KAKO DA

NADOGRADITE SVOJU

MATIČNU PLOČU

Prevod sa engleskog: Dr Radomir Janković

Cilj U ovom uputstvu, provešćemo vas kroz postupke u vezi sa instaliranjem nove matične ploče, tako što ćemo objasniti sledeće:

• instaliranje centralne procesorske jedinice i hladnjaka na matičnoj ploči; • instaliranje memorije na matičnoj ploči; • podešavanje matične ploče; • ostvarivanje veza izmedju izvora napajanja i matične ploče; • ostvarivanje veza izmedju kućišta sistema i matične ploče; • ostvarivanje veza izmedju kontrolera uredjaja i matične ploče; • podešavanje BIOS-a matične ploče; • obeybedjivanje celovitosti operativnog sistema Windows posle nadogradnje.

Kontekst za ugradnju predstavlja sistem sa dvostrukim podizanjem, sa okruženjima operativnih sistema Windows 98SE i Windows XP implementiranim na posebnim čvrstim diskovima.

Razlozi za nadogradnju Matična ploča je kičma PC sistema, koja povezuje sve njegove različite sastavne delove i perife-rijske uredjaje i presudno utiče na vaš izbor istih. Ona je od kritične važnosti, kako u pogledu performanse sistema, tako i za njegovu mogućnost povezivanja.

Odatle proizilazi da postoje brojni razlozi za odluku o nadogradnji vaše matične ploče od kojih su najvažniji:

• da omogućite nadogradnju sa bržim procesorom; • da dozvolite upotebu memorije većeg kapaciteta, ili brže; • da podržite bržu AGP grafičke kartice; • da podržite najnovije tehnologije unutrašnje magistrale, kao što su ATA/133 ili Serial

ATA; • da omogućite upotrebu spoljašnjih periferijskih uredjaja koristeći tehnologiju USB ili

FireWire; • da povećate mogućnosti svojih slotova za proširivanje sistema.

Pored činilaca performanse i mogućnosti povezivanja, glavna pitanja kompatibilnosti kojima će-te se baviti prilikom izbora matične ploče su vrsta centralne procesorske jedinice koju želite da podržite - Intel ili AMD – i da li će ona raditi u postojećem kućištu sistema.

Zavisno od njegove starosti, možete otkriti da vaše kućište ograničava vaš izbor kada dodje do potrebe za nadogradnjom matične ploče, zato što je projektovano tako da podrži samo jedan ili dva faktora oblika iz prethodne dekade.

Baby AT je bio preovladjujući standard za matične ploče u periodu od 1993. do 1997. godine. On ima mnoge zajedničke karakteristike sa svojim prethodnikom – faktorom oblika AT – oba imaju jedan konektor za tastaturu pune veličine, zalemljen na ploču, serijske i paralelne priključke pričvršćene za sistemsko kućište i povezane sa samom matičnom pločom pomoću konektora sa pinovima. Osnovna razlika bila je u veličini, zato što je matična ploča Baby AT bila mnogo uža od modela AT, sa 8,5 inča u poredjenju sa 12 inča.

Na kraju su se ipak pojavila pitanja u vezi sa matičnom pločom Baby AT, a odnbosila su se uglavnom na položaje podnožja za centralnu procesorsku jedinicu i memoriju, koji su često

sprečavali upotrebu dužih kartica za magistralu, ograničavajući na taj način izbor i fleksibilnost sistema.

Faktor oblika ATX projektovan je da reši ove probleme. U osnovi, konstrukcija ATX je Baby AT zarotirana za 90 stepeni, tako da premešta procesor dalje od slotova za proširivanje – koji onda mogu da prihvate kartice pune dužine – i dozvoljava da se duža stranica ploče upotrebi da prihvati više U/I na ploči.

Iako neka kućišta sistema mogu da prihvate faktore oblika i Baby AT i ATX, njihova jedinica iz-vora napajanja je ono što će ograničiti vaš izvor na jedan ili drugi, zato što će ona biti konstruIsa-na za upotrebu ili sa jednim parom gotovo istovetnih 6-pinskih konektora koje koristi faktor for-me Baby AT, ili sa jednim 20-pinskim konektorom koji je za matične ploče ATX.

Zaista, kompatibilnost jedinice izvora napajanja je čak više pitanje za sisteme zasnovane na pro-cesoru Pentium 4, zato što će mnogi od njih zahtevati novi 2x2, 4-pinski konektor za 12V pored standardnog 2x10, 20-pinskog ATX konektora za napajanje, a mogu – u zavisnosti od skupa či-pova koje koriste – takodje da traže i poseban 6-pinski konekor AUX za napajanje.

Iz tog razloga, ponekad ima smisla nadograditi i kućište vašeg sistema, u isto vreme kada i matičnu ploču!

Uklanjanje vaše postojeće matične ploče Isključite i uklonite vašu postojeću matičnu ploču na sledeći način:

1. Prvo, preduzmite mere predostrožnosti unošenjem Setup-a i proveravanjem postojećih podešavanja BIOS-a vašeg sistema. To obično radite tako što pritisnete taster DEL odmah pošto je vaš sistem izvršio svoj POST (Power On Self Test, samoispitivanje po uključenju) posle uključenja napajanja.

Izaberite opciju Standard CMOS Setup iz Main Menu-a I zabeležite informacije o vašem disku.

2. Isključite napajanje sistema.

Skinite kabl za napajanje i kablove ka spoljašnjim periferijskim uredjajima i otvorite kućište sistema.

3. Oslobodite se bilo kakvog statičkog elektriciteta na svom telu dodirivanjem uzemljenog me-talnog predmeta ili, još bolje, nošenjem antistatičke narukvice pričvršćene za neki neobojeni deo kućišta vašeg sistema.

Izvadite sve kartice za proširivanje sistema iz matične ploče.

4. Isključite kablove koji povezuju vaše uredjaje fleksibilne diskete i IDE diskova sa matičnom pločom.

5. Sad počnite da isključujete preostale žice i kablove. Isplati se to uraditi polako, beležeći kako su svaka žica ili kabl označeni, šta je sa čime povezano i kakvo je označavanje na konektoru sa pinovima na matičnoj ploči.

