Kalorijske tabliceVOENamirnica (100g): kalorijska vrednost (kcal) ANANAS sve: 51 ANANAS konzerviran: 95 ANANAS sueni: 260 AVOKADO sve: 160 BADEM sirov: 650 BADEM oljuten suvi: 565 BADEM peen: 597 BANANA svea, cela: 79 BANANA jestivi deo: 92 BANANA suena: 87 BOROVNICA svea: 35 BRAZILSKI ORAH: 656 BRESKVA svea: 37 BRESKVA nektarina: 50 BRUSNICA svea: 23 BRUSNICA suena: 308 BUNDEVA/DINJA- svea: 24 BUNDEVINO SEME: 554 DUD : 36 DUNJA cela: 68 DUNJA mesnati deo: 25 GREJPFRUT UTI: 28 GREJPFRUT CRVENI: 42 GROE belo: 60 GROE crno: 54 GROE sueno: 246 JABUKA proseno: 40 JABUKA mesnati deo46 JABUKA suva: 280 JAGODA svea: 36 JAGODA sa eerom: 109 KAJSIJA svea: 51 KAJSIJA suena: 300 KESTEN peen: 245 KESTEN sirov: 170 KIKIRIKI preni: 570 KIKIRIKI sirovi: 547 KIVI: 40 KOKOSOVO BRANO sa eerom: 659 KOKOSOV ORAH351 KOMPOT ananas: 77 KOMPOT borovnica: 126 KOMPOT breskva: 87 KOMPOT kajsija: 88 KOMPOT kruka: 77 KOMPOT ljiva: 70 KOMPOT od treanja ili vianja78 KRUKA svea: 29 KRUKA mesnati deo: 41 KUPINA: 29 LENIK sirovi380 LENIK suen: 657 LENIK peen: 646 LIMUN: 20 LIMETA: 30 LUBENICA: 21 MAK suen: 547 MALINA: 25 MANDARINA: 36 MANGO mesnati deo: 59 MANGO suen: 295 MASLINA crna svea: 156 MASLINA zelena svea: 216 MUMULA cela: 28 MUMULA mesnati deo42 NAR: 75 NARANDA: 35 NARANDA crvena: 41 ORAH sirov: 529 ORAH suvi: 649 PAPAJA svea: 32 PAPAJA suva: 215 PISTAI slani: 568 RIBIZLA bela: 26 RIBIZLA crna: 28 RIBIZLE crvena: 21 ROGA mleveni: 323 SEME SUNCOKRETA: 560 SEME SUSAMA: 596 SMOKVA: 41 SMOKVE suene: 213 IPAK: 129 IPAK sueni mleveni: 170 LJIVA svea: 50 LJIVA suva: 268 TRENJA: 48 URMA: 284 VINJA: 41 VOE SUVO, proseno: 287POVRENamirnica (100g): kalorijska vrednost (kcal) AJVAR SLATKI: 100 AJVAR LJUTI: 102 ARTIOKA: 60 ARTIOKA jestivi deo: 34 ARTIOKA mladi cvetovi: 17 BLITVA: 12 BOB sve: 23 BOB suv: 343 BORANIJA zelena: 18 BORANIJA uta: 28 BROKOLI sirov: 34 BUNDEVA: 33 BUNDEVA uta: 15 CELER koren: 23 CELER list: 12 CVEKLA: 32 CVEKLA konzervisana: 36 FEFERONI: 28 GRAAK mladi: 67 GRAAK smrznuti: 53 GRAAK suvi: 339 KARFIOL: 25 KARFIOL kuvan: 32 KELERABA: 24 KELJ lisnati: 41 KOMORA list: 27 KRASTAVAC kiseli: 10 KRASTAVAC sve: 14 KROMPIR mladi: 71 KROMPIR mladi peen: 99 KROMPIR peen: 146 KROMPIR pomfrit: 220 KROMPIR pire: 100 KROMPIR restovan: 101 KROMPIR sirov: 87 KUPUS crveni: 20 KUPUS beli: 22 KUPUS kineski: 12 KUPUS kiseli: 12 LUK BELI: 136 LUK CRNI: 24 LUK CRVENI: 33 LUK MLADI: 35 LUK VLAAC: 33 MASLAAK list: 45 PAPRIKA crvena: 28 PAPRIKA kisela: 15 PAPRIKA zelena: 20 PAPRIKA uta, slatka: 22 PARADAJZ sve: 19 PARADAJZ kuvan: 39 PARADAJZ pire:43 PASULJ beli: 260 PASULJ mladi: 110 PASULJ areni: 273 PAKANAT zelen: 74 PATLIDAN: 16 PEURKE svee, proseno33 PEURKE svei, ampinjoni: 16 PEURKE konzervirane, ampinjoni: 22 PEURKE vrganj: 25 PERUKE suene: 147 PEURKE ITAKI suene: 296 PERUN: 20 PRAZILUK beli deo: 32 PRAZILUK ceo: 28 PROKELJ: 33 RADI crveni: 16 RADI zeleni: 59 REN ribani, sa siretom: 60 REN sirovi: 20 REPA bela: 20 REPA koren: 26 REPA kisela: 42 REPA svea: 21 ROTKVA: 21 ROTKVA bela: 43 ROTKVA crna: 28 ROTKVICA crvena: 15 SALATA endvija: 18 SALATA puterica: 12 SALATA zelena, iceberg: 14 SPANA sve: 12 SPANA kuvan: 24 ARGAREPA: 36 ARGAREPA kuvana: 41 ARGAREPA konzervirana: 31 PARGLA: 20 TIKVA/TIKVICA15 ZELJE: 35MLEKO I MLENI PROIZVODINamirnica (100g): kalorijska vrednost (kcal) JOGURT 2%mm:53 JOGURT 0,5% mm:34 JOGURT 0,9% mm Ella:40 JOGURT 1% mm:41 JOGURT 1,5%mm:45 JOGURT 3,2 % mm voni:99 JOGURT 3,2% mm:62 KAJMAK zreli:572 KAJMAK mladi:255 KEFIR:44 KISELO MLEKO kravlje:64 KISELO MLEKO ovije:121 MILERAM 21,5% mm:217 MLEKO okoladno 1% mm:64 MLEKO okoladno 3,2% mm:92 MLEKO kobilje:48 MLEKO kozije:73 MLEKO kravlje 0.9% mm:39 MLEKO kravlje 1,5% mm:46 MLEKO kravlje 1,8% mm:50 MLEKO kravlje 2,2% mm:51 MLEKO kravlje 2,8% mm:58 MLEKO kravlje 3,2%mm:62 MLEKO kravlje 3,3% mm:61 MLEKO kravlje kondenzovano:161 MLEKO kravlje kondenzovano 10% mm:183 MLEKO kravlje kondenzovano 7.5% mm:137 MLEKO kravlje obrano:33 MLEKO kravlje punomasno:64 MLEKO kravlje punomasno, evaporisano, nezaeereno:134 MLEKO kravlje punomasno, kondenzovano, zaeereno:322 MLEKO kravlje svee pomueno:67 MLEKO ovije:99 MLEKO sojino:528 MLEKO u prahu obrano:362 MLEKO u prahu punomasno:490 MLEKO majino:69 PAVLAKA KISELA 10% mm:119 PAVLAKA KISELA 12% mm:126 PAVLAKA KISELA 20% mm:210 PAVLAKA KISELA 30% mm:293 PAVLAKA SLATKA 15%mm:300 PAVLAKA SLATKA 15%mm umuena:316 SIR TOPLJENI:355 SIR 20% mm:352 SIR BILJNI (tipa kakavalja i sl.):370 