POLJOPRIVREDNA LITERATURA

JOSEF ŠKVORECKY

SJAJNA SEZONA

Tekst o najvaţnijim stvarima u ţivotu

Prvo izdanje

Usred grada velika rijeka teĉe, sedam mostova je spaja. Obalom hodaju tisuće lijepih djevojaka i svaka je drukĉija.

Od srca srcu hodaš, da zagriješ ruke u zrakama ljubavi, tople i velike... Obalom hodaju tisuće lijepih djevojaka i sve su jednake...

Jaroslav Seifert

.. .od svakoga oĉekuju da će novo djelo biti novo, sasvim drukĉije. To ne ide. Ĉovjek ĉitav ţivot priĉa u raznim varijantama jedno te isto.

Miloš Forman

Roditi se u svijetu ljepote i umrijeti okruţen ruţnoćom, to je opća sudbina sviju nas. ..

Evelyn Waugh

Fine i lijepe ĉinjenice najbolje razumijemo ako su pretvorene u eter daljina i vremena.

Nathaniel Haurthorne

Sjajna sezona počinje:

ZIMSKA ZGODA

Usred grada teče rijeka lagana i spora tijeka. To što mislim ne govorim sasvim nešto drugo zborim.

Gledam cure sanjajući i ugodno čavrljajući. Ne mislim što govorim, sasvim nešto drugo zborim.

JOSEF KRATK? Sedmi b

Sjedio sam na klupi ispod mosta za skakanje i pravio se da gledam ljude u bazenu. Voda je bila zelena, a kroz vi-soke prozore od mlijeĉnoga stakla gusto su dolijetale sit-ne sjenke. Vani je padao snijeg, svjetiljka u prolazu bacala je sjenke snjeţnih pahuljica na mlijeĉno staklo. Kupališ-tem se orilo vrištanje cura koje su deĉki vukli za noge, pod površinu vode, a na suprotnoj strani bazena sjedili su Ire-na i Zdenek i šutjeli. Gledao sam, ĉekao što će se zbiti. Ire-nine noge praćakale su se u zelenoj vodi, ruke je oslanjala o bijele ploĉice, osunĉana stegna su joj se malo, ugodno raširila, i vidjelo joj se duboko u prorez grudnjaka. Zde-nek je grizao donju usnu u stilu junaka iz romana. Bilo mi je jasno da su se posvaĊali.

Lijevo od igre sjena na prozorima Marija Dreslerova je izišla iz bazena, ali ju je netko uhvatio za noge. Ostala je da leţi na trbuhu, drţeći se za malu pukotinu izmeĊu plo-ĉica. Plavi joj se kupaći kostim urezivao medu noge, a ta-mo ga je obrubljivala bijela traka koţe poluotkrivene stra-ţnjice. Marija je vrištala, ali ju je Koĉandrle drţao za gle-ţnjeve i nije je puštao. Polako je grudima klizila po bijelim ploĉicama, dok nije pala natrag. Posvuda je vladala opća zabava.

Opet sam pogledao Irenu; Zdeneka više nije bilo. Brzo sam bacio pogled prema kabinama. Upravo je nestajao u jednoj od njih i glasno za sobom zalupio vratima. Napuš-tena, Irena je sjedila na rubu bazena, buljila u vodu i des-nom 'se rukom ĉeškala po lijevom ramenu. Podlakticom je gnjeĉila grudi, a u izrezu joj se stvorio predivan puteljak.

Ĉekao sam je u portalu Gradske knjiţnice. Pahuljice su gusto sipile u stošcu plave svjetlosti iznad ulaza u kupa-lište. Na ploĉniku je već leţao gust, rahli, blještav sag i svjetlucao kao da su u nj umiješali sitne briljante. Irena se pojavila u zelenom zimskom kaputu sa smeĊim rupcem na glavi i smeĊom školskom torbom pod rukom. Na tre-nutak je zastala i zakopĉala najgornje dugme kaputa. Izro-nio sam iz sjene i rekao:

— Zdravo, dušo! — Zdravo, Danny — okrenula je prema meni velike,

smeĊe oĉi koje su se smijale kao i uvijek. Nije se baš ĉinilo da previše tuguje zbog Zdenekova elegantnog odlaska iz kupališta.

— Smijem li te otpratiti? — A zašto ne — rekla je. Prilijepio sam se uz nju i stali smo brzo koraĉati kroz

snjeţnu vijavicu. Na ramenima i na glavama stvarali su nam se mali smetovi. Bio je gotovo mrak, potamnjele svje-tiljke bacale su tek blijede priĉine plavkaste svjetlosti, ali bijeli sag snijega ispunjavao je ulicu lijepim svjetluca-njem.

— Lijepa si, Ireno — rekao sam sigurno. Bila su vre mena kada mi je predstavljao problem kako da poĉnem. Negdje u ĉetvrtom sam otkrio da je svejedno. Zato sam odmah rekao:

— Lijepa si, Irena! — Što hoćeš? — Što?

— Što hoćeš? — Kako to misliš? — Pa s tim, kad kaţeš da sam lijepa. — Ali to je istina. — Nije. Što hoćeš?

Budući da mi je u tom trenutku zbilja bilo dovoljno da hodam uz nju, rekao sam nesebiĉno:

— Neću ništa.

— Laţeš. — Ma zbilja! — Laţeš ĉim zineš! — rekla je Irena. — Ja te poznajem.

Ti uvijek nešto hoćeš. — Ja? Uvijek? Jedino što ţelim jest da uvijek budem

blizu tebe, Ireno. Ništa drugo. — Da, ništa! To ti nikada nije dovoljno. Imala je pravo. Samo, kome bi to bilo dovoljno. Jedi-

no meni, pomislio sam gorko. Jer meni je moralo biti.

— Nije mi dovoljno — rekao sam. — Ja te volim, znaš? — Lijepo od tebe. — Ali od tebe nije lijepo. — Što? Što od mene nije lijepo? — Ovo. — Što ovo?

Da, što zapravo? To da me, barem za sada, odbija. Na odbijanje cure imaju pravo. Ali ipak nije lijepo od njih. Po-sebno ako to ne ĉine dosljedno. Kao upravo Irena. Ograni-ĉio sam se samo na predbacivaĉko:

— Ja te volim, a ti. . . — I ja te volim. — To je sjajno! — Pa nije li? — Nije. Ti to govoriš samo tako. — Ne govorim. Fakat. — Znaš što piše u »Bibliji«? — Ne znam. Što? — Prepoznat ćete ih prema njihovim djelima. — Ja ĉinim mnoga djela — rekla je. — Zar ovo nije dje

lo, to što hodam s tobom? — Aha — nacerio sam se gorko. — Ali djelo milosrĊa.

Za ono su druga djela. — Samo što za ono postoji deset zapovijedi. — A ti ih se drţiš, ha, Irena! — A ti? — Pa. . . ne baš toĉno — sjetio sam se — ako nekoga

volim, onda ih se ne drţim. Principijelno.

11

— Ja ih se pak principijelno drţim. — Ako nekoga voliš? Nije znala što da kaţe dalje. U teologiji mi nije bila do-

rasla. Sve do ĉetvrtog razreda gimnazije bio sam najbolji ministrant, a veleĉasni Lubenica je sa mnom neupadljivo vodio razgovore o bogosloviji. Gotovo da me je privlaĉila, samo što su mi se u ĉetvrtom poĉele sviĊati cure. Irena je u meĊuvremenu uspostavila red u glavi i rekla:

— Da. Jer ne ţelim biti iskušenje. — To ionako jesi, htjela ili ne — rekao sam. — Osim to

ga priĉaš gluposti. — Ma nemoj! — A što je sa Zdenekom! — On, on je nešto drugo. — Meni se ĉini da je isti kao ja. — Osim što nije kao ti u onom najvaţnijem. — Ne? U ĉemu to? — Ne trĉi za svakom. — Zar ja trĉim za svakom? — Gotovo za svakom. Doista sam imao takvu reputaciju. Premda sam bio

priliĉno nevin. Napravio sam tragiĉnu facu. Upravo smo prolazili pokraj »Granade«, gdje je pod plavom lampom na uglu stajao njemaĉki vojnik. Iza »Granade« protezao se slobodni prostor sve do kolodvora, a s kolodvora je odjed-nom bljesnuo otvoreni plamen iz lokomotive i ozario pa-huljice koje su gusto padale. Sipile su iz visine, kroz mrak, mekano padale na ulicu i Ireninu smeĊu glavicu. Šutio sam, dok nismo prošli pored vojnika. Vojnik se okrenuo za nama, oĉito je pokušao vidjeti Irenine noge. Moji su ko-raci škripali u svjeţem snijegu.

— Za svakom! — rekao sam gorko. — A znaš li ti mo ţda zašto? Ireno? Zar baš ti ne znaš zašto?

— Jer si ţenskar. — A ne znaš moţda zašto? — Ne — rekla je. — Jednostavno jesi. Neki su deĉki

takvi. Ja ne kaţem da si kriv za to.

— Pa ja i nisam kriv za to. — Samo što te to ne opravdava. — Pa ni tebe. — Mene? Kako, mene? — Pa tebe. Nemoj se praviti kao da ne znaš zašto. — Zbilja ne znam. — Laţeš ĉim zineš — rekao sam još jedanput. — Ireno,

ti dobro znaš zašto, a vidi kakva si. — Kakva? Ne znam. Kaţi mi! — Ma znaš. — Ne baš, vjeruješ li mi? — Ne? Onda ću ti reći, kad već hoćeš: okrutna i bezos

jećajna. — To nije istina — rekla je — Istina je. — Baš nemaš pravo. — Imam. Tebi je sasvim bistro što hoću od tebe, a sva

ki put mi daš košaricu. — Sasvim, ali sasvim se varaš — rekla je Irena pomalo

tajanstveno. Samo što sam ja uspješno uranjao u verbalno samosaţaljenje i ništa nisam shvatio. Hodali smo preko bijele ravnice iza kolodvora prema rijeci, i bili smo ovdje prvi. Proplanak se protezao pred nama nedirnut, rasni- jeţen, a mi smo iza sebe ostavljali dva reda tragova.

— Svaki put, Irena — rekao sam. — Daješ mi košaricu i fućka ti se što crkavam zbog toga. Je 1'?

Šutjela je. — Je 1'? — navaljivao sam. — Okrutna si, bešćutna, a ja

te volim i ti znaš da je tako, a ipak mi daješ nogu. — A što ako ti ne dam? — rekla je. To mi je zaustavilo dah. — Što?

— Imaš uši, ne? Buljio sam u nju totalno neinteligentno. — Imam. Ali

nekako te nisam razumio — rekao sam i brzo baljezgao da-lje, da se oporavim od toga šoka. — Morat ću pogledati u rjeĉnik, što to znaĉi. Fakat si rekla: Neću dati?

13

— Hm. — Nećeš dati! — odrecitirao sam sanjarski i sjetio se

nemoralnog znaĉenja tog glagola. Ţeljezo se kuje dok je vruće.

— Pa, gdje, Irena? Kada? Sutra? Ha? Zamislila se. Već smo se nalazili gotovo kod njene ku-

će, kraj mosta preko rijeke. Rijeka je bila zaleĊena i na njoj je leţala tusta bijela perina. Na uglu je visjela plava lanterna i pahuljice su sipile preko nje, još gušće nego ma-lo prije, kod »Granade«. Ĉinilo se da će ĉitav gradić prekri-ti snijeg. Ušli smo u njenu ulicu. Takva mi se sreća ĉinila nemogućom. Ali moţda je moja metoda ukrcavanja napo-kon upalila i kod Irene. Ili ima nešto drugo u tome? Sjetio sam se da sam u nedjelju upalio svijeću u crkvi, da prido-bijem Irenu. Zbog toga, dakle! Svijeća! Onda se moţe reći da se radi maltene o ĉudu. Nakon toliko godina. Skoro tri. Brzo sam u sebi zahvalio Gospodu, a Ireni rekao:

— Je 1' bi ti išla. . . ja bih nabavio kljuĉeve Pittermano- ve vikendice. .. i. . .

— To ne — rekla je odluĉno i stala. Okrenula se prema meni i ponovo me pogledala u lice onim svojim nasmija nim oĉima. — Ni u kakvu vikendicu ne idem, Danny. Da ne bi! Baš! Ali doĊi kod nas u tri, hoćeš?

— Kod vas? — rekao sam razoĉarano, i nada je u meni splasnula. — Kod vas sam već bio. Sedam puta. To je isto kao da mi daš cipelu.

— Nije baš — rekla je i zašutjela, a smeĊe su joj oĉi griješno zasvjetlucale. — Tata ima sve do sljedeće srijede bilancu, i dolazi kući tek noću.

— A seka? — upitao sam nepovjerljivo. — Seka ima popodne košarku, majstoricu. — Ireno — rekao sam oduševljeno. — Ozbiljno misliš? — Ĉini mi se — izvadila je kljuĉ iz torbe. — Moţda

smrtno ozbiljno. Otkljuĉala je, okrenula se i pruţila mi ruku. Uhvatio

sam je i pokušao je cmoknuti. Izmigoljila se kao zmijica i zatvorila mi staklena vrata pred nosom. Iznutra je zaklju-

ĉala. U bijeloj svjetlosti zasnjeţene noći vidio sam kako mi iza stakla pokazuje dugi nos i smije se bijelim zubima. Za-lijepio sam nos o staklo i, obuzet blaţenstvom, poljubio staklena vrata. S njuškom na staklu, objema sam rukama napravio divljaĉki pokret prema svojoj glavi i onda poka-zao na nju. Ustuknula je. Mahnuo sam rukama i opet po-kazao na svoju glavu, pa na nju. Još neko vrijeme nije shvaćala, ali joj se na kraju naglo upalila ţaruljica. U mra-ku iza stakla zasjali su njeni bijeli zubi, a ona je priljubila usne na staklo s druge strane i izbuljila vesele oĉi. Kako su nam glave bile tik jedna uz drugu, njezine su se oĉi sljubile u jedno golemo, smeĊe, zafrkantsko, nasmiješeno oko, a moje su se oĉi u njenom pogledu morale takoĊer spojiti, jer se nasmijala. U mene je zurilo jedno jedino veselo sme-Ċe oko i onda je nestalo u magli, koju je stvorio naš dah. Za trenutak sam kroz staklo osjetio toplinu njenih usta. Ostavio sam gubicu na staklu, dok nisam odjednom zaĉuo njezine korake na stepenicama, tihi smijeh i rijeĉi:

— Zdravo, Danny! I doĊi!

Okrenuo sam se u zimsku noć, sasvim zaglupljen od blaţenstva. Pošao sam nekoliko koraka od kuće i pogle-dao gore. Irenin je prozor bio zamraĉen, iznad šume je iz-meĊu oblaka provirio mjesec, obasjao ih kao na romantiĉ-noj slici, a rasvijetlio je i crna stakla Irenina prozora sa spuštenim rebrenicama. Bila je lijepa noć, gotovo boţićna. U tom lijepom gradu Kostelcu. Stajao sam u snjeţnoj noći kao kandelaber, zaljubljen do ušiju. Polako me je prekri-vao snijeg. . .

A i dalje nigdje ţive duše.

Onda su iza ugla tiho zaškripali neĉiji koraci, pribliţa-vali su se, i u stošcu plave svjetlosti na uglu pojavila se Marija Dreslerova.

Odmah sam zakoraĉio, kao da se vraćam uz rijeku, iz Bilovese. Marija je imala na sebi tamnoplavi ogrtaĉ uz

14 15

tijelo, s kapuljaĉom, a kapuljaĉu obrubljenu bijelim krznom. Lice joj je bilo uokvireno okrenutim V, kao »V fur Viktoria«, i zlatnim kovrĉama, a gledala je u bijelu ta-mu oĉima poput potoĉnica. Kako sam se koprcao u ljubav-nim trzajima, strahovito mi se dopadala. Bio je to lijep grad, i sjajno se ţivjelo u njemu. U svjetlosti lanterne ocrtavao se Marijin vitki struk i vitka koljena u toplim ple-tenim ĉarapama, a dolje ĉupave bijele ĉizmice.

— Bok, srce! — pozdravio sam je. — Bok! — rekla je priliĉno nepristupaĉno. — Zašto šećeš ovako sama? — Ne smije se? — Nije uputno — rekao sam i ponudio joj svoje uslu

ge. — Otpratit ću te. — Danas si već jednu pratio, zar ne? Imam taj osjećaj. — Ja? Kako ti je palo na pamet? — Pa što tu onda radiš? Ne stanuješ ovdje. Ili stanu

ješ? — Bio sam u Bilovesi po mineralnu vodu. — Da? A gdje ti je? — Zaboravio sam je tamo — rekao sam spretno — jer

sam mislio na tebe. Stalno mi se motaš po glavi, gdje god idem.

— Nemoj priĉati gluposti — rekla je. Spretno sam se prilijepio uz nju i već smo koraĉali prema pivovari, pa go re u ĉetvrt vila, gdje je stanovala. Mjesec je osvjetljavao bi jeli obronak Ĉerne hore i zamraĉene su vile sjedile na pa dini, svaka s nekom tajnom. Stalno je snjeţilo.

— Fakat, Marija — rekao sam. — Strašno si lijepa. — Daj, prestani — odvratila je. — Ti to ne voliš ĉuti? — To govoriš svakoj. — Svakoj za koju to vrijedi. A za tebe u prvom redu. — U prvom redu?

— Mhm.

— Kaţeš, u prvom redu?

— U Kostelcu sigurno.

— A u kojem redu vrijedi za Irenu? — kazala je i za- treptala plavim oĉima, jer joj je u crnim trepavicama zape la snjeţna pahuljica.

— O njoj? Ne znam. 0 tome nikada nisam razmišljao — rekao sam. Skrenuli smo prema brdašcu, oko vile go spodina profesora Citrona. — Ja razmišljam stalno samo o tebi.

— A kako to onda stalno pozivaš Irenu na ĉvenk? Dodavola! Vrag bi znao što ove cure izblebeću jedna

drugoj, pomislio sam, ali sam podigao obrve i pogledao Mariju sa strane. Imala je nešto kao platnenu vreću na špagici, koju je vukla za sobom po snijegu. — Pa — rekao sam — nekoga moram pitati za spoj, kad mi ti daješ koša-ricu.

— Hm — rekla je Marija kao u knjizi, podigla nosić uvis, na nj je pala još jedna lijepa pahuljica, a ona je odozdo napućila ruţiĉastu pusu i otpuhnula je u tamu. — Već dugo nisi traţio da doĊem na ĉvenk.

Ludnica. Zar mi je roĊendan, ili što?, pomislio sam i sjetio se one svijeće u crkvi, i u isto vrijeme i one oprezne klauzule koju sam dodao uz molbu, da bi mi se svijeća is-platila u svakom sluĉaju: Gospode, daj da pridobijem Ire-nu, ili neku drugu lijepu djevojku. I da sam se onda kroz ĉitavu svetu misu ponašao priliĉno poboţno. Pa me vjero-jatno Gospod nagraĊuje za to. Nešto je dareţljiv, stari. Za jednu svjećicu.

— Odmah ću to ispraviti — rekao sam. — Što radiš u nedjelju? Hajdemo na skijanje!

— Hm — ponovila je Marija, a pored nas se prokotr- ljala kugla u bundi od perzijanera, gospoda direktorica Heiserova. — Ljubim ruke, milostiva gospodo — rekla je Marija glasno i jasno, a ja sam došao k sebi te rekao tako Ċer:

— Rukoljub, milostiva gospodo. — Dobra veĉer, dobra veĉer — odgovorila je kugla i

odvajala se niz padinu. Već smo bili gotovo kod Marijine vile s velikim zastakljenim ulazom izmeĊu dva korintska

"> SJAJNA SEZONA ..17

stupa, kroz koja je prije rata uvijek naveĉer izlazila bogata svjetlost. Sada je izmeĊu dva korintska stupa vladala ta-ma, i stalno je, ustrajno snijeţilo. Marija je u tim svojim ĉizmicama zapala u snijeg sve do ţljebastih koljena, a ja sam ponosno gacao u dugim hlaĉama i cipelama. Ljubav me je još drmala, a odjednom mi je sinulo da je to sada ljubav prema ovoj curi u toplim pletenim ĉarapama! Do vraga, kako to biva zapravo?

Nisam imao vremena razmišljati o tome. Našli smo se pred vratima vile i Marija se zaustavila.

— Rekla si »Hm« — rekao sam brzo. — Hm. — Što bi trebalo znaĉiti to »hm«? — upitao sam. — Hm — odvratila je Marija — znaĉi da ću u vezi s

nedjeljom još razmisliti. Spustila je svoju vreću na snijeg, stala rovati rukom

po njoj, kao prije Irena, izvadila kljuĉ, samo veći, od vra-tašca vrta. Do vraga, dovraga, nisu li to boţja posla, po-mislio sam, da su se obje cure posvaĊale sa svojim drag-anima u isto vrijeme? Ako ovo nisu, što su onda boţja posla? Plamtio sam od umnoţene ljubavi, samo što nisam svjetlucao na bijelom snijegu.

— A koliko ti treba da razmisliš, Marija? — navaljivao sam.

— Ja? — otkljuĉala je vratašca i zastala na njima. — Daj, zvrcni mi recimo sutra naveĉer. Jasno, ako ti se da.

— Kako uopće moţeš sumnjati u to, Marija! — poseg nuo sam za njenom rukom, stavio je medu svoje dlanove i poljubio bijelu pletenu rukavicu.

— Bok, ti.. . — rekla je i zalupila vratašca izmeĊu sebe i mene. Dakle, ove veĉeri sam bio zaglupljen već drugi put, ali u oba sluĉaja vrlo obećavajuće. Vratašca su bila umjet niĉki iskovana, u obliku ljiljana. Gospodin Dresler je patio od fiksne ideje da potjeĉe od francuskog plemićkog roda de Reslerc, trgovao je tekstilom naveliko, a taj je ljiljan imao i na papirima za pisma na kojima mi je Marija s vre-

mena na vrijeme odgovarala na ljubavne listove što sam joj ih slao uglavnom za vrijeme ferija, kod njene bake. Ali nije se u njima vinula iznad opisa kiše, ili da je lijepo vrije-me i da su brali gljive, i da je ona ubrala vrganj, i sliĉne gluposti. Nije baš bila lirski nastrojena, barem u pismima. Bila je i vrlo poboţna, moţda najpoboţnija cura u gimna-ziji, pa je stoga imala samo jednoga, Frantu Koĉandrlea. Moţda mu je upravo spremala nogu.

— Laku noć, ti. . .! — rekao sam. Otkljuĉala je kućna vrata, okrenula se, plave šarenice ispod onog »V fiir Vikto- ria« su zatreptale.

— Ti — rekla je.

— Ti — rekao sam.

— Ti — rekla je sasvim tiho i uronila u raskošnu vilu

Dreslerovih. — Ti, ti, ti! — rekao sam u sebi, okrenuo se i kaskao

prema gradu. Ako nisam sijevao, onda sam barem svjetlu cao od ljubavi. Je li moguća tolika sreća? Moţe li ĉovjek bi ti zaljubljen u dvije cure istodobno? Pa vjerojatno moţe, rekao sam sebi samome. Bit će da moţe, ako to upravo ot krivam na vlastitoj koţi. Uopće nije bilo loše. Premda je to naravno, vjerojatno, grijeh.

Krĉio sam sebi put kroz snijeg koji je i dalje sipio s ne-ba na lijepi grad Kostelec, i razmišljao kako da sve organi-ziram s dvije cure na vratu, da mi ne kolidiraju. Jer je bilo jasno što će Marija odluĉiti. Ako cura kaţe da će razmisliti o neĉemu, onda je već razmislila.

Probijao sam se prema gradu kroz snijeg do koljena, praznom ulicom. Iznad tornja dvorca visjela je neka ne-zamraĉena zvijezda, a ja sam bio blaţen. Oĉito je poĉinjala sjajna sezona.

Stalno je snijeţilo, i ujutro, i ĉitavo prijepodne. Prva dva sata u školi, uz matematiku i latinski, ĉak su se mora-la upaliti svjetla. Ljubav mi je zamraĉila mozak, bio sam

19

toliko blokiran da nisam ĉuo ni profesora Bivoja koji je za vrijeme svoga sata podijelio sedamnaest topova zbog neke eksponencijalne jednadţbe, a mene je kao ĉudom izbje-gao. Sve zbog one svijeće. Zatim mi je, za vrijeme velike pauze, iskrsnuo problem: peti razred gimnazije, kamo je išla Marija, i šesti, kamo je išla Irena, bili su u istom hod-niku pa su obje cure cirkulirale u krugu pod nadzorom na-stavnice latinskog. Problem sam riješio tako da sam za pauze ostao u zahodu i baljezgao s Harvkom o filmu »Ĉita-va škola pleše« s Alisom Babs Nilsson, a sliĉan problem koju da otpratim iz škole riješio sam tako da sam pobje-gao sa zadnjega sata i otišao na kavu od ţireva u gradski hotel »Ovnić«. Nikoga nije bilo, samo je u uglu grbavi go-spodin Lajtner igrao šah s nekim penzionerom. Sjedio sam kraj širokog prozora s rezbarenim cvijećem u kutovi-ma, a u jedan sat su na glavni trg iscurili momci i cure iz gimnazije. Prestalo je snijeţiti i trg je sjajio prekriven glat-kim bijelim snijegom; gotovo da su me zaboljele oĉi. Kara-vana iz gimnazije stupala je s torbama i u zimskim kaputi-ma, a momci su najljepše djevojke gaĊali snjeţnim kugla-ma. U kavani je bilo toplo i meni je godilo da sjedim kao na paradi. Bila je to zbilja sjajna sezona. A onda sam opa-zio Mariju kako izmiĉe paljbi snjeţnih kuglica, kapuljaĉa spuštena na leda stvarala joj ovaj put sasvim regularno V, »V fur Viktoria«, zlatna joj je kosa padala na leda, a kolje-na bijahu ukrašena onim toplim pletenim ĉarapama. Onda je prošlo nekoliko skupina iz niţe gimnazije pa su djeĉaci napali Irenu snjeţnom kanonadom, a Irena je bjeţala preko trga, sama, smijala se, kuglice su fijukale oko nje i jedna se rasprsnula na kipiću od pješĉanika koji je prika-zivao uškopljenje muĉenika, a za koji nas je veleĉasni Lu-benica pokušao uvjeriti da je obiljeţavanje crnaca vrućim ţeljezom, premda je pokraj muĉenika stajao pas od pje-šĉanika i drţao ono u gubici. Imao sam nestvaran osjećaj da mi se sve to priĉinja, dvije cure, jedna ljepša od druge, a obje su već bile poĉinile mali poĉetni grijeh predigre

nevjerstvu, i obje to znaju, ali ne znaju jedna za drugu, dok ja znam sve o objema a osim mene ne zna više nitko, ni jedan od onih što ih snjeţnim kuglicama ganjaju preko trga, a najmanje od svih zna budala Zdenek Pivonka i bu-dala Franta Koĉandrle, ne znaju ni mrvicu o mojoj lijepoj šansi. Karavana je prošla, na trgu više nije bilo ništa zan-imljivo. Platio sam kavu od ţireva i odgiljao iz kavane. Pod biĉem dvostruke ljubavi vukao sam se kući kao mjeseĉar.

U tri sata oprezno sam ušao u Ireninu ulicu i neupad-ljivo pogledao oko sebe. Bilo je pospano subotnje popod-ne, i opet nigdje ţive duše. Ako se sluĉajno primijeni za-kon namjernosti i sluĉajno proĊe Marija, uvijek mogu reći da idem Brynychu. I on je stanovao tamo, na ĉetvrtom ka-tu. Ali bolje ne riskirati.

Popeo sam se na treći kat i pozvonio kraj vrata, pola-kiranih u ţuto, s mesinganom špijunkom. Vladala je tiši-na, ĉuo sam samo kako mi lupa srce. Imao sam tremu. Ovo je mirisalo na ozbiljno. Ovo više nije nagovještavalo samo ţvaljenje i šlatanje. Štoviše. Iza vrata je bila straho-vita tišina, i uopće u ĉitavoj kući, svi su vjerojatno zbrisali, a meni je palo na pamet da je ovakva tišina vjerojatno vla-dala u svim tim kućama kamo su prema romanima Fridri-cha Bohnela odlazili šminkeri da danju zavode nevjerne ţenice zaposlenih supruga. Samo što su šminkeri imali praksu u tome. Grlo mi se steglo od treme. Ja sam bio pri-je tip za konverzaciju. Još moţda za pipkanje, kako je to zvao veleĉasni Lubenica, ali sada se ĉinilo da će biti gusto. Tresle su mi se noge, kad li je Irena odjednom mirno otvo-rila vrata; uopće se nisu ĉuli koraci, stajala je preda mnom u kockastoj bluzi i sivoj suknji, a na nogama je ima-la crvene papuĉe s coflima.

— Zdravo, Danny. Udi — rekla je i nasmiješila mi se veselim oĉima. Bile su sasvim mirne.

Ušao sam u predsoblje, a trema me je gotovo nokauti-rala. I u stanu je bila tišina, Irena je koraĉala preda

V _ 21

mnom, dupence joj se ocrtavalo u uskoj suknji, a smeĊa je kosa bila išĉetkana i sjajila se kao isvjetlani namještaj od kestena. Ludnica, ludnica, ponavljao sam u sebi, hodao za njom kroz dugi hodnik po crvenom sagu, i kao hipnotizi-ran gledao njezinu vrckavu straţnjicu.

U tom je stanu vladala strahovita tišina, u predsoblju i mrak. Irena je otvorila vrata svoje sobe, uvukao sam se u nju. Sve je bilo nekako strahovito ĉudno, jer je to bila Ire-nina soba. Kraj zida je stajao zeleni kauĉ, preko puta široki prozor, a iza prozora kuće, uronjene u snijeg. U jednom je kutu stajao ormar za odjeću, na zidu kraj njeg malo ve-necijansko zrcalo, malo dalje pisaći stol s peharom što ga je Irena dobila ljetos, za pobjedu mladih juniorki u cross countrvju. Ispod pehara neke otvorene biljeţnice, Irena je pokazala preplanulim prstom prema njima:

— Ĉuj, Danny. Ako netko doĊe, pomaţeš mi s mate matikom.

— Ja, ha? — nadljudskim sam naporom prevladao tre mu i progovorio s ironijom u glasu: — U tromjeseĉju sam imao topa, a preklani sam morao polagati popravni.

— Oni ne znaju — rekla je misleći time na svoje nein formirane roditelje. Pomislio sam koliko toga njezini rodi telji o njoj ne znaju. Pa da. A koliko ja ne znam?

Pogledao sam oko sebe. Krovovi okolnih kuća blještali su poput zasljepljujućih snjeţnih reflektora, jer je nad nji-ma visjelo tamnosivo ĉeliĉno nebo, a po njemu je plazio crni oblak. Valjda će opet padati snijeg. U Ireninoj sobi je bila polutama, ali mi to nije smetalo. Trema je polako po-puštala.

— Lijepo je ovdje kod tebe — rekao sam. — Pa već si bio.

— Pa jesam. Ali. . . — skupio sam hrabrost i pogledao Irenu najzavodniĉkije što sam znao — ali ne s tobom nasa mo — i stao je ţnjarati.

— Trenutak! Trenutak, Daniĉek! Nisam te zbog toga pozvala!

J22 ......... ..: ......... __.„ .......................... _ _ _ _ _ ........ .„._ ..........

— Ne? — rekao sam razočaran. — A zbog čega onda?

— Hoćeš li ĉaj? — Ĉaj? — Da. Lipov. — Ne —- rekao sam ĉvrsto. — Ne? — Ne. —- Pa što onda hoćeš? — rekla je Irena i sjela na kauĉ.

Prebacila je nogu preko noge u kratkoj suknji iznad kolje-na. Pojavilo se koljeno, ne ono u toplim pletenim ĉarapa-ma, nego golo, takoĊer lijepo, a ja sam se odjednom našao u elementu. Valjda sam se zalaufao u konverzaciji ili koga vraga. Prišao sam kauĉu i ĉuĉnuo na mali ĉupavac uz nje-no koljeno. Uperio sam pasji pogled u ovu kraljicu trkaćih staza.

— Ţelim te vidjeti, Ireno —- rekao sam predano, a tre

ma je nestala. — Zar me ne vidiš? Ruku sam stavio na crvenu papuĉicu. — Ţelim te pogledati od glave do pete, dušo. — Da? A zbog ĉega? — Jer mi se pruţila prilika. Vidi te noge — rekao sam i

zabuljio se u koljeno pred nosom. Nije imala ĉarape, pre ma tome neće imati ni podvezice, sinulo mi je, a posljed nja mrvica treme se rasplinula. Premda joj je kosa bila tamna, noge je imala glatke kao zmijica.

— Glatke kao zmijica — rekao sam.

— To mi se ne sviĊa — rekla je Irena. — Zmije su slu

zave i ruţne.

Nastavljao sam neometano i lagano puzio uz glatku nogu sve do iznad koljena, a onda sam malo uvukao prste ispod suknje. Od uzbuĊenja više nisam mogao sjediti, pa sam kleknuo. Irena mi je uhvatila prste prije no što sam ih gurnuo dublje.

— Ĉuj, Danny — rekla je Irena. — Moţeš me opisivati, znaš, ali nisi slijepac pa da se moraš sluţiti opipom.

23

— Ţelim te upijati svim svojim osjetilima, Ireno — po- mirisao sam joj koljeno. Mirisalo je na sapun. — Mirišeš kao ruţa — poljubio sam joj koljeno.

— Hajde, dosta! — odluĉila je. — Sjedi lijepo pokraj mene, a ja ću otići i skuhati ĉaj.

Mrzovoljno sam ustao. Ţelio sam nastaviti opis Irene, još nisam stigao do najzanimljivijih dijelova, ali mi je ona strogo zapovjedila:

— Sjedni! — Nemoj kuhati ĉaj — rekao sam i uhvatio je za ruku.

Nekako se još više smraĉilo. Iznad bijelih krovova kuća preko puta nebo se prekrilo onim crnim oblakom i krovo vi su se ugasili. Irena mi je izmigoljila.

— Ireno! — Budi dobar! — Do vraga, pa što da onda radim? — Sjedi i priĉaj mi nešto. — Zbog toga si me pozvala ovamo? Da ti nešto pri

ĉam? — Hm. — Onda smo mogli u »Ovnić« na kavu — rekao sam i

bijesno dodao: — Od ţira. — Ti nisi sretan što si ovdje sa mnom? — Ma jesam, ali. . . — Ali što?

— Ovo je gubljenje vremena. Nakostriješila se — Kako to? — Pa da sjedim tu i priĉam s tobom. — Baš ti hvala. Moţeš otići kući. Nitko te tu ne za

drţava. Preplašio sam se. Crni je oblak još više pocrnio, a u

Ireninoj sobici je sve uronilo u tamnu sjenu. Bilo je vrlo li-jepo.

— Ma nisam mislio tako, Ireno. Samo, priĉati s to bom mogu svugdje, a ovo, kada smo ovdje sami. . . — po stajalo je nepodnošljivo. Strahovito sam se ţelio ljubiti s

njom, pa taj mrak i tišina u stanu. .. — Toliko bih želio da se s tobom. . .

— Nemoj to reći, Danny. — Pa i ne moram. Dobro znaš što. — Ali ja te zbilja nisam pozvala ovamo zbog toga. — Isuse, pa zbog ĉega onda, Ireno? Da ti sprĉkam za

daću iz matematike, ili što? Još si govorila da neće biti ni koga kod kuće!

— Zar nisi sretan sa mnom? — Jesam, k vragu. Ali još bih radije bio s tobom na

drugi naĉin. Pa znaš kako. — Hajde, daj se malo sredi — rekla je knjiţevnim jezi

kom. — I priĉaj mi neke lijepe stvari o meni. — Lijepe stvari — uzdahnuo sam gorko. — Onda ćemo

ovako sjediti do jutra, dok ih sve ne nabrojim. — Moţeš do osam, tata neće doći prije — kazala je. —

Imaš dovoljno vremena za nabrajanje. Obuzeo me je bijes, pomiješan sa strahovitom ţeljom i

ljubavi. Takve su, guske! Ĉovjeka raspale, a onda mu ne daju bliţe. Da li se ovako igra sa Zdenekom? Da, s njim. Taj bi je ćopio onim svojim planinarskim kandţama — po-gledao sam je, gotovo mi se gubila u polutami u kutu kau-ĉa, suknja joj se još malo podigla, a smeĊe su joj oĉi zafrkantski svjetlucale. . . One to ţele s predgovorom. Sve će biti. Netko je iznad nas upalio radio, Irmanova, kroz strop je tankim glasićem i groznim izgovorom prodiralo »Zakljuĉa t ću današnji dan u škrinju snova«, saksofoni su stali zavijati, ali to je još naglasilo tišinu u stanu.

— Da nastavim s opisivanjem? — upitao sam.

— Ali lijepo — prela je. — Ali hm. . . znaš, moţe samo uz pomoć opipa. Više te

ne vidim — rekao sam i posegnuo za njenim strukom. Na pipao sam ga sasvim struĉno, ispod bluze nije imala ništa, samo golu koţu, vrućina mi je liznula dlan. Spustio sam se dlanom od pasa preko boka u sivoj suknji, nije se branila, evo, tu smo, bljesnulo mi je u glavi, mozak se malo zama-

24

glio, ĉuo sam kako se nasmijala, i odjednom me je zaslije-pila oštra ţuta svjetlost. U njoj su se zlobno smijale oĉi od jantara.

— Da me bolje vidiš — rekla je Irena. Pogledao sam oko sebe. Mrcina! Upalila je svjetiljku u uzglavlju kauĉa. Opet me je uhvatila za ruku i stavila je u krilo. Ne sebi. Meni.

— Zmijo jedna! — zasiktao sam. — To nije lijepo. — Ti maĉko jedna prevarantska! — Maĉko, to je već bolje. Ali nisam prevarantica. — Ti! — zasiktao sam. Prešao sam pogledom od crve

nih cofleka sve do veselih oĉiju. — Ti si neopisiva. — Ma nemoj! — rekla je podsmješljivo. — A nama te

daju kao uzor. Zafrkavaju! — Uzor? — Vojta. Da navodno pišeš predivne sastave. Prošli

put nam je ĉitao iz jednoga. »Šume u jesen«. — Taj idiot! — Baš si lijepo opisivao jesenske šume. Vidiš, a obiĉ

nu gimnazijalku ne znaš opisati. — Neobiĉnu. — Vraga. — Neobiĉno zloĉestu. Neobiĉno okrutnu. — Govorio si da ćeš priĉati lijepe stvari. — Lijepe — rekao sam. — Recimo samo te noge. Da

mogu zaviriti samo malo iznad koljena, vidjela bi taj opis, Ireno! — uhvatio sam rub suknje dvama prstima.

— Pa nemam samo noge. Opisuj ono više gore! Gladno sam pogledao njene sise. Pratila je moj pogled

veselim oĉima i rekla: — To preskoĉi. Na ljudima je uvijek najzanimljivije

lice. Pogledao sam lice. Bilo je lijepo, jako mi se sviĊalo,

ali iskreno govoreći, zanimalo bi me da vidim druge stva-ri. Njeno sam lice mogao vidjeti svaki dan. Zato sam kre-nuo:

26

— Oĉi su ti kao saće meda. Kao med šumskih pĉela. Da vidim. Je 1' mirišu kao med? — pribliţio sam lice nje nom i pošnjofao kraj oĉiju. Naravno da su me privukla njena usta koja su stvarno mirisala. Na mlijeko ili tako što. Moţda na onaj lipov ĉaj. Naglo sam se priljubio uz nju, ali me je uhvatila objema rukama za ramena, branila se, zubi su joj bili stisnuti. Spustio sam se gubicom niz vruće obrašĉiće do grla i priljubio se tamo. Malo se smiri la, sisao sam, ĉinilo mi se da na jeziku osjećam Ireninu slatku krv, ljevicom sam posegnuo za zatvaraĉem na suk nji, povukao, no Irena se odjednom trznula i skoĉila s kau ĉa.

— Isuse boţe, prozor! Tupo sam je gledao kako grozniĉavo spušta rebrenice

za zatamnjenje i kako iza njih nestaju proĉelja kuća preko puta; njihovi bijeli krovovi, svjetlucali su pod teškim crnim oblakom na nebu. Irena je povukla rebrenice do kraja i onda energiĉno povukla zatvaraĉ na suknji. Okre-nula se prema meni, a vesele oĉi odjednom su bile malo uplašene.

— Ako je netko gledao. . . — Ovamo? — Da. Svjetlo je bilo upaljeno. — Ja ga nisam upalio. — Ali je tvoja krivica! — Kako to? — Bio si neugodan pa sam morala upaliti svjetlo. — Neugodan, kaţeš. — Nisi bio? Prišla je malom venecijanskom zrcalu pokraj ormara.

Bluza joj je bila djelomice izvuĉena iz suknje, uvukla ju je unutra, a pritom sam primijetio komadić smeĊe, prepla-nule koţe na boku. Onda je pogledala u zrcalo.

— Danny! — vrisnula je oĉajniĉki. — Ti si me ugrizao! — Ma daj! Daj da vidim! Napola je okrenula glavu ulijevo i rukom povukla de-

kolte. Prišao sam joj odostraga i pogledao u njeno veneci-

27

jansko zrcalo. Na preplanulom vratu, nešto ispod ovratni-ka bluze, crnio se predivan svjeţi usis.

— A, je — rekao sam. — Vidiš — rekla je bijesno i nekako nesretno. — Ja ću ti puhnuti — ponudio sam se i obgrlio je odo

straga. Istrgnula mi se i zakoraĉila prema ormaru. — Pusti me na miru! — otvorila je ladicu i stala kopa

ti po njoj. — Ireno! — Nemoj mi se obraćati! — Pa nije se ništa dogodilo! — Ne? A što je ovo? — pokazala je na vrat. — Pa oni će

ga opaziti! — Oni? Misliš na starce? — Pa tko bi drugi? — Ja ne znam tko bi drugi — odbrusio sam sada ja bi

jesno. Odjednom sam poĉeo biti ljubomoran. Sjetio sam se da to ne bi izazvalo tolik strah zbog tate i seke. Irena je shvatila.

— I on, no. — Barem će vidjeti kakva si. — A kakva sam, molim te? — Pa takva. S njih hodaš, a mene tu — samo ovako. — Pa stalno si ţelio biti sa mnom. — Ali za pravo. — Baš to ja ne mogu. Izvadila je iz pretinca zelenu svilenu maramu i zaveza-

la je oko vrata. Onda je opet prišla zrcalu, da pogleda vidi li se ugriz.

— Zašto ne moţeš, Ireno? — promrmljao sam mraĉno iz kuta prostorije.

— Ne mogu — rekla je — jer ne ţelim. — Pa zašto si me onda pozvala ovamo? — Htjela sam te razveseliti. Kad stalno govoriš da me

voliš. — Ja te volim, Irena. Ti i ne znaš koliko.

28 „,

Pogled u zrcalo ju je malo umirio, nabrala je maramu pod bradom i pogledala me u ogledalu.

— Nemoj se ljutiti na mene, Irena. Ja te stvarno stra hovito volim.

— Da, voliš. Hoćeš sa mnom to — i ništa više. — Nije istina — rekao sam. — Neću ako ti nećeš. Ja te

volim i bez toga. Opet je pogledala u zrcalo, u njemu mene, onda se po-

krenula i došla na kauĉ. — Hoćeš li biti dobar? — Hoću — rekao sam pokvareno. — Onda doĊi i sjedni ovdje. Ako me voliš. Poslušao sam. — Prokletstvo — rekla je Irena. — Ako tata otkrije,

prebit će me. Zar nisi mogao paziti? — Nisam se mogao svladati — rekao sam. Odjednom

mi se sve to uĉinilo donekle smiješnim. Sjedimo tu jedno pored drugoga, sami, a Irena se zabrinjava zbog modrice. Moţda sam bio idiot, ali došlo mi je da se nasmijem.

— Morat ću reći da me boli grlo — rekla je Irena. — Stari je strahovita šiza. Ne vidi se jako, je li?

Pogledao sam vratić u zelenoj marami. Uopće nije pri-stajala uz kockastu bluzu i izgledala je smiješno.

—- Irena — rekao sam — ipak je lijepo biti s tobom!

— Eto vidiš — rekla je. — I bez onoga. A ti stalno: zaš to sam te pozvala. Jednostavno sam te pozvala da te razve selim.

— A sebe ne? — upitao sam tuţno. — Pa i to. Malo — rekla je i posegla za maramom. —

Prokletstvo, a da to radije omotam gazom?

Upitno me je pogledala i u oĉima joj se vidjelo da joj to stvarno predstavlja problem. Da se boji tatinih batina. Tada više nisam izdrţao. Prasnuo sam u smijeh, Irena me je neko vrijeme gledala ne shvaćajući, a onda se takoĊer poĉela cerekati. Bacili smo se jedno drugom u zagrljaj, a ja sam joj, kako me tresao smijeh, stavio glavu u krilo i

zagrlio je oko pasa; glava mi je bila u njenom mekanom krilu, desno uho priljubljeno uz njen ĉvrst trbušĉić. Stavi la mi je ruku na glavu, drugom je uzela nešto sa stolĉića u uzglavlju kauĉa, zaškiljio sam, bilo je to dţepno zrcalo, promatrala je modricu. Bilo mi je još smješnije, gotovo sam zavijao. U trbušĉiću je zakruljilo. Stavio sam na nj usta umjesto uha, poljubio sam ga, još uvijek smo se smi -jali i onda smo se polako smirivali . Zatvorio sam oĉi i smi-jao se, sada samo u sebi. S Irenom je bilo sjajno. Tada davno. I bez toga.

Zatvorenih oĉiju posegnuo sam za njezinom rukom, napipao sam je, iznad lakta je bila mekana i topla. Prola -zio sam po toj mekanoj ruci gore, po rukavu kockaste blu-ze, po vratu i kosi.

— Budi dobar! — rekla je ali tiho. Objema rukama sam joj njeţno stisnuo ramena.

— Dobar budi! — ponavljala je, sasvim tiho. — Dobar, ĉuješ li?

Tada sam već stavio usta na njezina usta, valjda je mislila štogod reći, ali ja sam je poljupcem ušutkao, a on-da je opet napola otvorila usta i tada je to bio regularan, vlaţan, topao poljubac i trajao je dugo, sve se stalo brzo razvijati prema potpunom uspjehu — no odjednom je u muku tihoga stana studeno zagrebao kljuĉ.

Irena je sletjela s kauĉa kao da se odbila od trambuli-na, a ja sam pao na pod i gadno se udario u lakat. U pred-soblju su se otvorila vrata i zaškripale teške cipele.

— Tata! — šapnula je Irena preplašeno, sasvim klasiĉ no.

— Pa govorila si da ima godišnji obraĉun — zasiktao sam i skupljao se brzo s poda. Lakat mi je izvodio ĉuda. Irenine oĉi su uzrujano titrale, bluza joj se otkopĉala na prijed i provirio je ruţiĉasti grudnjak. Ali ja joj namjerno nisam ništa rekao. Valjda me je spopao neki sadizam ili što, ili mi je moţda, kako sam bio totalno izblesavljen od svega toga, godilo što sam ja prouzrokovao otkapĉanje.

— Poţuri! — šaptala je Irena. — DoĊi! Kao da mi ob jašnjavaš matematiku!

Uhvatila me za ruku, ali u sobi nije bilo druge stolice, to smo zaboravili. Pa je brzo sjela na onu jedinu, ja sam stao iza nje, kao da sarn njezin domaći uĉitelj i dajem joj lekciju. Lijepu lekciju. Ali bilo mi je svejedno. Odjednom sam osjetio bijes prema njoj, što je sve tako glupo organi -zirala. Gotovo sam joj zaţelio batine, što su je oĉito oĉeki-vale. U otvorenoj biljeţnici mi je zapeo za oko zadatak:

fW+yT = /x~8y 8~2xy +' 5~

— Eto — rekao sam tiho. — Hajde, brzo napiši nešto ispod toga da se ĉini kao da smo raĉunali.

— Ali što? — pisnula je oĉajniĉki. Zaista je bila pre strašena. Još uvijek sam bio bijesan na nju, ali mi ju je ujedno poĉelo biti ţao. Odjednom je bila majušna i jadna. Rekao sam sadistiĉki:

— Pa ne znam ja. Rekao sam ti da sam imao topa iz matematike.

Irena je brzo naškrabala:

l/T(xM- y)2 - fxTy" =

Tada su se već otvorila vrata, a u njenu je sobu ušao gospodin savjetnik.

Sva uzrujana, Irena se pravila kao da je sasvim udub-ljena u zanimljivu problematiku toga zanimljivog zadatka, dok sam ja podigao pogled i, kao fol ugodno iznenaĊen, pristojno pozdravio gospodina savjetnika:

— Dobra veĉer, gospodine savjetniĉe! — Dobra veĉer — kazao je gospodin savjetnik vrlo

neuljudno i prišao stolu. Tek je sada Irena napravila izne naĊeno lice.

— Joj, tata, dobra veĉer! — Što tu radite? — upitao je gospodin savjetnik s na

glaskom koji je vrlo dobro opisivao situaciju. Ta mi se si tuacija sve više i više sviĊala. Neka ti bude, Irenice. To ti je zato što se prvo dadeš toliko nenormalno dugo nagovara -

ti, a na kraju sve zezneš. Krajiĉkom oka pogledao sam tamnosmeĊu curu i s radošću konstatirao da još nije pri-mijetila razgaljenu bluzu, ni da joj se vidi ruţiĉasti grud-njak; premda to zapravo i nije bila moja zasluga. Zbog one svijeće u nedjelju sada će Irenu stići boţja kazna. Znojila

se. — Rješavamo jedan strahovito teţak zadatak, tata —

zavapila je. — Danny mi je obećao da će mi pomoći. . . — rekla je sve tanjim glasićem.

Situacija je psihološki naginjala eksploziji. — Tako? — kazao je gospodin savjetnik. — Daj da vi

dim. Dao je da mu se podastre biljeţnica s tim Ireninim na

brzinu pripisanim retkom, koji je sigurno bio besmislen. — To je jednadţba s koliko nepoznanica — upitao je.

— Sa — rekla je Irena. — Sa. . . — dalje nije znala. Gospodin savjetnik je pruţio biljeţnicu meni. Iks, ipsi lon, toliko sam ipak znao. Odgovorio sam pravilno:

— S dvije nepoznanice. — Da li se, Irenko, moţe na ovakav naĉin riješiti ova

jednadţba, kako si je napisala? — postavio je kćeri ubilaĉ- ko pitanje. Irena je odjednom primijetila raskopĉanu blu zu i brzo se stala zakopĉavati. To joj je tako zatamnilo mo zak da nije primijetila oĉev naglasak, iz kojega je jasno proizlazilo da se jednadţba, napisana na ovakav naĉin, vje rojatno i ne moţe riješiti. Gumbićem nije mogla pogoditi rupicu.

— Takvu jednadţbu — trabunjala je. . . Gospodin sav jetnik je pogledao mene. Bezobzirno sam slegnuo rameni ma, pa je gospodin savjetnik opet pogledao kćer. — Ja — zajecala je kći — kad ja ne znam, tata!

— Mho — zareţao je gospodin savjetnik. Onda mu je pogled zapeo na zelenoj marami. Upitao je toĉno:

— Tebe boli grlo? • — Da — pisnula je Irena. — Onda doĊi sarnnom! — gospodin savjetnik se okre

nuo i bez rijeĉi isplovio iz sobe.

Napravio sam grimasu i rukom se pljesnuo nekoliko puta po straţnjici, da naznaĉim Ireni što je oĉekuje iza granica njezine sobice. Irena mi je isplazila jezik i odvukla se za taticom.

Udobno sam se razvaganio na kauĉu i ĉekao Irenino vrištanje. Za sebe se nisam bojao. Bio sam u prednosti u usporedbi s Irenom: meni gospodin sajetnik nije mogao isprašiti tur. Najviše što je mogao uĉiniti bilo je da javi ocu o mojem ponašanju, a mene kod kuće odavno već nisu tukli. Klizio sam pogledom po Ireninoj sobici i osje-ćao zloĉesto veselje zbog svega što se dogodilo. Irenu, tu kraljicu odbijanja, preda mnom je ponizio otac, negdje je u sobi pokorno slušala propovijed, a ja sara se valjao po njezinom kauĉu i odjednom sam se sjetio Marije, a tada mi je bilo još ugodnije. Zaţmirio sam, zamišljao zlatnu ko-su Marije Dreslerove, kako joj se presijavala danas kod crkve na trgu, kad su je naganjali snjeţnim grudama. Onda sam zamislio sutrašnji dan, kako ću juriti za njom na skijama kroz Paklensku dolinu s Ĉerne hore, ako se ne su-darim — do njihove raskošne vile koja je upravo graditelj-ska nastranost, direktno iz onih Bohnelovih romana. Ma-rija je bila maĉka. Plavokosa maĉka. Ta će znati sve urediti bolje od Irene.

Vrata su se otvorila i opet je ušao gospodin savjetnik. — Pa vi znate da se jednadţba tako kako je bila napisana ne moţe riješiti?

— Ne? — upitao sam iznenaĊeno. — Ni vi je ne znate riješiti, gospodine savjetniĉe?

— Ne — rekao je gospodin savjetnik. — Ni ja ni Albert Einstein je ovako ne bi znao riješiti. Da je moţete riješiti, vi ili bilo tko drugi, morala bi se nadopuniti ovim:

I uzeo je pero, precrtao ono što je napisala Irena i do-pisao:

3 SJAJNA SEZONA 33

— Tako, a sada raĉunajte! — pozvao me je. Pogledao sam ga, jer nisam znao kako to misli. Ali nje-

gov je pogled iza zlatnih naoĉala na bucmastom licu bio bezizraţajan.

— No, izvolite — rekao je, i tako sam sjeo da to oba vim.

Naravno, nisam se uspio ni maknuti. Takve stvari je umjesto mene na domaćim satovima izraĉunavao gospo-din profesor Stafec. Gospodin savjetnik je donio stolicu i buljio mi preko ramena, a ja sam pisao brojke jednu po-kraj druge, jednu ispod druge kako mi je palo na pamet, a nije mi baš puno toga padalo na pamet. Uskoro sam poka-zao potpunu nesposobnost. Imao sam akutan osjećaj to-talnog kretenizma, a gospodin savjetnik me je ispravljao, kriţao što sam stvorio, nadopisivao nešto drugo, ali me je uvijek ponovo puštao da teturam medu tim brojkama. Od-nekud se ĉulo udaranje sata, ja sam raĉunao i raĉunao, i ĉinilo mi se da sam sve manji. Sklepali smo jedan, i od-mah sam dobio novi zadatak, zapetljaniji, pretvorio sam se u školarca. Gospodin savjetnik je otišao i dugo se nije vraćao. Za to vrijeme nisam pomaknuo zadatak ni za mili-metar s mrtve toĉke prema ţeljenom rezultatu, a opet je negdje otkucao sat, gospodin savjetnik se vratio, prekon-trolirao koliko sam daleko, konstatirao da se nisam ma-knuo s mjesta, pomogao mi, odjednom sam imao snaţan osjećaj da je gospodin savjetnik neki moćan i meni ne baš naklonjen duh, tako da se nisam uspio sabrati i pruţiti ot-por, ostao sam sjediti tamo a gospodin savjetnik je ponov-no nestao u drugoj sobi. Opet je kucao sat, deset, i tako se nastavljalo ukrug. Netko je otkljuĉao vrata u predsoblju, gospodin savjetnik je upravo sjedio kod mene, kroz vrata sobice provirila je Irenina seka u trenirki, stigla je upravo s majstorice u košarci, i zabuljila se u nas. Gospodin sav-jetnik je ustao, odveo ju je nekamo u unutrašnjost stana, ĉuo sam prigušene glasove, gospodin savjetnik se opet

34

vratio. Oĉajniĉki sam ga pokušao obavijestiti da moram , kući, jer će se moji zabrinuti.

— Samo vi sjedite i raĉunajte — rekao je gospodin savjetnik mirno. — Sutra je nedjelja, moţete spavati dulje. Ja sam vas već bio telefonski ispriĉao vašem gospodinu ocu, i rekao da uĉite našu Irenicu eksponencijalne jed nadţbe.

I tako sam tamo ĉamio i raĉunao, zlovoljan do najviše mjere, ljubav se rasplinula, a Irenu sam gotovo mrzio. Jed-nadţbi sam morao izraĉunati za godinu dana unaprijed. Gospodin savjetnik je dolazio i odlazio, pratilo ga je uda-ranje sata kao apostola na gradskom tornju, a noć se vu-kla i rastezala. U jednom trenutku, kad je gospodin savjet-nik upravo bio odsutan a ja pomislio nije li kod njega mo-ţda u pitanju proljev, u sobu je opet provirila Alena. Bila je već u spavaćici i šapnula je:

— Baš ste budale. Što niste spustili rolete?

— Što?

— Netko je telefonirao tati u kancelariju da mu tu obraĊuješ kćer. Mislim, ne mene — rekla je gotovo sa ţaljenjem. — Seku.

— A tko, ne znaš, ha? — Ne znam. Netko. Ĉuj, a da li Zdenek Pivonka zna za

tu obradu? — Znaš što — rekao sam. — Znaš što, sunce. Odi uĉiti

latinski. Hoćeš? U predsoblju su zaškripala vrata, Alena je isparila, a ja

sam se bacio na zadatak:

I + b) ■ (6 - |) • I ■ I = 12

a + 2b = 16

Ispadalo mi je da je a = 3859. Ali je gospodin savjet-nik samo bacio pogled i tiho upitao:

— Odakle vam takva budalaština, gospodine Smi-ficky?

35

Prekriţio je moj teškom mukom dobiveni rezultat i re-kao:

— Idemo ponovno, gospodine Smificky. Opet je otišao, valjda na zahod, ili kamo je zapravo

stalno odlazio.

Kamo je zapravo stalno odlazio saznao sam tek kada je sat otkucao ponoć, a gospodin savjetnik me konaĉno ot-pustio. Iz predsoblja sam kroz odškrinuta vrata u kuhinju primijetio ucmizdrenu Irenu za kuhinjskim stolom, tako-Ċer nad nekim zadatkom. Znaĉi, gospodin savjetnik je ko-lao izmeĊu mene u sobi i Irene u kuhinji. To je za Irenu zbilja bilo gore od batina. Taj njen papa je stvarno bio pra-vi sadist.

Te noći Mariju naravno nisam nazvao. Sigurno je odavno spavala u svojem bijelom krevetu u toj njihovoj raskošnoj vili ispod Ĉerne hore, pod zvjezdicama, kad sam stigao kući i otkrio da i starci knjavaju. Gospodin savjet-nik je odrţao rijeĉ: telefonirao je ocu da pripremam Ireni-cu za pismeni iz matematike. Ocu je doduše, naravno, bilo ĉudno da ja dajem satove iz matematike premda sam od-lazim gospodinu profesoru Stafecu, ali gospodin savjetnik je vjerojatno na telefonu djelovao uvjerljivo.

Odmah nakon doruĉka u nedjelju ujutro pokušao sam ispraviti ono što sam sinoć propustio. Samo što je Marija takoĊer usrećena bratom, starijim, a taj je, koliko sam prokljuvio izvršavao neĉije naredbe.

