stručna revijaSeptembar 2018.broj: 93

ISSN 1820-0257

besplatan primerak

Pčelarenje

Ruska voćna bajka

Kako je kukuruz osvajao svet

SADRŽAJ

12

26

79

12

24

51

67

54

70

81

30

76

56

64

03

49

78

59

18

04

22Kako sačuvati plodove jabuke i kruške

Ekološke crtice

Reč struke

Bog stvorio da leči

Katalog strnih žita

Agrostatistika

Pčelarenje

Agro IT Svet

Aveti iz prošlosti ponovo među nama

Cvekla- hrana i/ili lek

Villager motorne testere za novu sezonu

Kupusov moljac- štetočina u nadiranju

Stočarski kutak

Gajenje i čuvanje belog luka

Reč urednika

Dogodilo se, dogodiće se

Stranica za tehnologe

Kako je kukuruz osvajao svet

Ruska voćna bajka

Sa Agromeridijana

Ambrozijaagrarno-urbana pošast 21. veka

08Vrsta koja osvaja

4

AGROSVET 93Stručna revijaISSN 1820-0257

Izdavač: Agromarket dooAdresa: Kraljevačkog bataljona 235/234000 Kragujevactel: 034/308-000 fax: 034/308-016www.agromarket.rs

Logistički centarInđija: 022/801-160

Distributivni centri:Kragujevac: 034/300-435Beograd: 011/404-82-83Valjevo: 014/286-800Niš: 018/514-364Subotica: 024/603-660Zrenjanin: 023/533-550Sombor: 025/432-410Sremska Mitrovica: 022/649-013

AGROMARKET BIH:Bijeljina: +387 55/355-230Laktaši: +387 51/535-705Sarajevo: +387 33/407 480

AGROMARKET CRNA GORADanilovgrad: +382 20/818-801

AGROMARKET KS Priština +386 49/733 814

Glavni i odgovorni urednik:Dragan Đorđević dipl. ing. polj.Grafički urednik: Kuća Čuvarkuća

Redakcija:Dr Ivan Krošlak Dragan LazarevićMiloš StojanovićMomčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško SimićMilan SudimacIvan ValentBojana StankovićOlivera Gavrilović

Sekretar redakcije:Dušica Bec

Štampa: Color Print, Novi SadTiraž 7000 primeraka

REČ UREDNIKA

esec Septembar od latinskog September, po “septem“ (sedmi me-sec) rimskog kalendara, na staroslo-venskom još i Rujen, Miholjski mesec, Grozdober… Za poljoprivredu, septembar pred-stavlja mesec saldiranja iliti pod-vlačenja crte za do sad ostvarenog, a dobrim delom i mesec odluke o tome šta i kako dalje. Kako sada stva-ri stoje, plašim se da je i to moguće, da poljoprivrednici dignu ruke od proizvodnje, i stanu u red pred neko konzularno predstavništvo i ponude svoje agrarno znanje, iskustvo i sna-gu EU seljacima. U red zajedno sa svojim sinovima, kćerima, zetovima, unučićima…, pa makar na tri meseca. Zašto tako? Pa, kud god se osvrneš, od voća, preko žita, stoke, do para-dajza, a čeka se suncokret (!!!), soja (!), repa (!!) i kukuruz (!!!!...), nekako sve sa predznakom minus. Na za sada minusni saldo srpske po-ljoprivrede, mada je bolje reći poljo-privrednih proizvođača Srbije, do-brim delom je uticao spoljni faktor, tj. vremenske prilike koje su od prošlog oktobra išle u kontra ritmu sa poljo-privredom. I tu se malo šta moglo iz-meniti. Kažu stari, “u sušu i nešto rodi ali u kišu ništa”. Ako se na to dodaju i dešavanja na tržištima koja su tradi-cionalna “naša” (zemlje u okruženju, Rusija, EU), kao i pojava novih igrača na poljosceni Evrope kao što su Ukra-jina, probuđena Bugarska, pa i Rumu-nija, Turska, Albanija, eto još jednog delića negativnog agro mozaika Srbije.

Jednostavno, toliko teška godina za sve u lancu od “njive do trpeze” da bi samo neka jako povoljna i brza finansijska intervencija mogla da spreči agromigracije i još više zapar-ložene zemlje širom Srbije. Naravno, to zavisi od toga ima li para, a zatim i volje da se to uradi. Ovde je prilika da se za trenutak preselimo za veli-ki broj ne samo naših ljudi, obećanu zemlju, Nemačku. Tamo je njihova vlada rešila da pomogne poljopri-vrednicima u savladavanju štetnih efekata suše tako što će podeliti preko 300 miliona evra. Lepo i kori-sno, međutim čuju se i glasovi protiv ovakve mere. Ima barem polovine javnog mnjenja koje kaže da nije za-datak države da troši pare poreskh obveznika na taj način, već da sami preduzetnici, a to su u ovom slučaju poljoprivrednici, moraju da se izbo-re sa svojim problemima i da misle unapred i obezbede svoje izvore pri-hoda. Da li to znači da “prokletstvo” bavljenja proizvodnjom hrane nije samo naš specijalitet? Mislim, ne brinem se ja toliko za Nemce, snaći će se oni, samo šta će ovi naši. Pa ono naše “U se i u svoje kljuse”, što rekoše stari. Sakupiti letinu, pripremiti zemlju, posejati, a zatim zasaditi nove zasade, pripremiti plastenike, ispeći rakije, napravi-ti svinjokolj, malo odmoriti tokom snežne (ako je bude) zime, pa s pro-leća “opet Jovo, nanovo”. Udarnički. Samo dokle? Verovatno dok se ne sete Nemci…

M

7 6

Sa Agro meridijanaPriredio:Dragan Đorđevićdipl. inž. poljoprivrede

Trećina evropskih farmi nalazi se u Rumuniji

Nešto više od 171 milion hektara zemljišta u EU se koristi za poljo-privredu, što je 40% celokupne te-ritorije. Na ovom prostoru posto-ji 10.3 miliona farmi. Većina njih, tačnije dve trećine su manje od pet hektara. Međutim, farme koje u svom posedu imaju više od 100 ha (3%) koriste polovinu oranica. Ovo su podaci Eurostata iz 2016. godine, koji su nedavno objavljeni. Najveće površine koriste Francuska (27.8 miliona hektara), Španija (23.2 mil ha), Ujedinjeno Kraljevstvo (16.7 mil ha) i Nemačka (15.2 mil ha), od-nosno polovinu ukupnog broja. Trećina evropskih farmi nalazi se u Rumuniji (33%), potom slede Polj-ska (14%) i Italija (10%).

Mogući protesti evropskih poljoprivrednika

Izvor: B92, 12. jul, 2018.

Komitet Evropskog parlamenta za poljoprivredu pozvao je Brisel da produži mere podrške poljopri-vrednicima koji su stradali od ru-skog embarga na hranu. Međutim, problem je u tome što Evropa ne može stalno da dotira farmere, a takva situacija bi mogla da dovede do nezadovoljstva, pa čak i novih protesta. Evropski poljoprivrednici su teško pogođeni ruskim embar-gom, a šteta se meri milijardama evra, dok je, s druge strane, Rusija uspela da prevaziđe negativne po-sledice ekonomskih sankcija. U do-kumentu Evropskog parlamenta, u koji je RT imao uvid, piše da bi od-luka o produženju mera pomoći po-gođenim sektorima evropske pri-vrede trebalo da bude doneta pre izrade budžeta EU za 2019. ili najka-snije do jeseni. Komitet Evropskog parlamenta za poljoprivredu izra-zio je “razočaranje“ zbog činjenice da su evropski proizvođači od 30. juna ove godine izgubili mere po-

drške. “Imajući u vidu teškoće sa kojima se suočavaju proizvođači u potrazi za novim tržištima, izraža-vamo zabrinutost i nezadovoljstvo zbog odluke Komisije o prekidu pružanja mera podrške sektorima koji su stradali od sankcija uvede-nih od strane Rusije, što je u suštini kažnjavanje tih sektora za događaje koji ne zavise od njih“, navodi se u izveštaju, prenosi Sputnik.

Takođe, ističe se da je finansiranje potrebno za podršku novim mogu-ćnostima i traženje novih tržišta. Smanjenje troškova za poljoprivre-du „može imati negativne posle-dice“, što će ugroziti ispunjavanje ciljeva „zajedničke poljoprivredne politike“ EU, smatra Komitet. Evrop-ski zvaničnici su više puta upozo-ravali da ruski embargo na hranu negativno utiče na ekonomiju niza evropskih zemalja. Zbog nezado-voljstva politikom EU, septembra 2015. godine skoro pet hiljada far-mera je na traktorima stiglo u Brisel i blokiralo sedište EU.

EU: “Estetika” sa tržišta protera trećinu voća i povrća

Izvor: poljoprivreda.info

Više od 50 miliona tona svežeg voća i povrća odbaci se svake godine u Evropskoj uniji jer ne zadovoljava stroge, između ostalog, i estetske standarde koje su nametnuli lan-ci supermarketa kao i birokratija u Briselu. Univerzitet u Edinbur-gu, koji je vodio studiju, opisao je gubitak hrane i otpad kao “jednu veliku glavobolju našeg vremena”. U studiji se još navodi da je sektor distribucije hrane u Evropi i Veli-

koj Britaniji po prirodi oligopolista; mali broj lanaca supermarketa kon-troliše veliki udeo na tržištu. NJihov uticaj omogućava im da nametnu dodatni kriterijum za “kvalitet”.

Procenjuje se da je trećina ukupne proizvodnje voća i povrća izgublje-na iz estetskih razloga.

Poreski obveznici plaćaju za sušu

Izvor: dw.com

Nemačka štampa različito komenta-riše odluku države da sa 340 miliona evra pomogne poljoprivrednike ko-jima su usevi propali zbog suše. Dok jedni pozdravljaju odluku, drugi se pitaju zašto farmeri sami ne snose rizike. Prema Hanoveriše algemaj-ne, država može i treba pomogne ako je farmama zbog ekstremnog vremena ugrožena egzistencija. ”Ali samo u tom slučaju. Sada odobre-nih 340 miliona evra Savezne vlade i pokrajina pokrivaju polovinu pro-cenjene štete. To bi trebalo da bude dovoljno da ublaži najveće teškoće.

Jer, ipak su poljoprivredni proizvo-đači i dalje nezavisni preduzetnici. I zato bi trebalo da su spremni i za loša vremena, i pomognu sami sebi – bez uplitanja države”.

Od pronađenih 360 tona nelegalnih pesticida u Hrvatskoj pronađeno 4,5 tona

Izvor: Agrobiz 19. jul 2018.

U Europolovoj akciji Silver Axe (Sre-brna sjekira III) zaplijenjena je naj-veća do sada količina nelegalnih ili falsificiranih pesticida u Euro-pi. Operacija uz podršku Europske agencije za borbu protiv prijevara (OLAF) i industrije zaštite bilja pro-vedena je u 27 europskih zemalja, objavio je Europol. Pronađeno je 360 tona nelegalnih ili krivotvore-nih pesticida, što je dovoljno da se pokrije 48.000 kvadratnih kilome-tara ili površina Velike Britanije.

„Pozdravljamo takvu organizira-nu aktivnost koju provodi Europol

naziva Operacija Silver Axe u kojoj je ove godine po prvi put sudjelo-vala i Republika Hrvatska. Prema informacijama koje imamo, eviden-tirano je 8 nepravilnosti od strane Carinske uprave, te je zaplijenjeno oko 4 500 kg/l ilegalno unesenih sredstava za zaštitu bilja iz Bosne i Hercegovine. Mišljenja smo da je taj problem puno izraženiji i vrijedan pozornosti svih u državi, primar-no zbog zaštite zdravlja potrošača, potvrdili su za Agrobiz.hr iz Udruge proizvođača i zastupnika sredstava za zaštitu bilja Republike Hrvatske (CROCPA) i Hrvatskog društva biljne zaštite (HDBZ)

“Rekordna količina opasnih sup-stanci zaplijenjena ove godine predstavlja važan korak u zaustav-ljanju dolaska potencijalno smr-tonosnih proizvoda na tržište EU. Kompleksnost i obim tih prevara ukazuju na potrebu prekogranične suradnje i zajednički pristup pro-blemu više agencija koje trebaju ići ‘ruku pod ruku’ s privatnim sekto-rom”, rekao je zamjenik direktora za operacije Europola Wil van Gemert.

9 8

Europska agencija za intelektualno vlasništvo (EUPIO) objavila je 2017. izvještaj u kome se navodi da in-dustrija gubi oko 1,3 milijarde eura godišnje zbog krivotvorenih pe-sticida pri čemu su posebno zna-čajne velike i direktne posljedice za zaposlenost u ovom sektoru. U izvještaju piše da je u EU direktno izgubljeno oko 2.600 radnih mjesta ali da bi taj broj mogao dosegnuti i 11.000 ako se računaju i šire im-plikacije. “Ako se dodaju posljedice i za druge industrije i vladine pri-hode, kada se uračunaju i direktni i indirektni efekti, izgubljena proda-ja u ekonomiji EU zbog krivotvore-nja u tom sektoru košta oko 2,8 mi-lijardi eura”, navodi se u izvještaju.

Iz Europske udruge za zaštitu bi-lja (ECPA) kažu kako lažni pestici-di nisu samo ozbiljan ekonomski problem, već nose i šire ekološke i zdravstvene rizike. “To nije problem samo za kompanije čiji se proizvodi falsificiraju već predstavlja i ozbilj-nu opasnost za zdravlje i okoliš jer nelegalni pesticidi nisu predmet strogih testova sigurnosti ili regu-

lativa kao pesticidi koji imaju do-zvole”, objasnili su za Euractiv iz te udruge, te objasnili da dok broj legalnih pesticida na tržištu pada, kriminalci nastavljaju vući profit iz prodaje sve veće količine krivotvo-renih ili nelegalnih pesticida.

“U nedavnim izvještajima EU pro-cjenjuje se da je udio krivotvorenih i ilegalnih pesticida na tržištu oko 14%, koliki je i udio četvrte po veli-čini kompanije u toj industriji. To je veliki problem za nas”, kažu u ovoj udruzi naglašavajući kako je za nje-govo rješenje potreban sveobuhva-tan pristup.

Iz CROCPA i HDBZ kažu kako su već duže vrijeme upoznati s problemima ilegalnog unosa/uvoza i krivotvore-nja sredstava za zaštitu bilja te su u komunikaciji i na sastancima s dr-žavnim službama i tijelima upozora-vali na posljedice koje snose krajnji potrošači, proizvođači i distributeri.

„Krivotvorena sredstva nisu prošla opsežna ispitivanja koja se zahti-jevaju u regularnom postupku re-

gistracije i njihova primjena pred-stavlja ozbiljan rizik za zdravlje ljudi i za okoliš, a štete u poljopri-vrednoj proizvodnji zbog primjene takvih neispitanih sredstava mogu biti jako velike. Također je tre-nutno jedan od većih problema u struci Ilegalan unos jeftinijih sred-stava iz susjednih država (Bosna i Hercegovina, Srbija) koje nisu čla-nice EU i koje nemaju tako stroga pravila registracije sredstava za zaštitu bilja“, ističu iz udruga.

Koliko je doista taj problem velik svjedoči i organizacija Okruglog stola na Seminaru biljne zaštite u Opatiji 2017 g. u organizaciji Hrvat-skog društva biljne zaštite naziva: Nelegalan unos i uvoz SZB – uzroci i posljedice.

Korisnici smiju primjenjivati samo ona sredstva za zaštitu bilja koja su registrirana u njihovoj državi. Uvoz sredstava u RH iz zemalja članica EU je moguć samo ako je za sredstvo izdana odgovarajuća dozvola. Ilegalan uvoz sredstava za zaštitu bilja („šverc“) je strogo kažnjiv. Stoga smatramo da bi ak-tivnosti sprječavanja krijumčare-nja ilegalnih i krivotvorenih sred-stava za zaštitu bilja trebale biti učestalije i pojačane, poručili su iz ovih udruga.

Prema podacima Eurostata za 2014. godinu, na razini EU prodano je 395.768 tona pesticida, a Hrvat-ska je koristila oko 2119 tona. Iako podaci Eurostata pokazuju da su u korištenju pesticida na vrhu Špa-njolska, Francuska i Italija. Hrvat-ska godišnje potroši oko 50 miliju-na eura, dok neke zemlje EU troše i četiri puta više.

Podvodna poljoprivreda u Italiji

Podvodna farma “Nemov vrt” sme-štena je u blizini Đenove, u Italiji, nalazi se osam metara ispod povr-šine vode i koristi konstantnu tem-peraturu mora da bi uzgoj biljaka bio lakši. Podvodna poljoprivreda mogla bi biti jedno od rešenja koja će pomoći u iskorenjivanju svet-ske nestašice hrane. Reč je o ideji lansiranoj u okviru najnovijeg pro-jekta italijanske Ocean Reef grupe. Budući da se očekuje, prema poda-cima UN, da će svetsko stanovniš-tvo porasti na 9,8 milijardi do 2050, korišćenje vode koja pokriva oko 75% svetske površine moglo bi da pomogne. Zato je Luka Gamberini, marketing menadžer istraživačke grupe sa svojim timom odlučio da dokaže da je moguće gajiti biljke pod morem.

Rusija sprema proširenje agrarnog izvoza

Izvor: agroinform, 27. jul 2018.

Rusija je ispunila zadatak da zame-ni uvoz glavnih prehrambenih proi-zvoda i sada planira da proširi izvoz poljoprivrednih proizvoda, izjavio je potpredsednik vlade Aleksej Gor-gjejev u sredu u govoru pred čla-novima gornjeg doma parlamenta. Gorgjejev je naznačio agro-ekologiju i proizvodnju organskih proizvoda kao potencijalno područje za napre-dak. “Mislim da Rusija kao zemlja s ogromnim prirodnim resursima, velikim površinama zemljišta, može da se pozicionirana kao proizvođač

organskih proizvoda u svetu”, rekao je potpredsednik. Prema njegovim rečima, očekuje se da agrarni izvoz do 2024. godine dostigne 45 mili-jardi dolara. Prema njegovom izve-štaju, u toku je izrada nacionalnog projekta za razvoj poljoprivrednog izvoza, za koji se potražuje 700 mi-lijardi rubalja za narednih šest godina. Zamenik premijera očeku-je da će ova grana industrije do-biti 300 milijardi rubalja. (Rublja trenutno vredi oko 1.60 dinara) Objasnio je da će Ministarstvo po-ljoprivrede u oktobru ili novembru dostaviti vladi novi državni program za razvoj poljoprivrede. Sadašnji program je na snazi do 2020. godine. Podsećanja radi, zapadne zemlje u 2014. godini, nakon ruske intervenci-je u Ukrajini, nametnule su ekonom-ske sankcije Moskvi, na koje je rusko rukovodstvo odgovorilo embargom na uvoz prehrambenih proizvoda.

Čudni, novi plodovi uskoro će se pojaviti na globalnom tržištu

izvor: Agrobiz, 10. avgust, 2018.

Dok proizvođači proizvode biljke s posebnim svojstvima tradicional-nim tehnikama uzgoja, stručnja-ci kažu da bi se nove tehnologije poput alata za uređivanje gena Crispr-Cas9 mogle koristiti za brže i učinkovitije promjene. Moglo bi potencijalno otvoriti vrata novom nizu voća i povrća koji su okusom i izgledom različiti od onih na koje smo navikli.

Znanstvenici već koriste genet-sko uređivanje kako bi promijenili karakteristike hrane. Jedna takva

nastojanja koristila je CRISPR da naprave gljive koje neće tamniti odnosno biti smeđe, a u Španjol-skoj tim nastoji proizvesti pšenicu koju mogu jesti ljudi s celijakijom.

Drugi su još uvijek u potrazi za upo-trebom genetskog uređivanja kako bi se usporila otpornost na određe-ne ekološke probleme ili patogene.

No, ranije ove godine, biotehno-loška tvrtka Monsanto uložila je u novu tvrtku za uređivanje gena pod nazivom Pairwise koja navodno ima ciljeve poput postizanja slađeg okusa jagoda. Znanstvenici u Japa-nu koristili su tehniku za proizvod-nju rajčica bez sjemena. Dok drugi koriste Crispr kako bi promijenili arhitekturu grana biljaka rajčice i razmaka voća.

11

Ako analiziramo prošlost u po-ljoprivredi videćemo da kada je u pitanju plodored, prilično je monotona situacija. Najčešći redosled kultura koji se mogao naći kod poljoprivrednih proi-zvođača je pšenica, suncokret i kukuruz. Jedino je u regionima gde je kvalitetnija zemlja i pri-sutne šećerane, u obzir je do-lazila i šećerna repa. Ovakav plodored (tropolje) ima brojne nedostatke. Veoma bitan nega-tivan faktor uskog plodoreda su biljni ostaci koji nemaju vre-mena da se u potunosti raz-

grade, pa predstavljaju izvog infekcionog potencijala za zara-žavanje narednih useva. Sve veći problemi kako sa korovima, tako i sa relativno niskim cenama navedenih kultura, uticali su na poljoprivredne proizvođače da u svoju proizvodnju uvrste još jednu kulturu. Jedna od kultura koje se sve češće susreću na našim poljima je uljana repica. U ovom trenutku ne toliko koliko bi mogla ali svakako se površine pod uljanom repicom poveća-vaju i u sezoni koja je za nama, najbrojnije su do sada.

U setvenoj strukturi okolnih ze-malja kao što su Rumunija, Ma-đarska, Ukrajina, uljana repica zauzima značajno mesto ne samo zbog korektne cene, već kao do-bar predusev. Sve češće se od-govarajuće sorte-hibridi uljane repice koriste kao zelenišno đu-brivo, pa se s jeseni plitko zaore zato što poboljšava kvalitet ze-mljišta. Sa aspekta proizvodnje postoje još dosta pitanja na koja proizvođači traže odgovore u cilju postizanja maksimalnih prinosa kao što su: Koliko đubriva rasturi-ti? Kada je sejati? Da li je prskati u jesen u cilju smanjenja bujnosti?

Vrsta koja osvajaMilan Sudimac, dipl. inž. poljoprivrede

Čime je i kada štititi od štetočina? Brojna su pitanja na koja treba dati odgovor, a u daljem delu tek-sta biće više reči o štetočinama koje se pojavljuju tokom vegeta-cione sezone.

Setva uljane repice je jedan od pr-vih kritičnih momenata. Dubina, vlaga i priprema zemljišta su tri faktora koja bi trebalo da su ujed-načena da bi dobili adekvatno ni-canje. Nedostatak vlage tokom setve (početak septembra) može u velikoj meri uticati na neadekvatno nicanje. Iz ovog razloga dubina se-tve mora biti milimetarski precizna kako bi sva posejana zrna nikla jed-novremeno. Takođe, kvalitetna pri-prema zemljišta ima veliki uticaj na dobro nicanje i dobar sklop.

Do skoro (do 2013. godine) seme uljane repice je zaprašivano fun-gicidom i insekticidom. Nakon ove godine usledila je zabrana nanoše-nja insekticida iz grupe neonikoti-noida na seme u cilju sprečavanja negativnog efekta na korisne orga-nizme. Jedna od bitnih karakteristi-ka ove hemijske grupe insekticida je izrazita sistemičnost i akrope-talno (na gore) kretanje, tj. ova sredstva su pružala zaštitu mladim biljčicama uljane repice tokom ni-canja od insekata. Sada to nije slu-čaj i izuzetnu pažnju treba posvetiti osetljivim biljkama uljane repice u početnim fazama. Lista štetočina koje napadaju uljanu repicu je veli-ka ali samo nekoliko njih prave oz-biljne štete kao što su: repičina li-sna osa (Athalia rosae), crvenoglavi buvač (Psylliodes chrysocephalla) ali i drugi buvači iz familije Phyllo-treta, a poslednjih godina i brojne pipe iz roda Ceuthorrynchus.

Pored insekata uljana repica tokom svog razvoja treba da se izbori i sa vremenskim uslovima. Preporučeni optimalni rokovi setve su dobri za postizanje visokih i stabilnih pri-nosa. Optimalni rokovi setve (av-gust-septembar) povoljno utiču na razvoj i sklop biljaka ali u godina-ma kada su toplije jeseni uljana repica previše obrazuje lisnu masu i kao takva veoma teško podnosi mrazeve. Previše bujni usevi mogi biti značajno oštećeni sa pojavom hladnog vremena, kao i napadom pojedinih oboljenja koje uzrokuju Phoma lingam, Alternaria brassi-cae, Scllerotinia sclerotiorum i dr. Kao regulator rasta-retardant uz istovremenu zaštitu od prouzro-kovača bolesti mogu se primeniti preparati na bazi tebukonazola – Tebukon 250 EC u dozi od 0,5 do 0,75 l/ha. Isto tako usled kasne se-tve i neujednačenog nicanja nedo-

voljno razvijene biljke takođe mogu stradati zbog golomrazice. Posled-njih godina na tržištu se pojavlju-ju hibridi uljane repice koje imaju tendenciju grananja pa u pojedinim godinama kada imamo lošiji sklop ova osobina može doći izražaja. Usled većeg vegetacionog prostora biljke u borbi za ostavljanjem po-tomstva formiraju veći broj bočnih grana koje mogu nadomestiti pri-nos. Odluku o tome da li je sklop adekvatan i dovoljan za formiranje ekonomski opravdanog prinosa treba doneti s proleća.

Insekti su organizmi koji nemaju termoregulaciju, zbog čega je nji-hova aktivnost u strogoj zavisnosti od temperature. Suvo i toplo vreme u periodu nicanja pogoduje razvoju štetočina. U prethodnim godinama, koje su karakterisale gore navede-ne vremenske prilike, tek iznikle

13 12

biljke uljane repice bile su atraktiv-ne za ishranu buvača (Phyllotreta spp.). Mekano lisno tkivo je veoma pogodno za ishranu koji prave sitne otvore na kotiledonima i na taj na-čin smanjuju asimilacionu površinu i u kratkom vremenskom intervalu mogu ugroziti usev. Tokom jese-ni 2017. godine brojnost buvača je bila značajna zbog čega se ukazala potreba za suzbijanjem. U praksi se navodi da oštećenja oko 10% lisne površine predstavljaju signal za in-tervenciju sa nekim od insekticida. Kada se ovaj procenat prevede do-lazimo do podatka da je to brojnost odraslih jedinki od 1 do 2 po m². Buvači su dobri letači pa mogu pre-leteti i do 4 km u toku jednog dana. U pogledu efikasnosti dobri rezul-tati se postižu primenom insektici-da Nurelle D (1,5 l/ha) i Vantex 60 CS (0,07 l/ha). Pored šteta koje nanose

direktnom ishranom, ženke polažu jaja do prvih mrazeva pri čemu se larve ubušuju u lisne drške donjih listova. Štete od larvi prvenstveno crvenoglavog buvača (Psylliodes chrysocephalla), mogu biti veoma značajne te je veoma važno blago-vremeno suzbijanje odraslih jedin-ki tokom septembra.

Značajnu štetočinu uljane repice predstavlja repičina lisna osa (At-halia rosae), a koja se pojavljuje u fenofazi razvoja 2. do 6. lista u rozeti. Za razvoj joj pogoduju topli intervali tokom jesenjeg perioda. Svake godine suzbija se na oko 30 do 40 % površina. Gusenice su sivo crne boje i hrane se lišćem. Zbog velike štetnosti u kratko vre-menskom intervalu mogu izazvati golobrst. Ekonomski je opravdano primenjivati insekticide kada se

nađe preko 0,5 gusenice po biljci ili oko 50 gusenica na m². Zbog br-zog kontaktnog efekta primenjivati insekticide iz grupe piretroida kao što su Cythrin 250 EC (0,2 l/ha) ili Grom (0,25 l/ha) ili Vantex 60 CS (0,07 l/ha). Buvači i lisne ose se pojavljuju u sličnom vremenskom intervalu pa se mogu kontrolisati u isto vreme. Gusenice treba suzbi-jati kada su u početnim faza razvo-ja jer su tada osetljivije na insekti-cide. Kada larve dostignu veličinu preko 10 mm postaju otpornije na insekticide.

Repičinim pipama se u prošlosti nije pridavalo veliko značenje ali će definitivno nakon proleća 2017. godine, biti drugačije. U prolećnom periodu glavni fokus je na sjajnika tako do se na pipe ne obraća pa-žnja. Neposredno pred kretanje uljane repice u stablo bilo je pro-hladno vreme te je lošije osmatra-nim usevima promaklo prisustvo repičinih pipa. Početkom marta meseca brojnost imaga repičinih pipa (mala i velika) je bila jako vi-soka. Zbog hladnog vremena pipe su bile skrivene u lisnoj rozeti pa se nisu mogle uočiti. Njihova ak-tivnost počinje na nižim tempe-raturama (već od 6°C), a počinju da lete na 9°C. U našim uslovima veće štete pravi mala repičina pipa (Ceuthorrynchus quadridens) dok velika repičina pipa (C. napi) pravi manja oštećenja. Odrasle jedinke nisu štetne dok njihove larve mogu izazvati značajna oštećenja. Larve se ubušuju u stabljiku i lisne drš-ke gde prave hodnike i otežavaju normalno funkcionisanje biljke. Razvoj biljke se usporava, biljke dobijaju žbunast izgled i kao ta-kve sazrevaju nejednovremeno što

otežava žetvu. Na mestima gde se nalaze ubušenja otvara se prostor za prodor drugih patogena. Zbog velikog habitusa biljke i skrive-nog načina života ovih insekata, primenjivati insekticide koji imaju dobar kontaktni efekat ali takođe i dobru gasnu fazu. Za tu namenu kvalitetan izbor predstavljaju pre-parati, kombinacije organo-fostata i piretroida kao što su Nurelle D ili Despot u dozi od 1,5 l/ha, koji po-seduje navedene karakteristike. Da bismo poboljšali performanse pri-menjenih insekticida zbog struktu-re lista (voštane prevlake) poželj-no je dodati tzv. ”lepak“, odnosno preparat Vin film (0,3 l/ha) u cilju bolje pokrovnosti i efikasnosti.