SIR brie:263 SIR camembert:284 SIR cheddar:401 SIR edamer 40%mm:345 SIR ementaler:386 SIR feta, kravlja:370 SIR feta, ovija:380 SIR gauda punomasni:392 SIR gervais 60%mm:422 SIR gorgonzola:346 SIR kakavalj:390 SIR koziji:320 SIR kravlji sve:97 SIR kravlji sve 10%mm:97 SIR kravlji sve 20%mm:110 SIR kravlji sve 40%mm :158 SIR kravlji sve 50%mm:389 SIR kravlji sve :73 SIR kravlji svei (cottage):95 SIR kravlji, sve, beli:118 SIR masni 40%:370 SIR mozzarella:224 SIR namaz 20%mm :174 SIR namaz 30% mm:223 SIR namaz 30%mm:219 SIR namaz 40%mm:251 SIR TOFU (tipa kakavalja i sl.):250 SIR parmezan:392 SIR punomasni:371 SIR punomasni 35%:341 SIR roquefort:359 SIR topljeni 45%mm:305 SIR trapist:322 SIR zreli:428 SIR -Ella 0% mm:59 SLATKA PAVLAKA:339 SURUTKA:26 SURUTKA u prahu:349MESO I MESNE PRERAEVINENamirnica (100g): kalorijska vrednost (kcal) BUBREZI govei:86 BUBREZI jagnjei, svinjski:90 BUBREZI pilei:118 VARCI:713 VARCI presovani:524 URETINA belo meso:136 URETINA proseno:143 URETINA crno meso, batak:190 DIVLJA SVINJA:104 FAZAN:144 GOVEDINA but:179 GOVEDINA filet:106 GOVEDINA masna:410 GOVEDINA jezik:228 GOVEDINA kuk:272 GOVEDINA loj:771 GOVEDINA nemasna:131 GOVEDINA prsa:252 GOVEDINA rostbraten:290 GOVEDINA sa 25% kosti:143 GOVEDINA srednje masna:218 GOVEDINA u konzervi:223 GUSKA masna:354 HAMBURGER ispeen bez peciva:360 JAGNJETINA grudi:245 JAGNJETINA kotleti:163 JAGNJETINA masna:279 JAGNJETINA file:124 JAGNJETINA srednje masna:211 JAREBICA:248 JARETINA:117 JELEN, SRNA:119 JETRA govea:163 JETRA guija:180 JETRA kokoija :131 JETRA pilea:128 JETRA svinjska :154 JETRA telea:153 JEZIK govei, telei,svinjski:228 JUNETINA manje masna:155 JUNETINA srednjemasna mesa:202 KOBASICA ajna:491 KOBASICA debrecina prena:484 KOBASICA frankfurtska:256 KOBASICA govedina i svinjetina:394 KOBASICA govea :232 KOBASICA govea:143 KOBASICA kulen:530 KOBASICA lovaka :346 KOBASICA proseno:401 KOBASICA rotiljska na ulju i vodi:418 KOBASICA suena, dimljena :523 KOBASICA svinjska:364 KOBASICA svinjska (suva):513 KOBASICE domae mesne:524 KOBASICE prene:320 PILETINA belo meso:118 PILETINA cela, proseno:186 PILETINA crno meso (batak):128 KONJSKO MESO:115 KOZIJE MESO:165 MESNI NAREZAK od svinjskog mesa:345 MESNI NAREZAK svinjsko + govee:338 MLEVENO MESO meano:316 MOZAK telei / jagnjei:110 OVETINA proseno:299 OVETINA but:230 OVETINA kotleti :348 OVETINA loj:798 OVETINA masna:414 OVETINA mrava:206 OVETINA pleka:289 OVETINA polumasna:237 OVETINA sa 17% kosti:204 PAETINA bez koe:124 PAETINA nemasna:198 PAETINA srednje masno:348 PATETA jetrena, svinjska:332 PATETA pilea:128 PATKA:322 PATKA divlja:233 PATKA nemasna:122 PATKA srednje masna:341 PATKA tovljena:430 PIHTIJE:239 PILE belo meso bez kostiju:116 PILE celo proseno:145 PILE crno meso batak:126 PRASETINA mrava:142 PRASETINA/PEENICA:291 PREPELICA :134 PRUTA:380 PU vinogradski:75 SALAMA mortadela:415 SALAMA govea trajna:417 SALAMA mortadela:265 SALAMA parizer:253 SALAMA pilea, urea:197 SALAMA proseno:564 SALAMA unkarica:408 SALAMA trajna (svinjsko):465 SLANINA bez miinog tkiva:875 SLANINA mesnata kuvana:575 SLANINA polumasna:622 SLANINA proarana:658 SLANINA suva:713 SLANINA suva, masna:797 SLANINA suva mesnata:506 SLANINA svinjska sirova:784 SLANINA svinjska sirova, soljena:782 SRCE govee:108 SRCE jagnjee:119 SRCE svinjsko:93 SRCE telee:167 SUVI VRAT:450 SVINJETINA but:168 SVINJETINA file:176 SVINJETINA glava, noge:199 SVINJETINA jako masno:563 SVINJETINA jetra:135 SVINJETINA jetra peena:225 SVINJETINA jezik:228 SVINJETINA kare:330 SVINJETINA kotlet :334 SVINJETINA koice suve:605 SVINJETINA masna:459 SVINJETINA mozak:120 SVINJETINA mrava:182 SVINJETINA nemasna kuvana:202 SVINJETINA noga suena:207 SVINJETINA peenica:140 SVINJETINA pleka:395 SVINJETINA polumasno:291 SVINJETINA proseno :388 SVINJETINA rebarca peena:423 SVINJETINA srednje masna:280 SVINJETINA srednje masno:350 SVINJETINA suena :326 SVINJETINA sueni kare:144 SVINJETINA vargla :258 SVINJETINA vrat:368 UNKA bez masti:153 UNKA urea / pilea:128 UNKA dimljena kuvana:412 UNKA dimljena soljena suena:434 UNKA dimljena, sirova:385 UNKA kuvana:282 UNKA kuvana masna :430 UNKA kuvana slana :264 UNKA praka:129 UNKA presovana bez masti:129 UNKA proseno:395 UNKA srednje masna:335 UNKA stinjena u omotu:263 TELETINA jetra:129 TELETINA jezik:228 TELETINA kolenica:185 TELETINA kotleti:163 TELETINA masna:204 TELETINA mozak:120 TELETINA nemasna:115 TELETINA srce:167 TELETINA srednje masna:163 VIRLE