jugoslovenska kinoteka

JUGOSLOVENSKA KINOTEKA

XVIII FESTIVAL NITRATNOG FILMA / XVIII NITRATE FILM FESTIVAL

KROZ ZAPALJIVE MITOVEThroughout Inflammable Myths

Jugoslovenska kinoteka6 – 15. VI 2016.

XVIII festival nitratnog filma

2

IzdajeJugoslovenska kinoteka, Beograd, 2016.

Generalni pokrovitelj

Posebno zahvaljujemo

Cinemateca Portuguesa; Cinémathèque Française; Centre National du Cinema et de l’image animee (CNC); Cinematheque Royal de Belgique/Koninklijk Belgisch Filmarchief; Det Danske Filminstitut/The Danish film Institute Archive&Cinematheque; Deutsche Kinemathek – Museum für Film und Fernsehen; Deutsches Filminstitut (DIF);

FilmMuseum Munchen; Gosfilmofond of Russia; Kansallinen audiovisuaalinen instituutti/National Audiovisual Institute (KAVI); Magyar Nemzeti digitalis Archivum es Filmintezet (MANDA)¸ Národní filmový archiv (NFA);

Nasjonalbiblioteket /The National Library of Norway - Film and Broadcasting¸ Bulgarska Nacionalna Filmoteka; Arhiva Nationala de filme – Cinemateca Romana; Tainiothiki tis Ellados / Greek film archive¸ National Film Center-

National Museum of Modern Art – Tokyo; Filmoteka Narodowa; Svenska Filminstitutet; Museo nazionale del cinema - Torino; Fondazione Centro Sperimentale di cinematografia-Cineteca Nazionale; Fondazione Cineteca Italiana; La

Cineteca del Friuli; Fondazione Cineteca di Bologna; Hrvatski filmski arhiv – Hrvatski državni arhiv; Filmarchiv Austria; Osterreichisches Filmmuseum; Centre National de l’audiovisuel (CNA) – Luxembourg; Kinoteka na Makedonija; Arhiv Republike Slovenije-Slovenski filmski Arhiv (SFA); Eye film institute Netherlands; George Eastman Museum; Eye film

institute Netherlands; BFI National Archive

web site: www.kinoteka.org.rse-mail: [email protected]

Za izdavačaJugoslav Pantelić

Selektor Festivala i urednik izdanjaAleksandar Saša Erdeljanović

Saradnici FestivalaBožidar Marjanović, Marijana Cukućan, Bojan Kovačević, Branislav Erdeljanović, Nenad Bekvalac, Milena Gvozdenović,

Božidar Jovanović, Vlada Ćuk, Marjan Vujović, Dragana Milić

Digitalna restauracijaDubravko Badalić, Stevan Stanić, Zoran Kabić,

Lazar Lisinac, Bojan Perković, Maša Badalić

PrevodBranislav Erdeljanović, Nenad Bekvalac, Bojan Kovačević, Milena Gvozdenović,

Agencija “Zvonja”

Tehnički saradnici na projektuAleksandra Savić, Bojan Kovačević, Saša Banjović

Finansijski organizatorLjubinka Terzić

InspicijentRadiša Cvetković

Klavirska pratnjaMiloš Krstić, Miloš Stanojević

Tehnička priprema kopijaGordana Kabić, Milan Turudić, Nikola Jovanović,

Dejan StojanovićTehničke usluge i projekcija

Ljubomir Jelić, Ivan Stojanović, Miroslav Jelić, Nikola Šobić

TransportBranko Pucar, Radojko Raketić, Miloš Petko,

Aljoša Beader

DizajnVid Rajin

ŠtampaSLUŽBENI GLASNIK

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije

jun 2016

3

PROGRAM XVIII FESTIVALA NITRATNOG FILMA6 – 15. VI 2016.

06.06. Kosovska 1117:00 Tigrova koža

THE TIGER’S COAT (US, 1920) 64’R: Roy Clements

Ul: W. Lawson Butt, Tina Modotti Uzun Mirkova 119:00 Svečano otvaranje XVIII Festivala nitratnog filma

“Kroz zapaljive mitove”Opening ceremony of the 18th Nitrate Film Festival“Throughout Inflammable Myths“

20:00 Jelena – Pad Troje HELENA DER UNTERGANG TROJAS (GE, 1924) 217’ Jelena - Prvi deo: Jelenina otmicaHelena. 1. teil: Der Raub der Helena 98’Jelena - Drugi deo: Razaranje Troje Helena. 2. teil: Die Zerstorung Trojas 119’R: Manfred NoaUl: Edy Darclea, Hanna Ralph

07.06. Kosovska 1115:00 Ukleti smo Irina

KOLNATI SME, IRINA (YU, 1973) 72’R: Nikola Kole AngelovskiUl: Velimir Bata Živojinović, Neda Arnerić

17:00 Zakon i pesnica PRAWO I PIEŠĆ (PL, 1964) 92’R: Jerzy Hoffman, Edward SkorzewskiUl: Gustaw Holoubek, Zofia Mrozowska

Uzun Mirkova 119:00 Dečaci

POJAT (FI, 1962) 100‘R: Mikko NiskanenUl: Pentti Tarkiainen, Vesa-Matti Loiri

21:00 Put u neboHIMLASPELET (SE, 1942) 106’R: Alf SjobergUl: Rune Lindstrom, Eivor Landstrom

08.06.

Kosovska 1115:00 Promocija knjige “Leksikon jugoslovenskog

filma“ autora Nenada PolimcaBook promotion “Lexicon of Yugoslav Film“,author Nenad Polimac

15:30 Srećno KekecSREČNO KEKEC (YU, 1963) 77’R: Jože GaleUl: Velimir Gjurin, Blanka Florjanc

17:00 Naš direktorDIRECTORUL NOSTRU (RO, 1955) 97’R: Jean GeorgescuUl: Alexandru Giugaru, Grigore Vasiliu Birlic

Uzun Mirkova 119:00 Novac

L’ARGENT (FR, 1928) 195‘R: Marcel L’HerbierUl: Brigitte Helm, Pierre Alcover

23:00 Oklopnjača PotemkinBRONENOSEC POTEMKIN (SU, 1925) 49’/PANZERKREUZER POTEMKIN (GE, 1930/2014)(nemačka ozvučena verzija iz 1930, restaurisana 2014)R: Sergej EzejnštejnUl: Aleksandr Antonov, Vladimir Barskij

00:00 Program filmova “Za odrasle“ Filmskog arhiva Austrije iz Beča PROGRAM OF “ADULT MOVIES“ FROM FILMARCHIV AUSTRIA - VIENNA 35’

09.06. Kosovska 1115:00 Nula iz vladanja

DIAGOGI... MIDEN! (GR, 1949) 83’R/Dir: Giannis Filippou, Michalis Gaziadis Ul: Elli Lampeti, Lampros Konstantaras

17:00 Program filmova Nacionalnog audiovizuelnog centra Luksemburga (CNA) PROGRAM OF FILMS FROM CNA - LUXEMBOURG 54’

Uzun Mirkova 119:00 Golubica

HOLUBICE (CS, 1960) 76’R: František VlačilUl: Katerina Irmanovova, Karel Smyczek

21:00 Jedan skandalSKVERNYJ ANEKDOT (SU, 1966) 102’R: Aleksandr Alov, Vladimir NaumovUl: Evgenij Evstigneev, Viktor Sergačev


4

10.06.Kosovska 11

15:00 Program amaterskih filmova Oktavijana MiletićaPROGRAM OF AMATHEUR FILMS BY OKTAVIJAN MILETIC 110’

17:00 Blagajnik Jensen KASSERER JENSEN (NO, 1954) 78’R: Nils R. MullerUl: Carsten Winger, Nanna Stenersen

Uzun Mirkova 119:00 Crveni fenjer

THE RED LANTERN (US, 1919) 79’R: Albert CapellaniUl: Alla Nazimova, Mrs. McWade

21:00 Ubistvo u katedraliMURDER IN THE CATHEDRAL (GB, 1952) 114’R: George HoelleringUl: John Groser, Alexander Gauge

11.06.Kosovska 11

15:00 Bezrazložna šetnja BEZUČELNA PROCHAZKA (CS, 1930) 8’R: Alexander HackenschmiedZaboravljeno seloTHE FORGOTTEN VILLAGE (US, 1941) 60’R: Herbert Kline, Alexander HackenschmidUl: Burgess Meredith (narator)

17:00 Velika ljubav (Svadba pod revolucijom) DIE GROSSE LIEBE / REVOLUTIONSHOCHZEIT (GE, 1928) 95‘R: Anders Wilhelm SandbergUl: Diomira Jacobini, Karina Bell

Uzun Mirkova 119:00 Mali starinski svet

PICCOLO MONDO ANTICO (IT, 1941) 106’R: Mario SoldatiUl: Alida Valli, Massimo Serato

21:00 LiliomfiLILIOMFI (HU, 1954) 126’R: Karoly MakkUl: Ivan Darvas, Marianne Krencsey

12.06.Kosovska 11

17:00 Mačiste AlpinacMACISTE ALPINO (IT, 1916) 95’R: Luigi Maggi, Luigi Romano BorgnettoUl: Bartolomeo Pagano, Fido SchirruUzun Mirkova 1

19:00 Žena postoji, nikada to ne zaboraviES GIBT EINE FRAU, DIE DICH NIEMALS VERGISST (GE, 1930) 75’R: Leo MittlerUl: Lil Dagover, Ivan Petrovich

21:00 Dvorište pesama O PATIO DAS CANTIGAS (PT, 1941) 127’R: Francisco RibeiroUl: Maria das Neves, Vasco Santana

13.06.Kosovska 11

15:00 Razbojnička simfonijaTHE ROBBER SYMPHONY (GB, 1936) 145’R: Friedrich FeherUl: Hans Feher, Magda Sonja

18:00 Promocija DVD-a “Srpski animirani film 1“PROMOTION OF DVD “SERBIAN ANIMATED FILM 1“

18:30 Program “Srpski animirani film 1“ 90’PROGRAM “SERBIAN ANIMATED FILM 1“

Uzun Mirkova 120:30 Zanesenost

DRIFTING (US, 1923) 82’R: Tod BrowningUl: Priscilla Dean, Matt Moore

22:00 Grad tugeLA CITTA DOLENTE (IT, 1949) 101’R: Mario BonnardUl: Luigi Tosi, Barbara Costanova

14.06.Kosovska 11

17:00 Program arhivskih filmova o Jugoslaviji – Vizije Jugoslavije

Program Kinoteke iz Bolonje, Aj Film instituta iz Amsterdamai Jugoslovenske kinoteke iz Beograda

PROGRAM OF ARCHIVE FILMS ABOUT YUGOSLAVIA - VISIONS OF YUGOSLAVIA 51’PROGRAM: FONDAZIONE CINETECA DI BOLOGNA, EYE FILM INSTITUTE - AMSTERDAM and JUGOSLOVENSKA KINOTEKA - BELGRADE

Uzun Mirkova 119:00 Na malom ostrvu

NA MALKIA OSTROV (BG, 1957) 94’R: Rangel V’lčanovUl: Ivan Kondov, Stefan Pejčev

jun 2016

5

21:00 NeoprostivoCHOKON (JP, 1926) 15’R: Daisuke ItoUl: Denjiro Okochi, Yuzuru KumePolicajac KEISATSUKAN (JP, 1933) 136’R: Tomu UchidaUl: Isamu Kosugi, Eiji Nakano

15.06.Kosovska 11

15:00 Pesma životaDAS LIED VOM LEBEN (GE, 1931) 65’R: Alexis GranowskyUl: Aribert Mog, Margot Ferra

17:00 Program nitratnih animiranih filmova Jugoslovenske kinotekePROGRAM OF NITRATE ANIMATED MOVIES FROM JUGOSLOVENSKA KINOTEKA 120’

Uzun Mirkova 119:00 Izgubljeni

DER VERLORENE (DE, 1951) 98’R: Peter LorreUl: Peter Lorre, Karl John

21:00 KazanovaCASANOVA (FR, 1927) 158’R: Alexandre VolkoffUl: Ivan Mosjoukine, Diane Karenne

Srećno Kekec


6

Nebeska igra

jun 2016

7

XVIII FESTIVAL NITRATNOG FILMA

KROZ ZAPALJIVE MITOVE

U slavljeničkoj godini kada na dan Jugoslovenske kinoteke, šestog juna slavimo i 120 godina od prve bioskopske projekcije u Srba održane u kafani Zlatan krst na Terazijama, još jednom održavamo

Festival nitratnog filma. Štaviše, on je od dečačkih i omladinskih godina stigao i do svoga osamnaestog rođendana i postao punoletan.

I baš zbog toga, smatrali smo da u skladu sa svojim godinama Festival mora biti i sadržajniji i bogatiji. Tako je ispalo da na ovogodišnjem Festivalu učestvuje čak trideset pet Kinoteka i Arhiva iz Evrope, ali i iz Japana i po prvi put Sjedinjenih Američkih Država, u odnosu na prošlogodišnjih rekordnih dvadeset osam. Takođe, u vremenu trajanja Festivala, od 6-15. juna, biće prikazano trideset sedam filmskih programa, dok je prethodne godine, za koju smo smatrali da je neponovljiva, prezentovano sedam programa manje.

Naziv ovogodišnjeg Festivala je Kroz zapaljive mitove, jer se on, ne samo na svom početku, sa mitom o prelepoj Jeleni Trojanskoj, i završetku sa mitom o najvećem svetskom ljubavniku Kazanovi, bavi mnogim uvreženim mitsko-legendarnim događajima iz prošlosti, ali i iz vremena koja nisu daleko od nas. Mnoga remekdela koja ćemo videti, vodiće nas kroz najrazličitije mitove: o nebeskom putu, o dobrom socijalističkom direktoru, o moći berze, o revoluciji kakva je postojala samo na filmu, o slobodoljubivim liberalima devetnaestog veka, o skladnom odnosu crkve i države, o rasnoj (ne)trpeljivosti između istoka i zapada, o selidbi jednih sa suzama i dolasku drugih sa pesmom i cvećem, o samurajima koji se bore sa celim vojskama, o nacizmu koji više (ne)postoji…

Vodeći se dobrim iskustvima iz prethodne dve godine kada smo festivalski program, koji je dotle bio vezan isključivo za period nitratnog filma (1895-1953), proširili i nadgradili klasicima koji su snimani u sledeće dve decenije, izmenjenu, ali sa uspehom potvrđenu novu koncepciju nismo menjali. U prilog tome idu i neka od velikih rediteljskih imena u čijim ostvarenjima ćemo uživati ove godine: Sergej Ejzenštajn, Tadaši Imai, Alf Sjeberg, Marsel Lerbije, František Vlačil, Mario Soldati, Ježi Hofman, Aleksandar Volkov, Karolji Mak, Manfred Noa, Rangel Valčanov… Osim pojedinačnih rediteljskih ostvarenja pripremili smo i programe, kao što je onaj već prisutan poslednjih godina vezan za stare filmove o Jugoslaviji i Balkanu koje nikad nismo videli ili posebno iznenađenje “samo za odrasle” program austrijskih ranih erotskih i nedavno otkrivenih porno filmova.

Svoje učešće ove godine Jugoslovenska kinoteka uz ostale filmove na pravoj, zapaljivoj filmskoj traci, obeležiće i retko viđenim programom klasika crtanog filma, koji se čuvaju u njenom nitratnom Arhivu. Uz to, promovisaćemo i tek izašlo DVD izdanje Srpska animacija 1, u saradnji Jugoslovenske kinoteke sa beogradskim Festivalom dokumentarnog i kratkometražnog filma. Naravno, Festival će pratiti i promocije značajnih knjiga i novih DVD izdanja vezanih za istoriju našeg i svetskog filma, a posebno zadovoljstvo pričinjava nam dolazak oko trideset gostiju, kako iz zemalja bivše Jugoslavije, tako i iz cele Evrope, među kojima su mnogi istaknuti istoričari filma, direktori kinoteka, upravnici arhiva, značajni filmski arhivisti…

U deset junskih filmskih dana sačekaće nas sve mnoštvo lepih, znanih i neznanih iznenađenja, što je bez sumnje i najbolji razlog da vas pozovemo na zajednički prolazak “kroz zapaljive mitove”, ovogo-dišnjeg jubilarnog osamnaestog poredu Festivala nitratnog filma u organizaciji Jugoslovenske kinoteke. Vidimo se u Kosovskoj 11 i Uzun Mirkovoj 1…

Aleksandar Saša Erdeljanović


8

INDEKS

Bezrazložna šetnja (CS, 1930) ............................................................................................................................... 13

BEZUČELNA PROCHAZKA (CS, 1930) ..................................................................................................................... 13

Blagajnik Jensen (NO, 1954) ................................................................................................................................. 14

BRONENOSEC POTEMKIN (SU, 1925) ................................................................................................................... 32

CASANOVA (FR, 1927) .......................................................................................................................................... 23

CHOKON (JP, 1926) ............................................................................................................................................... 29

Crveni fenjer (US, 1919) ....................................................................................................................................... 15

DAS LIED VOM LEBEN (GE, 1931) ......................................................................................................................... 33

Dečaci (FI, 1962) ................................................................................................................................................... 16

DER VERLORENE (DE, 1951) .................................................................................................................................. 20

DIAGOGI... MIDEN! (GR, 1949) ............................................................................................................................. 31

DIE GROSSE LIEBE / REVOLUTIONSHOCHZEIT (GE, 1928) ..................................................................................... 54

DIRECTORUL NOSTRU (RO, 1955) ......................................................................................................................... 28

DRIFTING (US, 1923) ............................................................................................................................................. 57

Dvorište pesama (PT, 1941) ................................................................................................................................. 17

ES GIBT EINE FRAU, DIE DICH NIEMALS VERGISST (GE, 1930) .............................................................................. 58

Golubica (CS, 1960) .............................................................................................................................................. 18

Grad tuge (IT, 1949) .............................................................................................................................................. 19

HELENA DER UNTERGANG TROJAS (GE, 1924) .................................................................................................... 22Helena. 1. teil: Der Raub der HelenaHelena. 2. teil: Die Zerstorung Trojas

HIMLASPELET (SE, 1942) ....................................................................................................................................... 48

HOLUBICE (CS, 1960) ........................................................................................................................................... 18

Izgubljeni (DE, 1951) ............................................................................................................................................. 20

Jedan skandal (SU, 1966) ...................................................................................................................................... 21

Jelena – Pad Troje (GE, 1924) ............................................................................................................................... 22Jelena - Prvi deo: Jelenina otmicaJelena - Drugi deo: Razaranje Troje

KASSERER JENSEN (NO, 1954) .............................................................................................................................. 14

Kazanova (FR, 1927) ............................................................................................................................................. 23

KEISATSUKAN (JP, 1933) ........................................................................................................................................ 34

KOLNATI SME, IRINA (YU, 1973) ........................................................................................................................... 53

jun 2016

9

L’ARGENT (FR, 1928) ............................................................................................................................................. 30

LA CITTA DOLENTE (IT, 1949) ................................................................................................................................ 19

Liliomfi (HU, 1954) ................................................................................................................................................ 24

LILIOMFI (HU, 1954) ............................................................................................................................................. 24

Mačiste Alpinac (IT, 1916) ..................................................................................................................................... 25

MACISTE ALPINO (IT, 1916) .................................................................................................................................. 25

Mali starinski svet (IT, 1941) ................................................................................................................................. 26

MURDER IN THE CATHEDRAL (GB, 1952) .............................................................................................................. 52

NA MALKIA OSTROV (BG, 1957) ........................................................................................................................... 27

Na malom ostrvu (BG, 1957) ................................................................................................................................ 27

Naš direktor (RO, 1955) ........................................................................................................................................ 28

Neoprostivo (JP, 1926) .......................................................................................................................................... 29

Novac (FR, 1928) ................................................................................................................................................... 30

Nula iz vladanja (GR, 1949) ................................................................................................................................... 31

O PATIO DAS CANTIGAS (PT, 1941) ....................................................................................................................... 17

Oklopnjača Potemkin (1925/1930/2014) ............................................................................................................. 32

PANZERKREUZER POTEMKIN (GE, 1930/2014) ..................................................................................................... 32

Pesma života (GE, 1931) ....................................................................................................................................... 33

PICCOLO MONDO ANTICO (IT, 1941) .................................................................................................................... 26

POJAT (FI, 1962) .................................................................................................................................................... 16

Policajac (JP, 1933) ................................................................................................................................................ 34

PRAWO I PIEŠĆ (PL, 1964) ..................................................................................................................................... 56

Program amaterskih filmova Oktavijana Miletića ................................................................................................. 35

Program filmova “Za odrasle“ Filmskog arhiva Austrije iz Beča ............................................................................ 41

Program filmova Nacionalnog audiovizuelnogcentra Luksemburga (CNA) .......................................................... 39

Program nitratnih animiranih filmova Jugoslovenske kinoteke ............................................................................ 43

PROGRAM OF “ADULT MOVIES“ FROM FILMARCHIV AUSTRIA - VIENNA ............................................................ 41

PROGRAM OF AMATHEUR FILMS BY OKTAVIJAN MILETIC .................................................................................... 35

PROGRAM OF ARCHIVE FILMS ABOUT YUGOSLAVIA - “VISIONS OF YUGOSLAVIA” ........................................... 37Program: FONDAZIONE CINETECA DI BOLOGNA, EYE FILM INSTITUTE – AMSTERDAMand JUGOSLOVENSKA KINOTEKA - BELGRADE

Program arhivskih filmova o Jugoslaviji – “Vizije Jugoslavije” .............................................................................. 37Program Kinoteke iz Bolonje, Aj Film instituta iz Amsterdamai Jugoslovenske kinoteke iz Beograda


10

PROGRAM OF FILMS FROM CNA – LUXEMBOURG ............................................................................................... 39

PROGRAM OF NITRATE ANIMATED MOVIES FROM JUGOSLOVENSKA KINOTEKA ................................................ 43

Put u nebo (SE, 1942) ........................................................................................................................................... 48

Razbojnička simfonija (GB, 1936) ......................................................................................................................... 49

SERBIAN ANIMATED FILM 1 .................................................................................................................................. 46

SKVERNYJ ANEKDOT (SU, 1966) ............................................................................................................................ 21

Srećno Kekec (YU, 1963) ....................................................................................................................................... 50

SREČNO KEKEC (YU, 1963) .................................................................................................................................... 50

Srpski animirani film 1 .......................................................................................................................................... 46

THE FORGOTTEN VILLAGE (US, 1941) ................................................................................................................... 55

THE RED LANTERN (US, 1919) .............................................................................................................................. 15

THE ROBBER SYMPHONY (GB, 1936) .................................................................................................................... 49

THE TIGER’S COAT (US, 1920) ............................................................................................................................... 51

Tigrova koža (US, 1920) ........................................................................................................................................ 51

Ubistvo u katedrali (GB, 1952) .............................................................................................................................. 52

Ukleti smo Irina (YU, 1973) ................................................................................................................................... 53

Velika ljubav / Svadba pod revolucijom (GE, 1928) .............................................................................................. 54

Zaboravljeno selo (US, 1941) ................................................................................................................................ 55

Zakon i pesnica (PL, 1964) ................................................................................................................................... 56

Zanesenost (US, 1923) .......................................................................................................................................... 57

Žena postoji, nikada to ne zaboravi (GE, 1930) .................................................................................................... 58

jun 2016

11

XVIII FESTIVAL NITRATNOG FILMA / XVIII NITRATE FILM FESTIVAL

FILMOVI / FILMS


12

Jedan skandal

jun 2016

13

foto

: Jug

oslo

vens

ka k

inot

eka

Bezrazložna šetnja BEZUČELNA PROCHAZKA (CS, 1930)

R/Dir: Alexander HackenschmiedPs/Sc Alexander HackenschmiedF/Ph Alexander Hackenschmied Mt/Ed: Alexander Hackenschmied

Kamera prati individualnog protagonistu na šetnji kroz kroz Prag, dok njegovo krajnje subjektivno putovanje postaje fra-gmentirana vizuelizacija urbanih pejzaža...