Sve gore navedene štetočine nisu ni upola štetne koliko repičin sjaj-nik (Meligetes aeneus). Ishrana sjajnika direktno utiče na smanje-nje prinosa i dovodi u pitanje op-stanak proizvodnje pri čemu gubici mogu dostići od 40-70%. Ova šteto-čina se hrani cvetnim pupoljcima tj. pregriza krunične i čašične listiće u potrazi za polenom. Nakon pro-dora u unutrašnjost cveta oštećuje prašnike i tučak, zbog čega poljo-privredni proizvođači moraju biti obazrivi i pravovremeno reagovati. Već u početnim fazama butoniza-cije pre kretanja u cvetno stablo sjajnik je skriven u zbijenoj cvasti hraneći se. U fazi butonizacije već pri brojnosti od 1 imaga po termi-nalnom cvastu, ako se ne interve-niše štete mogu biti pogubne. U praksi, dva tretmana su neophod-na, prvi u fazi butona, a drugi pred cvetanje tj. kada imamo intenzivan porast u stablo. U pojedinim godi-nama tretmani neposredno pred cvetanje su zakasneli jer već tada

imamo ozbiljne štete, a sa druge strane postoji opasnost zbog ne-gativnog delovanja na korisne or-ganizme. U trenutku kada se otvore cvetovi, sjajnik počinje da se hrani polenom. Momenat odluke prime-ne hemijskih sredstava je jako bi-tan. Pojava butona i kasnije poče-tak rasta u stablo je veoma kratak period te treba biti spreman na intervenciju. Za prvi tretman treba odabrati moćan insekticid iz neko-liko razloga. Odrasle jedinke su za-vučene u zbijenu cvast i prekrivene listićina pa su tehnički nedostupne preparatima. U ovako ranoj fazi ne-ophodno je rukama pronaći cvast i prebrojati odrasle jedinke. Prepa-rat takođe treba odeliti i vremen-skim uslovima (niske temperature, visoke). Insekticid koji u potpunosti drži pod kontrolom repičin sjajni-ka je Nurelle D ili Despot u dozi od 1,5 l/ha. Pored kontaktnog delova-nja svojim isparenjem guši insekte. Kako uljana repica odmiče u razvo-ju tako se pomera i prag odluke za kontrolu. Ako su diferencirani cve-tovi u cvasti prag štetnosti je već pri brojnosti 2-3 imaga po terminal-nom cvastu. Ako otpočne cvetanje izbegavati primenu insekticida.

U mnogim evropskim zemljama zbog velikih površina pod uljanom repicom i jakog pritiska štetoči-na navodi se pojava rezistentnosti štetočine na piretroide. Takođe i organofosfati zbog svoje perzisten-tnosti su u ograničenoj primeni pa je tendencija primene nekih drugi novih molekula. Jedan od njih, a koji je kod nas i zbog svojih ekotok-sikoloških osobina registrovan za suzbijanje sjajnika je Avaunt 15 EC. Zbog očuvanja ekološke ravnoteže, kao i bezbednosti na polinatore

ovaj proizvod je našao svoje mesto. Ima u potpunosti drugačiji meha-nizam delovanja u odnosu na gore navedene insecticide, a deluje i na veliki broj insekatskih vrsta. Za ra-zliku od drugih insekticida nema “knockdown” tj. brzi efekat, već insekti vrlo brzo prestaju sa ishra-nom i ne izazivaju štete. Preparat Avaunt 15 EC se primenjuje u dozi od 0,2 do 0,25 l/ha.

Uz primenu insekticida, po potre-bi fungicida ali i herbicida (Piralis, Floyd, Kletox…) savet proizvođači-ma je da se radi jačanja kondicionog stanja biljke i izbegavanja negativ-nog uticaja stresa koristi i folijarno đubrivo Fitofert Speed S u dozi od 3,0 l/ha ili Fitofert Humisuper Plus (5,0 l/ha).

U skladu sa dobrom poljoprivred-nom praksom jako je važno posve-titi pažnju i nekim drugim merama, a ne oslanjati se isključivo na he-mijske mere. Uništavanje biljaka iz familije krstašica je neophodno zato što se štetočina na njima odr-žava. Zaoravanjem biljaka nasta-lih iz semena rasutog nakon žetve doprinosi smanjenju brojnosti ove štetočine. Naravno, prethodno tre-ba obaviti jedno tanjiranje da bi se isprovociralo nicanje novih bilja-ka. Zbog relativno malih površina pod uljanom repicom mi za sada nemamo tako jak pritisak inseka-ta u uljanoj repici. Praćenje pojave populacije je od ključnog značaja u kontroli štetočina. Pre bilo koje odluke o primeni hemijskih mera, potrebno je što češće obilaziti par-celu u kritičnim momentima, a sve u cilju donošenja pravovremenog i kvalitetnog izbora mera zaštite. Naravno, uz savet stručnjaka.

15 14

Ekološke crticePriredio:Dragan Đorđevićdipl. inž. poljoprivrede

EU: Nove tehnologije uzgoja se računaju kao GMO

Izvor: Tanjug

Sva hrana proizvedena u procesu korišćenja niza novih biotehno-loških tehnika uzgoja smatraće se genetski modifkovanim organiz-mima, prema jučerašnjoj presudi Evropskog suda pravde. Organizmi stvoreni kroz nove tehnike uzgoja “potpadaju, u načelu, u okvire GMO Direktive i podležu obavezama koje su predviđene tom direktivom”, na-vodi se u presudi evropskog suda. Nemačka ministarka za zaštitu ži-votne sredine Svenja Šulce pozdra-vila je presudu, nazivajući je “do-

brom vešću za životno okruženje i zaštitu potrošača”. “Sada konačno imamo zakonsku jasnoću i transpa-rentnost za potrošače, istraživače i industriju. Zaštita životnog okruže-nja i zdravlja su top prioriteti”, do-dala je Šulce.

Industrija mesa i mleka veliki zagađivač

Izvor: EurAktiv

Ukupna emisija 20 vodećih u svetu mesnih kompanija i mle-kara premašuje emisije gasova sa efektima staklene bašte celih država poput Nemačke, Kana-de, Australije ili Velike Britanije. Cilj izveštaja “Nemoguća emisi-ja – kako velike mesne i mlečne kompanije greju planetu”, koji su objavili Institut za poljoprivredu i trgovinsku politiku i nevladina organizacija Zrno (Grain), jeste da ukaže na efekte industrija mesa i mleka na klimu. “Za razliku od kompanija u energetskom sek-toru, doprinos velikih mesnih i

mlečnih kompanija klimatskim promenama nije pod velikom pa-žnjom javnosti. To je delom posle-dica nedostatka javnih informa-cija o njhovom doprinosu emisiji gasova sa efektima staklene ba-šte”, navodi se u izveštaju. Naime, među 35 najvećih proizvođača go-vedine, svinjetine, živine i mlečnih proizvoda koji mere svoje emisije gasova sa efektima staklene ba-šte, samo četiri - NH Fuds (Japan), Nestle (Švajcarska), FrizlendKam-pina (Holandija) i Danone (Fran-cuska), objavljuju kompletne i kredibilne procene emisije. Ako se gleda prema oblastima, najveća emisija dolazi od mlečnih i mesnih kompanija iz regiona vodećih izvo-znika mesa i mlečnih proizvoda - SAD i Kanade, EU, Brazila i Argen-tine, Australije i Novog Zelanda. Ti regioni zaslužni su za 43% svet-ske emisije iz proizvodnje mesa i mleka. “Ako energetika, tran-sport i drugi sektori uspešno smanjuju emisiju u skladu sa ci-ljevima Pariskog sporazuma dok kompanije iz mesne i mlečne in-dustrije nastavalju da poveća-vaju proizvodnju, sektor stočar-stva imaće sve veći i veći udeo u svetskom budžetu emisije gasova sa efektima staklene bašte od 13 gigatona”, upozorava se u izvešta-ju. U Evropi su sve glasniji i sve brojniji oni koji se zalažu za odr-živiji sistem proizvodnje hrane. “Tranzicija na održivu poljopri-vredu i prehrambenu industriju je ključna. Izmene načina proizvod-nje, prerade, distribucije i potroš-nje hrane treba da idu istovreme-no a Evropa treba da predvodi. Zato nam je potrebna Zajednička politika u sektoru hrane”, rekao je belgijski stručnjak Oilivije de Ša-

ter koji je bio specijalni izvestilac UN za pitanje prava na hranu. Ra-zvoj kratkih lanaca snabdevanja, gde se uklanjaju posrednici izme-đu poljoprivrednika i potrošača, takođe zadobija sve veću pažnju jer unapređuje ekološki uticaj poljoprivrede i finansijski jača farmere.

U 2015. godini 15% poljoprivrednika prodavalo je polovinu svojih proi-zvoda kroz kraće lance snabdeva-nja, pokazala je studija Istraživačke službe Evropskog parlamenta.

Od 1. avgusta živimo na dug

Svet 1. avgusta ulazi u ekološki dug, najavljuje Mreža za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network, GFN). Dan ekološkog duga je onaj dan u kalendarskoj godini kada potrebe čovečanstva prema prirodi premaše ono što ekosistemi planete Zemlje mogu u toj godini obnoviti. Taj dan, koji se ove godine obežava naj-

ranije otkako se vrše merenja (1997. bio je krajem septembra), simbolično prikazuje uticaj ljud-skih aktivnosti na prirodu i njene resurse. Prema GFN-u, za trenutne potrebe čovečanstva koristimo pri-rodne resurse 1,7 puta brže nego što ekosistemi mogu da se regenerišu. Prema WWF-ovom Izvještaju o živoj planeti, sve zemlje u našoj regiji žive iznad svojih prirodnih kapaciteta.

Klimatske promene mogle bi da pretvore Zemlju u rernu

Izvor: EurAktiv

Prelaz na zelenu ekonomiju za Ze-mlju je nužniji i hitniji nego ikad jer zagađenje od fosilnih goriva preti da planetu pretvori u opasnu “peć-nicu”, upozoravaju naučnici. Ako polarne kape nastave da se tope, šume da se uništavaju a emisije ga-sova staklene bašte da svake godi-ne obaraju rekorde, Zemlja će pre-ći tačku pucanja. Prema ocenama naučnika, prelazak praga bi značio “temperature za četiri do pet ste-peni više nego u predindustrijskom periodu i nivo mora za 10 do 60 me-tara viši nego danas”. Preporučeni su bolje upravljanje zemljištem, bolje poljoprivredne prakse, zaštita zemljišta i obala, razvijanje tehnika za zadržavanje CO2, sađenje drveća i prestanak krčenja šuma-uništava-nje šuma.

17

Berba jabuke je već uveliko počela u Srbiji, i s ob-zirom na rekordno veliki rod u Evropi prodaja ne ide baš onako kako bi mi to hteli. Slaba tražnja sa ruskog tržišta na koje smo tradicionalno izvo-zili naše plodove tera nas da jabuku pakujemo u hladnjače i čekamo „neka bolja vremena“.

Upravo iz tog razloga moramo da vodimo računa o plo-dovima i njihovom čuvanju, jer kako jedan čuveni pro-fesor kaže „Hladnjača nije bolnica“, pa jabuka koju u lošem stanju unesemo u komoru, ne može tokom zime izaći u boljem stanju. Po podacima FAO u nerazvijenim zemljama (ne zamerite mi što i nas tu ubrajam), u skla-dištima propadne i preko 50% plodova iz različitih ra-zloga.

Zato i pišemo ovaj članak, da vas podsetimo o čemu sve treba da mislite u toku i neposredno pred berbu i skladištenje jabuke i kruške.

Jabučasto voće napadaju razni patogeni u voćnjacima tokom vegetacije, međutim postoji jedna posebna gru-

pa skladišnih bolesti o kojima ćemo upravo sada i pisa-ti. Te patogene možemo podeliti u dve različite grupe:

Grupa 1: Truljenje izazvano latentnim infekcijama plo-dova u voćnjaku koje uzrokuju: vrste iz rodova Sphae-ropsis, Phacidiopycnis i Gleosporium

Grupa 2: Truljenje izazvano infekcijama na ranama na-stalim u berbi i tokom klasiranja, a koje prouzrokuju: vrste iz rodova Penicillium i Botrytis

Kako sačuvati plodovejabuke i kruške

Dragan Lazarević, dipl. inž. poljoprivrede

Kod truljenja koje nastaje kao posledica napada pato-gena iz Grupa 1. infekcija prodire kroz prirodne otvo-re na samim plodovima, a tu prvenstveno mislimo na lenticele kroz koje plodovi dišu. Patogeni koji izazivaju ove infekcije iz rodova Sphaeropsis, Phasidiopycnis i Gleosporium prezimljavaju i opstaju na rak ranama, na mrtvom tkivu. Promene na plodovima koje se javljaju na čašici i kod peteljke su najčešće povezane sa njima. Ove infekcije se dakle dešavaju pre berbe, a simptomi se pojavljuju tek u hladnjačama u i nakon pakovanja plodova. Dokazano je naime i da se infekcije patoge-na iz roda Gleosporiuma (Neofbraea spp.) mogu desiti od precvetavanja pa sve do berbe, ali se simptomi po-javljuju tek nakon par meseci čuvanja dok osetljivost plodova na infekciju raste kako se plodovi približavaju berbi.

Još jedna gljiva može izazvati infekcije u voćnjaku, a to je Phytophtora cactorum čiji se simptomi infekcije mogu videti pre berbe, ako je ranije nastala, a ukoliko je nastala infekcija neposredno pred berbu onda tek u hladnjači.

Truljenje koje je izazvano infekcijama na ranama na-stalim u berbi i tokom klasiranja, odnosno patogeni iz rodova koji pripadaju Grupa 2. tj. oštećenja nastala u toku berbe, ubodi peteljki, oštećenja od ambalaže, stvaraju ulaz za dva možda i najopasnija patogena, Pe-nicillium expansum i Botrytis cinerea. Ove gljive koje su generalno u vazduhu hladnjača mogu da izvrše infekci-je na ranama i izazovu propadanje plodova.

Infekcije koje prouzrokuje gljivica iz roda Botrytis mo-guće su tokom cvetanja, na različitim delovima cveta.

U tom trenutku u povoljnim uslovima ostvaruju se latentne infekcije, a simptomi se pojavljuju nakon skladištenja. Napad gljivica roda Botrytis nije tipičan za semiaridne i aridne uslove gajenja kakvi su često kod nas.

Ne treba zanemariti ni bokseve za berbu koji mogu biti izvor zaraze. Naime na ostacima plodova iz prethod-ne berbe dolazi do umnožavanja prvenstveno vrsta iz roda Penicillium koji kasnije stvara zaraze na plodovi-ma iz nove berbe. Iz tog razloga u berbu treba ući sa čistim boksevima, bez ostataka trulih plodova kao i bez ostataka zemlje te eventualne prljavštine. Na taj način sprečava se i kontaminacija vode u kojoj se klasira ja-buka.

Mislim da se na osnovu svega što smo napisali na kraju teksta moramo ozbiljno posvetiti organizaciji fungicid-nih tretmana i kvalitetu berbe. Kompanija Agromarket se trudi da zaista ponudi proizvode koji su efikasni i koji mogu da reše probleme o kojima smo pričali, a koji nas na kraju perioda čuvanja mogu puno košta-ti. Novi fungicid u našoj paleti je fungicid Mili (fludi-oksonil), namenjen tretmanima pred samu berbu. Sa karencom od 7 dana omogućava dugo čuvanje jabuke i miran san za proizvođače do perioda prodaje. Sa do-zom primene od 1,0 l po hektaru u skladu sa karencom sprečiće umnožavanje spora patogena na plodovima, i sprečiće nastanak infekcije na nastalim oštećenjima.

Jer, ne zna se kako će se kretati cena jabuke, a sezona prodaje je duga. Sa kvalitetno zaštićenim plodom i to čekanje se isplati.

Za sveže plodove

tokom cele godine

Godinama unazad proizvođači voća imaju problem da nakon berbe očuvaju kvalitet plodova za koji su se borili tokom vegetacione sezone u voćnjaku. Oštećenja koja se tokom skladištenja javljaju usled infekcija različitim patogenima danas u dobroj meri možemo kontrolisati fungicidima, ali fiziološka oštećenja koja se takođe često javljaju za mnoge su i dalje enigma.

Savremene tehnologije u skladištenju voća u mnogome olakšavaju ovaj zadatak, a jedno od najsavremenijih dostignuća u ovoj oblasti dolazi nam iz Rusije i zove se Fitomag. Preparat Fitomag u Srbiji je registrovan od 2017., a ekskluzivni zastupnik je kompanija Agromarket iz Kragujevca. Preparat ima specifičan način delovanja i uspeva da svojom aktivnošću uspori disanje jabuke i time produži period skladištenja.

Primena preparata Fitomag nakon berbe, na plodove voća ima višestruko dejstvo: • usporava proces sazrevanja i starenja• povećava otpornost jabuka na potamnjenja površine ploda (skald)• održava kvalitet voća tokom transporta do potrošača (produžava Shelf life jabuke)• održava visok nivo kiselina u plodovima, a samim tim smanjuje potencijal za razvoj gljivičnih oboljenja• održava čvrstinu plodova kako prilikom skladištenja, tako i u dostavi do potrošača.

Poznato je da plodovi jabuke nakon berbe nastavljaju da dišu, a sa disanjem nastavlja se i proces sazrevanja. Da bi plod tokom čuvanja što duže održao kvalitet, neophodno je usporiti disanje, u čemu nam u dobroj meri pomažu hladnjače sa kontrolisanom atmosferom (ULO i DCA), ali da bi kvalitet plodova ostao očuvan i nakon iznošenja iz hladnjače, potrebno nam je nešto više. Vrlo važnu ulogu u sazrevanju i propadanju jabuke ima etilen, gas koji plodovi jabuke nakon berbe sintetišu. Etilen je hormon dozrevanja voća čija uloga je da aktivira enzime koji ubrzavaju zrenje, a time utiče i na povećanje intenziteta disanja. Jedinjenje etilen i 1-metil-ciklopropen (Fitomag) imaju sličnu hemijsku strukturu, tako da su oba molekula kompatibilna sa etilenskim receptorima koji se nalaze na površini plodova jabuke. Proizvod Fitomag deluje tako što blokira receptore za etilen, a samim tim inhibira aktivnost etilena.

Važno je napomenuti da se preparat sa jednakim uspehom može koristiti kako u hladnjačama sa normalnom atmosferom (NA), tako i u hladnjačama sa kontrolisanom atmosferom (ULO). Primenom adekvatne agrotehnike, adekvatnim skladištenjem (NA ili ULO) i upotrebom preparata Fitomag omogućava se visok kvalitet plodova tokom cele godine.

Kompanija “Agromarket” uz pomoć stručnih saradnika iz Fitomag službe pruža kompletnu uslugu aplikacije preparata Fitomag– neposredna primena, kontrola, edukacija zaposlenih. Da bi ceo proces aplikacije bio kvalitetno sproveden potrebno je pažljivo pročitati savete za pravilnu aplikaciju i imati na umu da preporuka za svaku pojedinačnu sortu mora biti u potpunosti ispoštovana.

Sva pitanja koja se tiču preparata Fitomag i same aplikacije možete uputiti na adresu naših kolega iz Fitomag službe:

Aleksandar Milivojević | 069/50-77-875 aleksandar.milivojevic@agromarket.rs Maja Zarić | 063/10-81-064maja.zaric@juznibanat.com

21 20

Jednom davno u jednoj nest-varno velikoj poljoprivrednoj zemlji živeše i radiše ljudi iz kompanije „Koroljev Agro“. Be-jahu to čestiti i vredni ljudi, kojima posla nije manjkalo, a baviše se projektovanjem i iz-radom sistema za navodnja-vanje, kao i objekata zatvorenog tipa za najsavremeniju biljnu proizvodnju. I tako godinu za godinom nizahu oni poslovne uspehe osvajajući nepregledna prostranstva poljoprivrednog zemljišta čitave regije, ali sav njihov trud i umeće kao da nije u potpunosti zadovoljavao nji-hove klijente, vredne poljop-rivredne proizvođače.

Jednoga dana, kada menadžment firme „Koroljev Agro“ beše na jed-nom velikom poljoprivrednom saj-mu negde daleko u belom svetu,

potencijalnu saradnju i partnerstvo im ponudi jedna mala firma iz još manje državice koja beše postav-ljena negde između tada velikih svetova sa istoka i zapada. I gle čuda, ta mala firma pod nazivom „Fertico“, imaše zlatnu riznicu u ko-joj čuvaše čitavu kolekciju čarobnih ključeva kojima „Koroljev Agro“ mogaše da otključava vrata pot-

pune sreće i zadovoljstva svojim komitentima, poljoprivrednicima, čineći njihove biljke nesvakidaš-nje zdravim i rodnim. Oni tu riznicu zvaše FITOFERT ENERGY...

Posle bajkovitog perfektskog uvo-da, možemo napred u sadašnje pravo vreme zbivanja radnje iz ove bajke. I zaista je, na ponos i zado-

Ruska voćna bajkaGoran Radovanović, dipl. inž. poljoprivrede.

voljstvo svih nas koji smo akteri ovih zbivanja, „Fertico“ Niš, ponu-dio je kompaniji „Koroljev Agro“ nešto jedinstveno. Tako mala fir-ma, „Fertico“, kao deo grupacije „Agromarket“, iz tako male države Srbije je uspela da uspešno plasira svoje znanje i iskustvo sublimirano u proizvodima FITOFERT ENERGY li-nije i učini ih dostupnim na ogro-mnom ruskom tržištu.

Prvi pregovori oko saradnje ovih dveju firmi su obavljeni još krajem 2012. godine, a saradnja se nastavila u 2013. i eto odvija se prvih pet godi-na. Ovu saradnju karakteriše velika posvećenost detaljima, te je profe-sionalnost i zadovoljstvo krajnjih korisnika naših proizvoda zagaran-tovana. Dolazile su kolege iz Rusije kod nas na obuku oko upotrebe po-menute tehnologije i naših proizvo-da, pratili i upijali znanje i praksu su u više navrata, kako se to radi u PIK „Južni Banat“ Bela Crkva, kod naših dobrih i manje dobrih proizvođača, odlazili smo mi iz stručne službe do-micilne kompanije u Rusiju, kako bi im pomogli oko agroservisa, držali višesatne edukacione konferencij-ske prezentacije, sprovodili analize i davali gotove preporuke, a sve sa

ciljem da naše ruske kolege ovla-daju FITOFERT tehnologijom. I sada napokon, kolege agronomi iz Rusi-je svojim proizvođačima mogu da ponude ključ u ruke ne samo za si-steme i objekte, već i za tehnologiju proizvodnje, odnosno hranjenje bi-ljaka, koje u dosadašnjim ogledima i komercijalnim proizvodnjama daje odlične rezultate.

Ruski proizvođači prepoznaju taj kvalitet i okupljaju se oko svog dobavljača - gru-pacija „Koroljev Agro“, koji im nudi sigurnost i prati ih do finali-zacije proizvod-nje. Kompanija „Koroljev Agro“

ide i korak dalje, te organizuje i sopstvene proizvodno-demonstra-cione centre na više različitih loka-liteta, gde sada imaju oko 10 hekta-ra zasađene borovnice u Voronježu, nešto jabuke, maline, kupine, oko 5 hektara jagode u Šuji, blizu Ivano-

23 22

va, gde ima još i raznog jagodasto bobičastog voća (malina, borovni-ca, ribizla, honeyberry...), a planovi su da se u narednom periodu za-sadi još 20-ak ha ovih voćnih vrsta, čime bi dostigli površinu od oko 50 ha. Svi zasadi su pokriveni najsa-vremenijim sistemima fertigacije, te je upotreba FITOFERT ENERGY proizvoda precizna i jednostavna, uz digitalizovanu kontrolu EC i pH vrednosti u pripremi rastvora za fertigaciju. Takav sistem već je na-kon prvih berbi pokazao odlične rezultate u smislu prepoznatljivog jedinstvenog kvaliteta proizvoda, pored dobrog prinosa, te je potra-žnja za ovim proizvodima ogromna.

Kao model saradnje, ova tehno-

logija je promovisana aktuelnim i budućim komitentiima na međuna-rodnom seminaru u Voronježu odr-žanom krajem jula ove godine, pod nazivom “Modern technologies of berry crops cultivation - strawberry, blueberry, raspberry”.

Pored domaćih i stranih predavača, u radu seminara su aktivno uče-stvovali i saradnici stručne službe kompanije Agromarket, promovišući specifičnu tehnologiju uz upotrebu proizvoda brenda FITOFERT ENERGY. Kolege koje su od početka uključeni u saradnju sa ruskim partnerom izlo-žili su rezultate projekta „Principles of Making up Nutrition Programs for Fertigation and Foliar Treatments on Berry and Fruit Crops“.

Učesnici seminara su pokazali veli-ko interesovanje za predstavljenom tehnologijom, što znači i FITOFERT ENERGY proizvodima, te je prošire-nje saradnje sa našim distributeri-ma neizostovano.

Ono što je posebno interesant-no ruskim komitentima je jedin-stven kvalitet voća koje se dobija FITOFERT ENERGY tehnologijom. Domaćini su iskoristili priliku i za vreme svečane večere nakon obi-laska proizvodnih površina, pro-movisali čitav spektar raznovrsnih ukusa, mirisa i boja različitih ge-notipova svežeg i sušenog voća iz sopstvene proizvodnje, koje je bilo servirano uz ostala slana jela, i kao promocija novog trenda u Rusiji.

Uz neizostavne zdravice, sada i sa podignutim voćem u ruci, prenese-no je veliko zadovoljstvo dosadaš-njim rezultatima rada organizatora skupa, koji će se redovno održavati i nadalje, ali su iznešeni i optimi-stički planovi u vezi sa novim ak-tivnostima formiranog udruženja «Ягоды Черноземья».

Kako smo počeli, tako i završava-mo. I tako živeše i radiše oni srećno na mnogaja ljeta…

25

Ambrozija iliti limundžik, opaš, par-ložna trava, pelenasta ambrozija, amerikanka i fazanuša, odnosno Ambrosia artemisiifolia L. pred-stavlja trenutno najopasniji korov u Srbiji, kako za gajene useve tako i za zdravlje čoveka. Iako se mnogo toga o njoj zna, nije zgoreg podse-ćanje da je to jednogodišnja biljka poreklom iz severne i centralne Amerike.

Ambrozija je do pre dvadesetak-tri-deset godina bila karakteristična za ruderalna staništa (nepoljopri-vredne površine, kraj puteva, pru-ga), a od onda vrlo lako počinje da „ulazi“ u useve, zasade, parkove...Njeno širenje je započelo otkrićem Amerike i odatle je preneta na sve kontinente. U Nemačkoj je prvi put potvrđena 1863. godine, Francuskoj 1863. godine, Austriji 1883., u Rusiji je evidentirana prvi put 1918. godi-ne, u Kini 1930. godine, a u Australiji

1908. godine. Navodno je slučajno „preneta“ na druge kontinente i dr-žave. Ono što (ne) iznenađuje je to da sa registrovanjem njenog širenja na određenom prostoru, počinju da se prijavljuju veliki troškovi pri le-čenju ljudi od alergija, kao i sku-po i teško suzbijanje ambrozije kao korova.

To je jednogodišnja, brzorastuća biljka koja dostiže visinu i preko 160 cm, dobro se grana i završava razvoj za 120 do 183 dana, zavisno od vremenskih uslova. Koren je vre-tenast, stablo je uspravno, razgra-nato, sa listovima jajolikog oblika, posutim dlačicama, jako izrezanim, sa uskim režnjevima. Presek stabla je četvrtast ili okrugao. Cvetovi su skupljeni u duge grozdaste cvasti na vrhu stabala i grana, žućkaste boje. Jedan je od prvih korova koji se pojavljuju s proleća, uglavnom pre gajenih useva. Niče od sredine

aprila, a cveta u kasno leto i jesen, od sredine jula do prvih jesenjih mrazeva. Uslovi dugog dana favo-rizuju formiranje muških cvetova, a uslovi kratkog dana favorizuju formiranje ženskih cvetova formi-rajući ogromnu količinu polena koji raznosi vetar. Izuzetnog je poten-cijala razmnožavanja, a povećan sadržaj CO2 u gradskim sredinama utiče i na uvećan sadržaj polena u cvetovima te jedna biljka obično formira 3-4 hiljade semenki, mada taj broj može biti i preko 30 hiljada ako biljka raste u dobrim uslovi-ma. Ono što je posebno opasno je da seme ambrozije zadržava klija-vost u zemljištu do 40 godina. Zbog malih dimenzija semena, širenje je lako i na mnogo načina, a najčešći su poljoprivrednim i građevinskim mašinama, zatim vetrom, životi-njama itd. Njeno širenje prirodnim putem je jako sporo, ali uz pomoć čoveka jako brzo.

Ambrozija, agrarno-urbana pošast21. vekaMomčilo Pejović, dipl. inž. poljoprivrede

U okviru roda Ambrosia, registrova-no je nekoliko vrsta, podvrsta, vari-jeteta... kao što su: Ambrosia arte-misiifolia f. Artemisiifolia, Ambrosia artemisiifolia subsp. Artemisiifolia, Ambrosia artemisiifolia var. Artemi-siifolia, Ambrosia artemisiifolia var. elatior (L.) Descourt., Ambrosia chi-lensis Hook. & Arn., Ambrosia elata Salisb., Ambrosia elatior L., Ambrosia elatior var. elatior, Ambrosia glandu-losa Scheele, Ambrosia monophylla Rydb., Ambrosia paniculata f. pani-culata, Ambrosia paniculata var. pa-niculata, Iva monophylla Walter...

Polen ambrozije izaziva alergiju kod 10% ljudi. Od svih polenskih alergi-ja polen ambrozije je uzročnik u 50 do 60% slučajeva. Kod najosetljivi-

jih osoba 8-20 polenovih zrna u 1 m3 vazduha može da izazove jake reak-cije, a samo jedna biljka ambrozije proizvodi 1-8 milijardi polenovih zrna. U polenu ambrozije je konsta-tovano 52 jedinjenja koja su alergo-gena od kojih su 6 posebno opasni. Alergijska reakcija se prvenstveno javlja na gornjim disajnim putevi-ma izazivajući kijavice, gušenje, iri-taciju kože... Pretpostavlja se da je oko 30% ljudi u SAD-u alergično na ambroziju. Razvoj alergije na am-broziju nije brz, po nekim istraživa-njima pre pojave alergije potrebna je izloženost polenu 10-20 godina. Postoji i ukrštena rezistentnost sa Artemisia vulgaris, tj. crnim pele-nom koji pripada istoj familiji i ta-kođe izaziva opasne alergije.