od meanog mesa:327 VIRLE od pileeg mesa:258 ZEETINA:124JAJANamirnica (100g): kalorijska vrednost (kcal) JAJE uree: 170 JAJE omlet (jaja,slanina,sir): 285 JAJE guije: 175 JAJE kokoije BELANCE: 45 JAJE kokoije UMANCE: 368 JAJE kokoje: 162 JAJE kokoje KOMAD (prosek): 76 JAJE paije: 164 JAJE prepelice: 155 JAJE u prahu: 592RIBA I MORSKI PLODOVINamirnica (100g): kalorijska vrednost (kcal) BAKALAR: 69 BAKALAR pljeskavica panirana:203 BAKALAR suvi:338 BAKALAR tapii panirani:212 BARBUN:99 BELE RIBE proseno:154 BELICA:144 CIPAL:127 CRVENPERKA:112 DAGNJA:66 DEVERIKA:103 GIRICE peene:325 GIRICE prene:350 GRGE:75 HARINGA:234 HARINGA dimljena:232 HARINGA dimljena bez kosti:211 HOBOTNICA:73 INUN:89 INUN konzervisani:175 IVERAK/pasara, ploa:79 JAKOPSKA KAPICA:79 JASTOG:86 JEGULJA:237 JEGULJA dimljena:328 JESETRA:103 KAVIJAR:281 KAVIJAR granulirani:262 KIRNJA:80 KIRNJA dubinska:125 KLEN:79 KOLJAK:73 KOZICA velika:91 LIGNJA:77 LIGNJA pljeskavice sa sirom panirane na ulju:255 LIGNJA tapii panirani:203 LIGNJA tapii panirani na ulju:266 LINJAK:71 LIST:83 LIST IVERAK:65 LOSOS:202 LOSOS u konzervi:168 LUBIN brancin:64 MLADICA:76 MORSKI PAS:80 MRENA:84 MURINA:99 OSLI:71 OSTRIGE:71 PASTRMKA kalifornijska:195 PASTRMKA potona:86 PLAVA RIBA:124 PU:76 RAK morski:76 RAK morski u konzervi:85 RAK morski, kuvan:96 RAK reni:74 RAK reni u konzervi:101 RAK tapii panirani:183 RAA:68 SARDELA:98 SARDINA svea:174 SARDINE konzervisane bez ulja:207 SARDINE konzervisani u ulju:334 SIPA:72 SKUA: 184 SKUA dimljena:238 SKUA lokarda:184 SOM:174 SRDELA:167 ARAN:149 KAMPI:91 KOLJKA kuvana:47 KOLJKE:72 KRPINA:87 TUKA:85 TUNA:226 TUNA pateta:122 TUNA u aspiku:117 TUNA u konzervi:284 TUNA u ulju:293 ZUBATAC:77 ABLJI BATACI:69ITARICE I PROIZVODI OD ITARICANamirnica (100g): kalorijska vrednost (kcal) BRANO GRAHAM:355 BRANO HELJDINO:348 BRANO JEMENO:353 BRANO KROMPIROVO:349 BRANO KUKURUZNO:362 BRANO OVSENO :353 BRANO PIRINANO:360 BRANO PENINO belo:350 BRANO PENINO crno:327 BRANO PENINO polubelo :337 BRANO PENINO puno zrno :318 BRANO PENINO tip 1100:364 BRANO PENINO tip 400:363 BRANO PENINO tip 600:363 BRANO PENINO integralno:339 BRANO RAANO belo:356 BRANO RAENO crno:350 BRANO SOJINO:455 BRANO ZOBENO:353 BUREK sa mesom: 263 BUREK sa sirom: 246 DVOPEK:374 GRISINI integralni:550 GRIZ KUKURUZNI:368 GRIZ PENINI:333 GRIZ PENINI kuvani:122 HLEB crni:257 HLEB graham:206 HLEB heljda:234 HLEB jemeni:246 HLEB kukuruzni:227 HLEB meani (penica+ra):230 HLEB meani sa vie rai:219 HLEB mleni:269 HLEB polubeli 70%:235 HLEB penini 80%:246 HLEB penini beli:234 HLEB penini beli mleni:239 HLEB penini crni:222 HLEB raani:241 HLEB zdravlja:365 KLICE jemene:369 KLICE kukuruzne:407 KLICE penine:287 KOKICE:376 KORE ZA PITU:245 KORNFLEKS: 368 KROFNE:354 KUKURUZ eerac127 LAN seme:492 LEBLEBIJA:298 MAK:536 MAKARONE:373 MEKINJE penine:206 MUSLI proseno:314 PREZLE:320 PAHULJICEintegralne:363 PAHULJICE kukuruzne (kornfleks):368 PAHULJICE ovsene:390 PAHULJICE pirinane:375 PAHULJICE zobene:347 PALENTA kuvana: 73 PIRINA glazirani kuvan:116 PIRINA glazirani sirov:357 PIRINA neljuten:352 PIRINANI REZANCI:364 PIZZA pare (salama,kakavalj,keap): 338 PROJA:282 PROSO:362 PENICA u zrnu :330 PENICA/ITO kuvano (ito,voda,eer):216 PENINE MEKINJE:206 SOIVO:354 SOJA cele semenke suene:423 SOJA klica:57 SOJA komadii, ljuspice:357 SOJA u zrnu:427 SUNCOKRET semenka:575 PAGETI, MAKARONI kuvani:141 PAGETI, MAKARONI proseno:390 TRUDLA SA MAKOM:331 TESTENINA bez jaja, proseno:336 TESTENINA sa jajima, proseno:368 TESTO kuvana testa:148 TESTO lisnato, peeno:547 TESTO meano, peeno:410 TORTILJA:260 TOST:297 UTIPCI:285ULJA I MASTINamirnica (100g): kalorijska vrednost (kcal) LOJ govei: 891 LOJ oviji: 892 MAJONEZ: 732 MAJONEZ Delikates: 729 MAJONEZ dijet, 50% ulja: 454 MAJONEZ light: 341 MARGARIN: 750 MARGARIN Soft: 730 MARGARIN Dobro jutro: 225 MARGARIN Soft diet Minikal: 380 MAST urea: 885 MAST guija: 906 MAST kokos: 804 MAST kokoija: 885 MAST paija: 885 MAST svinjska: 891 PUTER: 903 PUTER neslani: 751 PUTER od kikirikija: 886 PUTER slani: 751 TARTAR SOS: 480 ULJE riblje/bakalar : 900 ULJE kikirikijevo: 900 ULJE kokosovo: 900 ULJE kukuruzno: 900 ULJE maslinovo: 896 ULJE od kukuruznih klica: 900 ULJE penicnih klica: 900 ULJE repino: 900 ULJE sojino: 900 ULJE suncokretovo: 900 ULJE susamovo: 900ZAININamirnica (100g): kalorijska vrednost (kcal) BIBER:279 CIMET:307 KEAP:140 KOCKA ZA SUPU:362 KVASAC pekarski:158 KVASAC suvi:295 ORIGANO:330 PAPRIKA crvena mlevena:300 