* * *Bezrazložna šetnja, eksperimentalni poetski dokumentarac o jednom danu koji mladi čovek provodi u besciljnom šetanju Pragom i njegovom periferijom, odlično se uklopio u tada mo-derni trend snimanja filmova o metropolama. Ovim filmom, na velika vrata svetske kinematografije je ušao izuzetni snimatelj Aleksander Hakenšmid, skrenuvši pažnju na sebe izvanrednom atmosferom i montažnim rešenjima u filmu. Uspeh ovog ostva-renja na festivalima i u art bioskopima, omogućio mu je da se posle bekstva pred nacistima (zbog svog jevrejskog porekla) lako uključi u američku kinematografiju pod imenom Aleksan-der Hamid i postane jedan od njenih vodećih dokumentarista.

__________“Bezraložna šetnja ne pripada ni dokumentarnom filmu, niti filmu fikcije. Ova dvoznačnost, izražena je u stvaranju novog žanra pod naslovom: filmska studija ili filmski esej. Odvajajući se od žanra ‘gradske simfonije’, Bezraložna šetnja nudi do tada neviđenu studiju Praga, kroz sopstvenu, mračnu refleksiju.“

Natascha Drubek: “Bezučelna prochazka” - Alexander Hackenschmied’s ’film study’ of a tram ride to the

outskirts of Prague – liben, 2008, str. 102-106

__________Projekcija sa nitratne trake


14

Foto

: Nas

jona

lbib

liote

ket /

The

Nati

onal

Lib

rary

of N

orw

ay

Blagajnik Jensen KASSERER JENSEN (NO, 1954)

R/Dir: Nils R. Muller Ps/Sc: Hans Christensen, Carlo M. Pedersen, Leiken VogtF/Ph: Sverre Bergli M: Egil Monn - IversenUl/Cast: Carsten Winger, Nanna Stenersen,

Harald Aimarsen, Arne Bang – Hansen, Rolf Christensen

Blagajnik Jensen i njegova supruga žive običnim životom u svom dvosobnom stanu u Oslu. Iako voli svog supruga, gospođa Jensen, pomalo zasićena petnestogodišnjim brakom, čitajući romane beži u svoj svet snova. Jensen radi u Simonsenovoj kompaniji, u kojoj uživa veliko poštovanje, očekujući penziju i zlatan sat kao nagradu. Ipak, kada jedne noći iz zatvora po-begne Gerhard Miler, poznati obijač sefova, Jensenov život se menja iz temelja, jer policija objavljuje slike razbojnika na osnovu kojih se otkriva neverovatna sličnost između njih dvojice. To izazove veliko uzbuđenje kod Jensenovih kolega, dovodeći ga čak u situaciju da bude uhapšen. Naravno, poli-cija ga oslobađa, ali novinari nastavljaju da objavljuju istoriju njihove sličnosti, što Miler iskoristi u pokušaju da zameni svoj identitet. U vrtlogu novih događaja, Jensen više nije poštovani građanin, gospođa Jensen ne mora više da traži avanture u romanima, a Miler shvata da mu se život buržuja mnogo više sviđa od karijere razbojnika.

* * *Nils Miler je bio jedan od najproduktivnijih norveških reditelja sa dvadeset jednim igranim filmom tokom pedesetih i šezde-setih godina, od kojih su mnogi doživeli izuzetnu popularnost

kod publike. Većina njegovih filmova su bile socijalne kome-dije, retko prikazivane izvan domaćih granica. Jedna od njih, Blagajnik Jensen za okvir filma je imala Uleval Hagebi, tipičan sitnoburžoaski kraj u severnom delu Osla, koje je precizno opi-san preko likova iz scenarija. Uvek intrigantna priča o sličnosti i zameni identiteta je bila pravi zamajac za ovu pitku komediju, u kojoj je posebno briljirao Karsten Vinger u dvostrukim ulogama blagajnika Jensena i lopova, Milera. __________“Ovo je duhovito i zabavno, smejemo se i pronalazimo sebe u prijatnim situacijama. Gledali smo bezopasan i opuštajući film zahvaljujući scenaristi Hansu Kristensenu, producentu Oivindu Venerodu i konačno i pre svega režiseru!“

Reidar Lunde - Aftenposten, 29. 10. 1954.

jun 2016

15

Foto

: Cin

emat

hequ

e Ro

yal d

e Be

lgiq

ue

Crveni fenjerTHE RED LANTERN (US, 1919)

R/Dir: Albert CapellaniPs/Sc: June Mathis, Albert CapellaniAd/Auth: Edith Wherry: “The Red Lantern: Being the Story

of the Goddess of the Red Lantern Light”F/Ph: Eugene Gaudio Ul/Cast: Alla Nazimova, Mrs. McWade, Virginia Ross,

Frank Currier, Winter Hall

Mali je devojka evroazijskog porekla, čija je baka, pohlepna žena iz Pekinga, prodala svoju ćerku bogatim Englezima. Zbog njenog izgleda izbegavaju je i Kinezi nazivajući je “đavolje stopalo”, s obzirom da njene noge nikada nisu bile u ropskim stegama. Nakon bakine smrti, ona odlazi u Američku misiju i zaljubljuje se u Endrjua Templtona, sina direktora misije zbog koga prelazi u protestantizam. Kada u misiju dođu ser Filip Sakvil i njegova ćerka Blanš, Mali shvata da joj je ona poluse-stra, a ser Filip otac. Endrju se zaljubljuje u Blanš i počinje da izbegava Mali zbog njene kineske krvi. Besna, Mali se udružuje sa još jednom evroazijatkinjom Sem Vang, kujući plan kako da u Peking dovedu pobunjenike Bokserskog ustanka. Obučena kao boginja na splavu tokom praznika Crvenog fenjera, ona blago-silja pobunjenike, čime podstiče ljude da se pridruže pobuni. Kada sazna da će i misija biti napadnuta, ona ih upozorava, ali ser Filip odlučuje da je ne povede sa sobom...

* * *Velika ruska pozorišna diva Ala Nazimova, koja je kada se pre-selila u Ameriku 1906. godine, svojim tumačenjem klasičnih ženskih likova po metodu Stanislavskog izazvala revoluciju

u teatru, na filmu je debitovala relativno kasno, sa trideset sedam godina. Međutim, petnaestak filmova snimljenih u pe-riodu od 1916. do 1923. godine, do debakla sa ulogom Salome u estetski isuviše eksperimentalnom pokušaju Čarlsa Brajanta, svedoče o glumici egzotične pojave, sićušne figure i izuzetne izvođačke personalnosti. Danas kritika posebno ceni tri filma koja je snimila sa talentovanim Francuzom na radu u Holivudu, Alberom Kapelanijem, među kojima je Crveni fenjer možda i vrhunac. Ovaj blistavi film (čiju je jedinu postojeću kopiju vrsno restaurisala Kraljevska Belgijska kinoteka) je majstorska orijentalna drama smeštena u period Bokserskog ustanka, koja govori o večnom sukobu Istoka i Zapada, borbi ideja i rasnoj netrpeljivosti. Najplaćenija glumica svoga vremena u njemu jednostavno briljira i zasenjuje sve ostale. _________“Crveni fenjer je jedno od najčudesnijih ostvarenja koja su ikada urađena u kratkoj istoriji kinematografije. Ovaj poduhvat je nesumnjivo osuđen na uspeh. Naravno, postoji više aspekata filma koji bi mogli da budu predmet loše kritike, pogotovo sama priča. Crveni fenjer je za sada najveći uspeh koji je Nazimova postigla na filmu, a svakako i najbolje ostvarenje koje je Metro ikada izbacio.“

Jolo, “Variety Film reviews“, 25. 3. 1919.


16

Foto

: Kan

salli

nen

audi

ovisu

aalin

en in

stitu

utti

DečaciPOJAT (FI, 1962)

R/Dir: Mikko NiskanenPs/Sc: Mikko NiskanenAd/Auth: Paavo Rintala: “Pojat“F/Ph: Olavi TuomiM: Einar EnglundMt/Ed: Armas VallasvuoUl/Cast: Pentti Tarkiainen, Vesa-Matti Loiri, Uti Saurio,

Hannu Vironmaki, Markku Soderstrom

Grupa dečaka provodi poslednje mesece Drugog svetskog rata pronalazeći stvari za prodaju nemačkim trupama u prolasku. Dela kojima se bave su bezazlena i oni ih rade samo kako bi ispunili svoje vreme. Ipak, ponekad tokom njihovih dečačkih igrarija dešavaju se i mnogo ozbiljniji događaji, poput prolaska velike grupe ranjenika ili voza koji prevozi mrtve vojnike. Uskoro njihove nevine avanture poprimaju mračniji ton. Momci poči-nju da provode sve više vremena špijunirajući lokalne devojke koje traže zabavu sa vojnicima. Tokom jedne takve večeri, dečak Džejk otkriva da se i njegova majka Luori zabavlja sa nemačkim oficirom, dok mu je otac na frontu. Očajni Džejk se vraća kući potpuno slomljen otkrićem. Besan i skrhan on odlazi na železničku stanicu u potrazi za majkom, ali stiže prekasno pošto je voz sa ljubavnicima već otišao.

* * *Za svoj debi na igranom filmu, koji kritika uzdiže u najbolje u istoriji finske kinematografije, poznati reditelj Miko Niskanen je ekranizovao autobiografsku novelu Pava Rintale. To je priča epizodične strukture o petorici dečaka i njihovom odrastanju

tokom boravka nemačkih trupa u malom gradu za vreme Drugog svetskog rata. Kao i u drugim Niskanenovim delima koji se bave mladima i ovde je naglasak na sazrevanju u teškim vremenima koje počinje od dečačke naivnosti i oduševljenja i završava tragičnim rušenjem iluzija. U tom smislu, finalna scena filma u kojoj dečak (briljantni Vesa – Mati Loiri, kasnije jedan od najvoljenijih finskih glumaca) doživljava mentalni slom na železničkoj pruzi, dok ga majka napušta sa nemačkim vojnikom, jedna je od najlepših i najemocionalnijih u celokupnoj povesti finskog filma.______“Ova sjajna realizacija upotpunjena je neverovatnim prikazom strahota rata, kamerom iz dečje perspektive, kao i odličnim ulo-gama dece glumaca. (…) Niskanenov film primer je kako ‘dečji film’ može da deluje na više načina, kao avantura, drama, ratni film ili film o deci, istovremeno dajući i širi osvrt na krizu nacije.”

Directory of Film Cinema: Finland, Pietari Kaapa, 2012, str. 93

jun 2016

17

Foto

: Cin

emat

eca

Port

ugue

sa

Dvorište pesama O PATIO DAS CANTIGAS (PT, 1941)

R/Dir: Francisco RibeiroPs/Sc: Antonio Lopes Ribeiro, Francisco Ribeiro,

Vasco SantanaF/Ph: Cesar de SaM: Frederico de FreitasMt/Ed: Vieira de SousaUl/Cast: Maria das Neves, Vasco Santana, Antonio Silva,

Laura Alves, Barroso Lopes

U tipičnom ambijentu lisabonskih ulica, grupa ljudi zajedno provodi svoje živote protkane snovima, razočaranjima, lju-bavima, strastima i ljubomorom u jednoj, gotovo začaranoj atmosferi. Alfredo je dobar čovek, ali ima nepromišljenog brata Karlosa koji se viđa sa Amalijom, lokalnom pevačicom. Njena sestra Suzana zaljubljena je u Alfreda. Alfredov poslovni par-tner Narciso hronični je alkoholičar, ali istovremeno i virtuoz na gitari. On živi sa svojim sinom Rufinjom. Dona Roza, cvećareva udovica, koja sa nestrpljenjem iščekuje svoju ćerku, pevačicu sa zavidnom karijerom u Brazilu, nalazi se u ljubavnom trouglu između Narcisa i Evarista, lokalnog trgovca. Evaristova ćerka Selest, privlači pažnju Žoaoa Magrinja, njegovog radnika, kao i muzičara-prevaranta Karlosa Bonita, čiji je jedini plan da sakupi novac kako bi pobegao u Brazil sa Amalijom. Tokom jedne noći rivalitet između Narcisa i Evarista eskalira pretvarajući se u epsku borbu...

* * *Rani izdanak socijalno kritičkog filma, koji se više bavi prija-teljstvom i odnosima male grupe ljudi vezanih zajedničkim životom i bitisanjem u ograničenom spletu ulica, jedan je od

samo dva autorska pokušaja cenjenog glumca i scenariste Franciska Ribeira, mlađeg brata mnogo poznatijeg reditelja Antonija Lopeza Ribeira, uz Leitaoa de Barosa, vodeće ličnosti portugalske kinematografije tridesetih i četrdesetih godina. Šarmantno i rado gledano ostvarenje o malim ljudima, njiho-vim problemima, strahovima i ljubavima, začinjeno odličnom muzikom, ni sada nije izgubilo ništa od svoje zanimljivosti i prijemčivosti. _________“Dvorište pesama (Franciska Ribeira iz 1942. godine), jedan je od prvih filmova koji prikazuje svakodnevni život na lisabon-skim ulicama, dvorište u kome se voli, radi i peva u veoma op-timističkom tonu, smireno, skromno, oslikavajući bogatstvo siromašne sredine. Dobri i pošteni, ili samo obični ljudi deo su galerije karaktera čije životne teškoće, nisu deo ove priče.“

Alves Costa: “Breve Historia do cinema Portugues (1896-1962)“, 1978. str. 122


18

Foto

: Nár

odní

film

ový

arch

iv (N

FA)

Golubica HOLUBICE (CS, 1960)

R/Dir: František VlačilPs/Sc: František VlačilAd/Auth: Otakar Kirchner: “Holubice”F/Ph: Jan Čurik M: Zdenek LiškaMt/Ed: Miloslav HajekUl/Cast: Katerina Irmanovova, Karel Smyczek,

Anna Pitašova, Vaclav Irmanov, Gustav Puttjer

Stotine golubova pismonoša pušteno je na duge letove sa se-vera Francuske. Na ostrvu Femarn koje se nalazi na Baltičkom moru, grupa starih mornara i dvanaestogodišnja Suzane čekaju povratak svojih golubova. Jedino se njena bela golubica nije vratila, jer ju je oluja odnela sve do Srednje Evrope. U svom ateljeu u centru Praga, golubicu je opazio slikar Martin, i to u trenutku kada je na nju iz vazdušne puške, pucao Mihal, dečak u kolicima, koji je pre izvesnog vremena, ostao paralizovan nakon pada sa visine. Martin mu donese ranjenu pticu, koju Mihal pokušava da izleči. On dolazi na ideju da ugreje pticu pomoću lampe za sunce i pokušava da ustane da bi napravio nekoliko koraka do police gde se nalazi lampa. Na izložbi golubova, Martin saznaje sa javne oglasne table odakle je ptica zapravo došla. On je naslika i sliku šalje za Nemačku. U međuvremenu, golubica i Mihal se osećaju sve bolje. Martin pažljivo ubeđuje Mihala da oslobodi golubicu i dopusti joj da odleti. Trčeći duž obale sa slikom u ruci, Suzane shvata da joj se golubica vraća...

* * *

Debitantsko delo proslavljenog Františeka Vlačila, Golubica, danas se smatra pretečom češkog “novog talasa”. Ova poetska parabola (napadana zbog formalizma od partijskih ideologa), kroz priču o bolesnom dečaku i golubici alegorično propoveda ideju slobode i bratstva među ljudima. Mračan na drugačiji način od njegove fascinantne i metaforične istorijske trilogije iz šezdesetih, Đavolja zamka (1961), Marketa Lazarova (1967), (po izboru kritike 1998. godine izabranog za najbolji češki film svih vremena) i Dolina pčela (1968), ovaj kamerni film sa mi-nimumom dijaloga i simbolizmom koji izbija iz svakog kadra, zasluženo je uveo Vlačila na listu najvećih talenata tadašnje čehoslovačke kinematografije. _________“Golubica je jedan od najvažnijih čeških filmova šezdesetih, a njegova izuzetna vrednost za našu kinematografiju leži u deli-katnom spoju pesničke umetnosti i sofisticiranog izražavanja. Film krasi vizuelno prepoznatljiv rukopis Fratišeka Vlačila, koji je na platno preneo stilski izuzetno osetljivi i talentovani direk-tor fotografije Jan Čurik. Vlačil nakon trideset godina zvučnog filma vraća na platno najbolje, vizuelno sredstvo izražavanja, zapostavljeno i zaboravljeno u filmskoj kulturi u kojoj je zvuk nadvladao rasprostranjene književne i pozorišne elemente”.

Galina Kopanevova: “S Františkem Vlačilem o jeho filmech a filmu vubec“, film 1961.

jun 2016

19

Foto

: Fon

dazio

ne C

entr

o Sp

erim

enta

le d

i cin

emat

ogra

fia

Grad tugeLA CITTA DOLENTE (IT, 1949)

R/Dir: Mario BonnardPs/Sc: Mario Bonnard, Anton Giulio Majano,

Aldo De Benedetti, Federico FelliniF/Ph: Tonino Delli ColliM: Giulio BonnardMt/Ed: Giulia FontanaUl/Cast: Luigi Tosi, Barbara Costanova, Gianni Rizzo,

Elio Steiner, Gustavo Serena

Posle mirovnog sporazuma u Parizu između Italije i pobedničkih sila u Drugom svetskom ratu, odlučeno je da Istra i veći deo Juliske krajine pripadnu Jugoslaviji. Stanovništvo grada Pule se sprema za evakuaciju. Berto, obični italijanski radnik, odluči da ostane i pored toga što njegova supruga i sin žele da odu. On je ubeđen da će mu komunizam doneti bolji život. Snovi mu se ubrzo ruše jer nema posao. Ogorčen, otvoreno izraža-va nezadovoljstvo komunističkim sistemom. Zbog njegovih stavova šalju ga u logor na prevaspitavanje. Berto uspeva da pobegne, ali ga graničari ubijaju prilikom pokušaja da brodom pređe u Italiju.

* * *Neka od najpotresnijih događaja u evropskoj istoriji XX veka su prisilna raseljavanja stanovništva izazvana ratovima i političkim promenama, počev od Prvog svetskog rata, preko masovnih deportacija za vreme Drugog svetskog rata, do posleratnih egzodusa koji su potrajali do završetka stoleća, a i sada im se ne vidi kraj. Što se tiče Italije, smatra se da se u periodu od 1943. do 1956. godine u nju iz Istre doselilo oko 350.000 ljudi, a najupečatljivije zajedničko iseljavanje tog perioda je bilo

kada se krajem 1946. i početkom 1947. godine iz Pule iselilo oko 30.000 Italijana, posle čega ih je u gradu ostalo manje od 10 procenata. Sniman gotovo istovremeno kad i dešavanja o kojima govori, Grad tuge je vešta kombinacija dokumentarnih i igranih materijala, nastao po potresnom scenariju u čijem pisanju je učestvovao i mladi Federiko Felini. Ovo delo, prepuno tragizma i bola, vrlo profesionalno je režirao veteran Mario Bonar, a između ostalog zapamćeno je i po neobično erotskoj pojavi američke glumice Konstans Douling u ulozi Ljubice, ostrašćene komunistkinje. ________“Kroz ličnu dramu radnika Berta, film prikazuje ono što je, kroz brojne pojedinačne slučajeve, sudbine, patnje, svedočanstva, kolektivno preživela italijanska populacija Istre. (…) Grad tuge odlikuje fotografija tada mladog Tonina Deli Kolija: na scene snimljene u studiju, u montaži su vešto nadovezani dokumen-tarni snimci napuštanja Pule, koje su snimili Enriko Moreti, tršćanski snimatelj Đani Alberto Vitroti, a korišćeni su i inserti iz filmova Pula, grad koji umire i Zbogom, moja draga Pulo, sa čuvenim snimcma ukrcavanja izbeglica i njihovog pokućstva na brod ’Toskana’, koji je povezivao grad sa Venecijom.“

Carlo Gaberscek: “In fuga da Istria, Fiume e Dalmazia e l’amata Pola diventò la città dolente”,

Messaggero Veneto, 8. 2. 2011.


20

Foto

: DIF

IzgubljeniDER VERLORENE (DE, 1951)

R/Dir: Peter LorrePs/Sc: Peter Lorre, Benno Vigny, Axel EggebrechtF/Ph: Vaclav Vich M: Willy Schmidt-GentnerMt/Ed: Carl Otto BartningUl/Cast: Peter Lorre, Karl John, Helmut Rudolph,

Renate Mannhardt, Johanna Hofer

Nemačka, odmah iza Drugog svetskog rata. Doktor Nojmajster radi u kampu za raseljena lica u blizini Hamburga. Kada se u kampu pojavi čovek pod imenom Novak, otkriva se da obojica imaju mračnu prošlost povezanu sa nacistima tokom Drugog svetskog rata. Nojmajster je bio doktor Karl Rot, cenjeni na-učnik i istraživač patogenih mikroorganizama, dok je pravo Novakovo ime bilo Hojš, a njegov zadatak, dobijen od strane šefa Gestapoa pukovnika Vinklera, bio je da čuva Rota. Vinkler i Hojš su otkrili da Rotova supruga Inge odaje tajne podatke saveznicima. Njih dvojica su isprovocirali Rota, koji je ubio u nastupu besa. To je u njemu razvilo psihički problem, i on se pretvara u ubicu iz nagona. Bombardovanje je stavilo tačku na prošlost doktora Rota, omogućavajući mu da zameni identitet i postane Nojmajster. No, Novakov dolazak otvara stare rane i daje mu mogućnost za osvetu...