Još bolje, konsultujući Priručnik za korisnika vašđe matične ploče, treba da planirate una-pred, identifikujući ekvivalentni konektor sa pinovima sa kojim mislite da bi svaka od žica trebalo da bude povezana.

6. Ako planirate da na vašoj novoj matičnoj ploči ponovo upotrebite bilo koga od njih, izvadite

čip prodcesora sa bilo kojim uredjajem za hladjenje i memorijske module.

Za potrebe ovog uputstva, nova matična ploča će biti opremljena sa novom centralnom proce-sorskom jedinicom i novom memorijom.

7. Najzad, odvijte zavrtnje za montiranje koji drže staru matičnu ploču na njenom mestu i uhva-tite je čvrsto za ivice dok je vadite. Ako je osigurana sa bilo kakvim starinskim plastičnim od-stojnicima, verovatno ćete morati jednom rukom da ih odvojite od matične ploče.

Instaliranje vaše centralne procesorske jedinice Kao što je ranije rečeno – a to nije redak slučaj – na-dogradnja matične ploče ide zajedno sa prelaskom na novi procesor i novu glavnu memoriju. U ovom sluča-ju, centralna procesorska jedinica je bila ranije koriš-ćena, pa nam je potebno sredstvo za čišćenje centralne procesorske jedinice i hladnjaka. Biće vam potrebna tkanina bez lana u svom sastavu i toplotna smeša, kao i uobičajena antistatička narukvica i Philipsov odvijač. Dodatno bi mogli da vam zatrebaju čekić i par klešta za izbijanje isečaka U/I panela.

Mada je to stvar ličnog izbora, mi ćemo ovde postaviti centralnu procesorsku jedinicu i hladnjak pre nego što instaliramo matičnu ploču u kućište sistema.

Otvorite podnožje procesora PGA370 malim pomeranjem ručice na desno i zatim njenim podizanjem. Centralna procesorska jedinica i podnožje su “zaključani” pomoću dva dijagonalna – a ne naspramna – ugla. Postavite ih jedne naspram drugih i ubacite procesor u podnožje, vodeći računa da se svi pinovi smeste u odgovarajuće otvore.

Obezbedite procesor spuštanjem ručice u njen “zaključan” položaj. Sada možete takodje da iskoristite priliku i konfigurišete svoju matičnu ploču za zahetvanu sistemsku magistralu i brzinu centralne procesorske jedinice. Pozivanje na Korisnički priručnik matične ploče ukazuje na to da se preporučuje da brzina sistema bude podešena na vrednost Auto, a da bi se to postiglo, dvostruki prekidač u liniji (DIP) za brzinu sistemske magi-strale SW1, treba da se podesi ovako: ......... dok DIP prekidač za brzinu centralne procesorske jedinice SW2, na primer, za procesor Intel Celeron 600 MHz teba da se podesi ovako:

Pitanje kompatibilnosti izvora za napajanje i matične ploče već je objašnjeno u ovom uputstvu. Interfejs centralne procesorske jedinice je druga glavna oblast kompatibilnosti koja bi mogla da vas ograniči u opcijama za vašu nadogradnju matične ploče.

Ovde pristup dva glavna proiyvodjača procesora – kompanija Intel i AMD – nije mogao biti različitiji. Dok se kompanija AMD zadržala na formatu Socket A od uvodjenja svoje druge generacije procesora Athlon (Thunderbird) sredinom 2000. godine, u Intelu su u istom vremenskom periodu imali više različitih faktora forme centralne procesorske jedinice - Socket 370/PPGA, FC-PGA, Socket 423 i Socket 478.

Situacija je takva da danas u upotrebi imamo tri glavna interfejsa za procesore stonih sistema:

• Socket 370 za Intelove centralne procesorske jedinice Celeron; • Socket 478 za Intelove centralne procesorske jedinice Pentium 4; • Socket A za AMD-ove centralne procesorske jedinice Duron i Athlon.

U suštini, ako nameravate da koristite svoj postojeći procesor u novoj matičnoj ploči, tada verovatno nećete naići ni na kakve probleme ako je u pitanju čip kompanije AMD, ali treba da nastavite veoma pažljivo ako je to Intelova centralna procesorska jedinica!

Postavljanje hladnjaka Veoma je važno da opremite svoju centralnu procesorsku jedinicu nekom vrstom uredjaja za hla-djenje procesora. U slučaju uobičajenog sklopa hladnjaka i ventilatora, budite obazrivi, jer samo to što se kaže da je ventilator pogodan za datu centralnu procesorsku jedinicu ne garantuje i da će on odgovarati vašoj posebnoj matičnoj ploči.

Ako je termalna podloga koja ide uz hladnjak suviše velika za procesorski čip za koji se pričvršćuje – kao što je ovde slučaj – najbolje je da se ukloni. To se lako uradi tako što se ona odlo-mi, a ostatak očisti pomoću odgovarajućeg razredjivača.

Upotrebite isti razredjivač da očistite svoju centralnu procesor-sku jedinicu. To se bezbedno uradi kada je procesor već monti-ran na matičnu loču, pod uslovom da ste pažljivi. Sve što vam je potrebno da to uradite je malo razredjivača na vašoj tkanini bez lana.

Sada će biti potrebno da upotebite odgovarajuću smešu umesto uklonjene termalne podloge hladnjaka.

Stavite malo smeše na sredinu procesorskog čipa...........

…a zatim pažljivo postavite hladnjak na gornji deo centralne procesorske jedinice, poravnavši deo pete kopče hladnjaka sa jezičkom podnožja procesora.

Koristeći odvijač, pritisnite suprotnu kopču hladnjaka, podižući je preko drugog jezička podnožja centralne procesorske jedinice, tako da se ceo sklop bezbedno pričvrsti na svoje mesto.

Pronadjite konektor ventilatora centralne procesorske jedinice na matičnoj ploči i priključite napajanje ventilatora. Konektor bi trebalo da je tako napravljen da obezbedjuje pravilnu orijen-taciju prilikom priključivanja.

Identifikovanje odgovarajuće memorije U korisničkom priručniku vaše nove matične pločećete pronaćićete informacije o vrsti memorije koju treba da koristite. Medjutim, danas je pitanje izbora memorije tako složeno I raznovrsno, da možda ipak neće biti očigledno šta treba da potražite.