PERUNOV LIST sueni:400 PRAAK ZA PECIVO:76 PRELIV ZA PAGETE:76 SENF:106 SIRE alkoholno:12 SIRE jabukovo:13 SIRE vinsko:14 SOJA SOS: 400 SUPA GOVEA: 22 SUPA KOKOIJA BISTRA : 22 SUPA KREM OD GLJIVA: 21 SUPA KREM PARADAJZ: 27 SUPA POSNA: 20SLATKII I POSLASTICENamirnica (100g): kalorijska vrednost (kcal) BAKLAVA:360 BANANICA OKOLADNA:360 BISKVIT masni :462 BISKVIT nemasni:351 BOMBONI gumeni:346 BOMBONI mlena karamela:440 BOMBONI proseno :381 BOMBONI ele :257 BONITA proseno:471 IPS proseno:544 OKOLADA mlena:550 OKOLADA proseno:512 OKOLADA s lenicima:610 OKOLADA za kuvanje:534 DEM:261 JAFFA KEKS:398 KAKAO prah:230 KEKS integralni OCAKE:577 KEKS NOBLICE:507 KEKS petit beurre:415 KEKS PLAZMA :437 KEKS proseno:421 KEKS sa okoladnim prelivom:486 KOLAI proseno:282 KOMPOTI proseno:111 KREKERI slani sa susamom:415 LENJA PITA SA VINJAMA:245 MUNCHMALLOW:426 MARMELADA proseno:274 MED vrcani:320 MEDENJACI:407 NAPOLITANKE :484 PALAINKE:162 PERECE slane:299 PIKOTE:391 PRALINE:563 RAFAELO KUGLICE:389 RATLUK:345 SLADOLED mleni :157 SLADOLED proseno:207 SLATKO proseno:274 SMOKI :548 EER kristal:400 EER smei :380 TORTA okoladna:282 ELE proseno:261ALKOHOLNA I BEZALKOHOLNA PIA I NAPICINamirnica (100g): kalorijska vrednost (kcal) 7UP: 41 BRANDY, 40 vol% alkohola:231 COCA COLA:40 AJ indijski:108 FANTA: 40 KAFA 2u1 :58 KAFA nescafe:55 KAFA nescafe strong 3u1:70 KAFA sa mlekom 0.9 % mm:18 KAFA sa mlekom 1.5 % mm:23 KAFA sa mlekom 2.8 % mm:28 KAFA u zrnu:287 KAKAO u prahu:312 KONJAK 38 vol % alkohola:228 KONJAK 50 vol % alkohola:375 LIKERI:242 MIRINDA: 43 PIVO:43 PEPSI COLA: 40 PEPSI TWIST: 42 RAKIJA 25 vol % alkohola:175 RAKIJA 33 vol % alkohola:193 RAKIJA 50 vol % alkohola:350 RUM 40 vol % alkohola:280 SIRUP voni, proseno:296 SOK ananas:53 SOK borovnica:45 SOK breskva:48 SOK cvekla:36 SOK grejpfrut:48 SOK groe:63 SOK jabuka:47 SOK jagoda :44 SOK kajsija :45 SOK kruka:50 SOK naranda:51 SOK paradajz (koncentrat 30%):68 SCHWEPES bitter lemon:52 SPRITE: 40 AMPANJAC:84 VINO belo, stono:85 VINO crveno, stono:80 VINJAK:250 VITAMINSKI instant napitak Cedevita:370

I nad krompirom ima krompir. Ako nikada niste uli za slatki krompir batat, a jo manje ga probali, propustili ste jednu veoma dobru i zdravu namirnicu. Nedavno sam ga videla na rafu u supermarketu i poelela da napravim neto ukusno od njega.Batat samo ovla podsea na obian krompir, jer ima izduen i pomalo nepravilan oblik, kao neki miks argarepe i krompira. Postojbina slatkog krompira je centralna i juna Amerika, a dosta se uzgaja i upotrebljava u Aziji, itavom Amerikom kontinentu i u Africi. Kod nas je pomalo nepravedno zapostavljen, iako imamo sve uslove za uzgoj ove namirnice, ak i putem organske proizvodnje. U Srbiji se uzgaja tek od nedavno (pre 7-8 godina), a koliko e dobiti na popularnosti zavisi pre svega od dobre informisanosti potroaa. to ga vie bude bilo na rafovima i pijaci, cena e mu biti manja i bie dostupan svima.Koren batata moe biti ute, narandaste i crvene boje. Po hemijskom sastavu slatki krompir je vrlo slian obinom crvenom ili belom krompiru, ali sadri vie proteina. Batat ima 103 kcal/100 g. Sadri visok procenat skroba, malo eera i nimalo masti. Ima veliki sadraj minerala (kalijum,kalcijum,magnezijumi gvoe), vitamina (A, B, C, E) i dijetnih vlakana, neophodnih za pravilno funcionisanje organa za varenje. Ishrana bogata vlaknima dokazano smanjuje rizik od raka debelog creva. Ipak, ono to batat definitivno izdvaja je visok sadraj beta karotena, koji je poznati antioksidans.Odlina je namirnica zadijabetiarezbog niskog glikemijskog indeksa koji osigurava sporiju apsorpciju glukoze. Slatki krompir se takoe preporuuje uishrani deceisportista, jer obezbeuje energiju, minerale i vitamine.Batat titi organizam od sranih tegoba, zaepljenja krvnih sudova, dobar je za funcionisanje mozga i probave, takoe se preporuuje u ishrani osoba sa poveanimasnoamau krvi i ui.Batat moete jesti kao kuvan ili peen. Bolje je da slatki krompir kuvate na pari nego u vodi. Zbog ouvanja ukusa i arome, preporuuje se da kuvanje od 30-40 minuta, to zavisi od veliine korena. Ne soli se, jer zbog mnotva minerala daje sladak ukus. Sprema se na iste naine kao i obian krompir (kuvan, peen, pire, pren, a veoma je ukusan i kao grilovan). Koristi se i za pripremu poslastica, poput pudinga, trudli i slino. U ishrani se mogu koristiti i mladi listovi batata, najbolje kaosalata, togadefinitivno razlikuje od obinog krompira, kod kojeg nadzemni delovi biljke nisu jestivi.Upravo mu sada poinje sezona i traje do poetka velikih mrazeva, dakle, septembar i oktobar.Slatki krompir se ne uva u friideru, ve mu vie odgovaraju tamne, suve i ne preterano hladne prostorije (moraju biti iznad 10C).