Biljka u sebi sadrži neka fenolna je-dinjenja i terpene. Vodeni ekstrak-ti ovih materija utiču negativno na klijanje i nicanje gajenih useva u ze-mljištu gde ima ostataka ambrozije.

Zbog malih dimenzija semena, ši-renje je lako i na mnogo načina, a najčešći su poljoprivrednim i gra-đevinskim mašinama, zatim ve-trom, životinjama itd. Njeno širenje prirodnim putem je jako sporo, ali uz pomoć čoveka jako brzo.

Štete su brojne, utiče na prinos i kvalitet poljoprivrednih proizvoda, povećani troškovi kod žetve useva. Može biti prenosnik brojnih biljnih bolesti i štetočina naročito nematoda.

No, ambrozija osim loših ima i do-bre strane pogotovo Ambrosia trifi-da - džinovska ambrozija prisutna u nekim delovima Vojvodine. Lišće ambrozije tj. njen macerat ima jak uticaj na crevne parazite - gliste, a ekstrakt lista se koristi i za de-zinfekciju protiv gljivičnih i bakte-rijskih infekcija na koži. Ulje iz se-mena se takođe koristi za lečenje brojnih oboljenja u svetu, ali na žalost ne i kod nas.

Suzbijanje ambrozije na po-ljoprivrednim površinama se uspešno vrši herbicidima, pa u usevu kukuruza preparatima Mustang, Banvel 480, Agrodimark, Peak 75 WG, u soji Dynox, u šećer-noj repi Piralis, Metix, Target SC, … Na nepoljoprivrednim površinama gde je to dozvoljeno, primenom neselektivnih, herbicida, tzv. „tota-la“ kao što su Glifomark, Glifohem, Glifomark SG..., odnosno Cunami ili Basta 15. Na površinama gde nije dozvoljena primena herbicida nje-no uklanjanje treba vršiti mehanič-ki, tj. košenjem, ali na visini ne višoj od 5 cm.

Uništavanje ambrozije mora biti si-stemski i na svim površinama, a ne parcijalno jer sve to daje delimične rezultate. U nekim evropskim drža-vama je to i zakonski regulisano tj. u parcelama i oko njih NE SME biti am-brozije i isto tako oko kuća i stambe-nih objekata NE SME biti biljaka am-brozije. To je zakon i on se bez obzira na sve mora poštovati. A kod nas...

27 26

AgroStatistika

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede.

Srbija ekonomski od EU udaljena oko 50 godina

Izvor: Voice, 5. avgust 2018.

Evropska zvanična statistika Eurostat u najnovijim izveštajima koji pokazuju gde su zemlje istočne Evrope u odno su na BDP po stanovniku u EU, odnosno paritetu kupovne moći, Srbiju je svrstala na samo dno. Naša zemlja je na 37 odsto proseka Evropske unije, a ispod su jedino Albanija i Bosna i Hercegovina, koje imaju najniži BDP po glavi stanovnika i najnižu stvarnu pojedinačnu potrošnju. Albanija je na 29 odsto evropskog proseka, a BiH na 32 odsto. Ako se uzme u obzir 2012. godina, pokazatelji su za Srbiju još lošiji. Kad se izuzme Albanija koja je zabeležila pad, Srbija je jedina zemlja koja nije imala rast već je 2017. godine u odnosu na 2012. bila na nuli. Kada se porede 2012. i 2017. godina, sve ostale komšije su napredovale – Crna Gora je 2012. bila na 39 odsto BDP po stanovniku EU, a 2017. je stigla na 46 odsto i imala je rast 17,9 odsto. Rumunija je zabeležila rast 16,7 odsto i stigla do 63 odsto proseka EU. Makedonija je rasla 8,8 odsto, BiH 6,7… Hrvatska, koja je na 61 odsto evropskog BDP-a, imala je rast od 1,7 odsto. Od zemalja članica Evropske unije, najveći BDP po stanovniku u prošloj godini prema standardu kupovne moći imao je Luksemburg – 253 odsto evropskog proseka, a na začelju su Hrvatska (61 odsto) i Bugarska, koja je na 49 odsto.

Jasno je, velike su razlike u životnom standardu građana među pojedinim zemljama članicama Evropske unije. BDP po paritetu kupovne moći smatra se jednim od najrelevantnijih indikatora bogatstva građana neke države. Analiza Eurostata govori o proseku BDP-a po stanovniku evropske zajednice, a Srbija je miljama daleko i od njega. Gde je stala 2012, tu je i ostala. Njeni građani za prethodnih šest godina nisu osetili boljitak i kvalitetniji život iako sve to vreme slušajuo tome kako ekonomsko-socijalni pokazatelji rapidno rastu. Međutim, i računica Svetske banke približnija je oceni koju prema svojoj koži i džepu može izvući svako ko živi od srpskog proseka. Svetska banka izračunala je da Srbija, ukoliko bude rasla po stopi od tri odsto, može da dostigne standard EU za 50 godina, a u slučaju da raste po stopi od pet odsto, u korak sa građanima Unije mogla bi da krene za 20 godina. Domaći ekonomski stručnjaci pak kažu da je i Svetska banka iznela nerealna očekivanja.

Izvoz pšenice iz Rusije veći za 41 odsto

Izvor: Agroklub

Rusija je u periodu jul-maj u sezoni 2017/18 izvezla oko 38 miliona tona pšenice, što je već za 41% više nego u sezoni 2016/17, kada je u inostranstvo isporučeno oko 27 miliona tona te žitarice. Prema preliminarnim podacima, Rusija je u maju 2018. izvezila 3,9 megatona pšenice, 19,3% više nego u aprilu, dok je izvoz hlebnog zrna bio čak 103% veći u odnosu na maj 2017. godine. Takođe, tokom ove sezone, dogodile su se i neke izmene kada je reč o ključnim izvoznim destinacijama. Naime, najveći uvoz u to vreme ostvario je Vijetnam koji je uvezao 1,96 me-gatona pšenice. Sa druge strane, Jemen je smanjio nabavku ruske pšenice - ukupno je uvezao 1,21 miliona tona pšenice iz Rusije.

AgroStatistika

Slovenci u svjetskom vrhu po potrošnji čistog alkohola

Izvor: Agrobiz 23. jul 2018

S registriranom potrošnjom od 10,5 litara čistog alkohola na stanovnika starijega od 15 godina, Slovenija je dale-ko ispred prosječne svjetske potrošnje od 6,4 litara, ali i ispred prosjeka u europskoj regiji u kojoj se prosječno popije 9,8 litara, upozoravaju u utorak slovenski liječnici.

Registrirana potrošnja alkohola u Sloveniji smanjena je prošle godine za jednu litru po stanovniku, ali je još uvijek previsoka, a zdravstveni i drugi troškovi države vezani na alkoholizam daleko su viši od onoga što se dobije kroz trošarinu na alkohol, upozorio je nacionalni institut za javno zdravlje.

“Izloženost alkoholu velik je rizik za više vrsta karcinoma koji se povezuju s pretjeranom konzumacijom. Što više i češće neka osoba pije alkohol, više je i rizika za rak”, upozorila je Mercedes Lorenčič iz Instituta za javno zdravlje. Upozorila je i na sve više troškove liječenja alkoholizma, ali i njime uzrokovanih drugih bolesti i socijalnih po-sljedica, tako da ti troškovi daleko premašuju ono što država dobije naplatom poreza i taksi na alkoholna pića.

Barbara Lovrečič iz iste ustanove ističe da je pogrešno mišljenje kako su pivo i vino manje opasni u odnosu na žestoka pića. “Ne postoje manje ili više štetna alkoholna pića jer sva sadrže etanol”, rekla je. „Svejedno je jesmo li se alkoholizirali s nekoliko boca piva ili kroz jedno žestoko piće“, naglasila je Lovrečič.

Srbija drugi po veličini izvoznik piva u EU

Izvor: eKapija 3. avgust, 2018.

Evropska unija proizvodi gotovo 81 litar piva po stanovniku, svaka peta boca napunjena je u Nemačkoj, a kada je reč o tržištu piva iz trećih zemalja, Srbija je drugi po veličini izvoznik piva u EU posle Meksika, saopštio je danas Eurostat povodom Svetskog dana piva. Svetski dan piva obeležava se od 2008. godine, svakog prvog petka u av-gustu, u više od 200 gradova u svetu.

Proizvodnja piva u EU u 2017. je premašila 41 milijardu litara i bila je za 2,5 milijarde veća nego godinu dana ranije. Pored toga, u EU je proizvedeno gotovo 900 miliona litara piva koje sadrži manje od 0,5% alkohola ili ga uopšte ne sadrži. Čak dve trećine piva sa alkoholom u EU dolazi iz šest članica, a najveći proizvođač je Nemačka sa više od osam milijardi litara ili 20% EU proizvodnje. Slede Britanija sa 14% proizvodnje EU, Poljska sa 10%, Holandija i Španija sa po devet i Belgija sa šest procenata. U poređenju sa 2016, Holandija je povećala proizvodnju za 48%, Britanija za 14, a Portugalija za 11%. Istovremeno je proizvodnja piva u Grčkoj pala za devet odsto, Slovačkoj za pet, Bugarskoj i Litvaniji za četiri odsto. Vodeći izvoznik piva u EU je Holandija sa 1,9 milijardi litara, a slede Belgija i Nemačka sa po 1,6 milijardi. Najveći kupac piva iz EU su SAD koje su 2017. apsorbovale 31% izvoza Unije, u Kini je završilo 15, a u Kanadi šest odsto evropskog izvoza piva sa alkoholom.

Tržište za pivo proizvedeno van EU je malo i njime dominiraju meksička i srpska piva koja pokrivaju 52, odnosno 12% uvoza iz trećih zemalja. Srbija je u 2017. u EU izvezla 48 miliona litara piva.

29 28

Proizvodnja maka isplativa, ali slabo zastupljena

Višestruka primena, otpornost na bolesti, kao i mogućnost gajenja u različitim agroekološkim uslovima, čine mak poželjnom biljkom za uzgoj. Proizvodnja je, kažu upućeni, isplativa, ali je uprkos tome u Srbiji slabo zastupljena. Razlog za to su njegova opijumska dejstva, zbog čega su i uzgoj i promet kontrolisani u mnogim zemljama, pa i našoj. Kako za naš portal ističu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodopri-vrede, u Registru sorti poljoprivred-nog bilja nije upisana niti jedna sorta (sertifikovano seme) maka, “što znači da se u Republici Srbiji legalno ne

može proizvoditi, stavljati u promet, niti se može uvoziti njegovo seme”. U postupku priznavanja se, dodaju, na-laze tri sorte, a njihovo upisivanje u Registar očekuje se naredne godine. I pored ograničenja, međutim, u Sr-biji postoje imanja na kojima se mak uzgaja, a prema navodima iz Mini-starstva, radi se o slučajevima pro-izvodnje na porodičnim imanjima, uglavnom u Vojvodini, koji su zasno-vani na nesertifikovanom semenu i za sopstvene potrebe. U Udruženju Eco-land Farms iz Telečke, koje okuplja poljoprivredne proizvođače koji se bave organskom proizvodnjom, seju male površine pod makom. Valeria Balint predsednica ovog Udruženja, za naš portal ističe da uzgajaju samo bio-mak, koji ima veću cenu. „Gajenje maka se isplati, ali ima i dosta posla oko njega. Prodajemo ga u Nemačkoj i zarada je zadovoljavajuća“ kaže naša sagovornica, objašnjavajući da je je-senji mak bolji od prolećnog, a da se seje ručno ili traktorskom sejačicom. „Beremo ga početkom jula, ruč-no, jer traktorskim bušilicama iz-bušimo makove čaure pa seme is-curi. Treba paziti kod čišćenja da

se ne povredi seme maka, jer će tako brzo užegnuti“ ističe Balint. Prema podacima Instituta za ratar-stvo i povrtarstvo, u Srbiji se mak gaji na malim površinama, tako da je 2014. zauzimao svega 1.000 hektara, dok je prosečan prinos iznosio čak oko 900 kg po hektaru. To ga, prema rečima Vere M. Popović, naučne sa-radnice ovog Instituta, čini isplativom biljkom. Dodatno, oblast primene je vrlo široka. „Mak se gaji za proizvod-nju semena – uljani mak, ili za proi-zvodnju sirovog opijuma kao opijum-ski mak“ navodi naša sagovornica, obrazlažući da biljka ima dugu tradi-ciju u primeni, kako u ishrani tako i u medicini, koristi se za proizvodnju ulja i u kulinarstvu za spremanje ra-zličitih specijaliteta. Međutim, upra-vo zbog opijumskog svojstva maka, njegova proizvodnja se kontroliše u mnogim zemljama, pa se dozvoljava samo proizvodnja sorti kod kojih je sadržaj sirovog opijuma vrlo nizak, te nije pogodan za komercijalnu proi-zvodnju narkotičnih sredstava.

To za naš portal objašnjava i profe-sor Poljoprivrednog fakulteta, Đorđe

Izvor: eKapija, 10. jul 2018.

Reč strukePriredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede.

Glamočlija, navodeći da mak ima vi-soku hranljivu i energetsku vrednost, kao i veliki broj formi, pa uspeva u različitim klimama, ima umerene po-trebe u vodi, a dobro podnosi i niske temperature, zbog čega će, smatra, i proizvođači imati koristi od ove biljke. „Prinosi zrna maka su 1.000-1.500 kg po hektaru, koji kad se pomnože sa 400 dinara donose i 400.000-600.000 dinara bruto zarade. Kolika je zara-da od maka, pokazuje i poređenje sa pšenicom, sa kojom se sa 5.000 kg po

hektaru, i cenom od 16 dinara, zaradi tek 80.000“ objašnjava Glamončlija i dodaje da bi troškovi proizvodnje iznosili svega 50.000 dinara ako se ima lična mehanizacija.

Poreklom iz Male Azije, gde su ga An-tički Grci gajili pre oko 3.000 godina radi ublažavanja bolova i protiv ne-sanice, mak se danas koristi kako za potrebe farmaceutske industrije, tako i za ishranu i dekoraciju. U pekarskoj i konditorskoj industriji koristi se celo

ili samleveno zrno sorti tamnoplave do crne boje, koje se nazivaju ulja-nim sortama, dok su sorte belog se-mena opijumske. Hladnim presova-njem iz zrna se dobija jestivo ulje, a postupkom toplog ceđenja tehničko. Ulje maka ima primenu i u kozmetič-koj industriji za proizvodnju sredstava za higijenu, dok se u hemijskoj indu-striji koristi za proizvodnju preparata za lakiranje drveta, ali i kao dodatak za slikarske boje.

Oko 100.000 hektara zemljišta u Srbiji u rukama velikih zemljoposednika Nekolicina najvećih zemljoposedni-ka u Srbiji u svojim rukama drži oko 100 hiljada hektara obradive zemlje, što predstavlja prave latifundije, za šta zahvalnost duguju državi koja im je jeftino prodala zemlju neka-dašnjih poljoprivrednih kombinata, smatra domaća stručna javnost. Da među velikim zemljoposednici-ma u Srbiji vlada žestoka borba po-tvrđuje podatak da je MK grupa Mio-draga Kostića kupila Viktorija grupu koja je zapala u probleme, po ceni koja je za sad još uvek tajna, a po svemu sudeći razlog preuzimanja je napad na poziciju broj 1. među srp-skim privatnim zemljoposednicima koju u ovom trenutku suvereno drži Petar Matijević, vlasnik industrije mesa „Matijević“. Svakako je da će ono čime raspolaže Viktorija grupa, čija je osnovna delatnost trgovina i prerada uljarica, a to je saradnja sa više od 300 poljoprivrednih za-druga i 40.000 poljoprivrednika i 1.300 zaposlenih u kompanijama članicama Sojaprotein, Viktorijaoil, Viktorija lodžistik, Luka Bačka Pa-

lanka, Veterinarski zavod Subotica, SP laboratorija i Riboteks, i te kako ojačati poljoprivrednu imperiju Miodraga Kostića. Ipak, kako sada stvari stoje, Petar Matijević je sa oko 35.000 hektara zemlje i dalje najveći privatni zemljoposednik u našoj zemlji. Zapošljava oko 2.600 ljudi na poljoprivrednim poslovima. Kompanija kojoj je na čelu, između ostalog, poseduje imanja „Bezdan“ i „Ravnica“ u Bajmoku, „Jednota“ u Kovačici, „Zlatica“ kod Zrenja-nina. Osim toga Matijević u svom vlasništvu drži i oko 1.500 hekta-ra obradive zemlje u Hrvatskoj. Miodrag Kostić pak u svom posedu ima 30.000 hektara zemlje. Poljo-privredno zemljište MK grupa ima na teritoriji opština Požega, Vršac,

Kula, Bački Brestovac, Inđija i tako dalje. Ta kompanija raspolaže sa 9.000 hektara zemljišta koje navod-njava, a Kostić je zakupac oko 30 hiljada hektara zemljišta u Ukrajini.

Miroslav Mišković preko svoje kom-panije Delta agrar obrađuje 14.500 hektara zemlje u Srbiji, a bavi se ra-tarstvom, voćarstvom, stočarstvom i ribarstvom.

Četvrtu poziciju među privatnim srpskim zemljoposednicima drži biznismen Đorđije Nicović sa samo oko 400 hektara. On je posedovao znatno više zemlje ali je većinu prodao, među njima i PIK „Bečej“ sa oko 2.900 hektara zemlje koje je od njega kupio Miodrag Kostić. Među stranim kompanijama naj-više zemljišta u Srbiji poseduje irska kompanija Baltik properti investment limited sa 13.000 hek-tara zemljišta, Mađarska kompa-nija CBA vlasnik oko 2.650 hek-tara zemlje a Žito grupa Marka Pipunića iz Osijeka u Srbiji ima

Izvor: Danas, 11. jul 2018

31 30

oko 2.000 hektara zemljišta. Ipak, sa oko 830 hiljada hektara zemlje u svom posedu najveći zemljo-posednik je i dalje država Srbija. Agroekonomista Milan Prostran kaže za Danas da najveću odgovor-nost za postojanje ogromnih pri-vatnih poljoprivrednih gazdinstava, što nije tipično za zemlje Evrope i Severne Amerike snosi država koja je veoma jeftino prodavala hek-tare privatnicima. „Poljoprivredni kombinati su prodavani budzašto. Cena hektara se kretala od 150 do 200 evra. Koliko je to niska cena najbolje govori to da aktuelni pri-vatni vlasnici isti taj hektar koji je sada u njihovom posedu cene 20 hiljada evra. Iz toga se najlakše može videti po kakvoj bagatelnoj ceni su dobili izuzetno vredno po-ljoprivredno zemljište. Kupovinom plodnog zemljišta ti privatnici su došli do kapitala i nakon toga pro-

širivali svoje bogatstvo kupovi-nom prerađivačkih kapaciteta. To se i sada desilo pa je Kostić kupio Viktorija grupu koja je zapala u probleme“ ističe naš sagovornik. Prema njegovim rečima, ogro-mne obradive površine su u ruka-ma krupnih privatnih posednika. „Tako velike posede ne možete pro-naći u razvijenim zemljama. Prime-ra radi, u SAD ćete teško naći veći posedi od 10.000 hektara i to je uglavnom reč o pašnjacima, a ne oranicama. Sa latifundijama koje postoje u Srbiji jedino se mogu po-rediti ogromne površine zemljišta u vlasništvu krupnog kapitala u ne-kom zemljama Južne Amerike“ kaže Prostran.

Privatizacioni savetnik Branko Pa-vlović ističe da ako veliki privatni zemljoposednici ispunjavaju svoje obaveze i plaćaju rentu državi u

slučaju da su zakupci ne vidi ništa sporno u činjenici da poseduju to-liko zemlje. „Problem u Srbiji nije u činjenici da postoje veliki zemljo-posednici već da postoji oko 500 hiljada hektara zemljišta u vlasniš-tvu države koje se uopšte ne obra-đuje ili ne obrađuje na adekvatan način. To je mnogo veća površina pod obradivom zemljom nego ona koju poseduju veliki zemljoposed-nici i u interesu srpske poljoprivre-de bi bilo da se na tom planu ne-što promeni, odnosno da ta zemlja počne da se obrađuje. Kada je pak reč o kupovini Viktorija grupe koja je zapala u probleme pa ju je pre-uzeo Kostić to je najbolji primer da to što je EBRD uložio novac u neku firmu automatski ne znači i da je reč o dobro osmišljenom poslu niti da je svaka investicija gde uloži ta banka sigurna“ zaključuje naš sa-govornik.

Ovo su četiri najčešća mita o šećeru!

Gotovo svakog dana pojavljuju se nove informacije o zdravlju i pra-vilnoj ishrani – šta je dobro, šta je loše, šta jesti, a šta u potpunosti izbjegavati. Kao rezultat slabe edu-kacije i lijenosti, stopa gojaznosti nikada nije bila veća.

Oni koji vode računa o ishrani i težini vjerovatno će ograničiti ili ukloniti u potpunosti šećer iz svoje ishrane, prebacivši se na “zdravije” opcije poput šećerne trske, vještač-kih zaslađivača i proizvode “bez še-ćera” koji su bolji. Međutim, da li je zaista tako? Evo nekoliko najvećih mitova kada je riječ o šećeru:

Mit broj 1 – Neki šećeri su zdraviji

od ostalih. Smeđi šećer, bijeli še-ćer ili sirovi – svejedno je. Sve vrste šećera čine isto vašem organizmu – podižu nivo glukoze.

Mit broj 2 – Šećer čini djecu hipe-raktivnom. Dosadašnje studije nisu dovele u vezu dječiju hiperaktiv-nost s konzumacijom šećera. Po-nekad je riječ o tome da su djeca prosto djeca.

Mit broj 3 – Šećer stvara ovisnost poput droge. Magnetne rezonance pokazuju da šećer utiče na centre u mozgu odgovorne za osjećaj za-dovoljstva, ali ne postoje dokazi da stvara ovisnost. Pored toga, svaka-ko nećete imati iste simptome po-

slije unošenja šećera u organizam kao kada biste konzumirali drogu.

Mit broj 4 – Šećer bi u potpunosti trebalo eleminisati iz ishrane. Iako previše šećera može da naru-ši zdravlje, njega ima i u zdravim namirnicama poput voća i povrća. Zato ga je nemoguće u potpunosti eliminisati iz ishrane.

Izvor: Akta, 17. jul 2018.

Klimatske promene ozbiljno utiču na poljoprivredu Agroekonomski analitičar Mi-lan Prostran ocenio je u Novom danu da se klimatske promene ozbiljno osećaju u sektoru po-ljoprivrede, jer je poljoprivre-da “fabrika pod vedrim nebom”. Meteorolog i profesor Goran Mihaj-lović kaže da su suštinska posledi-ca klimatskih promena intenzivnije vremenske prilike. “Klimatske pro-mene se ozbiljno osećaju u ovom sektoru. Prošle godine je oko dve milijarde dolara smanjen rod. Stre-pe naši poljoprivrednici, gledaju u nebo, nisu prognoze tako dugoročne da bi bilo projekcija”, kaže Prostran. Meteorolog i profesor Goran Mihaj-lović kaže da se promene odnose na uticaj čoveka na promenu klime. “Varijacije klime su uvek postoja-le, pod uticajem drugih faktora. Devet od deset najtoplijih godina se desilo u 21. veku, taj trend sa porastom temperature ima stalan pozitivan rast”, kaže Mihajlović. Prostran kaže da smo ove godine ipak bolje prošli. “Jesu više strada-li usevi i voćnjaci u zapadnom delu Srbije, tamo su poljoprivreda i lo-kalne samouprave pretprele veće štete. Poljoprivreda će ove godine imati pozitivan uticaj na BDP ze-mlje”, kaže on. Ističe da bi u ovoj godini poljoprivredi dao prelaznu ocenu. “Padavine su više uticale na kvalitet pšenice, nego na rod. Naj-lošije su prošla rana voća i povrća. Nas čeka drugi deo godine, gde su kukuruz, soja, suncokret, šećerna repa…”, kaže Prostran, dodajući da očekuje berbu kukuruza početkom septembra.

Mihajlović: Suštinska posledi-ca klimatskih promena su in-tenzivnije vremenske prilike Meteorolog Goran Mihajlović kaže da, kad se posmatra globalno, uti-caj klimatskih promena je veći na kopnu. “Osetljivije je, te promene se manje osećaju na vodenim po-vršinama. Za ovaj deo se smatra da bi više od ostatka Evrope trpeo uticaj klimatskih promena”, kaže. Dodaje da je druga važna stvar to što su suštinska posledica klimat-skih promena intenzivnije vremen-ske prilike. “Možete imati u jednom danu mesečnu količinu padavina, a onda 29 sušnih dana, i da to u pro-seku izgleda normalno. Raspored je u poljoprivredi nešto na šta treba obratiti pažnju”, kaže Mihajlović. Dodaje da je projekcija padavina na našem području da bi bile oko pro-seka, ali da treba obratiti pažnju na nepovoljan raspored.

Prostran: Poljoprivreda je veoma osetljiva oblast. Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže da je ekstrema bilo i ranijih godina. “Se-ćam se, nekoliko godina je bilo koje su bile baš ekstremne. Bilo je godi-na, ali ovako češćih ekstrema nije bilo”, kaže. Dodaje da treba što više useva koji mogu, da se zasejavaju u jesen, da bi se do nekog juna ili početka jula obezbedio rod koji će doći sigurno. “Počinjanje ranije se-tve, moraju se sejati ranostasniji ili srednjestasniji hibridi, da se uhvati što više početnog roda, to je najjef-tinije Ono što je skupo su sistemi za navodnjavanje”, kaže on. Dodaje

da se u ekstremnim uslovima mora prići odgovorno i brzo, ističući da je “poljoprivreda veoma osetljiva oblast”. “Nju ne razumeju mnogi. Postoji izreka koja kaže da se u po-ljoprivredu i fudbal svi razumeju. Apelujem na vlasti da poslušaju na-uku i stručnjake”, kaže on.

Mihajlović kaže da se moramo adap-tirati na klimatske promene. “Treba smanjiti emisiju ugljen-dioksida kao osnovnog uzročnika globalnog porasta temperature. Adaptacija podrazumeva i u poljoprivredi, i u drugim segmentima, da se aktivno-sti prilagode promenama. To je pa-rola “Misli globalno, deluj lokalno”. Ne možete da utičete na ceo svet, ali možete da dođete biciklom na posao, a ne kolima. Prilagođavanje podrazumeva da shvatimo realnost, da je to nešto što je neminovno”, kaže Mihajlović. Dodaje da je priča o globalnom porastu temperature stara više od 20 godina.

Izvor: Nova ekonomija, 7. avgust 2018.

33 32

Varljivo leto sa dosta kišnih dana ukazuje da nam se bliži i jesen, što znači da treba početi sa priprema-ma ogrevnog drveta. Zato je po-trebno iskoristiti svaki lep i sunčan dan za seču drveta i druge šum-ske radove. Imajući u vidu da kišni uslovi u velikoj meri mogu otežati seču drveta i njegovo izvlačenje iz šumskih kompleksa. Da bi se pri-stupilo pripremi ogrevnog drveta potrebno je da obezbedite odgova-rajuću motornu testeru kao osnov-no sredstvo za rad. Pored motorne testere veliku ulogu u šumskim po-slovima igra i zaštitna oprema, jer je bezbednost pre svega i najbitni-ja. Kao i ranijih godina, tako i ove godine Villager je spreman za rad u najtežim šumskim uslovima. Na-šim potrošačima na raspolaganju su različiti tipovi Villager motornih testera, od najmanjih pa sve do velikih i robusnih sa maksimalnim stepenom iskorišćenja snage.

Motorne testere su prošle dug put u proteklih nekoliko decenija, doži-vele mnoge modifikacije, transfor-macije i modernizacije. Moderne motorne testere su lakše, bezbed-nije, sa manje vibracija i jednostav-nije za upotrebu od onih u prošlo-sti. U svojoj evoluciji dovedene su u fazu smanjenja potrošnje goriva, ispunjavanju strogih zahteva u po-gledu zaštite životne sredine, efi-kasnije su i štedljivije kao nikada ranije. Baš takve moderne motor-ne testere razvio je brend Villager, trudeći se da ih prilagodi širokom spektru korisnika, a sve sa ciljem da se težak i naporan rad sa motor-nom testerom svede na minimum.

Brend Villager u svojoj ponudi ima više tipova motornih testera, ali ovog puta ćemo izdvojiti neke od njih koje mogu biti hit ove jeseni.

Villager motorna testera VGS 380 S je mala, lagana motorna testera izu-

zetno pogodna za pripremu ogrev-nog drveta. Radna zapremina mo-tora je 37.2 cm³, a razvija snagu od 1.2 kW što je sasvim dovoljno za ovu malu, a izuzetno brzu motornu testeru. Zbog male mase i gabarita ova testera ima sve veću primenu u građevinskoj industriji. Ono što izdvaja Villager od konkurencije je-ste kvalitetna rezna garnitura. Na svim Villager motornim testerama instalirana je rezna garnitura od renomiranog američkog proizvođa-ča Oregon. Ovaj model nosi Oregon vodilicu dužine 35 cm i Oregon la-nac.

Nešto snažnija motorna testera, model Villager VGS 410 S, takođe je idealna za pripremu ogrevnog drveta i rad u građevinarstvu, ali može naći i svoju primenu u šu-marstvu prilikom obaranja manjih stabala, zatim pri izvođenju pro-rednih seča, a zbog male mase po-godna je za kresanje grana. Dosta

Villagermotornetestereza novu sezonu

Duško Simić, dipl. inž. šumarstva širok spektar primene može imati u jednom seoskom domaćinstvu. Po-goni je jednocilindrični agregat za-premine 40.1 cm³ čija maksimalna snaga iznosi 1.5 kW. Reznu garnitu-ru čini vodilica dužine 40 cm i lanac Oregon koraka 3/8 ̋. Oba modela odlikuje mala masa svega 4.7 kg i visok stepen iskorišćenosti snage.