Bez panike, na sajtu Crucial Technology ćete verovatno moći da pronadjete definitivan odgovor!

Na njihovoj osnovnoj stranici, izaberite proizvodjača svoje matične ploče iz padajuće liste glavni proizvodjači sistema, zatim izaberite odgovarajuću proizvodnu liniju, a onda poseban model vaše matične ploče.

Predstaviće vam se lista pogodnih opcija memorije. Jednostavno odredite količinu koju želite i pritisnite dugme Buy.

Instaliranje memorije Različite vrste memorije treba da se instaliraju na različite načine, pa je najsigurnije da , kada to budete radili, pročitate i korisnički priručnik vaše nove matične ploče i dokumentaciju koja ide uz samu memoriju.

U našem slučaju, memorija je SDRAM, pakovana u DIMM memorijskom modulu.

U mnogim matičnim pločama, DIMM memorija može da se instalira u bilo kom raspoloživom slotu za proširivanje. Neke druge mogu da zahtevaju da se memorija instalira u posebno redosle-du, zasnovanom na kapacitetu modula. Ukoliko u korisničkom priručniku vaše nove matične ploče ne piše drugačije, obično je najbolje da popunjavate vaše DIMM slotove počevši sa najve-ćom gustinom u prvoj grupi (označenoj kao DIMM0 ili DIMM1), pa onda sledeći najveći modul u sledećoj grupi i tako dalje.

DIMM memorijski moduli i slotovi imaju žljebove koji vas sprečavaju da instalirate memoriju na pogrešan način. Medjutim, ti žljebovi su različiti za 3,3V, 5V, baferovane i nebaferovane mo-dule – što je razlog zašto je, na prvom mestu, toliko važno da se tačno identifikuje koju vrstu memorija zahteva vaša posebna matična ploča!

Poravnajte žljebove na DIMM memorijskom modulu sa šljebovima u DIMM slotu i čvrsto utis-nite modul u slot dok se ne zabravi na svakom od svojih krajeva. To može da zahteva malo sile, pa budite uporni i obezbedite da se sila primenjuje ravnomerno duž celog modula i pod uglom od 90 stepeni u odnosu na DIMM slot.

Bilo ko da danas radi nadogradnju matične ploče, verovatno će koristiti ploču koja podržava jednu od sledeće dve vrste faktora oblika memorije:

• 168-pinski DIMM memorijski moduli, ili • 184-pinski RIMM memorijski moduli.

Procedura za instaliranje 168-pinskih DIMM memorijskih modula je ranije već objašnjena. Medjutim, treba zapaziti da, dok vam većina matičnih ploča koje koriste DDR memoriju dozvo-ljavaju da instalirate memoriju po jedan modul istovremeno, nekoliko matičnih ploča su sada u sta+nju da koriste dvokanalnu DDR memoriju. Instalacija 184-pinskih RIMM memorijskih modula je u velikoj meri ista kao i za DIMM memorijske module. Što tiče RIMM memorijskih modula, oni obično mogu da se instaliraju u bilo kom raspoloživom podnožju za proširenje. Medjutim, kod 16-bitnih RDRAM memorijskih modula, svako prazno podnožje mora da sadži C-RIMM (Continuity RIMM, RIMM modul za nastavak).

Podešavanje matične ploče Prva stvar koju treba da uradite je da uporedite U/I masku na kućištu sistema sa U/I priključcima vaše nove matične ploče, da biste proverili da li su oni u saglasnosti jedni sa drugima i da identi-fikujete koji isečci treba da se izbiju.

U našem slučaju, treba da se izbiju isečci da bi se omogućio pristup priključcima za računarske igrice i za audio.

Uklonite U/I masku pristikajući je iz spoljašnposti kućišta, sve dok ne iskoči. Za to je ponekad potrebna prilična snaga!

U/I maska je tipično tanak list od aluminijuma. Njegova debljina može da bude različita, a skup-lja kućišta su sklona da imaju deblje maske. Obično vam je potreban čekić (“Nemoj sine na silu, uzmi veći čekić!!”) i neki alat sličan probojcu ili odvijaču, da biste isečak izbili napolje. Nišanite u male površine kojima je isečak spojen sa ostatkom maske.

Prislonite matičnu ploču do zamenjene U/I maske da biste videli koliko dobro će se sla-gati sa priključcima na ploči i otvorima za montiranje. Možda ćete ustanoviti da tre-ba da uklonite “metalne viš-kove” koji se još uvek nalaze na masci posle izbijanja iseča-ka, da bi stvar “legla” kako treba. Obično će priključci za računarske igrice i serijski i paralelni priključci prodirati kroz masku, dok će priključci za USB, FireWire i audio ostati donekle iza nje.

Dok kućište sistema izgleda da ima otvore za montiranje uradjene tako da može da prihvati više faktora oblika matične ploče, samo ona za ploče u stilu ATX već imaju ugradjene odstojnike – ti-pično delove od mesinga koji drže matičnu ploču nad površinom kućišta. Obezbedite da svaki otvor za montiranje matične ploče ima odgovarajući odstojnik, a da se oni svi poravnaju odjed-nom. Ako je potrebno, pričvrstite idodatne odstojnike, a uklonite one koji nisu potrebni.

Većina kućišta koristi zavrtnje sa grubim korakom za montiranje matične ploče. Obezbedite da oni budu tačne veličine i da su zategnuti kako treba. Kada ih uvrćete, obezbedite da nijedan od njih ne dodje u kontakt sa bilo kojim lemnim spojem ili provodnikom kola. Takav slučaj je malo verovatan, zato što savremena kućišta imaju izolatore oko svojih otvora za montiranje. Medju-tim, ako koristite stariju ploču, možda će biti potrebno da upotrebite plastičnu podlošku ili elek-tričarsku izolacionu traku, kako biste izbegli bilo kakav neželjeni električni kontakt.

Sad kada ste zavrtnjima pričvrstili matičnu ploču na njeno mesto, spremni ste da počnete razna povezivanja na kućištu sistema i ventilatorima.

