{ava-ju}i da objedini `eqe i ose}awa, neza-ja`qivost osvaja~a i nastojawe da wennarod `ivi boqe. Zabrawena qubav itakav kompromis skupo }e je ko{tati...Roman je prevela Sandra Ne{ovi}.

„MALIN^E“ LAURA ESKIVEL

„FILOSOFIJA IZME\U ISTOKA I ZAPADA“ „DE PROFUNDIS“ „TO JE BILA QUBAV, AN\ELE“

DEJAN \OR\EVI]

Protiv predrasudaSTUDIJU „Filosovija izme|u

istoka i zapada“ Dejan \or|evi}(1970) - na slici - objavio je, kakoka`e u izjavi za „Novosti“, da bidao „skroman doprinos borbi pro-tiv predrasuda o filozofskimpravcima poreklom sa istoka, koje,na`alost, postoje ne samo u delusvesti tzv. obrazovanih laika, ve} ikod mnogih akademskih filozofa“.

Poznato je da mnogi Evropqaniispoqavaju simpatije prema duho-vnim tradicijama starog istoka.

Neki su od wih u ovim tradicijamana{li konkretna, prihvatqiva idelotvorna re{ewa za svoje „egzi-stencijalne“ probleme i krize, pi-~e \or|evi}. Ove simpatije su odu-vek izazivale krajwe opre~ne reak-cije. Neki u wima nalaze odlu~uju-}i podsticaj za svoje kona~no pri-hvatawe „mudrosti istoka“, dokdrugi u ovome vide jedan od simpto-ma duhovne dekadencije savremeneEvrope.

U KWIZI „De profundis“ izabra-ne su najzanimqivije i najkarakteri-sti~nije pri~e Viktora Jerofejeva(1947), jednog od vode}ih savremenihruskih pisaca, velikog „hirurga ru-ske du{e“, kako ga ~esto nazivaju.

U ve{tom spoju fantastike i re-alnosti ovaj autor pi{e o `enamai mu{karcima, opsesijama, pohotii melanholiji, ~udnim odnosimaprema Rusima, o Moskvi, svakodne-vici Putinovog postkomunizma...U ovoj kwizi sa malo stranica jo{

jednom Jerofejev pokazuje stilskubriqanost i donekle neortodoksnepoglede. Prikazi koje on nenamet-qivo plete u svojoj prozi, o~arava-ju}e su duhoviti, originalni i pre-cizni, ka`e urednik Jasna Nova-kov-Sibinovi}. Na najosetqivijimmestima fabule, dodaje prevodilacDragiwa Ramadanski, pisac tele-portuje ~itaoca u mozak pripoveda-~a i skoro cini~no demonstriratehnologiju krojewa pri~e.

PO JEDNODU[NOJ oceni kriti-~ara, Kristof Mekel (1935) - na sli-ci - jedan je od najistaknutijih pe-snika druge polovine 20. veka na ne-ma~kom jeziku. To potvr|uju i mnogezna~ajne nagrade: „Ernst-Majstar“,Rilkeova, Strakleova, [ilerova,nagrada Bremena... Izbor i prevod izwegove peozije pod naslovom „To jebila qubav, an|ele moj“ sa~inio jeZlatko Krasni.

Majstor lirskog {apata i kristal-ne poente, barokno ma{tovit, plodan

i bujan, modernisti~ki neuhvatqiv,ovo je tip ve~no mladog pesnika,isti~e Krasni. Silovit i slikovit,uverqivo vitalan ~ak i kada peva opaklu, a wegov pakao je ovaj na{, pa-kao svakodnevice, Mekel vra}a pove-rewe u samoisceliteqsku sposobnostpoetskog jezika. Uzdi`u}i visokobarjak `ivotnosti on je, pored svihtragi~nih uvida, nanosa estetizma ieruptivnih provala svog lirskogtemperamenta, nadasve pesnik quba-vi, ~ulne i misti~ne istovremeno.

Hirurg ruske du{eVIKTOR JEROFEJEV KRISTOF MEKEL

Silovit i slikovit

Izdava~: Autorsko izdaweStrana: 126Cena: 290 dinara

Izdava~:“Geopoetika”Strana: 110Cena: 270 dinara

Izdava~:“Adresa”Strana: 92Cena: 185 dinara

HITOVI U HRVATSKOJ

VILIJAM BOJD XEJN VENAM-XONS

Izdava~:Kompanija“Novosti” Strana: 413 Cena: 350 din.

6.

7.

8.

9.

10.

Izdava~:“/”Strana: /Cena: /

Goge Bjondina `ena je s velikimiskustvom, koje joj govori kakvim se

`enama mu{karci radije `ene, a kojeradije pokazuju u dru{tvu, dok su po-

liti~ari svih opcija predmet prezirai podsmeha.

Primitivna posledica hrvatskih poli-ti~kih obra~una koje na stotinama stra-nica {tancuje akademik Ivan Aralica.

1.

„AMBRA“Ivan Aralica

„[TO SVAKA @ENA TRIBAZNAT O ONIM STVARIMA“

Arijana ^ulina

2.

^etiri prijateqice u ranim tridese-tim `ive `ivotom koji se naziva ispra-

znim - izme|u poslovnih obaveza, {o-pinga, koktel barova i lova na mu{kar-ce: investicijske bankare i producente.

„UHO, GRLO, NO@“Vedrana Rudan3.

„SEKS I GRAD“Kendas Bu{nel4.