— Seka je u kupaonici — rekao je — a tebi trebam po ruĉiti da je već otišla u školsku kapelicu.

Odgovorio sam idiotski: — Kako da to shvatim, stari? — Pa ne znam ja. To ćeš ti znati bolje, ha? Ĉuj, Marica

je u kadi, a što se tiĉe tebe, otišla je u kapelicu. Ja se u to ne kuţim.

Ja se u to uopće nisam kuţio. — Hajde, dobro i hvala — spustio sam slušalicu. Navukao sam kaput i šešir i kao budala pojurio za sva-

ki sluĉaj u kapelicu. Grad je izgledao kao Betlehem, snije-ga do koljena, ovako rano ujutro još nitko nije ispratio pu-teljak do gimnazije. Probio sam se do škole, pojurio po širokom stubištu na prvi kat. Otvorio sam vrata u kapeli-cu. Naravno, Marica je bila u kadi. Sjeo sam na stolicu u prvom redu, pripremljenu za brucoše, i turobno sam se zabuljio u zastor koji je prekri-vao oltar. Kako da objasnim ovo, do vraga? Jedino objaš-njenje, jer se radilo o Mariji, bilo je da ju je vjerojatno po-ĉela gristi savjest zbog Koĉandrlea. To je bilo poznato. Ona je vjerojatno najpoboţnija cura u gimnaziji. A ujedno nije bila nikakva opatica. I to je bilo opće poznato. Samo što joj se poslije školskih praznika nabacio Franta Ko-ĉandrle. Što je, pomislio sam gorko, takoĊer opće poznato. Ne smeta joj baš da s vremena na vrijeme zgriješi protiv šeste zapovijedi. Ali zahvaljujući postojanju Koĉandrlea grijeh protiv šeste ujedno je i grijeh protiv devete boţje zapovijedi, a to je već vjerojatno previše. Bit će da je tako. Svijeća oĉito nije dovoljna. Bila je samo jedna. . . Zastor se napola razmaknuo, i provirila je okrugla glava veleĉasnog Lubenice.

— A, Smificky! — rekao je uljudnim glasićem. — Hva

ljen Isus.

— Hvaljen Isus, gospodine profesore. — Veleĉasni — ispravio me je mirno. Veleĉasni Lube

nica bio je profesor vjeronauka i zemljopisa ali, 'gospodi ne profesore' nam je dopušteno da govorimo samo za vri jeme nastave zemljopisa, jer taj smo imali zajedno s pri padnicima drugih vjera. Inaĉe mu je bilo jako stalo do nje gova svećeništva i stanovao je na trgu u ţupnom dvoru. Gospodina ţupnika su lani zatvorili Nijemci, a on ga je sa da zamjenjivao. Bio je dobar, malo bembast veleĉasni, i oĉito mu je nešto bilo na srcu.

37

— Da, veleĉasni — rekao sam poslušno. — DoĊite, Smificky — kazao je i pojavio se ĉitav izme

Ċu krila zastora. Visok, debeljuškast, ćela na glavi kao lu benica od pet kila. — Smificky — ponovio je. — Zvao je go spodin Linke, njihov Arnošt ima gripu, a Rudolf Chrastina takoĊer. Treći i ĉetvrti razredi su na izletu u Hrade - cu. Smificky, pa vi ste ĉesto znali ministrirati. DoĊite da nas ministrirati!

Još mi je i to nedostajalo! Ministrirat ću, a Marija će mi strugnuti.

— Ali ja. . . veleĉasni. . . ja sam već dosta toga zabora vio. Ja. . .

Zamolio me je plavim oĉima i strahovito se rastuţio.

— Šaptat ću vam — rekao je takvim tonom da me je preplavilo saţaljenje. — DoĊite!

— Ja bih rado, veleĉasni — izvlaĉio sam se premda sam znao da neću odoljeti tim njegovim plavim seljaĉkim oĉima. — Samo što ja nisam bio na ispovijedi još od Uskrsa, pa ne bih ni. . .

Veleĉasni je pogledao na sat.

— Imamo još vremena. Moţete se ispovjediti. Oĉito se nisam mogao izvući. Nespretno sam još pri -

mijetio da nema dovoljno vremena za razmišljanje i anali-ziranje savjesti, ali je veleĉasni to odbacio. — Prvo molit-vu, a onda ćemo proći prema zapovjedima. DoĊite u apsi -du.

Nestao je. Ludnica! Oĉito se ništa ne moţe. Marica mi je strugnula. Ali veleĉasnom ne mogu odbiti. To je jasno. Osim toga, dragi bog bi mi to mogao staviti na raĉun mo-jih zlodjela. Ionako je bilo djelo boţje da su ona dva buda-laša iz drugog razreda dobili gripu. Moţda je iskušenje. Sigurno. Ma jasno. Odjednom mi se to ĉinilo kao jasna kušnja. Ta, Marija još poslije mise zna kleĉati najmanje deset minuta, dok svi ne odu. Znaĉi, stići ću. To je sigurno djelo boţje! A i to da ću joj prići oĉišćen od grijeha. Kao ljiljan. Gospod mi zapravo sam priprema put. Sigurno će

38

me nagraditi. Obuzela me je vesela i poboţna poduzet -nost, odgurnuo sam zastor, kleknuo pred oltar i stao moli-ti.

U apsidi nije bilo ispovjedaonice, pa mi je bilo malo neugodno. Veleĉasni Lubenica sjedio je na obiĉnoj stolici, a ja kleĉao ispred stolice kao panj.

Nabrojao sam uobiĉajene svoje grijehe prema Deset zapovijedi, dok nisam dospio do one škakljive šeste. Sjetio sam se juĉerašnjeg popodneva s Irenom, kako sam klizio rukom po nagoj nozi sve do ruba suknje, a onda te modri-ce. Progutao sam slinu i hrabro rekao: — Općio sam. — I od-mah sam prešao na pet crkvenih zapovijedi, stalno u stra-hu neće li se veleĉasni zanimati za bliţe detalje toga opće -nja, neće li eventualno traţiti da kaţem s kim. Dekan se u crkvi, kamo su gimnazijalci odlazili na ispovijest, obiĉno raspitivao: da li sam ili s drugima, da li samo diranjem ili i drukĉije. Ali veleĉasni Lubenica je bio dobar i stidljiv . Ni -je ništa pitao. Podario mi je samo uobiĉajeni prijekor, na -vodno sam svojim grešnim ponašanjem vrlo uvrijedio Go-spoda, ali osobno se uopće nije uvrijedio, samo me zamo-lio da ubuduće izbjegavam sliĉne grijehe. I dao mi je opro-štaj.

S tim sam opet pošao do oltara i ponovno kleknuo. Oĉe naš, poĉeo sam u sebi. Odjednom kao da me je proţeo bljesak, jer sam shvatio da valjanost oprosta ovisi o do-broj nakani, pa sam se našao u kaši. Nakana da poslije svete mise poduzmem sve da popodne ne općim s Mari -jom, premda vjerojatno samo dodirima, iznad je mojih snaga. Nevjesto sam pokušao odluĉiti da ću je ostaviti na miru, ali pokušaj se raspao već u zametku. Ma kakvi. To neće ići. Kako je Marija postupala s nakanama? Vjerojat-no ni njoj baš ne polaze za rukom. Zato se uvijek poslije ispovijedi toliko dugo moli, kao da je u najmanju ruku

39

Marija Magdalena tik nakon što je postala dobra. A što ću onda? Kleĉao sam pred oltarom s nedomoljenim zadat-kom od pet Oĉenaša, leĊima mi je tekla kapljica samrtniĉ-kog znoja, a kako se spuštala, postajala je sve hladnijom. Iza prozora je opet padao snijeg, oltar je oblila blještavo bijela svjetlost. Nerješiva dilema. Kroz gotiĉki prozor po-gledao sam taj snijeg, sipio je dareţljivo, velike, divne pa-huljice, djeviĉanski bijele. Lijepe pahuljice na lijep, grešan grad Kostelec. Pun lijepih cura. Vratio mi se onaj divan osjećaj sjajne sezone. Vraga, rekao sam sebi samom, a sveti Ignac, taj dobri patron stranputica, odjednom mi je šap-nuo sasvim teološko rješenje. Vraga. Pa ja ne mislim grije-šiti s Marijom. Ja je samo ţelim pridobiti, a kako se druk-ĉije mogu pridobiti cure, osim ljubljenjem i pipkanjem i tako. Volim je. Ako će biti moguće, oţenit ću je. Time će se svi ovi grijesi neutralizirati, post festum to zapravo i neće biti grijesi. Imam dakle najbolju nakanu, a ako se Marija ne uda za mene, neće biti moja krivica.

Sa stvarnim ushićenjem ponovno sam krenuo, Oĉe naš, koji jesi na nebesima, ali dalje opet nisam stigao. Palo mi je na pamet da sve to zapravo uopće nije grijeh. Ni ono s Irenom nije bio grijeh, premda je bilo dodira, a s Marijom tek neće biti grijeh, jer nju volim. Irenu sam ju-ĉer takoĊer volio, i radio sam sve da je pridobijem. I nju bih na kraju krajeva bio oţenio, da je na kraju krajeva to ţeljela, i tako kleĉeći pred oltarom nisam više bio siguran ne ljubim li je opet pa ako bih popodne otišao s njom na skijanje umjesto s Marijom, sve bi bilo bez ikakva grijeha. Odjednom mi je bilo jasno da, toĉno reĉeno, ja opet volim obje, premda trenutaĉno više Mariju, što je zapravo tako-Ċer boţje djelo jer je neophodno zbog većih izgleda na ra-nije griješenje, još danas popodne. Ćim završi sveta misa, odluĉio sam, moram poţuriti da je uhvatim ispred škole. Ako ju je strah da bude nevjerna, onda je to budalaština. Koĉandrle nije njezin muţ. Samo hoda s njim. Ili je hoda-la. To nije brak. To se moţe prekinuti mirno i bez grijeha.

Ja ću joj već objasniti, mislio sam, i osjećao sam se pred tim oltarom divno, gotovo kao da se diţem prema potpu-noj ekstazi duhovnog blaţenstva. Premda me ujutro oĉito iz tih razloga htjela izbjeći, popodne ću ipak s njom na ski-janje. Samo da se ne polomim na skijama. To mi ne bi tre-balo.

— Već ste izmolili pokoru — diskretan, tih šapat vele-ĉasnog Lubenice trgnuo me iz meditacije, i ja sam se pre-nuo. Shvatio sam da sam umjesto Oĉenaša zapravo opet mislio na cure. Samo što je veleĉasni već ĉekao, u albi i s ornatom u boji adventa preko ruke. Molitvu ću dovršiti poslije, pomislio sam, ustao i prišao ormaru s roketama. Uvukao sam se u onu najveću. Bila mi je nekako tijesna. Da. U dvorani su obiĉno ministrirali samo niţi gimnazi-jalci.

Trenutak poslije sam u toj tijesnoj roketi marširao za veleĉasnim prema oltaru, pred oĉima nabijene dvorane, a Joska Špork je uz to svirao BOBA CATSA na orguljama. Marširali smo u ritmu, a ja sam imao osjećaj da izgledam uţasno. Dvorana je zaţagorila i ja sam bio siguran da iz-gledam kao debil. Roketa je bila napeta preko grudi i stra-ţnjice, a osim toga je bila kratka. Kada sam kleknuo, ne-što je puklo. Vjerojatno neki šav. Zazvonio sam i krajiĉ-kom oka zirnuo lijevo od orgulja, gdje su stajale cure iz više gimnazije. Stvarno. Nekoliko njih se sumnjivo cerilo, vjerojatno su se rugale meni. Primijetio sam Marijino ru-ţiĉasto lice, ali Marija je bila sva poboţna, usta u obliku jagode strogo su se napuĉila u pjesmaricu, a kad su nam se na tren susreli pogledi, spustila je trepavice poput svete Terezije.

U meni se podigao val ljubavi. Ma kakvi, Marija mi se neće rugati zbog tijesne rokete, premda izgledam kao de-bil, jer je roketa sastavni dio bogosluţnih rekvizita. Iona-

41

ko me nije ţeljela ĉuti, samo zbog griţnje savjesti. Emocija me je prodrmala kao blaţena groznica, veleĉasni Lubenica je rekao: Introibo ad altare DeP, i ja sam sveĉano, kliĉući, i jako glasno ne tiho — ministranti to obiĉno promrmljaju — odgovorio: Ad Deum qui laetificat juventutem meam!

2 i

bacio pogled na Marijino lice ukrašeno ustima u obliku ja-gode. Joska Špork je prešao sa Boba Catsa na Dinah, a ja sam veselo pomislio da meam juventutem laetificat

3 prije

cure nego Deus, ali cure su moguće, sasvim sigurno, zapra-vo utjelovljenje Gospoda, jer je On u svemu prisutan, kako nas je uĉio veleĉasni Lubenica, ponajviše u svojim lijepim djelima, a što moţe biti ljepše boţje djelo od Marijine na-pućene njuškice-jagode. Dakle sam za vrijeme pokore, ka-da sam mislio na obje cure koje volim, zapravo mislio na Gospoda. Malo sam se prepao ne rugam li se, ali uto je ve-leĉasni Lubenica rekao: Judica me, Deus, et discerne cau-sam meamp Ja sam se zdušno sloţio: Quia tu es, Deus, for-titudo mea.

5 i ponovno sam, veselo, bacio pogled prema

Mariji. Usta su bila zapravo kao jagoda na torti od šlaga. Marija je bila divna svijetla plavojka, puti boje vrhnja, u tom divnom gradu Kostelcu, prelijepo djelo Gospodnje. Uronio sam u sanje nad tim ĉudom stvaranja, prestao slušati veleĉasnog i sigurno znao da ću joj olakšati griţnju savjesti i popodne joj dati lijepu poduku iz skijaških stilo-va, ako ne razbijem njušku, naravno, a u ponedjeljak, po-mislio sam odmah poslije nadovezavši misao, u ponedje -ljak ću dati lijepu lekciju iz eksponencijalnih jednadţbi Ireni, jer gospodin savjetnik ima završni obraĉun sve do srijede i ubuduće ćemo na vrijeme povući roletu. A on -da. . . odjednom sam se povratio iz rajskog Kostelca u najbliţu budućnost, jer sam shvatio da veleĉasni Lubenica siktavo ponavlja: Deus tu conversus vivificabis nos!

6 i da

1 Ući će u oltar Boţji. . . K Bogu koji uveseljava moju mladost! Moju mladost uveseljava Jer ti si Bog, snago moja! Osudi me, Boţe, i odluĉi o mojoj sudbini! Boţe, ti ćeš nas, izmijenjen, podijeliti!

su cure nesumnjivo utjelovljenje boţje, ali da kod oltara ipak ne bi trebalo misliti na njih, pa sam predano viknuo: Et plebs tua laetabitur in te!

1 I bilo mi je lijepo, ĉak sam

bio siguran da, premda sve izgleda izvana kao općenje kombinirano s bigamijom, uopće nemam osjećaj grijeha. Ĉak naprotiv.

Veleĉasni još nije pošteno ni skinuo pluvijal, a ja sam već stajao ispred gimnazije, spreman na raspravu s Mari -jom. Svi su već prošli, momci iz orkestra su na rukama no -sili Luciju koja je bila išĉašila nogu na skijanju, i onda su odluĉili da će je odnijeti do kuće, jer bi morali komad pu -ta po glavnoj ulici što bi pobudilo paţnju, a ja sam odolio svim ovim iskušenjima i visio, opet kao panj, ali još s veli-kom nadom. Zbilja se pojavila posljednja; kad sam podi -gao pogled prema njoj, vidio sam sve do iznad koljena u tim pletenim ĉarapama, i u meni se razlilo blaţenstvo.

— Zdravo Marijo!

Koraĉala je niz stepenice, koljena su se ispod ruba suknje dizala opojnim pokretom, prošla je pokraj mene kao da sam zrak. Brzo sam je sustigao. Još je to bila igra.

— Što je, Marija?

Ali ona opet kao da me ne ĉuje, premda ruţiĉaste uši nije imala pod kapuljaĉom, kapuljaĉa s bijelim krznom visjela je na leĊima. Ponosan nosić je nosila poput mon -strance, i savršeno me je ignorirala. Umjesto teoloških ar -gumenata zavapio sam:

— Nemoj zezati, Marija. Što ti je? — Ništa — odbrusila je i stavila kapuljaĉu preko zlat

ne kose. Sprijeda ju je lijepo obavijao plavi kaputić, stvar no je bila lijepo razvijena, lijep komad boţjeg djela. Ali ja sam već osjećao da prema meni juri neka neprilika.

— Kako, ništa? Ja sam te ujutro nazvao, a ti si rekla da nisi kod kuće.

7 I tvoj će se narod veseliti u tebi!

43

— Jesam. — A zašto? — Zato. Naljutio me je takav odgovor tako lijepe djevojke iz

petog. — Nemoj govoriti glupost! Marija, zašto? — Za. . .to — rekla je i vrlo neupadljivo odvojila rijeĉi.

Što znaĉi za to? Mozgao sam. Vjernost prema Ko- ĉandrleu? Odluĉio sam upotrijebiti teologiju.

— Patila si od griţnje savjesti? Raskolaĉila je plave oĉi u crnim okvirićima trepavica. — Ja? — Pa da, ti. — Zašto ja? — Pa ti. Ja ne hodam ni s kim. — Ma nemoj, ne hodaš, ha? — Ne. Naroĉito se nacerila. Bljesnula mi je strahovita misao,

nije li na neki naĉin prokuţila ono juĉer s Irenom. Ali ka-ko, do vraga? Njezin otac i gospodin savjetnik su se pozna-vali, ali gospoda se valjda ne bi jedan pred drugim hvalili avanturama svojih kćerkica? Sumnjam. Glupost. Odmah sam otjerao takvu misao.

— Je P to zbog Frante? — Sto da li je zbog Frante? — To da si rekla da nisi kod kuće. — Ti misliš da je to zbog Frante? — Pa zbog koga onda? — Molim te! — Pa zašto onda?

Drugi put u toku te konverzacije me je pogledala i po-digla svoj ritualni nos. I opet je, kao prekjuĉer, na nj pri-zemljila divna pahuljica snijega. Opet je napućila ruţiĉasta usta, ispupĉila lijepu ruţiĉastu donju usnu i otpuhnula jadnu pahuljicu.

— Pogodi!

Baš i nisam mogao. Upravo smo koraĉali oko skladišta Skoĉdopolovih, pred njim je stajao Pfema s gojzericama na nogama i pušio. Usprkos svim tim neuspjesima bilo mi je ugodno što me Pfema vidi s Marijom, ali se nisam htio blamirati pred njim pogaĊanjem iz kojega bi lako zakljuĉio da se Mariji fućka za mene. Pfema je prstom dodirnuo kapu i ja sam rekao:

— Zdravo! No ĉim smo se udaljili, stao sam je obraĊivati:

— Bijesna si na mene, ha?

Umjesto odgovora samo je otpuhnula novu pahuljicu. — Nešto sam ti uĉinio? Ništa. — Bojiš se, ili što? Koraĉala je kao na modnoj reviji, samo bez osmijeha,

šutjela, tu i tamo su usamljene blještave pahuljice padale na lijep bijeli sag. I šutjela je.

— Zar ima nešto loše u tome da odemo na skijanje? Ništa. Pa naravno, ovakva bezvezna konverzacija ne

pali kod lijepe djevojke iz petog. Ona dobro zna što ima lošeg u skijaškim izletima.

— Marija! — navaljivao sam. — Zašto me uništavaš? Ja ludujem za tobom a ti hodaš kao komad leda. Lijepog, ali hladnog. Pa kaţi mi nešto, do vraga.

Opet ništa. Samo su pahuljice prizemljivale, i bivale otpuhnute, kruţile su oko toga oltarĉića porumenjelog od mraza.

— Pa reci mi nešto, Marija — vapio sam dalje. — Ili ću skoĉiti u onu rijeku tamo, led je tanak, i. . .

Slegnula je ramenima i rukom u bijeloj rukavici na-pravila podrugljivu gestu kao: molim te, hajde, skoĉi onda.

— Marija — rekao sam ozbiljno. — Zbilja ću poludjeti zbog tebe. Što sam ti uĉinio, zaboga?

Ništa. Ništa. Nijemo je koraĉala, koljena su skakutala pod kratkom suknjicom, nešto sasvim ĉarobno. Šutjela je. Što se moglo uĉiniti. Pa sam i ja zašutio.

.-„„._ 44 45

Vukao sam se uz njen bok preko bijele ravnice ispred Ĉehoslovaĉke crkve, dobro je napadalo i Marija je visoko dizala noge u ĉizmama da joj se snijeg ne bi zavukao, a ko-ljena u pletenim ĉarapama bila su da poludiš. Ja sam rav-nodušno pustio da mi snijeg ude u cipele, gacao sam u ma-lim mrzlim lokvama i bilo mi je svejedno. Marija je na tom bijelom snijegu sasvim poplavila, svjeţa i nasapun-ana, kapuljaĉa joj se spustila natrag a na njeţnim ledima-se opet stvorilo »V fiir Viktoria«. Pahuljice su letjele, valjda su ih bacili s neba zbog nje, lebdjele su oko nje kao krijes-nice koje su se zabunom probudile zimi, iz divnih oblaka izvuklo se sunce i zlatna je kosa bljesnula kao u izlogu. Sunce je upalilo gomile briljanata posvuda po toj bijeloj livadi, gotovo me je oslijepilo, Mariju je odjednom obasja-la briljantna svjetlost, lijepo priviĊenje s neke mistiĉne sli-ke, a u moju se potištenost potkralo nešto kao pokornost ili što je već bilo. Koraĉali smo i koraĉali i ja sam patio kao pas s brnjicom, a oko nas je vladala velika nedjeljna tišina.

Došli smo do rijeke i pribliţavali se mostu gdje je sta-jala Irenina kuća. Pomislio sam kako bi bilo glupo da nas sada susretne Irena, ali zapravo zašto? I oĉajniĉki sam od-luĉio da ću otpratiti Mariju na ovom šutljivom putu sve do njihove vile s korintskim stupovima, a kad se budem vra-ćao svratit ću kod Irene. Ako je poduĉavanje, neka bude pravo. Barem jedna od tih divnih cura mora mi uspjeti, ili ću zbilja umrijeti od sve te ljepote.

Već smo bili gotovo kraj mosta, preko kojeg ćemo se popeti gore pa nastaviti oko pivovare, onim starim noćnim putem, sada, danju. Smrznuta rijeka ispod mosta pretvorila se u sag i po njemu su skakutale vrane. Preko ri-jeke je hodao cik-cak stari gavran, koraĉao je dostojanst-veno i ostavljao za sobom tragove kao granĉice.

— Daj mi onda nešto reci — prekinuo sam jadno našu meditaciju, ali odmah sam pomislio da se sada više i ne

moţe mnogo reći. Zaškiljio sam prema Ireninom prozoru. Usprkos hladnoći bio je otvoren, jer je bila naviknuta.

Mehaniĉki sam skrenuo na most prema pivovari, i tu je došlo do kolizije. Marija nije skrenula sa mnom, hodala je i dalje ravno. Uletio sam u nju tako da je gotovo ljosnu-la. Ali nije ispustila ni glasa i uporno je opet izravnala smjer. Prema vratima Irenine kuće.

Strahovito sam se prepao. Uhvatio me strah. Zaboga! Nisu se valjda te dvije cure dogovorile! Nije li sve bila ne-kakva savršena zafrkancija što su je smislile izdajniĉke lje-potice iz Kostelca! Sustigao sam plavojku i bespomoćno izustio:

— Marija, kamo ideš?

Ništa. Bila je već gotovo kod vrata Irenine kuće, već se ĉinilo da će skrenuti unutra, ali je tik pred njima naglo zaokrenula ulijevo i uputila se preko zasnijeţene ulice na drugu stranu. Kamen mi je pao sa srca i kao slon sam kas-kao za njom.

— Kamo ideš? — beknuo sam. Prvi put od skladišta Skoĉdopolovih zasluţio sam od-

govor. — Teti — rekla je. — Ti tu imaš tetu? — Mhm. Zaustavila se ispred kuće preko puta Irenine i prstom

u debeloj bijeloj rukavici pokazala gore. — Tamo gore, na ĉetvrtom katu. Znaš, Daniĉek?

Kretenski sam pogledao u tom smjeru. Poĉela mi se paliti ţaruljica. Marija je prividno bez veze rekla: — Za to! — a kada sam s tog zanimljivog proĉelja spustio pogled prema njezinim plavim oĉima na licu boje vrhnja, sam vrlo rumen, imala je vragove u njima koji nisu pristajali tako poboţnoj djevojci.

— Za to — ponovila je glasićem slatkim kao med, i još jednom, za poludjeti: — Znaš, Daniĉek!

47

Tada sam sigurno svijetlio. Kao crveno svjetlo na se-maforu, koje opominje. Na bijelom snijegu sam vjerojat-no ja sada bio sliĉan jagodi: Marija se elegantno okrenula, »V fur Viktoria« je nestalo u taninom hodniku te kuće, i ja sam ostao sam na ploĉniku. Sunce se, kao na zapovijed, zavuklo u oblake, i poĉeo je padati snijeg. Osjetio sam u sebi neku ruţnu krivnju. Dobro, Marija. Ja shvaćam da si se nadurila kad si vidjela ono iza prozora. Ali nisi odmah morala nazivati gospodina savjetnika. Nisi mi trebala sve kvariti. Ĉovjek ne bi trebao biti zavidan. Katolik ne bi tre-bao biti jalan. . . To nije nikakva lijepa kršćanska osobina, Marija. Zbilja nije. Opet sam visio kao putokaz pred Ireni-nom kućom, kao i preksinoć, samo sada nesretan i okre-nut leĊima; polako me je prekrivao snijeg. Osjećaj da mi je nanesena nepravda rastao je i jaĉao. Snijeg je gusto pa-dao, ulica je bila strahovito tiha, kao u Ireninu stanu. Nigdje ni ţive duše, ni dušice.

Onda su iza ugla, kao onomad, zaškripali neĉiji koraci i pribliţavali se sumraĉnom tišinom. Iz snjeţnog zastora iza ugla je izronio Zdenek, preko ramena je nosio skije i jaknu od cerade koju je krasio znak KĈT, i sa skijama u naruĉju nestao u hodniku. Tako, znaĉi da su se pomirili.

Bio sam zagnjuren u snijeg do koljena. Okrenuo sam se i stao se probijati kroz snijeg prema kolodvoru. Dobro, Gospode, dobro. Ali baš ne bi morao biti toliko strog. Pa nisam uĉinio ništa tako strašno. Zbog tih nekoliko dodira sve ovo. Znam, moţda sam trebao kupiti dvije svijeće, mo-ţda sam traţio previše za jednu. Ali toga u katekizmu ne-ma.

Kako da ĉovjek sve to zna. Koraĉao sam, ozlovoljen do daske, lijep, ĉist, djeviĉanski snijeg je velikim pahuljicama sipio na divni grad Kostelec, a ja sam se na uglu osvrnuo prema tim dvama prozorima, jedan nasuprot drugom, je-dan na trećem drugi na ĉetvrtom katu, oba otvorena i privlaĉna, ali prazna. Bit će, znaĉi, stvarno sjajna sezona.

Sjajna sezona se nastavlja:

SVIBANJSKA ĈAROBNICA

Grad se sprema na spavanje osim lijenčina u kavanama. Mjesec me vabi na ekspedicije po tajanstvenim djevojačkim odajama gdje tajnovitim životom žive princeze s cvjetovima magnolije. ..

JOSEF KRATKA Sedmi b

Af>

L..

— Ĉuj, Danny! Vidi! — rekao je Benno. Nisam znao što da gledam. Stajali smo pred izlogom

gospodina Burdvcha, i sve je u njemu bilo kao uvijek. Alti-ca marke »Toneking« koja je tamo bila već dva mjeseca, es-klarinet, taj je leţao na suncu najmanje isto toliko du-go. U uglu eufonij star tek ĉetrnaest dana. Pa još neke vio-line, mandolina, nekoliko usnih harmonika, ljubiĉasti bandoneon i kutijice s kalafonijem i saksofonskim pisko-vima. Kutijice su bile prazne. Piskove se nije moglo ĉesto kupiti, i gospodin Burdvch nam ih je spremao ispod pulta. Onda hrpa biljeţnica »Narodne škole svirke«, za sve, od orgulja do tko zna ĉega.

— Što vidiš? — upitao sam. Benno je stvarno gnjeĉio nos o staklo. Valjda je to bila zezancija; Benno se rado zafrkavao, a ostajao bi ozbiljan. Ali on je jednostavno sta jao, nosa pritisnuta o izlog gospodina Burdvcha i buljio; što ga je moglo zanimati na alt-saksofonu koji smo već stoput vidjeli, bila je zagonetka. Ispred izloga gospodina Burdvcha zaustavljali smo se skoro svaki dan, ĉitav sa stav. Gotovo nikada tamo nije bilo niĉega što ne bismo poznavali. Ali za nas je uvijek bilo blaţenstvo gledati se def ne tipke saksofona, ili zavojite mesingane cjevĉice u trbuhu velike tube. Valjda je to bilo nešto kao alkoholi zam. Instrumenti su nas jednostavno fascinirali. Ĉak sam iz Gradske knjiţnice bio posudio »Povijest glazbenih in strumenata« i sve zapamtio već poslije jednog ĉitanja, s rasponom. Za znanosti sam bio savršeno tup. Iz matema tike sam imao popravak svake druge godine, iz povijesti mi u glavi nije zapeo ni jedan jedini datum, iz kemije jed na formula, a za latinske rijeĉi me Ulrvška prozivala svaki

dan, da razonodi razred. No instrumente sam pamtio. Bassetski rog, oikleidu, sarrusofon. Staklena harmonika. Time sam pokušavao imponirati i Ireni, samo što Irenu to nije zanimalo. Njoj time nisam imponirao.

— Ono tamo, stari, vidiš? To je bilo na slici u Burianu! — pokazivao mi je Benno debelim prstom oko vlastitog uha. — Kako se to zove?

Tada sam primijetio!

— Joj! Fleksatron! — Aha. To je taj. Poboţno smo gledali komad lima. Izgledao je toĉno

kao u Burianovom Jazzu. Trokut od lima, u trokutastom okviru od ţice, ţica umetnuta u drveni drţak, zalemljena uz lim, dvije drvene kuglice, svaka s jedne strane.

— Kada se protrese, ĉuje se zvuk kao zviţdanje — re kao sam. Pomislih da sam kao Apollinaire. I ja sam sve znao o stvarima o kojima nitko drugi ništa nije znao, ali o kojima nitko niti nije trebao ništa znati. — Kuglice uda raju o lim, ti palcem guraš pleh, i prema tome reguliraš ton.

Benno je i dalje gurao nos u staklo, sada vjerojatno već iz zajebancije. Stajao sam pokraj njega i takoĊer bu-ljio u fleksatron. Mora da smo izgledali kao Trbonja i Vi-donja.

Bennov stas je sigurno odgovarao Trbonji. Teţio je de-vedeset i dva kilograma, a bio je manji od mene.

— Ja ću ga kupiti — odluĉio je. — Fino. Mogli bismo odsvirati jedan chorus iz Dina-

ha. Na onoj ploĉi s Bosvvellicama sviraju samo na ha- vajskoj flauti.

— Idi vrit — rekao je Benno. — To nije s Boswellica- ma. To je na jednoj staroj Whitemanovoj ploĉi. Ĉekaj me!

Upao je u dućan, zvono gospodina Burdvcha je sitno ciliknulo.

Zurio sam u fleksatron. Bila je vrućina. Tek svibanj, ali vruće kao u kolovozu. Na ulaštenoj mjedi eufonija po-

javila se karikatura nekog djeĉaka, koji je gurao nešto ru-ţiĉasto u gubicu. Okrenuo sam se. Djeĉak je nosio kornet sladoleda od jagoda, bijela majica mu je već bila zamrlja-na. Pokraj dućana gospodina Burdvcha bila je slastiĉarni-ca gospodina Chmelafa. Odluĉio sam da i ja priuštim se-bi tu raskoš. Kad sam posegnuo za kvakom staklenih vrata slastiĉarnice, u izlogu svoga dućana pojavio se gospodin Burdvch, ispruţio se preko ljubiĉastog bandoneona i krat-kim ruĉicama oprezno uhvatio fleksatron. Podigao ga je poput monstrance, lim je vjerojatno bio od ĉelika, zabljes-nuo je toliko da me je zaslijepilo, jer su već bila prošla ĉe-tiri sata i sunce je stajalo iznad tornja dvorca. Gledao sam taj obred i posezao za kvakom slastiĉarnice, nekako je ni-sam mogao napipati, bila je negdje u udubini, gurao sam ruku sve dublje i odjednom me je neka ruka uhvatila za prste, njeţna, fina maĉja šapica, i mekan, maĉji glasić je

ispreo: — Oprostite!

Prenuo sam se, a kako sam bio zaslijepljen suncem što se odbilo od fleksatrona, dobio sam crnu mrenu. Ili prije bronĉanu mrenu. Preda mnom je stajala sasvim ne-poznata predivna cura u zelenoj haljini s naranĉastim toĉ-kicama, kosa joj je bila svjeţa, od frizera, gusta kao trava u šumarku iza dvorca što smo ga zvali šmajhvald, i bron-ĉana kao paradno posude drumskih razbojnika iznad ka-mina u dvorcu Domaninovih. Ispod te bronĉane kacige maĉje su se zelenile oĉi, a upravo u njih je gaĊalo sunce pa su zasjale kao dva mala prozirna skarabea. Cura je u jed-noj ruci drţala veliki kornet sladoleda od vanilije, drugom me je drţala za ruku i prema poloţaju moje ruke moglo se zakljuĉiti da sam, pipajući za kvakom, pipao prema nje-nim grudima, i da nije bilo njene maĉje šapice, vjerojatno bi došlo do neugodnjaka. Ispod naranĉastih toĉkica imala je dva lijepa breţuljka.

— Pardon — rekao sam izblesavljen. Cura se samo nasmijala, pojavili su se bijeli zubići, a s

obje strane usta, izmišljenih za muĉenje, stvorile su se dvi-

53

je udubine. Prošla je pokraj mene, zamirisala po ljubiĉi-cama, i već je na neki naĉin plovila na lijepim vitkim noga-ma u zelenim cipelicama preko plhovskog trga, kratka suknja joj je lepršala na svibanjskom povjetarcu i lupkala o koljena. Odostraga je povjetarac otkrivao draţesne pre-gibe koljena i iznad njih komadić divne smeĊe koţe, tako glatke da se gotovo sjajila.

Staklena vrata slastiĉarnice tresnula su me u leda i zvono je ciliknulo. Formulu nisam znao, ali prema zakonu fizike takav udarac ne bi mogao pokrenuti ĉovjeka moje teţine. Mene jest. Bezglavo sam pojurio preko trga, Benno je odmah i savršeno zaboravljen, i on i njegov fleksatron, u trenu sam se našao bok uz bok neznanoj ljepotici i posve bestidno zurio u njen profil. Bio je bez konkurencije.

Pogledala me je, a zlatni skarabeji nisu izgledali nepri-jateljski. Strahovito sam se obradovao. Odmah sam shva-tio da se neće ponijeti kao što se u sliĉnim situacijama obiĉno ponašaju sve gospoĊice. Bila je cura, i nije se tako ponijela.

— Mislila sam da ste ţeljeli sladoled — rekla je.

Rekao sam nešto kao »grlf« ili sliĉno, što je odgovara-lo nivou inteligencije kojim sam trenutaĉno baratao. Bronĉana kaciga od svile, toĉkice, dva breţuljka i glatke noge oko kojih je lepršala zelena suknja, lišile su me one mrvice inteligencije koju je izraţavao uobiĉajeni prijeteći popravak iz matematike, a ove godine i novi, iz latinskog.

A cura je znala da nisam u stanju govoriti, pa mi je pruţila ruku sa sedefnim, ruţiĉastim noktićima i sa slado-ledom poput gušĉice, pa je rekla:

— Hoćete li liznuti?

Bila je to neka strana cura. Nije mogla biti iz Kostel-ca. U Kostelcu sam sve cure poznavao. Sve iz viĊenja, a sve lijepe po imenu, one najljepše sam većinom pokušao pri-dobiti, uglavnom s priliĉno neprimjetnim rezultatima. Benno je tvrdio da patim od neke bolesti i trudio se da

54

smisli neko latinsko ime za to. Ali bio je za latinski još ve-ći bedak od mene.

Stalno sam imao na oĉima tu bronĉano-zelenu mrenu. Kroz kaleidoskop tog veliĉanstvenog zasljepljenja do-lebdjela je straţnjica gušĉice, oko nosa mi je zamirisala vanilija, ljubiĉice, a gušĉica je bila obavijena sa ĉetiri se-def ne zvijezde kao sveti Jan. Isplazio sam jezik, i snaţno liznuo gušĉicu.

— Vi ste proţdrljivac — rekla je cura. — Ne bi bilo zgo rega da mi kupite novi.

Nisam mogao odgovoriti, jer me je gušio led. Napo-kon sam se probio kroz sljepilo, svijetlo od zelenog, bron-ĉanog, zlatnog, naranĉastog i sedefnog, i uvidio da cura tu-ţno gleda u kornet koji sam savršeno išĉistio.

Došao sam k sebi. — Donijet ću vam! — rekao sam već gotovo artikulira

no, i pojurio prema slastiĉarnici.

Kada sam opet, s dvije dvostruke porcije, istrĉao iz slastiĉarnice, cure više nije bilo na trgu. Iznad trga crnjeli su se tornjevi dvorca, sunce ih je već dodirivalo, a jedini put prema tom ĉarobnom prizoru vodio je uza strmu uz-višicu izmeĊu jorgovana, vijugav, pun oblutaka.

Pojurio sam njime, potrĉao do prve strme okuke i od-jednom je preda mnom pucao pogled na plhovski trg kao da ga promatram s balkona, iz dućana gospodina Burdy-cha je upravo izašao Benno s kutijom, stao i gledao oko sebe. Meni nije padalo na pamet da mu dajem znak. Pro-jurio sam još jedan zavoj poput Nuvolarija, i cura je sjedi-la tamo u spilji od jorgovana, nogu preko noge, nago ko-ljence direktno prema meni, a iz ljubiĉaste polutame spilje tajanstveno su plamsali skarabeji od smaragda.

— Zaboga! — rekla je. — Niste morali nositi tako puno. Pojeli ste samo ono malo što je bilo ostalo. Veći dio sam ja polizala.

55

Rekla je to kao pjesmu prevedenu s nekog lijepog ori-ginala. Ĉuĉnuo sam pokraj nje, i odjednom su mi se vrati-le uobiĉajene sposobnosti.

— Što još mogu uĉiniti za vas? — Više ništa — rekla je. — Nemojte, molim vas. Moram nešto uĉiniti za vas! — Zbog ĉega? Za to ne postoji nikakav zakon. — Pa i postoji. I to vrlo strog! — Što priĉate? — zaĉudila se cura. — To nisam znala.

A da li je to zakon Reicha ili protektorata? — Svjetski — rekao sam. — Priznat od strane svih za

raćenih strana. Ako ne postupim prema njemu, sigurno će me zadesiti kazna.

— Pa to bi bilo vrlo glupo. Radije onda postupite pre ma njemu.

— Onda, što mogu uĉiniti za vas? — Što god ţelite. — Bit će mnogo više po zakonu ako vi kaţete što ţeli

te. Pogledala me je zlatnim oĉima i rekla: — Znate gdje je u dvorcu vojno groblje? Tamo rastu

divlje ruţe. Donesite mi jednu. Ali ĉekat ću vas samo. . . — pogledala je na sat koji je visio o lanĉiću oko vrata baš iz meĊu breţuljaka. Na poklopcu sata bile su bijele ruţe od emajla. — Samo toĉno pet minuta. Kad vam kaţem sad. . .

— Pet minuta? Ali do tamo je strašno daleko.

— Mislila sam da poštujete zakone — podigla je po gled sa svojih ruţa. — Naravno, vi ćete trĉati. Mali cross- -countrv. — Gledala me je, na licu joj se pojavilo razoĉara nje. — Ah! Ja sam mislila da ne baljezgate. Ali vi baljezgate. Kao većinom svi.

— Ne baljezgam! — viknuo sam. — Trĉat ću kao mara tonac. . .

— Ja ne ţelim da umrete! — Ako ne ispunim naredbu, ionako moram umrijeti! — Onda hajde — rekla je. — Sad!

56

Pojurio sam kao Fikejz, prvak kosteleĉke gimnazije na dvije stotine metara, i odjurio uzbrdo prema tornju. Sun-ce je već bilo iza njega, i na otrovno zelenu travu na obron-ku poloţilo dugaĉku kruškoliku sjenu. Tek mi je kasnije, drugi dan ili tako nekako, palo na pamet da bi to mogao biti onaj most sjena po kojemu je Kepler, uz pomoć duho-va, dospio na Mjesec. Neki ĉarobnjaĉki trik ili tako što, trĉao sam po sjeni i desno od tornja se stvarno pojavio se-defasti, okrugli, svibanjski mjesec, jurio sam prema njemu a još nisam slutio da ono s Keplerom i nije tako pretjera-no. U sebi sam nastavljao konverzaciju s onom predivnom tuĊom curom što mi je polazilo za rukom kao tenorska improvizacija u Sweet Georgia Brown

l, u tom komadu koji

smo trenutaĉno najviše voljeli i svirali do ludila. Kako mi je polazilo za rukom kada je u Portu sjedila Marija ili Helenka ili bilo koja od tih nekih dvadeset kosteleĉkih cu-ra, kod kojih sam već pokušao, ali kod kojih na ţalost ni-sam puno postigao. Ni ona improvizacija nije pala s neba. Solo u Sweet Georgia Brown svirao sam već najmanje pe-deset puta, a vjerojatno i više, znao sam ga svirati i natraš-ke pa mi je uspijevalo da oko ĉvrstih nauĉenih muziĉkih fraza izvezem svakojake sitne ukrasiće, svaki put malo drukĉije, već prema tome koja je od tih dvadesetak cura upravo sjedila u Portiću. A tih dvadeset ili koliko pokušaja me je istreniralo. Svaku sam izveo najmanje triput, u slu-ĉaju Irene i Marije najmanje triput mjeseĉno, tako da bi to sve skupa sigurno bilo stotinjak konverzacija po istoj formuli, ali mi je svaki put takoĊer uspijevalo da upletem neki novi ukras. I za ovu nepoznatu curu ću ga sigurno uplesti.

Dotrĉao sam na groblje, a srce mi je pritiskalo Adamo-vu jabuĉicu. Groblje je bilo sagraĊeno kao umjetniĉka ru-ina gotiĉke katedrale, a po grubom kamenju fol raspadnu-tih zidova penjale su se divlje ruţe. Mirisale su tu šišarke, smola, preko grobova vojnika palih 1866. godine za cara i

Slatka Georgia Brown

57

domovinu skakutale su riĊe vjeverice. Ali meni se ĉinilo da su bronĉane.

Brzo sam se probio do grma crvenih ruţa koje su oba-vijale zelenkasti nadgrobni kamen od pješĉanika. Nedav-no je tu mjesni kosteleĉki Verein der alten Frontsoldaten

2

pozlatio stare oronule napise, pa je tako u vijencu od crve-nih i bijelih cvjetića zlatno zasjao napis da Hier ruhet Karl von Weber, Leutnant des k. u k. XVIII Hulanenregiment. Den Heldentot gestorben ftir Kaiser und Vaterland, nie ivird er vergessen

3. MeĊutim, ja sam ga ovlaš pogledao, s

mjesta vjeĉitog poĉinka lajtnanta von Webera surovo sam strgnuo ĉitav naruĉaj divljih ruţa, i već sam jurio natrag kroz šumu. Srce mi je grozniĉavo lupalo o Adamovu jabu-ĉicu, trĉeći probirao sam ruţice i bacao one koje su mi se ĉinile premalene. Iza mene je, kroz šumu i po mostu sjena ostajao crveno-bijeli trag odbaĉenih cvjetova, sve dok mi u ruci nije ostao jedan, veći i njeţan i crven, gotovo kao prava ruţa. S njim u ispruţenoj ruci dotrĉao sam ispla-ţena jezika do spilje od jorgovana upravo kada je ona lije-pa cura ponovno pogledala na sat.

Pogledala je mene i rekla: — Ĉetiri minute i pedeset i šest sekundi — a u to se za-

ĉuo onaj ĉudan zvuk. Tada sam primijetio nešto vrlo teško objašnjivo. Taj zvuk je bilo udaljeno, ĉarobno zviţdanje, dolazio je

odnekud odozdo, izmeĊu jorgovana i grmlja, koje je nji-hao svibanjski vjetar. Ĉudno, ĉeznutljivo zviţdanje; cura je naćulila uši, zviţdanje se pojaĉavalo, pa bi oslabilo, tko zna zašto sam se odjednom sjetio mosta sjena što sam ga upravo bio posuo ruţama, bacio sam oko na sedefasti mje-sec, cura je uzdahnula, ustala, a zviţdanje se odjednom sloţilo u poznatu melodiju. . . ali ĉarobnu na neki novi na-

ĉin, ĉarobnjaĉku. . . Dinah, is there anyone finerin the sta-te of Carolina, if there is*. . . cura je razgrnula jorgovan, promolila glavu, pogledala grad i rekla zaĉuĊeno:

— Ah! Der Rattenfanger von Kostelec!5

Nije to rekla kao ĉeška cura, iz vica, onim njemaĉkim nauĉenim zbog nuţde negdje u šestom, u koji je razred vjerojatno išla. Rekla je to kao njemaĉka cura, ali meni to uopće nije zvuĉalo kao što bi zvuĉalo iz usta gospodina Reichskommisara Horsta Herrmanna Kiihla.

Stavio sam glavu uz njenu u razgrnute jorgovane, nji-hov se miris pomiješao sa . . . s ĉim, do vraga? S mirisom naranĉe, ĉinilo mi se. Valjda sam već bio toliko omamljen, te su mi se miješale ljubiĉice i naranĉe. Ili sam se moţda toliko umorio od trĉanja. Pogledao sam, u zrakama zapa-daj ućeg sunca dolje je ispod nas koraĉao po plhovskom trgu der Rattenfanger von Kostelec, i svirao na fleksatro-nu što se blistao. . .Dinah, I'd wander to China. . .

6

— Das ist ganz magisch7 — rekla je cura. — Aber wo

hat er die Flote?8

Pogledao sam je, a ona mene. — GospoĊice — rekao sam. — Ah, oprostite — rekla je ĉeški. — Ja sam zaboravila

— rekla je sasvim ĉeški ĉeški. — GospoĊice, ja. . . Zurio sam u nju i imao sam onaj osjećaj. Da sam na

Mjesecu, da sam se uspeo po toj kruškolikoj sjeni tornja u kojemu je bila gladomorna tamnica.

— Što je? — rekla je medeno i ĉeški. — Ja sam, ja sam sasvim. . .ili što. . .ali vi ste prije pet

minuta imali. . . Bronĉana svilena kaciga, oĉi skarabeja kroz koje je

polako plovio umanjeni mjesec od sedefa. Bijela ruţica od

2 Udruţenje starih boraca 3 Ovdje poĉiva Karl von Weber, poruĉnik k. und k. 18. konjiĉke pu

kovnije. Umro je junaĉkom smrću za cara i domovinu i nikada neće biti zaboravljen.

58

4 »Dinah, postoji li u drţavi Karolina itko bolji«? 5 Oh! Štakorolovac iz Kostelca! 6 Dinah, odlutat ću u Kinu... 7 To je posve ĉarobno 8 Ali odakle mu frulica?

59

majolike izmeĊu dva breţuljka. Ostatak korneta od oblat-ne u šapici s ruţiĉastim noktićima. Koljena kao od samta krem-boje, oko njih suknja koja vijori u svibanjskom vje-tru — plava kao svibanjsko nebo noću! Sa smaragdnim toĉkicama! Zar me je prije oslijepilo sunce? Ili one oĉi? Ili što? Prošli su me trnci, to nije bio neugodan osjećaj, no je li ova cura u nekom od prijašnjih ţivota bila kameleon?

— Što sam imala na sebi prije pet minuta? — upitala je.

— Zelenu haljinu! — eksplodirao sam. — Zelenu s na ranĉastim toĉkicama. . .

l'd hop an ocean linet* zviţdao je iz daljine kosteleĉki Rattenfanger na fleksatronu, just to be with Dinah Lee.. }°

— Ach das — rekla je cura. — A zašto odjednom govorite njemaĉki?! — Ja sam zaboravila da sam s vama prije govorila ĉe

ški. — Ali zašto uopće govorite njemaĉki? — Kod nas se s tatom govori njemaĉki. S mamom go

vorim ĉeški. — Fatty je Nijemac? Cura je spustila trepavice, crno preko zlatnih i sma-

ragdnih bubica u oĉima. Zatim ih je opet podigla i bljesnu-la prema meni onim zlatnima.

— Nisam ja kriva. Ali tata nije Nijemac — rekla je. — 'Vati ist ein Osterreicher.

n

— Ali... . . .no gal made has got a shade on Siveet Georgia

Brown. . ,12

zasvirao je već iz velike daljine Benno, ali falš. — Ah! — rekla je cura. — Flauta! — To je fleksatron — rekao sam.

9 Skoĉio bih na prekooceanski brod

10 . . . samo da budem sa Dinah Lee. ..

11 Tata je Austrijanac

12 Nijedna djevojka ne moţe parirati slatkoj Georgiji Brown...

— O — rekla je cura. — Što je to uopće?

Objasnio sam joj što je to uopće, malo sam se smirio. U velikoj daljini Benno je nastavio od onog falša i sjajno je, kao da je neka sirena swinga, odsvirao ĉitavu frazu. . .since she čame, why, it's a shame how she cools'em down. . P

Vratio sam se pitanju haljine. — Valjda ste krivo vidjeli — rekla je cura. — Pa to nije moguće! — Zašto ne? — i ponovno me hipnotizirala zlatnim

oĉima. — Sa mnom je sve moguće. — Ali da sam. . . da bi ta haljina. . . — Sitnica — rekla je. — Kada bi sa mnom bile moguće

samo takve triĉarije, ne bi bilo ništa posebno. — Vi ste? — Vi mislite da nisam? — prije no što sam stigao od

govoriti, rekla je: —To bi bila loša preporuka za vas. Da zbog neke obiĉne cure trĉite cross-country po jednu ruţu. Jako loša preporuka.

— Zašto loša? — Takve stvari rade zbog obiĉnih cura samo ako su.. .

ako. . . kako se oni zovu? Schiirzenjager. Znao sam tu rijeĉ. Irena ju je ĉesto koristila, ĉeški, ka-

da me je htjela okarakterizirati, i time objasniti zašto ima toliko jake ograde prema meni.

— Ma ne to. To. . . — Mene takvi ne zanimaju. Kako se oni zovu? Pomozi-

te mi! — Suknjolovci — rekao sam bespomoćno. Povjetarac

je donio dašak nekog ĉudnog mirisa, kao sumpor, valjda, ali ponovno su zamirisale i naranĉe. Rekao sam ponizno:

— Imate pravo. Vi ste sasvim posebni. Nešto ekstra. Vjerojatno vještica. Moţete sve. Pretvoriti zelenu haljinu u plavu, to je samo zezancija za poĉetak, kao vodu u vino.

13 Zašto ih je tako smirila, kad je došla, pa to je sramota...

Sasvim jasno sam osjetio.. . sumpor? To je valjda bio dim iz toplane. Valjda onaj svibanjski povjetarac.. .

— Eto vidite — rekla je cura i pogledala na sat. — Nemojte još otići! — Moram — rekla je. — Striĉek je već sigurno skuhao

veĉeru. — Striĉek? Pokazala je prema vili kraj puta, malo ponad klupe. — Vi ste gospoĊica. . . Obdrţalkova? Zanijekala je. — Tu stanuje gospodin dirigent Obdrţalek. — Ali ja nisam gospoĊica Obdrţalkova. — Kako se zovete? Strogo me je pogledala i podigla obrve, crne, s nekoli-

ko bronĉanih dlaĉica, kao da su cizelirane. — Nitko nas sluţbeno nije upoznao — rekla je. — Tko

ste vi zapravo? — Onaj koji vam je kupio sladoled — rekao sam da se

što više nauţivam brbljanju s tom curom. — Vi? Meni? Pokazao sam ostatak korneta što ga je još drţala u

prstima. I ona ga je pogledala, onda ga gurnula u usta, progutala i obliznula ruţiĉaste usne ruţiĉastim krajiĉkom jezika.

— Taj sam sama kupila. — Onaj prije. — Koji prije? — Onaj što sam vam ga pojeo. Hoću reći gotovo po

jeo. Zamislila se, gledala me zlatnim oĉima. — Bili ste toliko drski? — Bio sam izvan sebe zbog vas. — To sam već zaboravila — rekla je lakomisleno. — Sjećanje vam je nešto kratko. — Vrlo — rekla je. — Još ste mi nešto kupili? — Ne. Donio sam vam ruţu s vojniĉkog groblja.

— Toga se sjećam — gurnula ju je pod nos. — Lijepu ste donijeli. Miriše poput mahovine.

— To mi je drago — rekao sam. — Pa kako se onda zo vete? Sigurno imate nekakvo strahovito lijepo ime.

— Kako se vi zovete ? — Danny Smificky. — Ah — rekla je. — Daniel! — izgovorila je to opet na

njemaĉki naĉin. — Mene moţete zvati ili Karla ili Marija. Svejedno.

— Kako, svejedno? Ili ste Karla ili Marija. Oba su ta imena jako lijepa.

— Jer se zovem Karla-Marija. To je jedno ime. Karla- Marija.

— A kako ide dalje?

— Weber— rekla je njemaĉki, a ĉeški dodala: Webero- va?

— Karla-Marija Weberova? . . .It's been said. . .

14 iz strahovite daljine orio se flek-

satron štakorolovca Benna . . . she knocks'em dead.. .15

oko sedef astog mjeseca na nebu plavom kao izmijenjena haljina svibanjske ĉarobnice zasvjetlucale su sedefaste zvjezdice. . .when she lands in town. . .

lt

— Karla-Marija von Weber! — uzdahnuo sam. — Ne »von« — rekla je. — Ja ne moram biti »von« da

budem nešto posebno. Zbogom, gospodine Danny! Okrenula se, opet je na neki naĉin plovila u bijelim ci-

pelicama po jarkozelenoj travi prema vili gospodina diri-genta Obdrţaleka.

— Ĉekajte! Nemojte još odlaziti, Karla-Marija! — Moram na veĉeru. Onkel bi se ljutio. — Pa doĊite opet. Poslije veĉere! — Ne mogu, gospodine Danny. Moram vjeţbati. — Kamo odlazite na vjeţbanje?

Reĉeno je. Da ih ubija. Kada se iskrca u gradu.

— Mislim: vjeţbati klavir. Ja vjeţbam uvijek naveĉer. Kad je mjeseĉina.

— Slušat ću vas. Ispod prozora. Nasmijala se. Već je bila dovoljno daleko, ali ispod

bronĉane kacige planule su zlatne zrake, odbile se od se-defastog mjeseca, mjesec je eksplodirao. ..

— Sutra ćete mi kupiti sladoled kao honorar za sluša nje.

— Jesam li vas dobro razumio, gospoĊice Weber? — viknuo sam.

— Nadam se da jeste. Sutra u tri kod Militarfriedho- fa

u — rekla je gospoĊica Weber i okrenula se, otplovila do

vrata Obdrţalekove vile i nestala u njezinoj utrobi. Osjećao se onaj štipavi dim, vjerojatno iz toplane. I

naranĉe. Ili jorgovani. Ili ljubiĉice. Ili tako nešto.

Benna sam našao za veĉerom. Sjedio je u svojoj sobi na drugom katu vile Manesovih i šopao se krumpirima sa sirom. Posvuda po zidovima imao je fotke jazz muziĉara, iznad klavira Louisa Armstronga, pokraj njega Andrews Sisters, iznad stolića u uglu, gdje je veĉerao, Kamila Be-houneka i Emila Ludvika. Mljackao je i krumpir zalijevao vrhnjem. Fleksatron je leţao pokraj lonĉića s vrhnjem, po-kupio sam ga i protresao.

Zaĉuo se ĉaroban zvuk. — Benno, poznaješ li dirigenta Obdrţaleka? — Aha — rekao je Benno. — Ima li on neku nećakinju koja bi bila napola Beĉan-

ka?

— Opet imaš napadaj, ha?

— Ma vraga. — Jak, ha? Ĉetrnaest dana će potrajati, ne? Pogledao sam Armstronga, pa Rostin portret Benno-

ve lijepe sestre Evke i prodrmao fleksatron. Opet onaj ĉa-roban zvuk. Benno je opazio kamo gledam i rekao:

Vojniĉkog groblja

— Našom si guskom bio zaraţen tjedan dana, koliko se sjećam. Govorila je da joj je od silne strasti puknula naramenica. Mislim — od tvoje strasti.

— Lupetala je. — Ona šljiva koju si imao lani za dvadeset i osmoga li

stopada, navodno je bila od nje. — Tvoja sestra uopće previše lupeta. — Ali govori istinu, ne? — Ma lupa. Takve bi stvari trebala zadrţati za sebe. — Pa bratu moţe reći. — A kome si ti rekao? — Nikome. Heleni. — To zoveš nikome, ha? — Ta će to reći još Jarinki Dovolilovoj, a moţda još sa

mo Dasi Sommernitzovoj i Mariji Dreslerovoj. . . Objasnilo mi se jedno posebno razdoblje zahlaĊenja

izmeĊu mene i Marije Dreslerove lani u jesen, ali u ovom me trenutku Marija Dreslerova i moje šanse kod nje nisu baš zanimale. Prodrmao sam fleksatron. Opet onaj zvuk.

— Do vraga, pa daj probaj nešto odsvirati na tome, stari. Proizvodiš zvukove kao fakir.

— Fakir? — protresao sam fleksatron. — Znaĉi, ne znaš za nećakinju iz Beĉa ili tako nešto? —- Njegova se sestra navodno udala u Linzu — rekao

je Benno. — Ma daj pritisni palac! Sviraj nešto!

.. At's been said she knock'em dead. . ,18

odsvirao sam ne baš teĉno, treperava ĉarobna flauta ispunila je sobu, fa-kirski ton je izletio kroz prozor u svibanjsku veĉer.

— Ima li djece? — pitao sam. — Mislim da ima — rekao je Benno. — Ti si sada obo

lio od djeĉje bolesti, ha?

.. .when she lands in town. . . — Ona nije dijete — rekao sam. — Ona je ĉarobnica. — Aha. .. mislim da se zove Weberova — rekao je Ben

no. — Njen je muţ u nekoj neprilici. Nije se pridruţio naci-

18 Priĉa se da ih udarcem ubija

5 SJAJNA SEZONA 65

stima, brbljao, pa je sada u nekom kaznenom bataljonu, koliko znam.

. . .how she cools'em down. . .19

— Karla-Marija Weberova — rekao sam sanjarski i vi- brirao fleksatron silovitom lirskom ţudnjom što trga nar amenice, tako da je zazvuĉao kao majstorska viola ili kao oboa u dubokim tonovima.

. . . they ali sigh and wanna die. . .20

— Jebem ti. . . — rekao je Benno. ... for sweet Georgia Brown. . .