* * *Skoro dve decenije posle svog prisilnog odlaska na vrhuncu po-pularnosti, kada je pred nacistima pobegao u Englesku, a zatim i u Ameriku, maestralni glumac Peter Lore se vratio u otadžbinu da snimi svoje jedino rediteljsko delo Izgubljeni. Film nastao

u nezgodnom trenutku, kada su Nemci želeli bekstvo, a ne susret sa sećanjima, bavio se sudbinom nacističkog masovnog ubice iz Drugog svetskog rata, koji sa preživljenom traumom, u susretu sa avetima prošlost,i nalazi razlog za nova ubistva. Izuzetno mračan film, rađen u stilu američkog noara (žanra u kome se Lore proslavio kao negativac) zapravo je mešavina ekspresionizma (igre svetlosti i senke) i meke, naturalističke fotografije Vaclava Viha, slične onoj u tadašnjem italijanskom neorealizmu. Potpuno propao kod publike (pravu prezentaciju je imao tek osamdesetih) dvadeset godina posle Loreove smrti, ovaj film se danas, sa vremenskim otklonom ali i istorijom koja se ponovila, doima kao malo remek delo koje još uvek čeka svoje pravo kritičko preispitivanje.________“Izgubljeni, od velikog značaja u bilo kom kontekstu, kao proizvod depresivne filmske industrije posleratne Nemačke, apsolutno je izvanredan. (…) Zaplet se odvija u potpunosti u flešbekovima, gledamo kako je doktor Rote politički primoran da sarađuje sa nacistima i njihovu proračunatu, hladnokrvnu eksploataciju njegovih emocionalnih i psiholoških slabosti. Delo je prošarano obrisima ekspresionizma koji pojačavaju osećaj uklete nemačke prošlosti, dok ga ne nadjača melodrama koja film gura u još mračniju sadašnjost.“

“TimeOut Film Guide“, Eight Edition 2000, Tony Rayns - str. 1124

jun 2016

21

Foto

: Gos

film

ofon

d of

Rus

sia

Jedan skandalSKVERNYJ ANEKDOT (SU, 1966)

R/Dir: Aleksandr Alov, Vladimir NaumovPs/Sc: Leonid Zorin, Aleksandr Alov, Vladimir NaumovAd/Auth: Fedor Mihajlovič Dostoevskij: “Skvernyj anegdot“F/Ph: Anatolij KuznecovM: Nikolaj KaretnikovMt/Ed: Tamara ZubrovaUl/Cast: Evgenij Evstigneev, Viktor Sergačev,

Georgij Georgiu, Aleksandr Gruzinskij, Elizaveta Nikiščihina

Državni savetnik, general Ivan Iljič Pralinski, nošen novim li-beralnim idejama, pomislio je da će ga ljudi zavoleti i verovati mu ako lično bude human, a samim tim će početi da veruju i u državu, i njenu reformu. Jedne zimske večeri, zadržavši se u gostima, general Ivan Iljič je krenuo kući pešice i slučajno došao do doma Pseldonimova, jednog od svojih podređenih. Tu se upravo održavala svadba i general je, iz najbolje namere, svratio da čestita mladencima. Neočekivana pojava visokog go-sta paralisala je prisutne, i situacija je postala neprijatna, kako okupljenim svatovima, tako i samom generalu. Mladoženja je od preživljenog šoka skrenuo na ivicu razuma, a Ivan Iljič, omekšan sopstvenom dobrotom, popio je previše i vrlo brzo se spustio na nivo pijanih svatova. Kada se ujutro probudio, general je osetio takvu sramotu i gađenje, da je s radošću i ne-kakvim posebnim zadovoljstvom potpisao molbu jučerašnjeg mladoženje o premeštaju u drugi departman.

* * *Jedan skandal, Aleksandra Alova i Vladimira Naumova je bio film temeljac sa kojim su počele zabrane i “bunkerisanja“ so-vjetskih filmova (sledeći je bio Rubljov, Andreja Tarkovskog) posle smenjivanja liberalnog Nikite Hruščova i dolaska na vlast “tvrde struje“ predvođene Leonidom Brežnjevim. Za razliku od Rubljova, koji je tri godine kasnije “oslobođen“ osvojio svet, Jedan skandal je čekao u prašini čak do “perestrojke“ i 1987. godine, kada je dobio dozvolu za javno prikazivanje. Izuzetno snažna obrada poznate novele Fjodora Dostojevskog je smetala vlastodršcima zbog groteskne, mračne i nemilosrd-ne kritike birokratske opresije koja uništava čoveka i njegovo dostojanstvo. Uz to, njeni autori su odbili da se povinuju naredbama da preprave svoje delo. Novu šansu su dobili tek pet godina kasnije, u vreme političkog detanta, trijumfujući sa svojim najpoznatijim ostvarenjem, dvodelnom obradom Bulgakovljevog Bega.________“Film se sa nemilosrdnim besom poigrava s realnošću tog vremena, koje gazi ljudsko dostojanstvo, pretvarajući čoveka u roba. Taj problem u filmu rešen je na izuzetno talentovan i vedar način. U stvari, Jedan skandal je ‘pokrenuo police’ Bre-žnjevljeve ere. Analizom istorijskih dokumenata, sudbina ovog filma zapečaćena je krajem septembra 1966. godine, a odmah u oktobru, nakon prvih radničkih projekcija, ‘zaustavljen’ je i Andrej Rubljov.“

“Led se otapa...“- V. Fomin, Polka – M: NIIK, 1992.


22

Foto

: Film

Mus

eum

Mun

chen

Jelena – Pad Troje Jelena - prvi deo: Jelenina otmicaJelena - drugi deo: Razaranje Troje HELENA DER UNTERGANG TROJAS (GE, 1924)HELENA. 1. TEIL: DER RAUB DER HELENAHELENA. 2. TEIL: DIE ZERSTORUNG TROJAS

R/Dir: Manfred NoaPs/Sc: Hans KyserF/Ph: Gustave Preis, Ewald DaubUl/Cast: Edy Darclea, Hanna Ralph, Adele Sandrock,

Albert Steinruck, Carl de Vogt

Paris je sin ostarelog trojanskog kralja Prijama, koji u ime svog oca prerušen putuje u Grčku. Stigavši tamo, na dvoru kralja Menelaja upoznaje njegovu prelepu ženu Jelenu u koju se momentalno zaljubljuje. Paris uspeva da otme Jelenu, i da se bez ikakvih posledica neometano i trijumfalno vrati u Troju. Besan, kralj Menelaj okuplja ogromnu grčku vojsku kako bi povratio najlepšu ženu na svetu... Rat za Troju počinje... Opsada Troje traje već godinama. U borbi između Menelaja i Parisa, koja treba da odluči rat, Paris biva ranjen, ali ga Jelena spa-šava. U dvoboju sa najvećim grčkim junakom Ahilom, Parisov brat Hektor biva ubijen i ogorčeni kralj Prijam traži od Parisa da osveti brata. Susrevši se sa nenaoružanim Ahilom, Paris ga ubija pogodivši ga otrovnom strelom u petu. Jedina stvar koja bi mogla da okonča sukob nalazi se u rukama najlukavijeg među Grcima, kralja Odiseja...

* * *Jelena – Pad Troje, Manfreda Noe je grandiozna filmska fre-ska Trojanskog rata i poslednja super-produkcija minhenskog studija Bavaria (Emelka), koji je ubrzo uništen u vreme velike inflacije. Krenuvši od slobodne obrade Homerove “Ilijade”

u scenariju pesnika Hansa Kajzera, Manfred Noa je sastavio fantastičan dvodelni vizuelni ep u kome je sublimirao sve elemente legende o otmici prelepe Jelene Trojanske, dugo-godišnjem ratu zbog nje i krvavom padu Troje, obogativši ga mnogim impresivnim scenama, pre svega vezanim za bitke na moru i kopnu. U tome je imao izuzetnu pomoć internacional-nog glumačkog ansambla (pre svega Nemaca, Italijana, Rusa, Čeha, itd.), preko dve hiljade statista i čudesne tehničke ekipe. Rezultat je bio spektakl ravan prethodnim Lubičevim, ali naža-lost ne i imaginativan kao Langovo ostvarenje Nibelunzi, koje je snimano i prikazivano u isto vreme. Međutim, zahvaljujući perfektnoj restauraciji koju je izveo Filmski muzej iz Minhena posle više godina traganja i skupljanja materijala iz različitih kinoteka, čarolija Jelene je posle devedeset godina ponovo blesnula u punom sjaju.__________“Glavni ciljevi reditelja Manfreda Noe, poput njegovog kolege Lubiča, uzrokovani efektima američkog filma, bile su velike bitke suprotstavljenih armija na kopnu i moru, uzbudljiva vo-žnja dvokolica, i u svakom pogledu monumentalnost. Manfred Noa, “gospodar armija”, uspeo je da u Jeleni prikaže verovatno najbolje režirane bitke u nemačkom filmu (kao i scenografiju u sceni razaranja Troje). Ovo takođe treba da bude pokazatelj Amerikancima, da ni oni ne mogu bolje.“

Oskar Kalbus - Werden Deutscher Filmkunst: “Der Stumme Film“, Berlin, 1935, str. 67

jun 2016

23

Foto

: Jug

oslo

vens

ka k

inot

eka

KazanovaCASANOVA (FR, 1927)

R/Dir: Alexandre VolkoffPs/Sc: Alexandre Volkoff, Norbert Falk,

Ivan Mosjoukine F/Ph: Nicolas Toporkoff, Fedote Bourgassoff,

Leonce-Henri Burel Ul/Cast: Ivan Mosjoukine, Diane Karenne,

Suzanne Bianchetti, Nina Kochitz, Olga Day

Venecija, 1760. godine. Mletačka republika je u velikoj krizi, a Đakomo Kazanova je simbol svog vremena, i dosledno svom idealu, tj. odsustvu ideala, vodi avanturistički život pun naslada. Kada ga Menuči optuži za veštičarenje, on se spasi tako što mu pokloni knjigu Solomona sa receptima za razne čarolije, koje vlasnika mogu da učine svemogućim. Kazanova napravi oproštajni bal za svoju voljenu Kortičelijevu, zbog koje izlazi na dvoboj sa grofom Orlovim. Nakon toga odlazi u Austriju, gde upoznaje groficu Mari, koja je njegova nova opsesija i za kojom odlazi čak u Rusiju. Tamo uspeva da razbesni caricu Katarinu Veliku. Tragajući za Mari, Kazanova stiže i u Veneciju u vreme karnevala, gde ga hapse, ali zahvaljujući maskama i prerušavanju, on uspe da pobegne u susret novim ljubavima…

* * *Monumentalni super-spektakl sa međunarodnom ekipom iz Rusije, Francuske, Nemačke i Italije, Kazanova, verovatno je najambicioznije delo s kraja nemog filma, ne samo kuće Albatros (koju su osnovali ruski “beli“ emigranti), već i fran-cuske kinematografije uopšte. Aleksandar Volkov, beskrajno intrigantni autor koji je snimao filmove od rodne carske i so-vjetske Rusije, preko Francuske i Nemačke do Italije, (od više

njegovih filmova sa Nitratnog festivala spomenimo samo Kuću tajni iz 1922. prikazanu 2005. godine), zajedno sa svojim omi-ljenim glumcem i vodećom zvezdom evropske kinematografije dvadesetih godina, Ivanom Možuhinom stvorio je Kazanovu, neopisivu razonodu, jednu od najvećih, najzabavnijih i najlepših produkcija kako u Francuskoj tako i u Evropi. Vrsna režija, sjajna gluma, živopisni kostimi, blještava scenografija, scene u boji, i sve to kroz fantastičnu restauraciju Francuske kinoteke sa specijalno napisanom muzikom nenadmašnog Žorža Delerija, dali su ovom filmu oreol besmrtnosti.________“Kazanova nije bio biografski film, već istorijska fantazija, epska komedija zasnovana na stvarnoj istorijskoj bitangi, koja je iskoristila sve resurse fundusa kostima, spektakularna, čak i kada je izrugivala svoje sopstvene konvencije (npr. sjajni geg sa neverovatno dugačkim vozom Katarine Velike). Volkov, u svom najboljem izdanju, prevazišao je sebe, mešajući u sceni za scenom visoku komediju i farsu, neviđeni spektakl i prizemni dijalog, slikovite potere i nostalgična flertovanja.“

Lenny Borger: “Le Giornate del Cinema Muto“, Catalogo 2003


24

Foto

: Jug

oslo

vens

ka k

inot

eka

LiliomfiLILIOMFI (HU, 1954)

R/Dir: Karoly MakkPs/Sc: Dezso MeszolyAd/Auth: Ede Szigligeti: “Liliomfi“F/Ph: Istvan PasztorM: Otto VinczeMt/Ed: Sandor BoronkayUl/Cast: Ivan Darvas, Marianne Krencsey, Margit Dajka,

Samu Balazs, Eva Ruttkai

“Herojsko doba“ putujućih pozorišta u Mađarskoj. Jedna trupa stiže u Balatonfired u kome odmor provode profesor Silvai, nje-gova pastorka Mariška i medicinska sestra. Mariška i Liliomfi, proslavljeni glumac koji je ujedno i profesorov nećak, dožive ljubav uprkos svim predrasudama. Nisu ni znali da je profesor već planirao da budu zajedno, ali ni on sam nije mogao pred-videti da će se oni slučajno sresti. Međutim, glavni uslov za ženidbu je da Liliomfi napusti glumu. Ljubavnici ipak šarmom uspevaju da izigraju pobožno licemerje, pohlepu i tiraniju i da ostanu i odu kao “Talijine sluge.“

* * *Veliki komercijalni uspeh kod publike i priznanje kritike da se najzad u Mađarskoj pojavio reditelj sa osećajem za komič-no, bili su utisci iz 1954. godine, posle više nego uspešnog bioskopskog života filma Liliomfi. Karolji Mak, koji će kasnije graditi uspešnu karijeru na dramskom repertoaru (Ljubav, 1970; Zagrljeni pogledi, 1982; itd.) je sa Liliomfijem napravio savršenu “bidermajer“ komediju, u svom žanru, verovatno i najbolju u celoj mađarskoj kinematografiji. Osim sugestivne atmosfere i sjajne evokacije epohe, ovaj pitki film je na svetlo

dana izbacio dvoje fascinantnih mladih glumaca, Ivana Darvaša i Marijane Krenčei, koji će u narednoj deceniji biti u samom vrhu mađarskog filmskog glumišta. __________“Ovaj film je doneo osveženje, u kome kao da sve brige odlaze u vetar, impozantni debi mladog reditelja čija moć leži u skoro jeretičkom odstupanju od književnog izvora a ne samo pukom prenošenju. Štaviše, reditelj revnosnim originalnim pristupom baca novo svetlo na probleme društva tog perioda bez ikakve pompeznosti, čak i bolje nego sam pisac, Sigligeti.“

Istvan Nemeskurty: “Word and Image”, 1968, str. 165

jun 2016

25

Foto

: Mus

eo n

azio

nale

del

cin

ema

Mačiste AlpinacMACISTE ALPINO (IT, 1916)

R/Dir: Luigi Maggi, Luigi Romano BorgnettoPs/Sc: Giovanni PastroneF/Ph: Giovanni Tomatis, Carlo Franzoni,

Augusto BattagliottiUl/Cast: Bartolomeo Pagano, Fido Schirru, Enrico Gemelli,

Marussia Allesti, Sig. Riccioni

Slavni glumac i snagator Mačiste i njegova filmska ekipa snima-ju film u selu na italijansko-austrijskoj granici u maju 1915. go-dine. Njihovi uzvici “Živela Italija!”, na vest da je Italija objavila rat Centralnim silama, privuku pažnju austrijskih graničara i oni ih uhapse. Filmsku ekipu zajedno sa seljanima šalju u zaroblje-nički logor. Mačiste se pobuni i uspe da oslobodi zatvorenike svojom nadljudskom snagom, čime skreće pažnju austrijskih vojnika na sebe. Oslobodivši se, prijavljuje se u Bataljon Alpini i stupa u žestoku ali i podrugljivu borbu protiv neprijatelja visoko u Alpima. U sukobu dobro trijumfuje nad zlom…

* * *Legendarni snagator Mačiste, neka vrsta savremenog Herkula, otelotvoren je kao filmski lik u oko trideset ostvarenja, potpuno se stopivši sa glumcem koji ga je uvek tumačio, Bartolomeom Paganom. Mačiste Alpinac, režiran od veterana italijanske kinematografije, Mađija i Bornjeta i superviziji Đovanija Pa-stronea, tvorca nezaboravne pseudoistorijske Kabirije (1914) kojom je i ustoličen Mačisteov lik na filmu, je sigurno u vrhu najboljih filmova celog serijala. Harizmatični i neustrašivi junak nepojmljive snage se ovde bori na vrhovima glečera Alpskog fronta sa čitavim odredima opakih Austro-Ugara i naravno,

pravda pobeđuje. U pitanju je ne samo vrhunska zabava za gledaoce, već i tri u jednom: kvalitetna drama, izuzetni ratni film i ljupki ljubavni roman.__________“Legendarni Mačiste, mlad u srcu i snažan kao lav, stupa na scenu. Ovde Mačiste više ne može da toleriše aroganciju, zlo-upotrebu vlasti a najviše izdajnički soj kojim komanduje Franc Jozef i preteći im pokazuje svoju neverovatnu i titansku snagu, kojoj niko ne može da se suprostavi.”

Reklamna brošura za Maciste alpino (1916), typescript, Collections of the Museo del Cinema


26

Foto

: Fon

dazio

ne C

inet

eca

Italia

na

Mali starinski svetPICCOLO MONDO ANTICO (IT, 1941)

R/Dir: Mario SoldatiPs/Sc: Antonio FogazzaroAd/Auth: Antonio Fogazzaro: “Piccolo mondo antico”F/Ph: Carlo Montuori, Arturo Gallea M: Enzo MasettiMt/Ed: Gisa Radicchi LeviUl/Cast: Alida Valli, Massimo Serato, Ada Dondini,

Annibale Betrone, Giacinto Molteni

Jezero Komo, 1850. godina. Mladi plemić Franko Maironi, bez saglasnosti svoje bake, austrijske markize Orsole, tajno se venčao sa Lujzom, pripadnicom srednjeg staleža. Besna zbog njegovog čina, markiza isteruje mladi par i ostavlja Franka bez nasledstva i novca. Oni su prinuđeni da žive u kući njenog ujaka Pjera, habsburškog činovnika. Nakon nekoliko godina dobijaju ćerku Ombretu, ali Frankovi leci kojima propagira borbu protiv Austrijanaca, uzrokuju da Pjero ostane bez službe. Franko odlazi u Torino, kako bi ostao u kontaktu sa pokretom otpora u vreme Krimskog rata, a Lujza nalazi posao u pisarnici. Kada Lujza sazna da se markiza nalazi u blizini, odluči da ode kod nje kako bi raščistila pitanje nasledstva, no spletom nesrećnih okolnosti mala Ombreta se davi u jezeru. Smatrajući sebe od-govornom za smrt ćerke, Lujza pada u depresiju iz koje je ne izvlači čak ni dolazak Franka, koji je obavešten o tragediji. Teška nesreća čini da se i on povuče u sebe gubeći veru u Boga...

* * *“Kaligrafska škola” u italijanskom filmu dobila je naziv po gra-fičkom struktuiranju slike. Ovi filmovi nastali početkom Drugog svetskog rata, mahom ekranizacije poznatih književnih dela,

davali su prednost formi i estetici, stvarajući njihove tehnički i dramaturški uglačane adaptacije. Ovo je bilo svojevrsno bek-stvo u prošlost od fašističke stvarnosti, a glavni predstavnici pokreta su bili mladi reditelji Renato Kastelani, Alberto Latuada, Luiđi Kjarini i Mario Soldati, čiji je Mali starinski svet jedan od glavnih izdanaka ove škole. Obradivši u vreme izdavanja veoma pozdravljeni roman katoličkog pisca Fogacara, Soldati je sa mnogo stila, ozbiljnosti i poznavanja istorijskog perioda stvorio odličan film, koji je u trenutku premijere doživeo kri-tičarske ovacije. Najzad, o lepoti i glumi neizbežne Alide Vali ne vredi trošiti reči...________“Mali starinski svet se može smatrati kao najviša Soldatijeva posvećenost, traktat sa inteligencijom i poetskim duhom besmrtne novele, uspeo je da stvori svoju duboko izvajanu filmsku individualnost.“

Film, n. 16, 19. 4. 1941.

jun 2016

27

Foto

: Jug

oslo

vens

ka k

inot

eka

Na malom ostrvuNA MALKIA OSTROV (BG, 1957)

R/Dir: Rangel V’lčanovPs/Sc: Valeri PetrovF/Ph: Dimo KolarovM/: Simeon PironkovMt/Ed: Anna RadičevaUl/Cast: Ivan Kondov, Stefan Pejčev, Konstantin Kocev,

Ivan Andonov, Najčo Petrov

Nakon poraza u Septembarskom ustanku 1923. godine, grupa pobunjenika zadržana je na ostrvu u Crnom moru, čekajući svo-je kazne. Kosta-Rika, najstariji među njima, planira bekstvo, no stolar Žeko, student i doktor saznaju za njegovu nameru. Tokom priprema za bekstvo, student nesvesno izaziva Kosta-Rikinu smrt. Iako mu ne preti smrtna kazna, romantični mladić odluči da otpliva do obale i organizuje bekstvo drugih, ali umire. Žeko pokušava da iskoristi splavove koji služe za vežbe gađanja, ali biva ubijen kao ljudska meta. Nakon smrti njih trojice, doktor organizuje masovno bekstvo. On uspeva da dobije dozvolu za prikazivanje pozorišne predstave zatvorenicima. Tokom izvo-đenja, zatvorenici razoružavaju iznenađene vojnike, uključujući i surovog kapetana Staneva...