Postoje dve vrste odstojnika matične ploče. Danas se najčešće koriste oni od mesinga. Oni na jednom kraju imaju narezanu lozu, da bi mogli da se zavrnu u kućište sistema. Na drugom kraju imaju otvor sa urezanom lozom, u koji može da se uvrne zavrtanj za montiranje.

Druga vrsta odstojnika je od plastike. Njih je teže koristiti od onih mesinganih, posebno kada se skida ploča koja treba da se nadogradi. Na svu sreću, oni se u poslednje vreme redje koriste, zato što savremene matične ploče imaju izolovane otvore za montiranje.

Konektor za napajanje Jedinice izvora za napajanje imaju do tri konektora:

• glavni 20-pinski konektor za napajanje; standardni ATX konektor za napajanje; • 4-pinski konektor za napajanje za napon od +12V; zahteva se za sve sisteme zasnovane

na procesoru Pentium 4; • 6-pinski konektor za napajanje AUX; preporučen u V2.03 specifikacije ATX za matične

ploče koje zahtevaju napajanja snage 250 W ili 300 W.

U priručniku za projektovanje napajanja za ATX/ATX12V (Power Supply Design Guide, Version 1.2) date su sugestije za projektovanje i specifikacije referenci za porodicu izvora napa-janja koji su u saglasnosti sa specifikacijom ATX (ATX Specification, Version 2.03) za matične ploče i šasije. Tu je opisan novi nadskup originalnog izvora za napajanje ATX – pod nazivom "ATX12V" – koji obuhvata standardnu jedinicu za ATX, uvećanu za sledeća pojačanja:

• Pojačana sposobnost izlaza +12 V jednosmernog napona (DC): Očekuje se da sastav-ni delovi matične ploče sa zahtevima za jedinstveni napon budu napajani preko DC/DC pretvarača sa izlaza izvora za napajanje napona za +12 V DC. Ovaj trend je uglavnom posledica veće efikasnosti pretvaranja i prenošenja napona od +12 V DC u odnosu na napone od +5 V DC ili +3,3 V DC. Izvori napajanja ATX12V bi trebalo da budu pro-jektovani tako da prihvate ove povećane zahteve za struje napona +12 V DC i da reše

pitanja kao što su ukrštena regulacija, kapacitivno opterećenje, tolerancija prolaznih pre-opterćenja, pad napona na kablu i hladjenje.

• Konektori za napajanje: Da bi se omogućila isporuka matičnoj ploči više struje napona +12 V DC, definisana je nova 4-pinska kombinacija — konektor za napajanje naponom od +12 V. Već samo prisustvo konektora za napajanje naponom od +12 V ukazuje na to da je u pitanju izvor napajanja ATX12V; odsustvo konektora za napajanje naponom od +12 V ukazuje na to da je u pitanju izvor napajanja ATX. Da bi se omogućila jača struja napona od 3,3 V, propurečne je konektor za napajanje AUX za iz-vore napajanja ATX i ATX12V kod kojih je struja napona 3,3 V veća od 18 A.

Izvori napajanja ATX12V su zamišljeni da budu naniže kompatibilni sa izvorima napajanja ATX. U skladu sa tim, zahteva se da izvor napajanja ATX12V može da obezbedi isti tipičan na-pon od +5 V DC i maksimalnu jednosmernu struju napona od +3,3 V DC kao i izvor napajanja ATX iste ukupne izlazne snage. Ako vaša matična ploča ne podržava bilo 4-pinski konektor za napon od +12 V, bilo 6-pinski konektor za napajanje AUX, nema problema, jednostavno poveži-te standardni 20-pinski konektor za napajanje.

Konektor ima bravicu koja obezbedjuje, kako ispravno povezivanje, tako i tačnu prijentaciju.

Poravnajte konektor tako da su svi pinovi ispravno poredjani i čvrsto gagurnite u podnožje za napajanje matične ploče ATX, tako da ga kopče sigurno zabrave za podnožje napajanja ploče ATX.

U Intelovom vodiču za povezivanje prednje ploče (Intel Front Panel Connectivity Guide) poku-šava se pružanje pomoći integratorima sistema uopšte – a posebno u vezi proizvodjača matičnih ploča, izvora napajanja i šasija – opisivanjem veza i mehaničkih preporuka za sve matične ploče koje imaju unutrašnje konektore koji zahtevaju spoljašnje povezivanje, i na taj način uspostavlja-njem izvesnog stepena standardizacije u ovoj oblasti.

Svi dalje navedeni aspekti u V1.0 (iz oktobra 2000. godine) su objašnjeni, šak iako matična ploča i kućište sistema koji su razmatrani u našem uputstvu podežavaju samo podskup tih svojstava:

• konektori prednje ploče za prekidače i svetleće diode;

• audio konektori;

• USB konektori;

• konektori vIEEE-1394.

Konektori prednje ploče Priručnik za korisnika vaše nove matične ploče će sadržati dijagram rasporeda koji prikazuje nje-ne različite sastavne delove i konektore. U našem slučaju, konektor sa pinovima za električno po-vezivanje prekidača I svetlećih dioda prednje ploče se identifikuje kao J2.

On se sastoji od dva reda sa do 11 pinova. Definicija kratkospajača prikazana je u sledećoj tabeli:

GN (zeleni prekidač)

Otvoreno: normalan rad Zatvoreno: ulaženje u zeleni režim

GD (zelena svetleća dioda)

Pin 1: anoda svetleće diode (+) Pin 2: katoda svetleće diode (-)

HD (svetleća dioda aktivnogt IDE čvrstog diska)

Pin 1: anoda svetleće diode (+) Pin 2: katoda svetleće diode (-)

SPK (konektor zvučnika)

Pin 1: VCC (+) Pin 2 - Pin 3: nepovezani (NC) Pin 4: podaci (-)

RE (prekidač za Reset)

Otvoreno: normalan rad Zatvoreno: reset hardvera sistema

P+P-P- (svetleća dioda napajanja)

Pin 1: anoda svetleće diode (+) Pin 2: katoda svetleće diode (-) Pin 3: katoda svetleće diode (-)

PW (konektor Soft napajanja)

Otvoreno: normalan rad Zatvoreno: uključeno/isključeno napajanje

Konektori prekidača za napajanje, prekidača za reset i zvučnika bi trebalo da zauzmu pozicije kratkospajača SPK, PW i RE konketora sa pinovima J2, respektivno. Povežite prva dva od tih konektora sa pozicijama kratkospajača P+P-P- i HD konektora sa pinovima J2, respektivno.