***Ako ga do sada niste jeli, verovatno se pitate ta je prokelj? Prokelj je povre iz familijekupusa, na kojeg najvie i podsea, ali u mininijaturnoj varijanti. U istoj familiji se nalaze ikelj, ratan, keleraba,brokoli.Prokelj je obino veliineorahai ba i kao njegov veliki brat, kupus, nije bogat kalorijama, ali zato minerala, vlakana, biljnih proteina i vitamina ima u izobilju.U ishrani se najee jede kao prilog, ali i kao salata. Mogue ga je pripremiti na mnogo naina, to zavisi i od recepta i namene. Poeljno ga je pripremiti isti dan ili sutradan od dana kupovine, jer za razliku od kupusa, ne odrava se dugo u sveem stanju i mora se drati u friideru. Ako ga previe kuvate, prokelj razvija specifinu gorinu.Prokelj je uzgajan od starih vremena, ak se jeo i u starom Rim. Pre nekih 500 godina postao je popularan na podrujima dananje Holandije i Belgije. Danas se uzgaja irom sveta i dostupan je i u naim marketima. Prokelj je povre koje sadri znaajne koliine vitamina C i K, folne kiseline idijetnih vlakana.Kalorijska vrednost prokelja je 43 kcal / 100g, a u toj koliini sadri: ugljenih hidrata 9 g, (eera 2,2 g, vlakana 3,8 g), masti 0,3 g, belanevina 3,4 g. Prokelj sadri znaajne koliine vitamina C i vitamina K, dok neto manje ima vitamina A i kompleksa B vitamina. Prokelj sadri i razne minerale: gvoe, kalcijum, fosfor,magnezijum, kalijum, cink i natrijum.Pored toga, veruje se da prokelj titi od raka debelog creva zato to sadri sinigrin. Drugo hemijsko jedinjenje, sulforafan, koje prokelj takoe sadri ima snano antioksidativno dejstvo i takoe se bori protiv raka. Ako se prokelj kuva u vodi, odreena koliina pomenutih jedinjenja degradira, pa je najbolje prokelj kuvati na pari ili ga pripremati na nain pri-meaj. Prokelj takoe sadri i indol-3-karbinol, jedinjenje koje utie na blokiranje elije raka, tako to popravlja tetu na elijama DNK lanca.Prokelj nije magino bilje, pa ga pacijenti koji uzimaju antikoagulante ne smeju uzimati u veim koliinama, jer sadre vitamin K.Odsecite krajeve prokelja i ogulite listove koji su napolja oguljeni. Kuvajte ih u vodi ili na pari ili ih prite sa meanjem u voku. Ako koristite manje glaviice, one e se bre pripremiti i manje e izgubiti hranjivih materija. Dakle, ne preterujte sa termikom obradom, jer e prokelj biti premekan i siv, a imae opor i internzivan ukus koji mnogi ne vole.***Soivo ili lea (lat. Lens culinaris) je jednogodinja biljka iz porodice mahunarki. Vodi poreklo sa Bliskog istoka, a u ishrani se koristi jo od kamenog doba. Uzgaja se zbog jestivog semena koje ima oblik soiva odnosno lee. Najvei svetski proizvoa ove biljke je Kanada, a slede Indija, Turska, SAD i Autralija.Kao i druge biljke iz porodice mahunarki, soivo sadri veliki deo belanevina i nutritivno je vredna namirnica naroito u vegeterijanskoj ishrani. Od industrijski popularnih biljaka jedinosojaima vei procenat belanevina od soiva. Proteini iz soiva o kojima je re sadre esencijalne aminokiseline izoleucin i lizin, pa se slobodno moe rei da je soivo vredan izvor belanevina.Postoje razne vrste soiva, razliitih boja (uta, zelenkasta, braon i crna). U zavisnosti od vrste, soivo se kuva od 10 do 40 minuta. Najbolje se kombinuje sa pirinem, koji ima priblino jednako vreme pripreme. Kada se priprema sa mesom, soivo dobro ide uz prasetinu ili piletinu.Kalorijski gledano, soivo u suvom stanju obezbeuje 353 kcal/ 100 g. Kada se skuva, soivo ima energetsku vrednost od 230 kcal/100g. Nutritivno gledano, soivo u suvom stanju (u 100 g) sadri 60 g ugljenih hidrata (31 g vlakana), 26 g belanevina, 1 g masti i 10 g vode. Od vitamina, soivo je bogato vitaminom B1 i B9, a od minerala sadri velike koliine gvoa,magnezijuma, fosfora, molibdena, mangana, cinka i kalijuma.Soivo je malo ali mono sredstvo za smanjenje nivoaholesterola u krvi, pre svega zahvaljujui velikoj koliini dijetnih vlakana koje sadri, kako rastvorljivih, tako i nerastvorljivih. Istovremeno je odlino sredstvo protiv zatvora i slui u prevenciji poremeaja u varenju hrane poput divertikuloze i sindroma nadraenog creva. Pored toga, soivo odlino odrava nivo eera u krvi. Ovo je jako bitno kod oboleleih od dijabetesa.Soivo ima veliki uticaj na smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti.Soivo ima i neke loe osobine poput toga da je inhibitor tripsina jer sadri relativno veliku koliinu fitata. Tripsin je enzim koji ima ulogu u varenju, a fitati smanjuju apsorpciju minerala iz soiva. Zbog ovoga se soivo pre kuvanja potapa u mlaku ili toplu vodu preko noi, ime se sadraj fitata smanjuje. Soivo sadri i veliku koliinu purina, pa se ne preporuuje u ishrani obolelih odgihta.Soivo se moe pripremati i bez potapanja u vodu preko noi, ali se ovo ipak preporuuje. Kada ga ocedite, nalijte u loncu vode tri puta vie od koliine soiva i kuvajte. Zelena vrsta soiva koja je najzastupljenija kod nas se najee kuva oko pola sata. Prvo neka voda prokljua, potom smanjite temperaturu i pokrijte poklopcem. Ako elite da pravite salatu od soiva, krae kuvajte, a ako hoete kau, due.U salati soivo dobro ide uz seckanu sveu crvenu papriku, uz svee zainsko bilje. Kuvana soiva moete posluiti i uz testeninu i barenibrokolisa malobelog luka,umbiraimaslinovog ulja.

Poreklo tikvica nije tano odreeno. Neke vrste tikvica poreklom su iz Indije, a neke iz Amerike. Ima ih u raznovrsnim veliinama, oblicima i bojama. Delimo ih na letnje i zimske, a jedina razlika je u tome to letnje imaju tanju i meku kou od zimskih.Energetska vrednost u 100 g tikvica sa korom je 16 kcal/100 g. Od toga tikvice sadre 3,4% ugljenih hidrata, 1,2 % proteina i 0,2% masti. Tikvice sadre minerale (u neto manjim koliinama): magnezijum, fosfor, bakar, gvoe, cink, kalcijum. Odlian su izvor C vitamina, a u manjoj koliini sadre vitamine B kompleksa tiamin, riboflavin, niacin, pantotensku kiselinu, folnu kiselinu, piridoksin, a takoe sadre i vitamin K.Tikvice su idealne za redukcionu dijetu, jer sadre dosta vode i dijetnih vlakana.Zbog velikog sadraja dijetnih vlakna, pogodne su i za dijetu kod povienog holesterola i triglicerida. Dijabetiari bi trebalo to ee da ih imaju na jelovniku, jer tikvice s jedne strane nemaju ugljenih hidrata, a sa druge strane smanjuju resorpcijiu glukoze. Kalcijum i magnezijum deluju na snienje krvnog pritiska. Svojim delovanjem na regulaciju masti i eera deluju preventivno na pojavu ateroskleroze, sranog i modanog udara. Fitonutrijenti deluju antikancerogeno, jer spreavaju mutaciju elija.Iako su danas dostupne tokom cele godine, tikvice su najbolje u sezoni od meseca maja do avgusta.Prilikom kupovine izaberite one sa sjajnom i neoteenom korom ija teina odgovara njihovoj koliini. Isto tako kore ne sme biti pretvrda, jer u tom sluaju re je o prezrelom povru. uvajte ih u friederu, neoprane u plastinoj kesi, do 7 dana. Takoe je mogue zamrznuti, ali e njihova struktura nakon odmrzavanja biti puno mekanija. Pre zamrzavanja, iseene tikvice potrebno je blanirati u kipuoj vodi oko 2 minuta.Zbog svog neutralnog ukusa tikvice se mogu pripremati s razliitim namirnicama, na razliite naine, sirove ili termike obraene.***Keljje zeleno lisnato povre koje ima izrazito veliku nutritivnu vrednost uz minimum kalorija. U kelju ete nai obilje vitamina (A, C, K, B6) i minerala (Mangan, Bakar, Kalcijum, Kalijum). Osim toga, kelj je bogat i dijetnim vlaknima. Lako ga moete nai u naim supermarketima tokom veeg dela godine, a najslai mu je ukus poetkom prolea. Prilikom kupovine izaberite glavice manje ili srednje veliine, jer su velike glavice neto gorijeg ukusa.Kelj je najbolje uvajti u friideru poprskanog vodom u kesi, ne perite ga dok ne budete eleli da ga koristite. Upotrebite ga u roku od 5-6 dana, po mogunosti to pre. to due stoji, ukus kelja se menja, postaje gorak, a listovi polako venu. Moe ga uvati i u zamrznutom stanju, pa ga bukvalno moete koristiti tokom cele godine. Kada se koristi iz smrznutog stanja, ni malo ne gubi na ukusu u odnosu na sve kelj.Kelj je sjajan izbor ako elite zdravo i ukusno da se hranite. Zbog organosumpornih jedinjenja koje sadri kelj je prirodni zatitnik organizma od raka plua, prostate i debelog creva, kao i karcinoma jajnika i raka dojke. Poznato je da mnogi fitonutrijenti deluju kao antioksidansi, spreavajui slobodne radikale da oteuju elije DNK i molekule holesterola. Osim toga, fitonutrijenti, kojima je kelj bogat, imaju znaajnu ulogu u detoksikaciji organizma. Eliminisanjem toksina iz organizma, od kojih su neki i kancerogeni znaajno ete smanjiti rizik od raka. Za sve to je dovoljno nedeljno pojesti 400-650 g kelja. Da bi sve prirodne nutrijente sauvali, kelj je najbolje pripremati na pari.Pored bogatstva organosumpornih