21

— Ovakvog sam te vidio posljednji put kad si bio na »Pobjedniĉkoj utrci« sa Juditicom Garlandovom!

se uzalud trudio. Tonda je oĉito imao više sreće. Oĉajno, radije o tome više ne bih razmišljao. I gospoda Manesova je bila Ţidovka, ali je imala arijevskog supruga, što ju je štitilo. Dosad. A Benno i Evka su bili drugoga stupnja ili što ja znam. Ja sam bio sasvim zanemarljiv stupanj, jedino se je jedna oĉeva praprabaka zvala Ohrenzweigova, tako da sam bio nepatvoreni arijevac. Gospoda Manes je imala barem tog muţa. Dasi je bilo tek sedamnaest, a supruga još nije imala. Sada ga neće ni imati. Sigurno ne Tondu, jer je Tonda bio najarijevskiji arijevac, meĊu precima nije imao ni neku Ohrenzweigovu, imao je prćasti nos, uši iz-rasle tako da su, kada ga je ĉovjek pogledao sprijeda, i uši bile sprijeda, a takvim savršenim arijevcima Nijemci su nedavno zabranili da ţene ovakve kraljice od Sabe kao što je bila Daša.

Ljubav me je cijeloga omotala finim koncem, stegnu-la, a ja sam o tome morao s nekim razgovarati. Veliki ko-mad ljubavi je, kad sam prekipio, istekao na Benna, kao uvijek, a on se, kao uvijek, sloţio da će biti moja šutljiva vrba.

Dolje su u blagovaonici sjedili Daša Sommernitzova i Tonda Kratochvil i pili vino od kupina s gospodom Mane-sovom.

— Ljubim ruke milostiva gospodo — pozdravio sam gospodu Manes i nasmiješio se Dasi: Bok, Sommernitzo-va.

Daša se trgnula, i Tonda Kratochvil. Oĉito su hodali, to je zbilja bilo lijepo od Tonde, da hoda sa Ţidovkom. Daša je bila prvog stupnja, ili, kako su to zvali, ĉistokrvna. Prava kraljica od Sabe. Tonda je moţda nešto ĉuo, moţda od nje. Gotovo mi je bilo ţao, jer je momak pravi. I ja bih vjerojatno bio pravi. Samo što mene Daša nije htjela. Bila je jedna od dvadeset ĉlanica prve lige u Kostelcu, i ja sam

19 Kako ih smiri 20 Svi gledaju i ţele umrijeti. .. 21 Zbog slatke Georgije Brown...

66

Polako smo koraĉali prema kolodvoru, iznad Kostelca je visjelo svibanjsko nebo kao pastelni baldahin, sedefasti mjesec, zvjezdice kao biseri, a ja sam rekao:

— Jesi li vidio kako me je Tonda ošinuo zlim pogle dom kada sam Dasi rekao Sommernitzova? Ja to nisam loše mislio. Nikada je nisam nazivao krsnim imenom. Uvi jek Sommernitzova. To je bila naša interna šala. A ona me je zvala Smificky. Ionako ništa nisam imao s njom. Ne mora biti ljubomoran ako hoda s njom.

— Nije bilo zbog ljubomore, idiote! — rekao je Benno. — Misliš da su svi ljubomorni na tebe. Na tebe nitko nije ljubomoran, budalo glupa. Svi znaju da samo baljezgaš, a ništa od toga.

— No dobro — rekao sam. — Nema svatko ĉar liĉnosti kao ti. Ali ako nije ljubomoran, zašto me je onako pogle dao, kao da mi za ono »Bok, Sommernitzova« hoće zabo sti noţ u leda?

— Jer se ona više ne zove Sommernitzova, idiote. Oni

su se vjenĉali.

— Nemoj me jebati. Kada? Pa to bih. . .

67

— Razglasit će na sva zvona — rekao je Benno. Skopĉao sam da je Tonda Kratochvil stvarno netko.

Ali onda su se.. . brzo sam u sebi listao povijest bolesti dvadeset ili više ljepotica što sam im dosaĊivao, što nije bilo lako, ali sigurno. . . morali vjenĉati prije no što su za-branili arijevcima s podignutim nosićima. .. ili upravo u to vrijeme, jer kada me Sommernitzova odrješito odgurnula mišićavom ruĉicom kosteleĉke prvakinje u prsnom pliva-nju, pa sam se spotaknuo o grudu zemlje i maltene pao u rijeku. . . pa sigurno: kada mi je rekla: »Smificky, zauvijek frendovi, ali ništa više od toga. ..« tada su već morali biti vjenĉani.

Nije mi išlo u glavu. — Benno, kada su se vjenĉali?

— Ne znam. Nekada — rekao je Benno i prodrmao fleksatron. .. Georgia claimed her.. ,

22 — Tebi bi trebalo

biti svejedno, zar ne? Imaš Weberovu. Što je Sommernit zova u usporedbi s VVeberovom?

.. .Georgia named her.. P

— Istina je što kaţeš, Benno — rekao sam. — Jesi li ikada vidio curu sa zlatnim oĉima?

— Ja ne. Ali po tebi ih imaju Helenka Teich, Marija Dresler, Zuzka Princ — poĉeo ih je nabrajati na prste — Irena.. .

— Ĉekaj! — prekinuo sam ga. — Kod njih mi se samo priĉinjalo. Ova ih stvarno ima. . .

.. .Sweet Georgia Brown... Fleksatron je u Bennovoj ruci zvuĉao privlaĉno, varlji-

vo lebdio nad veĉernjim plhovskim trgom, sjetio sam se kako je za njega gospoĊica Weber rekla »der Rattenfanger von Kostelec«.. .

24

— Tvoja se bolest, budalo — rekao je debeli štakorolo- vac — izmeĊu ostalih simptoma oĉituje i sljepilom odreĊe ne vrste. Momka sa zlatnim oĉima još nisi vidio.

22 Georgia je zahtijevala od nje... 23 Georgija ju je odala... 24 Štakorolovac iz Kostelca

68

Potom smo ja i Benno sjedili na jarkozelenoj travi, na rubu niskog šumarka iza vile dirigenta Obdrţalka, kroz ot-voreni prozor zveketale su viljuške, a s vremena na vrije-me se, dosta ĉesto, izmeĊu tih zvukova, ĉuo i romon slat-koga glasa Karle-Marije von Weber.

— Benno — uzdahnuo sam — stari, ona je stvarno ĉa-

robnica. — To si jednom tvrdio i za Althammerku — rekao je

Benno ciniĉki. — Prije no što ti je dala topa iz njemaĉkog. Uzrok topa iz njemaĉkog smatrao sam tajnom. Tada

nova mlada nastavnica njemaĉkog toliko me je zamamila da sam kod nje napredovao maltene do topa iz jezika Rei-cha, premda je taj pripadao rijetkim predmetima koje sam pristojno svladavao. Oĉito nije bila tajna.

— Kod ove mislim doslovce — rekao sam i upoznao Benna sa ĉudom haljine što mijenja boje.

— Pa, stari — rekao je Benno — to procjenjujem na tri tjedna. Ne samo da vidiš jednu ţensku dvostruko, nego u raznim bojama, to je dosad najteţi napadaj...

— Budalo — rekao sam. — Tebi je uzalud bilo što ob

jašnjavati. Mislio sam na ono sa ĉarobnicom i njezinim trikom s

haljinom. Moţda je bila zelena s druge strane pa se pres-vukla dok sam ja trĉao cross-country po divlju ruţu.

Ne bi li se bojala da će je kroz prozor ugledati dirigent

Obdrţalek?

Na trenutak sara zamislio onu lijepu preplanulu curu s bronĉanom glavom samo u gaćicama i grudnjaku kako prebacuje preko glave tu dvobojnu haljinu. Dugo sam je drţao u zraku, u kojemu odjednom nisam vidio vilu Ob-drţalkovih ni zvjezdice, a u to se razlegla »Mala noćna glazba« svirana na glasoviru. Karla-Marija Weberova se u gaćicama i grudnjaku ĉeznutljivo protezala u spilji od jor-govana...

— Vole — rekao je Benno. — To ona svira?

Vratio sam se na jarkozeleni travnjak i u miris šume.

69

Kroz otvoreni prozor na prvom katu vile dopirali su njeţni i privlaĉni tonovi »Petrofa« Obdrţalkovih. »Mala noćna glazba«, pa onda Beethoven, neki rondo. Energiĉno, toĉno poput matematike, ali draţesno kao dame u pariškim mo-drim ţurnalima, ali ne one s kraja stoljeća. . . Pa Schu-mann, »Sanjarenje«. . . Benno, koji se dotad valjao u travi, sjeo je i razjapljene gubice slušao kako noćni povjetarac nosi ţenske notice u susret dimnjacima Mautnerove pre-dionice. . . moţda otuda onaj miris sumpora? . . . u susret obronku gdje je stajao Port Arthur, gdje je sam Benno, svake druge veĉeri surovo i sjajno frazirao »Struttin' With Some Barbecue«. . ,

25

— Ta guska svira ko bog, stari — rekao je poboţno, a ja sam se pridruţio toj misi. Sanjarenje je završilo, zaĉula se neka pjenušava preĊivna sonata, puna nota, dubokih rubato-basova i visokih tananih tonova.

— Kako svira! — uzdahnuo sam. — A i on! Prenuo sam se kao da me Benno tresnuo u nos. — Ćekaj, tko on? — Obdrţalek — rekao je Benno i dalje slušao. Shvatio

sam da su ĉarolije u stvari rezultat ĉetveroruĉne svirke. — Znao sam da je dobar — rekao je Benno. — Ma, stari, on nadmašuje sebe samoga!

Uzdahnuo sam. — Pokraj nje. . . na istoj klavijaturi. . . — rekao sam te

lećim glasom. — I ja bih odsvirao mondšajnsonatu kao Pa- derevvski. . .

— Ti sigurno — rekao je Benno. — Dosad još nisi svla dao Czernog, vještinu prstiju. A ovo nije mondšajnsonata. To je Weber.

Weber! GospoĊica von Weber. . . Karla-Marija. . . lije-pe lovaĉke melodije blještale su poput slike sedefastog mjeseca kao sedefasti noktići gospoĊice Weberove, u blizi-

25 Pravi se vaţan zbog te gozbe.

70

ni je svjetlucao Mars, sav od bronce, kao kosa gospoĊice Weber. . . ĉitav je svijet pripadao gospoĊici Weber. . .

Dovršili su sviranje. Benno, ĉinilo mi se jednako izble-savljen od pukog muziĉkog aspekta gospoĊice von Weber, stao je pipkati po travi pa uspravio prema tamnoplavom nebu srebrni fleksatron. Zasjao je kao površina male bare, kao u zrcalu u njemu se pojavio mjesec. Benno je uznemi-rio mjesec, a u tišinu, još ispunjenoj uspomenom na Karla--Mariju von Webera i njegove šumske rogove, što ih je ĉa-robnica na neki naĉin imitirala na »Petrofu«, razlio se ma-giĉan, lijep ton tog izmišljenog instrumenta što nije sliĉio ni na što drugo, a sigurna ruka kosteleĉkog lovca na štako-re, tog drugog ĉarobnjaka u tajanstvenom spoju dvaju krugova dvije glazbe, iz njega je istresla lijepu ponoćnu melodiju. . . every star simply knows the one I love. . ,

26

S prozora koji je mrko blještao u mjeseĉevu svjetlost, isijavala je tišina, u njoj se razlegla staklena zvonjava smi-jeha gospoĊice Weberove. Ali odmah se prekinula. U crnom ĉetverokutu prozora pojavio se sjajan obris njene bronĉane glavice.

. . . Oh Sue, it'syou!21

Glavica je nestala, ostala je samo tišina, i magiĉno ĉa-ranje Bennova fleksatrona. . . and the moon above simply knows the one I love. . ,

28 pjevao je mjesec uhvaćen u tu

baricu. . . it's you, just you. . . I onda, prije no što je Benno mogao prijeći u srednji

chorus, zaĉuo se tihi rubato pun akorda, ĉistim, bogatim, glasom »Petrofa«. . . no one else it seems ever shared my dreams. . .

29 svirale su sigurne ţenske ruĉice svibanjske ĉa-

robnice. . . without you I don't know what I'd do. . .30

Posljednjem chorusu Benno se pridruţio, na svojem mjesecu, ĉinilo mi se za oktavu više, premda se to na flek-

26 Svaka zvijezda jednostavno znade onog koga volim... 27 Oh Sue, ti si! 28 I mjesec gore jednostavno poznaje onoga koga volim. . . 29 Ĉini se da nikada nitko nije imao udjela u mojim snovima.. . 30 Ne znam što bih bez tebe.. .

71

satronu ne moţe, ali gospoĊica Weberova je bila ĉarobni-ca, što je bila haljina koja oponaša kameleone u usporedbi s tim velikim noćnim slow foxom.. . . . . in this heart of mine you live ali the time. . .

31 Koncert

za klavir i fleksatron je završio. Obris gospoĊice Weberove pojavio se na prozoru:

— Ist das der Rattefanger von Kostelec?

Prije no što sam mogao bilo što reći, Benno je kazao: — To je bilo »štandrle«, gospoĊice. Od nekog Smific-

kog. I ĉarobna, prije ĉarobnjaĉka zvonjava glasa punoga

zvijezda i. sitnih bronĉanih dukata.

Drugi dan, ĉetvrt sata prije tri, kleĉao sam kod groba lajtnanta von Webera i krajiĉkom oka zirkao prema šums-kom putu gdje je morala izroniti ĉarobnica. Strahovito su me boljela koljena, ali taj sam bol ustrajno podastirao pod njene noge.

Pojavila se, zlatne sjene šume sjajile su joj na bronĉa-noj glavi, opet je na taj neki svojstven naĉin plovila po igli-cama, u plavim cipelama i bijeloj haljini, o pasu je imala široku plavu vrpcu, kao i u kosi.

Pravio sam se da sam sasvim uronjen u molitvu, i da je ne vidim. Ĉuo sam samo kako pod plavim cipelama igli-ce tiho pucketaju od blaţenstva i osjetio miris ljubiĉica.

Slatki je glasić rekao: — To mi se jako sviĊa. Ja sam se kao prenuo iz molitve. — Ah! — Da ste toliko poboţni, to mi se sviĊa. Za što se mo

lite? — Molim se vašem pretku. Da me zagovara na nebesi

ma, kod vas. — Ali ja nisam mrtva.

Ţiviš stalno u mome srcu...

— Niste. Ali kada niste sa mnom, ne moţete biti drugdje no u nebu. Ovakvi kao vi ne mogu biti s ovoga svi jeta.

Nasmijala se. — I to mi se sviĊa — rekla je i pogledala svjeţe pozla

ćeno pismo na spomeniku od pješĉanika. — Jadan Leut- nant von Weber. Bio je takav. . . — ustuknula je.

— Kakav? — Umro je tako mlad — rekla je i sjela na grob preko

puta lajtnantova, ali je najprije oprezno rasprostrla široku bijelu suknju, tako da je sjela na golu straţnjicu u gaćica ma. Gaćice naravno nisam ni ugledao, a gospoĊica Webe- rova poĉela je sliĉiti cvijetu velike bijele ruţe, osim što je mirisala na ljubiĉice.

— Što ćete za mene uĉiniti danas? — upitala je. — Recite. Mogu otrĉati po neki cvijet. — Ne bi ste baš puno uĉinili. — Gotovo sam ispustio dušu koliko sam jurio da stig

nem vaš limit. — Ĉetiri minute i šest sekundi — napućila je usne — to

nije nikakav rezultat. Naljutio sam se. — Brţe bi dotrĉao samo Fikejz, a on je kotarski prvak!

GospoĊica Weberova je otrgnula crvenu ruţu i smje-stila je izmeĊu svojih breţuljĉića. Duga je latica nestajala u dolini, virio je samo crveni cvijet. Na bijeloj haljini je go-spoĊica Weberova imala dosta dubok izrez.

— U tom sluĉaju — rekla je — trkaĉi ovog kraja imaju bijedan nivo. Ja bih dotrĉala za tri.

— Vi ste sprinterica? — upitao sam i promotrio stas gospoĊice VVeberove. Sigurno bi mogla trĉati kratke pru ge. Nije bila djevojka koja se po ĉitave dane samo valja na jastucima.

— Ne baš — rekla je. — Ali zaboravili ste da sam ĉa robnica.

— Imate pravo. No ja nisam zaboravio.

72

Rukom je pomilovala zelenu travu na grobu svoga pretka.

— Ali zaista jesam. Ozbiljno mislim. U prošlim vreme nima bi me sigurno spalili.

— Kakva sreća da ste se rodili tek sada — rekao sam podrugljivo.

— Vi mi ne vjerujete. Ali ja vam to mogu dokazati.

— Opet ćete promijeniti boju? — Moţda i to, ako zaţelim. Ali mogu trĉati dvostruko

brţe od vas. — To ne moţete! Dvostruko ne! — Mogu i trostruko! — Hajdemo onda! Perspektiva utrke medu drvećem za bijelim leptirom

ispunila me je velikom energijom. — Dobro — rekla je gospoĊica Weberova. — Ovdje ma

lo dalje je jahaća staza, poznajete li to mjesto?

Kimnuo sam. — Onda idemo trĉati. — Ustala je, bijela se suknja zat

vorila iza straţnjice, tako da ništa nisam vidio. Dovoljno mi je bilo ono što jesam vidio.

— Vi ćete trĉati desno, ja lijevo — nareĊivala mi je pet minuta zatim. Stajali smo na priliĉno zaraslom jahaćem puteljku, gdje sam s vremena na vrijeme znao vidjeti kon- tesu Schaumburg-Lippe i njenog stoljetnog djeda kako polako kaskaju u sedlima, koja su sa strane bila izvezena priliĉno izblijedjelim grbom njihova roda. Danas ih nije bilo ovdje. Staza je vodila dugom elipsom oko gusto zaras le fazanerije opet natrag, tamo gdje je poĉinjala. Kontesa i grof su po njoj znali kruţiti kao dva zaboravljena satelita oko zlatnih fazana.

— Vidjet ćete gdje ćemo se sresti! Tko će od nas potr ĉati više za isto vrijeme!

— Naravno vi, gospoĊice Karla-Marija — rekao sam. — Ali triput neće biti.

1 A. ™.

— Bit će ĉetiri puta — rekla je. — Ako se hoćete kladi ti. Ali bit će bolje da se ne kladite. I stanite leĊima uz me ne!

Ispunio sam naredbu. — Bliţe! — naredila je. — Da se dodirujemo leĊima. Ispunio sam i tu naredbu. Na staţnjici sam osjetio nje-

zino usijano dupence, moje su lopatice dodirnule njezine, prekrivene samo tankom tkaninom.

— Dat ću znak, i trĉite koliko moţete — rekla je. — Pri prema, pozor, sad!

Lopatice i vruća straţnjica su se odlijepile. Trĉao sam iz petnih ţila, bio sam u usporedbi s njom hendikepiran ti-me što je moj izjavitelj ljubavi reagirao po svojoj prirodi na dodire te straţnjice. Ali i uz taj hendikep nikako se nije moglo objasniti ono ĉega sam postao svjestan za dvije mi-nute, kada sam svladao šestinu elipsoidne putanje, odmah nakon prve okuke.

Tamo je na panju sjedila gospoĊica Weberova, malo zadihana, listom lopoĉa brisala ĉelo a oko panja je visjelo široko zvono svijetloplave suknje. Oko pasa je imala širo-ku bijelu vrpcu i lijepu bijelu vrpcu u kosi. Na bronĉanoj kosi sjedio je smaragdno zeleni vodeni konjic.

Ustuknuo sam, buljio u nju kao u nevjerojatno privi-Ċenje. Nije mi palo na pamet osim:

— Vi ste trĉali preĉicom!

Ta haljina, vrpca, sve to — što da se kaţe na to?

— Ah! — rekla je Marija-Karla razoĉarano. — Sie glau- ben nicht an meine Zauberein!

32

— Ali to nije moguće! — vrisnuo sam. GospoĊica Weberova se vrlo rastuţila. — Razoĉarali ste me — rekla je. — Strahovito. Vi ste

grozni, grozomorni nevjerni Toma! — Nisam! — viknuo sam u strahu. — Ja vjerujem u

to! Ali kako je moguće? Dobro, brzina moţe. Ja nisam ni kakav Fikejz. Ali ta haljina, zaboga!

32 Vi ne vjerujete u moje ĉarolije.

Pri spominjanju vladara nebesa ĉije sam ime spome-nuo uzalud, ali moţda i ne sasvim, Karla-Marija se prenu-la i rekla rezervirano:

— Kakva haljina?

Smaragdni vodeni konjic je vjerojatno poljubio bijelu vrpcu i nestao u zlatnoj kosi.

— A te vrpce! — Kakve vrpce? — Pa prije ste imali bijelel — Zar nemam — oponašala me je — bijele? — Ma ne! Imali ste bijelu haljinu i plave vrpce. Sada

imate plavu haljinu i bijele vrpce! — vapio sam oĉajniĉki. GospoĊica Weberova je pogledala bijelu vrpcu oko

svoga desetcentimetarskog pasa i sreĊivala ukrasni uzao na boku.

— Vi ste mi nekako smušeni — rekla je. — Od samoga poĉetka imala sam plavu haljinu i bijelu vrpcu.

— Laţete! Imali ste bijelu s plavom vrpcom! — Ne laţem! Kunem se! — gospoĊica Weberova je po

digla dva prsta prema krošnjama drveća. — Neka na mje stu umrem, ako od današnjeg jutra nisam imala plavu ha ljinu s bijelom vrpcom.

Gledao sam je, ona mene, skarabeji su bili sasvim ozbiljni, zeleni, sa zlatnim toĉkama. Opet je podigla prste da prisegne. I nije umrla.

— Sve me više razoĉaravate — rekla je. — Valjda ne mislite da poznajem tako malo ĉari i ĉarolija, pa da ću po navljati nešto što sam vam već pokazala, juĉer.

— Znam. Oprostite mi, gospoĊice Karla-Marija. Ako biste bili ljubazni pa napravili još neku ĉaroliju.

— Ovisi kakvu? — Kakvu vi hoćete. — Ja. .. pa što se toga tiĉe. . . Ja bih ţelio, ali ne znam

da li moţete uĉiniti takvo ĉudo. — Ja ću se opet rastuţiti — rekla je. — Vi mi uopće ne

vjerujete.

— Ţelio bih da se zaljubite u mene! — Sonst nichts?* — rekla je razoĉarano. — To vam ne mogu ispuniti — govorila je poslije, dok

smo polako hodali prema Kramolni. — Takva ĉarobnica nisam. Ne da nisam. Nego, u ţivotu sam imala samo jednu ljubav, i prisegnula sam da drugu više neću imati.

— Nikada? — Pa, moţda jedanput. Ali ne prije no što proĊe tisu

ću godina. Zapljusnuo me je miris naranĉe. Sve mi se već ĉinilo

prirodnim. I pauĉina kroz koju je prošla gospoĊica Webe-rova, pauĉina što je vijorila iza nje, a u njoj debeo, ruţan pauĉić.

Preko puta je nespretno skakutala ţaba krastaĉa. — No da. Neću biti ja — rekao sam gorko. Uhvatila me je za ruku. — Ali ja ne kaţem — rekla je — da neću biti dobra pre

ma vama, ako budete ispunjavali moje ţelje. Znate li kako to mislim?

— Kako to mislite? — Toliko dobra da bih bolja bila samo ako bih bila za

ljubljena u vas. — Ah! Bilo mi je svejedno. Osjećao sam ĉudnu mlitavost. Uh-

vatio sam je za ruku. Oko nas je kroz svjetlucanje sjena projurio smaragdni zmaj, bio je malen, vodeni konjic, zau-stavio se pred nama, iz ticala mu je buknuo plamen. Glat-ki baršun mi je iskliznuo iz dlana.

— Djevojka ne mora biti zaljubljena, da bude dobra, nicht war?

— Ah! — rekao sam opet. — A kada će to biti, kada ćete biti dobri prema meni?

— Moţda prekosutra — rekla je Karla-Marija ĉarob- njaĉki. — Onkel odlazi na dva dana na sastanak u Hradec.

33 Drugo ništa?

77

Koraĉali smo kroz kaleidoskop zelenila i zlata prema Kramolni, ja još kao udaren u glavu, od silne sreće osje-ćao sam potrebu da pravim salta, ali sam se lako svladao jer mi tjelesni odgoj nije išao sjajno. Onda me je opsjedao neki strah, ili što. Valjda je to bila groza, pomalo ugodna, ali ipak strahovita. Zatim sam osjetio ţelju da se informi-ram o sudbini svoga prethodnika. Onoga koji je imao najviše sreće na svijetu, kojega je Karla-Marija voljela.

— Hoćete da vam priĉam o njemu? — Da! Hoću! — Već je umro — rekla je bez trunke ţaljenja nad tom

nesrećom. — Bio je konobar u baru »Schvvarzvveiss« u Be ĉu.

— Konobar? — uţasnuo sam se nad demokratskim ukusom ĉarobnice.

— Pa — rekla je — od toga je ţivio. Inaĉe je bio vrlo sposoban mag.

— Aha. Odnio ga je Belzebub. U pakao. — Mefistofeles, Daniel —- ispravila me je. — Onaj isti

koji je odnio Fausta. — Aha — rekao sam. — Zapisao mu je dušu krvlju. — Mojom krvlju — rekla je Karla-Marija gorko. —

Mislio je da je Mefisto toliko glup te će me odnijeti. Na ravno, prevario se. Odnio je njega.

— Govorite o njemu kao da ga niste baš voljeli. — Ipak! Ja sam ga voljela. Jako, strašno. Ali bio je

razbojnik. Ein Halunke. DogaĊa se da djevojka voli razbojnika i barabu, mada je sama nešto posebno.

— Ja nisam baraba — rekao sam tuţno. — Još ne znam. Ako jeste, zaţalit ćete.

Medu drvećem pojavio se izletniĉki restoran »Kod vrganja«.

— Mogu li vas pozvati na limunadu, gospoĊice Webe- rova?

— Na limunadu?

— Ovdje nemaju ništa drugo. Jedino je moţete pretvo riti u vino. Vi biste sigurno znali.

— Nemojte se rugati — rekla je. — Da li ste ikada shvatili da Der Bosse ist bloss ein Gottespolizist?

4

Nisam shvatio. Bio sam previše izmoren izmjenjiva-njem groze i ljubavi, nade i rezignacije. Ušli smo u krĉmu. Bila je tamo lijepa hladovina i sjena, za stolom u uglu tro-jica penzioniranih drvosjeĉa nad rijetkim pivom i karta-ma. Odmah su se zabuljili u Karlu-Mariju. Karla-Marija je rasprostrla modru suknju i na poznati graciozan naĉin ga-ćicama sjela na grubu klupu. Opet ih nisam vidio.

Naruĉio sam dvije limunade. Ĉarobnica je rekla sas-vim banalno:

— Verzeihen sie ein Momenlt?5 — pogledala je oko se

be i onda nestala iza vrata na kojima je bila cedulja s dvije nule.

Uronio sam u sanje nad limunadom, o tome što će mo-ţda biti prekosutra. Drvosjeĉe u ćošku su opet nastavili kartati. Prozor se zeleno caklio, kao da je tamo nešto gor-jelo zelenim plamenom. Poĉinjala je sjajna sezona s ta-janstvenom curom iz Linza, s tom ĉarobnicom. Umirio sam se, blaţeno je išĉekivanje izbrisalo krastaĉu što nam je preprijeĉila put. Ali stalno sam osjećao da me odnekud promatraju smaragdne oĉi. Skarabeji. Ne. To su bile pos-većene maĉke. Sa zelenim oĉima. Stresao sam se.

Zaškripala su vrata. Ona ispod dvije nule. Uperio sam tamo grozniĉavi pogled, trgnuo se i srušio

limunadu. Bila je zelena! A na stolu ruţiĉasta barica. Ili je to bila neka optiĉka varka?

Kroz vrata je prošla Karla-Marija Weberova u zelenoj haljini s naranĉastim toĉkicama. Miris ljubiĉica se oĉito miješao sa sasvim sigurno paklenim mirisom sumpora i vatre.

34 Da je zlikovac samo boţji policajac? 35 Oprostite na trenutak.

Pozlilo mi je. Oĉito sam pozelenio jer je Karla-Marija briţljivo upitala da li mi je slabo. U gostionici je vladala polutama a njene su oĉi svjetlucale kao oĉi krampusa od papirmašea koji je Berta Moutelik prije svetog Nikole stavljao u glavni izlog robne kuće Kod grada Londona. Krampus je imao ţaruljice u oĉima i preko njih naranĉasti celofan. — Zbilja vam nije ništa? — upitala je Karla-Mari-ja-

— Nekako ste promijenili boju!

Osjetio sam da teturam na klupi. Valjda ću se onesvi-jestiti. Nikada prije nisam imao takav osjećaj. Hvatao sam dah.

— DoĊite radije na zrak — rekla je Karla-Marija kao da mi ĉita misli.

Pošli smo. Hodali smo po travnatom šumskom putu od gostionice

natrag do fazanerije, negdje se javila kukavica. Samo dvaput. Karla-Marija će biti moja smrt, pomislio sam turobno. Za puka dva dana. Prekosutra. I odjednom sam shvatio da se neću boriti protiv groze što me ispunjava, da nemam ni volje. Bio je to ĉudan strah. Ĉak sam pomislio na doktora Fausta i onaj stari problem s kojim sam bio zaokupljen za vrijeme dosadnih satova vjeronauka, kada je veleĉasni Lubenica muku muĉio pokušavajući objasniti da je Jonasa progutala velika riba, a ne kit, pa to nikako nije u antagonizmu s onim što nam je na ploĉu crtao pro-fesor Stafec o anatomiji kitova grkljana. Ili da Isus nije imao nikakvu braću i sestre, da su ih tako zvali kod starih Ţidova, a u stvari su bili bratići, pa to ne osporava ĉinjeni-cu da je Djevica Marija sve do uzašašća u nebo ostala dje-vicom. Taj je problem bio psihološki. Kako je Faustu mo-glo pasti na pamet, a i svim onim crnini magovima, te su mirne duše potpisali mjenicu, za nekih pedeset, šezdeset godina uţivanja. O kakvim se idiotima od Faustova radilo, ako su tako glupo bacili svoju normalnu, Bogom zagaran-tiranu šansu da doĊu u nebo — a ipak se dobro nauţivaju — zbog nekih uţitaka koji prema svemu sudeći i nisu bili

baš naroĉiti. Da sam ja Faust, sve bi mi uţivancije pokvari-la pomisao na garantirani roštilj. Pa to je kao kad bi osu-Ċenika na smrt ĉitavu godinu pustili da se sladi; ja ne bih mogao uţivati ni u najboljoj gozbi...

— Ne govorite — javila mi se Karla-Marija. Kukavica je ponovno zakukala, opet samo dvaput, i ja sam odjed nom shvatio da me baš i nije strah, premda će mi davolica pokraj mene na neki naĉin skratiti ţivot, zapravo bojim se, ali prije osjećam lijenu blaţenost, pa da i zatraţi neki potpis, potpisao bih, mada i vlastitom krvlju. Odjednom mi se ĉinilo da razumijem Fausta, i to vrlo dobro. . . Šuma kao da je huktala, krošnje smreka i borova lelujale su po put mraĉnog mora, ja sam bio iznad šume, nogama gore, zlatne i zelene mrlje stale su plesati po iglicama, a na Kar- li-Mariji su se rasplamsale naranĉaste toĉkice kao da je netko naloţio vatru. Đavo. Vrag. Vrag bi ga znao. Iz šume je prema nama opet pojurio onaj zeleni konjic, opet je sjeo na bronĉanu kacigu gospoĊice Weberove, pravio sam se da ga ţelim uhvatiti, sitno se oglasio i odletio, a ja sam brzo posegnuo za glavom Karle-Marije. Rogove nije imala. Ni rošĉiće.

— To vas je nauĉio, onaj konobar? — upitao sam. — Što?

— Ĉarati? — Ah, ne — rekla je. — To me je nauĉio moj dragi. — Pa kaţem. — Mislila sam da ste rekli konobar.

— Pa bio je konobar! — Moj dragan? — Da. Onaj kojemu ste prisegnuli da više nikada neće

te voljeti. Onaj kojega je odnio Mefisto. — Ach, der— rekla je Karla-Marija. — Das war ein an-

derer.36

Ovaj je bio fagotist der Wiener Philharmoniker. Jedan praunuk Paracelsusa.

— Njega ste voljeli?

To je bio drugi.

6 SJAJNA SEZONA

— Prirodno — rekla je gospoĊica Weberova. — On je bio moja jedina ljubav.

Tih je jedinih ljubavi poĉinjalo biti previše. Savladao me je bijes pomiješan s nadom.

— I taj konobar takoĊer? — Onaj konobar? — razmišljala je Karla-Marija, i nije

mogla doći do zakljuĉka. — Pa da. Onaj halunek. — Onaj što? — Halunek. Ili halunk. Hulja. Jednostavno onaj što se

bio potpisao vašom krvlju. — Na ja der— razmislila je još. — I njega sam voljela. — Ali vi ste rekli da je bio vaša jedina ljubav. Sada

opet tvrdite da je vaša jedina ljubav bio neki fagotist von Wiener Philharmoniker. To ne razumijem, gospoĊice We- berova!

— Vidim — rekla je. — Zar ne shvaćate da djevojka po put mene moţe mirne duše imati dvije jedine ljubavi u ţivotu?

Koraĉali smo kroz gustu travu a kopriva je Karlu-Ma-riju ošinula iznad koljena.

— Au! — rekla je i podigla rub suknje. Iznad koljena je imala svjeţu piknjicu, naslinila je prst i ovlaţila je. Kako je drţala podignuti rub, dobro sam pogledao je li suknja odozdo zelena kao gore. Bila je. Karla-Marija je dakle bila ĉarobnica.

Pogledala me je podignute suknje. Rekla je zavodljivo. — Ili tri?

Naranĉaste su toĉkice plamsale, gospoĊica Weberova je bila kao elegantna ameriĉka peć s plamenovima iza vra-tašca od sinjevca, a zlatni su me skarabeji u njezinim oĉi-ma pretvorili u sasvim lakomislenog Fausta.

— GospoĊice Weberova — rekao sam. — Da li postoji nada da bih ja mogao biti vaša treća jedina ljubav?

— Zašto ne — rekla je. — Svatko moţe. — Svatko?

— Svatko koga ću ja voljeti. — A hoćete li mene? — Ako ćete vi mene. . . — Ja vas volim! Samo vas! — Nijednu drugu? — Nijednu drugu! Nikada više u ţivotu! — Ja to ne traţim od vas! — Ali ja tako hoću! — Nije vaţno — rekla je Karla-Marija. — Ja hoću da

me volite, da volite samo mene ovog svibnja. — Hoću! Kunem se! A. . . — Ali to nije dovoljno — rekla je Karla-Marija. — Da ću voljeti samo vas i bit ću. . . — Nije dovoljno samo reći da se kunete. — Dokazat ću vam! — Wirklich?

i7 — rekla je Karla-Marija. — Und wie?

37a

— Ja. . . recimo opet ću otrĉati po ruţu. . . — Morate mi napisati potvrdu za to. Imate li papir? — Evo ga na! — shvatio sam. Blaţenstvo me je sasvim

obuzelo, iz straţnjeg dţepa hlaĉa izvadio sam notes, otvo rio ga oprezno tek nakon polovice, da ga sluĉajno ne otvo rim tamo gdje sam bio zabiljeţio neke efektne korespon- dencijske fraze koje sam namjeravao koristiti u jednom od sljedećih pisama Mariji Dreslerovoj, a iz dţepa na košu lji izvukao sam naliv-pero.

GospoĊica Weberova mi je zadrţala ruku šapicom sa sedefnim kandţicama.

— Ein Moment — rekla je. — To ne bi imalo nikakvu cijenu.

Opet sam shvatio. Zatvorio sam notes. — Ali ja nemam noţ. Imate li pribadaĉu ili nešto sliĉ

no? — Najprije ispustite tintu! — Karla-Marija je pogleda

la oko sebe. Medu drvećem se u svjetlosti zelenila površ-

37 Zaista?... 37a Koliko?

83

ina ribnjaka. Karla-Marija me uhvatila za ruku i ja sam se prepustio njenom vodstvu.

— Ispustite tintu i isperite pero! — naredila mi je. Ĉuĉnuo sam kraj vodene površine većim dijelom pre-

krivene ţabokreĉinom, i sasvim bez volje, bespomoćno blaţen, štrcnuo nekoliko tamnoplavih kapljica na povr-šinu. Bila je strahovita tišina i površinom su se na sve strane razbjeţale sitne ţivotinjice.

— Isplahnite — zaĉuo sam glas Karle-Marije, odjed nom pun neke ĉudne zapovjedniĉke note.

Pošteno sam gurao klip; u prozirnu vodu ribnjaka is-plivao je crni oblak iz moga naliv-pera. Neki se glavonoţac pribliţio, gutnuo, trznuo se i isplivao na površinu trbu-hom prema gore. Okrenuo sam se, oĉekujući maltene da se gospoĊica Weberova u meĊuvremenu pretvorila u vje-šticu s bradavicom na nosu, ali je ona sjedila na obali u ze-lenoj haljini, plamsale su toĉkice i bila je strahovito lijepa.

— Jeste li ga isprali? — upitala je. — Jesam. — DoĊite ovamo! Poslušno sam prišao, kleknuo. GospoĊica VVeberova

je uhvatila moju ruku u svoje šapice i rekla:

— Boljet će. Stvarno volite samo mene i voljet ćete me kroz ĉitav svibanj ?

— Ubodite me! — rekao sam junaĉki, a nisam ni stis nuo zube. Pokorno sam stavio ruku u ruĉice Karle-Marije, a ona je uhvatila moj mali prst i podigla svoj kaţiprst. Tek tada sam primijetio da je sedefasti noktić na njemu iz- brušen gotovo u šiljak. Taj je šiljak pritisnula na jagodicu moga maloga prsta i gurnula, bol se pretvorila u raskoš, paklenske oĉi Karle-Marije utopile su se u mojim oĉima, ona je pritiskala moj mali prst sa svoja dva prsta, i iz ma loga prsta je istekla lijepa kapljica boje rubina. Karla-Ma rija je uzela pero i usisala kap. Onda je opet pritisnula, no va kapljica, sisala i sisala, dok tekućina boje karmina nije ispunila naliv-pero.

Nisam ni zastenjao. — Sie lieben mich

3S — rekla je. — Das kann ich se-

hen?9 — I stavila je moj masakrirani mali prst u usta. Os

jećao sam kako siše, a vršak njena jeziĉca dodirnuo je mo ju ranicu. Izvukla je mali prst iz usta i rekla:

— Jetzt schreiben sie*0

— Što sad pišem? — Pišite — rekla je poput uĉiteljice. — Volim, i ove go

dine u svibnju voljet ću samo... i napišite sami koga ćete u svibnju voljeti.

Uzeo sam naliv-pero i otvorio notes. Ali kako su me svi ovi dogaĊaji u posljednjih pet minuta lišili razuma, ot-vorio sam ga upravo na stranici koja je bila prošarana ri-jeĉi »Marija«, stoput ponovljenom. To sam vjeţbao što ele-gantnije veliko M: Marija, Marija, Marija, Marija, Marija i tako dalje. Pisao sam.

— Haiti— rekla je gospoĊica VVeberova. — Što pišete? Pogledao sam krvav, neravan redak koji se polako

sušio u rijeĉi izvedene u rdi.

Volim i ljetos u svibnju voljet ću samo gospoĎicu Ma-riju.

— Potpisat ću — rekao sam brzo. — Ili ostavite — kazala je Karla-Marija. — Marija-Kar-

la ili Karla-Marija, bit će da je svejedno. — Ozbiljno? — No klar!

41 — rekla je. — Sve sam to ja, Fraulein We-

ber. Dovršio sam napis: . . . voljet ću samo i jedino gospo-

Ďicu Mariju-Karlu Weberovu. Daniel Smiricky. — Da vidim! Kako sam pisao, osjećao sam da mi se duša rasplinja-

va i na njeno mjesto ulijeva nešto kao vruća lava. Gospodi-

38 Vi me volite. 39 To vidim. 40 A sad pišite. 41 Pa jasno!

85

ca Weberova je strogo proĉitala moju mjenicu, puhnula je na nju, svinula je u mali svitak — i gurnula ga u udolinu iz-meĊu breţuljaka. Na haljini s toĉkicama nije bilo dţepova.

U novoj ulozi Ċavolova uĉenika ţudno sam posegnuo za njom.

Skoĉila je na noge i povukla se prema ribnjaku. — Nemojte me dirati! — rekla je. — Tek sutra! — Ja hoću danas! — Ne smijete! — Obuhvatio sam je, zatvorio oĉi — navika iz kina — i

naslijepo traţio usta koja su prije sisala moju krv. Nisam ih našao. GospoĊica Weberova je okrenula glavu, odne kud, valjda iz dekoltea, zapahnuo me je miris ljubiĉica, us nama sam dotaknuo toplu, glatku koţu na dugom vratu Karle-Marije, i sada sam ja sisao, dok nisam osjetio krv. GospoĊica Weberova se divljaĉki otimala, teturali smo na obali bare, odjednom sam se okliznuo i zajedno s gospoĊi com Weberovom stuštio u ribnjak.

— Verflucht nocheinmal!42

— zaĉuo sam njezin sladak glasić i progutao velik gutljaj smrdljive vode. Kada sam opet zadobio sposobnost orijentacije, vidio sam gospoĊicu Weberovu kako se vere iz jezerca, zelenu haljinu prilijep ljenu uz tijelo, pa joj se sve vidjelo. Bronĉana kaciga se u vodi rastopila, a kosa je visjela slijepljena uz raskošno li ce.

Nasmijala mi se. — Ne smiješ me ljubiti u usta — rekla je. — Onda bih

umrla! — Karla, nemoj se ljutiti. ..

— Karla-Marija! — Karla-Marija, nemoj se ljutiti, ja ne znam što me je

spopa. . . — Jer me voliš, je 1' da — rekla je Karla-Marija. — Ali

u usta ne smiješ. Stvarno bih umrla. To je jedno pro kletstvo.

42 Do Ċavola!

— Ja sam ti... ja nisam htio, ali nešto me spopalo, pa

sam ti.. . — Što?

— Na vratu sam ti napravio.. . Posegnula je tamo, dodirnula tamni trag moje pa-

klenske strasti koji se brzo sušio. — Ach das! Das macht nichts.*

3 To će zaĉas zacijeliti.

Dakle, ta je cura bila sasvim drukĉija od kosteleĉkih

cura. Oĉito se uopće nije ljutila na mene. Vragovi se mo-ţda ne ljute, ĉim im se ĉovjek zapiše tijelom i dušom.

— To će zacijeliti?

— Da. Naveĉer moţda više i neću imati.

— A u usta?

— »Da wiirde ich sterben.** Bit će malo komplicirano, kad bude postala dobra

prema meni. Za sada joj je poĉimalo biti hladno, pa sam je otpratio do vile Obdrţalkovih i poljubio dugim poljup-cem tek u dlan koji je mirisao na šumu, ljubiĉice i ţabo-kreĉinu.

Sjedili smo u »Port Arthuru« i upravo swingirali Mus-cat Ramble, kada je iz kuhinje došepao stari Barta i rekao mi da odem do telefona. Otkopĉao sam tenorsaksofon i otišao u kuhinju Bartovih.

— Halo? — Karla-Marija — odjeknuo je glasić. Ispustio sam zvuk koji je valjda izrazio kako su u meni

eksplodirale emocije. — Moraš napisati novu potvrdu — rekao je glasić Kar

le-Marije. — Izgubila sam onu. — Zaboga! Gdje? — preplašio sam se i odmah su mi se

stala nizati strahovita priviĊenja kako moju izjavu o svi-

43 Ah to! Ništa zato. 44 Tada bih umrla.

86 87

banjskoj ljubavi nalazi neka od ostalih dvadesetak, koju doduše nisam volio ove godine u svibnju, ali prije, i poka-zuje drugoj, a ona sljedećoj, pa je poĉnu prepisivati i . . .

— Vjerojatno u onom ribnjaku — rekla je Karla-Mari ja.

— I sigurno si je izgubila? Nije li zapela negdje? Ustuknuo sam. Tako daleko još nismo stigli da bih se

usudio govoriti o njenim breţuljcima, budući da se ni u usta nije smjela ţvaliti

— Nije zapelo. Kod kuće sam se skinula do gola, ali nigdje nije bilo niĉega.

— Moţda se rastvori u vodi — rekao sam. — Bit će da je već uništena. — Napisat ću ti je ponovo. Doći ću kod Obdrţalkovih,

nakon što završimo ovdje. Stišala je glas. — Ovamo ne smiješ. Onkel je kod kuće. — Negdje ću te priĉekati.

Neko vrijeme je vladala tišina. Onda je Karla-Marija rekla odluĉno:

— Ne. Ja ću doći u 'Port Arthur'. Spustila je slušalicu. Stavio sam slušalicu na vilice, a

kad sam se vratio iz kuhinje u dvoranu, već je sjedila ta-mo. Iz vile Obdrţalkovih je pješke pola sata dovde, a au-tom, kad bi imala auto, najmanje deset minuta. Ali nije me iznenadilo. Sjedila je u crnoj haljini boje ugljena, sa širokom crnom samtastom vrpcom na dugom vratu, tako da se modrica nije vidjela, a stari Barta je upravo, omam-ljen, vukao golemu straţnjicu. Momci za pultićima su se pravili da vjeţbaju, ali oĉi sviju bile su zalijepljene o lice i druge kvalitete gospoĊice Karle-Marije Weberove.

Brzo sam sjeo do nje.

— Imate li papir? — rekla je. — Ja sam ga zaboravila ponijeti.

— Karla-Marija, ti se ljutiš na mene?

— Zašto bih se trebala ljutiti?

— Nakon što sam ispisao onaj papir, počela si mi go voriti ti.

— Tipfeler. Rastuţio sam se. — Mislio sam da mi time hoćeš . . . hoćete. . . — Aber nein — rekla je Karla-Marija. — Sada sam se

zbunila. Ne prije. Pogledao sam u zelene oĉi. Na samtastoj vrpci sprije-

da imala je ţuti porculanski broš s crnom ruţom. Iza me-ne je Haryk podsmješljivo odsvirao poĉetak Poeme, a Ven-ca Štern je proizveo ruţan zvuk na trombonu. Lexa se zahihotao.

— Uzmi papir i piši — rekla je Karla-Marija. Ispruţio sam ruku prema njoj i naperio mali prst. — Opet nemam noţ. Pogledala je jedva zacijeljenu ranicu od svoga nokta,

ošinula oĉima kapelu u pozadini i rekla: — Zapravo, bit će dovoljno tintom. Ionako je kopija. No, u mojem naliv-peru je bila samo isušena krv. — Pa posudi, dušo — kazala je gospoĊica Weberova

vlasniĉki. Sasvim umjesno. Ustao sam i pošao prema ka peli.

— Gospodo, ima li netko naliv-pero? Lexa je hitro izvadio naliv-pero. — Za što ga trebaš? — Moram zapisati dušu gospoĊici Weberovoj — rekao

sam i vratio se s perom davolici. Pod njenim sam nadzo rom Lexinim zelenim mastilom napisao:

Volim i u svibnju ću voljeti samo gospoĎicu Karlu--Mariju Weberovu.

Potpisao sam. Potrudio sam se da ovaj put napišem obje polovice njena krsna imena u prikladnom redoslije-du.

Primijetila je to sa zadovoljstvom. — Nisi se zabunio. Ja sam Karla-Marija Weberova. — To znam. I predobro, Karlo-Marijo. — Bog zna da li znaš

................................................. ..... . ........................ 89.

— Vrag zna. — To je istina — rekla je. — Taj dobro zna. Gledao sam je. Je li bilo samo zbog kontrasta crne ha-

ljine, crne samtaste vrpce i crne ruţe, da je odjednom iz-gledala kao od bijeloga voska? Mrtvaĉki blijeda? Vrlo lijep leš? Da mi je znati da li je ta dva kilometra od vile Ob-drţalkovih do »Port Arthura« preletjela na metli. I neće li, kad se okrenem i odem svirati, i opet se okrenem, sjediti tu u haljini druge boje, ili razbludno naga? A sutra — ali ne smijem je ljubiti u usta. Duša, ili što sam već imao u se-bi u tom trenutku, je zadrhtala, kada sam zamišljao sve mogućnosti. GospoĊica Weberova je šutjela, samo se smi-ješila, i zelene oĉi su joj potamnjele, samo su vrcali zeleni blijeskovi kao zmajevi.

Odjednom je Lexa rekao iza mene: — Dobra veĉer, gospoĊice. Benno Manes nam je re

kao da dobro svirate glasovir?

Zeleni su blijeskovi vrcnuli preko moje glave. — Da — rekla je. — Vrlo dobro. — Ne bi li nara nešto lijepo odsvirali — nacerio se Le-

xa. — Ali ne jazz. — Moţete sve, gospoĊice — kazao je Lexa. Karla-Marija je ustala i zakoraĉila prema klaviru. Pri-

mijetio sam da ima ĉarape i cipele od crnog semiša, s vrpcom oko gleţnja. Sjela je za klavir i bez dugog okoliša-nja krenula s Bachom.

Nikada ne bih vjerovao da u stari Bartov klavir stane takva glazba. I da u staru Bachovu fugu stane toliko pa-klenskoga, premda je on bio toliko poboţan orguljaš. Ĉini-lo mi se da na pijaninu plamsaju crne svijeće, a bijele ruke gospoĊice, usred svega toga crnila, rade na crnim tipka-ma. Dolje, do grmećih basova, gore do ţicanih visina. Oko gospoĊice Weberove i crne mise njezinih nota okupio se ĉitav sastav; presahnule su uobiĉajene zafrkancije. Benno je opet imao napola razjapljenu gubicu, a Harykovi prsti su neĉujno pipkali vrat gitare. Brynych je izvadio metlicu i

90

sasvim tiho, fino, stao u ritmu te vraţje fuge gladiti koţu bubnjeva. GospoĊica Weberova je u dugim crnim rukavi-cama šljakala poput fantastiĉnog dinama, glazba ne s ne-ba, s drugog mjesta, ja sam znao odakle, ali sam zadrţao za sebe, valjala se kao kaša što miriše na naranĉe i pa-kao iz usijanog ĉarobnog lonĉića i ĉitav je sastav polako tonuo u nju, dok nije utonuo. Brynychove metlice su već plesale prema sedefastom ritmu nokata na crnim tipkama klavira. Haryk je odsvirao jedan akord, pa drugi. Premda davolica nije mislila svirati jazz, svirala ga je, posegnuo sam za tenorsaksofonom, naćulio uši, imao sam duge i šiljaste, primijetio sam da je Benno gurnuo sordinku u korpus, a zatim i Venca, obojica su stavili piskove medu usne, Fonda je podigao prst, gospoĊica Weberova se stra-hovito brzo spuštala niz crne stepenice u podzemnu spilju, ali druga gospoĊica Weberova, drugo ja gospoĊice Webe-rove se odjednom stalo penjati uz bijele stepenice na svjet-lost visokooktavnih ljestvica, a Fonda je kimnuo kudra-vom glavom, poluglasno dahnuo »Es!«, mi smo lagano puhnuli tihi, sordinirani akord iz kojega se gospoĊica We-berova u objema svojim inkarnacijama sjurila odozgo niz stepenice u spilju, lijeva malo naprijed a iza nje desna, se-def asti su noktići titrali po tipkama a na srednjem prstu li-jeve ruke ţuti prsten sa crnom ruţicom, Fonda je dahnuo, tiho smo puhnuli novi akord, grubo me je uhvatio prijatelj gospoĊice Weberove, mirisao je na naranĉe, dakle, on je bio, ona je bila ljubiĉica, sa svojih dvadeset prstiju uhvatio je svaki moj prst izmeĊu dva svoja, a ja sam izišao iz prhkog akorda i kozjim tembrom se izvukao iz spilje u ţar paklenskih vatri, prsti su mi ĉvrsto sjedili na tom drugom sedefu, ĉuo sam kako je gospoĊica Weberova udarila, ali tiho, akord koji nigdje nisam ĉuo, a ja sam se provlaĉio mimo akcenta preko drugog što ga je puhnuo sastav, gore i gore, pa onda više nije išlo i sunovratio sam se na »ce«, na »ha«, na »be«, jarac je zameketao a bik prsnuo, Vencin ton nekoliko puta promuklo skliznuo, a prstići gospoĊice

91

VVeberove su se opet poigrali visoko na crnim tipkama, kad ju je prekorila Bennova truba, grubim, prostim frazi-ranjem slomila gospodiĉinu nestašnu fugu, bogzna kako je iza nas zatutnjao Brynychov veliki bubanj i gospoĊica se podredila, ĉinilo mi se — veselo, a iz fuge je poput šiš-miša izletjela Sweet Georgia Brown, Benno je bio pun nje, medu njegove zakašnjele sinkope gospoĊica Weberova je poĉela zabijati ĉudnovate klinove golemih akorda . . . It's been said. . . nešto izmeĊu dur i moli.. . she knock's em dead. . . trubom je prodro Lexa, pa onda ja, Venca, Fonda je sjeo za najudaljeniji kraj klavijature i odsvirao bas, ĉi-tav sastav je zatutnjao kao neka svingirajuća filharmonija, samo sam ja znao odakle je to poteklo.. .when she lands in town. . .

Tako smo bješnjeli da se ţarulja na ţnori iznad nas kli-mala, kroz poluotvorene prozore valjala se prema Kostel-cu glazba ni iz Linza, ni iz Chicaga, iz pakla, gospoĊica We-berova se vješto izvijala medu nama na svojim crnim no-tama, njena vitka leda su se klimala nad crnim tipkama, koje je Fonda odozdo razgrmio u oluju što je prelazila u crno, a odjednom se gospoĊica Weberova sa smijehom stropoštala na klavijaturu i proizvela uopće najfantastiĉni-ji akord, sastav je prekinuo s drekom. . .»Sweet Georgia Brovvn«. . .

— GospoĊice — rekao je Haryk uţasnut. — Deĉki! Go-spoĊice Weberova!

Ĉarobnica je prasnula u gromoglasan smijeh i crnom špangicom zarobila neposlušni bronĉani pramenĉić.

Kad sam se u ponoć opraštao od gospoĊice Weberove ispod sedefastog mjeseca, rekao sam da ću je poljubiti. — Aber nicht auf den Mund!

45 — rekla je.

45 Ali ne u usta!

Uhvatio sam je za samtastu vrpcu i odvojio vrpcu od preplanulog vrata, sada blijeda od sedefa neba. Ni traga modrici. Govorila je istinu. Bila je djevojka iz pakla.

Poljubio sam je u hladan obrašĉić. — Sutra u devet — šapnula je. — Bit ću dobra prema

tebi. Otkljuĉala je vratašca, potrĉala bijelim puteljkom, a ja

sam pao u mirišljivu travu. Ĉim je nestala na ulazu, gore je na prozoru zasvjetlucala bronĉana silueta njene gla-vice. Valjda je od ulaza odletjela na prozor kroz dimnjak. Ali kod nje je sve bilo moguće, u toj svibanjskoj noći sve je bilo moguće.

Glavica je nestala, a sumporni miris bojadisaonice u dolini miješao se s poznatim miomirisom ljubiĉica.

Za tu sam se veĉer, kada je gospoĊica Weberova treba-la biti dobra prema meni, ukrasio kao onda za »Port Ar-thur«. Obukao sam sive hlaĉe i sako od tamnoplavog sam-ta, koji mi je gospodin Nedela, trgovac umjetniĉkim pred-metima, dao u zamjenu za izrezbareni kriţ, bakinu ostavš-tinu. Tako sam bio izbigecan već u sedam, i pošao da se vucaram ulicama. Na uglu kod štedionice stajali su deĉki iz sastava sa Lucijom, i Helenom i, naravno, odmah ko-mentirali:

— Gospodo! — rekla je Lucija. — Danny, nisam znala da si topli brat!

— Tek će biti. Ĉekaj do ponoći. Bit će uţaren kao viso ka peć! — rekao je Haryk.

— Uputili ste se na sastanak s gospoĊicom Webero- vom, Sir? — pitao je Lexa.

— Odi vrit — rekao sam. — Zašto odmah tako jake rijeĉi? — kazao je Lexa. — Gospodo, on ima tremu! — rekao je Benno. — Vidi

te kako se znoji? — Da vidim! — rekla je Lucija i stavila mi ruku na ĉe

lo. — Deĉki! Samrtni znoj!

92

— Pa nije ĉudo — rekao je Haryk. — GospoĊica kao gospoĊica von Weber. Do ponoći će se rastaliti od paklens kog ţara.

— Da nam se ne rastopi — rekao je Benno. — Nemoj se bojati — rekla je Lucija. — Moţda će to

biti fini tuš, ta gospoĊica Weberova.

Benno je izvadio fleksatron i prodrmao ga. Preko trga se zaĉu »Georgia« . . . why, it's a shame how she cools 'em down . . . — Tuš? Ma kakvi!

— Sinoć joj je u »Portu« zapisao srce. Na pismeno — rekao je Lexa.

— Zar je njemu još ostao koji komadić? — rekla je Lu cija. — Pa već mu je nekih devetnaest puta slomljeno, sa mo u Kostelcu. . .

— Dvadeset puta — rekao sam.

— Je li? — zaĉudila se Lucija i stala nabrajati na prsti ma: — Irena, Marija, — stvarno ih je izbrojila devetnaest, cure su oĉito imale pregled, zaĉudio sam se kakvu toĉnu evidenciju imaju. — Meni ispada devetnaest — rekla je.

— Ispustila si sebe. — Jedino to. — Ĉuj, ĉekaj malo — rekao je Haryk. — Kada je to bi

lo? — Ma zafrkava se — rekla je Lucija.

— To gore — razderao se Haryk kao u napadaju ljubo more.

— Kako to? — rekla je Lucija.

— Ako mu nisi slomila srce, znaĉi da si imala nešto s njim!

— Oprosti! S ovakvim, ofucanim od devetnaest njih!

— Tada još nisam bio — rekao sam podmuklo. — Tada sam se vucarao samo s Irenom, a ni s njom ne previše.

— Što to ĉujem? — kazao je Lexa. — Zafrkava se — rekla je Lucija. — Što ako se ne zafrkava! — rekao je Haryk.

— Danny se baš i ne zafrkava u ovim stvarima — re kao je Benno. — Uvijek priznaje bez moljakanja, ako je od neĉega ispalo sranje.

— Beniću — rekla je Helena. — Ako je ispalo bez veze — rekao je Benno. — To sam

htio reći. Ne ono drugo. — Ali ono drugo je ispalo. Kao sa mnom — rekla je

Lucija. — I zafrkava jer je u to vrijeme bio iznogiran od najmanje petnaest njih.

— Mislite da Weberova zna za to? Za tih dvadeset? — rekao je Haryk.

— Sumnjam — rekao je Lexa. — Ona je tu strankinja.

— Trebali bismo je upozoriti — kazao je Fonda. — Lu cija, idi pa joj reci.

— Gospodo — rekao sam, — štedite trud. Ona sve zna. I sve mi je oprostila. Ja sam njezina jedina ljubav.

— Baš i ne izgleda — rekao je Haryk. — Ta ima najma nje jednu ljubav na svakom lakiranom noktu. Neke u Pra gu, neke u Beĉu, a neke u Linzu.

