Kako se prave baze (podataka) stranica mašina za pretraživanje?

Mašine za pretraživanje se koriste za pronalaženje

tražene www stranice kao I drugih servisa koji se mogu pronaći pomoću Interneta. One su nastale kao pokušaji pojedinaca da sebi olakšaju pretragu Interneta.

Dobre mašine za pretraživanje karakteriše veliki broj “uskladištenih” web stranica (broj se meri u milijardama) I sposobnost da se što brže i bolje pretraži sopstvena baza podataka.

Dodatne usluge: e-mail, Home Page, pretraživanje računara, barovi za alate, blogovanje

“Roboti” pronalaze veb stranice na Internetu i uključuju ih u bazu podataka mašine za pretraživanje.

Dodatne usluge mašina za pretraživanje?

Imej(e-mail), Početna sranica (home page), pretraživanje svega-pre svega racunara, Toolbare-ovi(barovi za alate) i Blogovanje

Imejl jeste glavna dodatna usluga mašina za pretraživnje. Komuniciranje preko imejla predstavlja najvazniji oblik savremenog komuniciranja pored SMS-ova.

Početna stanica jeste druga bitna usluga mašina za pretraživanje. Da bi se pocelo surfovanje na internetu treba poci od neke veb stranice, odnosno portala kroz koji se ulazi na internet tj. Početne stranice.

Pretraživanje svega-pre svega računara- u poslednje vreme nadmetanje mašina za pretraživanje na Inernetu se iskazuje nastojanjima da se stvore sfotveri koji ce omoguciti pretragu baze podataka prvo kada se radi o pretraženim i pristupljenim veb sajtovima svakog korisnika.

Toolbare-ovi - barovi za alate predstavljaju novu u budućnosti veoma važnu i razvijenu uslugu koju mašine za pretragu nude. Sistemom ikona ti barovi omogućavaju lak, brz i precizan nacin pristpu traženih usluga.

Blogovanje označava pojavu da pojedinci jednostavno daju svima na uvid tj. onima koje interesuje, svoja opažanja, zapažanja, razmišljanja ili prosto opis onoga sto im se dnevno dešavalo. Dobar blog sadrži mudrovanje, ogovaranje komentare o stvarima koje su bitne za pisca.

Internet I privatnost

Internet je javno dostupna globalna paketna podatkovna mreža koja zajedno povezuje računare i racunarske mreze korištenjem istoimenog protokola. Za povezivanje se koriste telefonske mreže, ISDN, ADSL, opticki i ini kabeli, satelitska veze i drugi načini. Internetom kruže brojne glasine i mitovi, opravdani i neopravdani strahovi o posledicama online monitoringa korisnika različitih servisa. Logično pitanje od kog treba krenuti jeste: postoji li uopše potpuna internet privatnost? Odgovor je – verovatno ne. Koliko god neko pokušavao da sakrije svoje aktivnosti, nema načina da učinak bude stopostotan. Možemo samo govoriti o manjem ili većem nivou privatnosti. Čak i ako su neke informacije dostupne samo korisniku, one se i dalje nalaze snimljene na nekom udaljenom serveru, a šta sve može da se radi s njima je van potpune kontrole zakona ili neke institucije.