Villager u svom asortimanu ima i višenamenske motorne testere spremne za rad u svim uslovima. Villager VGS 560 S je izuzetno snaž-na motorna testera, prilagođena širokom dijapazonu korisnika. Zbog svoje snage od 2.5 kw i dužine vo-dilice od 45 cm često se koristi za obaranje stabala čiji su prečnici veći od 40 cm. Ergonomski je tako dizajnirana da posle dugog i na-pornog rada odaje utisak lakoće i velike udobnosti. Poseduje anti-vibracioni sistem koji je od velike važnosti za bezbednost i zdravlje korisnika. Ovaj sistem se sastoji od nekoliko opruga koje apsorbuju vibracije od motora i time čine rad znatno udobnijim. Najnovija tehno-logija koja je primenjena na njenom

motoru omogućava da se postigne maksimalna snaga onda kada je to potrebno odnosno u momentu in-tenzivnog opterećenja motorne te-stere prilikom rezanja drveta većeg prečnika. Radna zapremina motora je 56 cm³ što je sasvim dovoljno za pokretanje jedne snažne rezne garniture koju čine Oregon vodilica dužine 45 cm i Oregon lanac koraka .325 ̋.

U klasi srednje jakih motornih teste-ra treba napomenuti da Villager ima još dva modela iz ove porodice, a to su Villager VGS 460 S i VGS 500 S. Navedeni modeli su nešto slabiji od VGS 560 S, ali dovoljno jake za pri-premu drveta za ogrev, rad na poljo-privrednim i šumskim posedima, za zahvate u hortikulturi i za izvođenje prorednih seča u šumarstvu.

Motorna testera VGS 620 S, najsnaž-nija je motorna testera iz asorti-

mana Villager, robusna koja

svoju primenu nalazi u obaranju stabala srednjih dimenzija, izradi drvnih sortimenata i pripremi ogrev-nog drveta. Svojom snagom od 3 kW i dužinom vodilice 45 cm koja nosi Oregon lanac koraka 3/8, ova testera je spremna za sve izazove u poljo-privredi, baštovanstvu i šumarstvu.

Ono sa čime se možemo pohvaliti jeste potpuno nova platforma mo-tornih testera iz Premijum segmen-ta. Ove testere su dizajnirane za postizanje visokih performansi u svim radnim uslovima. Odlikuje ih duži vek trajanja, poboljšan kvalitet i niža emisija štetnih gasova u cilju očuvanja životne sredine. Motorna testera VGS 5032 PE model iz crne linije odličnog dizajna, proizvede-na je po najvišim svetskim stan-dardima. Opremljena je Oregon SpeedCut reznom garniturom koja sa lakoćom nosi vodilicu od 45 cm. Lanac koraka 325 širine 1,3 mm ima izuzetnu brzinu seka. Ovo je veoma snažna motorna testera za visoke zahteve i ekstremna opterećenja. Pogoni je agregat snage od 2,2 kW sa zapreminom cilindra do 51 cm³.

Model VGS 4125 PE pripada srednjoj klasi, odličnog

dizajna, male mase i visokog stepena udobnosti. Dvo-

taktni motor najnovije

gene-r a -

34

cije ima snagu od 1,85 kW. Rezna garnitura se sastoji od Oregon vodilice 40 cm i Oregon lanca teh-nološki unapređenog iz Microlite linije čija šitina iznosi 1,3 mm. La-nac i vodilica obezbeđuju uži sek uz minimalno opterećenje moto-ra. Nova Villager motorna testera VGS 3920 PE, takođe je član Pre-mium segmenta, posebno je pri-lagođena za najrazličitije izazove prilikom sečenja drveta. Skladan odnos mase i snage, maksimalne performanse i kada inovacija ide zajedno sa dizjnom, rezultati su neizbežni. Primenom najsavreme-nijih tehnologija i materijala pro-izveli smo motornu testeru koja čini koncept koji je za generaciju ispred svih. Ovaj model predstav-lja savršenu simbiozu maksimalne efikasnosti i elegantne udobnosti u radu. Na ovaj način otvorili smo novu dimenziju sečenja drveta. Mala i lagana testera sa motorom od 1,6 kW, idealna je za pripremu ogrevnog drveta i radu u građevi-narstvu. Opremljena je Oregon vo-dilicom od 35 cm.

Ono što je zajedničko za sve mo-torne testere jeste to da su name-njene za sečenje drveta. Veoma je važan pravilan izbor motorne te-stere za izvođenje određenih rad-nih operacija. Treba uzeti u obzir sve parametre koji utiču na izbor motorne testere.

Ukoliko se radi o pripremi ogrev-nog drveta onda za ovakve zahvate mogu se upotrebljavati male laga-ne motorne testere zapremine mo-tora do 45 cm³ i dužinom vodilice do 40 cm. Jer se u ovakvim slučaje-vima radi sa oblicama čiji prečnik retko prelazi 25 cm. Takođe one su pogodne za sečenje drveta četina-ra i mekih lišćara jer je u ovakvim uslovima najmanje opterećenje na lancu motorne testere. Međutim ukoliko je potrebno izvoditi radne operacije u šumi prilikom obaranja većih stabala, onda izbor treba da bude veća, snažnija motorna te-stera. Ovo pravilo važi i za sečenje

tvrdih lišćara, jer u tim uslo-vima potreb-

na je duža vodilica i više snage. U ovim slučajevima upotrebljavati motorne testere čija je zapremina motora prelazi 45 cm³. Pored same snage motora veoma je bitna upo-treba kvalitetne rezne garniture kao i to da lanac motorne testere mora biti kvalitetan i uvek oštar.

Da bi svi ovi uređaji radili bespre-korno potrebno je redovno održa-vanje, tu je servis Villager koji Vas prati originalnim rezervnim delo-vima i kvalitetnom uslugom. Po-red originalnih rezervnih delova u našim servisnim centrima možete pronaći sve tipove vodilica, lana-ca, turpije, lančanike i ulja proi-zvođača Villager i Oregon. Ukoliko se desi neki kvar naš servis će se pobrinuti da Vaš uređaj radi bez-bedno, pouzdano i efektivno na duže staze. Jer samo korišćenjem originalnih rezervnih delova mogu se obezbediti maksimalne perfor-manse koje dovode do postizanja najboljih rezultata u radu.

Poslednja vest, upravo je krenula akcija pod sloganom „Villager jese-nja akcija 2018 - Za klasu više“.

MOTORNE I ELEKTRIČNE TESTERE

ODLIČAN KVALITET PRISTUPAČNA CENA JEDNOSTAVNO ODRŽAVANJE

NEMA ZIME!

8.999 00

VET 2035

ELEKTRIČNA TESTERA

VGS 380 S

MOTORNA TESTERA

VBV 230 E

MOTORNI DUVAČ / USISIVAČ

13.999 0016.999 00

www.villager.rs

• Jesenja akcija 2018 • Srbija •

VGS 5032 PE motorna testera

33.999 00

• Motor: Villager®; 50.9 cm³• Snaga: 2.2 kW• Dužina vodilice: 450 mm• Broj zuba: 36• antivibracijski sistem• POKLON Villager® 2T ulje Podmetač za testeru VCH 18 Zaštitne cipele VSS 171 AB

• Oprema

Oregon® SpeedCut rezna garnitura

• Preporuka

Koristiti smešu goriva i Villager® 2T ulja

VGS 4125 PE motorna testera

24.999 00

• Motor: Villager®; 41.4 cm³• Snaga: 1.85 kW• Dužina vodilice: 400 mm• Broj zuba: 33• antivibracijski sistem• POKLON Villager® 2T ulje Podmetač za testeru VCH 18

• Oprema

Oregon® Micro-lite rezna garnitura

• Preporuka

Koristiti smešu goriva i Villager® 2T ulja

VGS 3920 PE motorna testera

18.999 00

• Motor: Villager®; 38.5 cm³• Snaga: 1.6 kW• Dužina vodilice: 350 mm• Broj zuba: 26• antivibracijski sistem • POKLON Villager® 2T ulje Podmetač za testeru VCH 18

• Oprema

Oregon® Low Pro rezna garnitura

• Preporuka

Koristiti smešu goriva i Villager® 2T ulja

Preporuka

Za duži radni vek i pouzdan rad Vaše Villager® motorne testere preporučujemo korišćenje Villager®

ulja za 2T motore.

Villager® 2T ulja dolaze u bocama zapremina:100 ml; 1 l, 1 l sa dozerom

Preporuka

Za lak i bezbedan rad sa Villager® testerama preporučijuemo korišćenje Villager® zaštitnih rukavica VPG 14 i VPG 15.

Karakteristike• klasa 1 zaštite protiv presecanja (od 0do 20 m/s)• hvatni deo od goveđe kože

Motorne i električne testere

Najjača u klasi

Nova Villager motorna testera VGS 3920 PE iz premium segmenta posebno je prilagođena za

najrazličitije izazove prilikom sečenja drveta. Skladan odnos mase I snage, maksimalne

performanse i kada inovacija ide zajedno sa dizjnom, rezultati su neizbežni. Primenom

najsavremenijih tehnologija I materijala proizveli smo motornu testeru koja čini koncept koji je za

generaciju ispred svih. Ovaj model predstavlja savršenu simbiozu maksimalne efikasnosti I

elegantne udobnosti u radu. Na ovaj način otvorili smo novu dimenziju sečenja drveta.

POKLON

POKLON

POKLON

VGS 620 S motorna testera

34.999 00

• Motor: Villager®; 62 cm³• Snaga: 3.0 kW• Dužina vodilice: 450 mm• Broj zuba: 34• antivibracijski sistem• dekompresor• POKLON Villager® Chainol Villager® 2T ulje

• Oprema

Oregon® Pro Am rezna garnitura

VGS 560 S motorna testera

23.799 00

• Motor: Villager®; 56 cm³• Snaga: 2.35 kW• Dužina vodilice: 450 mm• Broj zuba: 36• antivibracijski sistem• POKLON Villager® Chainol Villager® 2T ulje

• Oprema

Oregon® Pro Am rezna garnitura

VGS 500 S motorna testera

21.499 00

20.999 00

• Motor: Villager®; 49.3 cm³• Snaga: 2.2 kW• Dužina vodilice: 450 mm• Broj zuba: 36• antivibracijski sistem• POKLON Villager® Chainol Villager® 2T ulje

• Oprema

Oregon® Pro Am rezna garnitura

VGS 460 S motorna testera

19.699 00

18.999 00

• Motor: Villager®; 45 cm³• Snaga: 1.7 kW• Dužina vodilice: 450 mm• Broj zuba: 36• antivibracijski sistem• POKLON Villager® Chainol Villager® 2T ulje

• Oprema

Oregon® Pro Am rezna garnitura

VGS 410 S motorna testera

17.399 00

15.999 00

• Motor: Villager®; 40.1 cm³• Snaga: 1.5 kW• Dužina vodilice: 400 mm• Broj zuba: 28.5• super start• POKLON Villager® 2T ulje

• Oprema

Oregon® Double Guard rezna garnitura

VGS 380 S motorna testera

16.399 00

13.999 00

• Motor: Villager®; 37.2 cm³• Snaga: 1.2 kW• Dužina vodilice: 350 mm• Broj zuba: 26.5• super start• POKLON Villager® 2T ulje

• Oprema

Oregon® Double Guard rezna garnitura

VGS 260 S motorna testera

15.499 00

• Motor: Villager®; 25.4 cm³• Snaga: 0.9 kW• Dužina vodilice: 300 mm• Broj zuba: 22.5• antivibracijski sistem• POKLON Villager® 2T ulje

• Oprema

Oregon® Double Guard rezna garnitura

VET 2440 električna testera

10.999 00

• Snaga: 2400 W• Dužina vodilice: 400 mm• Broj zuba: 28.5 • Brzina lanca: 14 m/s• električna kočnica• POKLON Villager® Chainol

• Oprema

Oregon® Double Guard rezna garnitura

VET 2035 električna testera

8.999 00

• Snaga: 2000 W• Dužina vodilice: 350 mm• Broj zuba: 26 • Brzina lanca: 13.1 m/s• električna kočnica• POKLON Villager® Chainol

• Oprema

Oregon® Double Guard rezna garnitura

POKLON POKLON

POKLON

POKLON POKLONPOKLON

POKLON POKLON POKLON

VBV 230 E motorni duvač / usisivač

16.999 00

• Motor: Villager®; 22.5 cm³• Snaga: 0.7 kW• Maks. protok vazduha: 7.8 m³/min• Maks. brzina izduvavanja: 85 m/s• Zapremina sakupljača: 50 l• Masa: 4.2 kg

• noževi za usitnjavanje

• Preporuka

Koristiti Villager® zaštitnu opremu

Uređaji za održavanje domaćinstva

VEBV 3000 električni duvač usisivač

6.299 00

• Radni napon: 230 V ~ 50 Hz• Snaga: 3000 W• Maks. protok vazduha: 16 m³/min• Maks. brzina izduvavanja: 83 m/s• Zapremina sakupljača: 45 l

• noževi za usitnjavanje• teleskopska cev• grabulja

• Preporuka

Koristiti Villager® zaštitnu opremu

VB 5290 E motorni duvač

24.999 00

• Motor: Villager®; 51.7 cm³• Snaga: 1.5 kW• Maks. protok vazduha: 14.4 m³/min• Maks. brzina izduvavanja: 101 m/s

• leđni model• teleskopska cev

• Preporuka

Koristiti Villager® zaštitnu opremu

VBV 230 E

Višenamenski uređaj namenjen održavanju dvorišta i javnih

površina.

Duvač režimProtok vazduha 7.8 m³/min

Brzina vazduha 85 m/s

Usisivač režimSakupljač zapremine 50 l

Sečivo za usitnjavanje otpada 1:10

Preporuka

Za bezbedan rad sa Villager® motornim i električnim duvačima i usisivačima preporučijuemo korišćenje Villager® zaštitnih naočara VSG 1, VSG 2, VSG 3, VSG 4.

Karakteristike• zaštita od UV zračenja• prednja i bočna zaštita od opiljaka

Preporuka

Za bezbedan rad sa Villager® motornim i električnim duvačima i usisivačima preporučijuemo korišćenje Villager® antifona VEM 14 i VEM 15.

Karakteristike• nivo zaštite 28 dB• podešavanje obima

VC 2500 električna seckalica

17.999 00

• Radni napon: 230 V ~ 50 Hz• Snaga: 2500 W

• Maks. prečnik grane: 40 mm• Tip sekača: tanjirasto sečivo• Zapremina sakupljača: 40 l

• transportni točkovi

• Preporuka

Koristiti Villager® zaštitnu opremu

VPC 250 S motorna seckalica

99.999 00

• Motor: Villager® VGR250H; 212 cm³, 4.1 kW• Maks. prečnik grane (centralni sekač): 12 mm

• Tip centralnog sekača: nazubljeni valjci• Maks. prečnik grane (bočni sekač): 76 mm

• Tip centralnog sekača: leteći noževi• robusna konstrukcija

• transportni točkovi• platneni sakupljač

• Preporuka

Koristiti Villager® 4T ulje

VSS 60 multifunkcijski čistač

84.999 00

79.999 00

• Motor: Villager® VGR250H; 212 cm³• Snaga: 4.1 kW• Raspon točkova: 430 mm• Prečnik točkova: 250 mm• Br. brzina napred: 5• Br. brzina nazad: 2• Radna širina čistača: 600 mm• Prečnik četke čistača: 300 mm

• Priključni uređaji

Rotacioni čistač; čistač snega; snežni plug; plug sakupljač

• Preporuka

Koristiti Villager® 4T ulje, koristite set za zamenu ulja

VSS 60 čistač snega

14.999 00

• Radna širina: 560 mm• Radna dubina: 400 mm

• Daljina izbacivanja: do 11 m

VSS 60 sakupljač

5.499 00

• Radna širina: 600 mm

VSS 60 snežni plug

4.999 00

• Radna širina: 600 mm

Multifunkcijski čistač i seckalice

LSP 13 T vertikalni cepač

161.939 00

• Motor: Trofazni elektro-motor• Snaga: 4500 W

• Sila cepanja: 13 t• Kapacitet: 110 cm

• Maks. pšrečnik: 400 mm

• krstasto sečivo• ravno sečivo

• Preporuka

Koristiti Villager® zaštitnu opremu

LS 12 T vertikalni cepač

92.749 00

• Motor: Trofazni elektro-motor• Snaga: 4000 W

• Sila cepanja: 12 t• Kapacitet: 135 cm

• Maks. pšrečnik: 400 mm

• krstasto sečivo• ravno sečivo

• Preporuka

Koristiti Villager® zaštitnu opremu

LS 8 T vertikalni cepač

64.599 00

• Motor: Monofazni elektro-motor• Snaga: 3000 W

• Sila cepanja: 8 t• Kapacitet: 135 cm

• Maks. pšrečnik: 400 mm

• krstasto sečivo• ravno sečivo

• Preporuka

Koristiti Villager® zaštitnu opremu

LS 6 T vertikalni cepač

53.999 00

• Motor: Monofazni elektro-motor• Snaga: 3000 W

• Sila cepanja: 6 t• Kapacitet: 106 cm

• Maks. pšrečnik: 400 mm

• krstasto sečivo• ravno sečivo

• Preporuka

Koristiti Villager® zaštitnu opremu

PLS 10 T motorni vertikalni cepač

79.999 00

• Motor: Villager® VGR250H; 212 cm³• Snaga: 4.1 kW

• Sila cepanja: 10 t• Kapacitet: 105 cm

• Maks. pšrečnik: 400 mm

• krstasto sečivo (opciono)• ravno sečivo

• Preporuka

Koristiti Villager® zaštitnu opremu

HLS 5 T horizontalni cepač

28.999 00

• Motor: Monofazni elektro-motor• Snaga: 2200 W

• Sila cepanja: 5 t• Kapacitet: 52 cm

• Maks. pšrečnik: 250 mm

• nosač cepača sa točkovima (opciono)• krstasto sečivo (opciono)

• ravno sečivo

• Preporuka

Koristiti Villager® zaštitnu opremu

Motorni i električni cepači

PS 15 E motorna prskalica

20.999 00

• Motor: Villager®; 25 cm³• Snaga: 0.7 kW• Zapremina: 15 l• Tip pumpe: pumpa visokog pritiska• Domet: 9 - 12 m\• Masa: 9 kg

• Oprema

Set nastavaka (540 + 600 + 714 mm)

VS 30 motorna prskalica

35.999 00

• Motor: Villager®; 25.6 cm³• Snaga: 0.65 kW• Zapremina: 30 l• Tip pumpe: pumpa visokog pritiska• Domet: 9 - 12 m• Masa: 21 kg

• Oprema

Model na kolicima, crevo 10 m

PS 20 motorna prskalica

21.499 00

• Motor: Villager®; 22.6 cm³• Snaga: 0.75 kW• Zapremina: 20 l• Tip pumpe: pumpa visokog pritiska• Domet: 9 - 12 m• Masa: 9.8 kg

• Oprema

Set nastavaka (540 + 600 + 714 mm)

Motorne prskalice i atomizeri

DM 14 P motorna prskalica-atomizer

20.999 00

• Motor: Villager®; 42.7 cm³• Snaga: 1.25 kW• Zapremina: 14 l• Tip pumpe: potisna• Domet: 6 - 9 m• Masa: 9.2 kg

• Oprema

Set za održavanje

DM 14 PE motorna prskalica-atomizer

24.499 00

• Motor: Villager®; 51.7 cm³• Snaga: 1.5 kW• Zapremina: 14 l• Tip pumpe: potisna• Domet: 6 - 9 m• Masa: 11 kg

• Oprema

Set za održavanje

VTB 888 V motorni kultivator

79.999 00

• Motor: Villager® VGR250H; 212 cm³• Snaga: 4.1 kW

• Radna širina: 850 mm• Tip prenosa: varijabilni

• Br. brzina napred: 2• Br. brzina nazad: 1

• Br. rotora: 6

• Preporuka

Koristiti Villager® 4T ulje

VTB 852 motorni kultivator

64.999 00

• Motor: Villager® VGR250H; 212 cm³• Snaga: 4.1 kW

• Radna širina: 850 mm• Tip prenosa: kaiš i lanac

• Br. brzina napred: 2• Br. brzina nazad: 1

• Br. rotora: 6

• transportni točkovi

• Preporuka

Koristiti Villager® 4T ulje

VTB 851 motorni kultivator

57.999 00

• Motor: Villager® VGR250H; 212 cm³• Snaga: 4.1 kW

• Radna širina: 850 mm• Tip prenosa: kaiš i lanac

• Br. brzina napred: 1• Br. brzina nazad: 1

• Br. rotora: 6

• Preporuka

Koristiti Villager® 4T ulje

VTB 370 motorni kultivator

29.999 00

• Motor: Villager® OHV; 139 cm³• Snaga: 1.9 kW

• Radna širina: 370 mm• Tip prenosa: pužni

• Br. brzina napred: 1• Br. brzina nazad: 0

• Br. rotora: 4

• Preporuka

Koristiti Villager® 4T ulje

VTB 1400 E električni kultivator

19.999 00

• Motor: Elektro-motor• Snaga: 1400 W

• Radna širina: 400 mm• Br. rotora: 4

• Br. obrtaja rotora: 350 rpm• Br. brzina: 1

• transportni točkovi

• Preporuka

Koristiti Villager® zaštitnu opremu

Motorni i električni kultivatori

Varijabilni pogon

Mehanički sklop za automatsku regulaciju promene broja obrtaja u zavisnosti od opterećenja (model VTB 888 V).

VPH 173 motorni bušač

38.999 00

• Motor: Villager®; 173 cm³• Snaga: 4.4 kW

• Prečnik burgije: od 4” do 14” • Dužina burgije: 600 mm

• isporučije se bez burgije• četvororučni model

• Preporuka

Koristiti Villager® 4T ulje

14” burgija

22.999 00

• Prečnik: 14” (35 cm)• Dužina: 600 mm

12” burgija

18.999 00

• Prečnik: 12” (30 cm)• Dužina: 600 mm

10” burgija

9.799 00

• Prečnik: 10” (5 cm)• Dužina: 600 mm

8” burgija

6.999 00

• Prečnik: 8” (20 cm)• Dužina: 600 mm

6” burgija

5.799 00

• Prečnik: 6” (15 cm)• Dužina: 600 mm

4” burgija

4.499 00

• Prečnik: 4” (10 cm)• Dužina: 600 mm

VPH 43 motorni bušač

27.999 00

• Motor: Villager®; 42.7 cm³• Snaga: 1.1 kW

• Prečnik burgije: od 4” do 10” • Dužina burgije: 600 mm

• isporučije se bez burgije• dvoručni model

• Preporuka

Koristiti Villager® 4T ulje

Motorni bušači i burgije

BCM 48 XCE motorna kosa

49.999 00

• Motor: Mitsubishi; 47.1 cm³• Snaga: 1.76 kW• Radni zahvat: 430 mm• Sistem prenosa: kardan• Remen: profesionalni

• laki start• antivibracijski sistem

• Oprema

Profesionalni remen, 3T nož, Villager® BC 174 glava

• Preporuka

Koristiti smešu goriva i Villager® 2T ulja

BCM 48 BPE leđna motorna kosa

49.999 00

• Motor: Mitsubishi; 47.1 cm³• Snaga: 1.76 kW• Radni zahvat: 430 mm• Sistem prenosa: kardan-sajla• Remen: profesionalni

• laki start• antivibracijski sistem

• Oprema

Profesionalni remen, 3T nož, Villager® BC 174 glava

• Preporuka

Koristiti smešu goriva i Villager® 2T ulja

BCM 43 XCE motorna kosa

45.999 00

• Motor: Mitsubishi; 42.7 cm³• Snaga: 1.25 kW• Radni zahvat: 430 mm• Sistem prenosa: kardan• Remen: profesionalni

• laki start

• Oprema

Profesionalni remen, 3T nož, Villager® BC 174 glava

• Preporuka

Koristiti smešu goriva i Villager® 2T ulja

BC 43 EB motorna kosa

19.999 00

• Motor: Villager®; 42.7 cm³• Snaga: 1.1 kW• Radni zahvat: 430 mm• Sistem prenosa: kardan• Remen: profesionalni

• eko model

• Oprema

Profesionalni remen, 3T nož

• Preporuka

Koristiti smešu goriva i Villager® 2T ulja

BC 33 ESB motorna kosa

16.999 00

• Motor: Villager®; 32.6 cm³• Snaga: 0.9 kW• Radni zahvat: 430 mm• Sistem prenosa: kardan• Remen: profesionalni

• deljiva kardanska cev• eko model

• Oprema

Profesionalni remen, 3T nož

• Preporuka

Koristiti smešu goriva i Villager® 2T ulja

BC 26 ES motorna kosa

11.499 00

• Motor: Villager®; 25.4 cm³• Snaga: 0.75 kW• Radni zahvat: 380 mm• Sistem prenosa: kardan - sajla• Remen: single

• deljiva kardanska cev• eko model

• Oprema

Single remen, 3T nož

• Preporuka

Koristiti smešu goriva i Villager® 2T ulja

Motornekose i trimeri

BC 1900 PE motorna kosa

27.999 00

• Motor: Villager®; 51.7 cm³• Snaga: 1.3 kW• Radni zahvat: 430 mm• Sistem prenosa: kardan• Remen: profesionalni

• elektronski limitator broja obrtaja• laki start• NGK® svećica

• Oprema

Profesionalni remen, 3T nož, cirkular (24 zuba)

• Preporuka

Koristiti smešu goriva i Villager® 2T ulja

BC 1250 PE motorna kosa

23.999 00

•Motor: Villager®; 42.7 cm³• Snaga: 1.25 kW• Radni zahvat: 430 mm• Sistem prenosa: kardan• Remen: profesionalni

• elektronski limitator broja obrtaja• laki start• NGK® svećica

• Oprema

Profesionalni remen, 3T nož

• Preporuka

Koristiti smešu goriva i Villager® 2T ulja

BC 1250 S motorna kosa

19.999 00

• Motor: Villager®; 42.7 cm³• Snaga: 1.25 kW• Radni zahvat: 415 mm• Sistem prenosa: karadan• Remen: profesionalni

• Best seller

• Oprema

Profesionalni remen, 3T nož

• Preporuka

Koristiti smešu goriva i Villager® 2T ulja

BC 1900 S motorna kosa

23.199 00

• Motor: Villager®; 51.7 cm³• Snaga: 1.4 kW• Radni zahvat: 415 mm• Sistem prenosa: karadan• Remen: profesionalni

• Basic model

• Oprema

Profesionalni remen, 3T nož

• Preporuka

Koristiti smešu goriva i Villager® 2T ulja

BBC 52 E leđna motorna kosa

22.999 00

• Motor: Villager®; 51.7 cm³• Snaga: 1.3 kW• Radni zahvat: 430 mm• Sistem prenosa: kardan-sajla• Remen: profesionalni

• antivibracijski sistem • leđni model

• Oprema

Profesionalni remen, 3T nož

• Preporuka

Koristiti smešu goriva i Villager® 2T ulja

MBC 33 E multifunkcijski trimer

27.999 00

• Motor: Villager®; 32.6 cm³• Snaga: 0.9 kW• Radni zahvat: 430 mm• Dužina vodilice: 250 mm• Trimer za živu ogradu: 400 mm • Ekstenzija: 760 mm• Sistem prenosa: kardan• Remen: single

• ECO model• deljivi kardan

• Oprema

Glava sa silkom, testera, trimero za živu ogradu, ekstenzija

• Preporuka

Koristiti smešu goriva i Villager® 2T ulja

Preporuka

Za bezbedan rad Vašim Villager® trimerom preporučijuemo korišćenje Villager® zaštitne opreme.

Set Villager® zaštitne opreme za korišćenje trimera sadrži: antifone, zaštitne naočare, ili zaštitni vizir, radne rukavice, radnu jaknu, radne pantalone, ili zaštitnu navlaku.

MBBC 48 MSS (4in1) multifunkcijski uređaj za voćare

159.599 00

• Motor: Mitsubishi; 47.1 cm³• Snaga: 1.76 kW• Hod tresača: 38 mm• Brzina tresača: 3 m/s• Dužina testere: 240 mm• Tip testere: povratna• Radni zahvat niti: 430 mm• Radni zahvat 3T noža: 255 mm• Dužina ekstenzije: 800 mm

• Oprema

Glava sa tresačem, glava sa testerom, glava sa trimerom, 3T nož, ekstenzija

• Preporuka

Koristiti smešu goriva i Villager® 2T ulja

MBBC 52 SS (4in1) multifunkcijski uređaj za voćare

131.999 00

• Motor: Villager®; 51.7 cm³• Snaga: 1.3 kW• Hod tresača: 38 mm• Brzina tresača: 3 m/s• Dužina testere: 240 mm• Tip testere: povratna• Radni zahvat niti: 430 mm• Radni zahvat 3T noža: 255 mm• Dužina ekstenzije: 800 mm

• Oprema

Glava sa tresačem, glava sa testerom, glava sa trimerom, 3T nož, ekstenzija

• Preporuka

Koristiti smešu goriva i Villager® 2T ulja

MBC 1000 XC multifunkcijski uređaj

33.999 00

19.999 00

• Motor: Villager®; 25.4 cm³• Snaga: 0.75 kW• Dužina vodilice: 250 mm• Dužina trimera za živu ogradu: 400 mm • Dužina ekstenzije: 760 mm• Sistem prenosa: kardan• Remen: single

• Champion® svećica• deljivi kardan

• Oprema

Single remen, glava sa testerom, glava sa trimerom za živu ogradu, ekstenzija

• Preporuka

Koristiti smešu goriva i Villager® 2T ulja

EMT 5in1 multifunkcijski uređaj

22.999 00

• Radni napon: 230 V ~ 50 Hz• Snaga: 380W / 550W / 750W• Radni zahvat: 330 mm• Dužina vodilice: 200 mm• Dužina trimera za živu ogradu: 440 mm • Dužina ekstenzije: 1000 mm• Remen: single

• rotirajuća glava trimera• teleskopski rukohvat• električna kočnica

• Oprema

Single remen, glava sa testerom, glava sa silkom, glava sa trimerom za živu ogradu

• Preporuka

Koristiti Villager® zaštitnu opremu

Multifunkcijski uređajii

VHV 100 aparat za pranje

13.499 00

• Radni napon: 230 V ~ 50 Hz• Snaga: 1800 W• Radni pritisak: 90 bar• Maks. pritisak: 135 barž• Dužina creva: 5 m• Protok vode: 432 l/h

• fiksna četka• turbo mlaznica• posuda za deterdžent

VHV 120 aparat za pranje

18.499 00

• Radni napon: 230 V ~ 50 Hz• Snaga: 2100 W• Radni pritisak: 110 bar• Maks. pritisak: 165 barž• Dužina creva: 5 m• Protok vode: 432 l/h

• fiksna četka• turbo mlaznica• posuda za deterdžent• motalica za crevo

VHV 130 aparat za pranje

23.999 00

• Radni napon: 230 V ~ 50 Hz• Snaga: 2500 W• Radni pritisak: 130 bar• Maks. pritisak: 195 barž• Dužina creva: 5 m• Protok vode: 420 l/h

• rotaciona četka• fiksna četka• turbo mlaznica

VAS 1500 P električni areator

18.499 00

• Radni napon: 230 V ~ 50 Hz• Snaga: 1500 W

• Radna širina: 380 mm• Radna visina/dubina: 20 mm

• Zapremina sakupljača: 50 l• Tip kućišta: polipropilensko

• Tip pogona: gurajući

• valjak prozračivača• cilindar sa sečivima

• Preporuka

Koristiti Villager® zaštitnu opremu

VPS 250 R motorni areator

44.399 00

• Motor: Villager® VGR250H; 212 cm³• Snaga: 4.1 kW

• Radna širina: 430 mm• Radna visina/dubina: 25 mm

• Zapremina sakupljača: 50 l• Tip kućišta: metalno• Tip pogona: gurajući

• valjak prozračivača• cilindar sa sečivima

• Preporuka

Koristiti Villager® 4T ulje; koristiti Villager® zaštitnu opremu

VCPS 910 teleskopska testera

• Vreme rada: do 40 min.• Broj zaseka: do 52• Dužina vodilice: 300 mm• Dohvat: 190 - 265 cm• POKLON Villager® Chainol

• Karakteristike

Teleskopski rukohvat

• Napomena

Isporučuje se bez punjača i baterije

VCHT 930 trimer za živu ogradu

• Vreme rada: do 40 min.• Dužina sečiva: 530 mm• Prečnik sečenja: 20 mm

• Karakteristike: metalni nosač sečiva

• Napomena: isporučuje se bez punjača i baterije

25.2V/2Ah baterija

• Tip baterije: Li-ion• Napon baterije: 25.2 V• Kapacitet baterije: 2 Ah

• Karakteristike: Samsung® baterijske ćelije

25.2V punjač

• Tip punjača: brzi punjač• Snaga: 75 W• Vreme punjenja (25.2V2Ah): 72 min.