— Ja sam njezina jedina ljubav u svibnju. — Jedino to — rekla je Lucija. — A da me zagovaraš kod nje. Sire — kazao je Lexa. —

Slobodan sam u lipnju. — Tada će gospoĊica VVeberova već biti mrtva — re

kao sam. — Kakva šteta! — rekao je Haryk. — Nadam se da ćeš i

ti biti mrtav!? Pa ne bi valjda ţelio preţivjeti takav gubi tak!

— Sigurno ne bih. — Svirat ćemo ti na pogrebu, vole — rekao je Benno.

— Što da ti odsviramo?

Nacerio sam se Luciji i kazao sarkastiĉno: Nobody's Sweetheart, ne? — Dodirnuo sam rub šešira poput Clarka Gablea i rekao: — Poljubite me, gospodo i dame!

Odšetao sam se preko trga prema breţuljku s dvor-cem. Odjednom se iza mene zaĉuo fleksatron, a uz nj su

.„.^,, o/i ■» .... _. . . IluJ

momci dubokim glasom brundali tu pjesmu:. . . you got silken hose, velvet gown, ali out of place in your old home town.. .

46

I ja sam bio out of place47

. Đavolov plaćenik. Ili prije davoliĉin.

Otvorila mi je vrata, gotovo sam se onesvijestio. Ako je prije bila lijepa, kad je ono lizala sladoled ispred dućana gospodina Burdvcha, i divna kad mi je lizala krv iz ritualno porezanog malog prsta, sada je od nje nastala fantastiĉna tvorevina scenske tehnike ili ĉega li, bila je prediv-na i gotovo umjetna. Prvo mi je zapelo za oko malo okruglo crno obiljeţje ljepote prilijepljeno uz obraz. Od toga biljega gotovo sve do vršaka svojih raskošnih breţuljaka bila je naga i napudrana, tako da se uobiĉajenom mirisu ' ljubiĉica pridruţio omamljujući miomiris parfumerije. Ostatak tijela bio je odjeven do gleţanja, u crnu haljinu od samta s otrovno zelenim cvijetom na pasu, oĉito kopijom neke biljke mesoţderke, a tako je opasno i izgledala. Usta dvostruko veća nego danju, namazana neĉim što je ostav-ljalo dojam neosušive vlaţnosti. Oko oĉiju divan crni ok-vir, a nešto je izvela i s trepavicama, jer su joj narasle ba-rem pet centimetara. Kad ih je zatvorila, kapci su joj bili smaragdnozeleni, kad ih je podigla, pojavili su se sma-ragdni skarabeji. Bronĉani pramenovi kose stvarali su na glavi ĉudesnu orijentalnu kompoziciju, kroz koju je migo-ljila umjetna zmija, prošivena sitnim, sjajnim crnim školj-kicama. Njena tupa glava sa zelenim oĉima od stakla, virila je gospoĊici Weberovoj iza uha. U ušima je imala crne maslaĉke. Izgubio sam dar govora gledajući to djelo. Dak-le, gospoĊica se zbilja znala poigrati s vastitom osobom! Ali njezina je osoba to zasluţila.

46 Nosiš svilene ĉarape, samtastu haljinu, to je u tvome rodnom gra diću neumjesno...

47 Neumjestan

— Idi gore, dušo — rekla je. — Dolazim za tren s osvjeţenjem.

Koraĉao sam uza stepenice s crvenim sagom, a upravo nasuprot meni zjapila su otvorena vrata salona gdje je iz-gledalo kao u pogrebnom zavodu. Sjale su samo dvije pa-rafinske svijeće na stolici kraj kauĉa, a u dva kuta intimne svjetiljke. Jedva sam ušao, iz pokrajnjih vrata se ušetala i Karla-Marija. Valjda je iz kuhinje proletjela kroz dimnjak. U rukama je nosila bronĉani posluţavnik sa staklenim vrĉem i dvije ĉašice. U vrĉu je bio neki zeleni napitak, valj-da vještiĉin eliksir. Karla-Marija ga je nalila, graciozno je sjela na kauĉ i domahnula mi. Sjedila je kao ravnalo, valj-da da ne uništi neopreznim pokretom umjetniĉko djelo, a breţuljke sa svim padinama izloţila je horizontalno prema meni.

— Sada ti opet moram govoriti vi — rekla je — jer niš ta drugo ne bi pasalo uz ono što ću ti sada reći.

Pokorno sam kimnuo.

— Najprije ćemo popiti.

Popili smo. U napitku je bilo nekih sto i deset posto teĉnog veselja, a okus je vukao na neke trave. Da. Vještiĉin napitak. Usuo sam ĉašicu u sebe, gospoĊica Weberova mi je smjesta nalila novu, a ja sam pod utjecajem one prve pet minuta pokušavao progovoriti, dok nisam uspio:

— Vi ste nevjerojatno lijepi, Karla-Marija! — GospoĊice Weberova — ispravila me. — GospoĊice Weberova. . . — Vi ste takoĊer lijepi. Pogotovu taj samtasti sako. — Nemojte mi se rugati. — Rugam li se? — zaĉudila se. — Ne rugam se! Vi ste

lijep mladić, a lijepi mladići treba da hodaju lijepo odjeve ni. Meni se to sviĊa a inaĉe i nije vaţno.

— Imate pravo, gospoĊice Weberova. Kao i uvijek. — Lijep ste mladić — ponavljala je tu naprosto neisti

nu — ali duša vam je ruţna.

cc7n\r»

— Nije! — viknuo sam. — GospoĊice Weberova, kako to moţete reći!

— Mogu jer imam pravo u svemu — kazala je. — Sie haben es selber gesagt!

4*

— Moţda mi je bila ruţna. Ali sada ću je oĉistiti, lije po, vidjet ćete. ..

— Morali biste apsolutno govoriti istinu — rekla je go spoĊica Weberova. — U ljubavi je dobra samo apsolutna istina. Volite li samo mene?

— Samo vas! Nasmiješila se, nekako tuţno. Gurnula je ruku neka-

mo ispod breţuljaka, izvadila papirić savijen u smotuljak, izgladila ga u krilu i gorkim glasom ĉitala: »Volim i u svib-nju ću voljeti samo gospoĊicu Karlu-Mariju VVeberovu.«

— To ste napisali sinoć — rekla je. — A nije istina! Progutao sam sljedeću ĉašu, i dok sam se borio s gla som, gospoĊica Weberova mi je tuţna lica opet nalila.

— Što znaĉi voljeti samo jednu djevojku? — upitala je filozofski. I odmah odgovorila: — Ne griješiti ni s jednom drugom.

— Ja ne griješim! Volim samo vas, gospoĊice Karla- Marija Weberova!

— Jeste li kršćanin, gospodine Smificky? Što pita, pitao sam se u sebi. Pa valjda zna. Inaĉe se ne

bi otimala za moju dušu, davolica. Đavlu nije stalo do poganskih duša. One će ovako ili onako doći u pakao. I ja ću, dakle doći u pakao, gospoĊice Weberova, ali neka bude po vašoj volji!

— Jesam — rekao sam. — Loš, ali kršten. — Dakle za vas vaţi Novi Zavjet? — Vaţi, to znam. — Ĉitali ste evanĊelje po Matiji? — Jesam — rekao sam. Do vraga, što me davolica ispi

tuje vjeronauk? Moţda zato da spoznam svoje grijehe. —

Vi ste to sami rekli!

Valjda sam ga morao ĉitati. Barem djelomiĉno. Moţda u biblijskoj povijesti u trećem razredu. Ili moţda u drugom razredu.

— Sveti Matija — rekla je Karla-Marija Weberova — u petom poglavlju, dvadeset sedmom i dvadeset osmom sti hu, kaţe: »Reĉeno je: ne poţeli ţenu bliţnjega svoga. A ja vam kaţem: onaj tko pogleda ţenu i poţeli je, već je zgrije šio s njom u svome srcu.«

— Ne razumijem — rekao sam prkosno, premda sam već znao kamo smjera.

— Objasnit ću vam. Zamislite neku djevojku, ovdje u Kostelcu. Sigurno vam se neka svidjela, prije no što sam ja došla. Govorite istinu!

— Svidjela. Svidjela — rekao sam. Nije imalo smisla izvlaĉiti se. Bilo bi previše neuvjerljivo, a osim toga, go spoĊica Weberova je zatraţila monopol samo za mjesec svibanj.

— Zamislite tu djevojku! — Koju? — Jednu od tih djevojaka.

Zamislio sam Mariju Dreslerovu. Kako je koraĉala iz dvorane, uz rijeku, preko snjeţne ravnice, i pahuljice su joj prizemljivale na nosu, kako ih je otpuhivala. Tako sam bio iskren. Zamislio sam bijelo V, »V fiir Viktoria«. Zamislio sam koljena u pletenim ĉarapama. Tako sam ispunjavao naredbe davolice, a u to mi je gospoĊica Weberova rekla:

— Ne sviĊa li vam se? Niste voljni u svom srcu. . .? Htio sam slagati. Marijina koljena su mi se sviĊala i u

prisutnosti dekoltirane Karle-Marije. Pogledao sam dekol-te, da mogu reći istinu, ali mi je gospoĊica Weberova prstom uhvatila podbradak i prisilila da umjesto breţulj-aka pogledam one dvije egipatske bube. — Govorite ĉisto ĉistu istinu! — naredila je, proţeo me ĉudan drhtaj, a ruka gospoĊice Weberove sa zlatnom zmijicom crvenih oĉiju oko prstenjaka pruţila mi je zeleni napitak.

Ulio sam ga u sebe, još sam namjeravao lagati, barem malo, ali me napitak ušutio. Nakon pet minuta progovorio sam ĉistu istinu:

— Imate pravo, gospoĊice Weberova. Već sam općio, ili kako se to kaţe.

— S kim? — upitala je. — S gospoĊicom Marijom Dreslerovom. — Ona naravno nije jedina. Zamislite neku drugu. Ka

ko se zove? Sasvim sam izgubio volju da se opirem. Karla-Marija

je bijelom ruĉicom premostila napudranu dolinu, zmijica me je pogledala crvenim oĉima, podignuo sam oĉi, no dru-ga zmijica, iza uha gospoĊice Karle Marije, probola me je zelenim pogledom. Na kraju su me uništile zlatne oĉi sa-me vještice.

— Irena — pisnuo sam. Pruţila mi je napitak, pio sam, a gospoĊica Weberova

je rekla: — Slijedeća! Ime i adresa?

Tako sam joj, izmeĊu dvije parafinske svijeće u toj vje-štiĉjoj polutami, nabrojio svih dvadeset kostelaĉkih djevo-jaka s kojima sam općio u duši, a dodao sam i Judy Gar-land. I uopće nisam spreĉavao gospoĊicu VVeberovu kada je minijaturnom olovĉicom zapisivala u neki crni notes posut šarenim kamenĉićima.

— Priznajem i ispovijedam vam se, gospoĊice Webe- rova, da mi se te djevojke sviĊaju, kad pomislim na njih. Samo što ja sada u svibnju ne mislim na njih. Mislio sam na njih, samo kada ste to sami zaţeljeli. Inaĉe mislim sa mo na vas i volim jedino i samo vas, gospoĊice Weberova, kao što je Bog. . .

— Pst! — Onda kao što je Đavo poda mnom. . . ili gdje. . . — Ach, ja!— zatvorila je notes, a olovĉicu ugurala u

koţnatu futrolu — Ili me ne volite dovoljno, ili ste tako

ion .„..„.^^

strahovit ljubavnik da vam jedna djevojka nije dovoljna, premda je nešto posebno.

— Varate se, gospoĊice "VVeberova. U obje toĉke. — Ja se nikada ne varam. Ali ono prvo je iskljuĉeno.

Ĉim me netko voli, dann liebt er mich absolut.*9 A nije ni

moguće da ja ne budem dorasla najvećem ljubavniku, jer ja sam nešto ganz extra.

Zmija iza uha izgledala je vrlo opasno, razmišljanje te male vještice je zbunjivalo.

— Ali tko je onda. . . kako onda. . . stoje stvari sa mnom, gospoĊice Weberova? Pa ni jedna ni druga mo gućnost nije moguća. . .

Prebacila je nogu preko noge, ispod crne haljine poja-vio se gleţanj u svjetlucavoj ĉarapi.

— Popijte — rekla je.

Uĉinio sam kako je rekla, premda to prema šaputanju zadnjih ostataka razuma nije moglo biti nego kobno.

— To je jednostavno — rekla je. — Pa vi znate tko sam

ja. Uhvatila je zmijicu iza uha sa dva prsta i malo joj po-

ravnala gnijezdo u bronĉanom grmu. Onda je stavila ruku na glatke vlaţne padine, tako da je druga zmijica zavirila u napudrane sjene u dolini. Shvatio sam definitivno tko je ona, progutao sam. Jedna je parafinska svijeća zapucketa-la, po njoj je skliznula prozirna suza i pozelenila, jer je pri-vukla pogled vještice Weberove.

— Ja znam, gospoĊice Weberova. — Karla-Marija — rekla je. — Ja znam, Karla-Marija. — Moja ljubav nije. .. — golom je rukom izvela nekoli

ko ĉarobnjaĉkih znakova u zraku — . . . nije duhovna lju bav. . . — Ich hab Verbindung mit den dunkleren Elemen- ten.. ?° a oni su naravno puno. . . ĉvršći. — Uzdahnula je,

49 Onda me potpuno voli. 50 Imam veze sa mraĉnim silama.

joi

breţuljci su se podigli, haljina je po njima skliznula malo niţe,

— Dosad je niste okušali — rekla je. Odjednom sam imao osjećaj da sam se pretvorio u

vulkan. Lava je u meni nahrupila pod strahovitim tektons-kim pritiskom.

— Karla-Marija! — hripnuo sam. — Dozvolit ćete da okušam?

— Ali morate ponovno prisegnuti! — Na što god ţelite, Karla-Marija! — Osim na tih dvadeset djevojaka na koje ste mislili,

kad sam vas upitala za njih — govorila je polako, s velikom ozbiljnošću — osim na njih niste ove godine u svibnju, od trenutka kada ste mene susreli, pomislili ni na koju dru gu?

— Kunem se! Ni na koju drugu! Ni na bilo što na ne koj drugoj! Samo na vas i sve na vama, Karla-Marija!

— Niti ste ijednoj govorili stvari koje ste govorili me ni?

— To ni pomisliti. Kako moţete. . .! Kako bih mo gao. ..

— Nijednu niste poljubili? Ili dirnuli na drugi naĉin? — Karla-Marija! — Zavapio sam. — Dodirnuo sam sa

mo vas! Nijednu drugu nisam ni mišlju okrznuo! I samo i jedino vas sam poljubio!

— Hm — rekla je. — Ako je sve to istina. . . — Objema rukama je dotjerala kompoziciju od bronce, materijal obješen o njihove vrške se napeo, vulkan u meni je mraĉ no zahuktao. — Ako je sve to istina — rekla je Karla-Marija Weberova — moţete. . .

— Mogu? — zahroptao sam, sasvim kao vulkan pun la ve i sumpora. — Vas. .. poljubiti?

Spustila je ruke i sjedila na kauĉu uspravno poput svi-jeće, nepomiĉna, kao isklesana od mramora zagrijanog na suncu. Nije se pomaknula, samo je polako spustila kapke s petcentimetarskim trepavicama, prekrivši njima te egi-patske idole, a odozgo su bili zeleno premazani.

102

Pribliţio sam joj se, zapljusnuo me miris naranĉa, ne-kakvog zabranjenog voća iz paklenskog raja, miris beĉkog pudera, tog vlaţnog emajla, moţda iz Pariza, iz predratnih zaliha, dodirnuo sam mirisne usne, a onda je rekla:

— Ali ne u. . . Nije dovršila jer takvu naredbu nisam mogao ispuniti

i svom sam se snagom pripio uz našminkana usta i obgrlio je oko golih ramena, vulkan u meni se stao spre-mati za eksploziju, svijeće su zatreperile, ali ona mi je od-jednom ĉudno omlohavila u naruĉju, usta joj uopće više nisu reagirala, zapalucao sam u njima jezikom, dodirnuo sam njezin, leţao je nepomiĉno u ustima mirišući po men-tolu i malinama.

Prestao sam je ljubiti. Bronĉana konstrukcija je skliz-nula u stranu, duge nage ruke su beţivotno visjele iz moga naruĉja. Breţuljci se nisu dizali.

Spopala me jeza. Poloţio sam je na kauĉ, pribliţio sam slinom navlaţeni prst njenim poluotvorenim ustima, ali nisam osjećao hladnoću daha. U panici sam posegnuo za njezinim zapešćem, ali nisam znao gdje ljudi imaju ve-nu, da li nadesno ili nalijevo, a ionako nisam napipao niš-ta, zateturao sam od groze. Ne u usta. . . Onda bih umrla. . . Rekla je da bi umrla. . . Zaboga, nije li valjda umrla?

Ponovo sam je uhvatio za zapešće, ali ništa, ni slab udarac ţilice. Moţda ne umijem napipati bilo, pomislio sam. Ali moţda i znam, i. . .

Uto su se ugasile one dvije intimne svjetiljke u kutovi-ma sobe. Zavladao je gotovo mrak. Stearinske svijeće još su samo tinjale.

Pogledao sam oko sebe i prestrašio se toliko da sam pustio ruku Karle-Marije, a ruka je nepomiĉno pala s kau-ĉa i zvecnula zmijicom o pod. Odozdo, iz dnevnog boravka svijetlila je slaba svjetlost kroz otvorena vrata. Stvarala je svijetli okvir, a u tom je okviru stajala prilika, na sebi je imala prozirno ruho, i bilo je sasvim jasno da je to nekak-

103

va djevojka i da, osim toga ruha, baš i nema previše na se-bi.

Uhvatio sam parafinsku svijeću u mesinganom svi -jećnjaku, svjetlost na izdisaju je malo obasjala priviĊenje.

Zaboga!

Bila je to Karla-Marija, u licu bijela, kao da su je na-mazali kredom, bronĉana kosa raspuštena, a kad sam je osvijetlio, iz oĉiju su joj suknula dva duboka zelena svjetla kao u zmaja, i ona je rekla:

— Ubio si me! Govorila sam ti da me ne smiješ ljubiti u usta!

U sumanutoj zbrci sam se okrenuo. Karla-Marija je le-ţala mrtva na kauĉu, breţuljci se nisu dizali, ruka je poĉi-vala zglobovima prstiju na sagu, bronĉana kompozicija gotovo neoštećena, ali se zmijica malo izvukla iz gnijezda, sada je leţala do pola tijela na crnom kauĉu i oĉima razmjenjivala zelene signale s duhom Karle-Marije na vra-tima.

Vrisnuo sam ili što, pogledao strop. Svaki ĉas bi se tre-bao raspuknuti, a kroz tu pukotinu stuštit će se na mene — i bacit će me kroz taj strop što će se opet zatvoriti, tako da će od mene ostati samo krvava mrlja. . . opet mi se ote -lo prestravljeno zavijanje i duh Karle-Marije je rekao:

— A još si osim toga gnjusno i strahovito lagaof — Ne, ne nisam lagao! — pokušao sam s obranom, ali

vraga to vrijedi protiv mraĉnih snaga. — Navodno voliš samo mene! — rekao je duh prezir

no. — Ĉak si mi napisao potvrdu! Duh je ispruţio ruku i u njoj je imao papirić. — Proĉitaj!

Razmotao sam papirić, dlan mi je drhtao, na njemu u treperavoj svjetlosti stearinke zarĊali napis medu zelenim mrljicama. . . od ţabokreĉine. . . malo rastoĉen, ali se još mogao proĉitati.

— Volim — zahliknuo sam se — ljetos u svibnju voljet ću samo gospoĊicu Mariju-Karlu Weberovu.

104

— Ha! — rekao je duh pobjedniĉki. Iz kredastog lica su mu sijevale oĉi kao zelene krhotine boca u svjetiljkama koje je prodavao gospodin Nedela, zelene krhotine usaĊe ne u bijeli lim, unutra ţarulja. . .

— Ali. . . ali. . . gospoĊice Weberova — promucao sam — pa ova se potvrda izgubila u ribnjaku.

— Kad sam još ţivjela — rekao je duh. — Sada mogu imati sve. I izgubljene stvari.

— Pa da — rekao sam, koljena su mi se stala tresti, za teturao sam.

Duh je rekao:

— Popij! Napipao sam bocu. Popio sam dobar gutljaj vještiĉjeg

napitka, duh se zaljuljao, oĉi su mu još neprirodno ţarile. Karla-Marija, krajiĉkom oka sam je pogledao, leţala je na kauĉu mrtva.

— Izvadi onu drugu potvrdu i proĉitaj i nju! — ĉuo sam duha. Pogledao sam mrtvu Karlu-Mariju. Zglobovi prstiju na sagu, nepomiĉni breţuljci.

— Gdje... — opet me je protresla groza — gdje je to? — Nemoj se praviti da ne znaš gdje! — rekao je duh. —

Nosila sam ga na srcu, jer sam te voljela i vjerovala sam ti. Hajde!

Mraĉna me sila dogurala do lesa. Ispruţio sam ruku prema grudima, iznad doline sam zastao, pokolebao se, omamljen od groze.

— Hajde, hoćeš li već? — upitao je duh.

I tako sam drhtavim prstima pecao u tom klancu. Bio je mekan, gibak i još topao, nekako pretopao, ĉinilo mi se, za curu koja je već deset minuta mrtva, gipko se predavao mojim lutajućim prstima, traţio sam i traţio. . .

— Baš ti traje! — rekao je duh. — Traţi potvrdu i ništa drugo!

Oštri brid papira dotaknuo je moj prst. Mali svitak. Iz-vadio sam ga gotovo sa ţaljenjem. Duh je naredio:

— Hajde, ĉitaj!

1Q5

— Volim i ljetos u svibnju voljet ću samo gospoĊicu Karlu-Mariju Weberovu.

Podigao sam pogled prema duhu, prema njegovim ĉa-robnjaĉkim oĉima, zelenim bocama. S kauĉa se zaĉuo va-paj. Duh je podigao ruku. Vrisnuo sam.

U lice mi je udarila zasljepljujuća svjetlost. Netko je upalio kristalni luster gospodina dirigenta Obdrţaleka. Zatvorio sam zaslijepljene oĉi, pa ih otvorio. Preda mnom je stajala Karla-Marija u dugoj crnoj haljini i paklenski se smijala. A pokraj nje još jedna Karla-Marija u prozirnoj bijeloj spavaćici i jednako svršavala od smijeha, lica našminkana bijelim puderom. Prva je Karla-Marija uhva-tila onu drugu oko pasa, obje su umirale od smijeha i to im je bila strašna zafrkancija.

— Vi ste laţac i laţac! — pjevale su draţestan duet. Podigao sam ruku u znak protesta i shvatio da u sva-

koj drţim po jedan papirić. Svjetlost lustera je poništila ĉarobnjaštvo, ostale su samo dvije paklenski lijepe cure, sasvim jednake. U nedoumici sam pogledao svoje papiri-će, Karla-Marija mi je istrgnula onaj iz lijeve ruke, a od-mah zatim Karla-Marija u spavaćici onaj iz desne.

— Volim i u svibnju ću voljeti samo — deklamirala je s podrugljivim patosom — gospoĊicu Karlu-Mariju Webero- vu — i naklonila se.

Odmah se zatim nadovezala Karla-Marija u haljini, koja se meĊutim jedva suzdrţavala da se ne zahlikne od smi-

— Volim i u svibnju ću voljeti samo — naklon — go spoĊicu Mariju-Karlu VVeberovu. — Pogledala me je podsmješljivim oĉima i slatkasto rekla:

— Marija-Karla Weberova. / Odmah zatim cura u spavaćici: naKon, i: — Karla-Marija Weberova, -^ I opet su obje prasnule u smijeh i smijale se na sav

glas. — To nije fer! — viknuo sam. — To je najobiĉnija pod

vala! Kako sam mogao znati?

.106 ..... _„. ........... ______„ .. __ ... „_„ _____

Cure su pogledale jedna drugu, onda mene, pa su podsmješljivo unisono izrecitirale:

— Volite nas i samo nas, gospodine Danijele?

Prasnule su u takav smijeh da sam se morao pridru-ţiti, premda sam škripao zubima od bijesa.

Cure Weberovih su se u ţivotu nauţivale dobre zafrkancije.

Ali kada sam poslije, napojen anisovim likerom i obo-gaćen znanjem što se tiĉe raznih zabavnih mogućnosti u ţivotu blizanaca o kojima su me pouĉile, koraĉao kući pre-ko breţuljka na kojemu se dizao dvorac, pomislio sam da to jednom ipak moţda neće biti zafrkancija. Bile su priliĉno dobre cure, to mi je bilo jasno — onaj posljednji sat kada smo zajedno smazali liker od anisa bio je sjajan; s tim predivnim bubicama bila je fina drugarska zabava. Ali što ako će jednom netko zaţeljeti da pokuša uistinu, mislim s ljubavi, one će se takoĊer zatelebati, i što će onda uĉiniti? Ako će taj netko biti samo jedan, a one dvije? Da li je mo-guće voljeti dvije cure odjednom? Moţda jest, dokazivao sam svojom praksom u simultanki s Irenom i Marijom. Samo što su te dvije cure bile svaka drukĉija. Da li se mogu voljeti dvije potpuno iste cure odjednom?

Koraĉao sam niz strmi puteljak izmeĊu grmova jorgo-vana prema trgu, iznad mene mjesec, još uvijek sedefast. Odnekud, valjda iz Velikog kruga, gdje je stajalo nekoliko klupica, odjeknuo je fleksatron. . .when you walk down the avenue

51. . . ustuknuo sam, vratio se malo natrag i

uputio se uskim puteljkom u susret tom zvuku. . . I just can't believe it's you. . ,

52 provirio sam iz grma, ispod mene

na okrugloj ĉistini obješenoj na jorgovane iznad trga, sjedio je der Rattenfanger von Kostelec i treptao malim srebrnim mjesecom, uokolo momci iz sastava, Brynych je

51 Kada koraĉaš niz aveniju 52 Ne mogu vjerovati da si ti...

107

tiho bubnjao na kutiji od cipela. Nove novcate cipele po-dignutih vrškova, izvaĊene iz te kutije, sjale su u svjetlosti mjeseĉine na klupici pokraj njega. . .hey-doo-dey! hay-doo-da. . . na ploĉi s koje smo skinuli komad nismo dobro sku-ţili rijeĉi a deĉki su, sjedeći i slušajući Bennvja štakorolov-ca u toj lijepoj noći u lijepom gradu Kostelcu, dahnuli velik, samtast, prigušeni akord a feksatron je ĉeznutljivo viknuo u lijepu noć mladosti. .. where is the bird of Para-dise?. . .

53 momci su, mrmljajući, preuzeli mekan, njeţan

chorus, kao šum šume . . .hey-doo-dey.. . hay-doo-da.. . okrenuo sam se i koraĉao dolje pema gradu. .. where is the bird ofParadise?. . . dolje, dolje, prema ponoćnom, li-jepom, tuţnom gradu Kostelcu. ..

I bio sam tuţan, drugi dan, kada je anisovac ishlapio, od ranog jutra. Nisu me uzimale ozbiljno, cure Weberovih. Pametno su smislile i prilagodavale plan, kako se mijenja-la situacija. Kad sam se, recimo zabunio, misleći na Mariju Dreslerovu i u potvrdu napisao Marija-Karla. Odmah su prilagodile scenarij, te dvije vještice. Kako je nestala mo-drica, kako su se izmjenjivale u fazaneriji i u zahodu go-stionice »Kod vrganja«. I kako su tajmirale ĉarobne prelete od Obdrţalkovih do »Port Arthura«, iz kuhinje na prozor. Jedino se nisu uvijek stigle toĉno dogovoriti što sam s kojom priĉao. Ali ja sam bio previše izblesavljen da bilo što primijetim. Bilo bi ĉudno da nisam bio! Weberove cu-re. S tatom u kaznenom bataljonu. Bogzna neće li ih proći zafrkancija prije no što misle. Strahovito lijepe gospoĊice Weberove, a mene nisu uzimale ozbiljno.

Nitko me nije uzimao ozbiljno, nitko u ĉitavom Ko-stelcu. Jako sam se ţalio. Pogledao sam kroz prozor, svi-banjsko se vrijeme pokvarilo, nad gradom se crnilo nebo, a ispod njega sivi dronjci. Šuma je potamnjela, protezala se sve do rijeke, na obronku su iz nje provirivale vile, crveni

53 Gdje je rajska ptica? //

108

krov vile Marije Dreslerove a dolje, kod pivovare, stambe-ne zgrade gdje je stanovala Irena. Pa ionako, rekao sam sebi samome, ionako na kraju volim Irenu. Ili moţda Ma-riju. Ali ni one me ne uzimaju ozbiljno.

Ili uzimaju?

Bilo je popodne, ĉetiri sata, vrijeme za kavu. Otišao sam u predsoblje, podigao slušalicu i nazvao broj gospodi-na savjetnika. Slušalicu je podigla Alena:

— Bok. Hoćeš Irenu, je 1' da? — Hm. Malo tišine, onda Irenin veseli glas: — Halo? — Ja sam. — Danny? — Aha. Irena — mogu li te vidjeti? — Sada? — Aha. Ovaj ĉas. Strahovito te trebam vidjeti! — Ništa više? — Niš! — Fakat? — Fakat! — Onda moţeš doći, Danny. Ali tu je ĉitava klapa. — Ĉitava klapa — rekao sam razoĉarano. — Ma samo naša Alena i neke njezine frendice. Sve sa

me cure. — Ali ja ţelim vidjeti samo tebe. Fućka mi se za cure. — To je zanimljiva promjena — rekla je Irena. — Onda

doĊi i vidjet ćemo već. Moţda ću ih uspjeti izbaciti dok ne stigneš

Krenuo sam. Vukao sam se po Jirasekovoj aveniji, oko hotela »Gra-

nada«, preko traĉnica prema Ireninoj kući. Crnilo na nebu bilo je gotovo neprirodno, kao da nebesa prijete lijepom gradu Kostelcu za sve njegove grijehe. Potrĉao sam uza stepenice prema vratima stana gospodina savjetnika i pozvonio. Otvorila je Alena.

_ ......... _ . _ _ ......_. ...... ._.. ........ ,. ...... .,^„„l...t_.^...,.......J^.,„._ll„,.,_„J^ ......... ,, 109

Kada me je ugledala, prasnula je u srmjeh i prekrila usta dlanom.

Brzo sam pogledao nije li mi otkopĉan šlic, ili nije li mi se izvukla košulja iz hlaĉa ili sliĉno, ali nije.

— To mi je neka zafrkancija — rekao sam. — Što je? — Ništa. — Što ti je smiješno, ljubavi? — Ništa, Danny! — rekla je Alena, prasnula ili što, i

pobjegla u kuhinju. — Danny? — zaĉuo se Irenin glas iz sobe. — Hm. — Udi. Cure su već otišle. Ĉitav se stan odjednom razvedrio, premda je iza pro-

zora u radnoj sobi gospodina savjetnika, gdje su bila ot-vorena vrata, ono crnilo sišlo gotovo do krošanja šume, a iz njega se na šumu stali spuštati bijelo-sivi velovi kad je tamo, vjerojatno, poĉela padati kiša. Krepko sam zakora-ĉio pema Ireninoj sobici, na licu sam izmodelirao odu-ševljen osmijeh.

Uvenuo mi je na pragu.

U sobi je stajala Irena, a na kauĉu gdje sam joj zimus napravio onu modricu, sjedile su Weberove cure; jedna je, ne znam više koja, imala na dugom vratiću modricu koja je još blijedila, onu što sam joj napravio prije dva dana kod ribnjaka.

— Ostale su samo moje sestriĉne. Cure su inaĉe otišle — kazala je Irena, a onda slatko: — Upoznajte se — joj, vi se zapravo i ne morate upoznavati. Sestriĉne su mi priĉale kako si ih pobrkao.

Dakle, sestriĉne su priĉale. Kako sam pobrkao onu s modricom s onom bez modrice, jer su mi ufurale priĉu da vladaju ĉudotvornom moći odmodriciranja vratova. A što su ono još priĉale? Lijepe sestriĉne, Irena. Ali to sam ja. To je negdje sve što mi Gospod dopušta. Par modrica na vratovima kosteleĉkih cura, a ako sam posebno dobar i palim svijeće kao ugljenar, moţda i cura iz Linza.

110 ______ ...... ._„„. .................................. '. ....... ...........................

— Ja idem, Irena — rekao sam. — Zbogom, gospođice

Weberove! I otišao sam.

Kada sam se našao ispred kuće, poĉelo je kišiti. Bilo mi je svejedno. Bio sam tuţan, a kad su poĉele kapati kapljice iz crnoga neba, odjednom sam bio priliĉno lijepo tuţan. U vili Manesovih Bennov je prozor bio otvoren, kiša je šumila, a u njoj odjednom opet fleksatron... valjda mi se samo ĉinilo. . . hey-doo-dy, hay-doo-da. . . pje-vao je kosteleĉki Rattenfanger, taj debeli štakorolovac mladosti, a mi nismo razumjeli taj tekst, pa smo ga izmiš-ljali da daje neki smisao. . . where is the bird of Paradi-se?. . . Pogledao sam gore, prema prozorima Marijine teti-će, i stvarno, s njega se naginjala Marija i istresala ţutu deku. Valjda je tetića bila bolesna a dobra katolkinja Ma-rija je ĉinila dobra djela. . . it ali seems wrong some-how. . .

54 pjevao je Bennov fleksatron, skrenuo sam ispod

njegova prozora prema rijeci i vukao sam se u kiši pored nje, krupne su kapi stvarale velike krugove na vodenoj površini, krugovi su se sudarali s drugim krugovima, kiša je šumjela i hladila me, hladila. . . nisko iznad šume sivi oblaci. . . cause you're nobody's sweetheart now. . ,

55

54 Sve to izgleda nekako krivo ... 55 Jer sada nisi niĉija ljubav...

111

Sjajna sezona gotovo završava:

CHARLESTON IZA REŠETAKA

Mjesec što se smiješio na nju polegne u lišće paprati Na zlatnom mi svirao saksofonu charleston mladosti. ..

JOSEF KRATKV Sedmi b

Iz orkestra sam Kristini, koja je stajala na rubu pozor-nice, vidio malo pod suknju. Ali suknja je bila krinolina, tako da se baš i nije puno vidjelo. Samo kad se naglo okre-nula i zvono krinoline se opasno zanjihalo na jednu stra-nu, pojavila se crna podvezica koja je drţala bijele ĉarape iznad koljena.

— Ah, Maestro Mozarte — govorila je Kristina kao da recitira mizerno nauĉene stihove za vrijeme nastave ma terinskog jezika — je li istina da ste za mene skladali novi menuet?

Navodno su je pozvali iz gimnazije u Mytu na gostova-nje, jer je dobra glumica. Vraga. S amaterima iz Myta na-vodno je glumila Juliju, golem uspjeh. Ma vraga. Pozvali su je na inzistiranje gospodina profesora Dostala, jer je bio poznati ţenskar i ona mu se sviĊala, a Jarku Mokrom koji je sastavio našu prvomajsku reviju »Proljetno sunaš-ce« profesor Dostal je mogao lako utrapiti topa iz mate-matike, jer se Jarka Mokry iz matematike nikada nije razvio dalje od raĉunanja s razlomcima, a ni u toj oblasti nije bio baš razvijen. Tako da je Jarka Mokry dobro razmislio da li da za glavnu ulogu odabere Kristinu Nedo-ţilovu ili Zuzanu Voticku za koju je i pisao. Na sreću, Go-spod nije pustio da stvari tako stoje, gospodin profesor Dostal je obolio od ţutice onoga dana kada je Kristina Ne-doţilova doputovala na prvu probu, a danas, dan prije pre-mijere, bio je još uvijek ţut, klopao kašu od grisa i morao leţati u krevetu.

— Istina je, konteso — rekao je Rosta, koji se ugurao u pretijesne gaće. — Istina je. . . istina je. . .

Zaboravio je tekst i Jarka Mokry se naljutio.

............................. ....... ., us

Nisu pogriješili što su ulogu dodijelili Kristini Nedo-ţilovoj iz Myta. Gluma doduše nije bila njezina jaka stra-na, ali sve ostalo jest.

— Pitrmane, molim te, jesi li udaren mokrom krpom? — uzrujavao se Jarka Mokry. — Zar je ovo neka uloga? Ovih dvadeset replika?

— Za mene je to previše — rekao je Rosta. — Ne trabunjaj — rekao je Jarka. — Hajde: Istina je,

konteso. Komponirao sam menuet kakav još nikada nitko nije napisao. Hajde.

— Istina je, konteso — rekao je Rosta. — Komponirao sam menuet kakav . . . — pogledao je Kristinu koja se suz drţavala da ne poĉne hihotati. — Kakav još nigdje. . . ne: nikada. . . ili. . . nigdje nitko. . . — beznadno je zašutio, i Jarka Mokry se uhvatio za glavu:

— Svejedno, budalo! Nitko nikada nigdje ili nigdje ni kada nitko! Nekako to kaţi, ali kaţi već!

— Nigdje, nitko nikada — rekao je Rosta. Takav me nuet nije napisao nikada. . . nitko. . . nikada. . .

Fonda je kimnuo, krenuli smo s menuetom. Jarka Mo-kry je doduše ţelio vratiti scenu, ali Kristina Nedoţilova je zakoraĉila svojim dobro uvjeţbanim koracima, zvono kri-noline se stalo vrtjeti po pozornici a Rosta se za spinetom zaboravio praviti da svira. Ionako nije znao.

Puhali smo menuet. Lexa je gore vezao ĉipke, Jenda Lenoch kojega smo za ovu reviju posudili umjesto Jindre, sadio je besprijekorne basove pod Kristinine papuĉice. Onda je Fonda ponovno kimnuo, zapeli smo u stop-timu, bez bubnjeva, u tišini, Benno je sinkopama prodro gore, Fonda je kimnuo i stali smo naprasito vezati charleston.

Od spineta je doplesao Rosta. To mu je polazilo za ru-kom. Bolje od replika. Bacakao je nogama, koljena jedno uz drugo, toĉno kako ga je uĉio plesni maestro Toman. Nauĉio je savršeno. Bacakanje nogu je bilo efektno. Jedi-no je bilo glupo što se Kristinine noge nisu vidjele pod kri-nolinom.

— Stop! Stop! Stop! — zaurlao je Jarka Mokry. — To je krivo!

— Što? — upitala je Kristina. — Plesanje u krinolini nema šarma — zajadikovao je

Jarka. — Ne vide ti se noge! Do vraga, kako mi to nije palo na pamet!

— To je da poludiš — rekla je Kristina. I bilo je. Jer to nisu bile noge kojima je trebala krinolina.

— Ne bi li je mogla podignuti? — predloţio je Rosta. — A kako, kad je u njoj kostur od ţice — rekla je Kri

stina. — Gle! — Kristina se sagnula prema rubu suknje i podigla ruţiĉasti saten. Pojavile su se noge u bijelim ĉara pama, ali u ţicanoj krletki.

— Pa to je fora! — obradovao se Jarka. — Ma to je ono pravo! Podigni je još!

Kristina je otkrila noge do koljena. — Ma još više! — Ĉekaj malo — rekla je Kristina. — Što? Što? Nemaš ništa ispod suknje? — Oprosti, ali. . . — rekla je Kristina i uvrijedila se. Ali

onda je još malo podigla krinolinu, tako da su se pojavile crne podvezice s ruţiĉastim cvjetićima.

— Krećemo! — viknuo je Jarka. — Od onog sola za tru bu!

Kristina je spustila suknju, Benno je zatrubio u tišinu svoje trzave sinkope, Brynych je na bubnjiću otkucavao charleston, i već je preko pozornice bacakao nogama Ro-sta, u kostimu Mozarta. Krista je podigla suknju, predivno šibala bijelim noţicama iza rešetaka, tako da su mi titrale pred oĉima. Bilo je savršeno. Bilo je pravo. Puhao sam charleston i divio se tom paru kako šiba nogama, ispred rešetke i iza nje.

Pokucao sam na vrata djevojaĉke garderobe s nadom da je Zuzana već skinula šminku i da će Krista biti sama. Nada se ispunila.

117

— Naprijed — rekao je Kristinin glas, to je znaĉilo da je već i odjevena.

Bila je. U ljetnu haljinu sa slikama ţutih krušaka, i upravo je ĉešljala kosu. Imala je kratku, gotovo djeĉaĉku, a pokraj nje je na drvenoj glavi visjela njena srebrna roko-ko perika.

— Bok — rekao sam bez veze. — Što radiš? — Idem kući. U sedam mi kreće vlak. — Joj, nećeš ostati preko noći? — Ne. Tata mi neće dozvoliti — Pa ti imaš jako strogog starog! — Da samo vidiš. Doĉekuje me na kolodvoru. — Ma hajde! To je stvarno devetnaesto stoljeće. — Prije osamnaesto — kazala je Kristina gorko. —

Kad glumim s amaterima, dolazi na svaku probu. Premda ne glumi.

— Što te tako ĉuva? — Pa ne znam. Ti znaš? — upitala je i uperila pogled u

mene. Svijetlozelene, malo plavkaste, djevojaĉke oĉi iz Lesniho Myta.

— Dobro radi što te toliko ĉuva. Myto je navodno veli ka sodoma.

— Kostelec je onda navodno najveća Gomora. — Mitjani pretjeruju — rekao sam. — Mi smo ovdje

svi pristojni. — Pa ne znam baš — rekla je — kad te ovako slu

šam ...

— Mislim danju. I u gradu. On te ne pušta ni danju? Odreĉno je kimnula glavom.

— Većinom ni po danu.

— Ni u Mytu te ne pušta? Ali ĉuj — rekao sam i napra vio pauzu. — Ĉuj, pa sada tu nema tvog starog. Hajdemo prošetati!

— Gradom?

— Bolje bi bilo šumom. U šumi je ĉistiji zrak.

— Ma ne — rekla je.

118 ...

— Ovdje je sasvim sigurno — rekao sam. — Sve su lo- vokradice u buhari.

— Njih se ne plašim. — Ne? Onda ĉega? — Prije studoša. Kako koga. Tebe, recimo. — Mene? — Pa recimo tebe, na primjer. — Mene ne moraš. Ja nemam nikakve mišiće. Stalno

samo sviram saksofon. . . — Pa planinariš! — Da. Ali to ne razvija mišiće. — Ne? A što onda? — To jaĉa mozak, znaš. Ono, gledaš dolje i. . . Ionako

sam već prekinuo s tim — lagao sam. — Pa se onda ne mo raš bojati.

— Aha, ti ćeš me odvući nekamo u grmlje i bit ćeš neu godan!

— Neću, zbilja. Hodat ćemo samo puteljcima koje se odasvud vidi. Penzioneri tamo kartaju na brvnima.

Kristina je iz nekih razloga napokon bila zadovoljna frizurom, premda nakon petminutnog grabljanja na njoj nisam vidio nikakvu promjenu. Okrenula se prema meni svojim oĉima male curice i rekla:

— To će biti malo dosadno, ne? — Pa, moţemo hodati puteljcima gdje se ne vidi tako

dobro. — I ĉekao sam ispunjen velikim išĉekivanjem.

Krista je pogledala na sat. — Pola šest. . . imam oko pola sata. . . — Za to vrijeme moţemo obići Mravojed — rekao sam

brzo. — Pa ne idemo valjda na vjeţbu općenarodne obrane

— rekla je. — Sjest ćemo negdje na deblo i napisat ćeš mi prijevod s latinskog, dobro? Imam ga sa sobom. Za preko sutra.

Njeno me povjerenje posramilo. Bila je naivna. Latin-skim sam vladao gotovo tako dobro kao matematikom, a

119

iz nje mi je prijetio popravak. Pa, ipak sam zgrabio njezinu odrpanu školsku torbu i rekao:

— Nema frke. Za latinski sam as — i otvorio sam Kri stini vrata.

Na njima se pojavio Jarka Mokry. — Da ti ne bi bio ovdje! — rekao je. — Znao sam gdje

da te traţim. — Moţda si vidovit — rekao sam. — Ĉuj, u govnima smo. Kuhi to neće odobriti. Nešto

mu je zasmrdilo, i baš je zvao da ukida dozvolu dok mu se ne objasni jedno mjesto u tekstu koje je navodno besmis leno i nerazumljivo, a sadrţi misli neprijateljske Reichu. Kuţiš u kakvim smo govnima.

— Pa idi tamo i objasni mu! — Ja ne znam njemaĉki, vole. Osim toga, ti si to prevo

dio za njega. — Ja nemam vremena — rekao sam. — A ti si to napi

sao. — Samo što ja nisam ubacio nikakve misli neprija

teljske Reichu — rekao je. — Mora da potjeĉu od tebe. Moj je tekst ĉista zajebancija, a neprijateljska Reichu je samo vaša glazba.

— Nju nije privremeno zabranio. — Jer je još nije ni ĉuo. — Pa to su sve sami skladatelji njemaĉkog Reicha. Jifi

Patoĉka, Giinter Fiirwald — nabrajao sam nekoliko izmiš ljenih imena koje smo pisali umjesto Ellington, Chick Webb, Horagv Carmichael.

— Onda dobro — rekao je Jarka. — On je fakat našao misli neprijateljske Reichu u tekstu, a one mogu potjecati jedino od tebe, zbog toga tvog debilnog prijevoda.

— Ja sam samo doslovce preveo one debilnosti što si ih ti napisao.

— Ćuj ĉeka nas tamo do šest. Onda će sve baciti a mi smo s revijom vriti. Oprosti, Kristino.

— Samo ti izvoli — rekla je Kristina. — Ja sam već na vikla na kosteleĉku Gomoru. Taj debeli trubaĉ. . .

120

— Što? Što?

— Niš, niš. Giljam. Bok! — Kristina, ĉekaj! — uhvatio sam je za ruku. Pogleda

la me je, pa u Jarku, Jarka je pogledao nju, onda mene, pa opet nju i rekao:

— Nemoj ĉekati, Kristina!

— Ne?

— Ne. Ja sam tu reţiser i traţim apsolutnu disciplinu u ansamblu.

— Ali samo u vremenu proba — pokušao sam spasiti što se moglo. Nije se ništa moglo.

— Smificky — rekao je Jarka ozbiljno. — Radi se o ozbiljnoj stvari. Ako ne objasniš Kiihlu, revija se neće igra ti. Sve je to bilo bez veze, a bogzna neće li Kuhi napraviti još veće sranje od toga. Sada nije vaţno ljubakanje.. . — pogledao je Kristinu.

— Latinske zadaće — rekla je pokorno. — Neke zadaće iz latinskog. Jedan za sve, svi za jed

nog. — A što ne odvedeš Kiihlu sve ostale, a mene ostaviš

da napišem tu zadaću iz latinskog — rekao sam bijesno i oĉajno. Uvijek bi mi nešto upalo. — Skupa ćete mu objas niti taj prijevod.

— Nemoj se zajebavati — rekao je Jarka.

— Ma ne, fakat — rekla je Kristina.

Pogledao sam je kao izdajicu, ali su njene oĉi bile smi-ješno ozbiljne.

— Ah, da — uzdahnuo sam — onda idemo. — I iz zafrkancije sam podigao ruku kao na arijevski pozdrav i kucnuo potpeticama.

— Hajtla! — rekla je Kristina i umiljato se nasmiješila. Na oltar svibanjske revije oĉito je ţrtvovala svoga potenci jalnoga topa iz latinske domaće zadaće. Ionako se zeznula ako je mislila da bih je spasio.

121

— Na also— rakao je Herr Regierungskomissar Kiihl vrlo neuljudno. — Haben sie's gelesen?

1

Stajao je raskoraĉen u isvjetlanim ĉizmama i u unifor-mi SA pokraj svoga divovskoga stola, desno od njega na zi-du njegov Voda, naslikan realistiĉno i takoĊer neuljudan. Ja sam sjedio na niskoj stoliĉici za posjete i u ruci drţao Jarkin libreto što sam ga prema propisu fiir kulturelle Ta-tigkeit im Protektorat Bohmen und Mahren

2 zbog odo-

bravanja preveo na njemaĉki, koji sam nauĉio od uĉitelja Katza. Odobravajući organ bio je gospodin Regierungs-kommisar Kiihl.

— Javol — rekao sam.

— Lesen sie's lautP

Uzeo sam libreto i ĉitao. Bila je to pjesma Vitezslava Nezvala, ali Jarka ju je, naravno, imajući na pameti smjer-nice fiir kulturelle Tatigkeit im Protektorat Bohmen und Mahren, prezentirao kao svoju.

Kako sam ĉitao naglas, u sebi sam priznavao da je u mojem prijevodu pjesma ĉudna, pobuĊuje sumnju zbog protunjemaĉke nerazumljivosti.

Ĉitao sam, priliĉno monotono:

— In der Kanzlei dreifache Kapelle spielt, um zu tan- zen. Ein Fuss aus Papier ist gefiillt mit blauen Karpen. Die Forellen und die Bluten der Baume tanzen frohlich fiir Kraft durch Freude.

— Na also?— upitao je apsolutno neuljudno gospodin rajhskomesar.

— Dobra pjesma to nije — rekao sam svojim njemaĉ kim. — Ne. Ali misli neprijateljske Reichu, molim, ich weiss nicht, aber mir scheint es sind keine drin

4.

1 Jeste li ĉitali?

2 Za kulturnu djelatnost u Protektoratu Ĉeške i Moravske

3 Ĉitajte naglas!

4 Ne znam ali mislim da ih u tekstu nema.

— Keine, sagen sie? Keine? — Regierungskommissar5

Kiihl se zanjihao na petama i lupio dlanom o stol. — A što je ovo? Gefiillt mit blauen Karpen?

b

— To je, molim lijepo. . . onako, metafora. . . — Znate li što je Gefullte Fisch

7? — vrisnuo je gospo

din Reichskommisar. — Molim lijepo, to. . . — znao sam dobro. S vremena

na vrijeme, kada bih došao na sat gospodinu uĉitelju Kat- zu prerano, a on bi još dovršavao jelo, redovito mi je da vao da kušam i uvijek bi me pouĉio istim rijeĉima — Ge fullte Fisch, Daniel, das ist eine traditionelle Speisse der Osteuropaischen Juden. Sehr schmackhaft.

s

Smackhaft mi se nisu ĉinile, ali u trenutaĉnoj situaciji to nije bilo mjerodavno. Komesar Reicha Kiihl je kroz te ribice slijedio trag sabotaţe.

— Gefullte Fisch — rekao je s visine — je odvratno židovsko jelo. Što ima židovsko jelo raditi u libretu koje mi podastirete za odobrenje, a uz to još u spoju sa Kraft durch Freude

9?

Pa da. Htio sam mu zatajiti charleston, englesku rijeĉ, upotrebljenu u originalu, pa sam ga glupo nadomjestio ţivotnim veseljem. Nisam se dosjetio što prevodim. Kiihl me je probadao oĉima, dosta malim, ali lijepo prodornim. U sebi sam ponavljao ĉeške stihove:

U kancelariji trostruki jazzband svira za ples

Rijeka od papira puna plavih zastava

Šarani, pastrve i cvjetovi na drveću

radosno plešu uz charleston

— Što s tim?

— A što s onom nogom? — upitao je Kiihl mračno.

5 Nema, kaţete! Nema? — Okruţni komesar. ..

' Ispunjena plavim zastavama 7

Znate li što je punjena riba? 8

Punjena riba, Daniel, to je tradicionalno jelo istoĉnoevropskih Ţi dova. Vrlo je ukusno.

9 Doći do snage s veseljem.

122 123

— Molim lijepo, kakva noga? — Ona papirnata noga? Zašto papirnata? Zabezeknuto sara u svom prijevodu traţio papirnatu

nogu. — Zar bi to trebala biti njemačka noga? I vi mislite da

je papirnata? — Molim, sigurno ne. Gdje jednom stupi, tamo više

trava. . . zapravo, od tamo se ne miĉe, kao što je rekao. . . kao što sam ĉitao. . .

— Voda je to rekao — rekao jo eksplozivno Kuhl. — A kako je onda moguće da je papirnata?! zašto je papirnata noga punaGefullte Fisch?

Rajhskomesar je vladao dosta dobrom asocijativnom sposobnošću. Nezvala bi obradovao. Nas trenutaĉno nije.

— Kakvi su to simboli? Nisu valjda, meine tschechi- sehe Herren, iz Talmuda

10?

— Sigurno ne! Ja Talmudu ţivotu nisam ĉitao! — Ili još gore — rekao je gospodin rajhskomesar vrlo

tmurno. — Nije li to moţda entartete Kunst11

? Zaboga! Ĉak je i bio naĉitan iz brošura!

— Sigurno ne! — rekao sam ĉvrsto. — Ne? A što je na primjer ovo: — istrgnuo mi je libre

to iz ruke i prezirno recitirao: — . . . die Bluten der Baume tanzen frohlich!

12 — Spustio je ruku s tekstom i opet me

nabio na pribadaĉe svojih oĉica. — Die Bluten — rekao je. — Blut se ne pojavljuje u

mnoţini. — Nije li to meĊutim, aluzija na Blut und Bo den

13? Rafinirana češka aluzija, meine Herren? Eine Neu-

formulierung aus BLUT und, und BODEN? BLUTEN?"

Odakle se u njemu našla lingvistiĉka ţica? Nije valjda ĉitao Morgensterna? Njega je jednom dovukao iz oĉeve bi-

Moja ĉeška gospodo, iz Talmuda? Nije li to moţda zabranjena umjetnost? Cvjetovi na drveću veselo plešu. Krv i zemlja Moja gospodo? Nova rijeĉ za »Krv i zemlja«?

blioteke Benno, a taj je u svojim pjesmama imao slične gluposti. Pokraj mene je zasiktao Jarka:

— Bitte! — Was wollen sie?

li — zaurlao je na njega gospodin

rajhskomesar. — Bitte — rekao je Jarka. — Das ist einer Fehler. — Einer Fehler, was?

16 — rekao je gospodin rajhsko

mesar ironiĉno. —EIN Fehler, mein HerrIVeć biste mogli znati pristojno njemaĉki, barem vi, studenti! Und was fiir ein Fehler soli das sein?

11

— Es soli Umlaut sein — rekao je Jarka. — Bliite. Nicht Bluten.

18

Bacio sam oko na tekst i skopĉao što je izvor Kiihlo-vih asocijacija. Kuhl je namršteno pratio tekst.

— No dobro. Onda cvijeće, ne krv. Ali još uvijek je tu ta papirnata noga. . .

Primijetio sam drugu grešku.

— To treba biti Flussl Ne Fuss!19

— viknuo sam. — To je tipfeler! Rijeka! Ne noga!

— Hm — rekao je Kuhl i bio je vrlo nezadovoljan. On da je stao recitirati neugodnim glasom:

— In der Kanzlei dreifache Kapelle spielt um zu tan zen. Ein Fluss aus Papier ist gefullt mit blauen Karpen. Die Forellen und die Bluten tanzen frohlich fiir Kraft durch Freude.

20

— Je li sada bez greške? — upitao je.

— Nein, bitte — usporeĊivao sam njegovu prezentaci ju s ĉeškim predloškom. — U drugom stihu je ispušteno

15 Što hoćete? 16 To je greška. 17 Kakva bi to greška trebala biti? 18 Treba biti preglašeno. . . »Cvjetovi«, a ne »krvariti«. 19 »Rijeka« a ne »noga« 20 U pisarnici svira trostruki orkestar, za ples. Noga od papira je

ispunjena plavim šaranima. Pastrve i cvat drveća plešu radosno za snagu kroz veselje.

__ «, .... 125

da je papirnata rijeka puna plavih zastava. Tako da se pu-. njeni ne veţe na ribe, nego na plave zastave.

— Ali zašto plave? — To. . . samo tako. Kao, plavo je vesela boja. Ima ve

ze sa Krah durch. . . — A zašto papirnata rijeka? Moţda ste time mislili

njemaĉku administrativu im Protektorat Bohmen und Mahren P

— Ja. . . — oĉajniĉki sam razmišljao. — Ja to nisam na pisao. Jesi li ti pod papirnata rijeka mislio — okrenuo sam se Jarki — njemaĉku administrativu?

— Nisam to mislio! — rekao je Jarka. — Er hat nicht

21 — preveo sam.

— A što si time onda mislio? Jarka je shvatio sam po sebi i rekao je:

— Das ist ein dichterischer Bild.22

— Onda ćete taj dichterischer Bild— rekao je Kuhi s ljudoţderskom ironijom — promijeniti!

— Jawohl!— rekao je Jarka.

— Molim, još šarani — rekao sam, — veţu se uz ono tanzen frohlich

23. Ovo ovdje je greška. Tako da se u pjes

mi ni u kojem sluĉaju ne pojavljuje aluzija na Gefiillte Fisch.

Pokazalo se da sam bio previše gorljiv. Kuhi je zaur-lao:

— Ako šarani veselo plešu, rnein Herr, onda omalo vaţavate VoĊin program rekreacije za radniĉku klasu! Ša rani i pastrve plešu od ţivotne radosti. Trebaju li šarani i pastrve biti njemaĉki radnici?

Postao sam svjestan da je nacional-socijalistiĉka duša ispunjena misticizmom, i sve shvaća u mnogim znaĉenji-

ma.

Nije. To je poetska slika. Veselo plesati.

— I to je greška, molim lijepo — rekao sam. — Nisam znao kako da to prevedem. Nedostajale su mi rijeĉi.

— Kakve rijeĉi? — U originalu stoji naziv plesa koji plešu šarani i

pastrve. Doslovce bi se to moglo prevesti kao Karltanz?4.

Ali u Njemaĉkoj takav ples ne postoji. — To je ĉeški ples? — Da, molim. — Nema da u Njemaĉkoj nema plesa kojega ima u

Protektoratu Bohmen und Mahren! — Sigurno postoji. Samo što ja ne znam kako se zove

na njemaĉkom. — Da li ga znate otplesati? — upitao je gospodin

rajhskomesar. — Jawohl. — I vi? — okrenuo se Jarki. Jarka me je pogledao i re

kao takoĊer: — Jawohl. — Dajte mi ga otplešite i ja ću vam reći kako se zove

na njemaĉkom! Bili smo vriti. Pa nećemo valjda pokazivati charle-

ston? Odmah bi otkrio da je to nearijevski ples. — Moramo mu otplesati taj ples — rekao sam polu

glasno Jarki. — Ja sam ga razumio. Ali što ćemo plesati? — Nešto. Svejedno što — i onda sam dobio inspiraci

ju. — Udaraj se u stegna. Gospodin rajhskomesar se straţnjicom naslonio na

stol i prekriţio ruke na grudima. Ustali smo sa svojih stoli-ca, stali ĉelom jedan prema drugome, neko vrijeme nismo znali kako da poĉnemo, a tako sam odjednom udario no-gom o pod, pljusnuo se rukama o stegna i nekakvim se slo-novskim skokovima stao okretati oko svoje osi. Jarka je uĉinio isto. Stalno smo se uz to udarali o stegna, a kada

24 Karlov ples

107

bismo se našli ĉelom o ĉelo, udarali bismo jedan drugom o dlanove. Nadao sam se da to izgleda dovoljno narodski, a ne ţidonegerski.

— Landler25

— rekao je gospodin rajhskomesar odrje šito. — Stavite Landler, ali nikakvih šarana ni pastrva ne smije biti!