Za razliuku od drugih konektora prednje ploče, kratkospajači svetlećih dioda treba da se instali-raju sa tačnim polaritetom. To obično znači da pin označen kao + treba da bude povezan sa konektorom koji nije crne boje.

U Intelovom vodiču za povezivanje prednje ploče (Intel Front Panel Connectivity Guide) pre-poručuje se sledeći dizajn električnog povezivanja prekidača i svetlećih dioda prednje ploče. Ako je vaša matična ploča novije konstrukcije, to će verovatno biti istovetno ili, u najmanju ruku, slično sledećem: Stavka Pinovi Opis

A 5 i 7 Prekidač za reset B 1 i 3 Sveteleća dioda za aktivnost čvrstog diska C 2 i 4 Sveteleća dioda power/sleep/meessage waiting D 6 i 8 Prekidač za napajanje

Konektori ventilatora U našem slučaju, Matična ploča ima dva konektora za ventilatore, pored ventilatora centralne procesorske jedinice. Oni su označeni na sledeći način:

• JP2: ventilator sistema; • JP15: ventilatoor izvora napajanja.

Povežite svoje ventilatore preko njihovih 3-pinskih konektora, na odgovarajući način.

Konektori USB Mnoge savremene matične ploče imaju izvestan broj USB konektora sa pinovima, koji omoguća-vaju povezivanje sa USB priključcima montiranim na prednjem delu kućišta sistema. Konektor obično ima 10 pinova, u dva reda po pet. Na nekim matičnim pločama, jedan ili dva pina mogu da budu označeni sa NC, što znači no contact (nepovezano). Ti pinovi su redundantni. Na ne-kim drugim matičnim pločama, po jedan pin može da nedostaje u jednom ili oba reda.

To nije problem, zato što se veza izmedju matične ploče I para USB priključaka montiranih na prednjoj ploči obično sastoji od samo osam konektora.

Trebalo bi da pregledate svoju novu matičnu ploči, kako biste ustanovili tačan raspored pinova. Oni će obično biti označeni na sledeći način:

• Pinovi za napajanje: Pin za napajanje u svakom redu, označen je kao Power, Vcc, ili +5V.

• Pinovi za uzemljenje: Pin za uzemljenje u svakom redu, označen je kao Ground, ili GND.

• Pinovi za podatke: Dva pozitivnaa i dva negativna pina za podatke, po jedan u svakom redu. Oni su tipično označeni kao USBD2+/USBD3+ i USBD2-/USBD3-, ili USBP2+/USBP3+ i USBP2-/USBP3-, respektivno.

U Intelovom vodiču za povezivanje prednje ploče (Intel Front Panel Connectivity Guide) pre-poručuje se sledeći dizajn za par USB konektora na prednjoj ploči. Ako je vaša matična ploča novije konstrukcije, on ći biti istovetan ili, u najmanju ruku, sličan. Kolona ožičenje pokazuje kako bi trebalo da se izvede ožičenje kućišta sistema:

Pin Naziv signala Opis (prednja ploča) Ožičenje 1 VREG_FP_USBPWR0 USB napajanje (priključci 0,1) +5V konektor 1 2 VREG_FP_USBPWR0 USB napajanje (priključci 0,1) +5V konektor 2 3 USB_FP_P0- USB priključak 0, negativni signal -D konektor 1 4 USB_FP_P1- USB priključak 1, negative signal -D konektor 2 5 USB_FP_P0+ USB priključak 0, pozitivni signal +D konektor 1 6 USB_FP_P1+ USB priključak 1, pozitivni signal +D konektor 2 7 Ground GROUND konektor 1 8 Ground GROUND konektor 2 9 Key Nema

10 USB_FP_OC0 USB signal premašenja struje (priključci 0,1) Nema

Konektori IEEE-1394 Slično prethodnom, mnoge savremene matične ploče imaju i konektor koji omogućava poveziva-nje sa priključkom IEEE-1394 montiranim na prednjoj ploči kućišta sistema.

Na taj način, sistemsko kućište ima šest ožičenja koji idu od njegovog priključka IEEE-1394 montiranog na prednjoj plo-či. Oni se sastoje od dva skupa uvrnutih parica kablova (TPA i TPB), energetskog kabla (VP) i kabla za uzemljenje (VG).

U Intelovom vodiču za povezivanje prednje ploče (Intel Front Panel Connectivity Guide) preporučuje se sledeći dizajn za priključke IEEE-1394 montirane na prednjoj ploči kućišta sistema. Ako je vaša matična ploča novije konstrukcije, on ći biti istovetan ili, u najmanju ruku, sličan.

Pin Naziv signala Pin Naziv signala 1 TPA+ 2 TPA- 3 Uzemljenje 4 Uzemljenje 5 TPB+ 6 TPB- 7 +12V (sa osiguračem) 8 +12V (sa osiguračem)9 Key 10 Uzemljenje

Audio konektori Najzad, neke matične ploče imaju konektor sa pinovima koji omo-gućava povezivanje sa audio konektorom montiranim na prednjoj ploči kućišta sistema, projektovanim da podrži stereo audio izlaz (slušalice ili pojačani zvučnici) i monohromni mikrofonski ulaz. Pin Naziv signala Opis 1 AUD_MIC Mikrofonski ulazni signal sa prednje ploče 2 AUD_GND Uzemljenje koje koriste analogna audio kola 3 AUD_MIC_BIAS Napajanje mikrofona 4 AUD_VCC Filtrirani napon od +5 V koji koriste analogna audio kola 5 AUD_FPOUT_R Desni kanal audio signala za prednju ploču 6 AUD_RET_R Desni kanal audio povratnog signala sa prednje ploče 7 HP_ON Rezervisan za buduću upotebu za upravljanje pojačavačem slušalica 8 KEY Nema pina 9 AUD_FPOUT_L Levi kanal audio signala za prednju ploču 10 AUD_RET_L Levi kanal audio povratnog signala sa prednje ploče

Ispitivanje instalacije Do sada smo uradili gotovo sve što je potrebno da bi bili u stanju da izvršimo neka početna ispitivanja instalacije matične ploče.