Proza sa sna`nim politi~kim nabo-jem i stavom, kriti~na prema hrvatskoj(post)ratnoj stvarnosti i nemilosrdna

prema svim politi~kim opcijama.

Ovaj roman podupro bi tezu svih fi-lozofa utopista kako je ~ovek po

prirodi dobar, jer ta kwiga u kojoj susvi junaci dobri i sukobi samo posle-dica zabuna odli~no se prodaje ve}

tre}u godinu.

5.

Dragan BOGUTOVI]

KWIGA NEDEQE

Izdava~: “Dereta”Strana: 178Cena: 301 dinara

Cena zabrawene qubavi

Kristof Mekel

* * *Nisi mi potrebna. Mogla bi da dolazi{

i odlazi{.

Mogla bi da ostane{, u mom stanu, no}u.

Mogu zamisliti tvoje telo bez `udwe

i zahvaqujem mu {to te ne volim.

Moja sre}a {to te ne volim postaje

zahvaquju}i tebi potpuna.

Tvoji dolasci, tvoji odlasci

ne bi bili na kraj ni po~etak ne~ega.

Bio bi to, bez bola, jedan dolazak i bio bi

jedan odlazak.

Ali gotovo da verujem: na{a sre}a bila

bi ve}a

ako bi mogli da sumwamo u ono {to govorim.

„[TO JE MU[KARACBEZ BRKOVA“

Ante Tomi}

“META”Vuk Dra{kovi} (Kompanija “Novosti”)

“KNEZ PAVLE, ISTINA O 27. MARTU”M. Jankovi}, V. Lali} (“Una press”)

“HARI POTER I RELIKVIJE SMRTI”Xoan K. Rouling (“Evro-\unti”)

“ZAPIS DU[E”Qiqana Habjanovi}-\urovi}“SNEG”

Orhan Pamuk (“Geopoetika”)“SRCE MOJE”

Mirjana Bobi}-Mojsilovi} (“Ru`a”)“IDI, VREME JE”

Marija Jovanovi} (autorsko izdawe)“VE[TICA IZ PORTOBELA”

Paulo Koeqo (“Paideia”)“RUSKI PROZOR”

Dragan Veliki} („Stubovi kulture“)“BOG TI POMOG’O”

Marko Vidojkovi} („Samizdat B 92”)

2.

1.

3.

4.

5.

Podaci: “Gardijena”

VVIIIISreda, 23. januar 2008. KULTURA

- DODATAK ”KULTURA”

KOLIKO JE „FAKTOR DOPADQIVOSTI“ PRESUDAN U SVIM @IVOTNIM BITKAMA I USPESIMA POKAZUJE KWIGA TIMA SENDERSA

U reklami, kao i u politici, do-padqivost je najbitnija za osvajawetr`i{ta i pobedu na izborima. Vi-kom i galamom mo`e da se postigne

ciq, ali samo kratkoro~an

QUDI, za razliku od `ivotiwa, us-peh ne posti`u agresivno{}u ve}pristojno{}u - pokazala je jednastudija ameri~kog univerziteta

Jejl. Mada ova konstatacija na prvi pogled nezvu~i ubedqivo, pogotovo u dana{we vreme -razvijen smisao za komunikaciju (u kojem„pristojnost“ mo`e biti i samo dobra takti-ka i ve{tina) i te kako je va`na za `ivotneuspehe i li~ni rejting.

Autor kwige „Faktor dopadqivosti“ (kodnas se pojavila u izdawu „Kairosa“) Tim Sen-ders razvio je svoju teoriju slu~ajno i sponta-no: pre pet godina pozvao ga je na skup zapo-slenih Don Entoni, poznat kao gospodar ame-ri~kog jutarweg {ou-programa, s molbom daodr`i govor na temu „Kako navesti qude davas zavole“. Naime, uo~eno je da voditeqi ju-tarweg programa ~esto nisu omiqeni kod ko-lega, a wihovo pona{awe prema drugima ge-neralno je opisano kao „sindrom primadone“.Prou~avaju}i ovaj problem kao i postupkeodre|enih qudi, Senders im je preporu~io dase preispitaju i, pre svega, oslu{nu sopstve-ni ton kojim se obra}aju ostalim kolegama.

U reklami, kao i politici, dopadqivost jenajbitnija za osvajawe tr`i{ta i pobedu naizborima. Upravo ona, podse}a Senders, pre-sudila je u ~uvenoj debati 1960. godine izme-|u Xona Kenedija i Ri~arda Niksona. [armi smisao za komunikaciju, u~inila je Kene-dija jednim od najomiqenijih ameri~kihpredsednika do dana{wih dana. Dopadqiv~ovek, ne samo da dobija (i lak{e) zadr`avaposao, boqu uslugu u restoranu, sudski pro-ces - ve} i u lekarskoj ordinaciji pripada muve}a pa`wa i briga! Qudi, jednostavno, voleda se okru`uju onima koji im se dopadaju.Utvr|eno je da popularni radnici u preduze-}u nisu uvek i najboqi. Va`no je da su „vi|e-ni“ kao dostojni poverewa, motivisani, oz-biqni i vredni za razliku od drugih, mawedopadqivih, svrstanih u grupu arogantnih,sklonih zaverama i manipulaciji.