* * *Kada se pojavio 1957. godine, film Na malom ostrvu je bio prvi bugarski modernistički film, koji je umesto patetičnih herojskih likova tadašnje zvanične kinematografije, uveo u nju individualizovane likove od krvi i mesa, sa različitim sudbinama. Snimljen na prirodnim lokacijama izvanrednom naturalističkom kamerom Dime Kolarova te režijom Valčanova, koja pokazuje

veliko poznavanje klasika kinematografije, ovaj film je izazvao divljenje, svuda gde je prikazan. Istovremeno, odbacivši so-crealističku estetiku, na sebe je navukao bes tvrdog partijskog aparata, koji ga je optužio za “objektivističko, bezidejno, ap-straktno-humanističko obrađivanje teme“. I posle šest decenija od nastanka ovo ostvarenje ulazi u Panteon najboljih u povesti bugarske sedme umetnosti.__________“Film zasnovan na istim ideološkim i umetničkim izvorima kao i radovi poljske škole, uveo je pravu poeziju i strast u pro-vincijalizam bugarske kinematografije, i pre svega slobodno koristio ogroman rečnik filmskog jezika, koji je velikim delom prevazilazio otkrića kasnijeg ‘novog talasa’. Valčanovljev film, stilizovana poetična varijacija na istorijsku temu, napadnut je kao skretanje sa linije partije, i okarakterisan kao pesimističan, egzistencijalistički, frojdovski i tako dalje.“

Mira i Antonjin Lim: “Najvažnija umetnost: Istočnoevropski film u XX veku“, Beograd 2006, str. 222-223


28

Foto

: Arh

iva

Nati

onal

a de

film

e –

Cine

mat

eca

Rom

ana

Naš direktorDIRECTORUL NOSTRU (RO, 1955)

R/Dir: Jean GeorgescuPs/Sc: Eduard MezincescuF/Ph: Ion Cosma, Andrei FeherM: Ion VasilescuMt/Ed: Eugenia GoroveiUl/Cast: Alexandru Giugaru, Grigore Vasiliu Birlic,

Constantin Ramadan, Radu Beligan, Florescu H. Nicolaide

Preduzeće DRGBP predvodi korumpirani direktor, koji na dik-tatorski način drži sve uzde u svojim rukama. Sklon povlađiva-nju, on koristi sve beneficije poput vozača i kola koje koristi u privatne svrhe, stvarajući iluziju o sebi kao o uvek zaposlenom čoveku. Mir u preduzeću održava na kvartalnim sastancima, kada radnicima dodeljuje male novčane nagrade. Sve se menja kada na jednom od sastanaka stari Tanase Floresku, potpomo-gnut mladom administrativnom radnicom Marijom Jonesku, odbija da primi nagradu u cilju razotkrivanja prave istine. To natera direktora na kontranapad…

* * *Žan Đorđesku je bio jedan od retkih predratnih rumunskih reditelja, mahom francuskih đaka, koji je dobio šansu da radi u novoj, socijalističkoj kinematografiji. Nesvestan budućih posledica, on je 1955. godine snimio prvu poratnu komediju Naš direktor, protkanu satiričnim odnosom prema birokratiji koju otelotvoruje direktor samodržac. Ova odlična komedija, koja sadrži izvesne profeminističke stavove (žene su glavne bundžije protiv autoriteta), osim zanimljive priče, naročito se pamti po veoma prirodnom nastupu celokupnog glumačkog

ansambla, za razliku od tada preovlađujuće teatralnosti. Film je doživeo fantastičan uspeh kod publike ali i ogorčenost po-litičkog vođstva, pa je Đorđesku zbog “subverzivnog naboja“ ovog ostvarenja, vrlo brzo pao u nemilost vlasti. _________“Đorđesku je snimio prvu rumunsku ‘socijalističku’ komediju Naš direktor, kritiku birokratije, personifikovane u direktoru diktatoru. Rumunski kritičari su oštro napali ovu temu, koju su u to vreme koristile sve filmske industrije u Istočnoj Evropi, i optužili film za ‘generalizaciju’ i ‘atipičnost’, upotrebivši poznati argument da film ‘ne prikazuje pozitivne osobine režima koji je uklonio buržoaziju sa vlasti’“

Mira i Antonjin J. Lim - Najvažnija umetnost: “Istočnoevrop-ski film u dvadesetom veku“, Clio, 2006, str. 143

jun 2016

29

Foto

: Nati

onal

Film

Cen

ter-N

ation

al M

useu

m o

f Mod

ern

Art,

Toky

o

NeoprostivoCHOKON (JP, 1926)

R/Dir: Daisuke ItoPs/Sc: Daisuke ItoF/Ph: Rokuzo WataraiUl/Cast: Denjiro Okochi, Yuzuru Kume, Utagoro Onoue,

Yayoi Kawakami, Momonosuke Ichikawa

Radnja je smeštena u kasni Edo period. Film opisuje tragične živote dva brata, Kazume i Tsugio Ikija, koji su zaljubljeni u istu devojku Juki. Kada Kazumin mlađi brat Tsugio izgubi vid u borbi, Juki ga leči i pri tom se zaljubi u njega. Pošto je izgubio sve što mu je drago, Kazumo se upušta u očajničku borbu u kojoj gine ali ne pre nego što za sobom povuče i mnogobrojne protivnike.

* * *Poseban žanr koji je stvorila japanska kinematografija, ta-kozvanih jidaji-geki filmova, vezan je mahom za istorijske i pustolovne teme iz perioda šogunske dinastije Tokugava, a njegovi glavni likovi su samuraji, ratnici koji se strogo drže Bušida (kodeksa časti). Prvi reditelj koji se skoro potpuno po-svetio ovom žanru, a ujedno jedan od najboljih sa desetinama filmova snimljenih na teme iz tog perioda, bio je Daisuke Ito. Neoprostivo je njegov prvi film po prelasku u vodeću kompani-ju Nikacu, a u istoriji japanskog filma važi za jedno od najvećih remek dela, iako je od šest rolni filma danas sačuvana samo jedna u trajanju od petnaest minuta (poslednji obračun je u filmu trajao oko pola sata). Upravo ta, završna bitka u kojoj se usamljeni samuraj Kazumo u fascinantnoj interpretaciji Denjira Okočija na neverovatan, skoro baletski način, suočava sa stotinama protivnika, jedna je od najekspresivnijih ne samo u celokupnoj istoriji žanra, već i u japanskom filmu uopšte.

_________“Iako je većina filmova iz nemog perioda Daisukea Itoa izgu-bljena, oni primeri koji su sačuvani otkrivaju njegov energetični i kitnjasti stil ispunjen akcijom, ubrzanom montažom i brzim pokretima kamere. Njegovi heroji su često prikazani kao nihi-lističke lutalice, usamljenici i otpadnici od društva.”

Johan Nordstrom: “Le Giornate del cinema muto“, Catalogo 2013.


30

Foto

: CN

C

NovacL’ARGENT (FR, 1928)

R/Dir: Marcel L’HerbierPs/Sc: Marcel L’HerbierAd/Auth: Emile Zola: “L’Argent”F/Ph: Jules Kruger Ul/Cast: Brigitte Helm, Marie Glory, Yvette Guilbert,

Pierre Alcover, Alfred Abel

U tajnom ratu između direktora banke Universal Nikolasa Sa-kara i bankara Alfonsa Gundermana, Sakar je gubitnik i nalazi se pred bankrotom. Kada Gunderman pobedonosno spreči izglasavanje povećanja kapitala za Sakarove poslove, poraz je još očigledniji. Sakar osmišljava osvetu postavši glavni inve-stitor fonda Žaka Hamelina, avijatičara koji je konstruisao novi tip aviona za transkontinentalne letove. On šalje Hamelina na let od Francuske do Gvajane radi istraživanja polja petroleja, a zatim drsko širi glasine o neuspehu tog poduhvata stvarajući paniku na berzi. Istovremeno, on se zaljubljuje u avijatičarevu ženu Linu, koja je pod velikim uticajem njegove stare ljubavnice baronese Sandorf. Razotkrivši Sakarove manipulacije, Gunder-man spašava od zatvora Hamelina koji se vratio u Francusku, a Sakar završava u zatvoru. Međutim, on i tu planira nove finansijske kombinacije...

* * *Poslednji veličanstveni film francuske neme epohe, Novac Marsela Lerbijea, vrlo slobodno je zasnovan na poznatom istoimenom romanu Emila Zole. Ovo delo se nemilosrdno i sa mržnjom obračunava sa berzom - hramom novca, koja svojom arhitekturom i dekoracijom reflektuje sopstvenu moć, a svi karakteri u filmu omamljeni njom padaju u požudu.

Neverovatni spoj ogromnih geometrijskih prostora (poznatih iz ranijeg Lerbijeovog avangardističkog perioda) i hladne fotografije Žila Krigera izvedene sa najneobičnijim uglovima snimanja, čini ovo ostvarenje jedinstvenim i neponovljivim. Blistavi glumački ansambl predvođen Pjerom Alkoverom u ulozi života (jednoj od najvećih u francuskom nemom filmu), elegantna Lerbijeova režija, te fantastična restauracija koja je urađena u CNC – Nacionalnom centru za film iz Pariza, uzdigli su ovo superiorno delo u red klasika prebogate istorije zemlje u kojoj je kinematografija i nastala. __________“Sa filmom Novac, Lerbije je bio totalno ispunjen: snažna pri-ča pozajmljena od Zole, sjajna francusko-nemačka glumačka ekipa (Alkover, Brigite Helm, Alfred Abel...), majstorska tehnika koja vlada prostorom, uglovima snimanja, dubinom scene, sa takvom genijalnošću koja se može porediti sa Murnauovim ostvarenjima toga doba. Nesumnjivo, ovaj film je jedno od najvećih ostvarenja te decenije, labudova pesma francuskog nemog filma.“

Claude Beylie, Jacques Pinturault, “Les maitres du cinema Francais“, 1990, str. 63

jun 2016

31

Foto

: Tai

niot

hiki

tis E

llado

s / G

reek

film

arc

hive

Nula iz vladanjaDIAGOGI... MIDEN! (GR, 1949)

R/Dir: Giannis Filippou, Michalis Gaziadis Ps/Sc: Dimitris Giannoukakis F/Ph: Michalis Gaziadis M: Niky Giakovlef Ul/Cast: Elli Lampeti, Lampros Konstantaras,

Ntinos Iliopoulos, Fragkiskos Manellis, Dimos Starenios

Fotis je zaljubljen u Bilio, maturantkinju provincijske gimnazije kojoj se udvara. Platon Papadakis njen učitelj, takođe je voli ali je i kažnjava tako što je za vreme školskih odmora zadržava u učionici. Uz pomoć glasina direktorke škole Melpomeni, koja je zaljubljena u Platona, vest o ljubavi nastavnika i njegove učenice brzo se širi po malom mestu. Učitelj onda mora da se suoči sa Fotisom, direktorkom, kao i devojčinim ocem, inače predsednikom opštine, koji uspeva da se otarasi nevaljalog učitelja i da na njegovo mesto dovede novu učiteljicu. Ipak, Platon uspeva da se vrati u školu prerušen u novu učiteljicu kako bi oteo Bilio…

* * *Velika grčka pozorišna i filmska zvezda (iako je nastupila u samo deset filmova) Eli Lambeti poznata je pre svega po snažnim rolama u delima međunarodno poznatog reditelja Mihaila Ka-kojanisa, Buđenje nedeljom (1953), Devojka u crnom (1956) i Poslednja laž (1958). Manje poznata komedija Nula iz vladanja u režiji pionira grčkog filma Mihalisa Gaziadisa je šarmantna i živahna priča kojom se Eli Lambeti i izgledom, i glumom približila najsuptilnijim tinejdžerkama u istoriji filma, Fran-ciski Gal, Dini Darbin i Odri Hepbern. Nepretenciozno, puno

obrta i neočekivanih situacija, ovo pitko delo je doživelo veliki bioskopski uspeh u vreme premijere, a i danas se rado gleda.__________“Nula iz vladanja prikazuje Lambeti u genijalnoj fazi njene karijere, u komičnoj priči o živahnoj učenici i njena dva obo-žavaoca – ribaru, njenoj pravoj ljubavi i njenom nesretnom učitelju koji se prerušava u ženu kako bi joj se približio, što rezultira praskavom komedijom. Veseli ton filma postoji još od najavne špice, na kojoj su karikature glavnih junaka i autora filma nacrtane u stilu crteža na školskoj tabli.“ Catherine A. Surowiec: “The Lumiere Project–The European

Film Archives at the Crossroads“, 1996, str. 65


32

Foto

: Jug

oslo

vens

ka k

inot

eka

Oklopnjača PotemkinBRONENOSEC POTEMKIN (SU, 1925) PANZERKREUZER POTEMKIN (GE, 1930/2014)(nemačka ozvučena verzija iz 1930, restaurisana 2014)

R/Dir: Sergej EzejnštejnPs/Sc: Nina Agadžanova, Sergej EzejnštejnF/Ph: Eduard TisseM: Edmund MeiselMt/Ed: Sergej EzejnštejnUl/Cast: Aleksandr Antonov, Vladimir Barskij,

Grigorij Aleksandrov, Ivan Bobrov, Mihail Gomorov

Odesa 1905. godine. Mornari na oklopnjači “Potemkin“, jed-nom od brodova Crnomorske ratne flote usidrenom na ulasku u gradsku luku, dižu pobunu zato što su za obrok dobili pokva-reno meso. Vođe pobune su osuđene na smrt streljanjem, ali kada dođe do izvršenja kazne svi mornari im pritiču u pomoć. Oni izbacuju oficire sa broda, ali vođa pobune Vakulinčuk gine u obračunu. Stanovnici Odese pristižu na sahranu Vakulinčuka, dajući podršku revolucionarnom brodu. Vojska izlazi na ulice i nemilosrdno puca na mirne stanovnike na stepenicama Odese. Kako bi se ugušila pobuna na oklopnjaču „Potemkin“ poslata je Crnomorska flota, ali mornari odbijaju da pucaju na pobu-njenike. Na jarbolu krstarice pojavljuje se crvena zastava…

* * *Istorijski neprecizno ali i filmski kolosalno, Ejzenšajnovo remek delo Oklopnjača Potemkin i danas, devedeset godina posle svog nastanka, izaziva ogromno interesovanje i oduševljenje, kako istoričara I poznavalaca filma, tako i svih pravih ljubitelja

sedme umetnosti. Ova freska neuspešne Ruske revolucije iz 1905. godine je u svim reprezentativnim anketama za izbor najboljieg filma svih vremena do danas, počevši od prve iz 1958. godine, nastale u vreme Svetske izložbe u Briselu, birana među deset najvećih. Posebna vrednost ovogodišnje kopije Oklopnjače Potemkin dobijene iz Austrijskog filmskog muzeja u Beču je da je reč o nemačkoj verziji filma iz 1930. godine, koja je nešto skraćena u odnosu na original i obogaćena sjajno sinhronizovanim govorom, šumovima i vrhunskim muzičkim skorom kompozitora Edmunda Majzela, inače autora originalne partiture za film, napisane u saradnji sa Sergejom Enzeštajnom. Jedinstveni, kultni film, ništa nije izgubio od svojih večnih kvaliteta ni u ovoj, tonski dopunjenoj verziji._________“O Oklopnjači Potemkin ne treba govoriti nego vikati. (…) Mogućnosti kinematografije iskorišćene su tako potpuno i na nov način, kako nisu nikad ni sanjali glasoviti buržoaski filmski režiseri. (...) Taj će se film još dugo proučavati, komentari o njemu – gotovo za svaki kadar – mogli bi već sada, nakon pr-vog utiska, zauzeti celu knjigu. A isticati najbolja, ‘najuspelija’ mesta – nema smisla kada je sve tako divno, harmonično, zaokruženo i snažno.“

“Izvestija“, 24. januar 1926.

jun 2016

33

Foto

: Deu

tsch

e Ki

nem

athe

k –

Mus

eum

für F

ilm u

nd F

erns

ehen

Pesma životaDAS LIED VOM LEBEN (GE, 1931)

R/Dir: Alexis GranowskyPs/Sc: Victor Trivas, H. LechnerF/Ph: Viktor Trinkler, Heinrich Balasch M: Franz Wachsmann, Friedrich Hollaender,

Hanns Eisler Mt/Ed: Hans OserUl/Cast: Aribert Mog, Margot Ferra, Elsa Wagner,

Ernst Busch, Harald Paulsen

Mlada devojka, Erika Valter, viđa se sa bogatim i starim baro-nom, kako bi rešila svoje egzistencijalne probleme. No tokom zabave priređene radi zaruka, u nemogućnosti da se skriva iza fasade zaljubljene devojke, odlučuje se na očajnički korak, samoubistvo utapanjem u reci Elbi. Srećom, na nju nailazi mladić Igor, koji je sprečava u nameri držeći joj vatreni govor o veličini života i ljubavi. Erika se zaljubljuje u Igora i par se ubrzo venčava a ona ostaje trudna. Porođaj prolazi neuobičajeno teško, dovodeći je na ivicu smrti. Igor se jako plaši za njen život, no Erika uspeva da prevaziđe poteškoće rađajući sina, koji će tokom godina izrasti u snažnu ličnost punu samopouzdanja...

* * *Abraham Azarkh, poznat na sovjetskom filmu kao Aleksandar Granovski a na nemačkom i francuskom kao Aleksis Granovski, bio je izrazito cenjeni pozorišni reditelj koji se sa pohvalama okušao i na igranom filmu. Već njegov prvi sovjetski film Je-vrejska sreća iz 1925. godine o životu na jevrejskom selu dobija kultni status, no on se kao priznati reditelj krajem dvadesetih, odlučuje da emigrira u Vajmarsku Nemačku, zbog uvođenja

represivnih mera u kulturi u SSSR-u. Do dolaska nacista akti-van je i u pozorištu i na filmu, a potom se kao Jevrejin seli u Francusku, gde i umire 1937. godine. Uz Tarasa Buljbu iz 1936. godine, koji je snimljen u više verzija, njegovo najkvalitetnije delo je Pesma života. Ovo ostvarenje, pušteno u eksploataciju posle žestokog rata sa cenzurom, obrađivalo je kroz niz labavo povezanih epizoda i odličnu muziku Valtera Meringa, opšta mesta kao što su ljubav, brak i rođenje. Prepuno optimizma, korišćenjem niza filmskih trikova u mnoštvu simboličkih scena, ovo delo bi se najjednostavnije moglo nazvati “slavljem života u svakom njegovom obliku“. Uprkos idealizmu koji provejava filmom, reč je o jednom od najpoetičnijih ostvarenja nemačkog prednacističkog perioda. _________“Pod uticajem popularnog posleratnog načina mišljenja, film ne razlikuje razne forme života, već veliča život u svakom obliku. Otuda sveprisutnost mora: ono je beskrajno i neartikulisano, kao i pogled na život koji leži u osnovi filma. Pesma života je slična Rutmanovoj Melodiji sveta po rasplinutosti svoga oduševljenja.“Zigfrid Krakauer: “Od Kaligarija do Hitlera – Psihološka istori-

ja nemačkog filma“, 1958, str. 287


34

Foto

: Nati

onal

Film

Cen

ter-N

ation

al M

useu

m o

f Mod

ern

Art,

Toky

o

Policajac KEISATSUKAN (JP, 1933)

R/Dir: Tomu UchidaPs/Sc: Eizo YamauchiAd/Auth: Toshihiko Takeda: “Keisatsukan“F/Ph: Soichi Aisaka Ul/Cast: Isamu Kosugi, Eiji Nakano, Taisuke Matsumoto,

Shizuko Mori, Tamako Katsura

U toku redovne kontrole vozila na putu, policajac početnik Itami susretne svog starog školskog druga Tesua Tomioku, koji se vraća u Tokio posle dana provedenog na golf terenima. Tokom godina njih dvojica su se razišli, jer Itami je morao da napusti školu zbog problema u porodici, a očinsku figuru je ponovo pronašao u naredniku Mijabiju, koji mu je pomogao da postane policajac. Sin imućnog biznismena Tesuo, takođe ima problema sa svojim ocem, jer ovaj ne želi da mu prepusti porodični posao. On vodi prilično lagodan život, provodi puno vremena igrajući golf i na prvi pogled svoja lenčarenja finansira od mesečnog džeparca koji dobija od oca. U narednim danima njih dvojica obnavljaju prijateljstvo, ali Itamiju je sumnjivo zašto Tetsuo ne želi da s njim podeli neke obične detalje o svom životu, pa ni to gde trenutno živi. Jedne noći Itamijevog mentora Mijabija teško rane dok pokušava da spreči pljačku banke. Pre nego što lopovi pobegnu, Mijabi uspeva da rani jednog od njih, ali ga drugi ubija. Jedini trag koji policija ima su otisci prstiju pljačkaša na narednikovom maču…

* * *Policajac, arhetipski film specifičnog žanra gangsterskog fil-ma, veoma popularnog u Japanu sve do naših dana, delo je plodnog i imaginativnog reditelja Tomua Ucide, čija rediteljska karijera je trajala skoro pet decenija. Ovaj film je adaptacija istoimene pozorišne predstave rađene u skladu sa tadašnjom nacionalnom politikom Carevine, s obzirom su negativci u filmu očigledno aktivisti Komunističke partije. Samo četiri godine ranije, Ucida je napravio svoj čuveni levičarski film Živa lutka, ali sa promenom ideologije i on se morao povinovati novom kursu da bi ostao u poslu. Uprkos tome, ovaj film je nesum-njivo kultno delo kriminalističkog žanra, sa isteka neme faze japanskog filma, koja je u Japanu trajala duže nego u drugim zemljama, sve do polovine tridesetih godina.________“Policajac je savršena mešavina postratnih holivudskih filmova sa policijskom istragom i filmova sa rasnim podtekstom, koji ide daleko ispred svog vremena. Ovo je izuzetno moderan gangsterski film o mržnji i ljubavi između policajca i kriminalca, nekada dobrih prijatelja iz detinjstva.” Noel Burch: “To the Distant Observer“, Scolar Press, London,

1979, str. 153

jun 2016

35

Foto

: Hrv

atsk

i film

ski a

rhiv

Program amaterskih filmova Oktavijana Miletića PROGRAM OF AMATHEUR FILMS BY OKTAVIJAN MILETIC

DAVLJENJE (JUG, 1927)SMRT MAHARADŽE OD DAJ MI MIRA (JUG, 1927)DUH MAČEVALAC (JUG, 1927)PROVALNIK (JUG, 1927-1931)HOTELSKI TAT (ICA) (JUG, 1927-1931)MR. CROCKEFELLER (JUG, 1927-1931)DJEVOJAČKI PENSIONAT (JUG, 1927-1931)SLJEDEĆI, MOLIM! (JUG, 1927-1931)KAZ MI KIŠ (JUG, 1927-1931)SKEČ (JUG, 1927-1931)KRALJ TOHU WABOHU JE GLADAN (JUG, 1930)AH,BJEŠE SAMO SAN! (JUG, 1932)AMADEUS NICKELNAGEL (JUG, 1932)POSLOVI KONZULA DORGENA (JUG, 1933)STRAH (JUG, 1933)FAUST (JUG, 1934)NOCTURNO (JUG, 1935)ŠEŠIR (JUG, 1937)

Istaknuti hrvatski i jugoslovenski reditelj, scenarista i snimatelj Oktavijan Miletić, poznat je pre svega po poratnim filmovima u kojima je bio direktor fotografije, kao što su Jasenovac, Živjeće ovaj narod, Bakonja fra Brne, Koncert, Jubilej gospodina Ikla, Svoga tela gospodar, te uspešnom filmu u boji Carevo novo ruho. Istoričari filma i arhivisti još uvek istražuju njegov “ratni period“ tokom NDH, kada je režirao prvi hrvatski dugometražni zvučni film Lisinski i “kulturne filmove“ Barok u Hrvatskoj i Radijum. Manje su poznati njegovi vrlo uspešni radovi tokom

1938/39. za beogradsko preduzeće Zadruga za privredni film, za koje je, između ostalih, režirao i snimio filmove Od australij-ske ovce do jugoslovenskog štofa, Prvi jugoslovenski motorni voz, kao i srednjemetražno turističko-propagandno ostvarenje Jugoslavija vas zove. Ipak, najmanje se znalo o njegovim ama-terskim radovima tokom dvadesetih i tridesetih, snimanih na 9,5 milimetarskoj filmskoj traci, pre ulaska u profesionalnu produkciju, od kojih su neki kao Poslovi konzula Dorgena, Faust i Nokturno bili nagrađivani i na međunarodnim festivalima. Zahvaljujući Hrvatskoj kinoteci koja je ove filmove sačuvala, restaurisala ih i izdala dvodelno DVD izdanje, njegova uloga u ondašnjoj kinematografiji dobija još veći značaj, o čemu rečito govori i istraživački tekst arhivistkinje Kinoteke Lucije Zore.