Medjutim, da bismo dobili nekakav uvid u to šta se dešava kad uključimo napajanje sistema, treba prvo da instaliramo grafičku karticu, kako bi mogli da priključimo monitor preko njegovog VGA pri-ključka.

Zatim, uključite monitor u priključak VGA grafič-ke kartice i – dok je kućište sistema još otvoreno – pritisnite dugme za startovanje na prednjoj ploči kućišta sistema.

Trebalo bi da čujete kako se sistem pokreće i vidite kako priključeni ventilatori počinju da se vrte. Ako to nije slučaj, proverite sva vaša povezivanja i pokušajte ponovo.

Na monitoru bi trebalo da vidite proces POST (Power On Self Test, samoispitivanje prilikom uk-ljučenja napajanja), a to će vam pružiti početnu indikaciju da li je sve u redu. Nemojte se iznena-diti ako ugledate poruku o grešci u kojoj se kaže da je baterija za CMOS potrošena. Jednom kada se sistem na izvesno vreme uključi i bateriji obezbedi vreme da se napuni, ta poruka bi trebalo da nestane.

Čim se POST pokrene, bićete pozvani da pritisnete taster - obično DEL – kako biste uneli Setup. Nema mnogo toga što biste mogli da uradite da konfigurišete vaš BIOS u ovom trenutku, izuzev da podesite tačan sistemski datum i vreme. Medjutim, kratak obilazak BIOS-a sada, obezbediće još jednu potvrdu da je sve onako kako bi trebalo da bude.

Sledeći korak će biti da povežete svoj uredjaj fleksibilne diskete i IDE uredjaje.

Povezivanje uredjaja fleksibilne diskete

Zapazite da je konektor uredjaja fleksibilne diskete tako napravljen da obezbedjuje pravilno povezivanje kabla.

Povezivanje IDE uredjaja Slično je i sa IDE konektorima.

Povežite svoje IDE uredjaje na IDE komnektore matične ploče, vodeći računa da ih dodeljujete tako da daju optimalnu performansu za vašu od-redjenu konfiguraciju sistema.

Iako jedan kanal IDE može da opslužuje dva priključena uredjaja, važno je razumeti da oni dele kanal, koji zato može da obradjuje samo jedan zahtev istovremeno. To znači da kada je jedan

uredjaj aktivan, drugi je, po definiciji, neaktivan. U slučaju kada se dva zahteva postave istovre-meno, kontroler IDE će dati prednost onom koji potiče od primarnog uredjaja. Štaviše, skup či-pova na nekim starijim sistemima neće podržati nezavisno vremensko uskladjivanje, što ima za rezultat da će oba uredjaja priključena na kanal IDE raditi brzinom najsporijeg od njih.

Ovi činioci teba da se uzmu u obzir kada se odredjuje koja će konfiguracija sa više uredjaja IDE/ATA maksimizovati vašu ukupnu performansu sistema.

Najčešći scenario sa 4 uredjaja je sledeći:

• čvrsti disk 1 • čvrsti disk 2 • uredjaj CD-ROM • uredjaj CD-(Re)Writer

Uredjaj prvog čvrstog diska bi trebalo uvek da bude konfigurisan kao primarni (osnovni) master.

U prošlosti, uobičajena mudrost da se minimiziraju sporedni uredjaji bila je da se CD-ROM i CD-Writer stave na različite kanale i da se uredjaj za CD-ROM konfiguriše kao master. Za stari-je sisteme to još uvek može da bude dosta važno. Medjutim, gubi na značaju za savremenije sis-teme, a posebno za one sa CD-Writerom koji podržava jednu od više tehnologija, sada na raspo-laganju za izbegavanje nedovoljnog iskorišćenja bafera.

Pod pretpostavkom da su čvrsti disko-vi verovatno najbrži uredjaji, možda je najbolje pravilo da se oni podese kao osnovni uredjaji na svakom od IDE kanala, izuzev ako imate sistem sa dvostrukim podizanjem, u kom slu-čaju bi oni morali da se konfigurišu kao osnovni i sporedni uredjaj na pri-marnom kanalu.

Najvažnije što treba da se razume je da ne postoji jedna jedina konfiguraci-ja koja je optimalna za svakoga. Vi prosto morate da smislite kakav ras-pored će najbolje raditi za vas, i mož-da da ga kasnije poboljšate metodom pokušaja i grešaka. Jednostavna istina je da, što je vaš sistem savremeniji, to je manje verovatno da će način na koji konfigurišete svoje IDE kanale uticati na značajniju razliku u performansi.

Mi smo ovde koristili zaokrugljene IDE kablove. Oni su već nekoliko godina prisutni na tržištu i imaju uspeha u krugovima koji "teraju PC modu", zato što izgledaju mnogo bolje od uobičajenih trakastih kablova. Oni neće po-boljšati performansu vašeg sistema, ali mu zaista mogu omogućiti da se bolje hladi, zbog boljeg protoka vazduha u njegovoj unutrašnjosti. Mnogo se lakše instaliraju od traskastih kablova, slo-bodnije se savijaju i uvrću i mogu lakše da se pričvrste pomoću kablovskih spojnica.

Sad kada je sve u potpunosti povezano, vreme je da uključimo napajanje sistema, fino podseimo podešavanja BIOS-a i otkrijemo da li još uvek imamo sistem koji radi!

Dok zaokrugljeni IDE kablovi ostavljaju utisak nečeg što je više u vezi sa kozmetikom i lakoćom upotrebe, standard Serial ATA - koji je počeo da se isporučuje sredinom 2002. godine i postaje sve šire rasprostranjen - obezbedjuje takodje i značajna poboljšanja performanse.

Glavne koristi od Serial ATA, u poredjenju sa Parallel ATA su:

• Smanjenja napona i broja pinova: mali zahtevi za naponom Serial ATA (500 mV od mak-simalnog do minimalnog vrha amplitude) će efikasno olakšati izuzetno teško ostvariv zahtev za signale od 5 V koji pravi teškoće postojećem interfejsu Parallel ATA.