jedinjenja, kelj je bogat i karotenoidima. Karotenoidi imaju kljunu ulogu za smanjenje rizika od katarakte i raka koe, jer tite nae oi od uticaja ultraljubiastog zraenja. Kelj je odlian izvor vitamina A jer sadri veliku koliinu beta-karotena. Kelj je sjajan izvor vitamina C, koji je osnovni antioksidans rastvorljiv u vodi. Vitamin C spreava slobodne radikale da naine tetu, posebno sistemu za varenje. Blagotvorno utie na smanjenje tegoba kod astme, osteoartritisa i reumatoidnog artritisa i znaajno pojaava imuni sistem. Vitamin C spreava oksidaciju holesterola, spreavajui ga da se zalepi za zidove arterija.Kelj sadri dijetna vlakna, to smanjuje nivo holesterola i odrava nivo eera u krvi to je znaajno za osobe koje su obolele od dijabetesa. Na ovaj nain pozitivno utie i na kardiovaskularni sitem. S obzirom da 100g kelja sadri samo 33 kalorije, a obilje vitamina i minerala, kelj se sa pravom moe svrstati u super-hranu i kao takav postaje idaelna namirnica za osobe koje ele da smraju.Pre kuvanja ili spremanja u slati, dobro operite listove kelja pod mlazom vode. Jestivi su i listovi i stabljika, iako se ona u receptima ponekad odvaja. Ako recept tako nalae, listovi se odvajaju tako to se uzdu saviju na pola i drei za njih drugom rukom odree stabljika. Kelj se priprema obino kuvanjem ili kuvanjem na pari. Za salate se kelj termiki ne obrauje, ve se samo usitni i zaini. Jedna od najzdravijih salata od kelja se dobija kada se usitnjenim listovima kelja doda svee iseckan beli luk, a potom limunov sok i maslinovo ulje.Kelj se moe i dinstati sa seckanim jabukama. Prvo stavite jabuke da se dinstaju, a potom dodajte seckani kelj. Posle nekoliko minuta skinite poklopac, izvadite sve u iniju i dodajte seckane orahe i poprskajte siretom (moete koristiti balsamik ili jabukovo).Ako vam ovo nije zvualo primamljivo, ta mislite o kombinaciji: prokuvani seckani kelj sa lomljenim badema i feta sirom i maslinovim uljem kao preliv za kuvane integralne makarone ili pagete? Mljac! Ako jo niste probali kakav je ukus kelja sa mocarelom i paradajzom na domaoj pizzi, krajnje je vreme!***KUKURUZZa kukuruz (Zea mays) se kae da je zlatno zrno, lako svarljiv i hranljiv sa bioloki vrednim sastojcima. Odlian je izvor gradivnih materija. Jela od kukuruza su ukusna i zdrava u skoro svim oblicima i kombinacijama. 100 g ima 380 kalorija, a kukuruzno brano 368 kalorija. Dobar je izvor skroba, biljnih proteina, sloenih eera i folata. Sadri: 12,7% vode, 10% proteina, 73% ugljenih hidrata, 4,3% masti, 1,3% mineralnih materija i 2,3% celuloze.Zrno kukuruza ima najveu klicu koja sadri najvei deo masti i eera. Od nje se proizvodi ulje visokog kvaliteta, bogato je vitaminom A, C i E (vitamin plodnosti), nezasienim masnim kiselinama linolnom i linolenskom, fitosterinima i fitohormonima. Ulje se preporuuje kao lek kod progresivne starake ateroskleroze (smanjuje nivo holesterola). Dovoljno je da se svakodnevno koristi 20 g ulja kao dodatak redovnoj ishrani kroz nekoliko meseci.Najvanije sorte kukuruza (Zea mays) su:- Zuban (Z.m. indentata) vanije sorte su rumski, idski, vukovarsk i dr.;- Tvrdunac (Z.m. indurata) vanije sorte su osmak uti, banatski uti, beli osmak i dr.);- eerac (Z.m. saccharata);- Kokiar (Z.m. everta) i- Meki krobnati (Z.m. amylacea).Za ljudsku ishranu se koristi kukuruz tvrdunac, eerac i kokiar, a meki za ishranu stoke.Kukuruz tvrdunac(Zea mays indurata) - hranljiva, energetska i bioloka vrednost slina je ostalim itaricama. 100 g kukuruza sadri oko 380 kalorija. Najznaajnija vrsta kukuruza za ishranu ljudi je tvrdunac, koji moe biti ute, bele pa ak i crne boje. Ova vrsta kukuruza sadri vie proteina u odnosu na druge vrste kukuruza. Poznat je po bogatom sadraju ugljenih hidrata 73% (posebno skroba), proteina (bez glutena) 10% (neto nie bioloke vrednosti) i masti 4,3% koji su odlian energetski materijal, kao i 2,3% celuloze. Sadri 1,3% mineralnih materija (najvie fosfora, kalijuma i magnezijuma, gvoa u tragovima) i vitamine: E, karotin (provitamina A), vitamine grupe B i drugih sastojaka. uti kukuruz ima vie vitamina A nego beli. Iz skroba se dobija groani eer odlinog kvaliteta. Mlevenjem kukuruza dobijaju se razliiti mlinski proizvodi: finim mlevenjem dobije se brano (belo ili uto), grubim mlevenjem kukuruzni griz, palenta ili prekrupa. Posebnom preradom dobijaju se kukuruzne pahuljice (kornfleks). Jela od kukuruza su ukusna, zdrava i lako svarljiva. Podsea na povre, hranljiv je za