— Da, molim. Promijenit ćemo. — Stavite die Burschen und die Madels

26 — rekao je

gospodin rajhskomesar. — A rijeka neće biti papirnata, ne go plava. Zastave će biti smeĊe.

Ĉinilo mi se da se kao prvo donekle smirio, drugo da se u njemu probudilo nekakvo latentno stvaralaštvo.

— JawohJ — rekao sam, izvadio olovku i brzo iskoriš tavao njegovu dobru volju.

— Ona dreifache Kapelle21

— rekao je priliĉno dobro ćudno — to će biti isto neko prevodilaĉko mrĉenje. Ili je gospodin pjesnik mislio da je originalan. To nije pjesniĉka slika, nego besmislica. Stavite Streichkapelle

2*, ili još bo

lje Blasskapelle29

'. Marljivo sam kriţao i nadopisivao. Ĉak me je to poĉe-

lo zabavljati i progurao sam nekoliko vlastitih ispravaka. Jarka je sjedio i mudro šutio. Nakon petnaest minuta go-spodin rajhskomesar je bio zadovoljan s pjesmom. Opet je podigao libreto i, više ne tako tmurnim, prije zadovoljnim glasom stao recitirati:

— Im Walde eine Blasskapelle spielt zum Tanz. Der blaue Fluss spiegelt die braunen Fahnen. Burschen und Madels unter den bliihenden Ba'umen frohlich tanzen den volkstiimlichen Landler.

30

25 Narodni ples 26 Momci i djevojke 27 Trostruki orkestar 28 Gudački orkestar 29 Duhački orkestar 30 U šumi svira duhački orkestar za ples.

Plava rijeka odraţava smeĊe zastave. Momci i djevojke veselo plešu narodne plesove pod rascvalim drve-ćem.

Ustao je, zadovoljno gledajući u libreto, gotovo se smi-ješio. Zaboga. Pjesništvo moţda zbilja ima neku stvarnu snagu, kako je uvijek poetizirao gospodin profesor Von-dfichovsky, koji je doduše bio slab kad se radilo o znano-sti; kada su Nijemci zatvorili sveuĉilište, bio je tek u tre-ćem semestru, ali je umjesto prozivanja i ispitivanja radije govorio pjesmice. Da i tvrdokornog ĉovjeka pjesme mogu izmijeniti, navodno su znali još stari Grci. Stvarno je bilo ĉudesno kako su Nezvalovi charlestoni katarzirali gospo-dina Reichskommissara Kuhla. Pjesmicu je doduše iskri-vio, ali priliĉno domišljato, a pritom je zaboravio u Reichu obaveznu sumornost.

— Jetzt ist es ganz htibsch31

— pohvalio je djelo o ko jemu nije slutio da je nastalo obradom djelca komunistiĉ kog socrealista, a moţda ĉak i ţidoljupca. — Nadam se da je original u rimama. Poezija bez rime nije poezija.

— Jawohl— viknuli smo obojica i ja sam se ponadao da će gospodin komesar Reicha zasukati rukave i pretvori ti u rime svoje blaskapele i madls ispod drveća u cvatu. Sigurno bi to bilo lijepo. Ali nije. Umjesto toga je uzeo ţig, huknuo na njega i upravo ispod Jarkina imena na naslov nu stranicu udario predivnog kukonju.

— Genehmigt32

— rekao je, a onda to i napisao ispod kukastog.

Kucnuli smo petama, viknuli — Auf Wiedersehen! — gospodin rajhskomesar je podigao ruku u stilu kancelara Reicha, slomljenu u laktu i zapešću, i priliĉno nehajno izu-stio kao prije Kristina Nedoţilova:

— Haj tla!

Drugi dan sam za svaki sluĉaj ĉekao Kristinin popod-nevni vlak. Stigla je u onoj haljini s kruškama i priliĉno me je napeto oslovila:

31 Sada je posve lijepo. 32 Odobreno

Q SJAJNA SF.7ONA i...

— Kako je završilo? Hoćemo li igrati? — Jasna stvar — rekao sam. — Tako sam ih skuhao da

su nam još i pripisali komadić teksta. — Ne ĉini mi se da je to baš dobro obavljen posao. — Pripisao je samo komadić. I ne u tvoju rolu. — U Rostovu? — On će ga ionako zaboraviti. I sve će nas zatvoriti

ako Kiihl sluĉajno doĊe slušati. — Stavit ćemo šaptaĉicu u školjku. — Sva sreća da je imamo — rekla je Kristina. Hodali

smo po Jirasekovoj aveniji, s prozora iznad pasaţa Pittr- manovih zurio je Rosta, brzo sam uhvatio Kristinu pod ru ku da mu dadem do znanja da se moţe frigati.

— Ĉuj — rekla je Kristina — nije li to previše familijar no?

— Što?

— Vodiš me kao da je medu nama bogzna što. — A zašto ne? — Zato jer nije ništa. — A ne bi li htjela nešto? — Što?

— Pa bog zna što. — Sumnjam — Krista je izvukla ruku iz moje. — Na

vodno si priliĉno ĉuven. — Misliš preko latinskog? — I preko latinskog. Navodno svaki dan dobivaš topa,

a ja sam guska traţila pomoć s prijevodom. Na ţalost se o meni negdje raspitala. Na drugoj strani

je to bio dobar znak. Oĉito sam je zanimao. — U prijevodima sam dobar. Jedino što ne pamtim ri

jeĉi. Ali za što sluţi rjeĉnik? — Meni je taj prijevod ionako juĉer u vlaku napravio

jedan maturant iz Dobruške. — Ha, baš bih to ţelio vidjeti! Mora da ti ga je lijepo

udesio! — Ma ne, on će poslije mature u svećenike. Zato štre-

ba latinski.

1 tr\ _„..

— Fin svećenik! Petoškolkama radi zadaće! — Zašto ne bi? — Svećenik ne bi smio — Ti si mi neki! — rekla je Krista. — Ionako ide u sve

ćenike samo da ga ne odvedu u Reich! — Neko smo vrije me koraĉali šutke. Na uglu kod štedionice Krista je bacila udicu u svibanjsko popodne:

— Za sutra su nam dali domaći sastav iz ĉeškog. Rije ka i ţivot. Usporedba.

Bistro sam je pogledao. Curine su oĉi sa zanimanjem pogledavale nezanimljivu zgradu štedionice.

— Za ĉeški sam uopće najbolji. Bolji nego za matema tiku, ĉak.

Dogovorili smo se da ćemo poslije generalke u šumu, i da ću joj je na proplanku kod kućice napisati. Rijeka i ţivot. Usporedba.

Upravo smo svingirali finale, Kristina, Rosta, Zuzka i ostali su probali poklon na rampi, kad sam primijetio da se preko ograde naginje veleĉasni Lubenica i fiksira me. Bio je upravo nada mnom, izgledao je pomalo kao mjesec, glave kao nacrtane šestarom, na njoj rijetko sijedo strniš-te, a toĉno u sredini nos poput gumbića. U Gradskom ka-zalištu, s dekoltiranom Kristom na pozornici, izgledao je neumjesno.

Dovršili smo svirku, a već uza završne ĉinele ĉuo sam glasan šapat veleĉasnog:

— Smificky! Pogledao sam gore. Ţelio sam reći: — Hvaljen Isus! —

kako je on ne navaljujući traţio, ali u hramu ovih muza što su plesale prema Bennovoj sirovoj trubi, nije mi se ĉi-nilo da bi ovdje mogao biti hvaljen.

— Dobar dan, veleĉasni — rekao sam. — Smificky — rekao je. — Moţete na trenutak? Bacio sam pogled na Kristu. Potrajat će dok sa sebe

svuĉe tu krletku i periku, i opere šminku.

...... . .„,__.. . .__ 131

— Izvolite, veleĉasni. — Ako biste mogli tu pokraj, u ţupni dvor — rekao je.

— Radi se, znate, o malo škakljivoj stvari. Da nas netko ne bi prisluškivao.

— Ali ja mogu stvarno samo na trenutak. Imamo pre mijeru. . .

— Jako ste dobri što ste toliko susretljivi — rekao je veleĉasni prefrigano. — Trebao bih samo savjet u vezi s ne ĉim. Hajdemo.

Pošli smo. Ţupni dvor je stajao odmah pokraj kazališ-ta, za tri minute već smo sjedili u kancelariji ţupnog ure-da. Za to vrijeme Krista je došla u garderobu. U kancela-riji je bio strahovit bordel. Hrpetine knjiga, većinom ma-lih i crnih, prekrivenih prašinom. IzmeĊu knjiga kipići i krunice i svete sliĉice. Na zidovima pedesetak raznih kriţeva, kako su se tamo nagomilali od vremena kad su sa-gradili ţupni dvor, a to je bilo negdje poĉetkom osamna-estog stoljeća. Sagradili su ga hradeĉki isusovci. Oni odav-no nisu bili ovdje. Ni gospodin dekan Jahaĉ. Ni kapelan Blahnik. Bio je tu samo veleĉasni Lubenica.

Skinuo je sa stolice nekih sto i pedeset molitvenika, nekih dvadeset mu je palo na pod, one što nisu pale dodao je hrpi drugih molitvenika na nekom komadu namještaja koji se nije mogao razabrati ispod te hrpe.

— Sjedite, Smificky. Sjeo sam, nasuprot meni na zidu visio je stari drveni

sat s mesinganim brojĉanikom u obliku sunašca. Izraĉu-nao sam da imam po prilici deset minuta vremena, dok se riba ne izvuĉe iz krletke. Veleĉasni Lubenica je sjeo upra-vo pod taj sat, brojĉanik je bio iste veliĉine kao njegovo li-ce, takoĊer kao nacrtano šestarom. Veleĉasni je sklopio

ruke: — Smificky, vi poznajete gospodina Antonina Kra-

tochvila?

— Onog graĊevinara? — Da. On je zidarski majstor. A poznajete li i gospoĊi

cu Dagmar Sommernitzovu?

Kimnuo sam i poĉeo naslućivati novu komplikaciju. Zašto je naziva gospoĊicom, kad baš on mora znati da su se vjenĉali. Tonda Kratochvil je veliki katolik, sigurno su se vjenĉali u crkvi. Premda od toga moţda nisu pravili ve-liku buku.

— Znate — krenuo je veleĉasni zbunjeno — ona je krš- ćanka. Sam sam joj dao sakrament svetog krštenja, tride set i devete godine. Ali ona je, znate, kako ono Nijemci kaţu, nearijskog porijekla. . .

— Znam — rekao sam i iluzija sastava kraj kućice brzo je poĉela blijediti. Znao sam da će opet biti neka komplikacija. Još nisam znao kakva.

— Ţeljeli su, ona i gospodin Kratochvil, da udu u braĉ nu vezu, samo što to uredi sada ne dopuštaju. Jer je go spoĊica. . . hm, nearijskog porijekla — rekao je, ĉinilo mi se, gotovo s gaĊenjem.— Ali sveta Crkva, Smificky, ne kaţe ništa o tome. . . porijeklu — rekao je s još većim gaĊenjem. I ja sam ih vjenĉao.

— To je jako lijepo od vas, veleĉasni. — Naravno, Smificky — pokolebao se i uperio u mene

pogled kao s onih slika na staklu. Sveti Florijan i sliĉno. — Naravno, uvijek se nadu zli ljudi. Netko je upozorio na to.

— Joj na! — Ali nadu se i dobri ljudi — rekao je brzo — i netko je

upozorio mene — rekao je, i sigurno to nije mislio kao ne kakvu igru rijeĉima — da će sutra ujutro doći u ţupni dvor netko iz. . . onoga, kako to oni zovu? Ge — ge. . .

— Gestapoa? — pomogao sam mu, i protrnuo. Vizija Kristinina sastava je izgubila zanimljivost.

— Tako. Gestapo — kazao je veleĉasni. — A ono. . . zna te, ja sam vjenĉanje morao upisati u matiĉnu knjigu prije onog datuma kad su to Nijemci zabranili. Razumijete? Prije toga datuma.

Kimnuo sam. Zastrašujuća ĉinjenica na koju uglav-nom nisam mislio, jer sam bio arijskog porijekla, da ţivi-mo u Protektoratu Bohmen und Mahren, zaškakljala mi je svijest.

13? 133 ..... ,„..;., rlU

— Nije mi baš uspjelo — rekao je veleĉasni. — Morao sam izbrisati. Ukratko. . . bit će bolje da pogledate.

Ustao je, sa stola preda mnom odnio je hrpu svetih sli-ĉica, ĉetiri kriţa i pedeset i osam knjiga, i donio veliku ma-tiĉnu knjigu u tvrdim koricama. Otvorio ju je i stavio de-beli prst na jedno mjesto.

Baš lijepo zabrljano mjesto. Preko dva reda, koje je izbrisao tako temeljito da se

ispod vidjela sljedeća stranica, napisao je — a sve se na iz-grebanom papiru razlilo: Gospodin Antonin Kratochvil, zi-darski majstor, i gospoĎica Dagmar Marija Sommernitzo-va, domaćica, oboje iz Kostelca. I datum. Onaj datum što ga je spomenuo.

Uzdahnuo sam nad tom pustoši. Što ćemo s tim?

Veleĉasni Lubenica uperio je miran pogled u mene. Nisam ni znao da se Sommernitzova zove i Marija. Valjda nakon krštenja. Veleĉasni je umiljato rekao:

— Mislio sam da biste vi moţda znali, moţda postoji neki kemijski preparat kojim bi se moglo. .. ne bih se obraćao profesoru Viku, znate. Nije da mu ne vjerujem, Boţe oslobodi! Ali on je preplašen ĉovjek, ne bih ga ţelio dovoditi u. . . postoje li neke takve kemikalije?

— Za ovo? Sumnjam. Ne znam. Ja baš nisam dobar u kemiji. . . moţda da skoknem po Rostu Pittermana. On je genije za kemiju. Dobar mi je frend i ima pet iz kemije.

Veleĉasni je sumnjao. — Mislite da bi Pitterman. .. a neće li. . . — Ma on se neće bojati — rekao sam. — Ali ne znam

baš hoće li se ĉega sjetiti. Morali bismo pokušati. — Ne bih ţelio stvarati neprilike bilo kome — rekao je

veleĉasni. — Ali ako mislite da se Pitterman neće bojati.. . — Neće! Bit će bijesan, zapravo, pomislio sam kada sam Rostu

našao umjesto mene kod Kristine u garderobi. Upravo su bili na odlasku, a Krista mi je odmah izjavila da će joj

134

sastav napisati Rosta. Usprkos ozbiljnosti trenutka mo-rao sam se prezirno nasmijati. Jer Rosti sam sastave pi-sao ja. Mijenjao sam ih za šalabahtere iz matematike. Ro-sta je priliĉno pocrvenio i ja sam rekao:

— DoĊi na trenutak, Rosta, oprosti! — izgurao sam ga iz garderobe, a Kristinu sam gurnuo unutra. Branila se. Rekao sam:

— Ĉuj, Kristina, ovo nije zajebancija. Radi se o ţivotu ili smrti. Zbilja.

Blijede curine oĉi su se raskolaĉile, i odmah mi je pov-jerovala. Valjda sam imao nešto u glasu za što ni sam ni-sam znao.

— To je još uvijek ona afera od juĉer? S Kiihlom? Mislio sam joj reći istinu, ali sam se suzdrţao. Bila je

ţenska, a prema svim pravilima, moţda glupima. . . ali zi-her je ziher.

— Aha — kimnuo sam. — Za sada ti ne mogu reći ništa više, ali usosili smo se i Rosta mora sa mnom.

— Razumijem! — Kristina mi je stavila ruku na lakat. Uhvatio sam je za ruku i ona ju je ĉvrsto stisnula.

— Bok — rekao sam. — Vidimo se veĉeras. — I dodao sam: — Nadam se.

Ovaj put nije rekla »Hajtla!« Pratila me je blijedim oĉima curice, zapravo ozbiljnim.

— Za to nema nikakve kemikalije — rekao je Rosta. — Niste trebali brisati. Trebali ste uzeti brisaĉ tinte. . . i onda pisati preko toga. Ali i to se vidi. Ja zbilja ne znam što bih s tim.

Buljio sam u tu pustoš i pomislio da će nakon kapela-na Blahnika i dekana Jahaĉa, kosteleĉki ţupni dvor defini-tivno osirotjeti.

— Mogao bih moţda sakriti ovu matrikulu u podrum — rekao je veleĉasni Lubenica — ili negdje. . . moţda bi se našao dobar ĉovjek koji bi je uzeo k sebi. . .

135

Šutjeli smo, drveni sat nad glavom veleĉasnog je koš-tano tiktakao.

— To ne bi pomoglo — rekao je Rosta. — Kako biste im objasnili?

— Imate pravo. Rosta je listao matrikulu, gledao sam mu preko rame-

na. Poĉinjala je sa 1923. godinom i bila je popunjena do tri ĉetvrtine. Mastila su nakon deset, dvadeset stranica mije-njala boju, kada bi veleĉasni potrošili boĉicu. I rukopisi su bili razliĉiti.

Sat je još koštano tiktakao, iza prozora je bio vedar dan, prema staklu se naginjala grana jorgovana.

— Jedino da sve prepišemo — rekao je Rosta. — Tinte bi se mogle izmiješati, da imaju razne boje. Valjda neće slati na kemijsku analizu. . . izgledat će uvjerljivo na prvi pogled.

— Morali bismo do šuta ujutro — rekao je veleĉasni. — Taj će ĉovjek doći ujutro.

Rosta pogleda njega, pa matiĉnu knjigu. — Rukopisi su razliĉiti. Jedino da se izmjenjujemo on

da bismo moţda stigli. Veleĉasni Lubenica je zbunjeno pogledao mene, Ros-

ta njega, ja obojicu. — Ja bih do naveĉer namiješao te tinte — rekao je Ro

sta — i poslije premijere bismo došli. . . Drveni sat je zahroptao, što je valjda trebalo znaĉiti

da otkucava pola pet. Apsurdno sam pomislio da Krista neće stići na vlak u deset poslije predstave i morat će otići tek ponoćnim, to su dva sata, njezinog je tatu ćopio hek-snušus, tako da neće biti na predstavi, mamu nema, u me-ni se malo uzburkao bespomoćni bijes, ali trajalo je samo trenutak.

— Ja sam za — rekao sam junaĉki. — Ako biste bili tako dobri — rekao je veleĉasni. — Ja

bih dotle pripremio ĉistu matrikulu. . . zaliha je iz godine 1912, tako da neće izgledati nova. . .

136.

— Dogovoreno — rekao je Rosta. — Ha? — Aha. — Neka vam Bog plati, momci — rekao je veleĉasni

Lubenica... Izjurili smo iz ţupnog dvora, a umjesto sastava otišli

smo miksati tinte.

Naveĉer smo malo zakasnili. Na hodniku je stajala Krista, već kao rokoko-dama, u kompletnoj paradi, dje-vojaĉkih oĉiju znatno povećanih strahovitim podoĉnjaci-ma.

— Što je, Danny?

Lijepila je uz mene te oĉi: gospodin Machane, šmin-ker, vjerovao je da se podoĉnjaci neće vidjeti iz gledališta.

— Dobro. — Vidio sam da je ozbiljno prestrašena. Da li za sudbinu revije ili moju, nije bilo jasno. — Ne moraš se bojati.

— Ja sam se bojala. A. . . moţeš li mi reći o ĉemu se ra dilo?

— Radije ne. Znaš, nemoj se ljutiti, ali što manje lju di...

Suglasno je kimnula visokom perikom. — Jasno. Ako Gestapo nekoga uhapsi a on ništa ne bu

de znao, neće moći ništa ni reći. Gledao sam je, rokoko joj je dobro pristajao, njena

gluma danas nikome neće smetati. Pogotovu kad otpleše taj rešetkama obavijeni charleston. Rekla je: — Radije mi nemoj ništa govoriti. Ali, Danny. . .

— Hm — izustio sam s naglom sumnjom. Odmah mi se potvrdila.

— Danny. .. znaĉi, stvarno je sve u redu. — No, da. — Ĉuj, meni vlak odlazi tek u ponoć. . . pa ako hoćeš,

moţemo prošetati. . . u šumu. . .

U šumu! Gospode. Hoće me nagraditi za junaštvo, koje sam dokazao, prije svega laganjem! Noću. S Kristinom!

1T7

— Sastav nećemo pisati — dodala je rokoko-dama. — Ionako u šumi ne bismo vidjeli.

— Sastav nećemo pisati — pomislio sam gorko. Sastav dakle ne. Ja budala! Što sam joj govorio da je sve u redu! Ali veleĉasni Lubenica je uvijek tvrdio da se laţ ne isplati.

Kristina je glumila kao profesionalka, pod dojmom noćnog sastanka što joj ga je obećao junak pokreta otpo-ra. Ne samo poklone, sitne korake, naklone glavicom i gimnasticiranje sa šalicom kave u ruţiĉastom satenu. To joj je oduvijek polazilo za rukom. Ali ĉak i kada je recitira-la Jarekove priliĉno drvene reĉenice, nestala je intonacija u stilu školskih recitacija iz glasa koji je normalno govorio istoĉnoĉeškim dijalektom, zvuĉalo je pomalo kao nespre-tan prijevod, ali sa sjajnog njemaĉkog. A preda mnom je doslovce evala, u glavici su joj vjerojatno, kao i meni, jurile misli što će se zbiti izmeĊu deset i ponoći u šumi, samo što su u meni te misli bile u kondicionalu, što bi moglo biti kad. . . ali neće.

I u biti sam bio bijesan. Solo u Siveet Lorraine33

koji smo gospodinu rajhskomesaru prezentirali kao Zov div-ljih gusaka odsvirao sam tako da je zvuĉalo više kao ćurli-kanje purana. Rugao sam se Bogu. Takve klopke! Laţ se ne isplati. Samo što je ovo laţ koju veleĉasni zove pia fraus. I trebala bi se stoga isplatiti. O, do vraga! Psovao sam. Zašto joj nisam rekao istinu. Moţda bi se našla druga šansa. Moţda će njezin okrutni stari opet dobiti heksnšus. A ni-sam mogao ostaviti veleĉasnog u kaši. To nisam mogao. On je pisao brzinom moje bake, a ona je imala devedeset i još je pisala švabahom. Rosta ne bi sam stigao do ujutro. O, u vraţju mater!

Na pozornici je škola baleta Jitke Skalicke plesala ka-drilju, krakate cure iz prvog i drugog razreda gimnazije, a ja sam pomislio nije li to opet jedna od boţjih kazni. Stal-

Slatkoj Lorraine

138

no me kaţnjavaš, oslovio sam Ga u sebi. A još me nisi na-gradio! Nikada, gotovo. Tako sam se trudio! Dvadeset i jedna cura, jedna ĉak duplicirana! Koliko truda! A rezul-tat? Pa, imam dvadeset i dvije prijateljice. Nešto malo ljubakanja, nešto šlatanja i ništa. Zar takva kazna sama po sebi nije dovoljna?

Na pozornicu je ušla Krista u ţicanoj krinolini a s njom Rosta, presvuĉen u Mozarta. Vodili su onu konver-zaciju, sve samo li pa li, znate li, Rosta je polovicu zabo-ravio, tako da su se njegove replike ĉule dvostruko, jed-nom toĉno, iz šaptaonice, drugi put od njega, u pribliţnoj kopiji. A meni je sinulo. Pa stvar je jednostavna. Reći ću nekom iz sastava da me zamijeni. Ne kod Kriste, naravno. U onoj pisarskoj tezgi. Pogledao sam oko sebe. Fonda je upravo svirao menuet koji je doduše bio Mozartov, ali ako smo napisali daje I'vegot a Guj skladba nepostojećeg Jifi-ja Patoĉke iz Myta, ĉak u verziji Imam momka, imam, zašto Rosta u ulozi Mozarta ne bi mogao izjaviti da je slo-ţio klavirsku skladbu Kontesine cipelice na staklenoj bari, što je bio naslov koji je smislio Ĉćĉa Rot, najbolji znalac nadrealizma u kosteleĉkoj gimnaziji. Pogledao sam sa-stav. Fondu sam iskljuĉio. Kao prvo, ne vidi na jedno oko, izgubio ga je u prvom razredu dok je igrao hokej, drugo, njegov je rukopis bio u gimnaziji ĉuven, nije ga mogao proĉitati ni gospodin profesor Krousky, uĉitelj stenografi-je. Pokraj mene Lexa je vlaţio u gubici pisak klarineta, ali i njega sam odmah iskljuĉio, tata mu je ĉamio u buhari. Njegov stari je prije rata bio poslanik narodnih socijali-sta, a ti su Nijemcima posebno išli na jetra, zbog predsjed-nika Republike Beneša. Benno je naravno takoĊer ispao iz konkurencije. Bio je napola Ţidov, pa je pred zakonima Reicha već imao dosta toga na savjesti. Osim toga, bio je praktiĉki vjenĉan s Helenom, a uvlaĉiti oţenjene u neke zavjere, prevelika je odgovornost.

Fonda je kimnuo glavom i stali smo svirati pratnju, glazbu za raspoloţenje iz Fondova pera. Benno je, zajedno

139

s t r ub o m, u r uc i d r ţao kr i š ku kr uha p r e ma zanu ke -

mijskim medom. Iz istoga je razloga ispao i Venca Štern,

koji je stvarno oţenjen, morao je, a već ima i derište. Jar -

ku Lenocha za basom samo smo posudil i , umjesto J indre

koj i iz prkosa uopće nije došao da pogleda reviju. J indra

je svirao kontrabas s pr ibliţnim odmakom od tri ĉetvr tine

tona i tr i ĉetvrt ine takta, tako da ga u reviju uopće nismo

mogli pustiti . Jarka Lenoch je bio svjetski sviraĉ, profić,

svirao je s limenom glazbom Drţavne vojske u Hradecu i

sada nam je ovdje dodavao sjajan kostur od punih i zveke -

tavih basova, melodiĉnu kanonadu. Ali on zapravo nije

spadao u sastav. Zapravo ga nisam poznavao. Sigurno je

bio dobar deĉko, njegov je tata bio postolar, poznata ispi -

ĉutura, iznajmljivali bi ga za pogrebe da nad grobom svira

Zeleni gajevi na bastrubu. Svirao je tako da je obiĉno ras -

plakao i mrtvozornike. Od cugera su gotovo uvijek nasta -

ja li dobri muziĉar i. Jarka je to naslijedio, oboje, samo što

je izletio iz druge graĊanske, bogzna kako mu pisanje po -

lazi za rukom. Tko zna da li razlikuje »i« i »y«. Vjerojatno

ne. I on je ispao iz natjecanja. Haryk? Na gitari je pleo di -

van ţiĉani menuet, predigru za posljednji menuet u ovoj

sceni, onaj što smo ga lijepo preradili u charleston . Ali ba-,

cio sam pogled kroz vijugu tenora u zakulisje, tamo je sta -

jala Lucija, jedna od rokoko -dama u baletnim papuĉicama

spremna za slijedeći nastup. Ah! TakoĊer u braku. Ovi ho -

daju ĉak od drugog razreda gimnazije. A Gospod ih neće

kazniti! Premda je gospodin doktor Šmid za vr ijeme

zdravstvenog pregleda uĉenika u trećem sluĉajno ustano -

vio da Lucija više nije djevica. To sam znao sto posto. Od

Honze Šmida koji je ĉuo kada je njegov star i telefonski

javljao Lucij inom ocu. Mora da se Lucij in tata obrado vao.

Ali što se moţe s izgubljenim djeviĉanstvom. Ništa. A Luci -

ju Gospod, dakle, neće kazniti! Ni Haryka koji ju je evid -

entno l išio tog djeviĉanstva, vjerojatno već u drugom

razredu. Ĉudno.

Kristina je na pozornici, uz intonaciju negdje iz treće

lekcije francuskog, izustila: »Ah, maestro Mozart, je li isti -

na, navodno ste za mene napisali novi menuet?« — Nastao

je tajac a u njoj progovorila grbava Vaniĉekova iz šaptao -

nice glasno i bez intonacije: — Istina je, konteso, skladao

sam menuet. . . , a zatim Ros ta kao princ iz lutkarskog ka -

zališta, i to, budući da je imao tremu, istoĉnoĉeškim: —

Istina je, konteso, kom — komponirao sam menuet, kakav

još — još. . . — Nitko nikada, nigdje — Vaniĉekova.

Brynych? Bacio sam pogled na njegovo zeleno mišje li -

ce s pjegama oko nosa, kosu kao polivenu pivom. Bio je vi -

sok metar pedeset i pet, umjesto grudi imao je umivaonik,

pljunuti Chick Webb, ali ne crni, nego klorofilski. Premda

je bio već u šestom, nakon što je dvaput pao godinu, nijed -

nom se još nije brijao, jer nij e morao. Uĉvršćivao je vijke

na malom bubnju i vidjelo se da je to za njega napor kao

kada bih ja morao zamijeniti Breitbar ta koj i je išao po

srednjim školama i tezgario savijajući traĉnice. MeĊutim,

onda je Brynych krenuo, tiho, pianissimo, puhnuli smo

menuet sve do »stop time«. Permanentno osloboĊen od fi -

ziĉkog odgoja, ali ne kao ja u trećem, kada sam doktora

Šmoda prevario s nekim lijekovima, koje mi je dao Ĉoĉa

Rot u zamjenu za neoštećen primjerak »Ţene u pluralu«, a

nakon kojeg sam dobio gotovo autent iĉnu astmu. Brynych

je stvarno bio bubin. Mama je govorila da kada puhne vje -

tar . . . s top time, Benno je sirovo trzavim tonom prodro

odozdo nagore, krenuli smo s char lestonom. Ako će ovo

gospodin rajhskomesar smatrat i za landler, onda zbilja ne

znam. Tako da ni Brynycha nisam mogao uzeti na savjest.

Rostu je napustila trema, ulogu je praktiĉki već odre -

ci tirao i upravo je plesao od spineta do rokoko -dame i

batrgao nogama. Kako s toje stvar i , pomisl io sam gorko,

sve će ostati na meni. Ĉini se da zamjenu neć u naći. Takva

nepravda! Ali Ti znaš, Gospode, da te se bojim, pa to isko -

rištavaš! Znaš da ću to napraviti iz kukaviĉluka, da ne bi

smisl io neku još gadniju huncutar i ju.

Rokoko-dama je podigla suknju i b ijele su noţice

bljesnule iza crnih rešetaka, stala s e trzati u ritmu charle -

___ ...:., .... ,.. ...... .„.„.,. ................ ., ..... , ......... _ ^ , ................. .... 141

stona, jednako gipko kao maestro Mozart, ali bilo je još ljepše za oko. Tadlata-tadlata-taaadlatata, sjeckali smo taj kosteleĉki charleston u ĉikaškom diksilendu. Kristina Ne-doţilova i Wolfgang Amadeus su se otiskivali od poda, a moţda ga i nisu dodirivali, ja budala, zašto mi nije palo na pamet da joj kaţem da još nije sve u redu, da poslije pred-stave moram poĉiniti nova herojska djela, pa u šumu ne mogu ni da se ne radi samo o tom sastavu. I štoviše: to bi bila istina a ne laţ, premda samo pia fraus. Da joj kaţem?

Vjerojatno mi ne bi više vjerovala. Mislila bi da je mo-ţda neka od tih dvadeset i dvije. . . ako se do te mjere in-formirala, pa valjda jest, kada se cura informira, onda je obiĉno savršeno informirana, je, je, ja idiot.

Pa, je. . . Kasno je. . . i tako dalje. Bijele su noţice ple-sale na rubu rampe, upavo nada mnom, vidio sam i crne podvezice s crvenim ruţicama, ĉak sam na sekundu primi-jetio i nešto njeţno svijetloplavo, ali mogao sam se jebat. Fraus ili nefraus, bila je to laţ, a nije bila nuţna, jer sam joj mogao naliti ĉistoga vina, barem djelomiĉno ĉistoga. Obuzela me gorka ţalost i bijes od tuge, Krista je otplesala na sredinu pozornice, podvezice su nestale, opet su se vidjele samo lijepe noţice u rešetkama od ţice, toliko sam strahovito puhao u tenorsaksofon da sam falšao i Fonda se nezadovoljno okrenuo, bio sam izigran, opet ja, pa je. . . ništa se nije moglo uraditi. Moţda će sve te kazne barem imati neki moralni uĉinak. Dosad sam bio više ispunjen grešnim namjerama. Krista je bila moj dvadeset i drugi pokušaj, drugi meĊugradski. . . zapravo dvadeset i treći, raĉunajući obje cure Weberovih iz Linza.

Drveni sat sa sunašcem othripavao je svaku ĉetvrt sa-ta, meni se ĉinilo svakih pet minuta. Psihološka varka. A ja i Rosta smo škrabali i škrabali i škrabali, na podu je već leţala hrpica iskrivljenih pera, a u hripanje tih glupih švarcvalda mirno je diktirao glas veleĉasnog Lubenice: Gospodin Alois Čepelka, činovnik, i gospoĎica Eliška Kou-

14? „___

delkova, učiteljica, oboje iz Kostelca. Petnaestog rujna ti-suću devetstotina trideset i sedme. Ja i Rosta smo se izmjenjivali uvijek tamo gdje su se u originalu izmijenili rukopisi. Na sreću su bila samo dva, gospodina dekana Ja-haĉa, kojega su Nijemci zatvorili u buharu, jer je u kavani »Kod ovnića« priĉao vic o rajhsmaršalu, i gospodina kape-lana Blahnika u ĉijoj je propovijedi na sv. Vaclava gospo-din rajhskomesar otkrio misli neprijateljske Reichu. I stvarno su bile. Ne kao u Jarekovoj reviji. Lukiĉ, cinkaroš, zapisao ih je za vrijeme propovijedi i iz marljivosti ih još nekoliko dodao. Tako je sada u ţupnom dvoru bio samo veleĉasni Lubenica, barem neće biti još nekih upućenih, i mirnim je glasom diktirao: Gospodin Rudolf Mrkvička, te-sarski majstor iz Kostelca i gospodična Anna Machova, tvornička radnica iz Provodova. Desetog veljače tisuću de-vet stotina trideset i osme. Gospodin kapelan Blahnik se izmjenjivao s gospodinom dekanom sasvim redovito, valj-da su imali mjeseĉne smjene ili što, jedan mjesec gospo-din kapelan vjenĉanja a gospodin dekan krštenja, onda su se ĉenĉali, — Gospodin Jindfich Lederer, trgovac, i gospo-dična Ružena Skočdopolova, u domaćinstvu, oboje iz Ko-stelca — pisao sam, i on je bio takozvani nearijevac, Jindra Lederer, i Ruţena Skoĉdopolova, domaćica, no dobro. Go-spodin kapelan nije mogao napisati u matrikulu prostitut-ka. Jindru je njegov tata navodno tada razbaštinio i mojsijski prokleo, ali kad je vidio Ruţenu, kletva mu je uvenula na usnama, i onda se priĉao vic da Jindra iznad svoga dućana s tekstilnom robom ne bi trebao imati nat-pis Jindfich Lederer i comp.. . . nego Jindfich Lederer i otac. Sada je naravno Ruţena bila domaćica i, kako se ĉi-nilo, ta će se mezalijansa Jindrovih na kraju krajeva ispla-titi, premda to jadnom ocu vjerojatno neće pomoći. Ruţe-na je, barem se tako govorilo, uzorna supruga, kao što udane prostitutke i znaju biti, kaţe se. U tom smislu ba-rem je izgledalo da misli ozbiljno ono »u dobru i zlu«, jer Jindra više nije imao trgovinu tekstilnom robom, ali je

■ . , _ . , . ^ ^ ^ ........... , __ .......................................... , ____ „ _ . _ ^ . _ , „ „ ___ .............. 1 4 3

Ruţenu još imao. U drugom je to smislu bilo gore. Dosad su imali dvoje djece, jedno riĊe i jedno plavokoso, premda su oboje bili tamnosmedi. Otac, mislim Jindrin otac, bio je rid, ali tko je bio onaj plavi, to se nije znalo ni u Kostel-cu.

Sat je zahripao, pola pet, Krista već odavno spava, mo-ra da je bila ljuta ko pas. Tko ju je ispratio u šumu? Vjero-jatno Lexa. Taj je bio šampion kao i ja, samo ponešto uspješniji. Kad bi sljedeći tjedan gospodin Šmod imao zdravstveni pregled realne gimnazije u Mytu, Krista bi loše prošla. O, Boţe! O, k vragu!

Rosta me je zamijenio, sjeo sam uz mali escritoir gdje je u udubini isklesanoj u molitvenicima i raznim derutnim predmetima stajala jedna prazna i jedna dopola ispijena boca s vinjetom Misno vino, l.a kvaliteta, koje je veleĉasni zbog nas otvorio, da se okrijepimo, rekao je. Već mi se vrtjelo u glavi od toga misnjaka. Još jedan grijeh. Općenje, laţ, neumjerenost. Onda se ne mogu ĉuditi da mi ništa ne polazi za rukom. Ako je s Kristom otišao u šumu Lexa, on-da jao djeviĉanstvu. Noću sto posto, danju bi još postojala mogućnost da se Krista obrani. Ako bi se uopće htjela obraniti. Prema njezinim rijeĉima nije se baš ĉinilo da je bogzna kako spremna za obranu. A ja se budala, umjesto takvog ugodnog grijeha ovdje opijam. Ovo vino i nije ni-kakva l.a kvaliteta. Jao, koji mamurluk sutra ujutro!

Rosta je slomio vršak pera, pa sam ga zamijenio. Go-spodin por. Otakar Hejna iz Praga, oficir, i gospoĎica MUC. Ludmila Vavrušek, studentica medicine, iz Kos tel-ca. Dvadesetog rujna tisuću devet stotina trideset i osme. I to je bila ubrzana svadba. Lida doduše nije bila napum-pana, a ni do danas nije. To je bilo zbog mobilizacije. I tek što su ih demobilizirali, gospodin je poruĉnik strugnuo u Francusku, Lida je trebala otići za njim, ali je za vrijeme nekih praktiĉnih vjeţbi porezala prst ili što, dobila trova-nje ili što, jednostavno leţala je s tim devet mjeseci u bol-nici, dotle su nas uzeli pod zaštitu Nijemci a gospodin po-

144 ^,,„„.„ ___ .. .,„....,.„....._„„_.,._ .̂. ............................................... , .....

ruĉnik Otakar Hejna je dotle u Africi poginuo za vrijeme vjeţbi na nekim avionima na koje nije bio navikao. To je smola. Ne biti barem udovica heroja. Za vrijeme vjeţbi! Onda su zatvorili i sveuĉilište, pa je Lida sada radila kao njegovateljica. Ni s kim nije hodala. Bogzna. Moţda ne vje-ruje, moţda misli da je gospodin poruĉnik dao da se glas proširi kako zbog njega ne bi šikanirali Lidu. Bogzna. Taj zna sve, taj despot.

Rosta se krijepio vinom i napola otvorenih oĉiju bu-ljio u neku sliku, gdje su s nekog muĉenika svlaĉili koţu uţivo. Do pasa je već bio svuĉen, crven kao kuhani rak, od pasa nadolje je još bio ţut, ali je i dalje imao poboţno lice, kao da za to muĉenje i ne zna. Muĉitelji su zato bili nasli-kani kao da su strahovito bijesni. Vjerojatno su i bili, ako muĉenje nije imalo efekta. Lica su imali razliĉita, gotovo realistiĉna, slikar ih je oĉito maljao prema nekim stvar-nim ljudima na koje je moţda on bio bijesan. Rosta je bu-ljio u sliku, moţda ga je inspirirala. Moţda će uskoro na-stati platno na kojemu će biti on sam, kako piše sastav iz ĉeškog s licem kao Karei Hynek Macha a uokolo sva ĉetvo-rica kosteleĉkih profesora ĉeškog kako škripe zubima. — Gospodin Premysl Janek, industrijalac, i gospodična Re-nata Mullerova, nastavnica klavira, oboje iz Kostelca. Sat je hrknuo pet, veleĉasni Lubenica je napravio facu kao da nam se ispriĉava i rekao: — Moram i ja malo ovlaţiti grlo, momci. Isušilo mi se. Ako biste, Pittermane. . . — i Pitter-mann je shvatio, nalio u ĉašicu u kojoj je veleĉasni prije toga vjerojatno drţao neka sveta ulja, i veleĉasni je stvar-no samo ovlaţio grlo i diktirao dalje: — Gospodin Martin Vosolsobe, mlinar, i gospoĎica. ..

Ali završili smo, osušili bugaĉicom, u pola sedam uju-tro sve je bilo gotovo. Kod kuće sam još sinoć rekao da idemo Manesovima proslaviti premijeru. Sve je bilo u re-du. Na prvi pogled je izgledalo pristojno. MeĊutim, detalj-no ispitivanje...

IH ^TATNJA QF7nWi _ . ........................... , w,„ ._ __ ^ ^ . _ _ ..... ......... ̂ .„„„„...^ ....................... 1 4S

Na sreću je hradeĉki Gestapo vjerojatno imao zanim-ljivije sluĉajeve, pa su poslali na kontrolu neku pijanduru, koji je imao pola glave od plastike, zbog granate.

— Ono misno vino, momci! — rekao nam je poslije ve-leĉasni Lubenica. — Ja najprije nisam znao da li da vam ga ponudim. Ne da sam škrtica, ali mladi ljudi ne bi trebali piti. Vino bi trebalo biti veselje starosti. Da, ali sam rekao sam sebi: Ovo je izvanredna okolnost, i posluţit ćemo time boguugodnoj stvari. I vidite, momci, boţjom voljom mo-ţda je upravo misno vino. . .

Ukratko, tu bocu koju je otvorio tek u šest i petnaest, zaboravio je na stolu, ĉovjek s glavom ju je primijetio ĉim je ušao u ţupni ured i pomislio da je to iznenaĊenje. Boca je moţda pridodala vjerodostojnost. Ĉovjek nije ni upitao za dopuštenje, i prije no što je sjeo za matiĉne knjige vele-ĉasni je morao otvoriti novu. Kad su završili, morao mu je zamotati ĉitav sanduk kao mito. U to je vrijeme ĉovjek od geheim StaatspolizeP* već bio toliko naljoskan te se vele-ĉasnom zakleo da je dobar katolik, nacistima je pristupio samo zbog toga što ima ţenu i dvanaestero djece, u Gesta-po su ga primili samo kao potrĉkalo, nakon što su mu u poljskom pohodu prostrijelili glavu tako da sada ima er-satzkopf. Te je, kada se sve zbroji, ĉitav taj posao bio u stvari bez veze, za sve je na kraju bilo dovoljno misno vi-no, navodno Ia kvalitete. Ĉudni su putovi Gospodnji. Bogzna, sve se to svelo samo na još jednu od mojih mno-gih kazni. I Daša Marica Sommernitzova bila je osigurana kao i Jindra Lederer, ako se u Protektoratu Bohmen und Mahren uopće što moglo osigurati.

A mene je skolila tuga, po prilici onakva što navodno obuzima omne animal, to tuţnija što se izreka nije mogla cijela aplicirati na moj sluĉaj. Stalno sam vidio Kristinine noţice u bijelim ĉarapama, kako iza ţiĉane rešetke plešu

34 Gestapo

taj charleston, i ĉuo sam njezin glasić. . . — a sastav neće-mo pisati. Ionako se u šumi ne bi vidjelo. ..

Bio je jedan sat, otac se upravo pripremao da na deset minuta prilegne na kauĉu, mama je spremala stol. Ustao sam i otišao u kuhinju.

— Mama, danas ću vjerojatno doći kasno. Idemo s deĉkima u Myto.

— U Myto, Danny? A zašto? — Ma zbog neĉega — izmišljao sam. — U gimnaziji bi

htjeli raditi reviju a nemaju sastav, pa se idemo dogovoriti s njima.

— Onda idite — rekla je mamica. — Bilo je tako lijepo, Danny! A ona curica što je igrala kontesu! Tako joj je do bro pristajalo! Nije li ona iz Myta?

— Aha — rekao sam. Djevojĉica je iz Myta, mama, sa mo što tamo u gimnaziji ne pripremaju nikakvu reviju. — Ona tamo u toj njihovoj reviji treba igrati glavnu ulogu.

— Nadarena — rekla je mamica. — To se vidi. I lijepa. Ti je poznaješ, Danny?

— Malo. Meni se ne sviĊa. — Molim te! Tako lijepa cura! — Ima krive noge — rekao sam. Krista ih je imala po

malo kao hokejske palice, ali gotovo neprimjetno, pa su zapravo bile lijepe. Đavolska devijacija ljepote, kako je re kao Poe ili tko.

— Molim te! Pa noge su joj kao u košute! Danny! — mama me je pogledala i oĉi su joj veselo zasvjetlucale — Moţda se ti ne sviĊaš njoj?

— Ja njoj? — napuhao sam se, ali sam se taktiĉno svla dao i nisam se glasno branio od te u stvari moguće mo gućnosti. — Pa to je moguće. Nisam je pitao.

— Onda je pitaj kada već ideš u Myto. Za svaki slu ĉaj. . . — rekla je mama.

Vjerojatno je i ona bila dosta informirana.

Autobus je stao u tri u Mytu, toĉno pred baroknom vi-' jećnicom, punom lukova, ţuto-smede oţbukanom, s krem štukaturama. Osvjetljivalo ju je gotovo već ljetno sunce pa su prozori — kad sam se izvlaĉio iz autobusa — gorjeli i ba-cali odsjaj na baroknu crkvu preko puta, svu ruţiĉastu, sa sunĉanim satom koji je meĊutim pokazivao ĉetiri, jer se sunce nije moglo navinuti na ljetno vrijeme uvedeno u Reichu. IzmeĊu crkve i vijećnice uzdizao se marijanski stup, odsjaj jednoga prozora pao je i na Djevicu Mariju i na zlatno groţĊe koje se penjalo oko stupa. Na izboĉini stupa AnĊeo Gospodnji je navješćivao Djevici Mariji zaĉe-će. Oĉito je zaĉela, jer je to bilo plastiĉno izmodelirano ta-mo gdje bi, da je bila neka druga, imala grudi. I srce je bi-lo svjeţe pozlaćeno, do njega su od andelove ruke vodile tri zlatne zrake. I krila je imao zlatna. Myto je oĉito bio vrlo poboţan gradić.

Sjeo sam na klupu da sve promozgam, ako budem sposoban za to, jer u autobusu nisam bio. Ali ĉim sam po-ĉeo dumati, više nisam morao. Iza ugla ulice koja je izlazi-la na trg, pojavila se Kristina u haljini s kruškama, pod ru-kom crne korice sa zlatnini napisom »Muzikalije«. Nagim nogama marširala je oko ruţiĉaste crkve. Uopće joj nisu bile krive. Još jedna moja laţ. Samo malo, sasvim malo hokejaške.

Ali veselo sam shvatio da ovo prerano Kristinino po-javljivanje nije samo tako, bit će valjda boţje djelo i Bog me se konaĉno sprema nagraditi. Moţda sam kriv zbog malo erotike, malo laţi i mrvicu neumjerenosti. Samo što je noćna smjena nad knjigom vjenĉanih opet bila dobro djelo. Premda nije uĉinjena s veseljem i susretljivo, kao što bi se takva djela trebalo da izvode. Neka je, kako je, Gospod mi šalje ovu lijepu, ţenstvenu curu ravno u naruĉ-je-

Uspravio sam se i Krista me je primijetila. Ustuknula je, bljesnuli su joj zubi, onda je brzo zatvorila usta i stala se duriti.

i A«

— Bok, Krista — pozdravio sam je. — Bok! — Se ljutiš? — Ja? Zašto? — Pa što juĉer nisam došao. — Valjda nisi mogao, ne? — rekla je i pomalo nesigur

no dodala: — Moţda si opet morao nekoga iz neĉega izvla ĉiti. Valjda neku, je 1'?

Toĉno kao što sam se bojao. Ali bila je nesigurna. Nje-no je durenje oĉito minirala sumnja nisam li moţda heroj i ne ponaša li se, prema tome, idiotski.

— Zbilja nisam mogao — rekao sam malo uvrijeĊenim tonom.

— Govorio si da je sve u redu. Prije predstave si to go vorio, ne?

— Pa bilo je. Ali onda su opet iskrsla neka sranja — re kao sam i osvijetlilo me nadahnuće. — Kiihlu se nije svi Ċao onaj tvoj charleston. Mi smo mu nabajali da će se u toj sceni plesati landler, a on je, premda je budala, shvatio da to nije landler.

— Jeţekove oĉi! — rekla je Kristina. Sve su cure to ra do govorile. Pokupile su iz knjige Jirka, trepet obitelji. I ja sam je ĉitao i govorio isto.

— Do jutra smo ga morali folirati. IzmeĊu ostaloga je govorio i to da je bilo nemoralno kako si plesala.

— Isuse Boţe! — ciknula je Krista i problijedjela. — Još će sve pasti na mene.

— Ma nemoj se bojati. Nije ga bilo moguće isfolirati, ali on je podmitljiv, kao svi Nijemci. Doda Lehm je dovu kao neki konjak. To je sada neka vrst plateţnog sredstva njemaĉkog Reicha.

— I neće biti neprilika? — Sigurno ne. Sve je ispeglano.

Odjednom sam se zgrozio, postavši svjestan da opet laţem. Ali opet je to pia fraus, Gospode Boţe! Ne baš jako pia, zapravo. Ţelim da Krista pode sa mnom prošetati. Ne

149

bih trebao. Ali morao sam. Iskušenje je bilo preveliko, a ja sam već prije dolaska Weberovih cura vjerojatno bio Ċa-volov uĉenik ili što.

— Stari ti još ima heksnšus? — upitao sam s mnoš tvom sporednih namjera.

— Više ne — rekla je Krista. — Ozdravio je. — A kamo ideš? — Na klavir. — Pogledala je sunĉani sat. — Isuse! Već

sam trebala biti tamo! — Nemoj odlaziti — navaljivao sam. — Ti si mi neki! A što ću reći kod kuće? — Reći ćeš da ti je pozlilo, na primjer. Da si se onesvi

jestila u parku. — Na to će se stari sigurno upecati! — rekla je, i vidje

lo se da u tom trenutku problem više nije Da li nego Kako. — Onda nemoj reći da si se onesvijestila. Da ti je bilo

slabo, ili nešto sliĉno. Ta, ţena si, zar ne? Tata se neće ra spitivati za te stvari.

— Za kakve stvari? — nije shvatila Kristina. — Za one ţenske i tako. Kristina je shvatila. Pretvorila se u boţur. — Ma ne znam — rekla je. — Ja. . . ionako bi to bilo sa

mo na jedan sat. Najkasnije u ĉetiri i petnaest moram biti doma. Tata će sa mnom raditi zadaću iz matematike.

— Bit ćeš — rekao sam junaĉki. Premda sam bio svje stan da se za jedan sat baš ne moţe puno stići. Ili se mo ţda moţe, ali ja neću puno stići. Za jedan sat. — Bit ćeš. Ići ćemo u šumu — kimnuo sam prema jugu gdje se na kraju kratke ulice vidjelo spomenuto mjesto.

Krista je opet neodluĉno pogledala sunĉani sat, onda kuću pokraj vijećnice.

— Kristo! Ja sam ti se toliko veselio! — dodao sam gas. — Pa valjda kopĉaš da nisam mogao doći. Radilo se o ozbiljnim stvarima. A sada sam posebno zbog tebe došao autobusom. Eto vidiš, kako mi je stalo da budem s tobom. Ĉak i na sat, ili manje.

150

Rodoljubni argument ju je ispunio herojstvom. — Onda doĊi! — povukla me je. Brzo smo obišli kuću

na kojoj je bila ploĉica J.K. Hej da, direktor chorusa, Klavir — violina — harmonij, i za tri minute već smo sjedili na klupi u šumi.

To je bio mali gaj, odmah kraj grada, s jedne je strane graniĉio s grobljem. Stvarna je šuma bila podalje, ali do tamo bi pješke trajalo najmanje ĉetvrt sata oštrog tempa, onda ĉetvrt sata natrag, a sada je već bilo tri i petnaest. Za petnaest minuta ne bi ništa postigao ni Lexa.

Osjetio sam ljubomoru. — Što si radila sinoć poslije predstave? — upitao sam

gotovo prijetećim tonom. Okrenula mi je svoje djevojaĉke oĉi, ali je odmah ner-

vozno stala gledati uokolo i na kraju ih uperila prema crkvenom tornju.

— Bila sam s curama kod Dreslerovih — rekla je nevi no, vjerojatno istinito. — Gospodin Dresler me je poslije otpratio na kolodvor.

Što je onda radio Lexa? Pa moţda je otišao s nekom drugom. Revija je bila puna najljepših cura iz gimnazije, a bile su tamo i dvije iz trgovaĉke akademije. Lexa je vjero-jatno otišao s njima.

— Ja sam mislio na tebe — rekao sam standardno.

— Kod Kiihla? — rekla je nepovjerljivo, ali ju je ne povjerenje odmah prošlo. — A molim te, što je ono govo rio o meni tamo? Da je taj ples bio nemoralan, ili što?

— Tek poslije. Najprije da smo unakazili njemaĉki ples landler. Onda je došao Doda Lehm s tim konjacima, pa je Kiihl još, da odrţi autoritet, rekao da je to bila stra hovita nemoralnost.

— Isuse, a zbog ĉega? — Navodno su ti se vidjele podvezice. — Stvarno? — Pa je. To je ĉinjenica.

151

— Ne. Ja mislim da li je stvarno rekao ono o nemoral nosti. .. a fakat su se vidjele?

— Pa je. Fakat.

— To su ionako podvezice za pokazivanje — rekla je Kristina i dodala naivno: — Zašto bi na njima inaĉe bile one ruţice?

— Ja sam ih vidio jako dobro — rekao sam podmuklo. Opet je postala nesigurna.

— Da? Pa što. Vidio, i što onda!

— Ja sam vidio više — rekao sam još podmuklije. — Nemoj zaboraviti da sam te gledao iz orkestra, odozdo.

Kristina je opet porumenila.

— Ti si prostak! Baš neukusan! To mi se ne sviĊa.

— Nisam — rekao sam. — Nisam mogao drukĉije. Na pozornicu sam morao gledati da ne propustim poĉetak svirke, nisam kriv što ţenske nose suknje.

— Ĉuj, znaš što? Ja ću radije na klavir — rekla je ali ni je ustala.

— Nemoj otići. — Sjeo sam joj bliţe i stavio ruku iza nje na naslon klupe.

— Pusti me! — rekla je. — Kristina! Mogu ti reći da mi je kod Kuhla bila frka.

Neko vrijeme. A znaš na što sam mislio? — Ne znam. — Na tebe. Na tvoja usta. Ti imaš tako lijepa usta. .. — Ma ne lupetaj. Ti samo trabunjaš. — Ne lupetam. Daj mi pusu, Krista — rekao sam di

rektno, jer sam bacio pogled na sat, na onoj ruci što sam je drţao iza. nje, i zakljuĉio da moram poţuriti kako bi is kamĉio barem nešto malo, jer uobiĉajenim zaobilaţenjem više ne bih stigao.

— Ja ne dijelim svakome. — Zar sam ja za tebe svatko, Kristina? — Jesi — rekla je i pogledala me, djevojaĉke oĉi bile

su pune iskušenja. — Ili nisi — rekla je.

152

Onom rukom iza nje obgrlio sam joj ramena, a rukom naprijed sam je zagrlio sprijeda. Djevojaĉke su se oĉi zat-vorile i jednako djevojaĉka usta se napola otvorila.

Pribliţio sam im svoju gubicu. — Kristina! — zaurlao je netko iza nas. Joj na!, pomislio sam. Kao da je stavila ruku na usijani štednjak. Skoĉila je

na noge, na pod su se skotrljale »Muzikalije« i rasteple se. Krista je opet sliĉila boţuru. Debeli gospodin, takoĊer kao boţur, naglo je domarširao do klupe i grubo uhvatio Kri-stinu za ruku.

— Tata, meni je pozli. . . — O tome ćemo kod kuće! — rekao je debeljko klasiĉ

no i okrenuo se prema meni. — Ti bijedno kopile, da te više ne vidim! Prijavit ću tvojoj školi!

— Prijavite — rekao sam drsko, duboko ozlojeĊen. — Nemate što. Gospodin Nedoţil je trgnuo Kristinu i odvlaĉio je. — Tata ĉekaj — note!

Debeljko je neraspoloţeno registrirao »Muzikalije«, rasipane po puteljku.

— Pokupi to!

Hitro sam se bacio na skupljanje i stao joj pomagati.

— Makni se! — vrisnuo je gospodin Nedoţil i odgur nuo me tako da sam sjeo.

— Baš ste mi neki! — rekao sam. — Nije valjda Aus- tro-Ugarska!

— Zaveţi! — rekao je. Krista je već bila pokupila note, povukao ju je i odvlaĉio iz šume. Još mi je stigla dobaciti tuţan djevojaĉki pogled, već pun suza, i onda nestala sa svojim strogim ocem.

Jadna Kristina. S takvim srednjovjekovnim fosilom. Ustao sam s tla, oĉistio prašinu i onda sam opet sjeo

na klupicu jer je sljedeći autobus ionako polazio tek u pet. Za što me opet kaţnjavaš, Gospode Boţe? Zašto si on-

da uopće napravio cure, kada ih katolik, ĉini se, više ne

...._. .. 151..

moţe ni pipkati? Ili je to bilo zbog one laţi s foliranjem Kiihla? Pa nisam joj valjda mogao reći zašto stvarno ni-sam došao. Ona je cura, imala bi poriv da to izbrblja. Ba-rem se kaţe da ga cure uvijek imaju. Nisam je mogao do-vesti do tako glupog iskušenja. Gospode Boţe, kakav si ti? Shvaćam da se mora biti strog prema ljudima. Ali ovo je već malo pretjerano. U mojem sluĉaju, mislim. Pa nisam ni toliko uĉinio.

Zapravo, de facto, nisam ništa uĉinio, pomislio sam gorko. Ni »n«, ništa s Kristinom. Ni charleston s njom ni-sam otplesao. Iza zelenih grmova na rubu gaja provirivala je mytska crkva ruţiĉastim tornjem, na oluku njegova kro-va hofirale su grlice. One mogu, pomislio sam gorko. One mogu, Gospode Boţe, a one su samo ţivotinje. To je zbilja nepravda!

Sjajna sezona kulminira:

»POGLED S TORNJA«

.154

A on će te po... slikati (slikati = ljubiti) u svojoj kolibi.