• Manji kablovi, lakši za usmeravanje: Odstranjenje ograničenja dužine kabla: arhitektura Serial ATA zamenjuje široki trakasti kabl Parallel ATA tankim, savitljivim kablom koji može biti dužine do 1 metar. Serijski kabl je manji i lakše se usmerava unutar šasije PC računara, odstranjujući potrebu za velikim i nezgrapnim 40-pinskim konektorima koje zahteva Parallel ATA. Kabl manjeg prečnika takodje pomaže protok vazduha unutar šasi-je PC sistema i olakšaće buduće konstrukcije manjih PC sistema.

• Poboljšana robustnost podataka: Serial ATA će ponuditi iscrpnije proveravanje mogućih grešaka i njihovo ispravljanje od onoga što omogućava treuntno postojeći interfejs Parallel ATA. Integritet prenošenih komandi i podataka od jednog do drugog kraja može da se garantuje preko serijske magistrale.

Čim se pokrene POST, bićete pozvani da pritisnete taster - obično DEL - kako biste uneli Setup. Već ste postavili sistemsko vreme, ali sada treba da prodjete kroz različite funkcije detaljno i da obezbedite da su one podešene u skladu sa onim što piše u korisničkom priručniku za vašu novu matično ploču.

Prodjite kroz svaku od funkcija redom identifikovanih u BIOS-ovom Main Menu. Iako je najverovatnije da će većina podrazumevanih podešavanja odgovarati onome što vi želite, isplati se proveriti.

Ako je vaš BIOS u stanju da otkrije vaše IDE uredjaje - a u većini slučajeva jeste - podesite ga da to i uradi. U Chipset BIOS settings Features Setup, uključite Enable za otkrivanje vaše SDRAM frekvencije pomoću SPD (Serial Presence Detect, otkrivanje serijskog prisustva), ukoliko to već nije učinjeno.

Ako je vaša grafička kartica AGP, obavezno proverite da li su vaša video podešavanja BIOS-a konfigurisana kako treba. Ova podešavanja tipično obuhvataju sledeće:

• AGP Mode: Podešava odgovarajući režim za instaliranu AGP karticu. Obično podesite najveću brzinu (1X do 8X) koju vaši AGP slot/kartica mogu da podržavaju.

• AGP Fast Write: Tehnologija Fast Write dozvoljava centralnoj procesorskoj jedinici da upisuje direktno na grafičku karticu, bez prolaženja kroz sistemsku memoriju, poboljša-vajući na taj način performansu.

• AGP Aperture: Kontroliše koliko sistemske RAM memorije može da se dodeli AGP za potrebe opsluživanja videa. Otvor (aperture) je deo PCI memorijskog adresnog opsega posvećen adresnom prostoru grafičke memorije. Hostovi ciklusi koji pogode opseg otvo-ra prosledjuju se AGP bey ikakve translacije. Otvor se tipično može konfigirisati u kora-cima od 4MB do 256MB.

• AGP Master 1 W/S Write and Read: Dozvoljava umetanje jednog stanja čekanja u cikluse upisivanja i čitanja AGP, respektivno.

• AGP Read Synchronisation: Dozvoljava svojstvu AGP Read Synchronisation da bude omogućeno ili onemogućeno.

Kada budete zadovoljni zato što je sve podešeno onako kako bi trebalo da bude, sačuvajte svoja podešavanja, izadjite iz programa Setup - tipično pritiskajući taster F10 - i dozvolite sistemu da nastavi sa podizanjem iz operativnbog sistema Windows na vašem čvrstom disku.

Neki ljudi bi vam savetovali da je jedini siguran način da obezbedite integritet vašeg sistema posle nadogradnje matične ploče - posebno ako ona koristi skup čipova koji je drugačiji od prethodnog - da izvršite "čistu" instalaciju operativnog sistema Windows. Ako vas izgledi da ćete morati to da uradite ispunjavaju neopisivim užasom - čak i posle čitanja odgovarajućeg uputstva (biće u jednom od sledećih brojeva Čitališta) u kome vam se objašnjava ceo postupak, kako za Windows 98 tako i za Windows XP - ili ako je to akcija koju ćete preduzeti samo kao poslednje sredstvo, vredi najpre pogledati kako se Windows snalazi sa vašom novom matičnom pločom.

U ovom slučaju, mi imamo sistem sa dvostrukim podizanjem, pa ćemo to redom učiniti, kako za Windows 98SE tako i za Windows XP.

Kada se PC računar prvi put uključi, BIOS ispituje i konfiguriše različite sastavne delove da bi obezbedio da oni rade ispravno. Ova operacija se zove POST (power-on self test, samoispitivanje posle uključenja). Ako BIOS otkrije bilo kakav problem za vreme ove faze ispitivanja, on će po-kušati da nastavi sa pokretanjem računara. Medjutim, ako su problemi ozbiljni, BIOS može biti prisiljen da zaustavi sistem. U tom slučaju, on će pokušati da iyvesti o grešci tako što će:

• prikazati grešku na ekranu; • generisati POST zvučni kôd, koristeći unutrašnji zvučnik računara ako ne može da pristu-

pi adapteru displeja; • obezbediti POST kodovani izlaz koji može da se pročita upotrebom specijalnog hardver-

skog alata.

Najpopularniji BIOS-i su oni koje prave firme Award, AMI i Phoenix.

Jedino zvučni kôd AwardBIOS-a ukazuje na to da se pojavila video greška i da BIOS ne može da inicijalizuje video ekran kako bi prikazao bilo kakvu dodatnu informaciju. Ovaj zvučni kôd se sastoji od jednog dugačkog zvučnog signala, praćenog sa dva kratka zvučna signala. Bilo kakav drugačiji zvučni signal bi najverovatnije ukazao na neki problem u vezi sa RAM (Random Access Memory, memorija sa slučajnim pristupom) memorijom.

Što se tiče drugih proizvodjača, pogledajte, respektivno, sledeće:

• AMIBIOS8 Checkpoint and Beep Code List i • Phoenix BIOS Post Code and Beep User Manual.

Instalacija upravljačkih programa Win98SE Prilikom pokušavanja da se podigne operativni sistem Windows 98SE znaci su bili dobri, sa mnogo poruka o tome kako je Windows pronašao nov hardver i kako je pokušavao da pronadje i instalira nov softver za njega.