• Karakteristike: Brzi punjač

10.999 00

6.499 00 5.599 00 2.999 00

VCGT 940 trimer za travu

• Vreme rada: do 20 min.• Radni zahvat: 280 min• Tip cevi: teleskopska• Prečnik niti: 2 mm

• Karakteristike:

Rotirajuća glava (90°), graničnik za biljke

• Napomena: isporučuje se bez punjača i baterije

Isporučuje se bez punjača i baterije

VCPHT 920 teleskopski trimer za živu ogradu

• Vreme rada: do 40 min.• Dužina sečiva: 530 mm• Prečnik sečenja: 20 mm• Dohvat: 190 - 265 cm

• Karakteristike:

Teleskopski rukohvat

• Napomena

Isporučuje se bez punjača i baterije

Jedan za sve! jedna baterija za sve uređajejedan punjač za sve uređaje

8.999 00 4.999 00

POKLON

Potrošni materijal za testere

Potrošni materijal za Villager® testere

Vodilica Lanac Turpija

Model Model Korak Model

VET 2000 P 140SDEA041 - Double Guard; 35 cm; 3/8; 1.3 mm

91VXL052E26 zuba

3/8; 1.3 mm5/324 mm

VET 2440 160SDEA041 - Double Guard; 40 cm; 3/8; 1.3 mm

91VXL057E 28.5 zuba

3/8; 1.3 mm5/324 mm

VET 2035 140SDEA041 - Double Guard; 35 cm; 3/8; 1.3 mm

91VXL052E26 zuba

3/8; 1.3 mm5/32 4 mm

VGS 260 S 120SDEA041 - Double Guard; 30 cm; 3/8; 1.3 mm

91PX045E 22.5 zuba

3/8; 1.3 mm5/32 4 mm

VGS 380 S 140SDEA041 - Double Guard; 35 cm; 3/8; 1.3 mm

91VXL053E 26.5 zuba

3/8; 1.3 mm5/32 4 mm

VGS 380 E 140SDEA041 - Double Guard; 35 cm; 3/8; 1.3 mm

91VXL053E 26.5 zuba

3/8; 1.3 mm5/32 4 mm

VGS 410S 160SDEA041 - Double Guard; 40 cm; 3/8; 1.3 mm

91VXL057E 28.5 zuba

3/8; 1.3 mm5/32 4 mm

VGS 460 S 188PXBK095 - Pro Am; 45 cm; 325; 1.5 mm

21LPX072E 36 zuba

325; 1.5 mm3/16

4.8 mm

VGS 460 E 188PXBK095 - Pro Am; 45 cm; 325; 1.5 mm

21LPX072E 36 zuba

325; 1.5 mm3/16

4.8 mm

VGS 500 S 188PXBK095 - Pro Am; 45 cm; 325; 1.5 mm

21LPX072E 36 zuba

325; 1.5 mm3/16

4.8 mm

VGS 560 S 188PXBK095 - Pro Am; 45 cm; 325; 1.5 mm

21LPX072E 36 zuba

325; 1.5 mm3/16

4.8 mm

VGS 560 E 188PXBK095 - Pro Am; 45 cm; 325; 1.5 mm

21LPX072E 36 zuba

325; 1.5 mm3/16

4.8 mm

VGS 620 S 188SFHD009 - Pro Am; 45 cm; 3/8; 1.5 mm

73LPX068E 34 zuba

3/8; 1.5 mm7/32

5.5mm

VGS 3920 PE 140SDEA041 - Double Guard; 35 cm; 3/8; 1.3 mm

91VXL052E 26 zuba

3/8; 1.3 mm5/32 4 mm

VGS 4125 PE 160MLBK041 - Micro-lite; 40 cm; 325; 1.3 mm

95VPX066E 33 zuba

325; 1.3 mm3/16

4.8 mm

VGS 5032 PE 180TXLBK095 - Speed Cut; 45 cm; 325; 1.3 mm

95TXL072E 36 zuba

325; 1.3 mm3/16

4.8 mm

Vam poklanjaju!

Uz svaku kupljenu vodilicu na poklon dobijate ulje za podmazivanje rezne garniture.Uz svaki kupljen lanac na poklon dobijate odgovarajuću turpiju.

i

51 50

DVORIŠTE JE LEPŠE

uz

već od

već od

već od

već od

Motorne testere

Prskalice

Motorne kose

Kultivatori

13.999

11.499

11.499

19.999

* Navedene cene su neobavezujeće, preporučene maloprodajne cene izražene u dinarima sa uračunatim PDV-om.Copyright © 2018 Villager® zadržavamo pravo na promenu, pravo na moguće štamparske greške pri navođenju tehničkih podataka i opisa priložene robe.

Slike proizvoda u katalogu mogu biti različite od pravog izgleda uređaja.

ZA KLASU VIŠE!

Za više informacija obratite se vašem lokalnom Villager dileru

Villager® dileri su edukovani i stručni zastupnici Villager® proizvoda koji će najbolje razumeti Vaše potrebe za određenim uređajem i tako pronaći najbolje rešenje za Vas.

JESENJA AKCIJA

Svetsko prvenstvo drvosečaReprezentacija drvoseča Srbije na Svetskom prven-stvu šumskih radnika sekača motornom testerom održanom u norveškom gradu Lillehammer, osvojila je bronzanu medalju. Uspeh je postignut u disciplini „Relay race“ odnosno štafetna trka, sa osvojenih 1262 poena. Na ovom prvenstvu u Norveškoj, učestvovalo je oko 150 takmičara iz 28 zemalja sveta, a našu zemlju su predstavljali: takmičari Milan Zujić i Ljuban Žilić (JP Vojvodinašume), Marko Nešković i Goran Čamagić (JP Srbijašume), Boban Milovanović kao selektor reprezen-tacije, i Ivan Tomašević, tim lider ovog sastava. Treći u svetu veliki je uspeh naših reprezentativaca s obzirom

na to da su rezultati ostvareni u sportu koji karakteriše vrhunska veština i preciznost, koji se meri desetinkama sekundi, gde se radi na drvetu za koje nikad ne znate kako će reagovati. Najbolji rezultat na svetskom prven-stvu ostvarila je reprezentacija Belorusije, dok je u in-dividualnoj konkurenciji najbolji takmičar bio Nemac Marko Trabert. Delegacija naše reprezentacije je tokom prvenstva ostvarila brojne kontakte sa željom da se na narednoj skupštini da podrška za izbor Srbje kao sledećeg domaćina ovog prvenstva.

Dogodilo se, dogodiće sePriredili: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

53 52

Prvo Savetovanje “Rezistentnost korova i useva na herbicide: stanje i perspektive”

Glavni odbor Herbološkog društva Srbije odlučio je da 2. novembra (kompleks „Ribarsko ostrvo“) orga-nizuje savetovanje “Rezi-stentnost korova i useva na herbicide: stanje i per-spektive”. Cilj ovog skupa treba da bude transfer naj-

novijih informacija o stanju i predlogu mera za uprav-ljanje rezistentnošću korova na herbicide, uključujući najnovija saznanja o usevima tolerantnim na herbicide.

Savetovanje je prvenstveno namenjeno predstav-nicima krupnijih poljoprivrednih gazdinstava i njihovih udruženja, zadrugama, poljoprivrednim apotekama, medijima, stručnjacima zaštite bilja i ratarstva, predstavnicima savetodavnih službi, in-

dustrije pesticida, kompanija koje poseduju hibride tolerantne na pojedine herbicide, naučnih institu-ta, fakulteta, nadležnih ministarstava i sekretarija-ta, kao i drugih subjekata koji su povezani sa ovom problematikom.

XV savetovanje o zaštiti biljaDruštvo za zaštitu bilja Srbije organizuje XV savetova-nje o zaštiti bilja na Zlatiboru u periodu od 26. do 30. novembra 2018. godine. Prvo obaveštenje sa pozivom za dostavu rezimea koje se nalazi i na sajtu www.plant-prs.org.rs. U okviru savetovanja biće obrađene sledeće tematske celine: • Zaštita ratarskih i povrtarskih biljaka • Zaštita voćaka i vinove loze• Zaštita šuma, ukrasnog i lekovitog bilja• Održiva primena pesticida,

kao i predavanja po pozivu: • Slobodan Milenković: Zaštita bilja u održivim siste-

mima poljoprivrede• Dragica Brkić i Lidija Ristć Matjević: Status aktvnih

supstanci sredstava za zašttu bilja u Evropskoj uni-ji i Srbiji

• Mario Lešnik: Koncept 0,0 rezidua - mogućnost za veliko smanjenje ostataka pesticida u voću

• Zvonimir Ostojić: GLIFOSAT - 40 godina primjene i

gdje smo sada?• Jovan Dobrosavljević i Čedomir Marković: Značaj

lisnih minera u šumama Srbije• Aleksandra Ignjatović Ćupina i sar.: Upotreba inse-

kata u ishrani ljudi i domaćih životnja – prednost i perspektive

Za savetovanje su važni datumi: • Rok za dostavu rezimea: 4. 9. 2018. godine • Rok za prijavu promocije knjiga i naučnih projeka-

ta: 4. 9. 2018. godine• Rok za korekciju rezimea prema zahtevima re-

cenzenta i dostavljanje konačnog teksta rezimea: 17. 9. 2018. godine

• Rok za prijavljivanje i izbor termina za prezentaciju pomažućih članova: 28. 9. 2018. godine

• Rok za Drugo obaveštenje sa preliminarnim programom Skupa: 5. 10. 2018. godine (slanje isključivo putem e-mail-a)

PčelarenjePriredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Proizvodnja pčelinjeg otrova – odlična poslovna prilika Poznata činjenica je da se od pče-larstva može dovoljno zaraditi da se prehrani četvoročlana poro-dica, ukoliko imate 100 košnica. Ono što je manje poznato jeste koliku zaradu donosi proizvod-nja pčelinjeg otrova – Apitoksina. Potražnja za njim nije velika, ali u svetu cena za kilogram dolazi i do 140 hiljada evra. Pčelar Goran Stanojević proizvodi med i ima 120 košnica. Poslednjih godina posvetio je pažnju proizvodnji pčelinjeg otrova. Osmislio je na-čin na koji će prikupljati otrov, na licu mesta, ispred same koš-

nice. Posebnim kolektorskim pločama prikuplja otrov, koji se kasnije kristališe i kada teč-nost ispari ostaje suva materija. „Pre struganja, da bismo dobili čist pčelinji otrov, moramo svaku nečistoću ukloniti sa ovog sta-kla, pa tek onda vršiti struganje samog pčelinjeg otrova koje ra-dimo u kontrolisanim uslovima“ objašnjava Goran. Pčelinji otrov se može skidati i u kućnim uslovi-ma uz zaštitne rukavice i masku. Čuva se u tamnim posudama na temperaturi do minus 20 stepeni Celzijusa.

Izvor: Srbijadanas, 2. jul 2018.

55 54

Profesor dr Mića Mladenović sa Poljoprivrednog fakulteta u Ze-munu smatra da je potrebna veća saradnja nadležnih organa, struke i nauke kako bi se ova oblast ra-zvila. “Ako želimo da napravimo novi biznis i iskorak u eksploataciji pčelinjeg otrova, mi moramo mno-go više da uradimo u saradnji sa resornim ministarstvima i sa stru-kom i naukom. Po sastavu, pčelinji otrov se može koristiti u apiterapiji,

u lečenju ljudi od različitih bolesti” rekao je Mladenović.

Za razliku od Srbije, u svetu po-stoji potreba za pčelinjim otro-vom, pa su sve traženiji preparati dobijeni na bazi pčelinjeg otrova, kao i ploče za sakupljanje i apiko-more. “Mnogo pomaže kod obo-ljenja kardiovaskularnog sistema, kod neuroloških bolesti, nekih lakših psihičkih stanja, kod reu-

matskih bolova, multiple sklero-ze, parkinsonove bolesti” kaže apiterapeut dr Sanja Stanojević. Sakupljanje pčelinjeg otrova ne zavisi od klimatskih uslova i nije potrebno seljenje pčela. Jedan ki-logram ovog pčelinjeg proizvoda može se dobiti od 300 košnica. Na svetskoj berzi cena je različita i za-visi od čistoće. Prelazi 100.000 evra za kilogram, a najviše ga proizvode Argentinci, Brazilci i Kinezi.

Izvoz meda porastao u odnosu na prethodnu godinu

Izvor: eKapija, 16. jul 2018.

Izvoz meda u prvih pet meseci 2018. bio je za 6% veći u odnosu na isti period prošle godine. Izvezene su 852 tone meda, vredne 4 mil USD, a najveća izvozna tržišta su Nor-veška i Italija, dok je izvoz u SAD i Makedoniju višestruko povećan. Kako navode iz Privredne komore Srbije, firme registrovane za izvoz meda i proizvoda od meda prošle godine su izvezle 2.538 tona meda u vrednosti od 9,8 mil USD, najvi-še u Italiju, Norvešku i Nemačku. Prema proceni Republičkog za-voda za statistiku, 2017. je u Srbiji bilo 849.000 košnica, 43% više nego 2011. i sedam procenata više nego 2016. Očekuje se dalji rast broja košnica u Srbiji, jer se sve više lju-

di bavi pčelarstvom. Ove godine, proizvodnja bagremovog i lipovog meda bolja je nego prethodne, ali je proizvodnja suncokretovog meda manja zbog obilnih kiša. Iz PKS-a ističu da je srpski med po-sebno kvalitetan, a izvoz na velika i zahtevna tržišta potvrda je kvalite-ta ovog proizvoda. Takođe navode da je med u perspektivi velika izvo-zna šansa Srbije, jer je cela zemlja pogodna za razvoj pčelarstva.

“Glavna dobit u ovoj privrednoj grani nije samo proizvodnja meda, već i oprašivanje biljnih kultura. Istraživanja u svetu potvrdila su da se pravilnom upotrebom pčela

u oprašivanju, uz ostale mere, pri-nos povećava od 60 do čak 100%” navode iz PKS-a. U Privrednoj ko-mori Srbije već deceniju i po ak-tivna je Grupacija za pčelarstvo i proizvodnju meda koja okuplja sve relevantne privredne subjekte iz ove branše. Nizom inicijativa i ak-tivnosti Grupacija podržava unap-ređenje razvoja i jačanje domaćeg pčelarstva. U okviru Grupacije za pčelarstvo u toku je izrada Progra-ma razvoja privrednog pčelarstva, a predloženo je i da se razmotri for-miranje Instituta za pčelarstvo, jer je Srbija jedina zemlja u okruženju koja ga nema.

Istraživači otkrili novih 27 virusa pčela

Izvor: Agroklub

Međunarodni tim istraživača ot-krio je 27 novih virusa pčela. Veruje se da će im ovo otkriće pomoći da stvore strategije, kojima će spre-čiti širenje patogena među ovim oprašivačima. Kako bi istražili vi-ruse, naučnici su sakupili uzorke DNK i RNK, koji su zaduženi za sin-tezu proteina, iz 12 vrsta pčela, iz

devet zemalja širom sveta. Potom su razvili novu tehniku, kojom su utvrdili neke od poznatih virusa, ali i 27 novih. Otkriveni su i isti virusi, u različitim vrstama pčela. Jedan od virusa koji je otkriven je

sličan onome koji se može naći kod biljaka. Veruje se da pčele “zarade” virus sa biljke, koji po-tom šire na druge biljke i tako ugrožavaju, pre svega poljopri-vredne useve.

Italijanska asocijacija pčelara traži zabranu uvoza meda iz KineNacionalna unija italijanskih asocijacija pčelara traži zabranu uvoza meda iz Kine, što je kako navode, u interesu italijanskih proizvođača i potrošača. U do-kumentu koji je upućen Ministar-stvu poljoprivrede navedeno je da standardi za med u Kini ne od-govaraju standardima EU i Italije. Tako, prema evropskim standar-dima, med je definisan kao proi-zvod koji proizvode pčele, u koji je zabranjeno dodavanje stranih su-stanci ili uklanjanje polena i dru-gih prirodnih komponenti iz njega. S druge strane, propisi u Kini omo-gućavaju industrijsku preradu meda, što značajno menja njego-ve karakteristike. Takođe je napo-

menuto da, kako je tokom po-slednjih 15 godina u pčelarstvu u mnogim zemljama došlo do krize, Kina stalno povećava proizvodnju meda, s neznantim porastom bro-ja pčelinjih zajednica. To je razlog što italijanski proizvođači sum-njaju da se pod deklaracijama prirodnog meda u Kini povećava proizvodnja zamena iz različitih sirupa i da Kina snosi veliki deo krivice zbog činjenice da je med u svetu postao jedan od najčešće falsifikovanih proizvoda. Prema procenama američkih stručnjaka, med je na trećem mestu na listi ovih proizvoda posle mleka i ma-slinovog ulja.

Izvor: eKapija

57

„Filoksera se raširila po čitavom evropskom kontinentu u roku od dve decenije, od prve pojave u Fran-cuskoj i Velikoj Britaniji 1863.godine. Na ovu pojavu stručna javnost u Sr-biji je upozoravala još 1874.godine. Uprkos upozorenjima, konkretne i obavezujuće mere nisu propisane sve dok zaraza nije zahvatila i naše krajeve. Filoksera je u Srbiji prvi put zabeležena 1882. godine u smede-revskim vinogradima i to na potesu Papazovac. Iste godine se proširila i na vinograde u ataru Požarevca, kao i u atarima sela Seone, Novog Adži-begovca (danas Novo Selo kod Sme-derevske Palanke), Lučice i Prugo-va. Do 1885. je zahvatila vinograde pojedinih opština u Beogradskom, Smederevskom, Kragujevačkom, Požarevačkom i Krajinskom okrugu. U narednih deset godina se proši-rila uništivši vinograde širom Srbi-je. Tako je do 1897. godine stradao značajan deo najvažnijih vinogra-darskih krajeva. Prve državne mere u borbi protiv ove opake zaraze za-počele su odmah po njenoj pojavi

na teritoriji Kraljevine Srbije. Već 1. januara 1883. godine donet je Zakon o merama protivu filokserne zaraze, a 27. juna 1884. godine Kraljevina Srbija je pristupila Konvenciji o fi-lokseri koja je zaključena u Bernu 3. novembra 1881. godine između Au-strougarske, Nemačke, Francuske, Portugalije i Švajcarske. Već 1885. godine donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o merama pro-tivu filokserne zaraze. Navedenim zakonima je propisana zabrana uvo-za vinove loze i svih njenih delova, izuzev grožđa za jelo, očišćenog od lišća i propisno spakovanog. Tako-đe, zabranjen je uvoz različitog vi-nogradarskog alata i opreme, izuzev za potrebe Ministarstva narodne privrede, kao i stroga kontrola uvo-za i provoza biljaka, delova biljaka i predmeta kojima se zaraza mogla širiti. Carinici su bili dužni da vode spisak zaraženih mesta u zemlji i u inostranstvu. On je predviđao i nadzor nad svim vinogorjima, kao i postupke u slučaju utvrđene zaraze i kazne za prekršioce. U skladu sa

ovim Zakonom formirana je Stalna komisija za borbu protivu filoksere koja je započela iste godine sa ra-dom. Na njeno čelo postavljen je dr Lazar Dokić. Komisija je dobila nad-ležnost da preporučuje ministarstvu sve potrebne mere i nadzire stanje vinograda. Pravila za rad Komisije i izveštača su doneta 1885. godine. U to vreme, na čelu komisije se nala-zio dr Sima Lozanić, profesor Veli-ke škole. Njeni ostali članovi su bili Lazar R. Jovanović, načelnik Mini-starstva narodne privrede, Milutin M. Savić, upravnik Vinodeljsko-vo-ćarske škole u Bukovu, Borisav To-dorović, profesor trgovačke škole, Živko A. Škorac, sekretar Ministar-stva narodne privrede, dr Dimitrije Milićević, lekar grada Niša, Petroni-je Savić, činovnik Direkcije državnih železnica. Istovremeno su izabrani i komesari za ispitivanje vinogra-da u pojedinim krajevima, kao i 28 izvestilaca iz pojedinih krajeva…“ (Gordana Garić Petrović, Istorijski institut Beograd “Suzbijanje filokse-re u kraljevini Srbiji“).

Aveti iz prošlostiponovo među namaDragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Zoran Radovanović, dipl. inž. poljoprivrede

Filoksera je doneta iz Amerike 1833. godine prvo u Englesku, a kasnije 1840. godine u Francuskoj izaziva propadanje gotovo svih vinograda. Ubrzo se proširila i na celu Evropu uzrokujući propadanje čitavih vino-gorja. Mnogi su vinogradi potpuno propali, pa je tih godina zabeleženo više hiljada samoubistava  francu-skih vinogradara. Takođe se regi-struje odlazak mnogih vinogradara i težaka u prekomorske zemlje. Na evropskim lozama parazitirala je ko-ren u vidu tumora koji su trulili i na taj način je propadao ceo čokot. Na američkim lozama parazitirala je list, dok je koren sa tvrđom plutastom masom koju vaš nije mogla da pro-buši ostajao čitav. Ova osobina isko-rišćena je da se evropska loza ka-lemi na američku podlogu i tako se sačuvala od potpunog propadanja.

Šta je filoksera? Filoksera vino-ve loze, Phylloxera vastatrix, je vaš dužine od 0,7 - 1,4 mm žuto smeđe boje. Morfološki se razlikuje više sojeva. Na evropskoj lozi komple-tan razvoj vaši obavlja se na kore-nu, partenogenetski, prezimljava u obliku larve. Na američkoj lozi prezimljavaju zimska jaja na nadze-mnim delovima biljke. Na evropskoj lozi filoksera većinom napada samo koren. Sisanjem na korenu uzrokuje

krupne izrasline - tuberozitete i sit-nije izrasline – nodozitete. Te izra-sline sprečavaju kretanje sokova i uzrokuju sušenje korena. Iz jaja se razvijaju vaši koje obrazuju kolonije na naličju lista, tokom leta deo vaši migrira na koren gde završavaju ra-zvoj. U jesen seksualno zrele ženke polažu zimska jaja na nadzemne de-love loze. Filoksera ima kod nas 4 - 9 generacija godišnje.

U Francuskoj se smatra da filoksera nema uslova za razvoj na peskovi-tom zemljišta koje sadrži manje od 5% ilovastih čestica, ili se tokom zime nalazi pod vodom duže od 40 - 60 dana.

Sredinom osamdesetih godina u Italiji je pronađena zaraza lišća evropske loze filokserom. Ubrzo za-tim tu pojavu zapažaju i u Istri (Hr-vatska) na nekim kultivarima vinove loze. Poslednjih godina registuje se i u Srbiji.

Simptomi se uočavaju na naličju li-sta u vidu izraslina u kojima se nala-zi vaš. Vaš rilicom buši list i iz njega siše sokove iscrpljujući biljke. Na naličju listova (donjoj strani lista) nastaju nabrekline u kojima žive vaši, a na licu lista se nalazi maleni otvor. Te se nabrekline jasno razliku-ju od nabreklina lozine grinje čije su izrasline na licu lista (gornjoj strani lista). Koren većine vrsta američke loze (Vitis riparia, Vitis berlandieri, Vitis rupestris, Vitis labrusca) te ko-ren mnogih hibrida otporan je ili to-lerantan na napad filoksere iz gore spomenutih razloga, pa ona ne pro-uzrokuje štete na tom korenu.

Sredinom osamdesetih godina u Ita-liji je pronađena zaraza lišća evrop-

ske loze filokserom. Ubrzo zatim tu pojavu zapažaju i u Istri (Hrvatska) na nekim kultivarima vinove loze. Poslednjih godina registuje se i u Srbiji. Iako za sada prema struč-njacima ta pojava nije štetna, ona ukazuje da se filoksera, kao i druge štetočine može prilagoditi različitim uslovima. Pa, ako se mogla prilagodi-ti lišću evropske loze, možda postoji mogućnost prilagođavanja i korena američke podloge, šta bi dovelo do velikih problema u zaštiti vinograda.

Na kalemljenoj lozi suzbijanje nije potrebno (za sada!!!). U matičnja-cima podloga američke loze napad Phylloxera vastatrix suzbija se zim-skim prskanjem tokom mirovanja vegetacije kombinacijom sredsta-va na bazi mineralnog ulja i ba-kra (Nitropol S + Funguran OH ili Fungohem SC ili Cuprablau Z Ultra...) koja uništavaju zimska jaja. U počet-ku pojave larvi na lišću koriste se odgovarajući insekticidi na bazi tia-metoksama (Actara 25 WG, Amos...).

Zato, poruka vinogradarima. Oprez, jer se nikad ne zna šta donosi nova sezona.

59

Priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. poljoprivrede

Stočarskikutak

Tov junadi isplativ - raditi na povećanju broja grla Zahvaljujući ugovorenom izvozu za Tursku, Ujedinjene Arapske Emirate, Rusku Federaciju i Izrael, živnulo je tovno govedarstvo u Srbiji, kojim se bavi više od 6.000 gazdinstava. Veća tražnja izazvala je povećanje cene žive mere za 20% i ona je sada od 2,20 do 2,40 EUR za kilogram. Posku-pela je i junetina u mesarama – sa 720 na 800 dinara. Stočari u Bana-tu ocenjuju da je povoljan trenutak da država dodatno podstakne tov. Samo kontingent odobren za Tur-sku je 5.000 tona goveđeg mesa, ali se u oborima naših proizvođača i na pašnjacima, međutim, oseća nedostatak grla. “Šansu za izvoz imamo, ali nećemo je iskoristiti bez povećanja broja junadi. Neophodno je da dođemo do novih krava i junica i da nam se omogući lakši

uvoz teladi iz susednih zemalja, prvenstveno Rumunije, Mađarske i Hrvatske, gde su ona jeftinija” kaže Miroslav Kovačević iz Aleksandro-va, u srednjobanatskoj pograničnoj opštini Nova Crnja, koji trenutno u tovu ima stotinu junadi.

Njegov kolega Raša Sori, iz Torka u susednoj opštini Žitište, koji sprema isporuku turnusa od 40 grla, takođe ističe da je izvoz doprineo da cena junadi poraste. “Hrana je jeftina i tov se isplati, a zarada je trenutno od 100 do 150 EUR po grlu. Bojim se, međutim, da je sve kratkoročno i da bez ozbiljnijih državnih sub-vencija nećemo iskoristiti situaciju na svetskoj pijaci” kaže Sori. Čedo-mir Keco iz novosadskog udruženja Agroprofit ukazuje da imamo 32.000

grla za izvoz, ali da otkupna cena ne sme biti prepuštena klanicama koje obavljaju uslužno klanje i izvoz. Ta-kođe, smatra da sistem “krava-te-le” sa ispašom može da podstakne i poveća proizvodnju junadi. “Tako bi se više iskoristili pašnjaci u Srbi-ji kojih ima oko 400.000 hektara, uz smanjenje troškova za ishranu sto-ke” ističe Keco, koji je u okolini Zre-njanina upravo promovisao farmere iz Francuske, nakon što su dobili preporuku naših državnih organa za plasman stare evropske rase gove-da salers, da bi se oplemenilo tov-no govedarstvo u Srbiji. Proizvođači tovnih junadi osnovali su udruženje koje trenutno ima 30 članova. Mini-starstvo za poljoprivredu najavilo je otvaranje edukativnog centra, naj-verovatnije u Temerinu.

Izvor: eKapija, 27. jul 2018

Nove odredbe EU o upotrebi antibiotika u veteriniZemlje koje nisu članice EU a izvo-ze životinje i proizvode životinj-skog porekla u blok moraće da po-štuju nove propise o veterinarskim lekovima odnosno o upotrebi an-tibiotika, navela je Evropska komi-sija. Treće zemlje upozoravaju da bi to moglo da bude u suprotnosti

sa pravilima STO i da ima ozbilj-ne posledice po svetsku trgovinu. Ključna stvar u novim propisima je borba protiv antimikrobne ot-pornosti (AMR) uvođenjem strogih ograničenja za davanje antibioti-ka životinjama. Kada je reč trećim

zemljama koje izvoze životinje ili proizvode životinskog porekla u EU, u dokumentu o kome je posti-gnut sporazum navodi se da će i oni morati da ispunjavaju odredbe o upotrebi antibiotika.