JOSEF KRATKY Sedmi b

Ovaj put je plan bio stopostotan, a bio je ovako smiš-ljen: Zdenek Pivonka je otišao u Prag roditeljima jer je do-bio brzojav da mu je oboljela majka. Irena je odavno bila obećala Rosti da će mu pozirati za portret; a budući da je u to vrijeme ambicija svih kosteleĉkih cura bila i to da imaju portret od Roste, Irena se sigurno neće obuzdati, is-koristit će Zdenekovu odsutnost i doći u Rostinu vikendi-cu u šumi, koju je koristio kao atelje. Skice za portrete Ro-sta je skrivao, a curama nije govorio zbog ĉega. Budući da im je davao zabadava gotove i strahovito šarene portrete, nijedna se nije raspitivala zašto. Prema tom planu ja sam morao, rastrzan uzaludnom ljubavi, tumarati šumom i kao sluĉajno nakon ruĉka svratiti u Pittermanovu vikendi-cu. Onda je Rosta trebao reći da Irenu na sat-dva ne treba, jer je za dovršenje slike bolje ako nema modela da ga ne dekoncentrira. Rosta je ĉesto pouĉavao cure da je on ekspresionist, to znaĉi da u njihova lica projicira unu-trašnja stanja koje u njemu izazivaju. Tu dvosatnu pauzu potrebnu da Rosta isprojicira svoja stanja u Irenu, trebao sam iskoristiti ja. Raĉunali smo da ću je pozvati u šetnju, u šumu, i dalje, medu stijene, i tako dalje, dokle će najda-lje ići. Rosta se trebao u meĊuvremenu išuljati u Kostelec i ostaviti u vikendici neku ispriku, tako da će tamo kad se vratim iz šetnje s Irenom, dovedenom do odreĊenog ras-poloţenja, biti samo njegova poruka i nedovršeni portret. Potom će ovisiti sve o meni, koliko će dugo Irena htjeti ostati u vikendici sa mnom. Za svaki je sluĉaj Rosta stavio na leţaj ĉistu plahtu.

Bio je to divan plan. Najljepši od svih što smo ih ja i

Rosta do sada izmislili za razne druge cure. Uglavnom ni-su uspijevali, ali ovaj je bio bez mane.

U jedan i petnaest sam, dakle, kao strahovito tuţan, upao u vikendicu i kao fol se iznenadio.

— Bok! Pa to je sjajno! Vi ste ovdje? Nisam znao! Ne smetam?

— Ne smetaš — rekao je Rosta, toĉno kao što mu je bi lo predviĊeno u ulozi, ništa nije zaboravio.

Irena me je pogledala s inteligentnom sumnjom, a me-ni se odjedanput uĉinilo da plan moţda i nije baš bez ma-ne. S uzetom preko ramena i planinarskim pumpericama što sam ih navukao za ovo rastrzano tumaranje, poĉeo sam samom sebi izgledati neuvjerljivo.

— Što tu radiš? — rekla je Irena. — Tako. . . — rekao sam lirski. — Bio sam tuţan. . .

znaš, Irena? Pa sam otišao u skitnju. .. kod stijena. . . Sve dotle smo bili predvidjeli konverzaciju. Od sada je

poĉinjala šahovska partija, gdje je na sve što bi Irena re-kla, postojao niz mogućih replika.

Rekla je repliku s kojom uopće nisam raĉunao:

— Pa što se ne skićeš? Idi, skici se. — Bole me noge — rekao sam. — Ako ne ometam

ovdje maestra. . . — Ali mene ometaš! — Zašto tebe, Irena? — Ja se stidim — rekla je Irena. — Ne mogu imati pri

rodan izraz. — Zašto bi se trebala stidjeti? Pa ne poziraš za akt —

rekao je Rosta. Taj dodatak je Irena mudro ignorirala. — Mene to jednostavno nervira. Neka Danny ode.

Kad je tu, ne mogu imati prirodan izraz. — Ja ne opaţam ništa neprirodno na tvojem izrazu —

rekao je Rosta. — Beĉiš oĉi kao da imaš paralizu kapaka, ali to uvijek radiš.

— Kako, beĉim, oĉi? Velike su mi.

— Valjda ţeliš imati još veće — rekao je Rosta. — Ĉuj, ja te više ionako ne trebam. Crte sam zabiljeţio, sada ću dovršiti i projicirati u to unutrašnja stanja koja u meni izazivaš.

— Onda više ne moram sjediti? — Ne. — Onda ću gledati kako projiciraš ta stanja. — To ne moţeš. — Zašto? — Jer ako budeš gledala, neće se projicirati nikakva

stanja. Nervira me to kao i tebe. Nikakva stanja ne bih imao kad bi mi gledala u prste.

Vidjelo se da mu Irena baš ne vjeruje. — Idi prošeci — rekao je Rosta prema ulozi. — DoĊi za

dva sata, portret će biti gotov. — Da? — rekla je Irena i ja sam po glasu otkrio da

sprema neki zajeb. — Skupa sa stanjima? — Sa svime — rekao je Rosta. — I s onom modricom

koju imaš ispod ovratnika. — Nikakvu nemam! — ogradila se, ali je nesigurno

gurnula ruku pod ovratnik. — Onda dobro — rekla je. — Idem kući i vratit ću se u

ĉetiri. — To ti se ne isplati — brzo je primijetio Rosta da spa

si plan. — Ma isplati. Do kuće mi je dvadeset minuta nizbrdo i

pola sata uzbrdo. Još ću stići na spoj. — S kim? — Pa sa Zdenekom, naravno. — On nije otišao u Prag?

To vjerojatno nije trebao reći, jer je Irena zbrojila je-dan i jedan.

— Kako znaš? — upitala je, imao sam dojam da zvuĉi pobjedniĉki.

— Kako? — ponavljao je Rosta i razmišljao. U ovak vim situacijama nije baš pokazivao veliku spretnost.

1 CO

^ ^ '

— Priĉala je vaša Alena — pomogao sam mu. Sebi ni sam.

— I ti znaš? — Irena mi je okrenula svoje, kako je pra vilno rekla, velike oĉi, smeĊe, s kapljicama meda u šareni- ci.

— Pa vaša je Alena priĉala. .. — Onda znaĉi, i ti znaš? — Pa znam. Vaša Alena. . . — Znam da je to rekla Alena. Baš je to zanimljivo. — Mene to ne zanima — rekao sam. — Ali mene da. — Mene ne zanima da li je Zdenek u Pragu ili gdje. — Ni mene. Mene zanima da si ti ovdje. Od kada si ta

kav samotnjak, Daniĉek? Ustala je, za taj je portret imala na sebi paradnu ţutu

haljinu sa smeĊim ovratnikom. — Onda bok, Rosta! U ĉetiri sam natrag. I pobjedonosno je otkoraĉala. Bespomoćno smo pogledali jedan drugog, a ja sam od-

giljao za Irenom.

— Irena, mogu li te otpratiti? — rekao sam ĉim sam je sustigao. Brzala je prema gradu gotovo skautskim kora kom.

Prešla je pogledom preko moje kompletne planinar-ske opreme.

— Ne ideš se verati? — Samoga me ne veseli. Mislio sam da ću moţda na

nekoga naletjeti. — Radnim danom? — Pa, recimo. — Ili si recimo mislio da ćeš sresti mene, recimo? — Recimo. To bi bilo najbolje. Zastala je, ubrala je maslaĉak i zataknula ga za uho.

Onda se okrenula prema meni. — Ti i Rosta ste se dogovorili. To mi je jasno.

Pravio sam se nevješt. — Dogovorili? Kako dogovorili? — Nemoj od sebe praviti budalu, kad si prefrigan. Ali

opet ne previše. Malo si i glup. Neko sam se vrijeme divio tom misaonom krugu, on-

da sam rekao: — Priznajem, Irena. Dogovorili smo se. — Plan je bio

vriti. — Ali to nije moja krivica! — Nemoj je prebacivati na Rostu. Nije kao ti. On voli

Mariju Dreslerovu i ne navaljuje na druge. Kao i sve cure, bila je priliĉno informirana. Ne sasvim.

Bila je i priliĉno neinformirana, spleo sam sada ja misao-ni krug.

— Ne prebacujem to na Rostu. Ali ti se prema meni ponašaš kao da sam ti nešto uĉinio.

— A što je sa sestricama Weberovima? I navodno se nedavno u školi ţalio gospodin Nedoţil iz Myta. Ne znaš zašto?

— Zbilja nemam pojma. Sluĉajno sam bi sreo Kristi nu u parku i on se bacio na mene kao ljudoţder.

— A Karla-Marija? — To mi ti predbacuješ, Ireno? A Zdenek? — To je nešto drugo. S njim hodam. — I ja bih hodao s Karlom-Marijom, da mi nisu odglu-

mile tu zvrĉku. Ionako si ih ti nafutrala. — Ma nemoj! Njima nije potrebno da ih netko futra!

Misliš da si bio prvi koji se opekao? — Vidiš. Ionako volim samo tebe. — A da si hodao s Webericama? — I tako bih volio samo tebe. — I tako laţeš. — I tako te volim.

Kući joj se oĉito više nije dalo. Plan se još mogao spa-siti.

— Irena — rekao sam. — Hajde da prošećemo do stije na. Stvarno je bez veze da ideš kući na jedan sat.

1 1 SJAJNA SEZONA

— Ah, znam ja tebe. Opet ćeš mi se nabacivati, kao i uvijek.

— Pa hoću, ako ti hoćeš. — Ali ja neću. — Obiĉno hoćeš. — Danas neću htjeti. — Onda ne. — Nećeš mi hofirati? — Hoću. — Barem si iskren — rekla je. — Ali inaĉe si stvarno

uţasan i nevaljao.

Pogledala je sive vrhove stijena koji su privlaĉno blje-štali na srpanjskom suncu.

— DoĊi! — glumio sam strast. U glavici joj se raĊao opet neki njen plan. —. Znaš što — rekla je. — Hajdemo planinariti. -^ Misliš popeti se gore?

Jasno je u mome glasu ĉula gadljivost, jer je prasnula u smijeh.

— Barem će ti ruke biti zaposlene, Daniĉek! — Stvarno si me oneraspoloţila — Pa ti si napisao pjesmu o planinarenju! — rekla je.

— Doduše pod pseudonimom, ali svi znaju da je tvoja — i podrugljivo je izrecitirala stih iz toga ploda moga uma ko ji su mi tiskali u Kostelečkim novinama: Obrastao mišići ma, željeznih nogu plavim se zrakom penje prema sunča nom logu. . .

— Irena, daj prestani.

Nisam baš obrastao mišićima, a za taj sramotni pjes-niĉki opus inspirirali su me njezini listovi, a ne moji. Pru-ţao mi se lijep pogled na njih, jer sam se penjao iza nje, a ona iza Zdeneka, svi na jednom uţetu.

— Pa napisao si to, zar ne? — Pa jesam. Ali ne zbog penjanja. Zbog tebe. — Ali ja sam raspoloţena za penjanje. Pa ako me voliš,

hajdemo. Popet ćemo se na »Pet prstiju«.

Jest, pomislio sam. Ja da svladam »Pet prstiju«. Hoću, i to noćas, ĉini mi se. To Ireni naravno nisam rekao.

U klupskoj planinarskoj kući ĉeških turista Irena se presvukla u svoje popularne smeĊe koţnate hlaĉe sa srcem na straţnjici i u ofucani muški sako na pruge s ko-ţnatim zakrpama na laktovima i koţnatom zakrpom na ramenu, za spuštanje po uţetu. Ukrasila se planinarskim kopĉama, petljama i kukama, valjda da je ne bih pipkao, i odvela me do podnoţja stijene »Pet prstiju«.

Ne znam zašto su je tako zvali. Izgledala je prije kao uspravljen, prijeteći kaţiprst, ali je prema ljestvicama spa-dala tek u treću kategoriju po teţini uspona. Nikada ni-sam bio gore, niti sam ĉeznuo da doprem do tamo. Ni s Irenom. Znao sam kako ta sljemena izgledaju. Koliko ta-mo ima mjesta: ako cura neće, ne moţeš s njom tamo ap-solutno ništa.

— Ideš prvi? — upitala je Irena. Zabrundao sam: Jasno! — i uopće se nisam veselio. — Ali na »Pet prstiju« je prva platforma tek ondje, vi

diš? — pokazala je negdje gore, dobrih šest metara. — Da se sluĉajno ne bi survao.

— Sluĉajno ću se stuštiti i ubit ću se. — Ma ne, ali bi se mogao lijepo natući — pravila se da

ne ĉuje moj rjeĉit podtekst. — Ja ću osiguravati preko ovog bora.

Prije no što sam se mogao usprotiviti, da ne poduzima ništa što bi moglo stajati na putu mojoj ţelji da se ubijem, skoĉila je na stablo kršnog bora, kao vjeverica se popela do najniţih grana i po njima kao majmun skakutala više i više.

Dok se penjala, ja sam se podsjećao što sam sve prošao zbog nje. Zbog nje sam se upisao na gimnastiku u Sokol. Nisam se izvjeţbao za gimnastiĉara, umjesto toga sam išĉašio ruku i to lijevu, tako da sam ĉak morao odlaziti u školu. Onda sam poĉeo skijati. Ni sada još ne shvaćam

kako se na skijama zavija, a da ĉovjek ne ljosne. Odlazio sam na plivanje u bazen u »Gradskoj štedionici«, ljeti na Jericho, ali i kad sam plivao iz petnih ţila, Zdenek je uvi-jek plivao bolje, što je, tu je. Jednom sam skoĉio s tornja, da se napravim vaţan pred Irenom, ali je Benno skoĉio za mnom, a budući da je debeo, letio je brţe, pod vodom mi je pao na leda i izbio mi dah. Oţivljavati me je morao opet taj Zdenek, udaranjem u leda. Koliko sam propatio zbog te cure, a za jazz joj se ţivo fućkalo.

Već smo bili svezani uzetom. Irena ga je, negdje na vršku bora, provukla kroz kuku, kuku objesila na petlju, petlju je zavezala oko stabla i preko neke grane, pa se spu-stila. Uţe se dizalo od mojih grudi do krošnje bora i s nje visjelo do Ireninih grudi.

— Hajde na startnu toĉku — rekla je, vrag joj je virio iz oĉiju.

Hodao sam kao gladijator, a ĉim sam se popeo nekih pola metra, naravno, skliznula mi je noga, odsklizao sam se natrag i udario nosom o stijenu.

— Ondje desno se uhvati — poduĉila me je glasom struĉnjaka. — Tamo ćeš doseći desnom. Onda lijevom oko ĉetiri decimetra ravno gore, tamo se uhvati.

Uz veliko naprezanje uĉinio sam sve prema njenom savjetu i popeo se neka tri metra. Onda sam se našao u ne-prilici. Naime, stijena se izboĉila.

Protiv svih pravila gledao sam dolje. Irena je stajala poda mnom, raskoraĉena, da moţe drţati moju teţinu ako se survam, i sasvim ozbiljnim oĉima pratila moje nespret-ne pokrete. Ispunio me je val ljubavi, usprkos mojoj ne-odrţivoj situaciji.

— Danny, ne gledaj dolje! — odmah je viknula strogo. — Vidi! Desno imaš kosu udubinu. DoĊi do nje, i onda još metar, tamo je opet izboĉina, a od tamo je samo još metar do platforme.

Lako je njoj govoriti, pomislio sam. Oĉito ću se surva-ti. Usprkos tome napeo sam sve svoje saksofonistiĉke

mišiće i dopro do pukotine gdje sam zauzeo poloţaj »so-kol«, to jest objema priljubljenim rukama uhvatio sam se za jedan rub kose pukotine, a vršcima cipela zabio sam se u drugi rub. Drţale su me ruke i noge, u vodoravnom po-loţaju, i tako sam polako trebao gmizati gore. Gmizao sam, priliĉno brzo, dolje.

— Danny, ne dolje! Gore! — zaĉuo sam prijekor uĉite ljice odozdo, ispred mene. Kako bih zagladio neugodnu ĉi njenicu da me svladava gravitacija, zasoptao sam fol izne naĊeno:

— Gore? — Pa jasno! Napeo sam barske mišiće i grešniĉku volju, no imao

sam dojam da teţim tonu. Pogotovu straţnjica. U tom je trenutku vjerojatno intervenirao Gospod, jer sam na neki naĉin dopro do izboĉine. Uhvatio sam se za nju, lijevom nogom napipao neki drugi izbok, desnom sam pipao, pa se predao i pustio je da visi. Blizu su šumjele krošnje visokih borova a neka je šašava vjeverica prestala glodati na vršku jednoga bora i buljila u mene.

— Danny, moraš se nasloniti na tri mjesta! Dva su ris kantna! — zajeĉala je Irena duboko dolje.

— Pa drţim se objema rukama! — Ali samo u jednoj toĉki. Tri decimetra lijevo moţeš

se uhvatiti. Malo gore! Lijevu sam odvojio od sigurnog mjesta i stao pipkati

lijevo gore. Sve je bilo glatko kao Irenina staţnjica. Barem sam je ja zamišljao takvu, glatku. Desna noga mi je još bila u zrakopraznom prostoru. Tako sam stajao na palcu lijeve noge, a desnom rukom sam se drţao za priliĉno tanak stupić od pješĉanika.

— Još malo više!

Istegnuo sam se toliko da me je zaboljelo u kriţima, i stvarno, iznad straţnjice je bila udubina, duboka kao ona Irenina u tim mjestima. To sam znao iz autopsije, ali sa-mo vizualne. Odlazila je na kupanje u sićušnom dvodijel-nom kupaćem kostimu.

165

Zavukao sam kaţiprst u udubinu. Irenin glas je odjeknuo kroz opojni šum borova i gric-

kanje vjeverice koja se u meĊuvremenu opet bacila na ţde-ranje. — Sada pazi. Upravo iznad toĉke jedan imaš još jed-nu. Na te se dvije toĉke podupri, a desnu nogu premjesti u pukotinu u visini prve.

Napustio sam toĉku jedan, ali onu još jednu nisam našao. Neko sam vrijeme tako visio na Ireninoj udubini i palcu svoje lijeve noge, a onda mi se noga naglo stala tre-sti.

— Više! — vikala je Irena. — Malo desno! To je previše! — Tre. . . — rekao sam — trese mi se noga.— Onda se

vrati na toĉku jedan! Ne desnu! Danny! — vrisnula je. Nešto se dogodilo. Polako sam letio plavim zrakom,

upravo onakvim kakvoga sam bio opisao u pjesmi, gore zlatno sunce. Neko vrijeme je pokraj mene letjela i vjeve-rica, repica razbarušena u padobran, sa šišarkom u njušci, ali ona je uskoro skrenula i prizemljila na grani. — Strova-ljujem se — pomislio sam; primijetio sam da se stijena na-glo udaljila od mene, ali nekako se uopće nisam preplašio, gotovo sam osjećao blaţenstvo. AnĊeo ĉuvar me uhvatio pod ruku, na trenutak mi se ĉinilo da ga vidim, krila su mu bila zlatna kao u »Blagovijesti« na marijanskom stupu u Mytu, uzeo me pod ruku i nosio ljuljajući me polako do-lje pa opet gore, i tamo me pustio.

Visio sam na uţetu što se protezalo s bora, bespo-moćno kao vreća ţita, a poda mnom je Irena zarivala noge u tlo i vukla iz petnih ţila.

Zatim je Irena preuzela vodstvo i za dvadesetak minuta našli smo se na vrhu. Iznad one velike platforme do koje nisam dopro u prvom pokušaju, stvarno nije bilo teško. Ni teţina broj tri. Ali ipak je to bila lijepo okomita i visoka igla. Da Irena nije imala srce na straţnjici, vjerojatno bih odustao i spustio se dolje s neke toĉke.

Vršak kaţiprsta zvanog »Pet prstiju« stršio je visoko iznad svih ostalih stijena u široj okolici, u dubini ispod

166

nas kimale su se krošnje borova, pune proţdrljivih vjeve-rica. U daljinu je pucao pogled na kolovoski krajolik, pru-gast i kockast od polja ţita, djeteline i trave, a na njemu, kao na šarenom sagu, crveni, bijeli i ruţiĉasti Kostelec i iz-nad njega dvorac s golemom kulom, prema kojoj je jurilo uţareno sunce.

— Kakva ljepota! — rekla je Irena. Pošteno govoreći, bilo je tako. Samo što je ja nisam

priznavao. Moj je ideal bio velegrad, u najmanju ruku Prag, u najboljem sluĉaju Nevv York, i barovi, hoteli i to-me sliĉno. No, kako se radilo o meni, naravno da sam mo-rao stanovati — u malom Kostelcu. Ali na to sam navikao od Gospoda.

— Ali koliko muke dok se ĉovjek uspentra ovamo. — Neće ti naškoditi! Lijen si kao uš. Pogledaj! — uzbu

Ċeno je nekamo pokazala rukom. — Sto? — Vide se Krkonoše! Govorila je to kao kad brodolomac, bolestan od skor-

buta, poslije tromjeseĉnog lutanja ugleda otok. — Hm — rekao sam. Pogledala me je. — Danny, ti si mrtav hladan!

— Pa vide se Krkonoše. Znam da su tamo. Bio sam ta mo. Pa što?

— Ali to je lijepo! Tako lijep, vedar dan! Znaš li koliko

su daleko?

— Pedeset kilometara, moţda. Sedamdeset. . . — A ti to uopće. . . — predala se, odmahnula i zagleda

la se prema tim plavkastim Krkonošama, vrijednima pa ţnje valjda zbog toga što su bile udaljene pedeset kilome tara. Gledala me je kao opĉinjena, a ja sam otprilike sliĉno gledao nju.

— Ja najviše volim — rekla je — popeti se ovamo nave ĉer, znaš? Kada zapada sunce. To je tek divota! Doduše, iz gleda kao kiĉ — rekla je da ne bi bila osumnjiĉena zbog lošeg ukusa — ali su ipak lijepe.

167

— Ja ionako ne raspoznajem kiĉ od dobrog ukusa. — Nemoj priĉati gluposti, Danny! Pa valjda prepozna-

ješ kiĉ! — Jesu li Rostine slike kiĉ? — Pa. . .pa. . . — uhvatio sam je, ali se izvukla. — Ja

mislim da nisu. Ali Rosta je naravno tek na poĉetku um jetniĉke karijere. Tehniĉki je još nesavršen.

— Misliš zbog toga što su mu slike šarene? — Ne to. Ali uzmi na primjer Van Gogha, je li. — Onaj koji slika ćoškaste gitare? To je po mojem

mišljenju stvarno kiĉ. Naravno, nisam bio tako glup. Znao sam da ćoškaste

gitare slikaju Picasso i Braque. Sluĉajno me slikarstvo pri-liĉno zanimalo. Ali ţelio sam naljutiti Irenu. Znao sam i da je Van Gogh slikao suncokrete.

— Ma ne! Ti si mi neki! Molim te! Ti ideš u sedmi razred! Van Gogh je slikao suncokrete!

Irena je skinula prugasti sako, ispod je imala ţutu ma-jicu, zaprljanu od mahovine i smole, a ispod crni grud-njak. Zasukala je majicu sve do grudnjaka, tako da je oko nje virila glatka, svijetlosmeĊa koţa. Gledao sam tu koţu i Irena mi je priĉala o Van Goghu iznad kimanja borova du-boko dolje i ispod uţarenog sunca nisko ispod nas. Da je slikao suncokrete i da je sebi odrezao uho. I da je bio im-presionist.

— Rosta je impresionist — rekao sam. — To on kaţe — rekla je Irena. — On još nije ništa. Ali

ima talenta. Jednom će nešto biti od njega. Nije kao ti. — Ja ću svirati tenorsaksofon u baru — rekao sam.

I tak smo brbljali, lijepo je popodne prolazilo, sunce se pribliţavalo tornju dvorca. U jednom trenutku je ispod nas preletio škanjac i Irena je bila u sedmom nebu. Ška-njac je malo kruţio oko nas, valjda je odgonetavao da li bismo se dali poţderati. Onda je izgubio interes, prediv-nom elipsom preletio polovicu stijena i nestao u šumi.

168 ......... . . _ .......................................... , .... _ ...... .____._

— Što bi ti ţeljela postati, Irena? — upitao sam. — Još ne znam. Moţda ću studirati fiziĉki odgoj. Mis

lim, poslije rata. — Ti bi ţeljela postati nastavnica? — rekao sam bune-

ći se. — Zašto ne — rekla je. — To bi moglo biti priliĉno lije

po, uĉiti mlade ljude. — Tebi se to ĉini lijepim? — rekao sam s gaĊenjem. —

Prisiljavati mlade ljude da skaĉu preko konja, pentraju se na krugove, i sliĉne svinjarije?

— Pa lijenĉinama kao što si ti, to se ne sviĊa, znam — rekla je, a oĉima kao kava s mlijekom vodila ljubav s kra jolikom.

— Ionako ćeš se udati za Zdeneka. Napravit će ti klin ca, ili dva, ili tri, i zabit ćeš se u kuću.

— Neću. Ja volim djecu. Ţeljela bih imati barem troje.

— Ali ne sa mnom. Pogledala me je, nasmiješila se. — Ne trabunjaj — rekla je. — Opet trabunjaš. — Ili bi to ţeljela? — To bi ovisilo samo o tebi.

— Kad bi ovisilo samo o meni, Irena — rekao sam lo giĉno — imala bi sa svojih šesnaest godina već najmanje dvoje djece. Moţda ĉetiri, ako bi ih sve rodila u šestom mjesecu.

— Ne brbljaj, ne brbljaj, Danny. Znaš kako to mislim. — Kad bih znao — rekao sam gorko — kad bih znao,

već bi ih imala. Stavila mi je ruku na usta. Imala je na njoj ţuljeve od

pješĉanika i dlan joj je mirisao na mahovinu i gušĉju mast. Valjda je imala za ruĉak kruh s masti. Malo mi je zgnjeĉila njušku.

— Proĉitala sam jako lijepu knjigu — rekla je. — Vječi to pjevaju šume od Gulbrandsena. Jesi li to ĉitao?

— Nisam — rekao sam. — Ja ĉitam samo krimiće i we- sterne. — Cmoknuo sam je u dlan.

................ , ,__ 169

— Opet trabunjaš, Danny — povukla je ruku i proma trala dlan.

— Ne trabunjam. Jesi li ĉitala Povratak pobožnog stri jelca od. . . pa netko je to morao napisati, pretpostavljam.

— Što imam ovdje? — rekla je, gledajući stalno u dlan. — Dušu — rekao sam. — Ĉiju dušu? — Moju. Ali tvoja je. Moţeš je zadrţati. — Onda dobro — rekla je i stisnula šaku. — Ali kamo

ću je staviti? Pogledala me, u oĉima je imala valjda poeziju ili koga

vraga. Priliĉno sam volio pjesme, ali ovo u njima nisam našao. Gledao sam u ta njezina oka dva, medene su ribice plivale u bijeloj kavi. Onda mi je pogled skliznuo tamo gdje je zamackana majica imala krepostan izrez. Irena je još drţala stisnutu šakicu pred sobom. Pratila je moj po-gled, uzdahnula.

— Ah, da, Danny. Kada ti ne bi stalno mislio samo na ono. Misli, recimo, na literaturu. Na pjesme, recimo. Moţemo popriĉati o njima.

Otvorila je šakicu, stavila dlan na usta, rekla: — Leti, dušo! — i puhnula.

— Baš si grozna, Ireno! — rekao sam s predbaciva- njem. — Kamo da leti takva jedna otpuhnula duša? Nema kamo.

— Moţda će naći neku drugu dušu. Stavio sam joj svoj dlan na usta. Iznad dlana virile su

goleme smeĊe oĉi, strahovito lijepe. S Irenom je bilo fino kada je bila raspoloţena. Kada je htjela, premda ponekad i ne ono što sam htio ja. A moţda i nisam htio, ako ona ni-je. Osjetio sam da mi je lagano cmoknula dlan. Stisnuo sam šaku. Stavio sam je blizu oĉiju i napola je otvorio.

— Što je ovdje ĉudno? — Kako, ĉudno? — Pa ja ne znam. Nikada nisam vidio nešto takvo. — To je duša, budalice!

170

— Ĉija duša? — Pogodi! — Ona je onakva. . . nekakva. .. — Kakva? — Nestašna ili kakva. Vidi, kako se trza! Skaĉe s prsta

na prst! — Da znaš, uopće nije nestašna. Samo ne zna. Zato se

trza — rekla je Irena. — Ja ću joj dati savjet, ha? — Hajde. Ali dobar! — Dušo — rekao sam. — Pogledaj. Vidiš li onaj bor

ondje? — i drugom sam rukom pokazao u tom smjeru, u kojemu je Irena bila otpuhnula moju dušu. — Dakle, u tom pravcu leti amo-tamo jedna isto takva usamljena duša. Duša muškog spola.

— Kako se to prepoznaje, kod duše? — Tuţna je. Sve su muške duše tuţne. A ţenske duše

hihoću. — I ova hihoće? — Sada ne — rekao sam. — Sada sluša. Barem tako iz

gleda. — Hajde, savjetuj joj. — Dušo savjetujem ti. Leti do onog bora ondje, pa

kad tamo ugledaš mušku dušu, zalijepi se za nju, drţ' se nje kandţicama i više je nikada nemoj ispuštati. To je stra hovito vjerna muška duša.

— Dušo, nemoj mu vjerovati — rekla je Irena. — To je najpodlija duša u Kostelcu.

— To se samo ĉini. Jer nijedna duša neće ni pljunuti za njom. Pa ta duša samo traţi i traţi, ali duše su uglav nom bedaste. Mislim ţenske duše.

— Pazi se malo, dušo — rekla je Irena. — Nemoj, ne moraš — rekao sam. — I leti brzo! Leti!

— Otpuhnuo sam Ireninu dušicu medu borove, izgubila mi se u toj mladoj sjeni svjeţih borova i više je nikada nisam našao.

171

I tako smo ćaskali i brbljali, ja i ta djevojka Irena, dok nije odjednom iz daljine s crkve zagrmio Gabrijel pa od-mah zatim Michael, a cura Irena je viknula kao što su tada vikale kosteleĉke cure:

— Joj na! Već je pet! Već je bilo pet. — Moramo se spustiti, Danny — rekla je. — Da. Vjerojatno moramo. I sada smo otkrili nemilu stvar. Tamo gdje je na »Pet

prstiju« uvijek bila kuka za spuštanje, više je nije bilo. Ostala je samo rupica s odlomljenim gipsom.

— Ovuda se vjerojatno spuštao Benno — rekao sam. Kao vic, naravno. Benni nikada nije palo na pamet da se pridruţi planinarima. Ali Ireni nije bilo do šale.

— Što ćemo sada? — Da nemaš sluĉajno u tom svom pojasu nevinosti

kuku za spuštanje? — pokazao sam na grozd svakojakih ţeljeznih stvarĉica koje je dovukla zbog zaštite. Aluziju je ignorirala i rekla:

— Ali nemam gipsa. Bili smo u lijepoj kaši, i ĉinilo se da nećemo baš skoro

kući na veĉeru. Meni to baš i nije toliko smetalo, ali Irena se bojala gospodina savjetnika.

— Gurnut ćemo je tamo samo tako — rekao sam — ne kako ćemo je uĉvrstiti, a ja ću drţati petlju. Ti ćeš se spu stiti pa dovesti nekoga da se popne gore s gipsom.

— Je, a što ako se istrgne? Ti me nećeš moći zadrţati. Nemaš ni oslonac za noge.

Pogledala je oko sebe. Vršak »Pet prstiju« bio je gla-dak, zaobljen, kiše su ga glaĉale valjda od diluvija. Nigdje ništa oko ĉega bi se mogla prebaciti petlja, a najmanje de-set metara ispod nijedna izboĉina. Uporno sam razmiš-ljao.

— Znaš što? Vidi: razvezat ćemo tri petlje, povezat će mo ih i provući kroz kuku. Onda ćemo kroz nju provući uţe za spuštanje, a ja ću se objesiti na tim svezanim petlja-

17?

ma na drugu stranu. Ako kuka ispadne, ipak ću te zadr-ţati.

Bilo je to strahovito neortodoksno, zato joj se nije svidjelo. Irena je voljela sve po pravilima. Ali s druge stra-ne, bojala se tate.

— To je strahovit rizik, Danny. — Pa onda moţemo priĉekati do subote kad doĊu deĉ

ki. Meni je svejedno. Danas je srijeda, to su dva dana, bez hrane moţemo izdrţati. Vodu ćemo skupljati u ovoj udubi ni od kuke, ako padne kiša. Ako ne. ..

— Ja moram biti najkasnije u sedam kod kuće. Inaĉe će biti svašta! — rekla je kao što su govorile kosteleĉke cu re.

— Zašto bi bilo svašta? Neće biti. — Nemoj glupariti, Danny. Ĉuj — sinula joj je nada. —

Moţda će Rosti biti ĉudno da ne dolazimo, pa nas potraţi, ne? Ne misliš?

— Ne mislim — rekao sam. — Taj je već odavno kod kuće, znaš?

— Kako znaš? — Mi smo se bili tako dogovorili — pogledao sam iz

ravno u oĉi od bijele kave. — Strugnuo je odmah ĉim smo otišli. Samo je ostavio poruku da mu je pozlilo.

— Vi ste stvarno idioti, deĉki! — uzrujala se. — Što će mo sada,zaboga?

Na kraju je pobijedio strah od ortodoksnog tatice nad strahom od neortodoksne tehnike što sam je predloţio. Trebao sam je osiguravati odozgo teţinom svoje ljubavi, a ona je na putu tati trebala potraţiti pomoć.

Prekriţio sam se. I Irena, a onda sam se po svezanim petljama spustio na drugu stranu igle. Stvarno je bilo ko-stolomno. Osjetio sam strah.

— Mogu, Danny? — ĉuo sam Irenin prestrašeni glasić. — Da — rekao sam odrješito, da mi sluĉajno ne bi

zadrhtao glas. Nešto se dogaĊalo. Oĉito se poĉela spuštati. Prestrav-

ljen, osjetio sam da se kuka klima. Odjednom je lupnulo,

zagreblo, ili što, a petlja nada mnom polako kliznula ulije-vo.

— Joj na! Isuse Boţe!

Brzo sam se povukao gore, do pasa sam uspio, a onda je nagon za samoodrţanjem gnusno pobijedio nad ljubavi, ja sam ispustio petlju i ĉitavim se tijelom priljubio uz pje-šĉanik. Kao zmija sam polako puzao naprijed, na sigurno. U ušima mi je odjeknuo strahovit vrisak. Irena se, jadnica, strovalila s visine od dvadeset metara.

Zaboga! Zapucketale su neke grane, a ja sam uz po-moć trbušnih mišića napokon dopuzao tako daleko da mi je teţište bilo na oblom vršku. Brzo sam se uspravio na sve ĉetiri i dopuzao do ruba, na onu stranu gdje je pala Irena.

Valjda prvi put u ţivotu spopala me je stvarna groza. Virnuo sam preko ruba stijene i ugledao Irenicu dolje

na borovim iglicama. Sjedila je. Hvala bogu! Nije bespo-moćno leţala. Sjedila je na tlu i pipkala nogu ili što. Nije se toĉno vidjelo. Valjda mi se maglilo pred oĉima.

Viknuo sam: — I. . . Ireno! Nije. . . nije li ti se što dogodilo? Priliĉno blesavo pitanje

Podigla je lice prema meni i ţalosno pisnula: — Danny! Izgleda da sam slomila nogu! — Više ništa? — upitao sam, opet blesavo.

— Ne znam. Otkinulo se baš kad sam se odgurnula od stijene. Stropoštala sam se na bor, a po njemu sam skliz nula dolje. Sva sam se ogrebla!

— Nemaš neku unutrašnju ozljedu, ili tako nešto? — viknuo sam kao potpuni idiot.

— Ne znam. Ali noga mi je izgleda slomljena! — Je P se vidi da je slomljena? — Ne znam! — Viri ti kost? — Ne, ĉini se da je ĉitava. — Probaj stati na nju. Ali oprezno! Irena je ustala, a onda se odjednom opet stropoštala.

174 ,,_.„ ..................... .̂,—.

— Jao! — Je li slomljena? — Ne znam! To strahovito boli! Jao! Jao! U gleţnju! Nisam znao što da kaţem. — Jao, jao, jao! — vikala je Irena. Sigurno je se ĉulo

sve do Kostelca. Gabula! Pogledao sam oko sebe. Uto sam dolje ugledao nekog

ĉovjeka. Stajao je pod borovima i mokrio. Irena ga nije mogla vidjeti, izmeĊu njih je bilo grmlje i kamenje. Ali mo-mak ju je oĉito ĉuo i ustuknuo je. Brzo je zakopĉao šlic.

Već sam ga htio pozvati, ali sam se u posljednji ĉas suzdrţao.

Taj ĉovjek je bio Zdenek. A trebao je biti u Pragu.

Bio sam tih kao miš i pratio ih kao u pantomimi. Ire-na je još vrištala, a Zdenek je brzo pojurio u tom pravcu. Kada je razgrnuo posljednji grm, naglo je zastao, a ja sam imao osjećaj da će se povući. Ali tada ga je već primijetila Irena, pa nije mogao.

— Zdenekuuu — viknula je ţalosno, nimalo iznenaĊe-na odakle on tu kad uopće ne bi trebalo da bude tu. — Ja sam slomila noguuuu! Zdeneku!

Odjednom je prekinula. Shvatila je da je trebala biti kod bolesne majke, a nije. Zdenek je, strahovito bezvoljno, izronio iz grmlja i kleknuo uz njezinu nogu. Sasvim je za-boravila vrištati. Ne zbog sreće što je spašena. I s visine se vidjelo da mu se baš ne smiješi.

Onda ga je nešto upitala. Budući da je to rekla nor-malnim glasom, nisam ĉuo što. Mogao sam pretpostaviti. Zdenek je takoĊer odgovorio nešto nerazgovijetno, ali je to rekao tako da se i do vrha »Pet prstiju« ĉulo da laţe. Onda je nešto rekla Irena, nešto Zdenek, onda opet Irena, a onda je Zdenek pogledao gore.

Brzo sam uvukao glavu i otpuzao na drugu stranu. Osvrnuo sam se da ne bih pao, a tamo je dolje medu boro-

.._.j._ .......................................................................... _,_^__,.. ._ ..- 17S

vima šetuckala neka plavuša u dugim hlaĉama. Vidi, vidi! Izgledala je jako prirodno. Kosa joj je bila obojena, a fri-zura svjeţa od frizera. Spoticala se preko kamenĉića, vje-rojatno je bila iz Praga. Vidi, vidi. To će biti ona oboljela majka. Samo što Muhamed nije otišao gori, nego je gora došla Muhamedu. A Muhamed se prestrašio da goru ne opaze u Kostelcu, pa ju je dopremio u šumu. Vjerojatno u Pilnaĉekovu vikendicu. On i Pilnaĉek su bili frendovi.

Brzo sam otpuzao na drugu stranu, dolje se Zdenek bavio Ireninim gleţnjem, i sumnjivo se s vremena na vrije-me osvrtao. Ustao je, nešto objašnjavao, i okrenuo se kao da će otići. Valjda da dovede pomoć. Irena je nešto govori-la, zadrţavala ga je.

Vratio sam se. Plavuša je bila tik kod »Pet prstiju« i brstila neko cvijeće. Zazviţdao sam. Pogledala je gore.

— GospoĊice! Brzo potrĉite na drugu stranu. Nešto se tamo dogodilo!

Gledala me kao tele šarena vrata.

— Hajde! Meni je odavde pala partnerica i slomila no- gu!

Pokazivao sam u pravcu kojim Zdenek sigurno neće ići.

Plavuša je shvatila svoju kršćansku duţnost i otkaska-la oko »Pet prstiju«.

Brzo natrag. Zdenek je upravo napuštao Irenu u su-protnom pravcu, da kao dovede pomoć. Zanimalo bi me kakav je govor sastavljao u glavi, za onu plavušu.

Nestao je, a za trenutak zatim se pojavila plavuša. Dotrĉala je do Irene, i usprkos toj visini opazio sam Irenin pogled. Svaka ĉast, bio je pravi!

Brzo sam odgmizao na drugu stranu. Tamo je Zdenek već tragao vidom i sluhom.

— Zdenek! — viknuo sam na njega odozgo. — Tamo na drugoj strani leţi Irena. Slomila je nogu!

— Znam! — razderao se. A onda malo tiše: — Idem do vesti pomoć.

Vjerojatno je zalutao jer ju je traţio u smjeru gdje su se nekih trideset kilometara u daljinu prostirala samo brda.

— Upravo ju je pronašla neka cura — viknuo sam. — Više ne moraš.

— Kakva cura? — gotovo je vrisnuo. — Onako, plavuša, u hlaĉama. Nešto je rekao, valjda prekleo. Sigurno. A ja sam se opet premjestio.

Promaklo mi je što su rekli jedni drugima kada su se sastali sve troje. Vidio sam samo kako ih Irena drţi oko vrata, lijevo plavušu a desno Zdeneka, i skakuće na jednoj nozi u smjeru Rostine vikendice. Nisam saznao ni što je Zdenek rekao za Rostin portret. Sav bijesan, pustio me je da ĉekam gore skoro do deset sati. Tek su onda stigli Le-neĉek i Kršak, dva alpinistiĉka asa iz Kluba turista, za de-set minuta su svladali »Pet prstiju«, išĉistili rupicu, zaĉepi-li je olovom, zalili gipsom, a onda smo ĉekali da se ukruti.

S neba je visio velik mjesec, bliţe no kad ĉovjek stoji na tlu. Slušo sam Kršakovu propovijed, kakve smo to bili budale, i da je planinarenje jedan od najsigurnijih sporto-va ako se poštuju pravila. Kako se tamo sklapaju prava prijateljstva i vjeţbaju vjernost i poţrtvovnost, premda je to, kako reĉe, sasvim bezopasan sport. Dok je Kršak drţao propovijed, ja sam se sjećao kako je Irena otpuhnula mo-ju dušu a ja njezinu, oko mjeseca stvorila se zelena kruna, a na Kostelec u dubini ispod nas padao je fini pamuĉni prah koji su danju ispuhnuli prema nebu prašnjavi tornje-vi predionica i svjetlucao u sjaju mjeseĉine kao golemo ja-to skakavaca s krilima od sinjevca. Sada je Leneĉek preu-zeo rijeĉ, priĉao kako se planinarenjem sklapaju prija-teljstva na ţivot i smrt, premda je dakle sasvim bezopas-no, a ja sam pomislio što rade te dvije duše u krošnjama drveća, da li traţe jedna drugu, da li će se naći, i neće li moţda, u sluĉaju suprotnih spolova, planinarenje dovesti i do prave ljubavi. Opet je propovijedao Kršak, ĉuo sam ka-

17 A _

ko dolje hrĉe i riga neka vjeverica, ljeti su se strahovito preţderavale, odnekud je huknula sova, a neki šišmiš je doletio da nas pogleda pa nas je s visine posrao, i to dos-lovce, palo je Kršaku na šešir, a on je to razmazao po pje-šĉaniku, puhnuo je vjetar i prašnjave su pahuljice stale plesati nad Kostelcem, iznad toga lijepog zamagljenoga grada, gdje je zbog tih pahuljica pedeset posto stanovništ-va patilo od bronhitisa. Te duše će sigurno naći jedna dru-gu, sigurno, mora da bude tako. Irena se uvjerila, uvjerila se tko je nestalan a tko ne, njemu je dopustila ono, a pre-vario ju je s nekom plavušom, meni nije dopustila i — ni-sam je prevario ni s lijepim curama Webericama, jer mi nije uspjelo, to je istina, ali kada bi mi dozvolila, kunem se, Gospode, da je ne bih prevario, Irenĉicu, kako bih mo-gao! Odjednom mi se ĉinilo da danas napokon nisam poĉi-nio nikakav grijeh, nisam ni lagao. Priznao sam Ireni da smo joj spremili klopku, to je jedno drugo neutraliziralo, i ĉini mi se da Gospod ipak nije tako nepravedan kako se ponekad ĉini, i da me je danas zapravo nagradio. Pa da. Mene je nagradio, a Zdeneka kaznio. To je, gospodo, tek poĉetak! Što će tek biti! Oh, Gospode! I zahvaljivao sam tom priliĉno nedokuĉivom Gospodu, ispod mjeseca koji je dotle gotovo posmedio i u njemu su plivale ţute mrlje, ţute gotovo kao Irenine šarenice.

Onda se gips ukrutio i mi smo se bez nezgode spustili u mrak medu borovima. Tek će sada biti sjajna sezona!

Sjajna sezona se primiče kraju:

HOTEL ZA BRAĆU I SESTRE

Ima planina lijepih kao ti, kad god k tebi dolazim Kada sam s njima, ne osjećam kako bijedno prolazim

JOSEF KRATK? Sedmi b,

I bila je. Stvarno sjajna. Ĉim smo se spustili, otrĉao sam u bolnicu. U sebi sam

putem zamišljao kako posjećujem Irenu, lijepo spuštenu na zemlju, s nogom na vješalici, slomljena srca, ja s buke-tom, svaki dan posjet, da vidi. Pomislio sam da neće biti jedini tamo s buketom, jer će mnogi iskoristiti situaciju kad se proĉuje da je Zdenek bio nevjeran. Opet će postojati konkurencija, ali nje se nisam toliko plašio. Bit će sve sami novajlije, a ja sam Irenu volio već tri godine, još ka-da je hodala s Frantom Koĉandrlem, prije no što joj ga je odvukla Marija Dreslerova i Irena je od bijesa stala hodati s kosteleĉkim Tarzanom, debilom po imenu Peruna, na kojemu nije bilo ama baš ništa, ni sastave nije znao pisati, a iz matematike smo se uvijek sastali ja i on na poprav-nom; jedino je imao tijelo. Tijelo s velikim T. Ni to mu nije bilo nizašto, jer nije znao što da radi s njim: pa ga je jed-nom godišnje izlagao na sokolskoj akademiji, premazano uljem, kao sastavni dio Ţive slike, gdje je predstavljao ale-gorijski lik, ni sam toĉno nije znao koji. Ipak je Irena odla-zila s njim na skijanje ali ni to mu nije baš polazilo za ru-kom, pa joj je brzo presjelo. Nakon što mu je dala košaricu ĉinilo se nekih ĉetrnaest dana da će ipak upaliti moje govorniĉke vjeţbe kao kontrast dosadnom tijelu, ali onda se odjednom pojavio vol Zdenek, bio je iz Praga ili što, upoznala se s njim negdje u brdima, i ĉitav moj duhovni napor otišao je u prazno. Ali ja se nisam predao, pa sam sada dakle bio nešto kao senior toga konkurentskog zbora, ostali su bili puki balavci. Dolazit ću s buketom i neka oni hodaju na trepavicama. Ovaj put će Irena sigurno dati prednost meni.

181 ,..,,. .. „.

Uskoro sam splasnuo. Doktor Ĉapek me je u ambulanti priliĉno ĉudno odmjerio i rekao, kao da se jako zabavlja:

— Gospodine Smificky, vi ste je tako udesili?

Onda me izvjestio da Irenica ima ogrebotine po ruka-ma i licu, laki potres mozga, poderano uho, modrice na, hm, donjem dijelu tijela, jednostavno, sportom do zdrav-lja. I da je gospodin Pivonka rekao da je tehnika koju sam predloţio za spuštanje s »Pet prstiju« bila idiotska besmis-lica, da smo priĉekali deset minuta vidjeli bismo ga kako dolazi pa bi doveo pomoć.

— Pivonka neka izvoli radije šutjeti! — rekao sam i upitao ima li Irena slomljenu nogu.

Nema. Samo išĉašenu. Tako se priviĊenje samaritan-stva rasplinulo kao većina mojih priviĊenja. Ali dok sam koraĉao kući, a mjesec, ukrašen trima koronama od pa-muĉne prašine, podizao mi je raspoloţenje, pomislio sam da se i s išĉašenom nogom mora leţati, u sobici s veneci-janskim zrcalom i ormarom, i da ću joj donijeti barem je-dan buket, odmah sutra.

Pozvonio sam i otvorila mi je Alena. — Ti si? — rekla je, kao da ne vjeruje. Nije to bio do

ĉek koji bi mi bio po volji. — Zašto tako glupo pitaš, draga? — Ako ti draga moţe nešto reći, briši! Buket moţeš

ostaviti, ali nije neophodan. — Ĉuj, lutkice — krenuo sam, ali uto se u predsoblju

pojavio gospodin savjetnik. Alena se nekako smanjila, dok nije sasvim išĉezla, a gospodin savjetnik me je bez rijeĉi pozvao prstom.

Ništa se nije moglo, pa sam ga slijedio u njegovu sobu. Pokazao mi je fotelju, a on je sjeo za pisaći stol. Na njemu je drţao bistu tatice Masarvka od prave bronce, ali budući da ju je tamo drţao on, osjetio sam jak otpor prema tatici Masarvku.

182 ___ ,.„„.

Konverzaciju je otvorio tako da je pohvalno kimnuo glavom.

— Lijepo cvijeće. Pretpostavljam da je za moju Ireni- cu?

Potvrdio sam da toĉno pretpostavlja.

— Jako ste paţljivi, gospodine Smificky — rekao je i neprestano kimao glavom. — Ja ću ga predati Irenici.

I on je bio paţljiv, ali ja nisam traţio takvu uslugu od njega.

— Mogu li vidjeti Irenu, gospodine savjetniĉe? Volio bih joj. . . nekako. . . predati cvijeće sam.

— U to ne sumnjam — rekao je gospodin savjetnik. — Ali. . .

Majstorski je pustio da taj odgriţeni komad reĉenice odjekne do neodreĊene pauze. Nisam znao da je sadist. Ne fiziĉki, kao gospodin Nedoţil. Psihiĉki sadist.

— Znam ja, gospodine savjetniĉe. Onda kad sam Ireni pomagao s onom matematikom, zimus. . .

— To vam ne predbacujem, gospodine Smificky — re kao je gospodin savjetnik. — I ja sam bio mlad i djevojke su mi se sviĊale. Vrijeme je bilo donekle drukĉije. Djevoj ke tada nisu bile same kod kuće. Ali to je, da tako kaţem, više moja krivica.

Oĉito je sada ţelio da ispravi tu krivicu. Dumao je, a ja sam šutio.

— Dakle — rekao je nakon nekog vremena — poslije praznika idete u osmi razred, je li?

— Nadam se. — Time ţelite naznaĉiti da. . . Znao je dobro što time ţelim naznaĉiti. Ipak sam mo-

rao reći: — Idem na popravni. — Iz latinskog? Neugodnjak. Lagati nisam mogao, jer je gospodin sav-

jetnik igrao šah s Bivojem, koji mi je opalio taj popravni, već treći put. Još od trećeg gimnazije svake sam druge go-

183

dine krajem kolovoza glumio lakrdijaša za zabavu tom go-vedaru. Još jedan sadist.

— Ne. Iz matematike. Gospodin savjetnik je samo podigao obrve. Nije mo-

rao ništa govoriti. Naknadno se njemu i meni prikazala zimska slika u ĉitavoj svojoj apsurdnoj biti. Barem mu se objasnilo zašto je Irena lani takoĊer išla na popravni, i ta-koĊer ne iz latinskog.

— Pa to je dobro što nije iz latinskog — rekao je go spodin savjetnik. — Jer vam ţelim citirati jednu izjavu, mislim da je Ciceronova. Sunt certim denique fines.

1 Si

gurno razumijete. Pitao je priliĉno naivno. — Kao da je svemu kraj? Finiš, plural, fines. . .? Spustio je na mene dug, zagonetan pogled. — Ĉujte, gospodine Smificky — rekao je nakon po pri

lici pola sata, ispunjenog sviješću da sam se pred njim bla mirao svojim latinskim, kao onda eksponencijalnom jed nadţbom. — Kao što ste već sigurno otkrili, ja pripadam nemodernim roditeljima. Kontroliram, s vremena na vri jeme, potajno, korespondenciju svojih kćeri. Na kraju kra jeva, i Irenica i Alenica su još maloljetne.

Imao sam dojam da sam porumenio kao Kristina kad sam joj rekao za one ţenske stvari. Zaboga! Pa on je oĉito dobro naĉitan mojim pismima Ireni! Zaboga!

MeĊutim, to što je izvadio iz ladice, nije izgledalo kao pismo. Bio je to svezak sićušnih stranica, oĉito istrgnutih iz filigranskog notesa. Irenin dnevnik? Zaboga! Gospodin savjetnik je neko vrijeme listao, razvlaĉio je straniĉice kao karte u lepezu, kao da razmišlja koju će izvući. Bio sam sasvim izvan sebe. Ljubavna pisma Ireni pisao sam na predratni ruĉno izraĊen papir, koji sam kupio ispod pulta u papirnici gospodina Lukaša, baš da pišem ljubavna pis-ma Ireni. Pisao sam na njemu ljubavna pisma Mariji Dres-lerovoj, a moţda još nekoliko Helenki Teichmannovoj.

1 Svemu je kraj

Sjetio sam se, i Lidi Obdrţalkovoj, a moţda ih je bilo još ĉetiri, najviše osam ostalih. Ali glavno i jedino Ireni...

Trgnuo sam se iz tih reminiscencija, jer je gospodin savjetnik stao ĉitati neki ĉudan spisak:

»Marija Dreslerova, Helena Teichmannova, Danica Špalova, Ludmila Obdrţalkova, Alena Svnkova, Hana Hartmanova, Marie Štichova, Jaroslava Fibirova, Marija Dvntarova, Libuše Fišerova, Vlasta Bartošova.« — Polako me obuzimala neugodna i neobjašnjiva sumnja, ţelio sam ga prekinuti, ali on me je ušutkao, odmahnuo je rukom pa ĉitao dalje, kao da kontrolira prisutne u djevojaĉkom razredu: »Ladislava Hornvchova, Bibi Kalhousova, Zdena Maršikova, Jarmila Dovolilova, Dagmar Winternitzova, Eva Bojanovska, Venuša Paroubkova, Jana Leskovjanova i Zuzana Princova.«

Odloţio je papiriće. — Gospodine Smificky, poznajete li ove mlade dame? Nisam mogao zanijekati. Prkosno sam rekao: — Poznajem. Gospodin savjetnik je pogledom ponovno kliznuo na

papiriće pa rekao: — Ispod spiska pripisala je neka Karla-Marija — oĉito

kćerka moje sestriĉne udane Weberove u Linzu —Svima njima je pojavio . . . — prekinuo je i bacio pogled na mene: — To je sigurno pisala kćerka moje sestriĉne. Ide u nje maĉke škole.

Mene u to nije morao uvjeravati. Znao sam i to da je Karla-Marija Weber sigurno u kompi s Marijom-Karlom Weberovom, ta dvoglava ridovka.

— Svima je njima — dakle — tvoj Daniel izjavio ljubav

— dovršio je gospodin savjetnik, zatvorio lepezu, stavio u kuvertu, kuvertu gurnuo u pretinac, pretinac zatvorio i zakljuĉao, sve u grobnoj tišini.

Onda je skupio ruke na dasci stola. — Kao što sam rekao, gospodine Smificky — rekao je

sadistiĉki mirno — i ja sam bio mlad. Ali ipak...

184 185

Sunt certim denigue fines, rekao sam u sebi. Hiti: Sve-mu je kraj. Naglas nisam rekao ništa, ništa se i nije moglo reći. Govorio je on, u tom svom sadistiĉki mirnom stilu:

— Gospodine Smificky, kad se odluĉite za, recimo, dvije ili tri mlade dame od te dvadeset i jedne — u to raĉ-unam i našu Irenicu — rekao je a još nije znao ili je zabo-ravio uraĉunati Karlu-Mariju i Mariju-Karlu — dakle, ka-da se odluĉite izmeĊu koje dvije, tri dame budete traţili, hm, onu kojoj ćete posvetiti ne samo prijateljsku paţnju, doĊite nam opet, gospodine Smificky. Naravno ako će se medu njima naći naša Irenica. Do tada, poštovanje, gospo-dine Smificky.

Ustao je i pokazao mi vrata. Napustio sam njegov stan, s buketom.

Pokušao sam telefonirati, ali je slušalicu beziznimno dizao gospodin savjetnik. Bio je jedan sat, vrijeme da odem na sat matematike profesoru Stafecu. Srpanj se bli-ţio kraju, popravni na vratima, pa su, kao već dvaput pri-je, moji rezultati omogućili gospodinu profesoru Stafecu da malo zaradi.

Gospodin profesor Stafec stanovao je na drugom kra-ju grada, u lijepoj modernoj vili, navodno kupljenoj isklju-ĉivo od novca za domaće satove i mito. Kamen temeljac potjecao je navodno od gospodina barona Sjajnoga koji je imao dva sina, daleko debilnija od mene, no oni su usprkos tome maturirali. Maturu je osigurao profesor Sta-fec koji je navodno odigrao ulogu distributora novĉanih fondova. Vukao sam se dakle prema toj vili, preko grada, zgaĊen do najviše mjere, oko crkve, oko zgrade Sokola i po Kocandi prema zapadu. Kod bazena ispred Lucijine vile sjedili su Benno, Helena, Haryk i Lexa i uĉili Luciju skakati salto natrag, u vodu. Skoĉila je i natukla kriţa, jer je izišla sva iskrivljena. No moţda se samo pretvarala. Oni su jednostavno uţivali. Skrenuo sam prema plotu vile, zastao

sam iza njega i gledao kako Haryk ispravlja Luciju. Lexa me je primijetio:

— Kamo ideš? Upadaj. — Ne mogu. Idem na matematiku. — Opet si pao? — Što se ĉudiš? — Tko kaţe da se ĉudim? — Samo da se ne naĉudiš previše — rekao sam. — Slje

deće godine vi imate Bivoja. Rekao mi je Stafec. Lexa je išao u A razred, gdje su dosad iz matematike

imali dobroćudnog, ćaknutog dra Luboša Hlavatu. — Deĉki! Haryk! — viknuo je Lexa profesoru za skoko

ve u vodu. — Sljedeće godine smo gotovi! Iz matematike ćemo imati Bivoja!

— Joj, gospodo, pa to je za posrati se! — rekao je Ha- ryk.

— Ĉekaj — rekao je Lexa meni. — Idem uĉiti s tobom. Nije nam baš preostalo puno vremena.

— A da se radije objesimo? — upitao je Haryk. — Moţete se utopiti u bazenu — rekla je Lucija. — Sta

ri ima u sobi utege. . . Moţete ih zavezati za vrat i. . . joj, ali on ima samo jedan par.

— Utapljat ćemo se jedan za drugim — rekao je Lexa. — Najprije Haryk, kako bih te sprijeĉio da ga spašavaš kad bude tonuo. Odvezat ćemo mu utege, a onda se mogu ja utopiti.

— A što će biti sa mnom? — upitao je Benno. — Ti nemaš kvalifikaciju, vole — rekao je Haryk. — Ovakvi volovi koji imaju iz matematike trojku, ili

ĉak ĉetvorku, nemaju pravo da se utope. No, uţivali su. Imali su svoje djevojke, nisu ove godine

imali popravke, jedino Brynych iz latinskog, a zato i nije sjedio tu s njima. Zgadeno sam ih ostavio i nastavio oko Šerponove predionice i oko groblja prema vili gospodina profesora Stafeca.

186 187

Tamo su ĉekali u repu. U zimskom vrtu sjedio je Berta Moutelik, a kroz staklena sobna vrata vidio sam Blanku Poznerovu i Milenu Pilnaĉekovu kako se dosaĊuju za sto-lom, iza kojega se s druge strane znojio gospodin profesor Stafec nad njihovim jednadţbama. On je, naime, imao svoju posebnu metodu poduke. Najprije je dao zadatak, uĉenik se nije mogao maknuti, pa je gospodin profesor Stafec stao pomagati savjetima, zapetljao bi se u zadatak, ni njemu nije polazilo za rukom, onda bi se sam bacio na raĉunanje, ne bi mu išlo, ali, budući da je bio tvrdoglav, na kraju bi gotovo sve riješio. Ponekad tek za tri sata. U me-Ċuvremenu bi se nagomilali sljedeći koji su došli na doma-ću poduku, pa bi im, da ne prodaju zjake, podijelio zadat-ke. Većina ne bi mogla ništa s njima, ĉekali bi, a on ih je uzimao jednog za drugim, i raĉunao umjesto njih. Nije mu išlo, ali je raĉunao i nije se predavao. Naveĉer bi obiĉno kod njega sjedio ĉitav jedan mali razred, premda su neki od njih došli na sat matematike odmah poslije ruĉka. Go-spodin profesor Stafec je u gimnaziji predavao prirodopis i zemljopis, a matematiku je samo pamtio iz vremena ka-da je sam uĉio u gimnaziji, a to je bilo davno prije Einstei-na.