[ta sve uti~e na faktor dopadqivosti?Ako vam neko pru`a ose}aj radosti, sre}e,opu{tawa ili podmla|ivawa, ako vas mo`eosloboditi depresije, zabrinutosti ili do-sade - bi}e rado vi|en u va{em dru{tvu.Ali, biti voqen zahteva rad. Iskustvo po-kazuje da prodavci okru`eni konkurenci-jom moraju da budu qubazniji. Jedna od odli-ka onih koji umeju da se dopadnu drugim qu-dima je i sposobnost da opaze tu|e vredno-sti i uva`e wihovo mi{qewe. Suprotnonekada{wem uverewu, na po~etku tre}egmilenijuma pokazalo se da je individuali-zam slabost. Toliko pomiwana „sinergija“podrazumeva da je po`eqan timski rad i me-|uzavisnost. A harmonija je kqu~ svakog us-pe{nog tima...

Danas se ne mo`e odvojiti privatan odposlovnog `ivota: na radnom mestu pravi-mo li~ne planove na Internetu, dok kodku}e ukqu~ujemo kompjuter da bismo pro-verili slu`benu po{tu. Uostalom, uspehse, tako|e, druga~ije defini{e - ciq nijematerijalna sigurnost, ve} materijalnasloboda. Da ne moramo da se suo~avamo saru`nim izborima, mu~nim projektima iomra`enim qudima. Izve{taj Si-En-Enaza 2004. godinu pokazao je da je samo 43 od-sto zaposlenih Amerikanaca zadovoqnosvojim {efom, a presudan razlog za onekoji osnivaju sopstvene firme bilo jeprethodno negativno okru`ewe ili po-slodavac.

Poslovica ka`e da se medom uhvati naj-vi{e muva: kada vi~ete na nekoga, mo`dastrahom mo`ete da postignete ciq. Alikratkoro~no. Psiholo{ki rat ne deluje naduge staze - Ajzenhauer do dana{wih danaslovi za vo|u koji je najvi{e nadahnuo svojnarod. Ne samo da je bio voqen i po{tovan,da se besprimerno uklapao u sliku izuzet-nog vo|e, nego je umeo na pravi na~in da po-dre|enima ulije sigurnost i poverewe usopstvene snage.

Dopadqivost odlu~uje koliko }emo bitivoqeni, ~ak i od sopstvenih roditeqa!Omiqeno dete dobija dodatnu pa`wu i na-klonost, izrasta u opu{teniju li~nost, patako postaje jo{ dopadqivije - i u porodi-ci i me|u vr{wacima. A kada smo voqenipove}ava se i na{ ose}aj samopo{tovawa,lak{e podnosimo stres i ve}i nam je imu-nitet, uop{te.

Vudi Alen je duhovito zakqu~io: „Osam-deset odsto `ivota samo je pojavqivawe“.Biti u `ivotu izabran zahteva pojavqi-vawe na „radarima“ drugih qudi. Da bi utome uspeli, morate ih naterati da vasslu{aju i na pravi na~in vrednuju. Dru-`equbivost je prag dopadqivosti. Naslede}em stepeniku }e se na}i oni kojiumeju da usaglase s drugima svoja `ivotnainteresovawa, `eqe i potrebe. Za korakste bli`i ako imate isti hobi, politi~-ka ili verska ube|ewa, razvijenu saose-}ajnost koja se defini{e kao „sposobnostpreciznog shvatawa unutra{weg sklopadrugih qudi“. Va`no je da znate svoje ko-rene, nasle|e i istoriju, jer to zna~i i daste svesni sopstvenih vrednosti i da se uskladu s tim umete da pona{ate, poru~ujeTim Senders. Kona~no, o ~emu god da govo-rite, izbegavajte da podignete glas kadgod je to mogu}e: sve {to je suvi{e glasno,obi~no se izjedna~ava sa neprijatnim. Na-u~ite da se izra`avate „niskim tonovi-ma“ - {ta god da ka`ete, primi}e se to-plije i prijateqski... �

Budi mudarda bi biovoqen

Vukica Strugar

KULTURA Sreda, 23. januar 2008.VVIIIIII

Generalni direktor i glavni urednik Kompanije “Novosti” a. d.: Manojlo Vukoti}Urednik dodatka: Dejana Vukovi}; Tehni~ki urednik: Aleksandar Vuli}evi}

Telefoni: 3398-180, 3028-036; E-mail: kult-dodatak@novosti.co.yu

SLAVNI RE@ISER OLIVER STOUN PRIPREMA FILM O AMERI^KOM PREDSEDNIKU

Xorx Bu{ na velikom platnu

DODELA BAFTE 10. FEBRUARA U LONDONU ZASENI]E OVOGODI[WE OSKAROVCE

Zvezde na obali TemzeNa londonskom Lester skveru u bioskopu „Odeon“, bi}e dodeqene nagrade Britanske filmske akademije u

punom sjaju. Favoriti Danijel Dej Lus, Xorx Kluni, Havijer Bardem, Kira Najtli, Kejt Blan{et

DODELE najpresti`nijih film-skih nagrada, bile su pod velikimznakom pitawa. Dobitnici Glo-busa, tek su pro~itani na jedno-

satnoj konferenciji za {tampu, a organi-zatori dodele nagrada Ameri~ke filmskeakademije, Oskara, obe}ali su da }e se bezobzira na{trajk scena-rista u Holivu-du, gala sve~a-nost, ipak, odr-`ati u Kodakteatru. S ovestrane bare,ta~nije u Ujed-niwenom Kra-qevstu 10. Fe-bruara na lon-donskom Le-ster skveru ubioskopu „Ode-on“, bi}e dode-qene nagradeB r i t a n s k efilmske akade-mije u punomsjaju.