Dok to Windows radi, vi možete da otkrijete kako se sistem ponovo pokreće jedan ili više puta, a od vas će se verovatno tražiti da učitate svoj Windows CD-ROM.

Na kraju svojih napora da prihvati vašu novu ma-tičnu ploču Windows 98SE Device Manager pri-kazuje da su stvari u priličnoj meri u redu, uz sa-mo nekoliko stavki koje se označavaju kao "pro-blematične". Prva stvar koju treba da uradite ka-ko biste to razrešili je da instalirate sve upravljač-ke programe koji su vam isporučeni sa vašom no-vom matičnom pločom.

U našem slučaju, instaliranje VIA 4in1 Service Pack Driver-a….

.......... praćeno VIA AC'97 Audio Driver-om

..........

rešilo je pitanje PCI Multimedia Audio Device, ali je ostavilo stavku PCI ISA Bridge da bude prikazana kao "problematična".

Sledeća stvar koju smo pokušali bila je da uklonimo problematičnu stavku iz Device Manager-ove liste - tako što smo je osvetlili i mišem izabrali Remove - i ponovo pokrenemo sistem kako bismo videli da li će Windows sada uspešno pronaći hardversku stavku i njen pridruženi uprav-ljački program.

Uspeh! ....... tačno se to i dogodilo! Bolje pogledavši Device Manager, vidimo da su i PCI to ISA bridge ......

.... i AC'97 Audio Controller prisutni i ispravni!

Ako kasnije otkrijete da je vaš sistem manje stabilan nego što je to bio ranije, moguće je da je za to odgovorna vaša nadogradnja matične ploče i da je ona na neki način oštetila integritet vašeg sistema. Ako je to slučaj, jedini siguran način popravljanja stvari je da izvršite "čistu" instalaciju operativnog sistema Windows.

Opravka Windows XP Sa druge strane, Windows XP se snalazi mnogo slabije!

U stvari, sistem je odbio da se podigne u okruženje Windows XP, čak i u režimu Safe Mode. To i nije bilo baš potpuno neočekivano, zato što je poznato da Windows XP ima probleme sa nado-gradnjom matične ploče, naročito kada nova matična ploča sadrži ugradjeni IDE kontroler koji ima drugačiji skup čipova od prvobitnog.

Rešenja koja preporučuje kompanija Microsoft su da se izvrši "čista" instalacija operastivnog sis-tema Windows, ili da se izvrši nadogradnja na lizu mesta (reinstalacija) sistema Windows XP.

Uputstva kako to može da se uradi biće u nekom od narednih brojeva "Čitališta". Mi se zalažemo za nadogradnju na licu mesta.

Ogovarajući linkovi Microsoftove baze znanja su:

• 316401: "STOP 0x0000007B" poruka o grešci kada ponovo pokrenete svoj računar zasnovan na operativnom sistemu Windows XP.

• 315341: Kako da izvršite nadogradnju na lizu mesta (reinstalaciju) of Windows XP. • 313348: KAKO DA: Podelite i formatirate čvrsti disk u sistemu Windows XP.

Kako uopšte ne možemo da podignemo okruženje Windows XP, to ćemo uraditi podizanjem sis-tema sa CD-ROM-a za Windows XP. Da biste to uradili, treba da promenite redosled za podiza-nje u svom sistemskom BIOS-u, kako biste osigurali da se sa CD diže pre čvrstog diska.

Postupite na sledeći način:

1. Bićete pozvani da Pritisnete bilo koji taster kako biste podigli sistem sa CD-a. Uradite tako.

2. Setup ispituje vaš sistem i učitava datoteke sa CD-ROM-a pre nego što vam predstavi sledeće opcije: • Da uspostavite Windows XP, pritisnite ENTER. • Da opravite instalaciju Windows XP koristeći Recovery Console, pritisnite R. • Da napistite Setup bez instaliranja sistema Windows XP, pritisnite F3.

Pritisnite ENTER. 2. Prikazaće se ugovor o licenciranju Windows XP. Pritisnite F8 da ga prihvatite. 4. Sistem traži prethodno instalirane verzije sistema Windows pre nego što vam predstavci

opcije: • Da opravite izabranu instalaciju Windows XP, pritisnite R. • Da nastavite sa instaliranjem sveže kopije sistema Windows XP bez opravke, pritisnite

ESC. Pritisnite R. 5. Setup ispituje vaše čvrste diskove i kopira datoteke sa CD-ROM-a na direktorijume

instalacije sistema Windows, a onda inicijalizuje vašu konfiguraciju sistema Windows XP. 6. Računar se ponovo pokreće.

Zanemarite svaki poziv da podignete sistem sa CD-a, a Setup će nastaviti kao da pravi "čistu" instalaciju. Meddjutim, ne bojte se, vaše aplikacije i podešavanja će biti sačuvani!

7. Sistem će se opet ponovo pokrenuti pre podizanja na važe opravljeno okruženje Windows XP. Zatim ćete biti pozvani da se registrujete kod Microsofta i da unesete imena ljudi koji će koristiti sistem.

8. Pre nego što nastavite, proverite Device Manager kako biste videli da li je sve u redu.

9.

Na svu sreću, jeste, čak u toj meri da je upravljački program VIA AC'97 Audio Controller (WDM) prisutan i ispravan!

10. Pošto je to tako, instaliranje bilo kog upravljačkog programa koji vam je isporučen uz vašu

novu matičnu ploču - VIA 4in1 Service Pack Driver itd. u našem slučaju - ostaje stvar ličnog izbora.

11. Izvršavanje opravke instalacije sistema Windows će, ipak, prouzrokovati gibitak svih servisnih paketa i drugih ažuriranja, instaliranih pomoću Windows Update.

Poslednji korak u proceduri je, zato, njihova ponovna instalacija. Svi su izgledi da bi posle opravke vašeg sistema Windows, on trebalo da bude stabilan. Medju-tim, ako počnete da imate teškoće sa aplikacijama koje su se ranije izvršavale bez problema, mo-guće je da je nadogradnja matične ploče, u stvari, na neki način oštetila integritet vašeg sistema. Ako je to slučaj, jedini siguran način da ispravite stvari je da izvršite "čistu" instalaciju operativ-nog sistema Windows.