...“Okolnosti u kojima se Oktavijan Miletić (1902-1987) počinje zanimati za film bile su izuzetno sretne za najmlađe dijete legendarnog zagrebačkog kazališnog intendanta Stjepana Miletića.

Oktavijan, iako je već u ranoj dobi od 6 godina ostao bez oca, odrasta u bogatom okruženju umjetničkog, posebno kazališnog svijeta Zagreba te već u dobi od 12 godina dobiva svoj prvi kućni kinoprojektor, a sa 15 godina prati snimanje prvog hrvatskog igranog filma Brcko u Zagrebu (1917) koje se odvija u njegovoj obiteljskoj kući i Perivoju. Prijelomna je 1926. godina kad kupuje svoju prvu kameru Pathe-baby i počinje snimati kratke filmove u vlastitoj produkciji. Snima ih najčešće u svojoj kući, a prijatelji mu igraju sve uloge. Ovi kratki igrani filmovi prate i najčešće parodiraju tadašnji kino repertoar: egzotične krajeve, kriminalističke zaplete, filmove strave, a iako se radi o amaterskim djelima autor već pokazuje popriličnu pripovjedačku vještinu.


36

Njegovo stvaralaštvo iz razdoblja do početka II svjetskog rata mogli bi podijeliti u dvije faze. U prvoj fazi od 1927. do 1931. godine film je shvaćen kao igra, razbibriga, koja obrađuje teme poput kriminalnih radnji u filmovima Davljenje, Provalnik, Hotelski tat ili češće zavođenja bespomoćnih žena poput filmova Mister Crockefeller, Kaz mi kiš. Ambijent je urbani, zagrebački, prostori kojima se kreće predstavljaju srednju i višu klasu, a sve je obrađeno sa mnogo parodije i duhovitosti i stalnim elementima autoironije.

Prvi film koji najavljuje jednu zreliju fazu Ah, bješe samo san iz 1932. godine još uvijek se bavi temom zavođenja, autoironija je prisutna u komentaru, ali je redateljski ambiciozniji i zreliji od prethodnih. Osnovni ugođaj filmova iz ove druge faze koja završava sa prvim zvučnim filmom Šešir iz 1938. godine je osobita atmosfera strave, mješavine sna i straha što je vidljivo u filmovima Poslovi konzula Dorgena (1933), Faust (1934), Nocturno (1935). Filmovi su dulji i složeniji, priča je razrađe-nija, a nestaju i autoironijski elementi - ne daju se isprike za ‘pravljenje’ filma. Miletić u ovom razdoblju osvaja nekoliko prestižnih nagrada na festivalima amaterskog filma, između ostalog i drugu nagradu na smotri amaterskih filmova u Parizu (predsjednik žirija je Louis Lumiere) za spomenuti film Poslovi konzula Dorgena.

Tridesetih će se godina dvadesetog stoljeća početi i profe-sionalno baviti filmom na početku radeći dokumentarne i promotivne filmove za Zora film i različite druge produkcije i tako gradeći karijeru ozbiljnog filmskog autora. Zbog toga mu je 1943. godine povjerena režija prvog hrvatskog zvučnog dugometražnog igranog filma Lisinski. I nakon rata Miletić se nastavlja profesionalno baviti filmom, ali gotovo isključivo kao snimatelj. U čast pionira hrvatskog filma Hrvatsko društvo

filmskih kritičara nazvalo je Oktavijan godišnju nagradu koja se od 1992. godine, u više kategorija, dodjeljuje na Danima hrvatskog filma.

Hrvatski filmski arhiv je postupkom fotokemijske restauracije zaštitio filmove iz Miletićevog ranog opusa, dok je izbor naj-značajnijih kratkometražnih igranih filmova i dugometražni film Lisinski u razdoblju od 2009. do 2012. godine digitalno restauriran, te su izdana DVD izdanja.“

Lucija Zore

Foto

: Hrv

atsk

i film

ski a

rhiv

jun 2016

37

Foto

: Eye

film

insti

tute

Net

herla

nds

Program arhivskih filmova o Jugoslaviji – Vizije JugoslavijePROGRAM OF ARCHIVE FILMS ABOUT YUGOSLA-VIA - VISIONS OF YUGOSLAVIA

Program filmova Kinoteke iz BolonjePROGRAM OF FILMS FROM FONDAZIONE CINETECA DI BOLOGNA

Putovanje po Crnoj GoriUNA GITTA AL MONTENEGRO (IT, 1910) Pp/PC: Itala filmIz kraljevske vile u Rijeci Crnojevića (Crna Gora)DALLA VILLA REALE DI RJEKA (MONTENEGRO) (IT, 1912) Pp/PC: Comerio & C.Balkanske zemlje u previranju: Crna GoraI PAESI BALCANICI IN FERIMENTO: IL MONTENE-GRO (IT, 1912) Pp/PC: CinesRijeka 1918FIUME 1918 (IT, 1918) R/Dir: Luca Comerio

Program filmova Aj Film instituta - AmsterdamPROGRAM OF FILMS FROM EYE FILM INSTITUTE - AMSTER-DAM

Pate revija br. 37 PATHE-REVUE NO. 37 (FR, 1926)Pate revija br. 5 PATHE-REVUE NO. 5 (FR, 1926)Pate revija br. 10 PATHE-REVUE NO. 10 (FR, 1926)

Pate revija br. 6 PATHE-REVUE NO. 6 (FR, 1926)Pate revija br. 52 PATHE-REVUE NO. 52 (FR, 1926)Pate revija br. 11 PATHE-REVUE NO. 11 (FR, 1927)Pate revija br. 29 PATHE-REVUE NO. 29 (FR, 1926)

Program filmova Jugoslovenske kinoteke – BeogradPROGRAM OF FILMS FROM JUGOSLOVENSKA KINOTEKA - BELGRADE

SAHRANA DR MILOVANA MILOVANOVIĆA 19. JUNA (1. JULA) 1912. GODINE U BEOGRADU(SER, 1912)Pp/PC: Svetozar Botorić

Interesovanje stranaca za snimanje u zemljama bivše Jugosla-vije i šire, Balkana, postojalo je od samih početaka kinemato-grafije. Ipak, snimanja se intenziviraju pre svega sa promenom političkih okolnosti i izbijanjem kriznih situacija kao što su bile aneksija Bosne i Hercegovine 1908. godine i Balkanski ratovi 1912-1913. godine. Među prvim snimateljima na ove prostore su pohrlili prekojadranski susedi Italijani, čiji je interes za ju-gozapadne krajeve Balkana bio nesumnjiv. Tako već za vreme proglašenja Kneževine Crne Gore za Kraljevinu, uz druge ino-strane, na Cetinju boravi nekoliko italijanskih filmskih ekipa. Među njima bili su i predstavnici kuće Itala film iz Torina koji su u septembru 1910. godine snimili film Putovanje po Crnoj Gori, zabeleživši ne samo neke od najlepših kadrova svetkovine sa kraljem Nikolom i njegovim najviđenijim gostima, unukom, srpskim prestolonaslednikom Aleksandrom Karađorđevićem i zetom, italijanskim kraljem Vitoriom Emanuelom II, već i


38

Foto

: Fon

dazio

ne C

inet

eca

di B

olog

na

put ka Kotoru i snimke ovog grada na moru (ovaj film je po svoj prilici u novembru iste godine prikazan u Beogradu pod naslovom Od Cetinja do Kotora). Dve godine kasnije istaknu-ti italijanski snimatelj Luka Komerio boravi u Crnoj Gori za vreme Prvog balkanskog rata i snima film Iz kraljevske vile u Rijeci Crnojevića u kome je kombinovao materijale iz 1910, snimljene za vreme proglašenja Crne Gore za Kraljevinu, sa savremenim, vezanim za pobedonosne borbe crnogorske i srpske vojske protiv Turaka, na Tarabošu kod Skadra. Iz iste godine je i film rimske produkcije Ćines Balkanske zemlje u previranju: Crna Gora, u kome je ovekovečen izgled grada Ce-tinja ali i zarobljenici i zaplenjeni neprijateljski topovi za vreme rata koji je još tinjao. Najzad, još jedan Komeriov film Rijeka 1918. prikazuje oduševljenu masu i atmosferu punu patosa na proslavi povodom prisajedinjenja Italiji ovog lučkog grada. Svi ovi filmovi su nedavno pronađeni i digitalno restaurisani u Kinoteci Bolonje zahvaljujući kojoj ćemo među prvima izvan Italije imati mogućnost da ih pogledamo.Posle Prvog svetskog rata mnoge strane ekipe ponovo hrle da snimaju na turistički, ali i politički uvek zanimljivom balkanskom prostoru. Lepote predela, drevni običaji i zanati, raskošna, ali i različita nošnja, te prisustvo više vera u vrlo sličnom ili istom narodu, privukli su i snimatelje Pate revije, seta kratkih kul-turnih i obrazovnih filmova snimanih u periodu 1919 – 1930. Ovi filmovi su obrađivali teme kao što su industrija, zanatstvo, moda, životinje, francuski regioni, ali i otkriće stranih zemalja sa “obiljem prelepih pejzaža i divnih boja“. Njihova lepota je često počivala upravo na poslednjem, upotrebi Patekolora, procesa za bojenje filmova po šablonu, kadar po kadar, što je filmovima davalo posebnu egzotičnu i bajkovitu vizuelnu crtu. Program filmova nazvan Vizije Jugoslavije dobijen je od Aj Insti-tuta iz Amsterdama (Holandske kinoteke) koji je ove materijale digitalno restaurisao u saradnji sa Filmskim arhivom Austrije.

U seriji kratkih vinjeta predstavljeni su seoski krajevi Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i izgledi Kotora i Skadra. Kao dodatak programu biće prikazan film iz produkcije prvog srpskog producenta Svetozara Botorića Sahrana dr Milovana Milovanovića 19. juna (1. jula) 1912. godine u Beogradu, jedini iz kolekcije Botorićevih filmova koji nije uvršten na dva DVD-ija u izdanju Jugoslovenske kinoteke. Na sprovodu ovog prerano preminulog, u tom trenutku verovatno najtalento-vanijeg srpskog političara, okupio se ceo Beograd i svi vodeći ljudi političkog i kulturnog života, što se može videti i na ovom, samo delimično sačuvanom filmu.

jun 2016

39

Program filmova Nacionalnog audiovizuelnog centra Luksemburga (CNA)PROGRAM OF FILMS FROM CNA - LUXEMBOURG

Srcem i dušom u opatijiMAT LAIF A SEIL AM SEMINAIRE (LU, 1931/32) R/Dir: Abbe Jean BernardOvaj film oslikava dnevni život u Luksemburškoj opatiji, kroz priču o opatu Žanu Bernarau. Snimci “ovozemaljskih” aktivnosti poput obeda, molitve, igranja fudbala ili grudvanja, daju nam redak uvid u život u opatiji, ali i osvrt na luksemburško društvo i njegovu istoriju…Inače, otac Žan Bernar je bio “prvak katoličkog filma“ u Evropi i skoro četiri decenije glavni oslonac Međunarodne katoličke organizacije za film (OCIC), osnovane 1928. godine. Kada je luksemburška katolička crkva osuđivala filmove, Bernar je smatrao da je njena dužnost da širi moralna i etička pravila za filmsku produkciju, distribuciju i prikazivanje, pišući da je “film najsnažniji instrument kojim crkva može da oblikuje duše masa“.

Poseta fabrici šampanjca MersijeEIN BESUCHER IN DER CHAMPAGNERFABRIK MERCIER (LU, 1907) R/Dir: Peter Marzen, Wendel MarzenOvaj film smatra se prvim “industrijskim filmom“ u Luksembur-gu. Prikazuje način funkcionisanja fabrike šampanjca, radnike i zaposlene u fabrici...Delovi ovog filma su pronađeni 1961. godine bez original-nog redosleda scena. Reditelj Filip Šnajder ih je delimično zloupotrebio koristeći ih u jednoj sopstvenoj produkciji, ali je zahvaljujući njemu film i sačuvan. Napokon, CNA je nakon

dužeg istraživanja 2007. godine ponovo izmontirala film na osnovu originalnog redosleda scena.

Plesna povorka u EšternaheruECHTERNACHER SPRINGPROZESSION (LU, 1906) R/Dir: Peter Marzen, Wendel MarzenPlesna povorka koja se održava svake godine na Beli Utorak tradicionalan je religijski festival još od 1100. godine u znak sećanja na Svetog Viliborda. Ova procesija je prepoznata i registrovana na Uneskovoj listi svetskih kulturnih dobara. Više od petnaest hiljada hodočasnika iz Luksemburga, ali i drugih zemalja prisustvovalo je 1906. godine (kada je film i snimljen) procesiji i ekshumaciji ostataka Svetog Vilibrorda, anglosaksonskog monaha koji je bio misionar u Friziji, a zatim i nadbiskup Utrehta. On je 698. godine stigao u Ešternah gde je osnovao opatiju i izgradio crkvu. Poseban vizuelni kvalitet filmu dali su njegovi autori, članovi porodice Marcen, koji se pojavljuju i ispred kamere. Oni su od 1902. do 1911. godine vodili putujući bioskop, da bi u novembru iste godine Vendel Marcen sa sinom Hubertom otvorio stalni bioskop Cinema Parisiana u gradu Luksemburgu.

Razglednica iz LuksemburgaDAS MALERISCHE LUXEMBOURG (LU, 1912) R/Dir: Felix MedingerFilm iz 1912. godine vodi gledaoce kroz grad Luksemburg. Snimio ga je Feliks Medinger, vlasnik prvog bioskopa u Luk-semburgu u kome je prikazivao filmove svih žanrova sa naj-većim zvezdama filmske industrije. Odlučio je 1912. godine da baš kao i njegovi konkurenti iz porodice Marcen, snima najvažnije događaje u Luksemburgu i prikazuje ih. Princeza Mari-Adelaid iz vladajuće vojvodske porodice je prvi put bila u bioskopu, upravo kod Medingera.

Foto

: CN

A


40

Foto

: CN

A

Proizvodnja lima Belval ZPALPLANCHE METALLIQUE BELVAL Z (LU) Pp/PC: ColumetaIndustrijski film, produciran od Kolumete (danas Arkelor-Mi-tala) promovisao je proces proizvodnje lima metodom ”Belval Z” i prikazao sve njegove faze, od sirovih šipki do finalnog produkta. Zanimljivo je videti kako su izgledali tadašnji uslovi rada, prikazani na filmu, u odnosu na današnje, pojačane mere bezbednosti sa boljim ambijentom i sigurnijim okruženjem za radnike. Ovo delo, koje verovatno nije kompletno, je po svoj prilici korišćeno u promotivne i propagandne svrhe.

* * *Luksemburg, jedna od najmanjih evropskih zemalja, u kojoj živi samo četrdeset hiljada stanovnika, u odnosu na svoju veličinu ima bogatu filmsku prošlost. Tamo je prva filmska projekcija održana još 1899. godine, kada je jedan od operatera Braće Limijer snimio fabriku francuskog šampanjca Mersije, čija je jedna filijala tada osnovana u Luksemurgu. Pre Prvog svetskog rata mnogi putujući bioskopi i snimatelji su snimali kratke fil-move posećujući Veliko Vojvodstvo. Tokom dvadesetih godina domaći filmski entuzijasti pokušavaju sa snimanjem filmova (uglavnom dokumentarnih), ali ova početnička dela, bez bilo kakve finansijske podrške ostaju izolovana uprkos naporima ponekad i vrlo talentovanih autora. Na početku te decenije fir-ma Arbed preko svoje prodajne podružnice Kolumeta naručila je film za promociju svojih kapaciteta i proizvoda. Ovaj film je pronađen 1997. godine, izmontiran i ozvučen od strane CNA – Nacionalnog audiovizuelnog centra, pod naslovom Gvožđei vatra. Novinar i filmski kritičar Evi Fridrih 1927. godine stvara filmsku reviju pod nazivom Luksemburg film. Iste godine on pozdravlja najavu snimanja igranog filma pod nazivom Njuš-

ka, smeštenog u milje narkomana Velikog Vojvodstva. Film nikada nije realizovan, verovatno zbog nedostatka sredstava i neozbiljnosti kompanije. Nakon toga, Fridrih snima nekoliko kratkometražnih dokumentarnih filmova, od kojih je najzna-čajniji Plesačice iz Ešternaha, prikazan u Kanu 1947. godine. Luksemburžanin Rene Lekler je snimio u Briselu nemi igrani film Klovn na ulici, koji je slavljen u štampi toga doba, ali se danas sve njegove kopije i negativ, vode kao nestali. Između 1937. i 1953. godine, Lekler je realizovao devet dokumentarnih filmova u Luksemburgu. Napokon, tokom tridesetih i četrdese-tih, Pjer Bertonj je snimio veći broj amaterskih filmova na 16 milimetarskoj traci, prvenstveno obrađujući ekonomske teme i značajne istorijske događaje te epohe.

jun 2016

41

Program filmova “Za odrasle“ Filmskog arhiva Austrije iz BečaPROGRAM OF “ADULT MOVIES“ FROM FILMARCHIV AUSTRIA - VIENNA

Kolekcija Saturn filmovaSATURN FILM COLLECTION

Ribolovac DER ANGLER (AT, 1906-1907) Dečija igra JUGEND SPIELE (AT, 1906-1907)Krađa robovaSKLAVENRAUB (AT, 1906-1907)Na madam JulijiBEI MADAME JULIETTE (AT, 1908-1910)Bogati ujakDER ERBONKEL (AT, 1908-1910) Na kupanju IM BADE (AT, 1908-1910)Stimulativno čitanjeAUFREGENDE LEKTURE (AT, 1908-1910)Magija mandarina DIE ZAUBEREIEN DES MANDARINS (AT, 1908-1910)

Filmovi iz ere Prvog svetskog rata MOVIES FROM WWI ERA

Tri proscaDREI FREIER (AT, 1914-18)Snovi neženjaTRAUM DES JUNGGESELLEN (AT, 1914-18)Dve mlade dame i stariji gospodin sa cilindrom

ZWEI JUNGE DAMEN UND ÄLTERER HERR IM ZYLINDER (AT, 1914-18)

Filmovi 70-tihMOVIES FROM THE 1970s

Krem CREAM (AT, 1970)R/Dir: Herbert HeidmannF/Ph: Herbert Heidmann

Specijalni program ovogodišnjeg festivala Nitratnog filma koji će zbog prirode filmskog materijala (zabranjeno za mlađe od osamnaest godina) biti upriličen u ponoć 8. juna posvećen je austrijskom erotskom i pornografskom filmu. Ako se zna da austrijska filmska produkcija započinje šarmantnim erot-skim filmovima kompanije Saturn još 1906. godine (veći deo Saturnovih filmova prikazan je na IX festivalu zapaljivog filma 2007. godine) još veće je iznenađenje da su pre par godina u Beču pronađena čak tri klasična pornografska filma snimljena za vreme Prvog svetskog rata. Iako su se i pre Prvog svetskog rata u Americi, Francuskoj, Argentini i drugim zemljama snimali pornografski filmovi, preživelo ih je do danas samo nekoliko pa novopronađeni austrougarski “pornići” spadaju u pionirske u žanru. Napokon, da i “mainstream” profesionalci mogu tajno da naprave neobične pornografske sadržaje, dokazuje slučaj Herberta Hajdmana sa filmom Krem iz 1970. godine, ali više o svemu ovome u daljem tekstu od Ane Dobringer iz Filmskogarhiva Austrije iz Beča.__________“Od svog osnivanja 1906. godine proizvodna kompanija Saturn postala je veoma uspešna u proizvodnji onoga što je tada nazivano ’večernjim filmovima za gospodu’, žanru kratkih fil-mova koji predstavljaju zabavne scene iz svakodnevnog života,

Foto

: Film

arch

iv A

ustr

ia


42

Foto

: Film

arch

iv A

ustr

ia

uključujući i otvorenu žensku golotinju. Pružanjem sadržaja koji je malo delikatniji od sličnih, suptilnijih francuskih pro-dukcija tog doba, osnivač kompanije Johan Švarcer i njegova kompanija Saturn postali su poznati u toj meri da su 1909. godine filmovi koji prikazuju nage žene generalno nazivani ’bečki žanr’. Ipak, proizvodnja Švarcerovih filmova delovala je u pravno neizvesnoj oblasti: on je sam promovisao svoje filmove kao umetničke, ali je nekoliko puta bio optužen za distribuciju pornografije. Kompaniju je konačno morao da ugasi 1910. godine nakon zvanične političke intervencije.Trideset jedan od pedeset četiri verifikovana naslova ove kompanije su sačuvani i nalaze se u depoima Filmskog arhiva Austrije. Erotski filmovi kompanije Saturn su najstariji primeri proizvodnje narativnog filma u Austriji.Razlika između Saturn produkcije i aktuelnih porno filmovima tog doba je očigledna kada se uporedi naizgled nevini prikaz ženskog tela kod Švarcera sa sadržajem austrijskih pornića koji datiraju iz vremena Prvog svetskog rata, samo nekoliko godina nakon gašenja Saturna. Javno prikazivanje ovih materijala ne bi bilo moguće u vremenu kada su nastali, jer su proizvedeni za privatne projekcije publici u bordelima, ili čak u bioskopima na samom frontu tokom Prvog svetskog rata. Kako ovi filmovi nikada nisu ’zvanično’ postojali, teško je naći čvrste činjenice o njihovom poreklu, ljudima ili okolnostima koje su uticale unjihovu izradu. Vreme nastanka i način izrade ovih filmova određuju se na osnovu načina po kom je rađena reemulzija filmske trake istorijskog nitratnog primerka (sa trake je skidana postojeća i nanošena nova emulzija). U Austriji je traka ovakve vrste korišćena isključivo tokom Prvog svetskog rata zbog opšte nestašice sirove trake u to vreme (kako je uopšte bilo moguće dobiti traku za ovu vrstu filmova u tom periodu i dalje ostaje misterija). Neki od ovih filmova sadrže čak i međunatpise i zatamnjenja, odajući utisak prilično profesionalne produkcije.