Kao {to su“pokazali” i „Globusi“, glavni favoritove godine bez sumwe i za BAFTU jefilm “Pokajawe” Xoa Rajta. snimqenprema istoimenom romanu Ijana Mekjua-na. Film koji je premijerno prikazan naVenecijanskom festivalu, dobitnik je„Globusa“ za najboqi film, nominovan je

u ~ak 14 kategorija na Ostrvu. I mada jojje “Globus” izmakao (pripao \uli Kri-sti), velike {anse da dobije nagradu urodnoj zemqi ima glavna glumica ove qu-bavne pri~e Kira Najtli, kao i wenfilmski partner Xems Mkvoj i re`iserRajt.

Veliki favorit sa devet nominacija jei ostvarewe „Nema zemqe za stare qude“,ostvarewe bra}e Itana i Xoela Koena.Film govori o teksaskom lovcu, koji ublizini ameri~ko-meksi~ke granicepronalazi nekoliko le{eva, heroin idva miliona dolara . Jednake {anse ima i

ostvarewe “Bi}e krvi“ Pola Tomasa An-dersona, re`isera „Magnolije“. Re~ je oadaptaciji roman Aptona Sinklera, saDanijelom Dej Luisom u glavnoj ulozi.Oskarovac je osim „Globusa“, za ovu ulo-gu dobio i nagradu ameri~kih filmskihkriticara ove zime. Ova drama, koja se

desava po~etkom 20. veka, govori o neu-ni{tivoj korupciji i pohlepi mo}nika.

“Majkl Klejton“, tako|e, ima velike{anse da se na|e me|u laureatima. Baftese sme{e re`iseru Timu Gilroju za scena-rio i ve} nezaobilaznom Xorxu Kluniju.Film govori o advokatu koji je sklon mut-

nim poslovima, zahvaquju}i kojima otpla-}uje kockarske dugove. Za film “Vilso-nov rat” u kome dominira do sada nevi|e-ni gluma~ki tandem Tom Henks i XulijaRoberts, za Baftu se bori samo OskarovacFilip Sejmur Hofman. U konkurenciji zasporednu ,mu{ku ulogu su jo{ i Tomi Li

Xons i velikifavorit Havi-jer Bardem. U`enskoj konku-renciji u ovojkategoriji osimKejt Blan{et ,koja pomo}uElizabete Dru-ge ima {anse iza nagradu zaglavnu rolu, iz-borila se i vel-{ka glumica,koja igra poredKlunija u “Maj-klu Kitonu”.

B r i t a n s k a{tampa isti~e,da su holivud-ski {trajka~i,u~inili veli-

ku uslugu organizatorima BAFTA, jer}e dodela filmskih nagrada u Evropiove godine prili~no zaseniti ~ak i„Oskare“. U svakom slu~aju zvezde i LosAn|elesa i po koji britanski umetnik,zasija}e po~etkom februara u punomsjaju na obali Temze.

Biqana Nikovi}

�

FILMOVI o zna~ajnim dr-`avnicima, uvek dobiju posebantretman. Pri~e o `ivotu, a naro-~ito ubistvu Xona FixeraldaKenedija, decenijama su primam-qive za filmske stvaraoce. Veli-ku pa`wu jo{ privla~i i nekada-{wi predsednik Ri~ard Nikson,kao i vladavina Fidela Kastra.Ili daqi povratak u istorijukroz ratne pohode AleksandraMakedonskog. O svakom od pome-nutih vladara, pokretne slikeiza{le su i iz radionice Olive-ra Stouna.

Posledwa vest je i da ce se seproslavqeni re`iser upustiti ujo{ jednu predsednicku avanturu.Ovoga puta, glavni junak, bi}e sa-da{wi stanovnik Bele ku}e XorxBu{ junior. - @elim da ispri~am

istinitu pri~u o Bu{u, koja }e je-dnako biti {okantna i za wegovepristalice i protivnike - izja-vio je pre nekoliko dana Stoun. -Pre svega me zanima wegov odnossa ocem, ~ijim je stopama, kasnijekrenuo. Zanima me i kako je uspeoda se od alkoholi~ara, preobraziu jednog od najmo}nijih politica-ra na svetu.

Bu{a bi trebalo da igra Xo{Brolin, koji je sve popularnijizbog „Ameri~kog ganstera“ i „Ne-ma zemqe za starce“. U igri je bioi Metju Mekonahi, ali je Stounbrzo odustao, jer je „suvi{e sladu-wav“ za wegov ukus.

Snimawe filma trebalo dapo~ne u aprilu, a premijera seo~ekuje na dan inauguracije Bu-{ovog naslednika. B. N.

- DODATAK ”KULTURA”

VVSreda, 23. januar 2008.KULTURAIIVV

Sreda, 23. januar 2008.

ZA~etvrtu pesni~ku kwigu,„Ko`a od re~i“ (u izdawu„Apostrofa“), Zoran Mi-lisavqevi} (1959) dobio je

uglednu pesni~ku nagradu „MilanRaki}“, zajedno sa Andrejom Jeli-}em Mariokovim („Na{a stvar“, uizdawu „Narodne kwige“). Pre to-ga objavio je zbirke stihova „Ano-nimno Bog“, „Rasprodaja du{e“ i„@ivim“, a u me|uvremenu i dvaromana, „Pucaw“ i „Parastos zamoga dedu“.