Sada su bili praznici, dolazili su samo ljudi s popravci-ma na grbaĉi, a njih nije bilo toliko mnogo. Zato ih je bilo tek troje, kad sam stigao. Obje je cure gospodin profesor uskoro otpustio, a uzeo mene i Bertu. Zapeo je odmah na mojoj prvoj jednadţbi, i bacio se na posao. DosaĊivao sam se, u uglu sobe spavao je u košarici stari pas štakoraš, na-vodno najstariji u ĉitavoj Ĉeškoj. Gospodin profesor Sta-fec je volio ţivotinje i nije imao srca da ih dade ubiti. Šta-koraš je imao astmu, u intervalima od deset sekundi bi odvratno kašljao. Onda se iskobeljao iz košarice, tresao se kao da je bogzna kakva zima, i uputio se prema sanduku u zimskom vrtu na pišanje. Kandţice su mu bile toliko na-rasle da je njima sićušno zveckao po parketima, kad bi iz-lazio u vrt. Zbog sve te matematike profesor Stafec nije imao vremena da se pobrine za svoje ţivotinje. Budući da

188

je imao nekih ĉetrdesetak maĉaka, namještaj u sobi je iz-gledao kao da je kroz vilu prošla divizija vandala.

Svladao je moj zadatak, Berta nije mogao svoj pokre-nuti s mrtve toĉke, gospodin profesor se bacio na svlada-vanje Bertina zadatka i tako dalje, vrijeme je prolazilo, dok nije svladao posljednji Bertin zadatak, otpustio ga i dao još jedan meni. Bila je tišina, samo je štakoraš kaš-ljao; odjednom su zaškripjela vrata i u zimski je vrt ušla Alena. Vidi, vidi! Nisam znao da ta košarkaška zvijezda ima topa iz matematike.

Iz dosade sam gledao Alenu, dok se gospodin profesor Stafec naprezao toliko da ga je oblijevao znoj, a kad sam već gledao predugo, nacerila mi se. Vratio sam joj milo za drago. Sjedila je tamo ispod palme, fantastiĉno preplanu-la, u superkratkoj suknjici, smeĊa kosa bila joj je upletena u dvije keĉke koje su naprijed visjele preko zelene majice a dolje bile svezane ruţiĉastom gumicom. Gledao sam je dalje. Stas joj je bio prvoklasan. Jedan od najboljih. S li-cem je bilo gore. Ne da je bila ruţna, ili nešto sliĉno. Ali previše je sliĉila Ireni, samo što je to bilo po prilici kao da je Gospod prvo probno napravio Alenu, a onda se pouĉio na pogreškama i ispravio ih. Zapravo je, meĊutim, Alena bila godinu dana mlaĊa.

Odjednom mi je sinula ideja. Nisam baš poznavao Ale-nu, bili smo na »Bok!« — »Bok!«, ponekad sam joj u šali govorio »draga«. Ponekad bi mi dobacila neku, u biti do-broćudnu, otrovnu repliku u vezi s mojim djelatnostima oko Irene. Vjerojatno je bila priliĉno simpa cura. Sigurno barem toliko simpa, da me neće otkucati.

Gospodin profesor Stafec je napokon probavio moj zadatak, otpustio me i otišao da skuha ĉaj od trava. Alena je ušla i ja sam joj na vratima rekao:

— Alena, molim te, da li bi mogla nešto uĉiniti za me ne?

— Nešto bi poruĉio Ireni? — Kako znaš?

— S uspjehom sam završila puĉku školu — rekla je. — Naš ti je tata jutros dao nogu, je 1'?

— Je. — Ja sam te mislila upozoriti, ali tata me je preduhi

trio. — Alena, reci Ireni. . . Što, do vraga? Da je volim, pa to ne mogu poruĉiti po

Aleni. — Da ti je ţao što si je ovako dokusurio? — I to — rekao sam. — Ali ĉuj, ja ću te priĉekati kod

pivovare. Imam za Irenu onaj buket, zaboravio sam ga da ti vašem tati. Je 1' bi joj ga mogla odnijeti?

— Sigurno je već uvenuo. Vjerojatno da. Od bijesa sam ga bacio pod krevet.

— Kupit ću novi. Gospodin profesor Stafec je ušao s ĉajem — zapahnuo

nas je miris šume — i zaĉudio se:

— Mi smo završili, Danny. Ili je to bio Berti?

Brzo sam ispario da mi ne bi na kraju dao još jedan zadatak i da u meĊuvremenu ne zatvore cvjećarnicu.

Dobro sam uĉinio, jer kada sam ispod kreveta izvukao onaj prvi buket, odmah mi je bilo jasno da Irenu s njim baš ne bih razveselio, premda sam inaĉe bio sasvim ravno-dušan prema cvijeću. Za novi buket otišao je posljednji ostatak trenutaĉne ušteĊevine, ali sam pretpostavljao da ću bogato profitirati. U pet sam stajao s buketom kod pi-vovare, u šest se tamo pojavila Alena. Uzela je kitu i obeća-la da će je uruĉiti.

— Aleno — rekao sam — bi li mogla donijeti poruku od Irene?

— Što da ti poruĉi? Znala je postavljati glupa pitanja. Namjerno glupa. — Pa ako ini nešto poruĉi. — A ako ti ništa ne poruĉi? — Sigurno će mi nešto poruĉiti.

Alena je promatrala buket, pomirisala je ruţe i rekla: — Pa, trebala bi. — Priĉekat ću ovdje. U osam, ha? — Ovdje ne — rekla je Alena. — Neću da me netko vidi

s tobom. Da se naĊem na nekim popisima. Prešao sam preko te neumjesne informiranosti. U obi-

telji se oĉito nije mogla saĉuvati nijedna tajna. — Onda gdje? — Ĉekaj na kolodvoru. — Tamo će te tek vidjeti. — Ali tamo će biti kao sluĉajno. Kao da oboje ĉekamo

vlak. Nije upadljivo. Okrenula se i otrĉala na košarkaškim nogama, s veli-

kim buketom. Zapravo, da nije toliko nalikovala Ireni, bi-la bi priliĉno lijepa cura.

Na kolodvoru sam ĉekao već u pola osam. U petnaest do osam stigao je vlak iz Novog Mesta i u njega su se utr-pali radnici iz smjene u Metalu, a izmeĊu njih su se krišom provlaĉile ţene koje su došle tim vlakom, sa zaliha-ma. Gospodin Krpata, pandur koji je na kolodvoru obav-ljao privrednu kontrolu, ponašao se kao slijepac od roĊe-nja, ali je onda iz kancelarije izišao gospodin Ceeh, Nije-mac kontrolor, pa je gospodin Krpata bistrooko pogledao oko sebe i uhvatio ĉovjeĉuljka koji je vukao dva golema kovĉega. Gospodin Ceeh se pribliţio, i Krpata je ĉangriza-vo naredio ĉovjeĉuljku da otvori kovĉege. Ĉovjeĉuljak je spustio kovĉege na tlo i slegnuo ramenima. Gospodin Krpata je odluĉno otvorio jedan, pojavio se odojak, razre-zan, lijepo posloţen u kovĉeg kao ukokana Vranska.

2 Sa-

mo što u njuški nije imao limun. Gospodin Ceeh je već udahnuo, ali uto je do kovĉega dojurila dama pod crnim velom i s njom neki esesovac sa dva ţeljezna kriţa na blu-

2 Ĉuveno ubojstvo tridesetih godina u Ĉeškoj, ubojica je komade lesa

stavljao u kovĉege.

i nr\

zi, gospodin Krpata ih je opazio i poklopio svinju poklop-cem kovĉega, a taj je esesovac stao iznad kovĉega o neĉe-mu prezrivo diskutirati s gospodinom Ceehom koji je bio samo u rezervi flugzeugabvvehra, tako da je na kraju salu-tirao, a iznajmljeni ĉovjeĉuljak pokupio kovĉege i udaljio se, za njim dama s esesovcem. Gospodin Ceeh se zavukao u svoju kancelariju, a kolona ţena s provijantom je već ne-stala s vidika.

Udobno sam se smjestio na klupi usamljenog perona i ispruţio noge ravno preda se. Zapadalo je sunce, zrak je mirisao na kolodvorsku prašinu, dim i ĉaĊu, na udaljenom kolosijeku su premještali teretni vlak s topovima ispod ce-rada. Duge sjene breţuljaka od radechoviĉkog potoka po-legle su preko traĉnica, na nebu se ruţiĉasto upijalo u pla-vo, a u toj smjesi su se, kao stakleni biseri u vajnšatou po-javile prve zvjezdice. Bilo mi je dobro. Bio sam siguran da je buket upalio. Nije mogao ne upaliti nakon onog velikog otkrića u vezi sa Zdenekom, što ga je Irena juĉer provalila.

Vrijeme je ugodno prolazilo, odjednom su na peronu zatoptale sandale i već je preda mnom stajala Alena. S bu-ketom. Istoga trena mi je splasnulo raspoloţenje.

— Evo, ovo ti vraća Irena — rekla je Alena.

Premda nisam namjeravao, zavapio sam:

— Zašto?

— Navodno joj ne bi trebao izlaziti na oĉi. Tako je re kla — kazala je Alena i stavila buket pokraj mene na klu pu. — Rekla je da se tvojom krivnjom umalo ubila.

— Mojom krivnjom! A tko se po svaku cijenu ţelio ver ati na »Pet prstiju«! Ja sam samo ţelio da se prošećemo!

— Moţda, ali pustio si je i ona se natukla. — Nisam je pustio. Istrgnula se kuka. — Ali ti si znao da je olabavila. — To je znala i ona. — Pa zato se navodno nije ţeljela spustiti. — Pa zašto se onda spustila? — Jer si je navodno nagovorio, navodno.

— Gospode Boţe — rekao sam. — Gospode Boţe! Alena je sjela pokraj mene, suknja joj se podigla nad

koljena, od košarke su bila lijepo natuĉena, ali lijepa. Na nogama je imala sandale od smeĊih remenĉića. Šutio sam, potpuno uništen.

— Jednostavno — rekla je Alena — ne ţeli da te vidi. — Ne, ha? A što je onda sa Zdenekom? — Ni njega. Pogledala me je. Oĉi su joj bile gotovo iste kao Ireni-

ne. Velike, smeĊe, s kapljicama meda. — Ti si malo bolje prošao od njega — rekla je. — Tebe

je nogirao samo tata. A njega je nogirala Irena osobno. Ta ta ga je pustio k njoj.

Poludio sam od bijesa. — Pa ne znam da li sam u boljoj situaciji od njega.

Mene nije iznogirala samo zato jer me vaš tata nije pustio k njoj.

— Aha — rekla je. — Je, je. Muška glava. Šutjeli smo. Staklene zvjezdice su se sve ĉešće palile,

plava je tamnjela, ruţiĉasta se razdijelila na pramenĉiće i neravnomjerno isprugala onu tamnoplavu s tim stakle-nim zvjezdanim malim ribicama. Puhao je topli srpanjski vjetrić, a na traĉnicama su zveckali vagoni.

Pokupio sm buket s klupe i stavio ga Aleni u krilo. — Evo ti. Uzmi ga. — Hvala, neću! — rekla je i stavila buket meni u krilo.

— Ma uzmi ga, hajde! Mislio sam joj ga opet staviti u krilo, ali me je naglo

odgurnula. — Hvala, neću! — Zašto? — Kupio si ga Ireni! — Ali sada ga dajem tebi. — Odbaĉene bukete ne prihvaćam. — Pa onda ću ti kupiti novi. — Hvala, neću.

QIAT\TA CC7HMA

Skopĉao sam da sam se ponašao kao slon. Smraĉilo se, i Aleni su nekako sumnjivo zasjale oĉi. Joj, ja budala.

— Ja sam vol — rekao sam. — Zbilja jesi. — Ali, ne mislim zbog Irene. — Ni ja — rekla je i šmrcnula. — Do vraga, imaš rup

ĉić? Pruţio sam joj ga. Stala je brisati oĉi. — Nemoj plakati — rekao sam. — Ja plaĉem? Ne plaĉem! — rekla je. — Cmizdrim! I briznula je u plaĉ, premda je bila sidraš majstorske

ekipe. Zaboga, pomislio sam, nije valjda da me voli?

Cmizdrila je tako jako da su joj se trzala ramena. Zagrlio sam je.

— Hajde, nemoj cmizdriti — rekao sam. — Ja ne cmizdrim — rekla je. — Ja vrištim! Gotovo da je imala pravo. — Ir. . . — krenuo sam, pa sam se brzo ispravio: — Ale-

na! Hajde! Daj, nemoj plakati!

Ali ona je cmizdrila ili plakala, jednostavno je plakala tako ustrajno da sam je poĉeo ţaliti.

— No, daj, Ir. . . Alena! — Vidiš — jecala je — stalno samo Irena. Irena, Irena!

Do vraga, ja je volim. Sestra mi je. Ali ide mi na ţivce da sam pokraj nje zrak!

— Nisi — rekao sam. — A ako jesi, onda si lijep zrak! — Onda me bolje pogledaj, hoćeš biti tako dobar? — Gledam. — Ako gledaš, kako još nisi ništa opazio? Oĉito je zatelebana u mene, pomislio sam s ĉuĊenjem.

Pa to je stvarno smijurija. Opet jedna od onih šala, što ih sa mnom zbija Gospod. Od onih idiotskih.

— Ĉovjek je ponekad slijep — rekao sam. — Bolje da si rekao zaslijepljen! Irena samo vrcne gu

zicom, i svi ste kao ovce!

__,. 1Q4

— Tako je i s tobom! — Sluĉajno imam bolju od Irene — rekla je. — Samo

što imam grozan nos. Protiv volje sam ga pogledao, i odjednom postadoh

svjestan te velike istine. Ili male. Upravo se po tom nosu zapravo razlikovala od Irene, kojoj je inaĉe strahovito na-likovala. Imala je pravo. Pošteno govoreći, straţnjicu je imala ljepšu. Irena je malo naginjala baroknom obliku, dok je Alena bila oblikovana trĉanjem ispod koševa.

— Nemaš — rekao sam umirujuće. — Imam — rekla je. — Stalno mi se sjaji. — Onda ga napudraj. — To ništa ne pomaţe. — Onda ga pusti neka sjaji. Meni to ne smeta. — To kaţeš samo tako — rekla je. Opet je stala jecati. Na peron je ušla gospoda Moutelikova i odmah zabi-

ljeţila Alenine suze; oĉito ih je povezala s mojom prisutno-sti.

— I gibaj odavde! — zasiktala je Alena. — Da radije priĉekamo, ne? Dok ne doĊe vlak. Ovako

će barem izgledati da ĉekamo vlak. Ako sada ustanemo, sutra si na popisu.

— Neka sam! — odbrusila je Alena. — To je jedini na ĉin da se proguram medu lijepe cure!

Strugnuli smo s kolodvora i otišli do rijeke. Sa mnom se nešto dogaĊalo. Gospodo! Pa jasno. Zaljubljivao sam se. Već je bio gotovo mrak, drţao sam Alenu pod ruku, njezin ĉvrsti košarkaški bok osjećao sam na svojem boku, nos iz profila u srpanjskoj noći sa zvjezdanom iluminacijom uopće nije izgledao ruţno, te dvije pletenice su joj izriĉito dobro pristajale i primijetio sam da je u njih stavila zelene vrpce umjesto onih ruţiĉastih gumica što ih je imala kod gospodina profesore Stafeca. Tada nije znala da ću ja biti

........... ._ ............. ................................. ........................... 195

tamo, pomislio sam. Gospode! Ona je zapravo bila jedina cura s pletenicama u gimnaziji. Da, zapravo jedina. Već smo bili pred njezinom kućom. Zastala je.

— Alena, nemoj još odlaziti! Hajdemo prošetati u šu mu!

— Ja moram biti u devet kod kuće! — Imaš još petnaest minuta.

Osjetio sam da joj se strahovito ne da kući. Meni se strahovito dalo s njom u šumu.

— Onda hajdemo — rekla je bez Ireninih kerefeka. Brzali smo preko mosta i oko pivovare, i upali ravno

medu drveće. Poljubio sam je bez svih predgovora. Imala je strahovito fina, topla, mekana usta, a i sama me je ljubi-la. Ljubili smo se vrlo ţivahno nekih pet minuta, a onda smo morali uhvatiti zrak. Alena je rekla:

— A Irena je baš glupa! — Da, Alena.

— Ona je priliĉno dobra cura i moja seka, ali u biti je bedasta.

— Strahovito! — Ti to nemoj govoriti, Danny. Ali ona to jeste. — Što onda da kaţem? — Pa nešto o meni reci, hajde! — Ti si odliĉna. Ti si sjajna, Alena. Imaš uopće najbo

lju straţnjiĉicu u hradeĉkom kraju. — Dobro da to barem netko cijeni — rekla je. — A još

me nisi vidio bez haljine!

Bacio sam se na nju i onda smo se nekih pet minuta ljubili. Zatim sam joj uvukao ruku pod suknju i napipao gaćice. ■

— Mne — rekla je prema svim pravilima meni u njuš ku.

— Zašto ne, Alena? — rekao sam takoĊer prema pravi lima i zakvaĉio prst za gumielastiku na trbušĉiću.

— Mne! — ponovila je i uhvatila me za ruku. Napola sam joj svukao gaćice i osjetio guste dlaĉice.

— Bne! Pusti me! — istrugnula mi se. Bila je od te košarke lijepo istrenirana. Ustala je, podigla kratku suk nju i stojeći preda mnom, povukla gaćice natrag u pravi lan poloţaj. Bile su male, i bijele kao mlijeko.

I ja sam ustao. — Ti se ljutiš? — Ma ne — rekla je — ali sada ne moţemo. — Zašto ne? Odgovorio mi je sat na vijećnici. — Isuse! Devet i petnaest! Morala sam biti u devet

kod kuće! — Nemoj otići! Tata će ti ionako oĉitati lekciju! — Moţda još ne. On poštuje akademskih petnaest mi

nuta. Zagrlio sam je:

— Alena! Ponovno smo se ljubili, znaĉi, bilo je u redu. Ali samo

oko minutu. — Ja zbilja moram ići. — Alena! Ja strahovito ţelim da budem s tobom! — I ja s tobom, Danny! Gospodo! To mi valjda još nijedna od tih dvadeset i tri

nije rekla ovako izravno! Irena mi je rekla nekoliko puta, ali se osjetio falš, jasno sam ĉuo da to samo tako kaţe, a ako i bi, onda bi dobro razmislila. Alena ne. Boţe! Pipkao sam njezin vrat, i ona mi je odmah zatim rekla ovako ne-što! Oh, Boţe! Gospodo!

— Onda doĊi sutra! — rekao sam. — Sutra ne mogu. Doći će teta iz Rounova, naveĉer

idemo u kazalište, na ljetnoj sceni, svi zajedno. — Razmiš ljala je, i to vrlo dobro: — Ali ako hoćeš, ako stvarno ho ćeš, poĊi sa mnom biciklima na Šerlich po med.

— Onda dobro. Pogledala me, nekako ispitivaĉki, ili što, kao da nije

bila sigurna kako ću prihvatiti ono što će mi reći. Rekla je: — Moţda. . . bismo mogli ostati preko noći. To su neki

naši roĊaci, a ja tamo ponekad ostajem preko noći. Pa ću

196 197

kod kuće reći da ću ostati, a njima ću reći da moram nave-ĉer biti kod kuće. . . znaš. . .

To što mi je rekla, potpuno me je izbezumilo. Upitao sam kao debil:

— A gdje ćemo onda biti? — Boţe — uzdahnula je. — Pa u nekom hotelu, ne! Ta

mo ima svakojakih izletniĉkih hotela. Zar nikada nisi bio tamo?

Tako smo se u subotu ujutro vozili biciklima na Šer-lich. Nije to bilo ono najljepše u našoj ekspediciji. Alena je doduše došla u kratkim, plavim hlaĉama pa mi se, kad sam vozio iza nje, pruţao putem predivan pogled na zaista model-straţnjicu, ali ja nisam bio nikakav biciklistiĉki prvak. Ravnoteţu sam imao priliĉno labavu, kad god bi nas odostraga pretjecao neki automobil, rasklimao bi me i pokazivao sam tendenciju da siĊem u jarak, a dvaput sam tamo i sjurio. Na sreću, samo sam razbio koljeno, a bicikl je ostao u voznom stanju. Na svakom usponu bih se zasop-tao i Alena me je morala gore priĉekati. Malo mi se ruga-la, ali ne previše za košarkašicu. Zezala me nekako s tak-tom ili što, jednostavno je znala kamo idemo i zašto, i oboje smo bili strahovito obzirni jedno prema drugome.

U Maselnoj Lhoti smo bili u tri. Ja sam sjeo u šumu, a Alena se virtuozno spuštala vijugavim poljskim puteljkom prema seoskom imanju gdje su gajili pĉele ti njezini roĊa-ci. Dogovorili smo se da će tamo ostati za uţinu, a onda će reći da mora biti naveĉer kod kuće, ja ću je priĉekati u šumi, i kada njima tamo kaţe zbogom, odvest ćemo se ma-lo dalje do podnoţja Šerlicha gdje su stajali oni izletniĉki hoteli.

Leţao sam u travi zlatastoj od divlje pšenice i skupljao preostalu snagu svjestan da će mi naveĉer biti posebno potrebna. Nebom su se vukli ovnići, iz sela je dopiralo mu-kanje krava, negdje je zveckala konjska orma. Pokušao sam pomisliti da će me napokon, napokon Gospod nagra-

158 _

diti za sav taj trud, ali mi nije uspjelo, oĉito zato jer je sa-da trebalo biti za ozbiljno, prvi blud i još uz zaštitu, što je zaokruţivalo taj grijeh. Ali ipak nisam mogao riskirati da napumpam Alenu. Vjerojatno joj nije bilo još ni šesnaest. Ireni je u kolovozu trebalo biti sedamnaest, znaĉi da je Aleni bilo najviše šesnaest i kusur. To nisam mogao riski-rati, premda sam dušu riskirao, uz pravi razvrat. Ali neka-ko sam osjećao da Bog, doduše priliĉno okrutan, ovaj gri-jeh oprašta, premda je jedan od sedam glavnih. To je, me-Ċutim, onaj najmanje glavni, sigurno, ali ipak je grijeh, i bilo bi ruganje misliti da je to nagrada od Gospoda. Ola-kšavajuća okolnost je da ću time usrećiti Alenu, a to kršća-ni treba da ĉine. Jest, ali ću ujedno sebe uvesti u grijeh. Ali to će opet usrećiti mene. Kad se zbroji, na svaki grijeh ima jedna olakotna okolnost. To će nam Gospod sigurno opro-stiti. Poĉeo sam se strahovito veseliti Aleninom dolasku, njezinoj fantastiĉnoj straţnjici bez haljine, i uto se pojavila u daljini s dvije velike torbe pune meda na upravljaĉu, virtuozno je skoĉila na svoj ţenski bicikl s mreţicom koja štiti kotaĉ da se ne bi uplela suknja, bicikl je bio nov, kad se sjetim njene kratke suknje zbilja ne znam u koje doba konstruktori bicikla ţive. . . i već je okretala pedale uz breţuljak prema Šerlichu.

Skoĉio sam na bicikl, gotovo jednako virtuozno kao i ona, i vozio puteljkom usporedo s onim po kojemu je ona vozila. Kada smo nestali s vidika onima s farme, prešao sam na njezin puteljak i priĉekao je.

I onda smo okretali pedale jedno pokraj drugoga, uz mali uspon prema hotelima.

Bila su tri. Komad puta ispred prvoga sišli smo s bici-kla; Alena se stidjela ući sa mnom.

— Ćuj, oni će nas otkriti ako se budemo pravili da smo muţ i ţena.

I mene je kopkalo što ćemo reći. Od juĉer. Alena je iz-gledala strahovito maloljetno, ja doduše nešto manje, ali

199

ne baš kao oţenjen ĉovjek. Juĉer sam sve prepustio današ-njoj inspiraciji na licu mjesta, a inspiracije nije bilo.

— Onda ćemo ući svaki posebno i iznajmiti ćemo po jednu sobu.

— Onda će biti sasvim jasno da nismo braĉni par. — Ali u tom sluĉaju se nećemo praviti da smo supru

ţnici — opet sam pokazao naprostu idiotiju.

— To će biti sasvim jasno, zar ne? — rekla je Alena. — Ta valjda mi nitko neće vjerovati da sam sama pošla na bi ciklu da provedem noć u hotelu. I još s medom. I maloljet na.

Gledao sam je, ĉinila mi se lijepom. Mora da sam prije bio slijep. Nosić joj je blještao, ali to mi se ĉinilo samo smiješnim. Njoj sigurno nitko neće vjerovati, pa da je i ĉi-sta istina.

— Preostaje jedna mogućnost — rekao sam. — Reći će mo da smo brat i sestra.

— To je glupo, zar ne? — Zašto bi to bilo glupo? — Pa to da brat i sestra odlaze skupa na izlete.

Vjerojatno je imala pravo. Iz vlastitog iskustva to nis-mo znali. Ja sestru nisam imao, a ona nije imala brata. Ali Marija Dreslerova je imala brata, godinu starijega, pa ipak sam to saznao tek kada sam je već dvije godine volio. Tako je bio nevidljiv.

— Pa što da onda kaţem? — Ja ne znam.

Tik ispred cilja tako glupa prepreka! Stajali smo neod-luĉno uz bicikle, bilo je vruće, cvrĉci su pjevali, strahovito sam ţelio da budem s Alenom u hotelskoj sobi.

— Ja ću to reći! — rekao sam ĉvrsto. — Što?

— Da smo brat i sestra. — Pa, ne znam. . . — Što mi mogu? — Pa vjerojatno ništa, vjerojatno...

JŽOft

— Mogu mi u krajnjoj liniji reći da nema slobodnih

soba. — Da. Valjda. Odluĉno sam onda zakoraĉio prema prvom hotelu, s

izjavom da sam došao u planine da spavam sa sestrom.

Kako će me najuriti!

Ali sve se riješilo glatko. Nisu imali ništa slobodno. Bi-la je puna sezona.

Odvezli smo se do drugoga hotela, i tamo se ponovilo. Ispred trećeg sam rekao Aleni:

— DoĊi sa mnom. Ipak to izgleda vjerodostojnije, a ionako neće imati ništa slobodno.

Tapkala je junaĉki pokraj mene, i odmah na vratima porumenila. Hotel je bio hotelĉić, foaje kao veće predsob-lje, ali s lijepom drvenom oplatom, u oplati pregrada, a iz-nad pregrade natpis RECEPCIJA. Nikoga nije bilo. Samo dugme zvona na pultu. Ĉekali smo oko pet minuta. Onda sam se ohrabrio i pozvonio.

Odnekud iznutra izronio je gospodin u staromodnoj košulji bez ovratnika, onakvoj uz koju se prikopĉa ovrat -nik od kauĉuka, kakve je još ponekad nosio moj otac. Na prvi pogled mi nije bio baš OK. Pogledao je mene, pa Ale-nu, i oĉito nas je proĉitao. Rekao je:

— Ţelite li sobu? — Ddda — rekao sam mucajući, jer me njegovo direkt

no pitanje izbacilo iz takta. — Mi smo se, ja i sestra. . . mi bismo tu ţeljeli ostati preko noći. Mi. . . — odjednom je in spiracija upalila i ja sam se teĉno raspriĉao. Gospodin me je slušao sa zanimanjem, nekako sumnjiĉavo promatrao Alenu koja je još uvijek bila crvena, a ja sam govorio: — Mi smo iz Praga i obilazimo na biciklima okolicu. Juĉer smo prespavali u Zelenom Hradecu, a sutra bismo ţeljeli doputovati u Kostelec. — Kruţno putovanje ili. . . Gdje su vam naprtnjaĉe? Alena je pocrvenila. Brzo sam pokušao spasiti situaci ju:

— Imamo torbe, vani na biciklima.

201

— A, tako. Danas su mladi ljudi nerazboriti — kazao je gospodin. — Podu na put bez iĉega, ĉesto ni roditeljima ništa ne kaţu.

— Moji znaju. Tata je nama, meni i Al —Ireni pomo gao sastaviti plan. . .

— A, tako — rekao je opet gospodin. — Osim što vi uopće niste brat i sestra.

— Oprostite! — pokušao sam se ograditi. — Ĉujte, nemojte tu od mene praviti budalu — rekao

je gospodin. Iza mene je svijetlilo nešto crveno, vjerojatno Alena. — Vaša sestra se zove Alirena, ha? Takvo ime u ţivo tu nisam ĉuo, a već sam lijepih par godina u ovom poslu. Nemojte me farbati.

Pokušao sam se ograditi: — Ja se od vas ne dam vrijeĊati! — i gospodinovo je li

ce osvijetlila purpurna svjetlost.

— Ja da vas vrijeĊam? Ĉujte! Vi ţelite ćori ti s gospoĊi com. To se ne smije, Reich je zabranio. Ali u ovom se pro tektoratu već toliko toga ne smije da nije takva frka, je li? Uzmite jednostavno oboje po jednu sobu za sluĉaj da do Ċe kontrola. Ako vas kontrola nade u jednoj sobi, ja sam ĉist, a vi ste nadrapali. Da vidim legitimacije!

Bio sam tako ošamućen da sam bez prigovaranja izva-dio gimnazijsku legitimaciju, a Alena svoju, kao u transu. Dobro što smo se našli u rukama takvog frajera. Uopće nam nije palo na pamet da su Nijemci uveli obavezu poka-zivanja legitimacija u hotelima.

Gospodin nas je zapisao, što je bilo glupo. Ali kako se vizija noći s Alenom naglo pribliţavala stvarnosti, zapravo mi je bilo svejedno. Ionako nas je upisao pod razliĉite bro-jeve, pa ako bi došlo do kakve guţve, kod kuće ćemo se iz-vući nekim laţima. Pa, zapravo teško. Alena će teško ob-jesniti zašto nije prespavala kod svog medonosnog strica, ili što joj je već, a ja neću lako objasniti zašto sam rekao da odlazim s planinarima u Prachovske stijene. Ali i to mi je bilo svejedno, nek' voda nosi.

Strahovito sam se veselio noći s Alenom, koja je u me-Ċuvremenu malo izgubila crvenilo.

— Evo — gospodin nam je vratio legitimacije. — Jedi nica i trojka. Stavite tamo one. . . one torbe ili što, ali za sada još ne moţete ostati unutra. Tamo je dvoje ovak-

• vih. . . brat i sestra. Ona je u jedinici, on u trojki, samo što su otišli po borovnice i treba da se vrate do veĉere, ali ne znam kada. Ako odete sada, mogli bi vas prekinuti kad bu-de najbolje.

Alena je opet porumenila, što je i gospodin primijetio. — Mno — nasmiješio se. — Ali ne morate se plašiti.

Kad se vrate, ja ću im objasniti situaciju. Gospodiĉna će u jedinicu a vi u trojku, a onda ćete se zamijeniti s onim drugim bratom i s onom drugom sestricom. Zadovoljni?

— Fino — rekao sam. — Hvala. I otplazili smo po torbe s medom.

Bilo je pet sati. Krenuli smo takoĊer na borovnice. Gospodin se pokazao kao sjajan trgovac. Kad smo odnijeli med gore i ţurili kroz glavni ulaz, pozvao me. Alena je strugnula a ja sam se vratio. Gospodin se nagnuo preko pulta:

— Imate li gumu? — upitao je poluglasno. Imao sam gumu, ali nisam bio u stanju da ga odbijem. — Kakve imate? — upitao sam. — Fine predratne »Olla«. S onakvim balonĉićem na

vršku. Oni bez balonĉića lako pucaju i. .. vidim da vaša go spoĊica nije baš stara. Moglo bi biti neprilika. A mogu se koristiti nekoliko puta.

— Dajte mi dva komada. — Pakirane su po tri. — Onda jedan paketić. Pokvarenjak, nabio mi je nekih petsto posto marţe.

Ali bio je lupeţ od formata. Tješio sam sebe samoga koli-ko bi on tek traţio da mu moram potpisati mjenicu.

_ .... 707 203 LI

Okrenuo sam se da poĊem, ali me uto spopade straho-vita misao. Okrenuo sam se natrag.

— Joj, a molim vas, odakle su ono dvoje u onim soba ma?

— Iz Praga — rekao je i, da me ne ostavi u sumnjama, doda: — Kao i vi.

Pobjesnio sam. — Mi uopće nismo iz Praga, da znate. To sam izmislio. — Hajde, daj se smiri, mali. Ovi jesu. Kao prvo, ja od

mah znam, a drugo, došli su u autu s praškom registraci jom. Onda su u njemu opet otišli, na borovnice.

Nisam mu baš vjerovao, a on je valjda znao ĉitati mis-li. Rekao je:

— Kaţem ti da se smiriš. Nisu iz hradeĉkog kraja. Pa ne bih valjda sebi kvario reputaciju kod mušterija s nekak vim posredovanjem u braĉnim nevjerama. Ovi su sasvim sigurno Praţani, dvostruko stariji od vas i trostruko od vaše djevojke. Sigurno su oţenjeni. Samo ne jedno dru gim.

Koji kuplermajstor! Razgovor s njime u meni je pobu-dio osjećaj grešnosti.

— S njima ćete se lako dogovoriti, mladiću. Ja ću im reći o ĉemu se radi, ako se vrate prije vas. Dotle se idite nauţivati sunca sa svojom gospoĊicom. Do vraga, baš vam zavidim! Koliko ima godina? Jedanaest?

— I pol — rekao sam, ali više nisam bio bijesan na nje ga.

— Sigurno ćete biti zadovoljni. Mislim sa smještajem. A ako drugi put bude ovako nešto, znate već, ja sam uvijek na usluzi. Diskretnost jamĉim ĉašću.

Izvukao sam se s golemim osjećajem grešnosti, ali za-pravo ugodnim. Malo mi je smetao Gospod, jer on je sveznajući.

— To je neka rulja iz Praga — priĉao sam Aleni.— On je rekao da su oboje oţenjeni, ali ne jedno drugim.

204 ___...

Alena je sjedila na panju medu borovnicama, a usta su joj bila tamnoplava. Nakon moje informacije nekako je zašutjela, javila se tek za neko vrijeme:

— To je onda braĉna nevjera, ne? — Pa je — rekao sam. — Je. — To je grozno! — Što? — Da se ljudi vjenĉaju i onda . . . su nevjerni jedni

drugima! — Pa je — rekao sam. — Je. — Zašto se takvi ljudi vjenĉaju, ako su poslije nevjer

ni? — Ma oni to još ne znaju kad se vjenĉaju, valjda. — Onda se ne bi trebali vjenĉati. — Kad još ne znaju da će biti nevjerni? — Kada ne znaju da li će biti nevjerni. — Pa je — rekao sam. — To ne. — Pa ako se dvoje ljudi vole, onda moraju znati da to

ni s kim drugim ne bi mogli. . . — razvijala je Alena svoju pojednostavljenu teoriju, — je 1'? A kada onda jedno od njih još uvijek voli ono drugo, a ono drugo ga izda. . . pa to je strahovito neĉovjeĉno, zar ne. . .

— Pa je — rekao sam. — Je. — Gledao sam kako se sunce lijepo mazi s Aleninim stegnima, i ĉinilo mi se to ljudskim, ali sam ponavljao: — To stvarno jest.

— Zar nije? — Pa, je.

Po jednoj pletenici joj se penjala bubamara. Priliĉno se zapetljala u tim ĉvrsto stegnutim uzlovima. Zanimalo me hoće li naći put i kamo.

— Danny — javila se Alena. — Što?

— Ĉuj, tebe će to vjerojatno naljutiti, ali, ĉuj. .. Izgubio sam interes za bubamaru. Alenini pojedno-

stavljeni duhovni procesi su je oĉito odveli do nekakvog, za mene krajnje nepogodnog zakljuĉka.

— Što je, Alena? — Ja. . . meni se nekako. .. — Što?

— Ja tamo neću otići! — ispalila je. — Kamo? — U onaj hotel. Ako tamo bude ona.. . — Tko ona? — Ona. . . nevjerna gospoda. I taj gad. . .! — Ma daj, nemoj, Alena! Pa to nema nikakve veze s

nama! — Ima! — odbrusila mi je. — Kakve? Pa mi nismo oţenjeni! — Ali ti ionako voliš Irenu! — Ma ne. . . — kazao sam tiho, premda u tom trenut

ku nisam osjećao nikakvu intenzivnu ljubav prema Ireni.

Nešto sam osjećao. Prema Aleni. Moţda je to prije bi-la nekakva solidarnost, ili koji vrag.

— Stalno griješiš! Iralena! — oponašala me. — Alirena! — Ma mislio sam te zaštititi od tog kuplera. — Ma nemoj!

Lijepo, toplo poslijepodne što je trebalo uroniti u lije-pu, vruću veĉer, a zatim u lijepu, garavu noć, brzo se ra-spadalo u hrpu krhotina. Po svaku cijenu morao sam spa-siti obećavajuću situaciju.

— Alena — rekao sam kao ozbiljnim glasom. — Ja sam tvoju sestru volio, to je ĉinjenica. Ali sada sam upoznao te be. ..

— Pa poznaješ me isto toliko dugo kao i Irenu. — Ĉovjek je ponekad slijep. — To si govorio prekjuĉer. Kako to da si odjednom

progledao? — Bio sam zaslijepljen. Ali spoznao sam da je Irena

gadura, i. . . — Hoćeš se utješiti sa mnom! — Neću. Stvarno, Alena, ja. . . — Što onda hoćeš?

Da, to joj se vjerojatno ne bi moglo reći izravno, prem-da je bila sjajna. Osim toga, da li stvarno ţelim samo to? Samo to zbog ĉega sam kupio one basnoslovno skupe ol-la-gume?

Sjedila je na panju, plavih usnica, planinski vjetrić ju je obavijao zlatnim krugovima divlje pšenice.

— Ja te volim — rekao sam, i sasvim neprimjetno mi je to pokvario sićušan falš u intonaciji.

— Vraga — rekla je, bio je to Irenin izraz. — Hoćeš se sa mnom samo utješiti.

A zapravo, tko zna? Moţda je to bio Alenin izraz, a Ire-na ga je pokupila od nje.

— Neću. Volim te. To sam već rekao savršeno. Jer sam već stvarno tako

mislio. — Ne voliš. Ţeliš se nauţivati sa mnom. Napravio sam malu pauzu. Pala mi je na pamet finta. — A ti, Alena? — Što, što ja? — Zašto si tu sa mnom? — Jer sam budala. — Nisi. — Jesam.

— Nisi. I ti ţeliš samo zbog uţitka. Ja te volim, a ti se ţeliš nauţivati.

— Ti si budala. Za curu to ionako nije nikakva uţivan- cija.

— Kako to? — zaĉudio sam se. — Kako da nije? Zašto to onda cure rade?

— Ti si budala. — Daj mi to onda objasni! Ja te ne razumijem. — Budala si! — Zašto to onda rade, kada pritom ne uţivaju? — Zato jer ih valjda volel Ti. . . ti. . . ti si stvarno stra

hovita budala, Danny! Iz oĉiju su joj potekle suzice. Pogledao sam je, buba-

mara se još uporno borila s isprepletenim puteljcima nje-

zine pletenice. Gospodo! To dakle znaĉi. . . Ja sam stvarno budala. Ona me dakle zbilja voli. Ja, vol! Zapljusnuo me je ocean najnjeţnijih emocija. Ustao sam, ĉuĉnuo do nje i zagrlio je.

— Alena. . . ja te stvarno volim!

Cmoknuo sam je u obrašĉić, osjetio sam slane suze. Okrenula je glavu, ali se nije branila od moga grljenja. Po-jaĉao sam aktivnost, uskoro je glavu okrenula natrag i ja sam je cmoknuo u usta zamusana od borovnica. Neko vri-jeme smo se ljubili. Opet je bilo dobro. Onda je rekla:

— Zbilja, Danny?

— Zbilja. — A kako me moţeš odjednom toliko voljeti, ako si

prije toga tri godine volio Irenu? — Ne znam — rekao sam pošteno. — Ali je tako. Zbi-

lja.

— Ne vjerujem ti — rekla je — ali svejedno mi je. Ja te

volim! Zagrlila me je sama, i ljubili smo se. Jedna stvar me

poĉela kopkati. Bila je glupa, ali je bacala priliĉno ĉudno svjetlo na njezino mišljenje o meni.

— Alena — rekao sam kada smo na trenutak prestali sa ţvaljenjem — a ono što si govorila... ono da sa mnom nećeš uţivati, kako si. . . ti misliš. . .?

— Ti si budala, Danny! — Pa ti misliš da ja. . . to ne znam, ili što? — Ah, Danny! — Pa što? Već sam bio priliĉno ljut. — Zar ti moram objašnjavati? — Ali što? — Pa to da cura neće uţivati, je li — rekla je i pogleda

la me u oĉi. Imala ih je valjda još veće od Irene, smeĊe s medenim kapljicama, u kapljicama zeleno-zlatne toĉkice od šumskih svjetala. — Prvi put — rekla je.

Gospodo! Ta, ona je bila djevica!

— Navodno to ponekad boli — rekla je. Gospodo! Ocean osjećaja se pretvorio u oluju na mo-

ru, ali mećava je bila puna njeţnosti. Gospodo! Dakle, ova-ko nešto!

— Ja ću paziti — rekao sam glupo.

— Ja ću to izdrţati — rekla je.

— Ja ću stvarno paziti. — Na što, ti budalice? — rekla je. — To mora biti, bilo

da paziš ili ne.

Bio sam malo osupnut. Više se nismo ljubili. Sjedili smo jedno pokraj drugoga, bubamara se zaplela u jedan ĉvor i bijesno ritala noţicama .

— Danny — rekla je Alena. — Što, Aleno? — Ti si već imao neku? Do vraga! Što da kaţem? Da priznam?

— Da — rekao sam. — Nije bilo bogzna što. — Ali si imao? — Pa imao — rekao sam. Do vraga! Priliĉno oprostivu

grijehu općenja prikljuĉujem laţ. I to kakvu laţ! Potpuno neoprostivu.

— Irenu? — upitala je Alena tiho. — Irenu ne. — Onda koju? — Nju ne poznaješ. — Ona nije iz Kostelca? * — Nije. Iz Praga je. Zašutjela je. Kako je ritala noţicama, bubamara ju je

poškakljala po obrazu. Oprezno ju je izvadila iz pletenice i podigla kaţiprst. Bubamara se tupavo popela gore, raširi-la krila i odletjela. Nešto malo dalje sjela je na cvijet što ga je malo prije, vjerojatno do kraja, isisao strahovito de-beli bumbar.

— Meni je svejedno — rekla je Alena. — Ja te volim. Rekla je to gorko, ili tako nekako.

Leţali smo u zlatnoj travi kraj šume, gore na visokom obronku, ispod nas planinska cesta i ona tri hotela s crve-nim krovovima. Nas je sakrivalo nekakvo drveće. Od ono-ga što mi je Alena rekla, bio sam cijelo vrijeme kao oša-mućen. Oni osjećaji otprije, koji su se, toĉno govoreći, is-kazivali uglavnom pritiskom ondje dolje, premda nije bilo samo to, nekako su nestali, preobrazili se, premutirali ili tako nešto. Nije da se nisam veselio toj noći, veselio sam se, ali oluja njeţnosti bila je neka mirna oluja. Odjednom, u toj zlatnoj travi, do vraga, odjednom sam imao nekakav intenzivan osjećaj ţivota ili ĉega. Ne uţivanja. Ţivota.

Ali budući da sam budala, poĉele su me kopkati glupe misli.

— Misliš ti, Ir-alena, da Zdenj. . . — prekinuo sam, ali već je bilo kasno. Alena se sledila. Nisam nastavljao tu bu dalaštinu naglas, ali je ona inzistirala na nastavku:

— Što Zdenek?

— Ma ništa. — Znam ja — rekla je gorko. — Ti si grozan, Danny! — Pa jesam — rekao sara. — Jesam. — A nemoj mi stalno govoriti: Je, jesam. Onda jesam.

Ma ne. Pa neću. — Pa neću — rekao sam. Zapravo: — Onda ne. Šutjeli smo. Alena još napeta kao struna, a ja sam os jetio ţelju da se opalim po gubici.

— Ja sam vol, Alena. — Ma nisi — rekla je Alena. — Ali ona te je stvarno

udesila. — Udesila me. Ali sada volim tebe. — Je. — Sada si ti rekla! — Pa jesam. — Tvoja me sestra zbilja udesila. Samo što sve ima

svoje granice, znaš? — Ja se nadam. — Ima. Sve. A ti si sjajna.

— To jesam — rekla je. — Ti još i ne znaš koliko. — Polako saznajem — stavio sam joj ruku oko rame

na. Malo se opustila. — Ona nije ništa imala sa Zdenekom — rekla je Alena.

— Zdenek ju je ţelio, to je jasno. Ali naša Irena je. . . pa, gadura. Kao što si rekao. Ona nikoga ne voli. Ni Zdeneka.

Leţali smo u planinskoj tišini, nad nama su ovnići po-lako koraĉali prema zapadu. Sunce je tamo visjelo nisko nad višestrukim pojasom planina, koje su izgledale kao

kulise. — Ionako — rekla je Alena. — Nije li to glupo? Nije li

to smiješna glupost?

— Što? — Ono — rekla je. — Ono što ćemo raditi noćas. — To nije glupost — rekao sam kreposno. — Zapravo je smiješno — rekla je. — I loše ureĊeno.

Barem sa stajališta cura. — Pa, to je — dopustio sam — ali nije smiješno. — Meni to nije potrebno. Ja bih te voljela i bez toga. Ĉekaj malo, Alenice, rekao sam sebi samom. Uĉinilo

mi se da se ţeli izvući. Valjda se toga ipak malo bojala. — I ja tebe — rekao sam. — Ali to je zapravo neki kao

dokaz, je 1'? — Sa strane cura — rekla je. — Sa strane momaka to

baš i nije neki dokaz! Morao sam se smijati tome kako je to rekla. — Ti si sjajna, Alena. — Pa ja znam — rekla je. — Ono je smiješno, ali lijepo. Opet se zamislila. — Ĉuj, Danny? — Što?

— Jesi li već. . . vidio neku curu golu? Prije no što sam stigao izreći još jednu laţ, rekla je:

— To je zapravo glupo pitanje. Onu u Pragu, je 1'? — Pa je. — Ja još nisam vidjela golog deĉka. Osim djece, mis

lim.

— Danas ćeš ga ugledati. Stavila mi je glavu na rame.

— Sve je to priliĉno smiješno — rekla je i odjednom se nasmijala. — Joj, da ovo vidi moj stari!

— Ubio bi boga u tebi — rekao sam. — I nemoj maljati vraga na zid.

— Ja... zapravo mu to ne bih trebala raditi. Kad bi saznao. . .

— Ma neće saznati. — Pa ipak. Njemu bi bilo strahovito ţao. — Pa to nije ništa loše. — Ali on misli da je. — Ne misli. On se samo boji, da te netko. . . da jedno

stavno ne bude neprilika. Opet se ukipila. — To bi bilo strašno! — Nemoj se bojati! — Danny, ti imaš nešto.. . za to?

— Jasno. Ne moraš se bojati. Opet se opustila — A ipak je sve to smiješno. — Ali lijepo. Još smo neko vrijeme leţali na tom obronku, i vrijeme

je bezbriţno prolazilo. Cestom se uzbrdo verao neki auto. — Bit će da su oni — rekao sam. — Pa da poĊemo — rekla je Alena. — Hajdemo. Ustali smo. Alena me je pogledala. — Danny, ionako će to biti neugodno. Što da kaţem

toj ţeni? — Ništa. Sve će joj reći hotelijer. Alena je posljednji put pogledala u dolinu, pa me uh-

vatila za ruku i rekla predano: — Onda hajdemo!

Pošli smo. Nije to baš bilo zafrkancija. Ali opet sam imao onaj osjećaj, nisam ga mogao opisati. Da ćemo ja i ova cura uĉiniti nešto što još nitko prije nas nije uĉinio.

Taj osjećaj sam imao vjerojatno zato jer su to prije nas uĉinili svi, osim prijevremeno umrlih, starih usidjelica i samaca.

Gospodin je stajao na svojem prozorĉiću recepcije kao uokviren.

— Dobra veĉer — rekao je s jasnom ironijom. Ali pos ve prijateljskom. — GospoĊica je brala borovnice, kako vi dim.

Alena me je pogledala. — Prljava sam od borovnica? Zašto mi nisi rekao? — Pa to je zdravo — rekao je vlasnik hotela. — Jeste li razgovarali s njima? — upitao sam ga. — Sve je ureĊeno. Dogovorio sam umjesto vas. Oboje

su u jedinici, trojku imate slobodnu. Ako se nešto dogodi, ja nemam pojma ni o ĉemu.

Pruţio nam je kljuĉ s drvenim ukrasom. — Lijepo se naspavajte. — Laku noć — rekao sam. — . . . ku noć — pisnula je Alena. Opet je bila malo cr

vena. Još je bilo dosta svijetlo. Penjali smo se uskim drvenim stubištem izmeĊu zido-

va od brodskog poda. Hotel je mirisao na svjeţe drvo, mo-ra da su ga nedavno renovirali, valjda im se taj potez ispla-tio. Stepenice su malo škripale, a mene je — Alenu vjero-jatno takoĊer — obuzeo opet taj osjećaj, vrlo intenzivno. Malo mi se to ĉinilo smiješnim, malo zastrašujućim, od-jednom sam zaţelio da pobjegnem, ali Alena je okrenula svoje medene oĉi prema meni, priljubila se uz mene, i ja sam osjetio da dršće od straha. Sada se nije moglo više ništa. Uopće. Bit će to sjajno.

Gurnuo sam kljuĉ u bravu, zapravo ne iz prvog po-kušaja. Ali gurnuo sam ga. Okrenuo sam ga, osjetio kako mi jeziĉac brave oslobaĊa ulaz u sobu gdje se to trebalo dogoditi. Izvukao sam kljuĉ i pritisnuo kvaku. Vrata su se

......... 213 lul

otvorila. Pojavio se sobiĉak s lavorom u uglu, s malim or-marom i širokim braĉnim krevetom. Kraj prozora je sta-jao naslonjaĉ od pruća. U naslonjaĉu je sjedio gospodin savjetnik.

Alena je ispustila zvuk kao kad zacvili miš. Ja nisam ispustio nikakav zvuk. Gospodin savjetnik je rekao:

— Alena, ti idi dolje i priĉekaj me tamo. — Tata, ja... — Jesi li ĉula? — Da. — Onda idi. Govorio je to gotovo njeţno. Sadisti su navodno takvi.

Ostali smo sami. — Sjednite, gospodine Smificky. Pogledao sam oko sebe. Druge fotelje nije bilo. — Na krevet — rekao je gospodin savjetnik. Tako sam sjeo na krevet koji smo namjeravali koristi-

ti. — Iznajmio sam auto da stignem na vrijeme — rekao

je gospodin savjetnik. — Evo raĉuna. Ovdje je raĉun za so bu — pruţio mi je dva papirića. — Na njemu je i stavka za dva velika konjaka. Sigurno ćete shvatiti da ih nisam naru ĉio zato jer sam pijanac.

Ja sam doduše shvatio, ali to nije umanjilo moj bijes. Oba raĉuna, svaki posebno, a kamoli zajedno, daleko su nadmašivala moju gotovinu, koju sam teško skupio uz ma-lu posudbu od Haryka, veliku od Berta, uz lihvarsku ka-matu.

— Ja. . . nemam toliko, gospodine savjetniĉe. — Moţete, naravno otplaćivati. Uz uobiĉajenu kamat

nu stopu. — Hvala — rekao sam. — Molim — rekao je gospodin savjetnik. Ĉekao sam

da sada dobijem svoje. Ali potcijenio sam ga. On je bio ne kakva vrsta duhovnog sadista, jer je mirno rekao:— Ovo

214 ..... _ _ . , ....... „ .. __ ....... _,.. .. _ ........ , .............. _ ... ..„ .........

će ostati medu nama, gospodine Smificky. I to posljednji put. Ako bi se nešto sliĉno ponovilo, sigurno mi nećete zamjeriti što ću biti prisiljen informirati o svemu tome vašega gospodina oca, a vjerojatno i gospodina direktora Junaka. Sunt certim denique fines.

To sam znao i ja, da je svemu došao kraj. Barem što se tiĉe obje savjetnikove kćeri.

Alena je sjedila dolje u foteljici pokisla kao miš, ali ru-mena, pred njom je bila zelena limunada. Sigurno je nije naruĉila. Nije je niti taknula. Dao joj je onaj izdajica kup-ler.

Kupler je stajao na svojem prozorĉiću i ozbiljno se drţao. Gospodin savjetnik je rekao: — Hajdemo, Alenice! — i onda oslovio gospodina na prozorĉiću: — Još jednom vam srdaĉno zahvaljujem, gospodine Fibir. Vaš sam du-ţnik.

— Nije vrijedno spomena, gospodine savjetniĉe — re-kao je taj Juda sasvim ozbiljno. — I ja imam djecu.

No, ta su stvarno jadnici!

Alenu je taj njezin strahoviti otac gurnuo otraga u au-to, a meni je naredio da sjednem pokraj njega. Oba bicikla je priĉvrstio na krovu, a torbe s medom stavio na prazno mjesto pokraj Alene. Krenuli smo niz planinski put, go-spodin savjetnik je vozio polako, opezno, krajolik je oko nas bio paklenski krasan. Taj nevjerojatni Juda! A kakve je imao kuplerske oĉi! Trebao bi ga ĉuti gospodin savjet-nik! Kupler nevjerojatan! A ovaj debeli sadist pokraj me-ne!

Crveno sunce je blještalo gospodinu savjetniku u nao-ĉale, povukao je sjenilo pred prednjim staklom. Napustili smo planinsku dolinu i vozili se uz šumu u kojoj sam po-podne ĉekao Alenu, blizu one njihove medonosne farme.

215 Li

— Alenice, jesi li rekla kod Pitašovih da nam za sljede ći tjedan pripreme onu gusku? — upitao je sadist.

— Rekla sam, tata — pisnula je Alena. Po glasiću sam zakljuĉio da savjetnikove kćeri ţive kod kuće pod straho vladom, premda se izvana ne ĉini da je tako. Mada je Alenu puštao na turneje s košarkašicama, a Irenu sa Zdenekom na planinarenje. Da, ali jedino ako je ĉitava klapa planina ra odlazila na Prachovske stijene, a tada bi s njima uvijek pošao i gospodin Hrušt, trgovac, kojemu je bilo oko pe deset i koji je to radio zbog kilograma. A s košarkašicama bi uvijek odlazio gospodin profesor Rameš, nastavnik fi ziĉkog odgoja, frajer kojemu su naivni roditelji vjerovali samo zato jer je bio oţenjen. No, u stvari, gospodin savjet nik je sve priliĉno dobro osigurao. Irenu je, osim toga, osiguravala i njena bešćutnost.

— Kao mladić odlazio sam na Šerlich s tvojom jad nom mamom, Alenice — rekao je gospodin savjetnik. — Ujutro lokalnim vlakom u Cerniĉice, a onda pješke sve do gore, u Nerudovu planinarsku kuću. To je tada bilo priliĉ no omiljeno izletniĉko mjesto. Svaki put bi se našli neki znanci. Rado se toga sjećam.

Vjerujem ti, neĉovjeĉe, pomislio sam. Ali drugima to ne bi priuštio.

— Natrag bismo odlazili lokalnim vlakom u pola osam naveĉer. I vaša je gospoda majka odlazila tamo, go spodine Smificky. Bila je zaruĉena s gospodinom poruĉni kom Kuraţom.

Vidi, vidi, ovo mi mama nikad nije rekla, pomislio sam sa zanimanjem.

— On je jadnik, kao što vi znate, pao kod Zborova. Na austrijskoj strani. Pustio sam da misli da znam. Sve bolje. Ja sam uvijek mislio da je otac bio mamiĉina jedina ljubav. Koja novina! Postao sam svjestan da me to zanima.

— Ne znam da li znate da se i vaš otac borio kod Zbo rova?

To sam znao. — Tamo je ranjen u nogu. — Rat je uţasan — rekao je gospodin savjetnik. —

Uopće, svako je nasilje uţasno. Ja vjerujem da su ljudi. . . ili da bi mogli biti razumni. Da, kad bi nastojali shvatiti, ne bi uopće moralo dolaziti do takvih stvari.

Da ovako govori o nasilju, pomislio sam. Da toliko na-stoji shvatiti. Jest. Samo što ja toliko nastojim. . .

— Vaš otac i poruĉnik Kuraţ bili su prijatelji s fronte — rekao je, okruglo mu je lice iza naoĉala zalijevalo lijepo, naranĉasto sunce. — Leţali su zajedno u poljskoj bolnici u Beĉu. Prije no što je poruĉnik Kuraţ umro, dao je vašem gospodinu ocu pismo za vašu gospodu majku. Vaš gospo din otac je leţao u lazaretu dulje od godinu dana, ali se na kraju vratio kući. Mnogi se nisu vratili.

Znaĉi, tako je to bilo, pomislio sam. A kad se otac vra-tio. . .

— Ne puše ti tamo, Alena? Da zatvorim prozor?

— Ne puše — rekla je usluţno Alena.

Vozili smo se, sunce je zapadalo, osjećao sam se kao da smo obitelj koja se vraća s nedjeljnog izleta, a ispod nas je iz doline izronio lijep grad Kostelec pod svjetluca-vim velom pamuĉne prašine. Odjednom nisam znao da li je Gospod stvarno takav okrutnik. Premda je po svemu su-deći gotovo s Alenom i Irenom, iliti kao što je rekao go-spodin savjetnik, finiš. Sunt certim denique fines. Plural je upotrijebio vjerojatno zato jer je imao dvije kćeri.

216 217

Sjajna sezona završava:

TUŢAN JESENSKI BLUES

Više se nikada nećemo sresti, otići ćeš s drugima u brda plava. Nikada se više nećemo sresti, zbog drugih ljubavi boljet će te glava.