U svakom slučaju, filmovi su epohalno arhivsko otkriće s ob-zirom na posebne karakteristike i odlike materijala i njihovog sadržaja (ne samo u smislu predstavljanja otvoreno pornograf-skih slika). Film Tri prosca, na primer, sadrži međunatpise sa bečkim dijalektom i delom se odvija na ulicama, ’plemićkog’, prvog okruga u Beču. Ostale istorijske zapaljive kopije iz ove zbirke nisu tako vredne i izgledaju više kao neka vrsta radnog materijala, uključujući i delove sirovog materijala gde umesto međunatpisa glumci u scenama prekidaju svoje akcije, gledaju-ći nekog iza kamere ili čekajući uputstva. Filmove je restaurisao Filmski Arhiv Austrije i prikazani su po prvi put posle otkrića krajem prošle decenije.Originalni negativ porno filma Krem datira iz 1970. godine. Povezanost ovog filma sa austrijskom kinematografijom može da se dokaže preko njegovog autora, austrijskog montažera, snimatelja i producenta Herberta Hejdmana. Poreklo i kontekst filma su bili prilično nejasni dugi niz godina, ali mogu da se verifikuju po opisima na filmskim kutijama koje potiču iz Bečke filmske laboratorije. Hejdman, kao što znamo danas, koristio je za snimanje pornografskih filmova prostor u blizini Bečke film-ske laboratorije (snimajući ponekad čak i direktno na parkingu laboratorije!), kako bi ih odmah, razvio i kopirao. Čak postoje navodi po kojima je i svoj glas pozajmljivao za potrebe filma.Danas je Hejdman posebno poznat po svojim filmovima kao što su Besraman ili Kazna za telo koje je realizovao kao producent i direktor svoje kompanije Komerc film. Ovi filmovi smatraju klasicima ’drugačije’ austrijske filmske istorije.“

Anna Dobringer

jun 2016

43

Program nitratnih animiranih filmova Jugoslovenske kinotekePROGRAM OF NITRATE ANIMATED MOVIES FROM JUGOSLOVENSKA KINOTEKA

Miki i papigaMICKEY’S PARROT (US, 1938)r. William O. RobertsMornar Popaj: ProslavaPOPEYE THE SAILOR: LET’S CELEBRAKE (US, 1938)R. Dave FleischerToma ćuranTOM TURKEY AND HIS HARMONICA HUMDINGERS (US, 1940)r. Hugh HarmanSkercoSCHERZO – VERWITTERTE MELODIE (GE, 1943)r. Hans FischerkoesenPosadio deda repuZASADIL DEDEK REPU (CS, 1945)r. Jiri TrnkaPriča o vojnikuSKAZKA O SOLDATE (SU, 1948)r. Valentina Brumberg, Zinaida BrumbergCepelin i ljubavVZDUCHOLOD’ A LASKA (CS, 1948)r. Jiri BrdečkaČarobni cvetCVETIK SEMICVETIK (SU, 1949)r. Mihail Cehanovskij

Gospodin Prokouk pronalazačPAN PROKOUK VYNALEZCEM (CS, 1949)r. Karel ZemanKAKO SE RODIO KIĆO / KIĆA (I) / KIĆO (I) (YU, 1951)r. Dušan VukotićMarinikaMARINICA (RO, 1953)r. Ion Popescu-Gopo

Program crtanih i animiranih filmova sa zapaljivih kopija koje se čuvaju u Arhivu Jugoslovenske kinoteke predstaviće neke od najzanimljivijih autora ovog kinematografskog žanra u periodu od tridesetih do pedesetih godina prošlog veka. Lista sadrži jedanaest naslova od kojih se bar nekoliko njih ubrajaju u svetska remek dela žanra. Američki film, često predominantan u žanru biće zastupljen sa tri ostvarenja. Tako će Dejv i Maks Flajšer, autori fascinantnih likova u serijalima nastalim početkom tridesetih godina, kao što su Beti Bup i Mornar Popaj, biti predstavljeni sa jednom od najiskričavijih epizoda o pustolovinama najpopularnijeg mornara na svetu. Mornar Popaj: Proslava iz 1938. godine je jedan od vrhunskih crno-belih “crtaća” iz serije od sto devet filmova (od kojih su samo tri bila u koloru) nastalih u periodu 1933-1942. godine. Nesumnjivi velemajstori klasične figuralne animacije proželi su ovaj serijal i dubokim erotskim aluzijama, neočekivanim za vreme u kojem je nastao, kao i britkim crnim humorom. Punih dvadeset godina (1928-1947) legendarni američki animator i producent Volt Dizni je stvarao, ali i pozajmljivao glas svom crtanom junaku Miki Mišu (Mickey Mouse). Ovaj genije, kome to svojstvo već decenijama mnogi neuspešno osporavaju, stvorio je takve jedinstvene likove u istoriji crtanog filma kakvi su Zec Osvald, Pas Pluton, Paja Patak, Šilja, a da i

foto

: Jug

oslo

vens

ka k

inot

eka


44

foto

: Jug

oslo

vens

ka k

inot

eka

ne govorimo o celovečernjim remek delima Snežana i sedam patuljaka, Pinokio, Dambo, Bambi, Pepeljuga, Petar Pan, Dama i skitnica, Sto jedan dalmatinac i mnogim drugima. Njegovo ime je sinonim za crtani film uopšte, zbog savršene ravnoteže svih oblikovnih elemenata i mnogih inovacija koje je upotrebio u svojim besmrtnim delima. Miki i papiga iz 1938. godine, u sjajnom tehnikoloru je jedan od odličnih primera bogatstva Diznijevog dela.Toma ćuran iz 1940. godine spada u najduhovitije filmove koje je za kompaniju MGM režirao Hju Harman u blistavom tehnikoloru. Posebnu draž ovom vanserijskom filmu daje zvučno prisustvo Mela Blanka, mitskog junaka crtanih filmo-va, koji je u dugačkom periodu 1937-1992. pozajmljivao glas većini najpoznatijih likova američkog crtanog filma u više od hiljadu ostvarenja!!! Da utisak bude još jači, ovde mu pomaže u muzičkom delu neverovatni holivudski Srbin Bora Minjević sa svojom grupom “Nevaljali harmonikaši“. Kada se pominje nemačka animacija poznavaoci će odmah izgovoriti tri imena: pionira Juliusa Pinčevera, prvakinje tehnike “animacije senki“ Lote Rejninger i napokon, Hansa Fišerkuzena. Ovaj poslednji, često nazivan “nemačkim Voltom Diznijem“ bio je vrhunski animator reklama, naročito se ističući dvadesetih godina u saradnji sa Pinčeverom. Dugo godina je uspešno radio u svom studiju u Lajpcigu, ali ga je lično dr. Jozef Gebels, koji je kao i Hitler obožavao Diznijeve filmove, “naterao“ da dođe u Potsdam. Tamo je zajedno sa Horstom fon Molendorfom radio na trodimenzionalnim crtanim filmovima koji su tehnološki trebali biti iznad američkih uzora. Do kraja rata stvorili su po Gebelsovim direktivama tri crtana filma izuzetnih tehničkih kvaliteta (od koji je prvi bio Skerco) u prekrasnom Agfakoloru, ali koji su bili sazdani na nacističkoj ideologiji “krvi i tla“ sa glorifikovanjem jednostavnosti i vrlina seoskog života, povratka prirodi i potrebi da svi ostanu tamo gde pripadaju.

Čehoslovačka škola crtanog i animiranog filma crpela je svoju inspiraciju iz dugogodišnje tradicije češke umetnosti uopšte. Veoma samosvojna, ona svoj puni razvoj dostiže odmah posle rata, jer su nove komunističke vlasti više ulagale u crtane, nego u potencijalno opasnije igrane filmove. Imena Karela Zemana, Jiržija Trnke, Hermine Tirlove, Jiržija Brdečke, Bretislava Pojara, Eduarda Hofmana, Zdenjeka Milera, pa sve do “novijih“ klasika Jana Švankmajera i Jiržija Barte, sama po sebi govore o visokom artizmu i tehničkoj perfekciji jedne od najjačih svetskih škola animacije. Rodonačelnik škole je svakako bio Karel Zeman, koji je seriju nepresušne mašte započeo sa filmom Inspiracija (1949), gde je animirao figure od stakla i nastavio filmom Blago ptičijeg ostrva (1952) kombinujući crtanu i lutkarsku animaciju. No, to je sve bila predigra za njegova izuzetna dela u kojima je kombinovao žive glumce sa animacijom, kao što su Putovanje u praistoriju, Opasni pronalazak, ili Baron Minhauzen. Međutim, po mnogima, njegovo najlepše delo je serijal od devet filmova između 1947. i 1959. o različitim doživljajima Gospodina Prokouka, čiji lik je ubrzo stekao kultni status kao najpopularniji lutka junak Čehoslovačke. Gospodin Prokouk pronalazač je svakako jedan od najboljih filmova iz celog serijala.

Drugi velikan češke animacije Jirži Trnka je definitivno najveći lutka majstor ove kinematografije. Mnogobrojna su njegova remek dela: Perak i SS, Špaliček, Carev slavuj, Bajaja, Stare češke legende, Pesma prerije sve do Sna letnje noći, Ruke i Arhanđela Gavrila i majke guske. Posadio deda repu iz 1941. godine je njegov debitantski film u kome se već mogu uočiti svi elementi budućeg majstorstva.

Za razliku od njih, Jirži Brdečka, koji je započeo karijeru sarađu-jući sa Zemanom, ima impresivnu filmografiju ali su mu filmovi

jun 2016

45

nedovoljno ujednačeni. Zanimljiv opus u kome se mešaju humor, satira, poezija i bizarna ekspresija, a stil se menja od filma do filma, ima svoj izdanak već u njegovom prvom samo-stalnom filmu Cepelin i ljubav, priči o bezuslovnoj ljubavi koja ne zna za granice i prepreke, urađenom u stilu “art nouveau“.

Ako je prvenstvo u prvom lutka filmu Socijalističke Jugoslavije imao Beograd, sa u svetu nagrađivanim filmom Pionir i dvojka, rediteljsko scenarističkog para Ljubiša - Vera Jocić, Zagreb je bio taj koji je začeo prve domaće crtane filmove. Sve je započelo u februaru 1950. godine, kada je grupa autora u Nastavnom filmu realizovala “prvi domaći crtani film“ Crnac Miško. Odmah, sledeće godine u Duga filmu nastaju dela već izgrađenih autora braće Valtera i Norberta Nojgebauera, anti-informbirovski Veliki miting i komični Veseli doživljaj o prijateljstvu dečaka i medvedića. Istovremeno, nastaje i “crtać“ Kako se rodio Kićo u kome je u korežiji sa Josipom Sudarom debitovao budući “oska-rovac“ Dušan Vukotić. On će posle manje od decenije postati vodeći predstavnik znamenite Zagrebačke škole crtanog filma sa remek delima kakvi su Kauboj Džimi, Koncert za mašinsku pušku, Krava na mesecu, Osvetnik, Pikolo, te Surogat za koga je 1961. godine dobio nagradu Američke filmske akademije za najbolji crtani film van engleskog govornog područja. No, već u ljupkom debiju Kako se rodio Kićo, priči o junaku koji se u potrazi za stanom bori sa nadolazećom birokratijom, ovaj beskrajno hrabri i lucidni “zagrebački Srbin“ je pokazao da osim veštog “diznijevskog“ crteža poseduje i autorski pogled na suštinska pitanja savremenog doba koji će maksimalno usavršiti do kraja u nadolazećim godinama.

Iako rumunska kinematografija baštini značajan opus dela iz roda animacije, ime Jon Popesku-Gopo se izdvaja u svim tek-stovima na tu temu pisanim za enciklopedije i istorije filma. Vrlo ambiciozan autor, eklektičkih interesovanja, poznat po jednostavnom crtežu, animaciji i humoru koji prati njegove junake, stvorio je nekoliko klasičnih dela nagrađivanih na me-đunarodnim festivalima, među kojima se ističu Kratka istorija, Sedam umetnosti, Homo sapiens i drugi. Marinika je jedan od najboljih i najduhovitijih filmova iz prve, socrealističke faze njegovog stvaralaštva, jer je kako zanimljivim crtežom, tako i izborom teme, pričom o pomalo lenjom mladiću, njegovim problemima na poslu i ljubavnim mukama, na svež i prijemčiv način našao put do najšireg gledalačkog auditorijuma. Do skoro se smatralo da je prvi ruski animator i to sa lutkama bio Vladislav Starevič, koji je u periodu od 1910. do 1918. go-dine napravio niz remek dela animacijom trodimenzionalnih modela različitih insekata. No, tek skoro je otkriveno da je imao prethodnika u Aleksandru Širjajevu, koji je još u periodu od 1906. do 1909. godine napravio nekoliko pionirskih baletskih filmova sa lutkama. Posle pada carizma i uspostavljanja države Sovjeta, dolazi do dinamičnog razvoja animacije u propagand-ne svrhe, kroz rad istaknutih ličnosti kakvi su bili Aleksandar Buškin, Zenon Komisarenko, Nikolaj i Olga Hodatajeva, Ivan Ivanov-Vano i sestre Zinaida i Valentina Brumerg. Mnoge od ovih filmova režira istaknuti propagandista Dziga Vertov, a poseban majstor tog perioda je bio Aleksandar Ptuško, koji je tvorac prvog sovjetskog dugometražnog crtanog filma Novi Guliver iz 1935. godine, po motivima romana Džonatana Svifta, a i kasnije je u svojim adaptacijama legendi i bajki često kori-stio animaciju, na primer u filmu Ilja Muromec (1956). U krug

klasika svakako spada i Mihail Cehanovski, čije je remek delo Pošta iz 1928. godine prikazano na prošlogodišnjem Festivalu zapaljivog filma, a koji je u daljoj karijeri pod staljinističkim pritiskom uglavnom animirao stare ruske skaske i bajke. Preokret u sovjetskoj animaciji nastaje sredinom tridesetih, posle prvog prikazivanja Diznijevih filmova na Moskovskom festivalu, kada njegov način animacije prihvata mladi Fjodor Hitruk, koji će decenijama vladati ovim žanrom u Sovjetskom savezu, a nakon njega, kao pripadnike savremene animacije treba izdvojiti i Jurija Norštejna, Andreja Hržanovskog, Anatolija Petrova i druge.

Priča o vojniku, Valentine i Zinaide Brumberg, talentovanih se-stara koje su režirale više od četrdeset crtanih filmova, smatra se jednom od najboljih kinematografskih obrada starih ruskih skaski. Majstori realističke animacije, sa velikim uspehom su ekranizovale i druga dela nastala po književnim uzorima, Cvrčak i mrav, Ivaško i Baba Jaga, Bajka o caru Saltanu, Feđa Zajcev i druge.

Čarobni cvet je jedan od najupečatljivijih filmova iz perioda poratnog delovanja Mihaila Cehanovskog – između ostalih dobio je i glavnu nagradu za najbolji film za decu na tada cenjenom festivalu u Marianskim Laznima. Ovo ostvarenje, nastalo po pripovetki Valentina Katajeva, je iako donekle ograničeno temom, dokazalo eksperimentatorski duh Mihaila Cehanovskog, koji će povremeno izlaziti na videlo i u drugim filmovima tog doba, kao što su Priča o ribaru i ribici, Kaštanka, Devojka iz džungle itd. __________Projekcija sa nitratne trake


46

foto

: Jug

oslo

vens

ka k

inot

eka

Program “Srpski animirani film 1“PROGRAM “SERBIAN ANIMATED FILM 1“

OVDE TRAŽI PA ĆEŠ NAĆI! MILIJON! (JUG, 1925)R/Dir: Ernest BošnjakREKLAMNI FILM ZA CIPELE ĐONOVIĆ-TASIĆ (JUG, 1928-1930)PECAROŠ I RIBICA (JUG, 1941-1944)R/Dir: Miroljub StošićNEDELJNI PREGLED (JUG, 1943)R/Dir: Stevan MiškovićNEDELJNI PREGLED (JUG, 1944)R/Dir: Stevan MiškovićPIONIR I DVOJKA (YU, 1949)R/Dir: Vera Jocić, Ljubiša JocićDEČAK I ZMAJ (YU, 1951)R/Dir: Vera Jocić, Ljubiša JocićREVIJA KRAŠ (YU, 1953)R/Dir: Marjan VajdaROK (YU, 1963)R/Dir: Divna JovanovićČOVEK OD KREDE (YU, 1963)R/Dir: Nikola MajdakSOLISTA (YU, 1963)R/Dir: Nikola MajdakAVANTURA (YU, 1963)R/Dir: Slavko MarjanacRONDO (YU, 1963)R/Dir: Divna JovanovićRAMPA (YU, 1966)R/Dir: Ivo Kušanić

PARDON (YU, 1966)R/Dir: Nikola Majdak, Curt LindaKONFEKCIJA (YU, 1967)R/Dir: Ivo KušanićZALJUBLJEN U TRI KOLAČA (YU, 1967)R/Dir: Nikola MajdakANALIZA (YU, 1968)R/Dir: Borislav Šajtinac

Program nazvan Srpski animirani film 1 koji će biti prikazan na ovogodišnjem Festivalu nitratnog filma, pripremljen je pre nekoliko meseci za DVD izdanje u koprodukciji Festivala kratko-metražnog i dokumentarnog filma, Jugoslovenske kinoteke (iz koje su dobijeni filmovi i izvršena tehnička realizacija) i Avala Film Veja. Ovo izdanje sadrži osamnaest filmova i predstavlja prvi deo retrospektive srpske animacije koji obuhvata period od 1925. pa do 1968. godine. Prvih pet filmova čine predratni i ratni materijali, mahom nepoznati ili tek otkriveni, zahvaljujući otkrićima i trudu stručnjaka Arhiva Jugoslovenske kinoteke. Kako su prvi animirani filmovi mahom bili reklamni, u tom duhu stvoreni su i najstariji sačuvani film Ovde traži pa ćeš naći! Milijon!, Ernesta Bošnjaka iz 1925, reklama za prodavnicu srećki, kao i duhovita crnohumorna, kolorisana reklama za prodavnicu cipela Tasić-Đonović u Knez Mihailovoj ulici, koju je stvorio za sada još uvek nepoznati autor u drugoj polovini dvadesetih godina. Prvi srpski crtani film je pomalo nespretno animirana ali šarmantna minijatura Pecaroš i ribica, datirana u rane četrdesete godine, koju je po uzoru na likove iz predratnog humorističkog časopisa “Ošišani jež“ osmislio niški fotograf Miroljub Stošić. Ratni period predstavljen je izborom animi-ranih storija iz propagandnog “nedićevskog“ žurnala Nedeljni pregled koji je kreirao tokom 1943-1944. poznati predratni snimatelj Stevan Mišković, uz pomoć nekolicine “belih Rusa“,

jun 2016

47

značajnih predratnih crtača stripova. Pomalo trapavo izvedene storije sa vrlo uprošćenom i redukovanom animacijom crteža i karikatura više se pamte po crnohumornom spikerskom komentaru, izrazito antiboljševičkog, antisemitskog i antiplu-tokratskog sadržaja. U prvoj poratnoj fazi, srpski autori, pre svih bračni par Vera i Ljubiša Jocić, pod uticajem velikog Čeha Jiržija Trnke, stvaraju ljupke i zanimljive animacije s lutkama sa didaktičkom svrhom Pionir i dvojka (1949) i Dečak i zmaj (1951), (ovaj drugi je urađen u korežiji sa Miodragom Nikoli-ćem). U sledećoj deceniji srpski animirani i crtani filmovi su gotovo zamrli. Iz tog perioda treba istaći Reviju Kraš iz 1953. godine, inspirisanu popularnim revijskim filmovima toga doba, jedan od pet reklamnih lutka filmova reditelja Marjana Vajde. Iz učmalosti, srpska animacija se budi eksperimentalnim filmom Rok, Divne Jovanović (1960) u produkciji Kino kluba Beograd, koja se još jednom javlja još zanimljivijim ostvarenjem Rondo iz 1963. godine, kombinujući kolažnu tehniku sa direktnim crtanjem na filmskoj traci. Za Beogradsku školu animacije naročito su značajni prvi animirani filmovi svestranog Nikole Majdaka Solista i Čovek od krede, oba iz 1963. godine, u kojima su crtači i animatori bili Nikola Rudić i Slavko Marjanac. Bila su to originalna, individualistička ostvarenja koja su pokaziva-la poznavanje modernog izraza animacije, samo donekle se ugledajući na svetski već poznatu Zagrebačku školu crtanog filma. Iste godine Slavko Marjanac je režirao film Avantura pod uticajem “oskarovca“ Dušana Vukotića u crtežu i animaciji, ali sa vrlo originalnom scenografijom Ide Ćirić. Značajni filmovi iz tog perioda su i oni nastali iz gostovanja u Beogradu poznatog zagrebačkog karikaturiste Ive Kušanića Rampa iz 1966. godine po scenariju Ranka Munitića i Konfekcija iz 1967. godine, po scenariju Dušana Radovića. Majdakov bogat doprinos srpskoj animaciji šezdesetih vidljiv je i u filmu Pardon, koji je režirao u saradnji sa nemačkim autorom Kurtom Lindom 1966. godine,

te u vizuelno bogatoj animaciji liciderskih srca u ostvarenju Zaljubljen u tri kolača iz 1967. godine, prvom ostvarenju te vrste produkcije Neoplanta filma iz Novog Sada. Izdanje Srpski animirani film 1 zatvara film Analiza, talentovanog Borislava Šajtinca iz 1968. godine, koji je prethodno pekao zanat kao crtač u filmovima Nikole Majdaka. Već u ovom debitantskom filmu Šajtinac se iskazao kao originalni pesnik crnohumornog i nadrealističkog pogleda na život koji će sedamdesetih, posle još nekoliko remek dela otići u Nemačku i postati jedan od vo-dećih stilista svetske animacije toga doba. No, o tome i drugim biserima srpskog crtanog i animiranog filma sedamdesetih godina više u sledećem DVD-iju Srpska animacija 2, koji je u pripremi. Napokon, treba reći da ovaj izbor ne bi bio ono što jeste bez predanog rada urednika i dizajnera Rastka Ćirića (čiji su delovi teksta ovde delimično korišćeni) kao i predstavnika izdavača Nenada Popovića.