Milisavqevi}, koji je ina~e di-plomirao ~istu filozofiju, `i-vi i stvara, kako voli da naglasi,u Jelencu, pregra|u Topole.��Va{a zbirka „Ko`a od re~i“

predstavqa neku vrstu pesni~kerasprave o egzistenciji, tesko-bi, ose}aju praznine i uzaludno-sti, pa i o smrti. Kako je na-stala?

- Nastajala je lucidno{}u dija-lektike, grani~nih situacija kojepodrazumevaju iskorak i posuvra-}ewe, iskorak do vidovitosti iposuvra}ewe do melanholije, dosvih bilansa koji se daju izvestiiz brojnih lomova `ivota. To jepoku{aj za drevnim vajkawima ko-ja me|usobno korespondiraju, kwi-ga li~i na biografiju i `ivot nakwigu. I {ta se tu zapravo uzglo-bquje i ne da uhvatiti u ogledala

modernih poetskih analogija? Ipesnik je ovom dilemom zate~enjer je to u stvari utrkuju}a parale-la i {izoidna dvojnost u namerida svaka koincidencija lica i na-li~ja bude svetla i tamna strana`ivota. Poezija mora da zagrebe,da {estari po svim raskrsnicamaogoqenog trajawa, ura~unavaju}ipomno neizvesni beleg sudbine.

�� U kwizi ima i elemenatacrnog humora, samoironije, pa-radoksa. Je li to neka vrstaodbrane od `ivota u }orsoka-ku?

- @ivimo u vremenu gde se na-li~je `ivota hrani senzacionali-zmom i sujetama najni`ih vrsta.Raskr~iti se kroz olako ponu|enestvari predstavqa izvestan duhov-

ni podvig. [ta u tim situacijamaostaje pesnicima? Da jednim sve-denim jezikom ugrabe esenciju, da-kle, manirom psiholo{kim, eti~-kim i metafizi~kim. I kao oz-biqni pesnici, prisno vezuju zvuki smisao pesme kao da je cede izPlatonovih razgovora, a pri tomzaziru}i od pada u fiziologizam,ono {to bi pesnici nazivali -agresivni jezik ili linearno vre-me. Tu se javqa, dakle, ta grotesk-na i sarkasti~na iluzija o li~nojslobodi.��„Ko`a od re~i“ se ipak zavr-

{ava lepom qubavnom pesmom.Zna~i li to da je jedini spas uqubavi?

- Ve{tina pesni~kog zanata seobelodawuje upravo u qubavnimpesmama. Tu se mi osvedo~ujemokao majstori, kao neumorni isko-{enici paradoksa koji izgaraju ujednoj poetskoj smislenosti vezu-ju}i ono {to je u nama i u jezikusimboli~ko i {to je razde{eno,tako skiciramo integrum `ivotai wegovo fascinantno iverje. Akoponekad skliznemo u nezavr{eneposlove, i daqe qubav je opet tu.I kad u krajwem doba~aju ovoze-maqske komunikacije zakora~imodo krajwih pitawa same egzisten-cije, do ontologije, opet se vra}a-mo na qubav.�� Po profesiji ste filozof.

Gde su dodirne ta~ke poezije ifilozofije?

- Skoqen totalnim respektomprema goru}em pojmu `ivota, aipak u senci jedne naro~ite de-struktivne gor~ine, zgranut sve-tom i odvojeno{}u `ivotne filo-zofije od egzistencijalnih izbo-ra, do`ivqavam tu ~estu isposta-vu stvari na kojoj je sofisticira-nost biografije koju pru`a samoobrazovawe, samo jalovi feti{,la`ni ose}aj sigurnosti. Drugova`no naravou~enije: filozofijanam pru`a taj intelektualni bridkoji iska~e i iz korica re~i, wenapotkovanost jeste upravo ~iweni-ca da u sva va`na `ivotna isku-

stva prodire iskustvo smrti. Aistinska ose}awa nikada ne mimo-ilaze istinske ideje. Pora`enost,li~na nesre}a, li~ni previdi,uru{avawa, upravo je to samo posebi poezija. Uprkos svemu, wenomisteriozno isceliteqstvo po-stoji makar i kroz poetsku negaci-

ju. Jedino poezija razume re~ sve-tog Atanasija povodom apostolaPavla: „Za sebe o~ekiva{e hiqa-de smrti“...�� Kome se pesnici danas obra-

}aju s obzirom na izuzetno maletira`e pesni~kih kwiga?

- Obra}aju se svojoj bezavi~ajno-sti, dakle, prirodno zacrtanojkrivuqi `ivota. Kidawe od stra-ne velike istorije, koja ne mari zaindividualne koncepte, ~ini svo-je. Na terazijama vremena wi{u sejednako gubitnici i dobitnici,sku}eni i rasku}eni, svoji i tu|i.Wima se obra}aju pesnici ma, ko-liko to izgleda uzaludno.

REDAK je slu~aj u na{ojpoeziji da neka kwigapesama do`ivi drugo iz-dawe. To se dogodilo sa

kwigom „Na{a stvar“ AndrejaJeli}a Mariokova, koja je prvoobjavqena u „Narodnoj kwizi“,pa u „Beokwizi“, a za koju je

pesnik dobio uglednu nagradu„Milan Raki}“. Po~ev od 1977,objavio je osam kwiga poezije(„Ranih godova trag“, „Govo-rim, govorim“, „Uzdarja“, „An-drej Jeli} Mariokov i drugepesme“, „Samodre`a“, „Bal-kanski nokturno“, „Az“, „Pe-vawa iz tavni“, „Na{a stvar“).U nagra|enoj kwizi autorugra|uje osobenu pri~u iz per-spektive gra|ana ili biv{eseoske dece, sveta, odnosa iobi~aja koji pripadaju „prohu-jalom“ vremenu, a pesnik je tuda stihovima ovekove~i tovreme.