srce i krvni sistem, pomae zdravlju zuba. Ova vrsta kuruza preporuuje se u kombinaciji sa mahunastim povrem, mlekom ili sa premazom maslaca od kikirikija. Daje mnogo energije. Najukusniji je mlad, kuvan ili peen na aru. Kukuruz oskudeva u dvema aminokiselinama, lizinu i triptofanu, pa ga treba (da bi proteini bili kompletni) kombinovati sa mahunarkama.Lekovita svojstva: pospeuje apetit, poboljava seksualne slabosti, luenje ui, sniava eer u krvi, spreava formiranje kamena u beici, otklanja smetnje u mokrenju, smanjuje rizik od raka dojke i prostate, koristi kod sranih oboljenja. Ulje od kukuruznih klica sniava nivo holesterola u krvi. Tokom termike obrade (kuvanja) aktiviraju se antioksidativni molekuli i na taj nain tite organizam od raka. Dok se kukuruz kuva (ili pee) oslobaa se ferulika kiselina kojoj se pripisuju antikancerogene osobine. Ovo antioksidativno delovanje raste proporcionalno vremenu obrade.Kontraindikacije kukuruza: kod nekih osetljivih osoba dovodi do odloene alergije koja se ispoljava hroninim umorom, depresijom, psihikom napetosti, artritisom

Kukuruz eerac(Zea mays saccharata) - pripada posebnoj podvrsti kukuruza koju karakteree veliki sadraj eera. Po hranljivoj vrednosti slian je ostalim itaricama. 100 g jestivog dela ima 81 kaloriju. Kukuruz eerac sadri: proteine (2,89%), eera (glukoze 1,02%), skroba (15,12%), celuloze (0,49%), mineralne soli (kalcijum, fosfor, gvoe, kalijum, malo cinka i bakra), vitamine (A, B1, B2, B6, PP, D i E). Posebno je bogat jednostavnim eerima. Utvreno je da kukuruz ima skoro dva puta vee antioksidantno dejstvo od jabuke. Nakon berbe stajanjem brzo gubi na kvaliteti. Koristi se u sveem i konzervisanom stanju kao kuvano zrno ili kuvani klip u mleno votanoj zrelosti. Upotrebljava se na isti nain kao itarice ili povre za kuvanje i peenje, za supe, varivo ili salate, deserte i kao samostalno jelo. Za kuvanje je najbolji sve kada se na klipovima svila osui. Spoljanje listove otkinuti i tako neoljuten u klipu kuvati u malo osoljene vode. Za decu je poslastica, za mlade izvor snage, za starije odravanje linije a za vegetarijance bolje hrane nema. Deluje umirujue, hladi, donosi vlanost.

Loznika projaPotrebno:1 kg brana od kukuruza tvrdunca10 dg mladog kajmaka30 dg mladog sira4 jajeta1 dl kisele pavlake1 dl kiseleog mleka1 dl gazirane mineralne vode1 kaika otopljenog maslacaso po potrebiPriprema:Dobro umeati brano, umuena jaja, kajmak, sir, pavlaku i kiselo mleko, dodati mineralnu vodu i ponovo umeati. Masu sipati u podmazanu tepsiju (sa maslacom). Pei u prethodno zagrejanoj penici 15 minuta na 250oC, a zatim oko 30 minuta na 200oC da povrina porumeni. Tepsiju izvaditi, proju isei na kvadrate i sluiti toplo.Musaka od kukuruza, piletine i siraPotrebno: (za 4-6 osoba)1 kg zrna kukuruza eerca2 pilee grudi (bez kostiju i koice)30 dg punomasnog mladog sira u grudi10 dg maslaca (ili margarina)4 jajeta2 paradajza iseena na kockice2 manja prazilukaZa umak:5 dg maslaca (ili margarina)3 kaike bezglutenskog brana5 dl pilee supe (moe i od kocke)2 dl mleka1 kaiica aleve paprike1 kaika limunovog sokaso, mleveni crni biberPriprema:Na otopljeni maslac umeati brano i priti da dobije bledoutu boju. Skinuti s plotne, preliti supom i mlekom, promeati i vratiti na plotnu. Kuvati na smanjejoj temperaturi, neprestano meajui da se zgusne. Zainiti, umeati sok od limuna i posoliti. Oieni i oprani praziluk isei na kolutove, a sir na tanke krike. Tepsiju premazati maslacom, staviti polovinu kukuruza na dno posude, zatim ostale sastojke (meso i paradajz iseeno na kockice, posuti iseenim prazilukom i poslagati krikama sira a zatim preliti ulupanim jajima. Zavriti sa drugom polovinom kukuruza). Preliti umakom da sve ogrezne i odgore poslagati ostatak listia maslaca. Pei u prethodno zagrejanoj penici oko 45 minuta na 200oC.Paprike punjene kukuruzom i mesomPotrebno:8 osrednjih paprika20 dg belog pileeg mesa4 vea mlada klipa kukuruza eerca4 kaike rendanog parmezana2 kaike maslaca1 kaika sitno seckanog lista peruna1 jajeso, mleveni crni biberPriprema:Kuvani kukuruz okruniti i kratko propriti na ugrejanom maslacu. Dodati sitno seckano belo pilee meso i seckani list peruna i prodinstati, a zatim umeati ulupano jaje i rendani sir. Opranim i osuenim paprikama odsei drku i poklopac i svaku nadenuti pripremljenim nadevom. Reati ih u zemljani sud, zaliti sa malo tople vode i poklopiti. Zapei u zagrejanoj penici oko 30 minuta na temperaturi 200oC.