foto

: Jug

oslo

vens

ka k

inot

eka


48

Put u neboHIMLASPELET (SE, 1942)

R/Dir: Alf SjobergPs/Sc: Rune Lindstrom, Alf SjobergAd/Auth: Rune Lindstrom:

“Ett spel om en vag som till Himla bar” F/Ph: Gosta Roosling M: Lille Bror SoderlundhMt/Ed: Oscar RosanderUl/Cast: Rune Lindstrom, Eivor Landstrom,

Anders Henrikson, Holger Lowenadler, Gudrun Brost

Mladi verenici Mats Erson i Marit planiraju svoju svadbu za proleće. Kada kuga napadne njihov kraj, seljani optužuju Marit za veštičarenje. Ona pokušava da pobegne kod Matsa ali je se-ljani hvataju i osuđuju na smrt na lomači. Iako Marit umire pre samog čina spaljivanja, seljani je stavljaju na lomaču. Skrhan bolom, Mats odlučuje da ode na nebo i upita Boga zašto je dozvolio da nevina Marit završi na lomači. Tokom svog teškog puta, Mats prvo nailazi na proroka Iliju koga prepoznaje na osnovu slike u svojoj kući. Zatim dolazi do pašnjaka susrećući svece Jonu, Jeremiju i Isaiju koji mu daju novu odeću. On na-stavlja svoj težak put i na planinskim vrhovima za Božić biva spašen od strane drvodelje Josifa i njegove verenice Marije, sa kojima pokušava da nađe sklonište. Tamo upoznaje Starog Glupana koji ga skreće sa puta vodeći ga u dvor kralja Solomo-na u Jerusalimu. Mats sve više skreće sa svog nebeskog puta, padajući u grehe poput krađe bakrenjaka ili zabave sa kralje-vim ljubavnicama. On postaje veoma bogat i ženi se ćerkom velikog zemljoposednika, Anom, no ona ubrzo umire od tuge

za njegovom izgubljenom verom. Mats je bogat ali i nesrećan i pod stare dane vraća se u svoju parohiju. Tamo donira oltar za crkvu i priređuje gozbu. Stari Glupan ponovo dolazi da ga odvede, ali ga Mats odbija…

* * *Kombinacija alegorije i fantazije, ili još bliže, priča o spasenju kroz individualno moralno pročišćenje, tema je veličanstve-nog Sjeberovog filma Put u nebo, koji je po mišljenju mnogih istaknutih kritičara, najbolji švedski zvučni film pre pojave ne-prikosnovenog Ingmara Bergmana. Za njegov nastanak najviše se ima zahvaliti beskrajno talentovanom Runeu Lindstromu (upravo se slavi stogodišnjica njegovog rođenja), koji je napi-sao scenario i igrao glavnu ulogu, seljaka Matsa Ersona. Iako ovo umetnički najkoherentnije delo Alfa Sjeberga ima uzor u srednjevekovnim filmskim sagama Viktora Sjestrema iz nemog perioda, u nekim briljantnim scenama ga čak i prevazilazi, uz-dižući protestantsku etiku kao put ka raju i ljudskom spasenju.__________“Ako sa izvesnom dozom kriticizma odamo priznanje elemen-tima melodrame u prvim Sjebergovim filmovima, nikako ne možemo da osporimo neverovatan uspeh njegovog ostvarenja Put u nebo. (…) Filmska adaptacija religiozne novele Selme Lagerlef, vraća nas na postavke nemog filma, najavljujući Bergmanov Sedmi pečat. Po načinu na koji se zalaže za tradi-cionalne vrednosti i instistira na opasnosti od sujeverja, Put u nebo ima snagu poput Drejerovog Dana gneva.“

Peter Cowie: “Les Cinema des pays Nordiques”, 1992, str. 133

Foto

: Sve

nska

Film

insti

tute

t

jun 2016

49

Razbojnička simfonijaTHE ROBBER SYMPHONY (GB, 1936)

R/Dir: Friedrich Feher Ps/Sc: Friedrich Feher, Jack TrendallF/Ph: Eugen Schufftan M: Friedrich FeherUl/Cast: Hans Feher, Magda Sonja, George Graves,

Vinette, Jim Gerald

Grupa muzičara razbojnika ukrade zlatnike od stanodavke kod koje živi gatara sa sinom i ocem. Iako je nevina, gataru uhapse zbog navodne saradnje sa bandom, a njen sin, dečak Đanino nestaje sa mehaničkim pijaninom ne znajući da su u njemu sakriveni ukradeni zlatnici. Vođa bande Galoti zvani “Crni đavo” šalje ostatak bande u potragu za dečakom, koji putuje sa pijaninom, magarcem i psom. Banditi ga namame u snežne, planinske vrhove sa željom da mu otmu plen, gde ga od smrti spašava krupni ćumurdžija i pomaže mu u razotkrivanju i hvatanju zlikovaca...

* * *Po mnogima najčudniji britanski film nastao u drugoj polovini tridesetih godina, Pljačkaška simfonija, je definitivno i po svemu jedna velika mešavina. Kada su u pitanju glumci i ekipa filma (koji je snimljen u nekoliko jezičkih verzija) međunarodni konglomerat se sastojao od Britanaca, Nemaca i Francuza. U umetničkom smislu reč je o ranom izdanku neorealizma, sa začuđujućim “simfonijskim“ spojem slike i muzike, dok dijaloga gotovo i da nema, slično kao u počecima zvučnog filma!!! Iako je pokušaj nemačkog izbegličkog para, Fridrih Feher – Magda Sonja (poznatih iz Ljubimice guvernera iz 1927, filma o tragediji srpskog kraljevskog para 1903. godine), da napravi nešto nalik

Pabstovoj Prosjačkoj operi na “britanski način“ tada bio tek de-limično uspešan, čini se da je sa protokom vremena samo dobio na aktuelnosti jer se danas može “iščitavati“ na više načina. __________“Neobično skup projekat, Razbojnička simfonija, bila je Fehe-rova gubitnička utopija, u koju je uložio gotovo sve što je imao. Stilski poput ekspresionističkih setova scenografa mađarskog porekla Erna Mecnera, sa senovitom fotografijom Eugena Šif-tana, u kome pozicija kamere izgleda kao pojavljivanje velikog oka, ovo je, u par reči, jedan od najbizarnijih, najneobičnijih i potpuno neobjašnjivih filmova u istoriji kinematografije.“

Osterreichischen Filmmuseum katalog, 05/06, 2009.

Foto

: Eye

film

insti

tute

Net

herla

nds


50

Srećno KekecSREČNO KEKEC (YU, 1963)

R/Dir: Jože GalePs/Sc: Ivan RibičAd/Auth: Josip Vandot: “Kekec na volčji sledi” F/Ph: Ivan Marinček M: Marijan VodopivecMt/Ed: Darinka Peršin AndromakoUl/Cast: Velimir Gjurin, Blanka Florjanc,

Martin Mele, Ruša Bojc, Bert Sotlar

Kekec i Rožle su pastiri kod seljaka koji ima slepu ćerku Mojcu, njihovu vršnjakinju. Kada padne mrak čuju priču o tetki Pehti, koje se svi plaše, jer krade decu. Kekec obeća Mojci da će joj naći lek i da više neće biti slepa. Dok Mojca bere cveće, Pehta je kidnapuje i odvede u svoju kolibu jer voli njeno pevanje. Pehta je travarka i pronalazi redak planinski cvet kojim može da izleči Mojcu. Kekec i Rožle uspeju da spasu Mojcu, ali Pehta pusti svog psa na njih. Mojca sa Kekecom pobegne u planinu, a Rožle se vrati u selo i ispriča šta im se desilo. Kada deca stignu kući, Mojcina majka im poveri da Pehta zna za lek koji će devojčici vratiti vid. Kekec kreće u potragu za Pehtom da bi doneo lek za Mojcu. Pehta ga zarobljava, ali on uspeva da se izbavi zajedno sa spasonosnim lekom, uverivši usamljenu travarku da je njena mržnja prema ljudima neopravdana.

* * *Srećno Kekec, uslovno rečeno nastavak filma Kekec, jednog od najvoljenijih ostvarenja prve dekade socijalističke kinemato-grafije, nažalost se skoro ni po čemu ne može meriti sa svojim prethodnikom i prvim od tri filma iz serijala o dečaku pastiru

i njegovim avanturama u Alpskim gorama. Jedino sugestivna kolor fotografija planinskih pejzaža za koju je zaslužan veliki profesionalac Ivan Marinček (koji je uostalom snimio i prvog, crno-belog Kekeca dvanaest godina ranije) izlazi iz okvira pro-sečnosti u koju su se uklopili i previše naivni scenario i ravna režija, inače vrlo cenjenog Jožea Galea. Uprkos tome, ovaj film je, kao i druga dva dela Kekeca, bio i ostao rado gledan od dečje populacije. Kopija filma je digitalno restaurisana u Odeljenju za digitalnu restauraciju Arhiva Jugoslovenske kinoteke 2016. godine._______“Sa šireg filmskog aspekta dobili smo jedan sasvim prosečan „Heimat film“, koji donekle nostalgično, pa ipak nadasve ša-blonski, pripoveda o lepom gorskom svetu, u kome žive dobri ljudi. U tom smislu Srećno Kekec je već više od običnog filma, neki bi olako rekli. Jedino što je donekle u njemu zaživelo jesu slovenačke planine.“

Vitko Musek: “Fotogenične slovenske gore, ali – Srečno Ke-kec“ - Ekran br. 15, 1964, str. 1380

Foto: Jugoslovenska kinoteka

foto

: Jug

oslo

vens

ka k

inot

eka

jun 2016

51

Tigrova kožaTHE TIGER’S COAT (US, 1920)

R/Dir: Roy ClementsPs/Sc: Jack Cunningham Ad/Auth: Elizabeth Dejeans: “The Tiger’s Coat”F/Ph: R. E. IrishUl/Cast: W. Lawson Butt, Tina Modotti, Myrtle Stedman,

Miles McCarthy, Frank Weed

U prosperitetnom gradiću južne Kalifornije vodi se rat između dva tajkuna, Aleksandra Mekalistera i Endrjua Hajda. Jednog dana iznenada, na vratima Mekalisterove kuće pojavi se mla-da devojka predstavljajući se kao Džin Ogilvi, ćerka njegovog starog prijatelja iz Meksika. U razgovoru on primeti da Džin, ćerka Škotlanđanina, ima tamniju boju kože, ali ona ga uveri da je to od sunca. Mekalister se zaljubljuje u devojku koja postaje njegova štićenica. Tokom njihove veridbe, Hajd iznosi pravu istinu o Džin, otkrivajući da je Mekalisterova verenica zapravo bila služavka kod Ogilvijevih i da je njeno pravo ime Meri. Mekalister raskida veridbu, a Meri odlazi u operu gde nastupa kao igračica. No nakon nekog vremena Mekalister shvata koliko je zaista voli i kreće u potragu da bi je povratio. Razočarana Meri ga isprva odbija, ali na kraju i sama uviđa iskrenost međusobne ljubavi…

* * *Tina Modoti koja je iz rodne italijanske pokrajine Friuli emigri-rala početkom Prvog svetskog rata u Ameriku, po postojećim podacima je igrala u samo tri igrana filma. Jedini do danas sačuvani, Tigrova koža, je zanimljiva melodrama u koju je uključen i rasni problem, solidno režirana od produktivnog Roja Klementsa. U ovom solidnom ostvarenju u kome je Tina

Modoti po prvi i poslednji put nastupila u vodećoj ženskoj roli, do izražaja su došli njena neobična, egzotična lepota i fizički izgled zbog kojih je bila predodređena za uloge latino devojaka. Ipak, mnogo zanimljivija od kratkotrajne filmske je bila njena potonja karijera fotografa, a naročito politička saradnja sa Staljinovim egzekutorima u Meksiku i u Španiji za vreme građanskog rata. Nastradala je pod nerazjašnjenim okolnostima 1942. godine, po svoj prilici zbog umešanosti u politička ubistva koja su se dešavala tih godina. ________“Tigrova koža, čini se, ima tanku priču. Izgleda kao da je ne-stručno režirana i montirana, a u ponekim scenama još uvek podleže oštrici noža. U segmentima, režija uspeva da podigne tempo. Fotografija je na momente vredna pohvale, no u celini sasvim prosečna.“

“Variety“ Film reviews, 3. 12. 1920.

Foto

: La

Cine

teca

del

Friu

li


52

Ubistvo u katedraliMURDER IN THE CATHEDRAL (GB, 1952)

R/Dir: George HoelleringPs/Sc: George HoelleringAd/Auth: T. S. Eliot: “Murder in the Cathedral”F/Ph: David KoskyM: Laszlo LajthaMt/Ed: Anne AllnattUl/Cast: John Groser, Alexander Gauge, David Ward,

George Woodbridge, Basil Burton

Posle sedam godina izgnanstva zbog sukoba sa engleskim kraljem Henrijem II, biskup Semjuel Beket se 1170. godine vraća u centar rimokatoličke moći u Britaniji, u katedralu u Kenterberiju. Prisutni sveštenici poistovećuju njegov povratak sa obnovom crkvenog uticaja. Ubrzo, u katedralu pristižu i četiri iskušenika. Trojica mu nude dug život, bogatstvo i slavu u službi kralja i koaliciju sa plemstvom, dok mu četvrti predlaže večnost u vidu lične žrtve. Beket trijumfalno istrajava pred iskušenjima i sve ih odbija. Na isteku godine u katedralu dolaze četiri viteza, koji ga optužuju da podriva kraljevu vlast…

* * *Gotovo zaboravljena, neobična, polu-eksperimentalna obrada komada slavnog Tomasa Sterna Eliota o moralnim dilemama i mučeničkoj smrti kenterberijskog nadbiskupa Tomasa Beketa mnogo manje je poznata od biografske rekonstrukcije Pitera Glenvila iz 1964. godine, sa Ričardom Bartonom i Piterom O’Tulom. Ipak, uprkos povećoj dozi teatralnosti i preobilja teksta, ovaj film austrijskog izbeglice Georga Heleringa, autora izvrsnog etnografskog mađarskog igranog filma Hortobađi iz 1936. godine, definitivno jeste skriveni biser britanske kine-

matografije pedesetih godina. Osim snažnih, tipičnih Stern Eliotovih dijaloga, film je zapažen i po skladnoj kombinaciji amaterskih i profesionalnih glumaca, od kojih je najupečatljiviji, otac Džon Groser (sveštenik i u privatnom životu) kao sum-njama i nedoumicama ophrvani Tomas Beket, već tri godine posle smrti proglašen svetim._________“Uprkos sjajnoj produkciji i hrabroj režiji Georga Holeringa, kao i elokventnom izvođenju glasovno obdarene glumačke ekipe, Eliotova dugačka rasprava na temu žrtve Tomasa Beketa gubi smisao u pogledu kohezivnosti i vizuelne uzbudljivosti. Crkve-na atmosfera i ukrasi su najbolji, a rekonstrukcija vremena je verno prikazana.“

Bosley Crowther: “New York Times“ Film Reviews, 25. 3. 1952.

Foto

: BFI

Nati

onal

Arc

hive

jun 2016

53

Ukleti smo, IrinaKOLNATI SME, IRINA (YU, 1973)

R/Dir: Nikola (Kole) AngelovskiPs/Sc: Nikola (Kole) AngelovskiAd/Auth: Živko Čingo: “Tatko“F/Ph: Mišo SamoilovskiM: Tomislav ZografskiMt/Ed: Spase TasevskiUl/Cast: Velimir (Bata) Živojinović, Neda Arnerić,

Meto Jovanovski, Nenad Milosavljević, Mite Grozdanov

U zabačenom planinskom selu zajedno žive otac Vitan vode-ničar, sin Damjanko i njegova žena Irina. Damjanko odlazi u vojsku, a Irina ostaje sama da živi sa svekrom. Privučen Irininom lepotom, Vitan se teško obuzdava. Kada se Irina jednom poseče na nož on joj posisa krv a ona istrči u šumu po jakoj kiši. Našavši je onesvešćenu donese je u postelju a kada se ona razbudi između njih izbije ljubavna strast. Nenajavljeno se vrativši, Damjanko ih vidi u šumi dok vode ljubav. Damjanko nestaje, a seljak koji je Vitanu doneo pšenicu u mlin mu saopštava da se Damjanko vratio iz vojske i da ga očekuju već sutradan. Svesni uklete sudbine i zla koje se uvuklo u njih, Irina i Vitan ga išče-kuju. Po dolasku, Damjanko pretuče i siluje Irinu, a Vitan, koji je sve to video pobegne u šumu. Očajna Irina moli Damjanka da je ubije ali joj on predloži da svi ponovo žive zajedno...

* * *Ukleti smo Irina, prvi rediteljski pokušaj popularnog make-donskog, ali i šire, jugoslovenskog glumca Koleta Angelovskog samo je delimično opravdao visoka očekivanja javnosti u vreme

nastanka. Porodična kamerna drama smeštena u usamljenu vodenicu, pružila je pre svega priliku vrsnim glumcima kakvi su Bata Živojinović, Neda Arnerić i Meto Jovanovski da se razmahnu i pokriju tanušan scenario koji se više zadržao na spoljnim manifestacijama tragedije, nego na psihološkoj ra-zradi likova razdiranih ljubavlju, grehom i željom za osvetom. Ipak, muzika zasnovana na zvuku podneblja i funkcionalna crno-bela fotografija, uz već spomenutu glumu, uzdigli su ovaj film u bolja ostvarenja neplodne prve polovine sedam-desetih godina, (posle obračuna sa “crnim talasom“), što mu je omogućilo i solidnu bioskopsku eksploataciju. Kopija filma je digitalno restaurisana u Odeljenju za digitalnu restauraciju Arhiva Jugoslovenske kinoteke 2015. godine.________“Film je snimljen po motivima pripovjetke suvremenog make-donskog pisca Živka Činga, ali je ona u scenariju znatno izmije-njena, čak stavljena u neko prošlo vrijeme i obavijena kobnim znamenjima neke romantičarske ljubavi, koja je griješna, a to znači osuđena na propast i nesreću. (...) Tako je napravio film koji nije mlad, jer je rađen po starinskoj maniri, a niti dovoljno zreo kao kreacija, da bi se po njemu moglo suditi o filmskoj budućnosti režisera Angelovskog!“

Mira Boglić, Vjesnik, četvrtak 15. 11. 1973. str. 7

Foto

: Jug

oslo

vens

ka k

inot

eka


54

Velika ljubav (Svadba pod revolucijom) DIE GROSSE LIEBE (REVOLUTIONSHOCHZEIT) (GE, 1928)

R/Dir: Anders Wilhelm SandbergPs/Sc: Norbert Falk, Robert LiebmannAd/Auth: Sophus Michaelis: “Revolutionsbryllup“F/Ph: Christen Jorgensen, Hans Scheib Ul/Cast: Diomira Jacobini, Karina Bell, Walter Rilla,

Gosta Ekman, Fritz Kortner

Pariz, 1793. godine u jeku revolucije. Plemkinja Alana de Listeal dobija pismo od svog verenika, markiza Ernesta de Tresaija, koji je kao prognani oficir pristupio austrijskoj vojsci. U pismu je moli da dođe do njegovog položaja na frontu, kako bi se venčali. Uz pomoć potpukovnika Marka Arona, popularnog oficira revolucionarne vojske, Alana uspeva da prođe vojnu blokadu komesara Montalupa. Baš u trenutku kada se Alana i Ernest venčavaju, revolucionarne Montalupove trupe zauzi-maju njihov položaj i hapse Ernesta. Potpukovnik Mark Aron, koji je zaljubljen u Alanu, pokušava da spase Ernestov život tako što moli Montalupa da Ernestu dozvoli da provede prvu bračnu noć sa svojom suprugom. Uplašeni Ernest, tokom večeri moli Alanu da mu pomogne u bekstvu i ona se ponovo obraća Marku Aronu, otkrivajući mu svoja osećanja. Tokom Ernestovog bekstva, komesar Montalup otkriva zaverenike i naređuje da se Mark Aron strelja. U trenutku kada Montalup iz lične nesigurnosti odlaže pogubljenje Marka Arona, straža objavljuje da je pronašla i ubila Ernesta de Tresaija...

* * *Treća po redu adaptacija komada Sofusa Mihaelisa (prva iz 1910. u režiji Vigoa Larsona a zatim i najpoznatija iz 1915. u

režiji Augusta Bloma, obe danske prizvodnje), obrada tragič-nog događaja iz Francuske revolucije, okupila je impresivnu međunarodnu filmsku ekipu (glumce iz Švedske, Italije, Dan-ske i Nemačke) predvođenu poznatim danskim rediteljem Andersom Vilhelmom Sandbergom. Vrsni profesionalac, svet-ski poznat po svojim adaptacijama Dikensovih dela (Velika iščekivanja, 1921; David Koperfild, 1922; Mala Dorit, 1924) još jednom je dokazao svoju svestranost i napravio uzbudlji-vu dramu o moralnom sukobu između ljubavi i dužnosti. U uigranoj glumačkoj ekipi jedna osoba se ipak izdvaja svojom pojavom i strogim nastupom, to je kao i uvek dominirajući, čovek koji ispunjava filmsko platno, Fric Kortner.___________“Dobar učinak verovatno na vrhuncu snaga produkcije Tera, rad je koji pretapa elemente komedije u najtežu tragediju. Rezultat toga je mešavina vesele atmosfere koja prelazi u napetost, a diskretnu nadu, na opšte simpatije, održava muški heroizam i ljubav.“

Dr. R. P. “Revolutionshochzeit“, Deutsche Filmzeitung 48, 1928.