- Kada mi je, pre skoro tri de-cenije, u zgradi predsedni-{tva Srbije tor`astveno uru-~ena tada presti`na kwi`ev-na nagrada „Smeli cvet“, imaosam varqivi utisak da prisu-stvujem planetarnom doga|ajui da mi je kwi`evna slava zaga-rantovana - ka`e Mariokov. -Sad kad sam dobio vaqda naj-zna~ajniju pesni~ku nagradu uSrbiji, znam da su za moju suje-tu i stvarala~ki podsticajmnogo va`niji susreti sa nepo-znatim qudima koji su napametznali neke moje strofe pa ~aki cele pesme.�� Uskoro izlazi tre}e do-

puweno izdawe nagra|enekwige „Na{a stvar“. Da li}ete ga dopuniti novim pe-smama ili }ete preraditistare koje nisu u{le u prvoizdawe?

- Ve} su se pojavila dva izda-wa moje kwige „Na{a stvar“. Upripremi je i tre}e izdawe do-puweno sa ~etiri nove poemeili jo{ ta~nije skaske, kako jazovem ovu svoju epsko-lirskuformu. „Na{a stvar“ je dobilasvoju kona~nu verziju, tako dase sad mogu vratiti ~istoj li-rici koja je moja prva i ve~naqubav.�� Jedan ste od malobrojnih

pesnika koji nisu zaboraviliodakle su potekli. Da li je upitawu nostalgija ili pa-triotizam ili mo`da i jed-no i drugo?

- Zavi~aj i uto~i{te poezijejeste jezik. To je najve}i darSvetoga duha koji pesnik mo`eda dobije, a najve}a stvarala~-ka obaveza je da se taj jezik ~u-va i dogra|uje. Ako sam to us-peo u svojim skaskama, onda ni-sam pro}erdao posledwih pet-naestak godina bave}i se `i-votnim temama i mentalite-tom svoga naroda.�� Mnogi pri~aju o patrio-

tizmu, imate li utisak da je

pravih patriota malo?- Neverovatno je koliko je

nekim na{im qudima te{ko to{to su Srbi. ^ini im se da bisve svoje probleme re{ili sa-mo da se ikako mogu iz Srba is-pisati. U svom naporu da seura~unaju u gra|ane sveta naj-pre navale da pquju po kosov-

skom zavetu i guslama. Kodistinskih intelektualaca utom svetu kome se dodvoravajuto mo`e izazvati samo preziri sa`aqewe.�� Da li mnogobrojne pesni~-

ke nagrade vra}aju poeziju ko-ja je trenutno na margini, namesto koje joj pripada? Ili

je mo`da potrebno ne{todrugo?

- Poezija nikad nije bila namargini. Ona je samo srce sve-ta. Ona ni sada i ovde nije mar-ginalna duhovna pojava. Namargini su netalenti organi-

zovani u kwi`evne klanovekoji sami sebe progla{avajunekakvim postmodernistima,konceptualistima, sami sebehvale i nagra|uju. Veliki jebroj pesnika ~iji nijedan stihniko nije upamtio, a koji seprogla{avaju za tvorce novekwi`evnosti. Kwi`evno stva-rawe nije samo sebi ciq. Onose dokon~ava tek u komunika-ciji sa ~itaocem.

[estarompo sudbini

ZORAN MILISAVQEVI], O ZBIRCI „KO@A OD RE^I“, TESKOBI, FILOZOFIJI DOBITNICI NAGRADE “MILAN RAKI]“

Margina jeza netalente

ANDREJ JELI] MARIOKOV O KWIZI „NA[A STVAR“, POEZIJI, PATRIOTIZMU

U vremenu senzacionalizma i sujeta najni`ihvrsta, pesnicima ostaje da svedenim jezikom

ugrabe esenciju

Ako sam uspeo u svojim skaskama, onda ni-sam pro}erdao posledwih petnaestak godinabave}i se `ivotnim temama i mentalitetom

svoga naroda

Fo

to P

. M

iti

}

D. Bogutovi} D. Matovi}

Epska istorija- MARIOKOV ne ide u epsku

istoriju, wegovi junaci su tekkoleno-dva pre nas, seoski `i-vaq, ratari i sto~ari. Wegovapoezija je prijem~iva dana{-wim generacijama, a verujemoi narednim, jer se, jednostav-no, prepoznajemo u svojim pre-cima - pi{e recenzent Slobo-dan Stojadinovi}. - Tako u pe-smi „Slava u Guji}ima“ odvijase slavsko ve~e u kome su akte-ri otac i sinovi do{li na sla-vu u ku}u gde im se udala se-stra, a u dominiraju}em hu-morno-satiri~nom stilu ku}aje: „A u winu avliju/Poreznikne bi u{o/Ni sa deset `anda-ra“... „Za ~etri godine rata/Za winu se kvaku/Nijedna voj-ska nije vatala./Kod wih se de-ca stupcem uqu|uju!“ Pro-storni topos Jeli}evih stiho-vanih „skaski“, „basana“,„pri~a“, ~ini draga~evskikraj, rodna Velika Je`evica,Gorwa i Dowa Dobriwa, pre-deli Maqena, planine Jelice,Ravna gora (pesma „Na onoj go-ri“) i drugi.