Svinjetinu uvozimo iz Španije, piletinu iz FrancuskeZa uvoz četiri vrste mesa u 2017. go-dini Srbija iskeširala 74,2 miliona evra. Iako srpske vlasti pokušavaju da nađu nova tržišta za izvoz mesa iz Srbije, statistika je neumoljiva i po-kazuje da ga nemamo dovoljno ni za sopstvene potrebe, jer smo u 2017. godini na uvoz govedine, svinjetine, ovčetine i kokošjeg mesa potrošili 74,27 miliona evra. Koliko je zamr-znutog mesa stiglo ilegalnim putem, o tome statistika ne postoji, ali po-slednji primer zaplene 23 tone mesa iz Brazila pokazuje da se na srpskim tanjirima može naći i švercovano meso isteklog roka trajanja i sumnji-vog kvaliteta. Legalnim putem proš-le godine najviše smo uvezli svinje-tine (26.026 tona), u vrednosti od 61 milion evra. Svinjetinu smo najviše uvozili iz Španije (12.648 tona), za šta je iskeširano 31,5 miliona evra, i Ne-mačke (6.343 tone), u vrednosti 13,6

miliona evra. Na srpsko tržište prošle godine ušlo je i 10.823 tone kokošjeg mesa, u vrednosti od 8.123.000 evra, i to najviše iz Francuske (3.869 tona), Nemačke (2.720 tona), Poljske (1.591 tona) i BiH (1.066 tona). Dok sa jedne

strane srpske vlasti ugovaraju izvoz govedine u Tursku, istovremeno je za uvoz 1.098 tona goveđeg mesa u 2017. isplaćeno 4,3 miliona evra, i to najviše prodavcima iz Austrije, Ho-landije i Italije.

Izvor: EurActiv

Izvor: Kurir, 16. avgust 2018.

60

Prekomeran ribolov u trećini svetskih okeana

U jednoj trećini svetskih okeana izlov ribe je preteran, a globalna potrošnja ribe je na istorijski naj-višem nivou, navode Ujedinjene nacije u današnjem izveštaju, upo-zoravajući na pretnju održivosti tog ključnog izvora proteina za milione ljudi širom sveta. Prekomeran ribo-lov je naročito izražen u delovima sveta u razvoju, gde se mnogi ljudi već bore s problemom obezbeđi-vanja dovoljno nutritivne hrane, piše u izveštaju Organizacije UN za

hranu i poljoprivredu (FAO). “Prisu-tan je preveliki pritisak na morske resurse i potrebna je znatno veća posvećenost vlada na poboljšanju stanja u njihovim industrijama ri-bolova”, izjavio je Manuel Barange, direktor Odeljenja FAO za ribarstvo i akvakulturu. “Predviđamo da će Afrika u budućnosti morati da uvozi ribu”, rekao je on za Fondaciju Tom-son Rojters, dodajući da bi nestaši-ca mogla da prouzrokuje skok cena, što bi nesrazmerno mnogo više pogodilo siromašne nego bogate. Barange je dodao da Afrika ima ve-liki potencijal za akvakulturu, ali da joj je potrebna podrška u pogledu finansija, uzgoja i isporuke ribe. Na globalnom nivou, procenat izlovlje-ne ribe u magacinima je porastao do neodrživog nivoa od 33,1 odsto u 2015. godini, sa 31,4 procenta u 2013. godini i 10 odsto u 1974. Potrošnja ribe je dostigla istorijski rekord od 20,2 kg po osobi u odnosu na devet kilograma 1961. godine, navodi se u izveštaju i dodaje da se očekuje dalje povećanje potrošnje s rastom

svesti potrošača u pogledu brige o vlastitom zdravlju. Trenutno, 3,2 mi-lijarde ljudi se oslanja na ribu, koja u njihovom unosu životinjskih pro-teina u ishrani učestvuje sa skoro 20 procenata.

Uzgoj ribe u ribnjacima ili akvakul-tura – najbrže rastući poljoprivred-ni sektor u proteklih 40 godina u ve-likoj meri je zaslužan za povećanje dostupnosti ribe u svakodnevnoj ishrani, ističe FAO. Sa daljim sma-njenjem izlova na otvorenom moru, sve više zemalja će se okretati ra-zvoju farmi ribnjaka. Vlada u Alžiru podstiče farmere u Sahari da gaje ribu kako bi povećali svoje prihode i proizvodnju ribe.

Kritičari međutim kažu da to može naneti štetu životnoj sredini i done-ti bolesti i širenje invazivnih živo-tinjskih vrsta u divljini, dok Barange tvrdi da je rešenje u “odgovarajućoj regulativi, zakonodavstvu, nadzoru i kontroli”.

Magarcima na Santoriniju zabranjen prekovremeni radVlasti idiličnog grčkog ostrva San-torini odlučile su da zaštite mazge i magarce koji po paklenoj vrućini nose turiste po oštrim uzbrdicama ostrva. Gradske vlasti su objavile rezultate uspešnog sastanka ak-tivista i vlasnika životinja u cilju poštovanja prava ovih životinja. Nakon što se na društvenim mreža-ma pojavio snimak gazde koji mlati

svog magarca, u petak je organizo-van protestni skup koji je završio metežom, a kada su se strasti pri-mirile, vlasti su objavile niz mera za zaštitu magaraca. Životinjama će se ubuduće morati da bude osigurano dovoljno hrane i vode, kao i odmor u hladu, magareći radni sati i nosivi teret biće ograničeni, a vlasnici koji to ne poštuju biće kažnjeni.

Izvor: RTV

Izvor: HINA

Mnogostruka upotreba kuku-ruza u stočarstvu, prehram-benoj, hemijskoj, farmaceutskoj i drugim industrijskim granama, uslovila je da bude najras-prostranjenija od svih gajenih biljaka na našim prostorima. Uz sve ostale primene, naj-masovnije se koristi kao stočna hrana, a duga je i vekovna tradicija njegovog prisustva na ljudskoj trpezi i to najčešće u osnovnom obliku, kao hleb. U poslednje vreme od kukuruza se proizvodi i biogorivo za au-tomobilske motore.

U našoj zemlji se godišnje proizve-de od šest do devet miliona tona kukuruza, od čega više od polovine u Vojvodini. Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo na svojim oglednim poljima, na Rimskim šan-čevima, stvara nove hibride kuku-ruza visokih prinosa, koji se seju na poljima širom sveta.

U Evropu je kukuruz doneo Kristifor Kolumbo, 15. marta 1493. godine, vrativši se svog prvog putovanja, kada je otkrio Ameriku, a pored kukuruza doneo je i krompir, sun-cokret, čokoladu (kakaovac) i du-van. Na svoje prvo putovanje, kada je stigao do Srednje Amerike, Ko-lumbo je krenuo 3. avgusta 1492. godine iz španske luke Palos. Po-sle dva meseca plovidbe, 12. okto-bra, ugledao je kopno i iskrcao se u Bahami, u mestu koje je nazvao San Salvador. Već 5. novembra 1492. zapisao je u svom dnevniku da je „kukuruz ukusan i da svi ljudi u toj zemlji od njega žive”*. U narodu Inka kukuruz je slavljen kao božan-stvo, a bogovima plodnosti i bogi-nji mladog kukuruza Xilotl (Ksilotl) prinošene su čak i ljudske žrtve. Španci su odmah počeli da gaje kukuruz, ali ga u početku nisu ko-ristili za ljudsku ishranu već samo za ishranu stoke, što se ponavljalo u svakoj evropskoj zemlji u kojoj je počeo da se gaji. Mletački trgovci su ga prodali Turcima, a Holanđa-

ni zemljama Dalekog istoka, pa je kukuruz tako postao globalna pre-hrambena biljka.

Narodi sveta su ga relativno lako usvojili, jer je obrada zemlje za nje-govo sejanje nešto jednostavnija, period vegetacije kraći, a uspeva i na zemljištu i geografskoj širini na koji-ma pšenica ne uspeva. Čak i za vreme „gladnih godina” nije potpuno pod-bacio i spasavao je narod od gladi.

U našu zemlju, južno od Save i Du-nava, kukuruz su doneli Turci, dok je u Vojvodinu stigao preko Beča, a kao glavni artikal ishrane pominje se od 1713. godine, kad je masovno prihvaćen od lokalnog stanovniš-tva. Duže od dva veka bio je glavna hrana svih stanovnika Srbije. Vuk Karadžić je, krećući se među naro-dom, zapisao: „U celoj Srbiji najviše se jede ’ljeb kuruzni”. Hleb od ku-kuruza se, inače, naziva proja.

Kukuruz je danas značajna ratarska kultura o kojoj se brinu naučni insti-

Radenko Gajić, novinar

Kako je kukuruz osvajao svet

63 62

tuti, stvarajući nove sorte, hibride sa visokim prinosima, određenim sastavom i vremenom sazrevanja. Najmasovniji je kukuruz žute boje, a ima ga i belog i u čitavoj paleti od dvadesetak drugih boja. Najviše ra-zličitih sorti ima u postojbini kuku-ruza, u Srednjoj i Južnoj Americi, ali je zanimljivo da nema divljeg kuku-ruza, jer su još pre dolaska Španaca Inke ovu biljku potpuno kultivisale. U Vojvodini je kukuruz najraspro-stranjenija od svih gajenih biljaka. Predstavlja osnovu krmnih smeša za ishranu svinja, goveda i živine. U prošlosti je imao veliki udeo u ljudskoj ishrani, a i danas prerađe-vine od zrna kukuruza nalaze svoje mestu u jelovniku; kao hleb, kača-mak (palenta), ili, najjednostavnije, slane i vruće kokice, bez kojih da-našnja mladež ni ne pomišlja na odlazak u bioskop, sportske prired-be, razne zabave, ili samo u šetnju. Prvi susret sa kukuruzom Kolumbo i njegovi mornari su mislili da plove

na istok, pa su očekivali da na zem-lji na kojoj su se iskrcali nađu piri-nač. Međutim, nisu naišli na pirinač već na nešto dotad neviđeno. Biljka je bila viša od svakog žita za koje su znali, a na njoj su se isticali klipovi zaštićeni od sunca dugačkim listo-vima. Bio je to kukuruz.

Veliki moreplovac ga prvi put pomi-nje u svom dnevniku, 5. novembra 1492. godine, i kaže: „Kukuruz je uku-san i svi ljudi u toj zemlji od njega žive”. Španci su se čudili. Po onome što su čuli, ta biljka potpuno izraste za devedeset dana. Može gotovo da se vidi kako raste. Svaka pojedina stabljika – gotova tvrđava. Njen vi-soki, teški struk nije šupalj kao vlat pšenice ili raži, već ispunjen gustom srži. Dugački listovi ubrzo požute i budu kao suvi papir. Mlečno i stakla-sto zrnevlje, najpre plavkasto-belo i bezizražajno, postaje pod dejstvom sunca sve krupnije i formirani klip čeka da ga uzberu. To je izgledalo

tuđe, a na tuđe je i mirisalo, i Špan-ci ga ne bi jeli da nisu videli da ga strastveno jedu urođenici. I to tako zahvalno i samo po sebi razumljivo, kao Evropljani pšenicu.

Način obrađivanja polja bio je tu drugačiji. Tu su žene Indijanke u polju radile mnogo više nego žene u Evropi. Plug je ovde bio nepo-znat, a kukuruz ga i nije zahtevao. Muškarci su ponajpre pripremali (prekopavali) tlo pomoću jakih hra-stovih kolaca. Zatim su žene kopale rupe u pravilnim razmacima, brižlji-vo ubacivale po dva zrna kukuruza i rupe opet zasipale. Kao što im nije bio potreban plug, tako im nisu bile potrebne ni tegleće životinje: jef-tin život za sve ljude. Đubrivo su, svakako, morali imati, pa su tražili izmetine od slepih miševa, koje su se mogle naći u velikim količinama, te su samo motkama strugali stene velikih jama. Donosili su i pepeo spaljenih šuma i rastresali ga po kukuruzištima. Kad su Španci 1519. došli u Meksiko, bili su začuđeni što nijedan pedalj zemlje nije bio ne-obrađen. Njihov vojskovođa Kortes je o tome pisao kralju, jer špansko tlo kod kuće nije više moglo da pre-hrani stanovništvo.

I ovde je, kao u Evropi, zemlja bila raspoređena na krunu, plemstvo, sveštenstvo i narod. Pritom su geo-grafske karte igrale ulogu zemljišnih knjiga u kojima su se posedovni od-nosi obeleženi raznim bojama: pur-purna (ljubičasto-crvena) bila je ze-mlja krune, skerletna (vrsta crvene) plemstva, plava sveštenstva i žuta naroda. Kao u Mojsijevom zakonu, tako je i tu pomicanje kamena me-đaša smatrano za zločin koji se ka-žnjava smrću. Zemlja plemstva bila

je oslobođena poreza, a zauzvrat ono je bilo obavezno za ratnu službu. „Narodna zemlja” bila je zajednička i nju je vladar dodeljivao pojedinim porodicama uz obavezu obrađivanja i sejanja kukuruza. Posle tri godine, zemlja je vraćana državi i podela je ponovo organizovana. Takvo se agrarno uređenje pokazalo prak-tičnim. U Meksiku nije bilo gladi. Prinošenje ljudskih žrtava. Ti blagi ljudi pitomih očiju, koji su više bili vrtlari nego ratari i koji nisu pozna-vali plug i volove, imali su navike od kojih se Špancima ledila krv u žilama. Godina u Meksikanaca nije se kao hrišćanska sastojala od dva-naest nego od osamnaest meseci. Tačnije rečeno, sastojala se od zare-za koji su svakih dvadeset dana bili označavani u vegetacijskoj godini, a koji su obeleženi tako što su se bo-govima plodnosti, a pre svega bogi-nji mladog kukuruza Hilotl (Ksilotl), prinosile ljudske žrtve.

Franjevački fratar De Sahagun je oko 1575. godine zabeležio ritual žr-tvovanja ljudi, na astečkom i špan-skom jeziku, mada mu je to španski kralj zabranio. Htelo se da glas o

tim strahotama ne dopre do potom-stva. Ne samo zato što su užasne – one su i sablažnjavale. Ti obredi su skoro opovrgli pretpostavku o jedinstvu ljudskih osećanja; oni su se pušili od krvi kao klanica, a u isti mah odisali cvetnom nedužnošću, kao tonovi sa neke druge zvezde. Između ratnih zarobljenika odabrali bi izrazito lepog mladića sa unapred određenim karakteristikama: „Gla-va mu ne sme biti nalik na lovač-ku torbu, na sme biti okrugla kao bundeva niti šiljata kao kolac, ona ne sme imati čeone bore ni odviše pljosnate nozdrve” – ukratko, birali su brižno kao da biraju rasnog ko-nja. Tada su saopštavali narodu da je pronađen Vizilopohtl, „Bog bo-gova”. Potom su mu čitavu godinu dana iskazivali božanske počasti. Sveštenici su ga u hramu vaspitava-li, poučavali ga elegantnom načinu govora, sviranju u frulu, pušenju ci-gara i načinu kako se na dar primaju mirisi cveća. Jelo i piće donosili su mu mladići plemenitog roda. Pušta-li su da mu kosa naraste do ramena i u nju uplitali bela petlova pera. Slepoočnice mu je obavijao venac od prženih kukuruznih klipova, dru-

gi venac opasivao je bokove, sa uši-ju su mu zveckale tirkizne naušnice, a sa nogu zvonili zlatni zvončići.

Kad je to, dragim kamenjem ukra-šeno biće, prolazilo ulicama, svira-jući u frulu, pušeći cigaru ili sišući mirise iz bočice, padao je narod pred njim ničice. Ljudi su uzdišući uzimali u usta prašinu sa njegovih cipela i mrmljali izjave pokornosti, dok su žene sa dečicom u rukama istrčavale ispred njega i molile ga da ih blagoslovi.

Dvadeset dana pre žrtvovanja, doveli bi četiri devojke: „boginju cveća”, „mladu božicu kukuruza”, „majku koja živi u vodi” i „božicu žive soli”. Venčali su ga sa njima. Gozbe i plesovi u kraljevom prisu-stvu, koje su trajale više dana, do-veli su narodno slavlje do vrhunca. Poslednjeg dana svečanosti ukrcali bi mladića u pratnji žena i paževa (dečaka na dvoru) u svečanu lađu i odvezli ga preko jezera do brežulj-ka. Taj brežuljak su nazivali „brdom rastanka”, jer bi mu tu božanske supruge poželele srećan put. Pored njega su ostali samo paževi. Oni bi ga odveli do vrha brežuljka gde je stajao mali, osamljeni hram u obliku piramide. Dok se mladić us-pinjao stepenicama razbijao je pri svakom koraku po jednu od frula, na kojima je svirao u danima sre-će. Kad je stigao na vrh, grupa sve-štenika bi ga uhvatila i u sledećem trenutku položila na leđa na jedan kameni blok (neka vrsta oltara). Je-dan od sveštenika rastvorio bi mu grudi kamenim nožem, stavio ruku u ranu, iščupao srce i podigao ga prema Suncu. Telo mrtvoga boga nisu, kao trup običnih žrtava, gur-nuli niz stepenice hrama, već su ga

65 64

oprezno niz njih poneli. U dvorištu su mu odsekli glavu i natakli je na koplje. To je bio propisani završe-tak ceremonije žrtvovanja i svrše-tak zamenika najvišeg božanstva u meksičkom panteonu.

Sve se to zbilo da godina „ne bi umrla od staračke iznemoglosti, već u sjaju svoje lepote i mlado-sti, u doba plodnosti”. Nije se to dogodilo za volju smrti, već da bi se iduće godine zemlja ponovo ra-stvorila. Dvanaest miliona smeđih ljudi – od kojih je svaki bio učtiv, ljubitelj cveća i spreman na po-moć – verovalo je da se nastavak egzistencije kosmičkog i nacional-nog života ne može ostvariti druk-čije, nego tom božanskom žrtvom. Oni su Špancima zamerali kad su njihovi fratri zapovedali da se to obustavi (a nisu ni razumeli šta ih na to podstiče). Asteci su se bojali da bi godina mogla zastati ako se „stanje kukuruza” ne bi osvežilo ljudskom krvlju.

Takva pomoć rastu kukuruza nije se pružala samo u obliku žrtvovanja boga, koje se priređivalo jednom u godini, već i u mesečnim žrtva-ma. Početkom godine žrtvovana su deca koju su u vencima od lišća i cveća prinosili boginji kukuruza Xi-lotl. U kasnijim mesecima, a za lju-bav rodne godine koja je odmicala, žrtvovane su mlade devojke i na kraju žene u uzrastu majki. Sve to praćeno je velikim svečanostima, u pijanstvu od palminog vina, u cveću i plesu, pri čemu se osećao i dašak dobrovoljnosti, što se može obja-sniti samo nekom vrstom sugestije kojom se delovalo na žrtve.

Evropa je bila užasnuta. Zar tako nešto na Zemlji, petnaest veko-va posle Hristove smrti! Na drugoj strani, crkveni oci Klement Alek-sandrijski, Makrobije i Arnobije ne stišavaju viku na Demetrine miste-rije u Eleusini zbog nedužnog „sla-nja Persefone u Had”, pri čemu više od hiljadu godina nije prolivena ni

kap krvi. U svemu što su kulturni Grci prikazivali u Eleusini, u „pasi-onskoj igri setvenog zrna”, u sve-tom teatru, nije bilo ništa strašno, a u Meksičkom zalivu, prinesene su kukuruzu žrtve velikog broja ljudi.

Sveštenicima se činilo najstrašnijim i jedva su se usuđivali da govore o tome kako su Asteci u svojim obre-dima oponašali čak i presvetu tran-ssupstanciju, promenu Hristovu u hleb i vino. Onu su, naime, održavali neku prigodnu svečanost na kojoj su jeli pecivo od kukuruznog brašna i krvi i u najdubljoj potištenosti govo-rili da sada jedu svoga živog boga. Godine 1487. pojavila se u strahom potresenoj Evropi „Malleus Malefi-carum” (Čarobnjački čekić), knjiga u kojoj je bila opisana zabranjena komunikacija ljudi sa moćnicima pakla. Kada je trideset godina ka-snije Kortez poslao Montezumino krunsko blago caru Karlu V, pobož-ni Španci su se pitali odakle zapra-vo tom meksičkom čudovištu toliko

zlata i srebra i zaključili da je to đavolja plata za ljudske žrtve Aste-ka. Ista ona španska nacija kojoj su ruke bile još čađave od lomača na kojima su spaljivali Jevreje i Maure, upotrebljavala je sada ime Vitizlo-pohtla kao sinonim za đavola. Idući prema jugu Južne Amerike, Španci su svuda nailazili na kukuruz, ali su običaji ovde bili blaži, nije bilo ljud-skih žrtava, već su kao žrtve kuku-ruzu prinošene životinje i ptice. Ni ovde nije bilo divljeg kukuruza.

U Peruu je tlo bilo izrazito neplod-no; visoravan, strmo položena pre-ma obali mora, prelazila je u litice i kukuruz se mogao gajiti samo uz na-vodnjavanje. Ovi vredni ljudi su, pri-mitivnim alatkama, stvorili sistema navodnjavanja. Izgradili su veštačka jezera u koja su skupljali kišnicu, koju su sistemom kanala i akvaduk-ta dovodili na svako mesto gde je kukuruz mogao biti zasejan. Zlato i srebro koje su primitivnim alatkama izvadili iz zemlje služilo im je samo

kao nakit, a ne kao novac. Nisu ni slutili da se zbog njih u ostalim de-lovima sveta ubijaju. Sva zemlja na kojoj je gajen kukuruz bila je pode-ljena na tri dela. Jedan je pripadao bogu Sunca Inti, drugi Inki, vladaru, a treći narodu. Deoba zemlje obav-ljana je svake godine. Svaki bračni par dobijao je jedan tupu (60 ari), njihovi sinovi su dobijali takođe po jedan tupu a ćerke po pola.

Prema peruanskoj legendi, posle po-topa, bog je uz pomoć vatre u utrobi zemlje stvorio ljude. Stvorio ih je od pocakljene gline, udahnuo im život, na telu im nacrtao haljine i u šaku de-sne ruke stavio klip kukuruza. Zatim je četvoro braće i četiri sestre pustio napolje kroz krater u blizini jezera Ti-tikaka. Čim su se našli na površini ze-mlje, počeli su da seju kukuruz. Pre-ma drugoj verziji legende, nisu četiri para koja su se međusobno poženila i poudavala došla iz zemlje, nego iz vode. Bili su drugačiji nego današnji Indijanci – bili su, po legendi, Mon-

goli. Osim kukuruznih klipova, imali mnogo zlatnog oruđa i divno tkane tkanine. Ljude su učili kako da se mole Suncu i da samo Sunce mora biti kralj ako žele da zemlja dobro rodi. Tako postade Inka, „sin Sunca”. Čim se na početku godine sazvežđe Velika kola pojavi iznad planinskih vrhova, sam Inka počinje setvu kukuruza, što je bio znak da ga svi počnu sejati. Ovde se, pored Hrama sunca, odr-žavala zanimljiva svečanost pod na-zivom „Hlebna svečanost sunčeve kulminacije” na kojoj je učestvovao sav narod. Svi su morali da poste i na taj način se pripreme „za nebe-sku zdelu kukuruza koja je, pušeći se od zlata, plovila prema njima iznad bregova”. Narod je u hram donosio zlato, srebro, drago kamenje i lepo odnegovane lame. Noću, uoči „sveča-nosti svetog izlaska sunca”, obavljalo se sveto pečenje kukuruza. Pekle su ga „Sunčeve device”. Hleb su nazivali „sanku”; bio je okrugao kao jabuka i simbolizovao je Sunčevu kuglu, koju su ljudi jeli sa velikim uzbuđenjem i pobožnošću. U praskozorje svetoga dana, čim bi se pojavili sunčevi zraci, svi bi kleknuli glave pognute u dlano-ve i niko osim Inke nije smeo pogle-dati u Sunce. Inka je uzimao dva vrča kukuruznog vina i pružao ih prema Suncu da pije. Zatim bi jedan vrč izlio u žleb, čiji je jedan kraj bio u dvorištu hrama, a iz drugog vrča pio je sam i napitak delio kap po kap u zlatne vrčeve svoje pratnje. Tako je sunce, koje su ljudi već jeli kao kukuruzni hleb, dato ljudima da piju kao kuku-ruzno vino…

*u izradi teksta korišćeni su podaci iz knjige „Šest hiljada godina hleba” autora Hajnrih Eduard Jakoba koju je objavila 2009. godine izdavačka kuća „Balkankult fondacija”

67 66

Kod nas se beli luk, Allium sativum L. ssp. Vulgare, gaji gotovo u svakoj bašti. Uzgoj belog luka obično se odnosi na ozime sorte sa krupnom glavicom i manjim brojem čenova i, one prolećne sitnih lukovica. Naj-poznatije domaće sorte dolaze iz selekcionih kuča Instituta iz Novog Sada i Smederevske Palanke.

Zbog intenzivne arome i ukusa, beli luk se ne koristi kao povrće u užem smislu, ali pre svega kao dodatak mnogim jelima. Ima visoku nutritiv-nu vrednost. Glavni vitamini prisut-ni u belom luku su: karoten, vitamin E, B1, B2, B3 i vitamin C. Zdravstve-nu vrednost mu daje eterično ulje koje sadrži sumpor (ukus i miris) i biljni antibiotik - alicin.

Neposredno pre sadnje za repro-dukciju se biraju zdrave i neošte-ćene krupnije lukovice pravilnih oblika, klasiraju prema veličini i tretiraju odgovarajućim fungici-dom. Ako je to moguće najbolje je upotrebiti spoljne čenove. Pre sad-nje čenovi se odvajaju od glavice, a oni krupniji koriste za sadnju, iako i čenovi težine od oko 1 grama teži-ne mogu dati biljku, bolje je saditi krupnije čenove od 4-6 grama, jer se od krupnijih čenova dobiju veće glavice. Sadi se u jesen i to opti-malno do 20.oktobra, mada posto-je preporuke ranije jesenje sadnje, sredinom septembra, da se tokom vegetacije razvije više listova. Ili se seje rano u proleće i to što ranije pošto mu ne smetaju niske tem-

perature. Niske temperature pre sadnje pospešuju razvoj listova i produžuju vegetaciju što povećava lukovicu. Sadnja se obavlja ruč-no, mehanizovano, sadilicama na ravno zemljište ili na prethodno pripremljene gredice. Na ravnom zemljištu sadi se u redove razmaka 20-30 cm, a u redu razmak češnjeva treba biti 10-12 cm, dubina sadnje u jesen je na 4-5 cm, a u proleće 2-3 cm. Za površinu od 1ha proi-zvodnje zasnovane u jesen potreb-no je osigurati oko 1.000 kg, a za prolećnu proizvodnju 700 - 800 kg sadnog materijala.

Što se tiče đubrenja zemljišta, srednje plodna zemljišta pođubre se s oko 800 kg NPK u formulaciji

Gajenje i čuvanje belog luka Milan Kusalo, dipl. inž. poljoprivrede

8:16:24. U proleće u fazi 3 lista vrši se prihrana sa 100-150 kg AN-a. Beli luk se obvezno gaji u plodoredu. Na istoj površini proizvodnja se može ponoviti svakih četiri do pet godina i to je najsigurnija i ekološ-ki najprihvatljivija mera zaštite od lukove nematode, koja može učiniti velike štete u zasadu. Ne podno-si sam sebe niti bilo koji drugi luk kao predkulturu. Iz istog razloga preporučuje se primeniti organsko đubrenje za predkulturu ili se pre setvene pripreme unese piletirani stajnjak. Kompanija Agromarket u ponudi za ovu namenu nudi pile-ći piletirani stajnjak BioFert Green (4:3:3) i TorroChick takođe formula-cije 4:3:3. Oba stajnjaka je najbolje uneti predsetveno, tj neposredno pre sadnje luka. Inače, TorroChick je domaći proizvod koji je nov na našem tržištu sa 70% organske

materije, 10% huminske i fulvo ki-seline, 100% prirodno, bez semena korovskih biljaka, bez GMO kompo-nenti, bez mineralnih dodataka.

Do početka glavičenja, biljka iskoristi trećinu potrebnih hraniva. U vreme početka glavičenja, prihrana azotnim đubrivom je odlučujuća za prinos. Prevelika količina azota može pospe-šiti sekundarno grananje i proizvod-nju nestandardnih lukovica.

Tokom vegetacije nega se use-va sastoji od borbe protiv korova, navodnjavanja, prihrane i zašti-te od biljnih bolesti i štetočina. Poslednjih godina velika pažnja se posvećuje navodnjavanju pre-ko sistema kap po kap iz razloga i prihrane preko istog. U početku razvoja rozete tj do 3. razvjenog li-sta kroz sistem kap po kap potreb-

no je pustiti do 60  kg/ha Fitofert Kristal 10:40:10 i Fitofert HumiStart (5,0 l/ha). U fazi intenzivnog rasta prelazi se na sledeću prihranu i to sa ukupnom količinom hraniva od 140  kg/ha Fitofert Kristal 4:10:40, zatim 50  kg/ha AN I 10,0  l/ha Fitofert Humisuper Plus. Ove koli-čine treba podeliti u više navrata i ravnomerno raporediti. U posled-njoj fazi đubrenja luka tj. pred samo vađenje, tj 30-tak dana pre vađenja potrebno je kroz sistem kap po kap uraditi jednokratnu prihranu od 35 kg/ha Fitofert Kalijum-sulfat + 10,0 l/ha Fitofert Humisuper Plus. Uz primenu đubriva kroz sistem kap po kap radi regulisanja pH i EC vode, a i zemljišta potrebno je zajedno sa đubrivima pustiti i Fitofert pH Green i to u količini od 100-150 grama na kilogram utroše-nog đubriva. Prolećna prihrana uz

međurednu obradu posle nicanja omogućiće bolji vodno-vazdušni režim i nadoknaditi isprani azot to-kom zime. Primena herbicida veliko je olakšanje u borbi protiv korova, jer su mehaničke mere teško spro-vedive i zahtevaju mnogo rada. U slučaju dužeg sušnog perioda na-vodnjavanje belog luka može osi-gurati nesmetani rast, ali 3 nedelje pre planirane berbe navodnjavanje treba prestati. Uz prihranjivanje kap po kap potrebno je odraditi i foli-jarne prihrane i to do faze 3. razvi-jena lista Fitofert BorMax 20 u dozi od 1,0  kg/ha i Fitofert Bioflex-L (2,0 l/ha). U fazi intenzivnog rasta do vađenja prvu folijarnu prihranu uraditi sa Fitofert Humistart (3,0 l/ha) i Fitofert Calcium 15 (1,0 l/ha), a drugu i treću sa preparatima Fitofert Humisuper Plus (4,0 l/ha) i Fitofert Calcium 15 (1,0 l/ha).

