Kako sam kupila crvene starke ta e da radi popodne?

Idem da kupim patike. Mrzim da nosim patike. Ali su mi potrebne.

Kupi crvene starke, pa da se zezamo

to ba crvene?

Pa moe i narandaste

ta TANO misli pod zezamo?

Kupi, pa e videti

Ok

Odem i kupim crvene starke. To je bila najbra kupovina ikada. Hou crvene,

kaem. Prodavaica nikad ljubaznija, ali nisam na vreme uoila da je to ve samo

po sebi do te mere udno, da mora biti da je lo znak. Probam jednu, levu. Platim.

Nosim kesu. Nisam ba uzbuena zbog kese, a ni zbog starki. Vie mi je onako

fora. Slikam se, hou da mu poaljem sliku svojih stopala obuenih u starke. Malo

promislim da li da sliku provuem kroz retro filter u Instagramu. Dodam, pa obriem.

Ipak dodam. aljem. Smeje se. Mislim da se smeje od srca.

On je ispravan na sve mogue naine na koje ovek moe biti ispravan. Neto

posebno. Dentlmen. Elokventan. Pazi na gramatiku. Uvek me ispravlja dok greim

pri pisanju i izgovoru glagola trebati. Ne upotrebljava meko . Odie nadmenou.

Grozi se manguparije. Nikada ne bi sa drugarima sedeo u kafani, mislim pravoj

kafani, samo zato to misli da su ljudi sa kojima sedi dobri ljudi i da su vaniji od

ambijenta. Ne zove drugare drugari, ve prijatelji. Zna da su mu dva piva mera,

jedno je malo, tri je previe, dva je taman. Nikada ne popije vie od dva. Jelkicu

u kolima ne otvori celu, ve je koristi po uputstvu i pomera po onim oznakama na

celofanu, za koje ja ne bih verovatno ni znala da postoje da nisam srela njega.

Ja sam kupila starke. Ne narandaste. Crvene. Ali, ipak, nismo se nikad zezali.

Onda je bilo hladno. I pao je sneg. I nosila sam neku drugu obuu.

Daj M, ne misli ozbiljno da se sad oblaim i silazim po hranu?

Mislim

Ok, ali to ba nije dentlmenski, zna

Na glas se smeje dok ja izgovaram re dentlmenski.

Navuem ve na srca, trenerku na cvetove i arape na tufne. Traim ta da obujem

i dohvatim starke. Gledaju me, onako nove, crvene i neiznoene. Za starke bi

valjalo da budu iznoene. Pogledam M, u nameri da ga pitam ta eli od priloga.

On je neispravan na sve mogue naine na koje ovek moe biti neispravan. Nita

posebno, zaista. Mangup. Folirant. Ne pazi na gramatiku. Ne mari za izgovor mog

glagola trebati. Meko mu je zatitni znak, naroito kad afektira. Otiao bi na kraj

sveta zbog drugara. I zove drugare drugari, bojom glasa kao petogodinjak kad

pria o ekipi iz vrtia. Neumeren je u svakom pogledu. Prekida me u sred reenice.

I od takvog tipa ne oekuje da ti objasni ta je pisac hteo da kae kada je napisao

da je bila lepa kao smrt u snegu. A on mi objasni. Od svega najmanje oekuje

da e da te dotakne. A kad me dotakne, moja maina za merenje ispravnosti se

pokvari, i specifikacija savrenog, koja inae ima 279 taaka, svede se na neto

to zvui kao bumbumbum u mojoj glavi.

Ima mali mlade na kapku kaem.

Znam kae

Znam da zna kaem. A ono to ne kaem, a mislim, je da bi bilo ba lepo da

budem bar malo taj mlade na njegovom kapku i da posmatram svet bar malo

okupana tom ludou kojom mu oi sjaje. I da me tako, ponekad, samo dotakne

trepavicom.

Napolje sam izala samo u duksu, duva ba jak vetar, a ena koja ceo dan pee

rotilj u toj nekoj maloj trafici za rotilj me pita ta u od priloga. Nemam pojma,

nisam pitala. Onda tu na licu mesta, dok se vetar uopte ne ali sa lokalnim

semaforom i pretnjom da ga obori, ispred te male trafike za rotilj, dok ena koja

ceo dan pee rotilj u toj nekoj maloj trafici za rotilj eka da joj odgovorim, jer

zavrava smenu i verujem da joj je dosta za taj dan, ljudi, pitanja, mirisa mesa i

priloga, ja obuena u duks, trenerku na cvetove i arape na tufne, u tim crvenim

starkama, kupljenim u nekim drugim vremenima, namenjenim nekim drugim

etnjama i nekim drugaijim, vie osvetljenim, sigurnijim i izvesnijim ulicama,

odluim da uzmem priloge koje ja volim, jer mi u tom trenutku nita drugo nije bilo

logino.

Sve to i nema i ima veze sa logikom.

Nema planiranog zezanja, ni planiranog momenta, ni logine ljubavi.

Najdalje dobaci kad nikud ne cilja.

A magiju uvek pronae na mestu na koje nisi ni poao.