Roman je te`i�� [ta je te`e pisati, po-

eziju ili prozu?- Naravno, te`e je pisati ro-

man. Mo} kqu~nih re~i i re~e-nica, wihova posesivna ritual-nost, wihovo neuzmicawe prednagovorima metafora i asoci-jacija jeste da se pesnik ipakinferiornije ose}a od proznogpisca. Dakle, roman je te`e do-vesti u temu, u ~itqivoststvarnosti, u zavodqiv dodatakideja, u otkri}e bliskog i uda-qenog, u vlastito stawe duha.

��

Fo

to V

. R

aki

}

Fo

to M

. Lab

udo

vi}

IGRA je neu-hvatqiva,nepredvi-diva, nepre-

kidna. Igra je puto-vawe kroz san, svesnapotreba i mogu}nostda dodirnemo zvezde.Igra je proces stal-nog ponavqawa na pu-tu do savr{enstva.Igra je sakrivena uobi~nom koraku i ne-obja{wivom skoku.Igra potvr|uje na{epostojawe, zahtevaneograni~en pro-stor, ostvaruje slo-bodu. Igra je ~esto...mnogo vi{e od igre“,ka`u Aja Jung i Ne-boj{a Bradi}, ple-sa~ko-re`iserskipar inicijatora, osniva~a iorganizatora Beogradskogfestivala igre. Ova mani-festacija kojom se Beogradsa razlogom ponosi, u svoju

petu godinu postojawa u}i}e 4. aprila istin-skim spektaklom, iupravo pod sloganom„Vi{e od igre“ po-

nuditi dvonedeqnipraznik plesne umet-nosti, predstavitizna~ajne baletske i sa-vremene plesne kompa-nije, poznate koreo-grafe i najaktuelnijeprodukcije.

Obiman i atraktivankoncept 5. beogradskogfestivala igre, ~inecelove~erwe plesneprodukcije nacional-nih baletskih kompa-nija i plesnih trupaiz Italije, Izraela,Velike Britanije,SAD, Kine, Slovenije,Francuske, [vajcar-ske i Holandije, dokprate}e aktivnostipodrazumevaju masterklasove, izlo`be ple-

sne fotografije, diskusijesa umetnicima, filmskiprogram i prezentacije.

Posle sedmogodi{wihpregovora selektora

Aje Jung sa

u p r a -vom Baletam i l a n s k eSkale, na{aenergi~na baleri-na mo`e se pohvalitiispuwewem prave „nemogu-}e misije“ - uspela je da„natera“ ~udo da se dogodi,a plesni ansambl jedne odnajpresti`nijih ku}a sve-ta da se prvi put u istori-ji zaputi ka istoku Evropei Balkanu, do|e u Beogradi predstavom „Meditera-

nea“ u Sava centru otvorina{ festival. Budu}i da seradi o kompaniji ~ija jeistorija duga koliko i samaistorija baleta i ~ijem jeansamblu, po starim dobrimpravilima ku}e, samo dvaputa u toku godine dozvoqe-no da napusti svoju mati~nu

scenu, te da je nared-

na godinarezervisana zaparisku Operu i otva-rawe Beogradskog festiva-la igre - jasno je da se dola-zak wihovog Baleta svrsta-va u red onih vrhunskih do-ga|aja koji ostaju zauvekupisani i upam}eni.

- Oko milanske Skale obi-gravala sam du`e, negosamarhitekta Mario Bota,koji je zaslu`an za wen noviizgled i fantasti~nu scenu

- u {ali ka`e Aja Jung.- Veliki igra~i,

zvezde ovog ba-letskog Di-znilenda, u~i-nili su da moj

napor i upornostrezultiraju uspehom. Pre-mijera i prva izvo|ewa

predstave „Mediteranea“, ukoreografiji izuzetnog Ma-ura Bigoncetija, u Skali, ipo ceni od 250 evra, ve} surasprodati.O~ekujem da }ebeogradska publika tako|ena vreme, po desetak puta po-voqnijoj ceni, obezbeditisvoje karte za predstavu ko-jaobe}ava boje i muziku Me-diterana i svega nekolikodana posle svetske premije-re u Milanu, donosi u Beo-grad atmosferu najlep{eg

regiona Starog kontinenta.Inspirisan poetikom ienergijom mora, najpoznatijisavremeni italijanski kore-ograf Bigonceti, kreirao jebalet za najve}e baletskezvezde dana{weg plesnoguniverzuma, me|u kojima je ijedan od najzna~ajnijih ba-letskih igra~a dana{wice,izuzetni Masimo Muru, zve-zda nebrojenih velikih ple-snih produkcija najve}ih ko-reografskih imena sveta.

Dok nam iz Milana sti`eduh Mediterana kao „jedin-stvenog sklada poetike i~iste energije“, predstava„[ejker“ jedne od vode}ihizraelskih plesnih kompa-nija „Inbal Pinto“ iz TelAviva, istovremeno pokre-}e ma{tu i najozbiqnijapreispitivawa. [ejker jesnegom ispuwena staklenakugla, u kojoj pahuqe letekao si}u{ni momenti izpro{losti, u koreografiji

Inbal Pinto i Av{alomaPolaka.