O preporučenim merama zaštite od prouzrokovača biljnih bolesti, štetočina i korovskih vrsta, zainte-resovani mogu naći u stručnoj reviji Agrosvet (br. 88, januar 2018) ili na www.agromarket.rs /zaštita bilja/programi zaštite/povrtarstvo/lu-kovičasto povrće.

Jesenji (ozimi) beli luk, sadi se u je-sen, prezimljuje i u sledećoj godini odmah na proleće počinje razvijati vegetativnu masu i lukovicu, a sazre-va početkom leta. Listovi i lažna sta-bljika su mu većinom širi i krupniji, i sama glavica je krupnija, s manjim brojem krupnijih čenova. Ima kraće razdoblje mirovanja i kao takvi u am-bijentalnim uslovima njihov repro-materijal ne može čuvati do proleća.

Prolećni (jari) se sade u proleće, a sazreva sredinom leta. U uslovima

ambijenta se mogu dobro očuva-ti do narednog proleća, jer imaju duže razdoblje mirovanja. Ovi eko-tipovi su osetljiviji na niske tem-perature i ih iz tog razloga se sade u proleće. Listovi i lažna stabljika su im tanji i uži, a glavice sitnije s većim brojem sinijih čenova.

Beli luk je zreo za vađenje kad lažna stabljika omekša i nadzemni deo počne polegati. Preporučuje se vađenje belog luka kad je još oko trećine lišća zeleno, a ako se vadi mehanizovano, još i ranije. Za beli luk jesenje sadnje to je najčešće krajem jula, a kod prolećne sadnje tokom avgusta. Vađenje se obavlja po suvom i lepom vremenu, kad je zemljište umereno prosušeno, s pomoću posebnih vadilica. Na-kon vađenja beli luk je potrebno s polja dopremiti u prostor zašti-ćen od direktnog osunčavanja i u tankom sloju prosušiti. Zatim se očisti od lišća i ostatka korena kao i kalibrira prema standardima. Pri tim operacijama treba izbegavati udarce. Pri mehaniziranom vađe-nju prvo se pokosi lišće, a nakon toga vadi prilagođenim vadilica-ma. Taj se način koristi prvenstve-no za vađenje belog luka za prera-du. Beli luk se može čuvati tokom cele godine u skladištima s kontro-lisanim uslovima, na temperaturi 1 - 2 °C, pri relativnoj vlazi vazduha 70 - 75 %, uz stalno provetravanje. Prinos belog luka zavisi od ekoti-pa, roka sadnje, sadnog materijala i načina sadnje. Približno prinosi proizvedenog prolećnom sadnjom su 5-8 tona po hektaru, a onoga iz jesenje, 10-12 t/ha.

Budući da za sadnju belog luka u sledećoj godini proizvođač mora

ostaviti do 1 tone po hektaru, to se smanjuje deo koji se može ponuditi tržištu za oko 20 %. Prema norma-ma kvaliteta evropskog tržišta, beli luk “ekstra klase” mora biti karak-teristične boje za tip, cele glavice, pravilnog oblika, dobro očišćen, koren mora biti precizno odrezan, a čenovi moraju biti čvrsto vezani u glavici. Najmanji prečnik glavice mora biti 45 mm, a razlika između najveće i najmanje glavice u jedini-ci pakovanja najviše 20 mm. Beli luk “prve klase” mora biti ceo pretež-no pravilnog oblika, čenova čvrsto priljubljenih i boje normalne za tip. Dozvoljen je nepravilni oblik zbog nenormalnog vegetativnog rasta i manje pucanje ovojnih ljuski, najmanji prečnik lukovice 30 mm, a razlika između najveće i najmanje lukovice 15 mm. Za “drugu klasu” dozvoljeno je pucanje spoljnih ljuski, nepravilan oblik lukovice, lagani natisak ako ne utiče na održivost, a u glavici sme nedosta-jati najviše 3 čena. Krupnoća mora biti kao kod “prve klase”.

Očišćeni i sortirani beli luk skladi-šti se u mrežastim vrećama, boks paletama ili rinfuzi. U skladištu je najvažnije održavati relativnu vla-gu vazduha manju od 70 % da se izbegne nicanje korenčića i pojave površinske plesni. Najbolja održi-vost u skladištu je pri temperaturi od 1 - 2 °C. Slična je održivost na 20 - 30 °C, ali se pri tim tempera-turama izgubi mnogo vlage pa se malo smežura. Prelazak korenčića i klice u skladištu najbrži je pri tem-peraturama od 5 - 10 °C.

Nije sve luk i voda. Uzgoj belog luka i realizacija na kraju to jasno pokazuju.

71

Agro IT SvetPriredio:Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivredeIzvor: www.ekapija.com

Pametna korišćenja zemljišta u praksi

Izvor: RTV, 2. avgust 2018.

Centar za robotiku Instituta “Mi-hajlo Pupin” u Beogradu na po-ljoprivrednom dobru mladog po-ljoprivrednika Nikole Lončara, iz sremskog sela Belegiš, eksperime-talno sprovodi projekat pametnog korišćenja zemljišta. U pitanju je pametno korišćenje zemljišta u po-ljoprivredi sa daljinskim nadzorom putem android aplikacije na mobil-nom telefonu. Ovaj projekat, jedan od 25 najboljih za inovativnost u borbi protiv klimatskih promena u Srbiji, predstavljen je danas u Sre-

mu. To je omogućeno zahvaljujući mobilnom robotizovanom solar-nom elektroagregatu za navodnja-vanje koji je nedavno postavljen na plodnoj sremskoj ravnici u Belegišu što omogućava, između ostalog, i da svakog trenutka proveri vlaž-nost zemljišta ili trenutnu PH vred-nost putem mobilnog telefona, te da proizvodi zdravu hranu jer u tom slučaju dodaje zemljištu samo ono-liko koliko nauka kaže.

Projekat “Pametno upravljanje po-ljoprivrednim zemljištem i prirod-nim resursima korišćenjem savre-menih tehnologija” koji se realizuje u okviru programa “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene” fi-nansiraju Razvojna agencija Ujedi-njenih nacija i Ministarstvo zaštite životne sredine. Pored toga, nad-ležni ističu da sam projekat afir-miše zaštitu životne okoline kroz smanjenje emisije štetnih gasova i koriščenja solarne energije što bi uticalo i na nekontrolisano korišće-nje đubriva i fitopreparat koje utiče na hranu i zemljište.

Robotizacija bolje rešenje od jeftine radne snage

Izvor: eKapija, 10. avgust 2018.

Roboti rade brže nego ljudi, ne-maju potrebu za pauzom, ne idu na bolovanje, mogu nesmetano da funkcionišu i u nezdravim uslovima, izdržljiviji su i nemaju radno vreme. Nije ni čudo onda što postoji boja-zan da će roboti zameniti ljude u potpunosti i “ukrasti” im radna me-sta. U svetu, gde je prisutnost robo-ta mnogo veća, odavno se spekuli-še o tome koliko je njihov dolazak nepovoljan po ljudski rod. Robotika u Srbiji ima dugu istoriju – još 1968. godine akademik Miomir Vukobra-tović, jedan od pionira svetske ro-botike, osnovao je Laboratoriju za robotiku u Institutu Mihajlo Pupin, imali smo fabriku robota, ali, usled ekonomskih sankcija 90-ih domaća industrija se do dan danas nije po-vratila. Ne postoje precizni podaci, ali su procene da u našoj zemlji ima svega oko 500 instaliranih je-dinica. Trenutno, u Srbiji roboti se najviše primenjuju u automobilskoj industriji (u Kragujevačkom FSA ima ih oko 400), za pakovanje i pa-letizaciju proizvoda, za zavarivanje mašinskih konstrukcija i kontrole kvaliteta. Kako za eKapiju kaže na-učni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku Aleksandar Rodić, iako su roboti nezamenljivi u tim obla-stima, najbrže se isplate investito-rima. Sa druge strane, dalje objaš-njava, postoje ozbiljne barijere koje sputavaju investiranje u robotiku, a glavni razlozi tome su to što Srbija ima jeftinu radnu snagu i što se in-sistira na tome da nema otpuštanja

radnika prilikom promene vlasniš-tva nad privatnim preduzećima, što niti obavezuje, niti motiviše investitora da uvodi vrhunske teh-nologije u našu industriju. “Danas je jeftinije za poslodavca da an-gažuje dva fizička radnika nego da nabavi robota i instalira ga u svom proizvodnom pogonu. Robotizacija povećava produkvitnost i kvalitet proizvoda, a kompanije koje žele da prodaju svoje proizvode na me-đunarodnom tržištu, morale bi da prate vrhunske tehnologije” objaš-njava Rodić. Sa ovim mišljenjem saglasan je i profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Petar B. Pe-trović, koji smatra da će roboti za-meniti ljude gde god je to moguće. Kako kaže, mnogo bolji od srpskog modela nisko plaćenih radnika je kombinacija čoveka i robota, odno-sno kolaborativna automatizacija, kakva se intenzivno razvija u Evro-pi. Prema njegovim rečima, neizo-stavna je i neindustrijska primena robota i šire – Internet of Things tehnologija, među kojima je robot najznačajniji entitet.

“Robot je i softverski program, si-stem za veštačku mužu krava ko-jim se menja tehnologija gajenja domaćih životinja, armija pamet-nih uređaja koji poseduju kogni-tivna svojstva. To je ICRT (Inifor-mation Communication Robotics Techologies) koji nadire i koji ne možemo da zaustavimo” kaže Pe-trović za eKapiju.

Roboti u Srbiji našli bi svoju primenu u gotovo svim granama privrede. Na-šoj zemlji oni su potrebni u mašin-skoj, farmaceutskoj, prehrambrenoj industriji, zatim u izgradnji puteva, objekata, izradi nameštaja, za pre-cizniju poljoprivredu, monitoring i praćenje okoline, ali i u vojsci, polici-ji, a takođe u medicini. Široki spektar mogućnosti primene robota još više zabrinjava javnost koja se pita šta će se dogoditi sa njihovim radnim pozicijama kada im roboti preuzmu posao. Naši sagovornici saglasni su sa tim da roboti nikome neće uzeti radna mesta – nego ih preoblikovati. Tako će se drastično promeniti trži-šte rada – pojaviće se nova zanima-nja i povećaće se broj radnika koji će se više naslanjati na ICRT.

“Za očekivati je da će roboti zame-niti ljude u teškim i opasnim po ži-vot, kao i dosadnim i monotonim poslovima, ali će se većim uključiva-njem robota u industriju i društvene delatnosti otvoriti nova, kvalitetna radna mesta poput servisera robota, programera robotskih uređaja, si-stem integratora, ergonoma i slično” kaže Aleksandar Rodić i dodaje da u zanimanjima kao što su novinarstvo, sudstvo ili diplomatija, roboti mogu biti korisni asistenti. Profesor Petro-vić je dodao da će se desiti isto što se desilo nakon pojave interneta i kompjutera.“ Nestala je daktilografi-ja, pa i klasična pošta i biblioteka, ali su zato eksplodirali zahtevi za novim radnim mestima koja ranije nisu po-stojala, pa čak i za novim biznisom” objasnio je Petrović i dodao da u tom procesu uspevaju samo prilagodljivi.

Na robote se plaća carina. Da bi se robotizacija razvila potrebna je pre svega pomoć države, a ono što sva-

kako ne ide u prilog je to što se na robote plaća carina. Prema mišlje-nu Petrovića, robotizacija domaće industrije je razvojni imeprativ i za nju je pomoć države neophodna, prvenstveno u ukidanju carina na uvoz robota.

“Država koja sistemski promišlja i planira dugoročno sopstveni indu-strijski razvoj, trebalo bi da uvede hrabru meru da svakom proizvod-nom MSP koje kupi novog robota i uvede ga u proizvodnju subvencio-nira 50% troškova. To je oblik jav-nog privatnog partnerstva. Tako bi MSP unapredio sopstvenu tehno-lošku bazu, kvalitet i produktivnost, a takođe i zaposlio nove radnike. Dugoročno, državi bi se takva inve-sticija višestruko isplatila” proce-njuje Petrović.

Radi bržeg, lakšeg rada i dobijanja kvalitetnijih proizvoda roboti su neizostavni u privredi. Ipak, robot ne može da funkcioniše sam, te je i dalje potrebno angažovati čoveka. Uključivanjem robota povećava se produktivnost pa samim tim i zara-da, te se stvaraju i uslovi za otva-ranje novih, bolje plaćenih radnih mesta. Ono što je potrebno jeste prilagođavanje, ali kako u Srbiji razvoj robotizacije tek treba da se desi, straha od “nadiranja pamet-nih mašina” još nema.

73

Cvekla,hrana i/ili lekMladen Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Cvekla (Beta vulgaris ssp. esculenta L.) spada u grupu biljaka koja ima dugu istoriju u ishrani ljudi. Iako je dugo bila poznata kao lekovita biljka kao povrće u ljudskoj ishrani počinje da se koristi u srednjem veku. Ova kultura vodi poreklo iz male Azije od divljih srodnika koji se i danas mogu naći na ovom podneblju i u direktnom srodstvu je sa šećernom repom i blitvom. Danas je raspro-stranjena širom sveta, dok se u na-šoj zemlji gaji na relativno malim površinama za potrebe industrijske prerade u sokove i zimske salate. U svežem stanju se ređe koristi.

Reč je o zaista zdravom i nutritivno vrednom proizvodu od kojeg se za ljudsku ishranu koristi pre svega za-debljali koren. Ono po čemu se cve-kla razlikuje od ostalog povrća jeste činjenica da u sebi sadrži isključivo saharozu kao šećer. Ovo je u vezi sa veoma bliskom genetičkom vezom sa šećernom repom. Nije bogata proteinima, ali su prisutne najbitni-je aminokiseline. Svež koren cvekle sadrži 12.3% suve materije i bogat je različitim tipovima vlakana. Ono što je jedna od glavnih karakteristika cvekle je da je bogata mineralnim materijama, oko 630 mg/100 g kore-na. Posebno su zastupljeni gvožđe (Fe), kalijum (K), mangan (Mn), cink (Zn), natrijum (Na), kalcijum (Ca), magnezijum (Mg), fosfor (P), jod (I) i selen (Se).

Vitamini koji su izuzetno značajni za funkcionisanje ljudskog organiz-ma zauzimaju vrlo zapaženo mesto u hemijskom sastavu cvekle (oko 14 mg/100 g), pa je tako, koren cve-kle bogat vitaminom C (10 mg/100 g), dok se vitamin A nalazi u izobilju u nadzemnoj masi. Pored vitamina C,

koren cvekle sadrži i vitamine E, K, B1, B2 i B6.

Ono što cveklu izdvaja u odnosu na druge povrtarske kulture jeste činjenica da ekstrakti korena ima-ju izuzetno jaku antioksidativnu aktivnost, što je, upoređujući ovaj parametar, svrstava u prvih 10 po-vrtarskih kultura. Ukoliko se poredi sadržaj ukupnih fenola u suvoj ma-teriji onda je ona definitivno povrće broj 1 po ovoj karakteristici. Dobro je dokumentovana važnost fenolnih jedinjenja zbog izuzetno izražene antioksidativne aktivnosti, kao i to da imaju raznovrsnu biološku ak-tivnost. Ova činjenica je potvrđena u istraživanju mnogobrojnih istraži-vača.

Naglasićemo još samo da je cvekla bogata antocijanima koji joj i daju onu karakterističnu boju korena, a pre svega soka koji se dobija u indu-strijskoj preradi. Antocijani deluju blagotvorno na organizam ljudi jer imaju izraženu antioksidativnu ak-tivnost kao i lekovita svojstva.

U zapadnoj Evropi cvekla se proi-zvodi u količinama od preko 200.000 tona, od čega se preko 90% konzu-mira kao povrće dok se 10% koristi kao sok ili prerađuje u prehrambenu boju.

Budući da ju je moguće sejati u dva roka tj. za letnju i kasnu jesenju pro-izvodnju ova kultura ima veliki po-tencijal za proizvodnju. Vrlo često se seje i kao postrna kultura posle ječma ili pšenice koja stigne malo ranije.

Biološke karakteristike. Reč je o dvogodišnjoj biljnoj vrsti iz porodice

pepeljuga – Chenopodiaceae, koja u prvoj godini formira rozetu i me-snati koren dok se u drugoj godini, nakon jarovizacije, formiraju gene-rativni organi, tj. cvetonosno stablo sa cvetom, plodom i semenom.

Korenov sistem je dobro razvijen a zadebljali koren može biti različitih oblika, od okruglog do izduženog. Centralni koren prodire duboko dok bočne žile prožimaju zonu od oko 40 cm. Snažan i dobro razvijen korenov sistem omogućava cvekli da dobro podnosi sušu. Spoljašnost korena ima različitu pigmentaciju a može biti narandžasto-crven do tamno crven. Boja unutrašnjosti zavisi od više faktora i to od genetičkog mate-rijala, temperature, sezone gajenja kao i snabdevenosti biljke hranlji-vim materijama.

Lišće je uglavnom krupno, sa izraže-nom, jakom drškom. Kroz vegetaciju lišće ima zelenu boju dok je mlado, a kasnije poprima tamnocrvenkastu nijansu. U zavisnosti od gustine se-tve i agroekoloških uslova gajenja oblik, veličina i boja lista može da varira.

Cvetonosno stablo je jako i može da dostigne visinu oko 1 m. Uvek je dobro razgranato sa gustim, sitnim zelenim cvetićima, koji mogu biti pojedinačni ili se nalaze u grupama. Oprašivanje je pre svega vetrom i uz pomoć insekata. Iz tog razloga prili-kom semenske proizvodnje ove kul-ture mora da postoji pojas izolacije tj. cvekla mora biti udaljena od 1000 do 2000 metara od drugih useva cvekle ili njoj botanički srodnih kul-tura, u zavisnosti da li je reč o pro-izvodnji osnovnog ili sertifikovanog semena. Nakon oplodnje dolazi do

75 74

srastanja više cvetova (i do 5) formi-rajući tzv. „klube“ sa 2 do 5 semen-ki u njemu. Klube cvekle je tamnije od semena šećerne repe i potapa-njem u vrelu vodu otpušta crvenu boju. Seme može da zadrži klijavost i do 5 godina ukoliko je tehnologi-ja proizvodnje semena sprovedena u optimalnim uslovima. Masa 1000 semena cvekle se kreće između 13 i 23 grama.

Klijanje i nicanje semena cvekle na otvorenom je u vremenskom inter-valu između 5 i 12 dana, što zavisi najviše od vlage ali i energije klija-nja semena.

Agroekološki uslovi gajenja. Cvekla ima veće potrebe za toplotom i ma-nje je otporna na hladnoću od osta-log korenastog povrća. Minimalne temperature za klijanje su 6 – 80C a optimalne oko 230C. Visoke tem-perature mogu da doprinesu jakom porastu lisne mase što smanjuje porast korena, samim tim i prinosa. Tek iznikle biljke podnose mrazeve do -40C, a malo starije do -60C.

Najveći izazov u proizvodnji cvekle jeste ujednačeno nicanje. Da bi to moglo da se postigne potrebna je pravilna i kvalitetna obrada i pripre-ma zemljišta, usitnjene strukture, kao i obilno zalivanje posle setve.

Obilna zalivanja treba sprovoditi če-sto da se isključi mogućnost zasuši-vanja površine zemljišta i stvaranja pokorice koja može da spreči nica-nje. Iz tog razloga najpraktičnije je sprovoditi zalivanje topovima ili ra-sprskivačima koji prave sitnije kapi da ne bi došlo do nabijanja površin-skog sloja zemljišta i zabarivanja.

Kao što smo već napomenuli cvekla ima izražene potrebe za vlagom u početku vegetacije. Da bi došlo do nicanja seme cvekle mora da usvo-ji vlage i do 170% od svoje težine. Kako biljke rastu i budu sve bolje ukorenjene potreba za vlagom se smanjuje. U poređenju sa ostalim korenašicama deficit vlage mnogo bolje podnosi nego višak vlage.

Najbolje uspeva na plodnom zemlji-štu dobre strukture, kao što su na primer aluvijalni nanosi. Lakša, do-bro ocedna i rastresita zemljišta su povoljnija za razvoj ove povrtarske kulture jer u tim uslovima razvijaju dobro diferenciran i dubok koren pravilnog oblika. Iskustva su poka-zala da nivo podzemnih voda ne bi smeo da bude manji od 2 m. Ukoliko se cvekla gaji na teškim i zbijenim zemljištima ona formira koren ne-pravilnog oblika pa na taj način gubi na kvalitetu.

Sortiment. Sortiment gajenih cvekli čine svega par sorti, kako kod nas tako i u svetu. Od sorti tu su Egipat-ska i sorte Detroit i Bikor.

Egipatska cvekla je stara sorta ra-širena svuda u svetu. Ima srednje razvijenu poluuspravnu rozetu sa krupnim listovima tamnocrvene nervature. Koren je kolačast, ta-mnocrvene unutrašnjosti sa jasno

naznačenim koncentričnim krugovi-ma. Oko ¾ korena je iznad zemlje. Ranostasna sorta sa vegetacijom od 60 dana. Fantastičnog je ukusa i zbog kratke vegetacije pogodna kako za ranu tako i za kasnu proizvodnju.

Detroit ima malu uspravnu rozetu sa nešto izduženijim i malo nazu-bljenim listovima. Koren je loptast, pravilan. Unutrašnjost korena je nežna, crvena bez jasno izraženih koncentričnih krugova. Tehnološka zrelost se postiže za 65 – 70 dana posle setve.

Bikor je srednje rana sorta, sa ma-lom uspravnom rozetom. Koren lop-tast, tamnocrvene boje i bez svetlih koncentričnih krugova izuzetnih je-stivih kvaliteta.

Ovde treba napomenuti da samo setva kvalitetnog i sertifikovanog semena od poznatog proizvođača, može da obezbedi sigurnu proi-zvodnju i kvalitetan prinos.

Agrotehnika i tehnologija proizvod-nje cvekle. Cvekla, kao i ostale gaje-ne biljke, ima svoje mesto plodore-du i najbolje da dođe posle kultura

koje ne osiromašuju preterano ze-mljište i rano ustupaju svoje mesto na parceli. Najčešće cvekla dolazi posle žitarica ili grahorica. U nekim istraživanjima dokazano je da proi-zvodnja cvekle na manjim površina-ma jako dobro uspeva u združenom usevu ali se u tom slučaju vodi raču-na o kompatibilnosti sa kulturama sa kojim se gaji. Tako luk, salata i mahunarke predstavljaju dobar iz-bor dok spanać, blitva i stočna repa nisu kompatibilni za proizvodnju u združenom usevu.

Budući da je osnovni cilj proizvod-nje cvekle dobiti kvalitetan koren, velika pažnja mora da se posveti pravilnoj i kvalitetnoj obradi ze-mljišta. Cilj ove operacije da se dobije dubok, rastresit sloj zemlji-šta u kome se koren cvekle može nesmetano razvijati i horizontalno i vertikalno i na taj način pravil-no formirati svoj oblik. Zbog toga vrlo je važno da se oranje obavi na dubini od 25 – 30 cm. Najbolje je oranje sprovesti odmah posle ski-danja prethodnog useva. Budući da se cvekla seje kao postrna kultura posle žitarica oranje mora i treba da se obavi neposredno po žetvi

kako bi se iskoristio povoljno vod-no – vazdušni režim zemljišta kako bi se sa što manje napora zemlji-šte pooralo kao i da bi se sačuva-la zemljišna vlaga. Nakon oranja, u zavisnosti od tipa zemljišta, vlage kao i kvaliteta oranja treba pristu-piti predsetvenim agrotehničkim merama, kao što su tanjiranje, se-tvospremiranje i drljanje na kraju, kako bi se stvorio rastresit, sitno granulisan površinski sloj za setvu. Prilikom sprovođenja predsetvenih operacija treba uneti i dovoljne ko-ličine mineralnih đubriva.

Da bi se proizvela cvekla kvalitet-nog korena mora da se obezbedi kontinuiran rast bez prekida tokom vegetacije. Da bi se to omogućilo biljkama moramo omogućiti lako pristupačne hranljive materije. Pra-vilo je da se na lakšim zemljištima nađubri dobro zgorelim stajnjakom u količini od 30 tona/ha, uz doda-tak mineralnih đubriva i to: 80 kg azota (N), isto toliko kalijuma (K2O) i 150 kg fosfora (P2O5). Na plodnijim zemljištima nije neophodan staj-njak, mada prethodno odrađene analize zemljišta to najbolje mogu da odrede. Po potrebi, mogu se pri-meniti oplemenjivači zemljišta kao Fitofert pH Green, BioFert green, FitoFert TorroChick, kao čvrste, od-nosno Fitofert Humiflex kao tečna formulacija. Mineralna đubriva se de-lom unose pred setvu, a delom tokom vegetacije kao prihrana, i to u počet-nim fazama Fitofert Kristal 20:20:20 ili Fitofert Kristal 10:40:10, a u kasnijim Fitofert Kristal 24:6:10 i Fitofert Kristal 4:10:40.

Setva cvekle može biti u dva roka u zavisnosti da li je proizvodnja na-menjena za letnju potrošnju ili ka-

77 76

snu jesenje – zimsku. Za potrebe letnje potrošnje setva se obavlja od polovine marta pa do polovine maja. Setva u dva do tri roka omo-gućiće sukcesivno pristizanje kore-na mlade cvekle. Cvekla za jesenju ili zimsku potrošnju i preradu seje se polovinom juna do početka jula meseca. Treba napomenuti da je proizvodnja cvekle moguća i iz rasa-da ali je to metod koji nije zaživeo u proizvodnji korena već ima samo značaj, i to ograničen, za semensku proizvodnje ove kulture.

Setva semena vrši se na dubini 3 – 5 cm. Dubina ulaganja semena zavisi od kvaliteta predsetvene pri-preme i stanja vodno-vazdušnog režima zemljišta. Ukoliko zbog lo-ših vremenskih uslova nismo uspeli najbolje da pripremimo zemljište te je ono ostalo krupnije strukure ili je evidentan deficit zemljišne vlage, to ga moramo mnogo zalivati, onda se setva radi pliće, na dubinu 2 – 3 cm, kako se ravnomerno nicanje nebi do-vodilo u pitanje. Ukoliko je priprema zemljišta odrađena u kvalitetu ka-kvom ova kultura zahteva, kao i da je zemljište povoljnog vodno-vazduš-nog odnosa, onda se setva radi i do 5 cm, jer nicanje neće biti dovedeno u pitanje. Razmak između redova može da bude 60 – 70 cm, a može da bude i 30 – 40cm.

Značaj obilnog zalivanja u periodu nicanja biljaka već smo obradili u prednjem delu teksta.

Budući da iz jednog klupka kreće više biljaka proreda je obavezna mera. Proređivanje se vrši na raz-mak 6 – 10 cm. Ova mera se spro-vodi kada biljke razviju prve stalne listove.

Nega useva. Nega useva podrazu-meva sprovođenje niza operacija koje omogućavaju pravilan rast i razviće cvekle a samim tim i mak-simalni prinos. Pored proređivanja, o kojem smo pričali, značajna mera nega useva jeste i prašačenje ili špartanje. Ovu operaciju poželjno je sprovoditi više puta tokom vegeta-cije kako bi se u međurednom pro-storu razbila pokorica i omogućili biljkama da „prodišu“, uništili even-tualni ponici korova ali i prihranili ujedno biljke cvekle. Praksa je po-kazala da gajene biljke, pa i cvekla, izuzetno povoljno reaguju na ovu operaciju i treba je praktikovati.

Takođe, nega useva podrazumeva i sprovođenje adekvatne zaštite cve-kle kako od korova tako i od inse-kata, kao i od patogena koji mogu ugroziti ovu proizvodnju.

Kao i kod proizvodnje drugih po-vrtarskih kultura i kod proizvodnje cvekle najveću opasnost predstav-ljaju korovi. Ukoliko se zaštita od korova ne sprovodi redovno od setve pa na dalje oni mogu da u potpunosti unište ovu proizvodnju

ili u najmanju ruku učine vađenje korena cvekle nemogućom misi-jom sa utroškom enormne količine radne snage.

Da suzbijanje korova treba da se vrši u svakoj fazi razvoja biljaka od nica-nja pa na dalje dokaz nam je i ova godina gde je posle sušnog perioda, odmah posle setve i nicanja cvekle krenuo period intezivnih padavina koje su isprovocirale obilno nicanje korovskog potencijala u zemljištu. Tako, onaj ko je rešio da preskoči prskanje „na crno“ sa izgovorom i nadom da će prskanje protiv koro-va sprovesti kad vidi šta i koliko je niklo od korova, mogao je ceo jul i početak avgusta upravo to i da radi – da gleda kako korovi osvajaju par-celu iz dana u dan i ostavljuju nove količine semena za buduće deceni-je! Iz tih razloga suzbijanje korova NE SME da se preskače bez obzira na okolnosti!!

Kompanija Agromarket, u svom pro-foliju herbicida raspolaže preparati-ma uz pomoć kojih se mogu uspešno suzbiti svi korovi, i uskolisni i širo-kolisni kako u fazi posle setve tako i

posle nicanja i cvekle i korova. Prvi korak u suzbijanju korova vrši se odmah po setvi cvekle i podrazume-va primenu kombinacije Mont 960 (1,2 l/ha) + Target SC (3,0 l/ha). Ova kombinacija omogućava nam u da u samom početku proizvodnje uništi-mo prvi nalet širokolisnih i uskoli-snih korova koji kreću iz semena. Na taj način daćemo prednost našim biljkama u odnosu na korove.

Nakon nicanja cvekle suzbijanje novoizniklih širokolisnih korovskih biljaka možemo uspešno sprove-sti primenom preparata kao što su Betasana Compact u količini 0,6 – 0,8 l/ha ili Target SC u količini 2 l/ha. Herbicid Target SC može da se primeni i u split aplikaciji u raz-maku od 7 – 10 dana i to dva puta u dozi od 1,5 l/ha. Takođe, suzbi-janje širokolisnih korova možemo uspešno uraditi i primenom prepa-rata Piralis (0,8 l/ha) ili preparatom Safari 50 WG (30 g/ha) + Imox (0,1%).