Foto

: Det

Dan

ske

Film

insti

tut

jun 2016

55

Zaboravljeno seloTHE FORGOTTEN VILLAGE (US, 1941)

R/Dir: Herbert Kline, Alexander HackenschmidPs/Sc: John SteinbeckAd/Auth: John Steinbeck: “The Forgotten Village”F/Ph: Alexander HackenschmidM: Hans EislerMt/Ed: Herbert KlineUl/Cast: Burgess Meredith (narator)

Deca u malom selu umiru, a jedini koji ih leči je lokalna vračara - indijanska starica. Ona leči bolesnu i umiruću decu svojim na-rodnim lekovima – zmijskom kožom koju stavlja deci na grudi. Jedina obrazovana osoba u selu je mladi učitelj, koji predlaže da selo zatraži pomoć od strane zdravstvene službe Savezne vlade Meksika. Kada vladini zvaničnici dođu da posete selo, vračara organizuje njihov bojkot. Njen uticaj je toliko jak da se samo jedna osoba, dečak Huan Dijego, koji je pod učiteljevim utica-jem, usuđuje da se pozdravi sa javnim zdravstvenim radnicima. Dečak odvodi svoju mlađu bolesnu sestru do državnih lekara. Oni počnu da je neguju, a Huan Dijego bez dozvole lokalnog stanovništva pokušava da reši problem sa neispravnom vodom. Ljutiti otac, koji je sve vreme na strani vračare, izbacuje ga iz kuće. Međutim, učitelj organizuje dečakov odlazak do velikog meksičkog grada gde treba da dobije obrazovanje i zdravstvenu negu koju zaslužuje...

* * *Zaboravljeno selo je jednostavan i dirljiv film o zabačenom meksičkom selu koje ima problem sa izvorima vode, inficiranim pogubnim bakterijama, ali ima i učitelja - individualca, jedino

spremnog da se uhvati u koštac sa rešavanjem teških nedaća, uprkos tome što nepismeni i zatucani stanovnici odbijaju svaku pomoć. Snažni dokumentarno-igrani eksperimentalni film sa amaterskim glumcima, pružio je priliku cenjenom američ-kom levičarskom reditelju Herbertu Klajnu i češkom izbeglici Aleksanderu Hamidu da stvore jedno od najbitnijih socijalnih ostvarenja ranih četrdesetih godina. Njih dvojica su zajedno sa Hansom Burgerom još tri godine ranije snimili značajan film Kriza, o otporu nacistima u Čehoslovačkoj ( prikazan na Nitrat-nom festivalu 2005. godine), a za Zaboravljeno selo koje je ušlo u sve potonje istorije filma, su tek posle rata, osam godina posle premijere, nominovani za venecijanskog “Zlatnog lava“._________“Zaboravljeno selo, nesumnjivo je ostvarenje koje zaslužuje simpatije publike, a za one koji se susreću sa ovim proble-mom u realnosti, predstavlja trajnije zadovoljstvo... Kreatori ovog ostvarenja bili su primarno zainteresovani da ispričaju jednostavnu, humanu i poštenu priču, želeći da zabeleže na filmu pokretni zapis o bitnim aspektima života. I u tome, uz saglasnost administrativne vlasti, bili su veoma efektni.“

Bosley Crowther: “The New York Times” film reviews, 19. 11. 1941.

__________Projekcija sa nitratne trake

Foto

: Jug

oslo

vens

ka k

inot

eka


56

Zakon i pesnica PRAWO I PIEŠĆ (PL, 1964)

R/Dir: Jerzy Hoffman, Edward Skorzewski Ps/Sc: Jozef HenAd/Auth: Jozef Hen: “Toast”F/Ph: Jerzy Lipman M: Krzysztof KomedaMt/Ed: Ludmiła GodzjaszwiliUl/Cast: Gustaw Holoubek, Zofia Mrozowska ,

Hanna Skaržanka, Wieslaw Golas, Zdzislaw Maklakiewicz

Andžej Kening koji se borio u Varšavskom ustanku 1944. godine, odveden je u koncentracioni logor Aušvic. Posle rata, ne našavši rodbinu u Varšavi, odlučuje da ode na oslobođenu teritoriju, u grad Sivovo, i započne novi život. Tamo nailazi na doktora Mileckog, koji se sa nekolicinom ljudi predstavlja kao vladin opunomoćenik, sa zadatkom da osigura slobodan dolazak povratnicima i da ih zaštiti od razbojnika. Na pijaci u Sivovu Andžej upoznaje devojku Anu, koja je takođe došla iz logora i pokušava sa njom da započne vezu. Vremenom, Kening uviđa da namere doktora Mileckog i njegovih ljudi nisu u skladu sa onim za šta se predstavljaju. Kada pronađu kamion kojim bi odnosili vredne stvari iz stanova i podruma, Kening shvati da su oni zapravo lopovi. Milecki pokušava da potkupi Keninga, ne znajući da je ovaj telefonom obavestio vlasti o stanju u Sivovu. Konačni obračun započinje kada Kening buši gume na njihovom kamionu u pokušaju da ih spreči u bekstvu...

* * *Ježi Hofman je u korežiji sa Edvardom Skorzevskim, u drugoj polovini pedesetih godina stvorio niz dokumentarnih ostva-

renja koja spadaju u najviše domete takozvane poljske “crne serije”, odnosno dela koja su na vrlo kritički način razmatrala savremene teme. Pre nego što su se razdvojili i okretanja mnogo uspešnijeg iz ovog dvojca, Hofmana, ka spektakularnim obradama istorijske literature Henrika Sjenkijeviča (Mali vitez / Pan Volodijovski, 1968; Potop 1974; Ognjem i mačem, 1999), zajedno su režirali tri igrana filma, od kojih danas najsnažniji dojam ostavlja Zakon pesnice. Urađen u maniru bliskom vesternu, ovaj kritički film, koji se bavi poratnom anarhijom i lovom u mutnom bandi profitera, stavlja naglasak na psi-hologiju individualizma i borbu pojedinca kome su moral i nekonformizam bitniji od “važećeg pravila igre“.________“Najvažnije značenje ovog filma u našoj kinematografiji, iako je po temi vestern smešten u Poljsku, jeste da je skinuo izve-snu egzotiku sa američkog vesterna, čineći da sve žanrovske šeme, ispričane kroz našu priču, postanu manje apstraktne i realističnije. (…) Film je perfektno građen kada je u pitanju drama, ima odličnu poentu, dobar tempo, a Keningov obra-čun sa pljačkašima obiluje emotivnim i efikasnim, majstorski postavljenim scenama.“

Kazimierz Kochanski: “Prawo i piešć“, Tygodnik Kulturalny, 1964, br. 39

Foto

: Jug

oslo

vens

ka k

inot

eka

jun 2016

57

Zanesenost Drifting (US, 1923)

R/Dir: Tod BrowningPs/Sc: Tod Browning, Andrew Percy YoungerAd/Auth: John Colton, Daisy H. Andrews: “Drifting”F/Ph: William Fildew Mt/Ed: Errol TaggartUl/Cast: Priscilla Dean, Matt Moore, Wallace Beery,

J. Farrell MacDonald, Rose Dione

Mlada Amerikanka Kejsi Kuk je duboko upletena u kinesku trgovinu opijumom, istovremeno održavajući labilni savez sa svojim rivalom Žilom Repinom. Kada usled pogrešne dojave o ishodu konjskih trka, koju prosledi i Repinu, oboje ostanubez novca, ona odluči da mu se pridruži u istraživanju uzroka problema sa njihovim izvorom finansiranja. Očajni par putuje u gradić Hang Čo i tamo saznaje da je vlada poslala svoje agente koji su zaplenili veliku količinu opijuma, stvarajući tako usko grlo u snabdevanju. Kejsi, lažno se predstavljajući kao pisac, uspeva da prevari Artura Džarvisa, agenta na tajnom zadatku, ukravši iz njegove kancelarije poverljiva vladina dokumenta. U međuvremenu, Repin zajedno sa svojim partnerom, doktorom Lijem, čija je ćerka Rouz zaljubljena u Džarvisa, pokušava da regrutuje stanovnike okolnih mesta sa ciljem da napadne grad i otme zalihe opijuma.

* * *Nedavno majstorski restaurisani film Zanesenost, “čarobnjaka crne poetike i bizarne imaginacije“ Toda Brauninga ne spada u prvu klasu njegovih ostvarenja iz nemog perioda, kakvi su Paklena trojka (1925), Nepoznati i London posle ponoći (oba iz 1927), ali se posle njegovog gledanja postavlja pitanje, a šta je

druga klasa? Iako netipičan, bez uobičajenih elemenata strave i morbidnih zapleta po kojima su se proslavili Brauninga i njegov omiljeni glumac Lon Čejni, film Zanesenost je uzbudljiva, divlja i egzotična dalekoistočna pustolovina iz miljea trgovaca opijuma i njihove borbe za monopol u poslu. Osim poslednjih petna-est minuta sa napetom i dinamičnom, majstorski režiranom Brauningovom završnicom, ovo uzbudljivo delo se pamti i po odličnim rolama tada neobično popularne Prisile Din, velikog negativca Valasa Birija i predivne, egzotične Ane Mej Vong, u jednom od svojih prvih većih filmskih nastupa (debitovala je inače u Crvenom fenjeru, koji će takođe biti prikazan na ovogodišnjem festivalu). __________“Atmosfera Kine u filmu Zanesenost, koji je imao svoju premi-jeru u Kapitolu ove nedelje, izvedena je neuobičajeno dobro, iako se priča donekle naglo završava. Ipak, ostvarenje je interesantno i na momente veoma uzbudljivo.“Bosley Crowther, “New York Times“ Film reviews, 15. avgust,

1923.

Foto

: Geo

rge

East

man

Mus

eum

, Roc

hest

er


58

Žena postoji, nikada to ne zaboraviES GIBT EINE FRAU, DIE DICH NIEMALS VERGISST (GE, 1930)

R/Dir: Leo Mittler Ps/Sc: Fritz Schulz, Ladislaus Vajda F/Ph: Mutz Greenbaum M: Hansom Milde-MeissnerUl/Cast: Lil Dagover, Ivan Petrovich, Helene Fehdmer

Gaston Jacquet, Felix Bressart

Pozorišna zvezda Tili Ferante, upušta se u vezu sa nepoznatim glumcem Georgom Melerom, koji je jako zaljubljen u nju. Vremenom, ona shvata da ne gaji iskrena ljubavna osećanja prema njemu i počinje da se tajno viđa sa grofom, svojim bivšim ljubavnikom. Nakon nekog vremena, Georg to saznaje i odlučuje se na očajnički korak. Tokom predstave, u kojoj oboje nastupaju, u sceni u kojoj Tili treba da puca na Georga, dešava se nesreća i Georg gine. Tili biva optužena za ubistvo za koje joj sleduje smrtna kazna. Na suđenju, u poslednjem momentu Georgova majka otkriva da je on zamenio lažne metke u pištolju sa pravom municijom...

* * *Talentovani Leo Mitler je bljesnuo izvanrednom socijalnom dramom Deca ulice 1929. godine, jednim od vrhunskih ne-mačkih filmova s kraja nemog perioda. Njegov sledeći film bio je Žena postoji, nikada to ne zaboravi, strastvena melodrama sa fatalnim krajem i senzacionalističkim suđenjem. Decenija-ma izgubljen, ovaj film je pre dvadesetak godina pronađen u Kinoteci Brazila u Sao Paolu i restauriran od strane Kinoteke Bolonje. Izuzetno bioskopsko ostvarenje, pamti se po odlič-noj Mitlerovoj režiji (nažalost, samo par godina kasnije, sa

dolaskom nacista, kao Jevrejin morao je da emigrira u Veliku Britaniju gde mu se karijera ugasila posle nekoliko filmova), i sjajnom glumačkom ljubavnom paru koji su činili predivna, egzotična, tada velika zvezda Lil Dagover i legendarni “Srbin iz Budimpešte“ Svetislav Ivan Petrović, glumac u preko sto deset filmova, čija je saradnja sa Mitlerom bila obnovljena već iduće godine u Kralju Pariza, filmu snimljenom u više jezičkih verzija.________“Briljantna Mitlerova režija pretvara ovu tečnu, melodramsku priču o mladom čoveku opčinjenom glamuroznom glumicom u virtuozno filmsko delo visoke vizuelne vrednosti. Predivno snimljen od strane direktora fotografije Muca Grinbauma, Mitlerov film konstantno iznenađuje i oduševljava svojim eksperimentalnim okvirima, uglovima snimanja, pomoću kojih uspeva da uhvati vizuelna zaustavljanja, koristeći snimke praćenja, odraze ogledala, refleksije vode, kao i kadrove preko prozračnih zavesa.“

Catherine A. Surowiec: “The Lumiere Project“, European Film Archives at the Crossroads, 1996, str. 165

Foto

: Jug

oslo

vens

ka k

inot

eka

jun 2016

59

Golubica


60

Skraćenice zemalja / Country Abbreviations

AT Austrija/AustriaBG Bugarska/BulgariaCS Čehoslovačka/CzechoslovakiaDE SR Nemačka/FR GermanyFI Finska/FinlandFR Francuska / FranceGB Velika Britanija/United KingdomGE Nemačka/Germany (do/until 1948)GR Grčka/GreeceHU Mađarska/HungaryIT Italija/ItalyJP JapanJUG Jugoslavija /Yugoslavia (1918-1941)LU Luksemburg/LuxembourgNO Norveška/ NorwayPL Poljska/PolandPT Portugalija/PortugalRO Rumunija/RomaniaSE Švedska/SwedenSER Srbija/Serbia (do/until 1914)SU Sovjetski Savez / USSRUS SAD/United States of AmericaYU Jugoslavija/ Yugoslavia (1945-1992)

Skraćenice zanimanja / Credit Abbreviations

Ad/Auth Autor književnog dela AuthorF/Ph Direktor fotografije Photography M Muzika MusicMt/Ed Montaža EditingPp/PC Proizvodno preduzeće Production CompanyPs/Sc Pisac scenarija ScreenplayR/Dir Reditelj DirectorUl/Cast Uloge Cast

jun 2016

61

Učesnici XVIII festivala nitratnog filmaParticipants of the XVIII Nitrate Film Festival

Cinemateca Portuguesa/Museu do cinema, LisboaO patio das cantigas (1941)

Cinémathèque Française/Musee du Cinema, ParisCasanova (1927)

Cinematheque Royal de Belgique/Koninklijk Belgisch Filmarchief, BruxellesThe Red Lantern (1919)

Det Danske Filminstitut/The Danish film Institute Archive&Cinematheque, KǿbenhavnDie Grosse liebe/Revolutionshochzeit (1928)

Deutsche Kinemathek – Museum für Film und Fernsehen, BerlinDas Lied vom leben (1931)

Deutsches Filminstitut (DIF), FrankfurtDer Verlorene (1951)

FilmMuseum MunchenHelena der untergang Trojas (1924)Helena. 1. teil: Der raub der HelenaHelena. 2. teil: Die zerstorung Trojas

Fondazione Centro Sperimentale di cinematografia-Cineteca Nazionale, RomaLa Citta dolente (1949)

Gosfilmofond of Russia, MoscowSkvernyj anekdot (1966)

Kansallinen audiovisuaalinen instituutti/National Audiovisual Institute (KAVI), HelsinkiPojat (1962)

Magyar Nemzeti digitalis Archivum es Filmintezet / Hungarian National Digital Archive and Film Institute (MANDA)Liliomfi (1954)

Museo nazionale del cinema, TorinoMaciste Alpino (1916)

Národní filmový archiv (NFA), PrahaHolubice (1960)

Nasjonalbiblioteket /The National Library of Norway - Film and Broadcasting, OsloKasserer Jensen (1954)

Fondazione Cineteca Italiana, MilanoPiccolo mondo antico (1941)


62

Bulgarska Nacionalna Filmoteka, SofiaNa malkia ostrov (BG 1957)Arhiva Nationala de filme – Cinemateca Romana, BucurestiDirectorul nostru (1955)

Centre National du Cinema et de l’image animee (CNC), ParisL’Argent (1928)

Tainiothiki tis Ellados / Greek film archive, AthensDiagogi... miden! (1949)

Osterreichisches Filmmuseum/Austrian Film MuseumBronenosec “Potemkin“ (SU, 1925)/Panzerkreuzer “Potemkin“ (1930/2014)

National Film Center-National Museum of Modern Art, TokyoChokon (1926)Keisatsukan (1933)

Filmoteka Narodowa, WarszawaPrawo i piešć (1964)

Svenska Filminstitutet, StockholmHimlaspelet (1942)

Eye film institute Netherlands, AmsterdamThe Robber Symphony (GB, 1936)Program of films about Yugoslavia

Arhiv Republike Slovenije-Slovenski filmski Arhiv (SFA), LjubljanaSrečno kekec (1963)

La Cineteca del Friuli, GemonaThe Tiger’s coat (1920)

BFI National Archive, LondonMurder in the Cathedral (1952)

Kinoteka na Makedonija, SkopjeKolnati sme Irina (1973)

Fondazione Cineteca di BolognaEs gibt eine frau, die dich niemals vergisst (1930)Program of films about YugoslaviaUNA GITTA AL MONTENEGRO (1910)DALLA VILLA REALE DI RJEKA (MONTENEGRO) (1912)I PAESI BALCANICI IN FERIMENTO: IL MONTENEGRO (1912)FIUME 1918 (1918)

Hrvatski filmski arhiv – Hrvatski državni arhiv/Croatian Film Archives-Croatian State Archives, ZagrebProgram amaterskih filmova Oktavijana MiletićaDAVLJENJE (1927)SMRT MAHARADŽE OD DAJ MI MIRA (1927)DUH MAČEVALAC (1927)PROVALNIK (1927-1931)

jun 2016

63

HOTELSKI TAT (ICA) (1927-1931)MR. CROCKEFELLER (1927-1931)DJEVOJAČKI PENSIONAT (1927-1931)SLJEDEĆI, MOLIM! (1927-1931)KAZ MI KIŠ (1927-1931)SKEČ (1927-1931)KRALJ TOHU WABOHU JE GLADAN (1930)AH,BJEŠE SAMO SAN! (1932)AMADEUS NICKELNAGEL (1932)POSLOVI KONZULA DORGENA (1933)STRAH (1933)FAUST (1934)NOCTURNO (1935)ŠEŠIR (1937)

George Eastman Museum, RochesterDrifting (1923)

Centre National de l’audiovisuel (CNA), LuxembourgMAT LAIF A SEIL AM SEMINAIRE (1931/32) EIN BESUCHER IN DER CHAMPAGNERFABRIK MERCIER (1907) ECHTERNACHER SPRINGPROZESSION (1906) DAS MALERISCHE LUXEMBOURG (1912) PALPLANCHE METALLIQUE BELVAL Z (LU)

Eye film institute Netherlands, AmsterdamProgram of films about Yugoslavia from Eye film institute Netherlands:PATHE-REVUE NO. 5 (FR, 1926)PATHE-REVUE NO. 6 (FR, 1926)PATHE-REVUE NO. 10 (FR, 1926)PATHE-REVUE NO. 29 (FR, 1926)PATHE-REVUE NO. 37 (FR, 1926)PATHE-REVUE NO. 52 (FR, 1926)PATHE-REVUE NO. 11 (FR, 1927)

Filmarchiv Austria, WienProgram of “Adult movies“1. Austrian Porn Films from Saturn Collection: DER ANGLER (1906/1907) JUGEND SPIELE (1906/1907)SKLAVENRAUB (1906/1907)BEI MADAME JULIETTE (1908/1910)DER ERBONKEL (1908/1910) IM BADE (1908/1910)AUFREGENDE LEKTURE (1908/1910)DIE ZAUBEREIEN DES MANDARINS (1908/1910) 2. Austrian Porn Films from the WWI era:DREI FREIER (1914/1918)TRAUM DES JUNGGESELLEN (1914/1918)ZWEI JUNGE DAMEN UND ÄLTERER HERR IM ZYLINDER (1914/1918)3. Austrian Porn from the 1970s: CREAM (1970)


64

Jugoslovenska kinoteka, BeogradBezučelna prochazka (1930)The Forgotten Village (1941)

Program filmova o JugoslavijiSahrana dr Milovana Milovanovića 19. juna/1. jula 1912. godine u Beogradu (1912)

Program nitratnih animiranih filmova MICKEY’S PARROT, (US, 1938)POPEYE THE SAILOR: LET’S CEBRAKE (US, 1938)TOM TURKEY AND HIS HARMONICA HUMDINGERS, (US,1940)SCHERZO – VERWITTERTE MELODIE, (GE,1943)ZASADIL DEDEK REPU, (CS,1945)SKAZKA O SOLDATE, (SU,1948)VZDUCHOLOD’ A LASKA, (CS,1948)CVETIK SEMICVETIK, (SU,1949)PAN PROKOUK VYNALEZCEM, (CS, 1949)KAKO SE RODIO KIĆO / KIĆA (I) / KIĆO (I), (YU,1951)MARINICA, (RO, 1953)

Program Srpski animirani film 1OVDE TRAŽI PA ĆEŠ NAĆI! MILIJON! (JUG, 1925)REKLAMNI FILM ZA CIPELE ĐONOVIĆ-TASIĆ (JUG, 1928-1930)PECAROŠ I RIBICA (JUG, 1941-1944)PIONIR I DVOJKA (YU, 1949)DEČAK I ZMAJ (YU, 1951)REVIJA KRAŠ (YU, 1953)ROK (YU, 1963)ČOVEK OD KREDE (YU, 1963)SOLISTA (YU, 1963)AVANTURA (YU, 1963)RONDO (YU, 1963)RAMPA (YU, 1966)PARDON (YU, 1966)KONFEKCIJA (YU, 1967)ZALJUBLJEN U TRI KOLAČA (YU, 1967)ANALIZA (YU, 1968)

jugoslovenska kinoteka

Documents