Britansko-nigerijskog po-rekla, zanimqive plesne bi-ografije i strastvene posve-}enosti odnosu pokreta, mu-zike i boja, igra~ i koreo-graf Henri Oguike je za pr-vo predstavqawe svoje, isto-imene plesne kompanije izLondona publici u regionu,odabrao ~etiri postavke:„Malo crveno“, „Graniceizra`ajnosti“, „Ples tigra“i „Prvi red“.

Kompanija „Alias“ iz @e-neve ostvaruje predstave in-spirisane svakodnevnim `i-votom, u izvo|ewu igra~a ko-ji poseduju iskustvo i sna-`an personalitet, dok kore-ograf brazilskog porekla\ulijerme Boteqo svoj ru-kopis bri`qivo vezuje safizi~kom konstitucijom iusvojenim pokretima, pro{-lo{}u i trenutnim stawemsvakog umetnika. Beogradskapublika sa odu{evqewem jeprihvatila „Te`inu sun|e-ra“ u okviru tre}eg festiva-la igre, dok se novi izazovzove „Hvatawe pra{ine“.

Odmah nakon Londona, Ri-ma i Milana, u Beograd poprvi put sti`e wujor{kaplesna kompanija „[en Veidens arts“. Ro|en u Kini,„koreograf u ekspanziji ijedan od najkreativnijihumova savremene umetno-sti“, [en Vei donosi svoje„Posve}ewe prole}a“ na mu-ziku Stravinskog i obe}avajedan potpuno novi plesni ivizuelni spektakl.

Holandski „Klub Gaj i Ro-ni“, ~iji su koreografi Gaj

Vajzman i Roni Haver krei-rali za Balet novosadskogSNP „Jezik zidova“, jednuod najuspe{nijih doma}ihsavremenih postavki, oven-~anu nagradom BITEF-a,prikazuje „Poeti~ne pora-ze“, slede}i teoriju haosa ipoigravawe qudskom potre-bom za stalnim uni{tava-wem i ponovnim stvarawemideja i oblika.

„Emotivna ravnote`a“ i„Nafas“ su naslovi kojiobe}avaju u`ivawe u potpu-noj estetici pokreta i pre-cizno osmi{qenom, a neu-hvatqivom koreografskomcrte`u Maura Astolfija iplesa~a trupe „Spelbaun-dens“ iz Rima, koja predsta-

vqaju zahtevne plesne pro-dukcije, anga`uju}i vrhun-ske igra~e, posebnog sen-zibiliteta i savr{enetehni~ke spremnosti.

Specijalno za Beogradskifestival igre priprema sepremijera predstave„Pret-a-porte“, koja isto-vremeno predstavqa dina-mi~nu igru baletskih so-lista i neponovqiv kla-virski koncert, u izvo|e-wu Baleta iz Maribora ikoreografskoj viziji Ed-varda Kluga, koji je tokomnekoliko posledwih sezo-na postao jedan od najzanim-qivijih i najprisutnijihkoreografa na{eg regionana svetskoj plesnoj sceni.

BALERINA AJA JUNG, O 5. BEOGRADSKOM FESTIVALU IGRE, ^IJI JE SELEKTOR

PPuuttoovvaawwee kkrroozz ssaann

Festival 4. aprila otvara istinski spektakl - prvo gostovawe Baletamilanske Skale u regionu. Na dvonedeqnom prazniku ove umetnostibi}e predstavqene zna~ajne baletske i savremene plesne kompanije

Marina Mirkovi}

Spektakl za krajIZUZETAN spektakl na samom kraju pete beo-

gradske plesne avanture svojevrsan je spoj nekoli-ko umetnosti koje zajedni~ki nude nova scenska do-stignu}a, a ultimativno zahtevaju prostor: savre-mene igre, arhitekture i dizajna. Utopijski grad izdaleke budu}nosti, Metapolis 2, osmislili su ZahaHadid, dobitnica Prikerove nagrade za arhitektu-ru, i koreograf Frederik Flaman, a o`ivqavaju gaigra~i Nacionalnog baleta iz Marseqa. „Metapo-lis 2“ je posledwi deo tetralogije Frederika Fla-mana, umetnika op~iwenog povezano{}u arhitektu-re i igre kao umetnostima koje koriste i ~inestrukturu prostora, ~iju profesionalnu karijerukarakteri{u tri elementa: susret, dijalog i sigur-na utopija sa nijansom mogu}eg.

Ples naraskr{}u

- BEOGRAD predstav-qa logi~no raskr{}ebalkanskog regiona, agrad je svoju konkurent-nost na evropskoj fe-stivalskoj mapi utvrdioupravo prisustvom na-{eg presti`nog plesnogprojekta - obja{wavaAja Jung. - Doga|aj jekoncipiran sa ciqem dapredstavi zna~ajnastremqewa savremeneigre, osna`i komunika-ciju sa doma}om i ino-stranom publikom i us-postavi nove umetni~kestandarde i estetiku.Nagrada Evropske ini-cijative i Fonda „Jele-na [anti}“ (2006), pri-znawe UNESKO u vidutitule vode}eg plesnogprojekta u regionu jugo-isto~ne Evrope (2006),kao i prijem u Svetskuplesnu alijansu (2007),bili su podsticaj ipredstavqaju daqu oba-vezu za manifistaciju,koja se mo`e pohvalitiizuzetnom pose}eno{}upredstava i formira-wem nove publike.