U cilju proširenja spektra delova-nja gore pomenutih herbicida i na uskolisne korove, njima možemo dodati herbicid Floyd u količini pri-mene 1,3 l/ha. Suzbijanje uskolisnih korova možemo izvršiti i primenom preparata Kletox (2,0 l/ha), uz na-pomenu da se on ne meša sa dru-gim preparatima.

Nakon nicanja biljaka cvekle, već u fazi kotiledonih listova ili nakon formiranja prvog para pravih listo-va vrlo često dolazi do pojave repi-nog buvača (Chaetocnema tibialis). Ova štetočina, iako ima samo jednu generaciju godišnje, može u pot-punosti da uništi proizvodnju cve-kle uzrokujući velika oštećenja lisne mase. Vrlo je važna pravovremena

reakcija u suzbijanju buvača kako se ne bi dozvolilo da nanese veća oštećenja na lisnoj masi. Za suzbi-janje ove štetočine preporučujemo preparat koji je u praksi dokazao da odlično eliminiše ovakvu pretnju, a reč je o insekticidu Despot u količini primene 1,5 l/ha.

Kao i kod proizvodnje ostalih po-vrtarskih kultura tako i kod cvekle biljni patogeni takođe mogu da smanje prinos cvekle i da ugrozi ovu proizvodnju. Najznačajniji patogen cvekle je pegavost lišća (Cercospora beticola) koji je podjednako znača-jan i u proizvodnji repe. Pegavost koju prouzrokuje ovaj patogen javlja se prvo na pojedinačnim biljkama već po razvijanju stalnih listova a kišnih kapima ili kapima iz rasprski-vača širi se na susedne biljke. Vrlo brzo može da se otme kontroli i da zahvati usev i do 100%. Simptomi se ogledaju u pojavi okruglastih, sitnih, sivkastih pega koje se oivičene zo-nom mrkocrvene boje. Simptomi se mogu javiti na lišću ali i na lisnim drškama. Budući da po jednom listu može doći do pojave i stotinu sit-nih pega koje se vremenom spajaju lisna masa može u potpunosti da propadne. Pored Cercospore betico-le ove simptome na cvekli može da izazove i patogen Phoma betae stim što se plan zaštite cvekle ne manje bez obzira o kom patogenu je reč. Za suzbijanje prouzrokovača lisnih pegavosti cvekle preporučujemo primenu fungicida Bosco (1,2 l/ha), Excorta (0,5 l/ha). Ukoliko je pritisak patogena veliki ili se oteo kontroli preporučujemo kombinaciju Balear 720 SC (1,0 l/ha) + Fluoco (0,25 l/ha).

Uz svaki folijarni tretman useva cve-kle, bilo da se radi o herbicidima, in-

sekticidima ili fungicidima, naša pre-poruka je primena folijarnih đubriva, s jedne strane kao sredstva koje pomaže u prevzilaženju tzv. herbi-cidnog šoka, a s druge, kao „saradni-ka“ u prevenciji stresa uzrokovanog delovanju abiotskih faktora. Stoga je preporuka da se u prvom delu vege-tacije, zajedno sa herbicidima kom-binuje Fitofert Bioflex-L (2,0 l/ha) + Fitofert Bor Max 20 (1,0 kg/ha), a u kombinaciji sa fungicidima i insek-ticidima Fitofert Humisuper Plus (5,0 l/ha).

Berba. Cvekla za letnju potrošnju počinje da se bere kada dostigne prečnik 4 – 5 cm. Prve berbe imaju karakter proređivanja te se vađe-nje vrši sukcesivno. Mnogo češća je proizvodnja cvekle za jesen i zimu i ona se vadi u tom slučaju, u zavi-snosti od sorte i ranostasnosti od septembra pa sve do pred mrazeve. Ovo zato jer cvekla u fazi kada je koren već veliki i formiran ne može da podnese mrazeve ispod -30C. Ko-ren se lako čupa, lišće se odseca do glave korena, a koren se skladišti ili nosi u preradu. Berba tj. čupanje ko-renova se može vršiti i jednorednim ili dvorednim mašinskim kombajni-ma specijalizovanim za te namene. Mada je ovakav vid vađenja manje zastupljen.

Obično prerada ne zahteva klasira-nje, već samo uklanjanje ekstremno velikih ili sitnih kao i oštećenih ko-renova. Prinos cvekle koji se može ostvariti po hektaru je oko 30 tona.

I za kraj, ostaje pitanje s početka teksta, da li je cvekla hrana i/ili lek? Odgovor potražite sami gajenjem i konzumiranjem ove sitne, a toliko bogate biljke.

79 78

Kupusov moljac (Plutella xylostella) spada u najznačajnije štetočine ku-pusa. Ženka polaže jaja na naličje listova najčešće uz glavne nerve. Ispiljene gusenice se prvo hrane iz-među dva epidermisa praveći krat-ke mine, a zatim posle prvog pre-svlačenja izlaze na lisnu površinu i izgrizaju lisno tkivo sve do gornjeg epidermisa. Ovakva oštećenja na listu imaju izgled prozorčića. Pri jačem napadu ove štetočine od li-sta mogu ostati samo glavni nervi.

Gusenice mogu da se ubuše u unu-trašnjost glavice.

Iako ima kratak životni vek (oko 14 dana), on se veoma brzo razmno-žava i sposoban je da preleti veliku udaljenost, a pošto su lagani često ih i vetar nosi sa sobom. Zanimljivo je da nikad ne lete visoko, najčešte ih uočimo na oko 2 m visine. Eko-nomski gubici mogu da budu i do 100%. Posebno je štetan iz razloga što je prisutan tokom celog perioda

vegetacije, a sušni periodi pogodu-ju njihovoj masovnoj pojavi i većem razmnožavanju. U našim uslovima može da ima i do 8 generacija go-dišnje u zavisnosti od podneblja. Jedinke koje prezime u stadijumu lutke počinju da se transformišu početkom proleća u imago i javljaju se krajem aprila. Ženke polažu jaja na naličje listova duž glavnog nerva u grupama od 2-4 komada. Svaka ženka u proseku može da položi do 300 jaja tokom života. Nakon dve

Kupusov moljac, štetočina u nadiranju

Ivan Valent, dipl. inž. poljoprivrede

nedelje javljaju se gusenice, koje su aktivne tokom celog dana. Isto toli-ko je potrebno larvama da se tran-sformišu u lutke. Ubrzo nakon toga (dve nedelje) pojavljuju se odrasle jedinke ovog insekta.

Ako napravimo presek na današnji dan odnosno, druga dekada avgu-sta meseca možemo da konstatuje-mo da se kupus namenjen jesenjoj proizvodnji već nalazi u fazi for-miranja glavice. U ovom periodu je zabeleženo piljenje već sedme ge-neracije kupusovog moljca.

Jedno je sigurno, ukoliko se na vreme ne suzbije kupusov moljac može da nanese ogromne štete u usevu kupusa. Odrasla jedinka ne pričinjava veliku štetu u direktnom smislu, već je štetna njegova larva. Ukoliko se ustanovi da na jednoj bi-ljci postoji više od jedne gusenice ovog insekta (prag štetnosti), po-trebno je odmah sprovesti odgova-rajući tretman suzbijanja.

Hemijsko suzbijanje se preporuču-je pri sledećim pragovima štetnosti, koji se razlikuju zavisno od fenofa-ze razvoja biljke domaćina:

• 20% napadnutih biljaka - ku-pus u fazi kotiledona

• 30% napadnutih biljaka - pre formiranja glavice

• 15% napadnutih biljaka - for-miranje glavice

• 5% napadnutih biljaka - popu-njavanje glavice

Za suzbijanje jaja kupusovog mo-ljca preporučuje se primena in-sekticida Coragen 20 SC (hloran-traniliprol) u dozi od 0,2  l/ha uz utrošak vode od 200-400  l/ha za vreme polaganja jaja, a pre pilje-nja gusenica. Zbog male karence navedenog insekticida tretmane možemo raditi sve do 7 dana pred skidanje kupusa. Jedan od vrhun-

skih insekticida ili bolje rečeno jedan od “najpotpuniji” insekticid je Exirel (Cijanotraniprol - Ciaza-pir 100 g/l) u dozi od 0,3-0,5 l/ha, istovremeno deluje i na jaja i lar-ve. Dakle nije mu potreban par-tner. Ipak moram da vam skrenem pažnju na primenu: ne preporu-čuje se tank-mix mešavine insek-ticida Exirel sa preparatima EC formulacije, fungicidima iz grupe strobilurina, preparatima na bazi bakra i sumpora, pojedinih fungi-cida iz grupe triazola.

Ukoliko već dođe do piljenja larvi odnosno, preklapanja generacija što je vrlo čest slučaj možemo ko-ristiti neki od sledećih insekticida Byfin 100 EC (Bifenicus) u dozi od 0,3 l/ha, Cythrin 250 EC (cipermetrin) u do 0,15-0,3 l/ha, Kozma (Hlorpirifos 480 g/l) u dozi od 1 l/ha.

Iako se većini proizvođača čini da je hemijsko tretiranje jedina mera zaštite, mnogo toga zavisi i od tzv. agrotehničkih mera kojima sma-njujemo potencijal populacije. Os-nova leži u plodoredu, a zatim i u merama kao što je kvalitetno zao-ravanje ili uništavanje svih ostata-ka biljaka na mestu gde će se na-redne godine vršiti sadnja. Na taj način u ogromnoj meri smanjuje-mo zarazni potencijal, jer se ispod ovih ostataka nalaze lutke i odrasli kupusni moljac.

Samo uz poštovanje svih navede-nih mera i permanentnim održa-vanjem kondicionog stanja gaje-ne biljke na visokom nivou, može se odgovoriti na brojne izazove u proizvodnji kupusa, a kupusov moljac je trenutno jedan od naj-značajnijih.

80

Stranica za tehnologePriredio:Dragan Đorđevićdipl. inž. poljoprivrede

Pivo od starog hleba

Izvor: Deutsche Welle

U pivari koja se nalazi u pokrajini Donjoj Austriji pivo prave od starog hleba. ”Pravimo pivo od suvišnog hleba, koji nije prodat ili je vraćen iz supermarketa. Trenutno imamo dve vrste piva – lager koji smo nazvali Semmel i ejl pod imenom Kornspi-tz. Semmel je austrijska reč za beli hleb, dok je Kornspitz hleb od celog zrna pšenice“, kaže rukovodilac pi-vare Tobijas Judmajer. Tobijas, koji se takođe bavi keteringom zasnova-nim na neiskorišćenoj hrani, naziva pivaru ”Protraćeno“. Ne tvrdi da je on izmislio ovaj koncept, već drevni Persijanci i Rimljani. Međutim, tvrdi da je ova prastara tehnika posebno važna za moderno doba s obzirom na to da živimo u neverovatno rasi-pničkom društvu.

U Jordanu pronađeni ostaci najstarijeg hleba na svetu

Arheolozi su pronašli spaljene ostatke hleba koji datiraju iz peri-oda od pre više od 12.000 godina, severoistočno od Jordana, rekavši kako se radi o najstarijem hlebu na svijetu. Ovo otkriće pokazuje da su ribari na istoku Sredozemnog mora

pravili hleb mnogo pre nego što su se ljudi počeli baviti poljoprivre-dom. Veruje se da je ovaj hleb bio napravljen od pšenice, zobi i ječma, a u to su još dodavali i korenje bi-ljaka. Ovi ostaci beskvasnog hljeba pronađeni su na arheološkom nala-

zištu poznatom kao Shubayqa, koje se nalazi na severoistoku Jordana. Kameni objekat u kojem je hleb pronađen ima promer osam meta-ra. Na ognjištu ovog objekta arheo-lozi su pronašli dokaze konzumira-nja hrane.

Bog stvorio da leči Olivera Gavrilović dipl. inž. poljoprivrede

82

Ova biljka ima vrlo dugačku i šaroliku istoriju upotrebe. Zbog lekovitosti, u narodu se verovalo da potiče iz raj-skog vrta. Vrsta Symphytum officinale, u narodu je po-znat kao crni gavez, pripada familiji Boraginaceae. Nje-govo ime asocira na “sredstvo koje vezuje”. Biljka gavez voli dosta sunca ili delimičnu hladovinu. Raste po vlaž-nim pašnjacima, pored ograda i cveta celo leto.

To je zeljasta, živopisna biljka, prekrivena oštrim ma-ljama, sa uspravnim razgranatim stablom od 120 cm. Cvetovi su roze, purpurni, ljubičasti, koren je vretenast, razgranat, spolja crne, iznutra bele boje (posle sušenja postaje žućkast). Cveta od maja do kraja avgusta. Zbog svog velikog korena, gavez je veoma tolerantan za sušu. Međutim redovno zalivanje će mu ipak mnogo pomoći da naraste snažan i formira veći koren. Kada je u pitanju kiselost zemljista najbolje mu odgovara neutralno kise-linski raspon od 6,0 do 7,0 pH.

Gavez se u narodu vekovima uspešno koristi za leče-nje reume, kostobolje i svih bolesti zglobova. Poznata je izreka “da bi dva prsta srasla u jedan ako bi bila uve-zana korenom gaveza”. Ova biljka sadrži hormon auk-sin koji brzo stvara novo tkivo, tako da pospešuje brzo zarastanje rana i alantoin kao glavni aktivni sastojak korena, koji pospešuje granulaciju i regeneraciju tkiva. Pored toga od gaveza se proizvode i kreme za regene-raciju kože lica. Tinktura od gaveza zauzima počasno mesto i u kozmetici lica i ruku. Odlika ove tinkture je da obnavlja i preporađa opuštenu i naboranu kožu, naro-čito bore oko očiju. Nakon duže upotrebe tinkture koža lica i ruku se sasvim regeneriše. Gavez je nezamenjiv kod upale tetiva, artritisa (upala zglobova), distorzije (iščašenje, uganuće), kontuzija (nagnječenje), hemato-ma (krvni podlivi), tromboflebitisa (upale vena) i dru-gog. U celom biljnom svetu postoje samo dvije biljke koje sadrže B-12, a gavez je jedna od njih.

Gavez je višegodišnja biljka i jednom kada se podigne za-sad, svake godine će napredovati i imati sve veći korenov sistem. Tako se može upotrebljavati nekoliko decenija i vrlo je teško kasnije rešiti se njegovog već formiranog ko-rena. Gavez se može uzgajati iz semena, ali nakon uspeš-nog pokretanja nekoliko biljaka, češća je upotreba kore-novih reznica. Za to su podobne biljke korena dužine od 5 do 15 cm. Najbolje se razmožavaju u glinenom i pešča-nom zemljištu. Prija mu nađubreno zemljište, ali će lepo napredovati i u bogatom organskom zemljistu.

Sakuplja se gornja polovina stabljike posle cvetanja, u periodu od aprila do septembra. Listovi se suše u senci. Koren se sakuplja od marta do aprila ili od septembra do novembra. Koren se očisti od čvorova i nadzemnih delo-va, opere se i iseče na komade dužine 10-15 cm. Deblji komadi se raseku vertikalno. Pripremljen na ovaj način, koren se suši u najkraćem vremenskom roku što spre-čava proces fermentacije. Sušenje se vrši na suncu, na tavanu ili u sušarama. Osušeno korenje se čuva u suvim prostorijama, bez vlage. Koren treba da je čist, da ima sjajno - crnu boju spolja i belo - žućkastu iznutra. Treba ga usitniti na komade od 10 - 15 cm. Takođe je potrebno odstraniti sve nadzemne delove biljke.

U rajskom vrtu rastu brojne vrste, i kako im i priliči, po-mažu čoveku u svakodnevnoj borbi sa samim sobom, sa okolinom … Jedna od vrsta koja zauzima počasno mesto u vrtu svakako je gavez.

PŠENICA KOJA RAĐA

SOBREDZa prinos o kom se priča

• Srednje rana sorta• Klas bez osja• Visina biljke 80 cm• Rekordni prinos zrna• Sadržaj proteina 11-13 %• Hektolitarska težina 77-80 kg/hl• Vrlo dobra tolerantnost na poleganje; dobra tolerantnost na mraz; dobra tolerantnost na Septoria spp, Puccinia recondita, Puccinia graminis, Fusarium spp.

SOSTHENERekorder u polju

• Srednje stasna sorta• Klas piramidalan bez osja• Visina biljke 78 cm• Sadržaj proteina 12-14 %• Hektolitarska težina 78-82 kg/hl• Stabilan i visok prinos• Odlična tolerantnost na poleganje, vrlo dobra tolerantnost na mraz, dobra tolerantnost na Septoria spp, Puccinia recondita, Puccinia graminis, Fusarium spp.

SOTHYSIzbalansiran kvalitet i prinos

• Rana sorta • Klas sa osjem• Visina biljke 90 cm• Odličan prinos i kvalitet zrna• Sadržaj proteina 12-13 %• Hektolitarska težina 78-80 kg/hl• Vrlo dobra tolerantnost na poleganje i mraz, dobra tolerantnost na Septoria spp, Puccinia recondita, Puccinia graminis, Fusarium spp.

Proizvođač Mesto Prinos (kg/ha)PG „Bekić“ Velizar Bekić Porodin 9.680

PG „Gaćina“ Zdravko Gaćina Bački Maglić 9.500

PG „Spakić“ Dragan Spakić Kusovac 8.600

Proizvođač Mesto Prinos (kg/ha)

„Dijamant Agrar –Planta“ Futog 10.700

PG „Panić“ Savo Pantić Stubline 9.000

PD „Zaječar“ Zaječar 8.882

Proizvođač Mesto Prinos (kg/ha)

„Dijamant Agrar – Planta“ Futog 9.600

PG „Dulić“ Ivan Dulić Đurđin 8.200

PG „Bandur“ Milan Bandur Stubline 8.000

FOXYLFusarium tolerantnost

• Godina registracije 2015.• Srednje kasna sorta visokog prinosa i veoma dobrog kvaliteta brašna• Izraženo bokorenje• Visoko tolerantna na Virus mozaika pšenice i prouzrokovača žute rđe, a vrlo visoko tolerantna na prouzrokovača fuzarioze klasa• Vrlo intenzivna sorta• Tretman regulatorima rasta poželjan u uslovima intenzivne proizvodnje

SANTORINIzuzetno tolerantna na poleganje

• Godina registracije 2015.• Srednje kasna sorta visokog prinosa i zadovoljavajućeg kvaliteta brašna• Izraženo bokorenje• Visoko tolerantna na prouzrokovača fuzarioze klasa, žute rđe i virusa mazaika pšenice • Vrlo intenzivna sorta• Najniža sorta od svih KWS sorata i najtolerantnija na poleganje

Proizvođač Mesto Prinos (kg/ha)

PSSS Sremska Mitrovica Sremska Mitrovica 8.975

PSSS Tamiš Pančevo 8.973

Proizvođač Mesto Prinos (kg/ha)

PSSS Tamiš Pančevo 8.687

PSSS Sremska Mitrovica Sremska Mitrovica 7.710

SIRTAKIPrinosi za rekorde

• Godina registracije 2010.• Srednje kasna sorta, izrazito prinosna, osrednjeg kvaliteta brašna• Veoma izraženo bokornje• Tolerantna na rđu lista i virus mozaika pšenice• Odlični rezultati u stresnim uslovima i na lakim tipovima zemljišta• Tretman regulatorima rasta nije neophodan osim u intenzivnim uslovima proizvodnje

Proizvođač Mesto Prinos (kg/ha)

PP „Lepušnica-PKB“ Lepušnica 9.700

PD „Zaječar“ Zaječar 8.658

FARINELLII prinos i kvalitet

• Godina registracije 2012.• Srednje rana sorta, prinosna i dobrog kvaliteta brašna• Izraženo bokorenje• Izuzetno tolerantna na prouzrokovača fazrioze zrna i virus mozaika pšenice, a vrlo visoko toleranatna na rđu lista• Odlični rezultati u stresnim uslovima• Tretman regulatorima rasta poželjan u uslovima intenzivne proizvodnje

Proizvođač Mesto Prinos (kg/ha)

PG „Radisavljević“ Radiša Radisavljević Medveđa 7.290

PG „Petrović“ Bojan Petrović Starčevo 7.000

NONIUSOzimi ječam

• Srednje rana sorta• Sorta namenjena isključivo za ishranu stoke• Masa 1000 zrna: 44-47 g• Hektolitarska masa: 76-78 kg

NOVOSADSKI 565Ozimi ječam

• Srednje rana sorta• Sorta namenjena za proizvodnju slada i stočne hrane• Masa 1000 zrna: 48-50 g

• Visina stabla: 85-90 cm• Sadržaj proteina: 13-14%• Otpornost na niske temperature• Otpornost na bolesti: vrlo dobra• Otpornost na poleganje: dobra

Proizvođač Mesto Prinos (kg/ha)

PSSS Zrenjanin Zrenjanin 9.315

PSSS Tamiš Pančevo 8.223

• Hektolitarska masa: 75-79 kg• Sadržaj proteina: 10,5-12,5%• Udeo zrna I klase: >90%• Sadržaj finog ekstrata u sladu: 79-81%• Otpornost na niske temperature• Otpornost na bolesti: vrlo dobra• Otpornost na poleganje: odlična

Proizvođač Mesto Prinos (kg/ha)

PSSS Zrenjanin Zrenjanin 9.436

PSSS Subotica Subotica 6.957

ODISEJOzimi tritikale

• Veoma rana sorta• Masa 1000 zrna: 47-49 g• Hektolitarska masa: 75-79 kg• Sadržaj proteina: 12-14%• Sadržaj vlažnog glutena: 21-26%

• Otpornost na niske temperature• Visina stabla: 100 -110 cm• Otpornost na bolesti: vrlo dobra• Otpornost na poleganje: odlična i na lakim zemljištima• Tretman regulatorima rasta: nije neophodno, izuzev u intenzivnim uslovima proizvodnje• Tolerantna na rđu lista

Proizvođač Mesto Prinos (kg/ha)

PSSS Subotica Subotica 7.861

PSSS Požarevac Požarevac 6.256

89

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac Tel: +381 34 308 000, 308 001 / Fax: +381 34 308 016

LOGISTIČKI CENTAR: Inđija 022 801 160 DISTRIBUTIVNI CENTRI SRBIJA: Kragujevac 034 300 435 | Beograd 011 74 81 920 | Zrenjanin 023 533 550 | Sombor 025 432 410Valjevo 014 286 800 | Subotica 024 603 660 | Sremska Mitrovica 022 649 013 | Niš 018 514 364AGROMARKET BIH: Bijeljina +387 55 355 231 | Banja Luka +387 51 535 705 | Sarajevo +387 33 40 74 80AGROMARKET CRNA GORA: Danilovgrad +382 20 81 88 01AGROMARKET KOSOVO: Priština +386 47 733 814

www.agromarket.rs | www.facebook.com/Agrosvet | www.agrosvet.rs

Osnovne preporuke za setvu ozimih strnina u sezoni 2018/2019.

Semenska kuća Sorta Vreme setve Setvena norma*(klijavih zrna/m2)

Caussade Semences Sobred 10 – 25. 10. 450 – 500

Sosthene 1. 10. – 5. 11. 400 - 450

Sothys 1. 10. – 1. 11. 400 - 450

KWS Foxyl 10 – 25. 10. 450 - 550

Santorin 10 – 25. 10. 400 - 500

Sirtaki 5. 10. – 15. 11. 450 - 550

Farinelli 5. 10. – 15. 11. 450 - 550

Institut NS Nonius 5 – 15. 10. 350

Novosadski 565 5 – 15. 10. 350

Odisej 10 – 25. 10. 550

Preporuke tehnologije gajenja ozimih strnina

Plodored – izbegavati monokulturu, optimalni predusevi oni koji se „skidaju“ do sredine septembra

Đubrenje – na osnovu prethodne analize zemljišta, izabrane sorte, planiranog prinosa... Celokupna količina fosfora (P2O5) i kalijuma (K2O) i 1/3 azota (N) se unose pod osnovnu obradu

Sorta – izbor zavisnosti od namene, vremenskih i zemljišnih uslova

Osnovna obrada - predsetvena priprema - oranje (20 – 25 cm). Predsetvena priprema nakon oranja i pred setvu (6 – 8 cm)

Setva – dorađeno, deklarisano seme; vreme setve u skladu sa optimalnim rokom; preporučena setvena norma; ujednačena dubina (4 – 5 cm).

Jesenje mere nege – valjanje po setvi; navodnjavanje po potrebi; suzbijanje štetnih insekata (vaši kao vektori virusa) i štetnih glodara (na osnovu pregleda)

Prihrana – na osnovu N-min metode tokom februara i marta

Zaštita od korova, bolesti i štetnih insekata – primena herbicida na osnovu sastava i brojnosti korovske flore i fenofaze razvića ga-jene biljke (Lancelot 450 WG, Mustang, Metmark WG, Lodin, Pallas 75 WG...); aplikacija fungicida u zavisnosti od oboljenja (Priaxor, Excorta, Excorta Plus, Tebukon 250 EC, Artea 330 EC, Prosaro 250 EC...); suzbijanje insekata ukoliko je brojnost iznad praga štetnosti (Vantex 60 SC, Grom, Cythrin 250 EC, Kozma...); uz svaki tretman sredstvima za zaštitu bilja primeniti i folijarnu prihranu (Fitofert Speed G, Fitofert Humisuper Plus...)

Primena regulatora rasta – u zavisnosti od sorte, primenjene agrotehnike ...(Cerone)

Žetva – kada vlaga padne ispod 20 % (uz dosušivanje) ili ispod 15 % (bez dosušivanja); ispravan i optimalno podešeni kombajn

Skladištenje – suv, očišćen objekat u kome je izvršena dezinsekcija (Ambarin)

* Opšta preporuka za izračunavanje optimalne setvene norme: setvena norma = klijavost (%)

masa 1000 zrna x broj klijavih zrna po m²Ime i prezime:

--------------------------------------------

Firma:

--------------------------------------------

Adresa:

--------------------------------------------

Mobilni telefon:

--------------------------------------------

E-mail:

--------------------------------------------

Datum:

--------------------------------------------

Potpis:

--------------------------------------------

PRIJAVA ZA ČASOPIS

Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2

34000 Kragujevac

Želim da se registrujemza besplatno dobijanje:

(zaokružiti)

1. SMS poruka iz sledećih oblasti

a) Ratarstvo b) Voćarstvoc) Povrtarstvo d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa AgroSvet

Dajem saglasnostsa dole navedenim pravilima:

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac,PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnostkorisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis AgroSvet sa

relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštitebilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket

se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene

od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS

poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primatibesplatne SMS poruke i stručni časopis AgroSvet, usmenimobaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.

91

STRUČNA SLUŽBA:

Dr Ivan Krošlakdirektor marketinga 063/106-63-55Dragan Lazarevićrukovodilac stručne službe

063/580-958Dragan Đorđević DC Niš

063/102-23-45Momčilo Pejović DC Subotica

063/693-147 Milan Sudimac DC Beograd

063/628-051 Ivan Valent DC Zrenjanin

063/628-175Goran Jakovljević DC Sremska Mitrovica

063/625-531Danijela Radujkov DC Sombor

069/51-06-121Mladen Đorđević DC Kragujevac

063/105-81-94Miloš Stojanovićdirektor sektora ishrane bilja

063/414-722Milan Raković DC Sremska Mitrovica

062/213-078Goran Radovanović DC Niš

069/50-70-979Bojana Stanković DC Kragujevac

063/861-86-33Dragiša Vuković DC Kragujevac

062/608-661Milan Kusalo DC Zrenjanin

069/508-65-55Marija Bujagić DC Beograd

063/590-034Miloš Bubnjević DC Sombor

063/590-225Tomislav Mićić DC Kragujevac

063/112-44-01

SLUŽBA PRODAJE:

DC KragujevacGoran Petrović, 063/105-83-20Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278

DC NišGoran Petrović, 063/105-83-20Bojan Đokić, 063/668-165Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995Željko Ilić, 063/590-296

DC ZrenjaninNebojša Lugonja, 063/10-58-223Srđan Protić, 069/507-09-78

DC SomborSlovenka Nikšić, 063/112-01-38Irena Simonović, 063/106-66-06Biljana Leković, 063/11-20-767Darko Bukvić, 063/438-641

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929Nataša Petrović, 063/105-82-76Živka Ilić, 069/50-913-31

DC BeogradVelibor Hristov, 063/658-312Dragan Dimitrić, 063/10-58-002Nikola Petrović, 063/626-953

DC SuboticaDejan Milinčević, 063/106-74-79Miloš Tomašev, 063/635-495Senka Romić, 069/50-70-827

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvetwww.agrosvet.rs

Zahvaljujemo se autorima tekstova i fotografija koji su preuzeti sa sajtova: pixabay.com,

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41Dejana Klisurić, 063/11-24-570Anđelka Kovač, 063/625-974

AGROMARKET BIH:DC BijeljinaMilenko Krsmanović, +387 65/643-466 Zoran Hamzić, +387 65/823-046Mladen Bijelić, +387 66/365-978Jovo Vujević, + 387 65/189 104Perica Sailović, +387 65/841-388

DC Banja LukaBojan Krunić, +387 65/713-435Dragan Ćurković, +387 65/983-150Maja Mirković, +387 65/146-875Lolo Marčeta, +387 65/867-775Kristijan Veber, +387 66/001-352Miloš Todorović, +387 65/843-244

DC SarajevoMirza Babić, +387 65/623-413Danijela Đurđić, +387 33/407-481Samira Smajlović, +387 33/407-483Samir Čobo, +387 66/286-792Mario Rajič, +387 66/289-439

AGROMARKET CRNA GORA:DC DanilovgradSpaso Popović, + 382 67/207-104Miroslav Jokić, + 382 69/300-845Milica Pavićević, +382 69/388-778Vesko Jovanović, +382 69 370 180

AGROMARKET KS:DC PrištinaNaser Spahiu, +383 49/733-814Nerdian Ahmedi, +383 49/869-333 Eljmaz Orana, +383 49/733-815 Nexhat Maxhuni, +383 49/733-872

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

63

AGROSVET : stručna revija / glavni i odgovorni

urednik Dragan Đorđević. - 2004, br. 1- . - Kragujevac

: Agromarket, 2004- (Novi Sad : Color print). - 27 cm

Dostupno i na: www.agromarket.rs

ISSN 1820-0257 = Agrosvet

Dr Zorica Jestrović sektor semena

063/59-01-139; Marko Minić sektor semena

069/511-06-44

PREMIUMKOKTEL

FOLIJARNA ISHRANA IZAŠTITA OD KOROVA

92