JOSEF KRATKV Sedmi b

I

Bio je to kraj. Barem što se tiĉe ostatka ljeta. Gospo-din savjetnik poslao je svoje neposlušne kćeri na imanje grofa Czernina, gdje je njegov brat bio upravitelj. Supruga toga brata pisala je ĉlanke za Marijanske iskre. Cure su, znaĉi, bile na sigurnom, barem je gospodin savjetnik tako mislio. Krajem kolovoza je, meĊutim, Zdenek naglo ispa-rio iz Kostelca: u »Metalu« je dobio deset dana dopusta, ali ja nisam bio medu onima koji su vjerovali u priĉu koju je proširio: da opet odlazi svojoj bolesnoj majci. Negdje polovicom kolovoza malo mi je ţivnula nada, jer sam slu-ĉajno putovao vlakom iz Rounova u praznom kupeu s Ma-rijom Dreslerovom i ĉinilo se da je već zaboravila na onu farsu koju je zimus telefonski otkucala gospodinu savjet-niku. Ali kada sam drugi dan nazvao njihovu kuću, njezin mi je brat rekao da je otišla na ţetvu kod bake. Sve su te cure bile nekako povezane s rodnom grudom. Nisam se mogao previše baviti time, jer su se u posljednjem tjednu kolovoza odvijali popravni ispiti. Brynych je polagao iz latinskog i nije uspio. Ja sam se već opraštao od osmog razreda, ali je onoga dana kada sam bio na redu gospodin profesor Bivoj dobio koliku, jer se prejeo ogrozda, pa ga je na popravnima zastupao gospodin profesor Stafec. Taj mi je dao zadatak koji poslije maltene ni sam nije mogao izraĉunati, ali ga je na kraju riješio i ja sam prošao. Alena je takoĊer poloţila svoj popravni, i ona na isti naĉin. To mi meĊutim nije pruţilo priliku za konverzaciju s njom. Na popravni ju je doveo gospodin savjetnik, a kada joj je gospodin profesor Stafec dao trojku, opet ju je odveo; drugi ju je dan poslao u šesti razred djevojaĉke realne gimnazije Eliške Krasnohorske u Pragu, gdje mu je sestra

:i

bila profesorica. Potjecao je iz razgranate obitelji, i Alenu je u Pragu smjestio kod te sestre. Imala je dva sina, oba bogoslova. Katoliĉka.

Onaj tjedan kad je poĉela škola, Fonda je našao posao u hotelu »Beranek«, a njegov nam je otac nabavio dozvolu gospodina direktora Junaka. Svake subote smo tamo tre-bali svirati za slušatelje. Plesati se više nije smjelo, zbog ţalosti za palim vojnicima Reicha. Mi smo, meĊutim, svi-rali i za ples. Svake nedjelje popodne u Provodovu, nekih pet kilometara gore u planinama, kamo nije toliko doseza-la vlast njemaĉkog Reicha.

I tako smo swingirali Chinatown, a usred Chinatowna u Beranu se pojavila Irena. Odsvirao sam pogrešno, i ni-sam više mogao uhvatiti prikljuĉak. Lexa je pokraj mene tiho rekao: »Volu jedan«, a na polovici korusa je Benno odjednom upao s improviziranom solo-svirkom i spasio situaciju.

Nisam ni znao da smo završili. Irena me je fascinirala jer mi je Alena nestala s oĉiju, a nikada mi nije ĉvrsto ni sjela u misli, osim ona tri dana krajem srpnja. U mislima sam imao Irenu. Što se moţe, usprkos tome kako me je uništavala, usprkos tome što sam saznao o njoj, usprkos tome što sam sada vidio pred sobom. Imao sam je u srcu, ili tu negdje. Irenu. Sjedila je za stolom s Frantom Ko-ĉandrleom, koji bi zapravo morao sjediti s Marijom Dreslerovom, samo što Marije nije bilo na vidiku. Skop-ĉao sam što se dogodilo. Ona je bila gadura. Zdeneku je zapravo s pravom dala košaricu, ali ne da meni oprosti taj išĉašeni gleţanj, koji se ionako savršeno oporavio poslije tjedan dana, ili da se barem utješi s nekim koji nema cu-ru. Ne. Morala je jadnici Mariji Dreslerovoj drpiti Ko-ĉandrlea.

Onda smo svirali Down By The Old Mili Stream1 a ja

sam se usred sola opet izgubio, pa je Benno, kad smo za-vršili, rekao:

1 Niz stari mlinski potok

— Gospodo, hajdemo napraviti jazz-pauzu, dok Smi- ficky ne doĊe k sebi zbog dolaska one savjetnikove guske.

Fonda je to najavio u mikrofon, drugim rijeĉima, a Koĉandrle je otišao na zahod.

Našao sam se kod Irene kao munja. — Zdravo — rekla je neuljudno. Prešao sam odmah na stvar: — Irena, ti sada hodaš s Koĉandrlem? — Mogu, ne?

— Ali to nije lijepo od tebe. Koĉandrle zapravo hoda s Marijom Dreslerovom.

— Vjerojatno više ne. — To vidim. A na mene si još uvijek bijesna? — Molim te! Tebe uopće ne ţelim vidjeti! — Hajde, Irena, budi logiĉna, molim te! Ja sam ti ţelio

pomoći. Pa ne misliš valjda da sam te namjerno ispustio na onoj stijeni!

— Ja ne govorim ni o kakvoj stijeni. — O ĉemu onda govoriš? Uperila je u mene neuljudan pogled. — Ĉuj. Helenku Teichman, Jarmilu Dovolil, LaĊu

Hornvch, i tako dalje, ja imam loše pamćenje za tu gomilu, njih bih ti oprostila. Cure Weberovih takoĊer, premda su daljnja rodbina. Ali to da se kuneš na ljubav meni, a onda pokušaš zbariti moju vlastitu sestru, to je stvarno. .. sve ima svoje granice, znaš Danny!

Znaš, Danny, znaš, Danny! Bilo mi je ipak malo ţao. Mislio sam da je Alena cura od formata. A nije.

— Znaĉi, Alena nije šutjela. Ali ja ću ti to objasniti, Al- Ireno. . . — krenuo sam s klasiĉnim uvodom u argumen taciju, bit koje mi u tom trenutku još nije bila poznata.

— Ti si stvarno sjajan! Alena! Ona mi ne povjerava svoja šaranja.

To je bila Alenina rijeĉ. Zapravo moţda Irenina. Te su cure imale gotovo sve zajedniĉko. Jedino što se Aleni sja-jio nos i bila je karakter, dok su Ireni sjajile samo oĉi i bi-la je gadura.

Li

— Onda tko? Vaš tata? — Jirka Fibir, ako te zanima. Vidio vas je iz kuhinje. A

vidio je i kako vas je stari pokupio u zadnji ĉas prije nego što si je mogao zbariti.

Stvarno je to govorila otvoreno. Poludio sam. — Hoće li vaš tata na vrijeme stopirati Koĉandrlea? Ili je već prekasno?

Odmah sam se preplašio onoga što sam rekao, ali već je bilo izreĉeno.

— Ti si neukusan! — rekla je Irena. — Odlazi! Više te nikada, shvaćaš, nikada neću vidjeti!

— Irena, nemoj se ljutiti! Ja ću ti to. . . Ali uto se nacrtao popisani Koĉandrle, s Irenina lica je

proĉitao bit problema i odmjerio me. — A da odeš svirati? Zašto smo pljunuli lovu? Odmjerio sam ga i otišao bez rijeĉi. Svirali smo St. James Infirmary

2. Zapravo, Fonda je

to najavio kao Tužnu pjesmu, na njemaĉkom, za gospodi-na Ceeha u uglu kavane u uniformi flugabwehra, kao Traurigere Lied, jer je on teškom mukom izbjegao poprav-ni iz njemaĉkog. U skladbi je bio veliki tenor-solo, i ja sam ga odsvirao tako da je i gospodin Ceeh prekinuo priĉu o nekim svojim junaĉkim djelima u privrednoj kontroli, i ĉak se moţda udubio u glazbu. Barem je tako izgledalo.

Iduće srijede otišao sam po mineralnu vodu u Biloves i na klupi na donjem putu u Montaci naletio na Pfemu, Vahafa, Bendu i Leopolda Vafiu. Oko neĉega su se svaĊali. Sjeo sam uz njih, Vana je upravo govorio:

— Jasno! Diktaturu proletarijata! — Nama baš nije stalo do neke diktature — rekao je

Benda. — Jednu već imamo, sada.

Benda je bio uopće najveći stidljivac u ĉitavom Ko-stelcu. U ţivotu se nije usudio valjda ni osloviti curu. Jed-

2 Bolnica sv. Jamesa

nom smo ga u luna parku nagovorili, pa je jednu ipak os-lovio, no krajnji mu je domet bio da je upita koliko je sati. Ona mu je rekla, pa joj je zahvalio i otišao, i to je bilo sve. To je bilo po prilici sve što je u ţivotu progovorio s nekom curom, osim moţda sa sestrom.

— Diktatura proletarijata je zapravo demokracija — rekao je Leopold Vana.

— Budalo, kako diktatura moţe biti demokracija? Ob jasni mi! — rekao je Benda.

— To je demokracija u odnosu na proletarijat. Na rad nike kao što si ti!

— Ja nisam nikakav proleter — rekao je Benda. — Ja sam izuĉeni strojobravar.

— Pripadaš radniĉkoj klasi. A diktatura proletarijata je diktatura u odnosu prema burţoaziji.

— A to si pak ti, ne? — rekao je Pfema. — Ali ja sam shvatio povijesnu ulogu radniĉke klase —

rekao je Leopold Vana. — Poslije rata ćemo uvesti socijali zam. Burţuji će morati da sidu.

— Moj je stari socijalist — rekao je Vahaf. — Narodni. — Narodni socijalisti su burţujski socijalisti — rekao

je Leopold Vana. — Oni objektivno pomaţu da se odrţi vlast burţoazije.

— Pa zašto ih onda Švabe zatvaraju? — rekao je Pfe ma. — Govorio si da je nacizam neskrivena diktatura burţoazije. Lexova su starog uhapsili, a bio je narodno-so- cijalistiĉki poslanik.

— Jer je burţoazija šovinistiĉka, dok je proletarijat in ternacionalan.

— Ĉekaj, budalo — rekao je Pfema. — Hoćeš reći da su burţuji protiv Nijemaca, dok su radnici. . .

Ali Leopold Vana ga nije slušao. Bio je u elementu: — U najvećem broju sluĉajeva, ĉeška burţoazija ko

laborira. Radnici riskiraju glave. . . — Da? Kod nas u tvornici radnici više zgrću, kao

hrĉci.

SJAJNA

SEZONA 225

— I priliĉno ljudi iz boljih familija je zatvoreno — re kao je Vahaf. — Profesori, mesari, sokoli. I 2idovi, narav no. Oni su gotovo svi burţuji.

— Oni stradavaju zbog izopaĉenosti sistema koji su pomagali stvarati — kazao je Leopold Vana. — Ali poslije rata će svi sići. Ne mislim na Ţidove, nego na svu onu go spodu, tvorniĉare, savjetnike, oficire. . .

— Onda, bok — rekao sam. — Ja moram po kiselu vo du.

— Ĉekaj, Danny, nemoj odlaziti. To je zanimljivo — re kao je Prema

— Ja moram po kiselu vodu. — Pustite ga — rekao je Leopold Vana. Nije me volio,

nekako instinktivno ili što. . . — Njega zanima najviše ne kakvo trubljenje!

— Pa da — rekao sam. — Onda, bok!

Brzo sam koraĉao šumom. Ne da me nije zanimalo, Vana mi je bio nekako instinktivno antipatiĉan. Koraĉao sam i sjećao se kako je otac uvijek poslije vijesti govorio: »Saĉuvaj nas Boţe od bolješivizma!« Onda bi bilo svejedno. Vjerojatno je lupetao. Ali ja nisam znao. Teta Kohn, se-striĉna strica Kohna, koji je oţenio mamiĉinu lijepu najmlaĊu sestru, tetu Manu, bila je takoĊer komunistki-nja. I ona je bila bogata, kao Leopold Vana, ali nije bila neugodna. Odlazila bi na demonstracije sa suncobranom, i njime bi svaki put opalila nekog pandura po šljemu, da ga ne ozlijedi, i uvijek bi je uhapsili. Ali ona bi svaki put platila kauciju i onda napisala ĉlanak kao da je bila bru-talno uhapšena. Striĉek Kohn je govorio da je teta Pavla svu lovu spiskala na tu partiju, novac što ga je dobila za prodano nasljeĊe, i da je ono što ona sada ima, uglavnom posuĊeno od njega. Striĉek Kohn je govorio da nema ništa protiv komunista, oni se zauzimaju za siromašne a on je kao tajnik društva Ĉeha-Ţidova i neplaćeni sekretar nogo-metnog kluba A. C. Sparte bio prisan s tim ljudima. Ali ako teta ne prestane da se vucara s tim ţenskarom Fuĉi-

226^

kom, neće joj posuditi više ni filira. Iz nekog razloga taj mu je Fuĉik posebno bio trn u oku, ili je stric bio toliko krepostan, ili je, a to je vjerojatnije, taj Fuĉik onaj zbog kojega su se striĉek Kohn i lijepa teta Mana gotovo razveli. Teta Mana je bila dvadeset godina mlada od strica Kohna, a taj Fuĉik nekih petnaest. Ako je to uopće bio taj Fuĉik, stric Kohn nam nije nikada rekao, ali dosta je mo-guće da je bio on, a vjerojatno je i bio. Stricu je nekako le-ţao u ţelucu, stalno bi na njega skretao konverzaciju. On i teta Mana su se opet pomirili. Kada su došli Nijemci, teta Pavla je pobjegla u Rusiju. Mislili smo da će tamo dobiti neku funkciju i da ćemo je ĉuti s moskovskog radija. Dobili smo od nje pismo na papiru iz biljeţnice s povratnom adresom »Lager« i još nešto. Otac je rekao da je to konc-logor. To je bilo prije no što je buknuo rat s Poljskom. Ona je traţila od oca da joj pošalje ĉeško-ruski rjeĉnik. Otac je vjerojatno takoĊer nešto imao s njom, jer kada joj ga je slao, vidio sam da rida. Teta je bila lijepa, hodala je u muškim hlaĉama i pušila ţenske cigarete na polmetars-kom cigaršpicu. Nismo saznali je li dobila taj rjeĉnik. Bu-knuo je rat. Rusi su se udruţili s Nijemcima i umarširali u Poljsku s druge strane. Otac je moţda lupetao, ali ja bih se, kada bi netko poĉeo govoriti kao sada Leopold Vana, uvijek sjetio tete Kohn, i htio-ne htio, nekako se nisam uspijevao oduševiti tom diktaturom, premda je to, po pri-ĉanju Leopolda Vane, zapravo bila demokratiĉnija demo-kracija od one u koju su vjerovali gospodin savjetnik i pa-pa Masarvk. I teta Kohn mi se sviĊala. Nije bila ni presta-ra. Nekih dvadeset i pet najviše.

Izišao sam iz šume i skrenuo oko rijeke prema crpki, gdje se mogla besplatno pumpati mineralna. A Gospod me se opet jednom sjetio. Na pumpi je pumpala samo jedna cura, a ta je cura bila Marija Dresler. Imala je svijetloplavi kišni ogrtaĉ i kosa joj je bila oprana pa je padala u boga-tim zlatastim kaskadama po leĊima kao slapovi svetog Ivana.

227

— Zlato, ja ću pumpati, hoćeš? — oslovio sam je. Pogledala me je plavim oĉima. — Ne moraš. Ja sam već napumpala. — Daj to izlij i ja ću ti ponovno napumpati. Želim ne

što uĉiniti za tebe. Opet me je pogledala i rekla je: — Hm. To je bila njezina tipiĉna reakcija. — Što znaĉi: Hm? Da ćeš još razmisliti? — Već sam razmislila. Moţeš mi nositi torbe, ako ho

ćeš. Imala je dvije, u svakoj po tri boce. I ja sam imao dvi-

je po tri. — Nekako nisi siguran? — Jesam. Samo mi se ĉini da je to nekako malo. Vi pi

jete tamo malo? — Onda ću skoĉiti u toplice po još boca. — Tamo nemaju boca — rekao sam brzo. — Ĉudno da si toliko informiran. — Priliĉno. Znam na primjer da ti ništa ne stoji na pu

tu da mi kaţeš: da, ako te budem pitao za spoj.

Proĉešljala me je plavim oĉima i pokazalo se da je vrlo inteligentna. Barem u ovoj oblasti.

— To misliš zato što sam se razišla s Frantom? — Toĉno tako — rekao sam. — Ali ja ću ti ga potpuno

nadomjestiti. Ja sam puno bolji od Koĉandrlea.

Novo odmjeravanje njezinih lijepih, spomenkastih oĉi-ju i onda opet:

— Hm. — Hoćeš li razmisliti?

— Još ne znam. Ovo »hm« znaĉi da u svakom sluĉaju pišeš bolje sastave od Frante. — Moja se spisateljska slava proĉula oĉito medu svim djevojkama kosteleĉke gimnazi je. — Ali iz matematike si imao popravni.

— Ali sam ga poloţio. — Popravni je popravni.

228 _ . „ ......................

— Ja ću ti naći nekoga za matematiku — rekao sam. — Recimo Vaniĉekovu. Ona ima same petice. A uz sastave ću ti pisati još i njemaĉke zadaće. I latinske.

— Iz latinskog si imao popravak lani, ne? — Preklani. Od tada sam se jako poboljšao. Gradivo

šestog razreda gimnazije još mogu svladati. Bilo je lijepo ĉavrljati s Marijom Dreslerovom. Nad ri-

jekom se valjala jesenska magla, s kestena se spustio list i prilijepio joj se za rame. Skinula ga je.

— Već je jesen — rekla je. — To je tuţno. — Što je tuţno u jeseni? — upitao sam. — Sve — rekla je.

Ta njezina kisela voda onemogućila mi je bilo kakvu akciju. Dvanaest boca! S njima se ni Peruna ne bi ni u šta mogao upustiti, ako je uopće u stanju da se u bilo što upušta. Sporo smo koraĉali po donjem puteljku, lišće s drveća je sipilo, mali riĊi i crveni listovi zapinjali u Mariji-nim zlatnim kovrĉama. Oko kišnog ogrtaĉa imala je uzak pojas od istoga materijala, što joj je poljepšavalo stas. No-sila je crnu vrpcu na rukavu i crne ĉarape.

— Zašto si u crnini, Marija? — upitao sam kada sam od tih dvanaest boca opet uhvatio dah.

— To je. .. — pokolebala se, onda je dovršila, oĉito se zezala: — To je zbog Koĉandrlea.

— Ali Koĉandrle nije umro. — Za mene je mrtav. U tim je crnim ĉarapama imala noge, pa najbolje noge

u Kostelcu. To sam joj oduvijek govorio. — Nosiš ih zbog nogu. — Što?

— U crnim ĉarapama imaš lijepe noge. Hoću reći još bolje nego normalno.

— To si toĉno ti — rekla je. — Nikada nemaš ništa ozbiljno u glavi.

— Koĉandrle nije ništa ozbiljno — rekao sam. — Ko- ĉandrle je vol.

— Da — rekla je. — A ja ga nemam u glavi. — Pa zašto imaš crne ĉarape? — Zato jer ţelim imati lijepe noge. — To ti uspijeva — rekao sam s uvjerenjem. Onda više

nismo govorili o njezinim crnim ĉarapama. Njihovu tajnu tada nisam saznao.

— Meni sve uspijeva — rekla je. — Osim Koĉandrlea. Joj na, pomislio sam. I rekao sam: — Najviše ti uspijevam ja. Iza grmlja se pojavila klupica, a na njoj su Pfema,

Benda i Vahaf još uvije debatirali s Leopoldom Vanom. Leopold Vana je upravo priliĉno ljutito objašnjavao: »Le-xin stari je oduvijek bio slugan burţoazije, premda su ga uhapsili. . . « — a Pfema ga je prekinuo, još ljući: »Ali pri-druţio se pokretu otpora. — Leopold Vana je na to rekao: »Igrao se pokreta otpora. U zbilji . . .« — a onda je ugledao Mariju i poslanstvo ga je prošlo. Leopold Vana se trudio oko Marije prije uspješnog pokusa Frante Koĉandrlea. Imao je vilu dvije vile iza Dreslerovih. Ali vjerojatno nije bio njezin tip. Ja sam kod nje dogurao dalje nego on, a ja sam uspio tako malo da je ono što sam uspio kod Irene u usporedbi s ovim bio svjetski rekord u dokazivanju. Ĉim je ugledala Vanu, Marija je digla nos i prošla pokraj klupe kao uskrsnula Nefretete. Ja sam kaskao za njom poput egipćanskog roba, ruku iskrenutih iz zglobova tako da su ih drţali zajedno samo rukavi sakoa, ali na mene ionako nitko nije obraćao paţnju. Leopold Vana je pokušao pozdraviti, Marija ga je ignorirala. Pfema, Benda i Vahaf nisu ni pokušali pozdraviti, ali su lojalno pridruţili pogle-de pogledu Leopolda Vane, i svih je tih osam pogleda ispi-salo spori polukrug iza Marijina stasa, koji se gipko njihao nad tim vrlo lijepim nogama u crnim ĉarapama, dok nam promatraĉe nije prekrio grm.

— Najviše ti uspijevam ja, Marijo — podsjetio sam je.

— Ti ĉak previše — rekla je. — Pa ti misliš da je izme Ċu mene i tebe jedino Koĉandrle?

— Ja barem ne znam ni za koga drugog. — IzmeĊu djevojaka i momaka — propovijedala je —

moţe stajati i nešto drugo, a ne samo momci. — Onda ne znam što. — Cure — rekla je. — Već si zaboravio, lani u zimi?

Kad sam kod tete pogledala kroz prozor i što sam ugleda la?

— Ja to nisam zaboravio. Ja sam se nadao da si ti za boravila.

— Ja sam napola zaboravila — rekla je Marija. — Još ne znam neće li me još neko vrijeme sluţiti pamćenje.

— Ne bi li mogla barem malo zaboraviti? — upitao sam.

— Hm — rekla je.

— To znaĉi da ćeš još razmisliti. — Toĉno tako — rekla je oponašajući me. — Kad vi

dim koliko patiš pod tim bocama, moţda ću definitivno malo zaboraviti.

Onda je poĉelo kišiti, najprije sitno, tada sam pokis-nuo samo ja, onda jaĉe, no Mariji je još bio dovoljan nje-zin kišni ogrtaĉ, a na kraju se spustio pljusak i prijetilo je da će Marija pokisnuti i da će joj se stisnuti nova haljina ipod kišnog ogrtaĉa. Na sreću, upravo smo bili u blizini Pittermanove vikendice, a ja sam znao gdje Rosta skriva kljuĉ. Skrivao ga je u boru iza zahoda, u rupi.

Marija u normalnim prilikama vjerojatno ne bi ušla sa mnom, ali ju je potjerala briga za haljinu. U vikendici je vladao gotovo mrak, jer se vani natuštilo. Morao sam upa-liti karbidsku svjetiljku, Marija je skinula kišni ogrtaĉ i pojavila se u toj novoj plisiranoj haljini, nešto apsolutno ekstra. Imala je lijepu plisiranu suknju, bijelu, i grudi lije-po ispupĉene u svijetloplavoj mornarskoj bluzi sa sidrima.

Uvijek sam znao da Marija ima ne samo najljepše noge u Kostelcu, nego i grudi, ali nisam znao da je to ovakva sen-zacija. Kada se okrenula, na leĊima je imala mornarski ovratnik.

Pogledala je oko sebe. Kod zida je Rosta ostavio ne-pospremljen leţaj i na njemu jako zaprljane ţućkaste gaće. Obradovao sam se. Rosta je bio jedan od Marijinih kandi-data, naravno s malim šansama, ali ipak. Nakon ove mrtve prirode šanse će mu vjerojatno pasti. Poslije izdaje Koĉandrlea moje će se šanse znatno povećati.

Marija je prišla slikarskom stalku, preko kojeg je bila prebaĉena prljava krpa, tako da se nije vidjelo što Rosta upravo slikao.

— Ja ću skuhati ĉaj, ha? — rekao sam. — Znam gdje je. — To bi bilo gala — rekla je Marija. Otvorio sam kredenc i pojavila se velika skupocjenost.

— On ima ruma. Hoćeš s rumom? — To bi bilo još više gala. . . Meni je hladno — rekla je

Marija i nastavljala u razgledavanju Rostina gnijezda. Ro sta je već naslikao sve kosteleĉke cure, moţda s iznimkom grbave Vaniĉekove, Dadku Habr ĉak kao akt. Ali Marija još nije dozvolila. A on bi upravo Mariju sigurno slikao najradije od svih. Bila je objekt njegovih ĉeţnji.

U meĊuvremenu je došla do stola i gadljivo uzela u ru-ku dvije odavno neoprane šalice.

— Lijep svinjac — rekla je. — Ja ću ih oprati. — To je ţenski posao — rekla je Marija. — Ti kuhaj ĉaj

— rekla je. — S rumom. Tako sam kuhao ĉaj, a ona je dotle kroz otvorena vra-

ta natoĉila kišnicu u šalice i vlastoruĉno ih ispirala prstići-ma s noktima krvave boje.

Onda smo sjedili na leţaju, srkali vruć ĉaj; ona nije znala da u šalici ima dvije trećine ĉistoga ruma; plave su

232

joj oĉi nakon dva-tri gutljaja poĉele svjetlucati kao lampio-ni.

— Marija — rekao sam — ti si apsolutno najljepša cu ra u ĉitavom Kostelcu.

— Kostelec nije baš bogzna što — rekla je. — U ĉitavom Velikonjemaĉkom rajhu. U ĉitavoj Evro

pi — rekao sam. — Na cijelom svijetu. U ĉitavom svemiru. — Samo to? — rekla je razoĉarano. — Ja ne znam što je dalje. — Ni ja. — Kako bih to onda mogao znati, ako ti ne znaš? — To je zapravo istina — rekla je. — Premda bi ti tre

bao. Ti pišeš one ĉuvene sastave. Ti imaš mašte. — Ti si više od moje mašte, Marija. — Skuhao si mi neki jaki — rekla je. — Hajdemo se

ĉenĉati. — Ne, Marija, pa unutra ti je samo ţliĉica. U svome ĉaju nisam imao ni ţliĉicu. Ţelio sam imati

bistru glavu do trenutka kad nju uhvati. — Da vidim! Ovo je otrov. — Uzela mi je iz ruke lonĉić.

Nije mi preostalo nego da uzmem njezin. Srknula je. — Ti nemaš ništa unutra! — raskolaĉila je iluminirane

modre oĉi. — Ti si prevarant! — Kako to? — Ţelio si me napiti — rekla je. — Znaš što si!

— Nisam! — Jesi! — Nisam! — Jesi! — Nisam! Htio sam zaštedjeti rum! Nije moj. . .

Gledala me je vrlo veselim plavim oĉima i prasnula u

smijeh. Bila je malo nacvrcana. Nakon ta dva ili tri gutlja-

ja.

Rekla je:

— Za kaznu ćeš ispiti sam! I to na eks!

— Ne, Marija! — preplašio sam se. — Znaĉi da si me ţelio napiti? — Pa jesam. Ali jedino zato jer si u normalnom stanju

kao siga. — Ja? Kao siga? — Barem koliko ja znam. Koĉandrle moţda zna više. — Ma pusti Koĉandrlea! — rekla je Marija. — I izvoli

ovo popitit! Eks! Ispio sam. Odmah sam bio supijan. Uhvatio sam Mariju oko pasa. — Joj! Pusti me! — zavrištala je i skoĉila na noge, ni

sam ni pratio kamo odlazi. Zaĉulo se neko šuštanje. Onda njezin glas:

— Ima tu još pola boce! — Još samo pola? — Pola je dovoljno — rekla je. — Ti si polokao moju

porciju, pa ću ja sebi napraviti svoju. Nekakvo klokotanje. — Daj nalij i meni, Marija. Klokotanje u moj lonĉić. Odjednom je Marija stajala preda mnom, u bijeloj pli-

siranoj suknji, s predivno napetim grudima pod svijetlo-plavom bluzom i ĉeznutljivo, s nekakvim nezadovoljstvom gledala oko sebe.

— Što bi tu još mogao imati? — Ima samo rum. — Aha! — rekla je Marija. — Već znam.

Prišla je stalku, skinula s njega zamrljanu krpu. Nestala je prednost koju sam imao pred Rostom zbog onih fekaliziranih gaća.

Prepoznao sam tu sliku, premda je nikada prije toga nisam vidio. Vjerojatno ju je slikao za mene, kao iznena-Ċenje za roĊendan. Lijepo iznenaĊenje. Imalo je kompozi-ciju onog muĉenika do pasa oderane koţe, što sam ga pro-matrao u ţupnom dvoru kad smo radili ĉvrgu za veleĉas-

234

nog Lubenicu. Ali ovaj muĉenik sam bio nedvojbeno ja, lik je bio bez greške pogoĊen, Rosta je znao znanje, a koţu s mene nisu derali nikakvi plaćenici, nego one dvadeset i tri kosteleĉke cure, sve potpuno gole, i one dvije cure Weber iz Linza. Svi su likovi bili kao na fotografiji, mislim lica, ostalo nisam mogao prosuditi. Marija je bila druga od ru-ba, odmah iza Irene. Znaĉi, ipak ju je naslikao. Ali nisam znao da je pornograf.

A Marija je prasnula u smijeh. Smijala se, svijala se u pasu, naginjala naprijed-natrag, i plisirana suknja joj se bestidno dizala iznad koljena. A to je navodno najpoboţni-ja cura u Kostelcu! Što su tek one nepoboţne! Potajno sam se doĉepao boce i nagnuo.

— Joj! Pa ovo! Moram to ispriĉati! — smijala se Mari ja.

— Kome. — Ja ne znam. Nekome! — svijala se u struku. — Ovo

je Jaruna Dovolilka! — pokazivala je. — A ovo Evina Boja- novska! A ovo je Irena!

— A ovo si ti! — pokušao sam pokazati na nju, ali sam skliznuo u stranu.

— Ja! — vrištala je na sav glas i takoĊer popila gutljaj. — Ja nemam ovako strahovito velike grudi! A dolje sam plava!

— Je? — rekao sam sa zanimanjem i ustao. Hoću reći: mislio sam da ustajem; u stvari sam se stropoštao na pod.

Marija mi je dobacila pogled. — Isuse Boţe! Pa ti si kompletno pijan! — To jesam — rekao sam. — Zbog tebe. — Zašto zbog mene? — upitala je kao da ne znam. — Zato — rekao sam — zato, zato, zato. — Što je to — zato, zato, zato? — To je zato, zato, zato. — Zato, zato, zato jer si nacvrcan! — Ne! Zato, zato, zato jer te volim! — Zato, zato, zato ćeš ići leći — rekla je Marija.

— Zato, zato, zato ćeš u subotu doći na ples u Provo- dov!

— Zato, zato, zato ću moţda doći — rekla je Marija. — Zato, zato, zato ćeš sada ustati, ovako — pomogla mi je da ustanem — i zato, zato zato će te Mafenka sada odvesti u krevetić.

— Zato, zato, zato će Mafenka sa mnom u krevetić! — Zato, zato, zato Mafenka neće s tobom u krevetić.

— Strahovito sam teturao. — Zato, zato, zato jer si nacvrcan!

— Nisam! — Zato, zato! — rekla je. — Zato jer jesi! Sa dva prsta je primila Rostine gaće. — Zato, jer se tu

netko pokakio i zato je Mafenka pospremila i zato je Dani-jelĉek nacvrcan i mora ići pajkiti. Je 1' da Danijelĉek mora ići pajkiti?

— Mora — rekao sam. — Zato jer mora. Zato jer je nacvrcan. Zato jer neće.

— Ali zato jer je nacvrcan zato jer mora — rekla je Marija, ta lijepa plava cura iz Kostelca.

Stavila mi je nešto pod glavu, vjerojatno Rostinu tre-nirku, prevukla preko mene neki smrdljivi pokrivaĉ, ali je kroz smrad mirisala njezina kosa, cure uvijek više izdrţe, kad se muškarac napije ko stoka uvijek je prisutna neka cura, ili je bila, tada, koja ga odvede u krevet i pokrije i ugasi svjetiljku, o majko ljudi, majko moljaca, majko sve-ga. . . ţivota preteškoga. . .

Marija je ugasila karbitku. Vani je posve njeţno šum-jela kiša. Bilo mi je dobro. Bilo mi je dobro u toj vikendici u tom lijepom gradu Kostelcu, tako davno. . . Marija je bi-la sjajna. . . cura. . . tako davno. . .

Bio sam u limbu.

Probudio sam se ujutro, još je kišilo, a u šum kiše mi-ješao se neki drugi zvuk. Dugo nisam znao što bi to moglo

biti, dok odjednom nisam shvatio i strahovito se pre-plašio. Netko je hrkao. Pa nije valjda. . .

Okrenuo sam se. Bio je Rosta. Leţao je kraj mene na širokom leţaju i ispuštao strahovite zvuke.

Ustao sam i opet ljosnuo natrag, uz vapaj. Taj je nje-gov rum vjerojatno bio kvalitetan.

Hrkanje je prestalo. Rosta je otvorio oĉi. — Bok, nacvrcani — rekao je. — Vole jedan — rekao sam. — Ako je bio metilni alko

hol, imaš me na savjesti. Au! Uhvatio sam se za glavu. — Ukradenom konju ne gleda se u zube! — rekao je

Rosta. Nešto mi u toj uzreĉici nije bilo u redu, ali glava mi je izvodila ĉuda pa se nisam udubio u razmišljanja.

— Au, au, au! — vrisnuo sam.— A i nju imaš na savje sti! Ako oslijepi najljepša cura u Kostelcu. . .

— S kim si tu bio, bjedniĉe!? Prenuo sam se. Nisam mogao reći Rosti da je tu bila

Marija, premda sam se s njom samo naljoskao, ništa više. Toĉnije reĉeno, naljoskao sam se pod njezinim nadzorom.

— Pogodi — rekao sam. — I nju imaš na ovoj svojoj slici!

Rosta je ţmireći pogledao razgolićene bestidnosti i re-kao:

— Irenica?

Nisam rekao ništa što bi vrijedilo više od nikakva od-govora, koji je takoĊer odgovor. Ali on je rekao:

— A ĉekaj. Nju ne. Ona se vucara s onim idiotom Ko- ĉandrleom.

— S njim se vucara ona gadura Marija — rekao sam da zagladim tragove.

— Gadura Irena joj ga je maknula.

Time sam mu zapravo otkrio trag, ali na sreću nije pri-mijetio.

— Au! Imaš li tu aspirin?

Rosta je ustao i uputio se prema stolu. Rekao sam:

23.L

— Ti misliš da gaduri Ireni smeta što trenutaĉno hoda s volom Koĉandrleom?

Rosta se okrenuo meni, s boĉicom aspirina u ruci. — Znaĉi Irena je bila tu! Stvarno je supergadura! —

rekao je i pruţio mi aspirine. — Kaţem ti, cure su kurve. — Pa jesu. Progutao sam aspirin. — Znaĉi, okrenuo si je, konaĉno — rekao je Rosta. Toga sam se uplašio. Rosta je bio u redu deĉko, ali

mogao, se negdje lijepo nacvrcati, ili ga je neka cura mogla raspoloţiti za brbljanje, nije baš bio izdrţljiv, a Irena bi saznala da o njoj govorim ovakve stvari i osim toga, na ţalost, laţi.

— Vole, gotovo da jesam — rekao sam. — Da nije bilo tvog jebenog metilalkohola.

— Znaĉi ništa? — Kako si to zamišljaš, stari? Popiješ gutljaj i sav se

odrveniš! — Vole! To je bio predratni Meinlov rum — rekao je

Rosta. — Nemoj se izvlaĉiti na rum, kad si šonja. — A što si ti? — Ja nisam. — A što je s Marijom? Nju si okrenuo? Rosta je tuţno i odreĉno kimnuo glavom. — Nju ne, stari. Ona je tvrdoglava. Nju još nisam ni

naslikao. — Vidiš, budalo. A bilo je dovoljno da je dovuĉeš kad

vani pada kiša i da je ovdje naslikaš i gotova stvar! Ustao sam. U glavi mi je kuhao mozak. — To nije tako jednostavno — rekao je Rosta. — U sva

kom sluĉaju ne s Marijom. — Osim toga ti si nju naslikao — pokazao sam golu

golcatu Mariju na svojoj zavjetnoj slici s izmišljenim gole mim grudima i crnim trokutom.

— To je samo onako, frojdovska mašta — rekao je Ro sta.

— Vidim — rekao sam. — I priliĉno loše pogoĊena. Ona nema takve divovske cice.

— Pa znam ja. Bio sam bijesan na nju kad sam je sli kao.

Prišao sam platnu i promatrao golu Mariju. Usprkos klimavom mozgu sjetio sam se lijepog sinoćnjeg predve-ĉerja, one magle, kestenova lišća, Marijine plisirane suk-nje, kiše i vodopada zlatnih kovrĉa. Šuma je još šumjela. I sjetio sam se onoga što mi je rekla. Zapravo bilo je u vezi s pitanjem realizma o kojemu se Rosta svaĊao s gospodi-nom profesorom crtanja Balašom.

— Osim toga, stari — rekao sam — takva prirodna pla va cura neće biti dolje, ovako, hoću reći brineta.

Osjećao sam blaţenstvo zbog toga što sam rekao. Rosta je stao pokraj mene i takoĊer morao promatrati

Marijino krilo, kakvo je bilo na slici. Nakon nekog vre-mena je rekao:

— To je moguće. Vjerojatno neće. Stari. .. — rekao je sanjarski — kad zamislim da je tamo dolje onako predivno zlatna kao na glavi. . .

Ja sam se odjednom prenuo, sjetio sam se da sam pro-veo noć izvan kuće, ništa nisam javio. Brzo sam se osvrnuo. Moje su dvije torbe sa šest boca mineralne vode stajale u uglu, a iznad njih sat. Petnaest do sedam! Zabo-ga! Mama je sigurno umrla od straha!

— U boţju mater! — viknuo sam. — Ja juĉer ništa ni sam javio mojima!

Jurio sam kući po kiši. Bit će svega i svaĉega! Uspeo sam se uza stepenice na treći kat i pozvonio.

Otvorila je mama. Bila je namrštena, ali zaĉudo mir-na.

— Sram te bilo, Danny! — rekla je strogo. Ustuknuo sam, doslovce. — Mama, nemoj se ljutiti. Ja. . . — nisam znao što zna

i što se dogodilo da je tako mirna.

— Još si premlad da se opijaš! Aha! Ali tko joj je. .. — I da se kartaš! Neĉija ĉedna laţ! Ĉija? No. . . — Mama, ja nisam htio. Ali. . . — Ali ti nisi navikao na alkohol! Moraš paziti! — Ja sam pazio, ali. . .

— Honza Dresler je rekao da si popio samo lonĉić gro

ga i. .. — Honza Dresler? — Da. Zvala je Marija Dresler, da mi njihov Honza po

ruĉuje da si se opio u Pittermanovoj vikendici. Marija! Znaĉi, stvarno je dobra ta cura! Nije gadura!

Zimus me je doduše otkucala gospodinu savjetniku, ali ĉovjek se zapravo i ne smije ĉuditi. Ako sa mnom ima do-govoren spoj i onda me svojim oĉima vidi kako ţnjaram drugu. A mislila je na mene! Honza Dresler poruĉuje! A još je i prefrigana!

— Neću nikada više, mama — rekao sam. — Nemoj govoriti gluposti — rekla je majka. — Ali na-

stoj piti s mjerom. Da se ovako opijaš do besvijesti. . . pa za to nemaš baš nikakvih razloga. Ovako mlad, lijep, inte ligentan momak. . .

U školi sam Mariju primijetio samo za vrijeme pauze na hodniku, hodala je okolo s Blankom Poznerovom pod nadzorom profesorice Rivnaĉore. Kada me je ugledala, prekrila je rukom usta i prasnula u smijeh. I ja sam se nasmijao, i uopće mi nije smetalo što mi se smije. Mora da sam bio smiješan, nakon tog ruma, ali ona me je pokri-la a kod kuće ljubaznom paţnjom spasila od neprilika.

Uputio sam se na zahod gdje je stotinjak ljudi pušilo jeftine cigarete, a Leopold Vafia je instruirao Jifu Horaka, kosteleĉkog prvaka u biljaru, i Lexu komunista.

— U Reichu vlast drţi burţoazija — govorio je natmu-ren i pušio cigaru, koju je vjerojatno ukrao svome starom.

740 ................... „_.,„ __ „ ......................................................... ,............. ,_.._ ....... .............. ; ....................... _,;._

— Što trabunjaš! Tamo drţe vlast nacisti — rekao je Ji- fi Horak. — Oni nisu nikakvi burţuji, barem koliko ja znam. Uzmi na primjer Kiihla — naveo je za primjer go spodina komesara Reicha. — Prije rata je radio na ţeljeznici, kao naš stari. TakoĊer ĉuvar pruge. Ali izbacili su ga zbog lokanja u sluţbi i prisvajanja novca.

— Osim toga je otkucao moga staroga — rekao je Le- xa. — Jedini pristojan Nijemac u Kostelcu je gospodin Kleinander, a taj je stvarno burţuj. Šef raĉunovodstva!

— Shvati! — rekao je Leopold Vana. — Ja to uzimam općenito. Naravno da u detaljima. . .

Iz zahoda se stao valjati strahovit smrad. Lexa je re-kao:

— Gospodo! To je smrad kao kada raspore komedijan- ta! Kod Manesovih su sinoć sigurno veĉerali zelje. Benno! — viknuo je prema zahodu. — Ĉuj, stari, daj nosi ko lonjsku sa sobom! Zašto da mi stradavamo od posljedica tvoje proţdrljivosti!

— Odi vrit! — zaĉuo se Bennov glas iza vrata. Zvonilo je, pa smo brzo isparili.

Stalno je pljuštalo, ali meni je bilo ugodno. Posljednji sat profesor Bivoj je ispitivao. Imao je metodu pokupljenu iz Grand Guignola, ĉini mi se. Uvijek bi prozvao najgljup-lju curu, u ovom sluĉaju Ladislavu Hornvch, dao joj zada-tak i pustio da priĉa. Priĉanje joj nije trajalo dugo, a go-spodin profesor Bivoj bi takoĊer šutio. Šutnja je bila toĉ-no tajmirana na dvije minute. Nakon dvije minute bi posve mirno, ali ledeno upitao: — Dalje ne znate? — Ladislava Hornvchova bi rekla, takoĊer mirno: — Molim, ne znam — a gospodin profesor Bivoj bi rekao: — Sjednite — i u crni notes upadljivim potezima upisao jedan. Onda je prozvao najglupljeg momka, to sam bio ili ja ili Josef Kratky, razredni pjesnik. U ovom sluĉaju sam prozvan ja, a moj je nastup bio nijemi film kao obiĉno, u trajanju od dvije mi-nute, onda sam prekinuo šutnju rijeĉima: »Molim, ne

16 SJAJNASfiţONA. .. . ^

znam.« — primio jedan, otišao sjesti i gospodin profesor Bivoj je dignuo Libušu Maršikovu.

Tako je polako krĉio put kroz cijeli razred i uspio ga je nokautirati na jednom jedinom zadatku, takav je on bio maher. U razredu nas je bilo dvadeset i jedan, o prozore je bubnjala kiša, oko tornja dvorca promicale su krpice mag-le, bilo mi je fino. Gospodin profesor Bivoj je prokrĉio put sve do Jarde Bukaveca koji je bio najbolji matematiĉar, ali još bolji šahist, gospodin profesor Bivoj ga je volio a ujed-no je bio ljubomoran na njega, jer prije no što je Jarda Bu-kavec poĉeo igrati šah, profesor Bivoj je u Kostelcu bio najbolji šahist. Sada je s njim Jarda Bukavec gubio meĉ samo prije pismenog iz matematike ţrtvujući se zbog razreda, da profesor Bivoj bude dobro raspoloţen i da nam dade lakše zadatke. Danas zadatak nije mogao riješiti ni Jarda Bukavec, profesor Bivoj mu je s velikim zado-voljstvom upisao u imenik topa, i zvonilo je. Zbog topova kod gospodina profesora Bivoja nikoga baš nije boljela glava, jer su bili devalvirani poradi velike koliĉine.

Ĉim sam došao kući, ĉim je otac otišao u banku a ma-mica u posjet gospodi Moutelikovoj, okrenuo sam broj Dreslerovih. Slušalicu je podigao brat.

— Marica uĉi — rekao je. — Nemoj zezati i pozovi je! — Stari joj je zabranio da izlazi iz sobe. Dobila je topa

za sastav iz ĉeškog. — Nemoj priĉati gluposti! Kako je mogla dobiti topa

iz sastava. Iz sastava se ne daju! — Imala je u njemu ĉetiri gramatiĉke pogreške — re

kao je Honza. — Napisala je kuća, medvijed i snjeg, ĉak je imala feler u rijeĉi Reich. . . ali to navodno namjerno. Za svaku gramatiĉku pogrešku jedan stupanj dolje, a stil joj je inaĉe puĉkoškolski, pa sad zbroji!

— Stari ti je kod kuće? — Nije.

— Nećeš valjda odbiti prijatelju. — Onda dobro. Idem reći Marici. Za trenutak se javi Marijin glas: — Danny? — Mhm.

— Danny, ti si bio tako divno nacvrcan! Je 1' ti već do bro?

— Predivno, Marija. Zahvaljujući tebi. — Je, zahvaljujući meni. Pa ja sam te nalila tim ru

mom! — Svejedno. Ja sam ga ţelio uliti u tebe. — Znam ja. Samo ja nisam imala tako lošu namjeru. — Ni moja namjera nije bila loša. — Ovisi kako gledaš — rekla je. — Ja sam te napila sa

mo iz vica. — Ali ipak je bilo lijepo od tebe, Marija. — Pa ne znam — rekla je nesigurno. — To je grijeh. — Mislim ono da si nazvala moje. — A, to. To je. . . — Što to? — To je bilo nešto kao pokajanje za ono telefoniranje

zimus. . . znaš, Daniĉek? — rekla je.

Val njeţne ljubavi uzdigao se u najzabitijim porama moje duše. Gotovo sam zaboravio koliko je ona poboţna. A bila je. To se vidjelo.

— To nije bilo lijepo od mene — rekla je. — Ali ja sam zasluţio. Ako volim tebe, ne smijem ni

prstom okrznuti drugu. — Ni okom — ispravila me Marija. — Pa više i neću — rekao sam u najĉvršćem uvjerenju.

— Marija, hoćeš li u subotu doći u Provodov? — Doći ću — rekla je.

Brzo sam prolazio nebeskim katovima dok se nisam našao na šestom.

— Otići ćemo zajedno, hoćeš? Poĉinjemo svirati u tri, pa moţemo negdje u jedan...

242 ,„

— Ja neću pješke. Blanka Poznerova će uzeti auto. Prije sedmog sam zastao. — A ne bih li mogao s tobom? — Ići će nas pet cura. Ne bi stao. Spustio sam se na treći, ali još sam bio na nebu. — Ali doći ćeš, Marija, je 1'?

— Znaš da hoću. Daniĉek. . . — rekla je na svoj najmi liji naĉin. Vjerojatno je izdaja Koĉandrlea ipak nije ostavi la sasvim ravnodušnom. Moram kovati ţeljezo dok je vru će.

— Tata ide! — šapnula je u slušalicu. — Moram ići jer

inaĉe nema ništa od subote! Bok, bok, Daniĉek!

U Provodov sam otišao pješke, sa sastavom. Vukli smo kolica s instrumentima, iza nas se vukao ĉopor koste-leĉkih frajera i gospoĊica šminkerica i pomagao nam u gu-ranju, pa se zaprvo i nismo toliko namuĉili. Cure su veći-nom hodale u razgacanim cipelama, a plesne cipelice su nosile u cekerima. Kad je puhnuo vjetar, ispod kišnih ka-banica vidjele su im se haljine za plesne satove. Sve su se za ovu priliku lijepo nakovrĉale, a preko frizura nosile su šarene rupce, da im ih ne bi raskuštrao vjetar.

Napredovali smo uz lagani breţuljak, a ispod nas Ko-stelec sjajio od kiše, iznad njega su visjeli crni i sivi oblaci, a iz šuma se dizala para. Do Provodova je bilo gotovo ĉetiri kilometra, zapravo se nalazio već u planinama. Veliko selo, u sredini crkva sa crvenim, luĉnim krovom tornja, a odmah iza crkve golema gostionica »Kod ţira«. Tonda No-vak, sin gostioniĉara, bio je strahovit svvinger, on nam je dogovorio sa starim. Iza šanka je u birtiji bila dvorana gdje su se prije no što su Nijemci zabranili plesati, organi-zirale plesne veĉeri i popodnevne ĉajanke, a nastupala je i amaterska kazališna druţina. Kako su bili blesavi, Nijem-ci su dolazili s vremena na vrijeme kontrolirati da li se pleše, ali samo u subotu naveĉer i u nedjelju popodne. Sto-ga smo u subotu svirali samo do šest i onda kaskali dolje

u grad, da bi smo u osam mogli poĉeti svirati »Kod ovni-ća«, za slušanje. Zimi smo se spuštali na saonicama. Za svaku sigurnost naprijed bi, kod šanka, uvijek sjedio go-spodin Nosek, pandur, i javljao ako dolazi neka kontrola.

U dvorani je već bilo dupkom puno kad je gospodin Brynych dao znak i mi odsvirali svoju najavnu toĉku Časa Loma Stomp. Svi su znali da je to najava i nitko nije ple-sao. Svirali smo je stojećki, znali smo je napamet, pa sam gledao uokolo, ali jasno, Marije još nije bilo. Doći će negdje za sat vremena, raĉunao 'sam. Blanki Pozner je to prešlo u naviku. Svugdje dolazi kasno. Poznerovi su bili vlasnici najveće tvornice u Kostelcu, golemog pogona za proizvodnju gumenih predmeta, a Blanka bi svaki tjedan odlazila autom u Prag, na plesne satove kod Jiraka. Imali su auto sa šoferom. Tim će autom doći negdje u ĉetiri. Još će uvijek imati dva sata.

Dotle sam mogao svirati i veseliti se njihovu dolasku. Promatrao sam ljude, bila je tamo Helenka Teichmann s Kabrtom, Prdlas, kralj frajera, s nekom našminkanom ri-bom, vjerojatno iz Hradeca, Ladislava Hornych s Pepikom Kuĉerom i Dadka Habor u haljini bez naramenica, gore gola, s Jarekom Mokryjem, taj je pokušavao prevariti Zu-zanu s njom. Bili su tamo jednostavno svi. Od mojih dva-deset i tri ovĉica nekih petnaest ili šesnaest. Rezuckali smo taj uţurbani stomp, Venca Štern se upravo prostro iz-nad nas klizajućom trombonskom solo-toĉkom kad su se otvorila vrata a iz toĉionice je ušla Irena u ţuto-zelenoj ha-ljini od ţorţeta, a iza nje vol Koĉandrle u crnom dvored-nom odijelu s crvenim prugicama. Odmah poslije njega Leopold Vana i Rosta Pitterman.

Obuzeli su me izmiješani osjećaji. Irena i Koĉandrle, to je bilo okej. Uvijek sam se volio praviti vaţan pred Ire-nom s tenorom, premda ona za jazz nije imala ni mrvice sluha. A danas ću se pred njom praviti vaţan i s Marijom. Kad je Marija ugleda s Koĉandrleom, sigurno će se oviti oko mene poput lijane. Ja oko nje kao tri lijane, naravno.

— 244

S vremena na vrijeme reći ću momcima da odsviraju bez mene, Benno je uvijek znao zapušiti rupu mojih solo-to-ĉaka, ili Fonda, jednostavno će umjesto našeg dixielanda u stilu Boba Crosbvja odsvirati obiĉan dixić.

Situaciju je, meĊutim, zakomplicirao Rosta. Njega ni-sam pozvao ovamo. Ali njega nije bilo potrebno pozivati. On se uvijek našao tamo gdje su bile cure. Kao i ja. Trebao sam misliti na to, ja budala. Nekako ga blokirati, nekako. Bog zna kako. Sigurno će se odmah zalijepiti za Mariju. Recimo, trebao sam platiti Piksi, to je bila poznata koste-leĉka prostitutka, da mu ode pozirati naga za akt u viken-dici. Ali Rosta sigurno ne bi trznuo na nju. Takvi ga aktovi nisu zanimali.

Nešto sam morao uĉiniti. Završili smo muziĉku naja-vu i krenuli sa Some ofThese Days

3. Ovdje u Provodovu je

Fonda najavio originalan naziv, ne kao Einmal, einmal, mein Schatz

4, kako bi skladbu najavljivao u »Ovniću«,

gdje smo svirali za slušanje. Ovdje smo to svirali za ples. Prvi se na plesnom podiju naravno nacrtao Rosta sa Dad-kom Habr, vrag bi ga znao kako ju je odmah na poĉetku oteo Jareku, plesali su tako da se ĉinilo te će haljina skliz-nuti s nje ali ih je uskoro okruţila gomila pa to nisam vi-dio. I Koĉandrle s Irenom, prirodno, Koĉandrle kao da je progutao metlu, ali Irena se stvarno pokazivala, suknja joj je vijorila oko nogu, ugledao sam podvezice. Gadura Ire-na. Krenuo sam u solo i bijesno tulio: Some of these days, you'll miss me, honey. . .

5 Nije se ĉinilo da sam Ireni nedo-

stajao, ali ni ona mi trenutaĉno nije nedostajala, jer sam se pobjedniĉki zahliknuo u srednjem registru gdje je svira-nje na tenorsaksofonu najbolje. . . you'll be sorry when I'm gone away. . .

6 i onda sam samo onako ugodno ĉekao,

da se otvore vrata i pojavi se Marijina zlatna griva. Svoj

3 Neki od ovih dana 4 Jednom, jednom, ljubavi. 5 Nedostajat ću ti 6 Bit će ti ţao kada odem.

sam solo okitio ironiĉkim kovrĉama, kao moţda nikada u ţivotu, sjeo sam i u solo je upao Benno, predivno, sa wa-wa na korpusu, ĉinilo mi se da se podsmjehuje Ireni umje-sto mene, kvakao je kao ţaba, ali predivno, predivno slije-dio ritam, cifrao sam na tenoru pod njegovim paklenskim vrištanjem i onda smo dovršili tutti, u fortissimu. Odmah zatim Swingin' the Blues a Bob Cats. A Tiger Rag

7. Onda

sam se otišao popisati. Gospodin Novak nam je zabadava toĉio dvopostotnu pivu, moglo se popiti deset polalitars-kih krigli, a efekt nije bio ni blizu onom poslije jednog lon-ĉića ruma u vikendici. Ali zato se moralo odlaziti na za-hod.

Leopold Vana je stajao u hodniku s Jifom Horakom i opet ga obraĊivao kao misionar. Baš se ĉudim, pomislio sam, da se uopće trudio doći, kada ga trubljenje ne zani-ma. Ali tu su se okupile duše.

— U tome imaš pravo, Jifo — zahuktao je Leopold Va na, kada sam stao uz njih i on otkrio da sam to samo ja. — Radi se općenarodnom pokretu otpora. Ali mi ga moramo pretvoriti u klasno osviješten pokret.

— Pa radi se o tome da se poraze Nijemci — rekao je majstor na biljaru.

— I o tome — rekao je Leopold Vana — ali u prvom re du. ..

Pokraj nas je prošao Rosta i doviknuo mi:

— Danny, doći će Marija! — Da? Kako znaš? — rekao sam kao da je to za mene

novost. — Doći će! Rekla mi je Zuzka Princova. Doći će obje s

Blankom Poznerovorn u autu. — Da? A s kojim će doći? Rosta me je odvukao malo dalje od propovjednika, koji

je prestao propovijedati i stao prisluškivati, i rekao uz-buĊeno:

7 Tigrovsko divljanje

— Pa to ti je baš nešto, stari! Doći će sama! Samo sa curama!

— Aha. — Imam priliku, stari! Znao sam i ja da ima. Nije mi rekao nikakvu novost.

Ali ja se nisam toliko veselio kao on. — Danny, je 1' bi ti nešto uĉinio za mene? — Hm — rekao sam, bez oduševljenja. — Vi svirate i onaj Everybody Loves My Baby? — Sviramo. — To je charleston — šaptao je Rosta kao neki

razbojnik. — Ovdje ga nitko ne zna otplesati, samo ja, još od »Proljetnog sunašca«. Ja ću joj reći da ću je nauĉiti, on da ću otići tebi, da to kao naruĉim za nju, ti sve dogovori, da odsvirate, a ja ću je uĉiti!

— A što misliš da ćeš time dobiti tako nepojmljivo? — Pa jednostavno — nauĉit ću je. Naštimat ću je. Si

gurno je neraspoloţena zbog Koĉandrlea, pa joj se mo ram prezentirati u pogodnom svjetlu. A charleston znam. Savršeno. Nitko drugi ga u Kostelcu ne zna!

Sjetio sam se onih gaća na leţaj u i nisam znao hoće li mu taj charleston toliko pomoći. Malo su mi porasli izgle -di.

— Onda dobro. Ako hoćeš — rekao sam. Otišli smo se popisati i vratili se u dvoranu. A tamo je upravo, za stol kraj vrata, sjedala Marija sa

Zdenekom Pivonkom.

Otpuzao sam na podij, a Rosta je otpuzao Zuzki Prin-covoj.

Otvorili smo prigodnim bluesom, na koji se plesao slow-fox, a obje su cure, Marija i Irena, poţudno došle na podij za ples sa svojim zamijenjenim ljubavnicima. I obje su se pokazivale, obje su strijeljale ubojitim pogledima jedna drugu, obje su se pripile uz svoje volove kao lijane, a oba su ta vola, Koĉandrle i Pivonka, plesali kao navijeni.

O, Boţe! Ah, Gospode Boţe! Jecao sam u sebi, hukao na tenor kao u sirenu tuţnog misisipskog parobroda, iza prozora gostionice rasklimale su se grane jabuka, a jesen-ski je vjetar dopuhao u Provodov lijepu kišurinu. Završili smo Joe Turnera, Fonda je primijetio te kapljice i najavio slow-strox Plače nebo nada mnom. Stvarno je plakalo. Cmizdrilo. Ĉak ridalo, kao što je jednom rekla Alena, sada u izgnanstvu u gimnaziji Eliške Krasnohorske.

Kiša oko nas pleše, pjevao je Lexa koji je s vremena na vrijeme obavljao funkciju našeg croonera*. To se magle pretvaraju u kapljice. . . a ja i Benno smo u to ubacivali blues-breake, premda ga u notama nije bilo, samo nas je dotukao jesenski lijavac.. . »pa znam ja da to ni zaprav«, pjevao je Lexa u istoĉnoĉeškom narjeĉju, da ironijom iz-briše sentiment, primijetio sam i Marijine podvezice, kada je izvodila divovski okretaj sva sretna da se osvetila Ko-ĉandrleu i Ireni, objema jednim udarcem. . . »To plaĉe ne-bo nada mnom. . .« pjevao je Lexa, a u posljednjoj mu je kitici preskoĉio glas kao Oldfichu Novom u Samo za da-našnji dan u filmu Kristijan, a ja i Benno smo preko sta-novito duge korune štektali jedan na drugoga, prijateljs -kom blues svaĊom.

Ono na plesnom podiju nije izgledalo previše prijatelj -ski. Ĉekali su sljedeću skladbu, a cure su se fol sjajno za-bavljale sa svojini volovima, fol glasno nasmijane, a iz ku-ta je, za praznim stolićem, tmurno promatrao Rosta koji je mirno pustio da mu Zuzku Princovu odvede Leopold Va-

na. Kongres sivingića, najavio je Fonda, krenuli smo, spori

svving, a cure su ga plesale maltene kao kazaĉok. Vukli smo se, zapravo ja, sa srcem punim bluesa preko sljedećih foxtrota, dok nismo priuštili sebi pauzu i Zdenek je otišao na pišanje.

8 Pjevaĉ šlagera

Uhvatio sam Rostin tuţan pogled i dobio ideju. U ovoj borbi je Rosta postao partner umjesto suparnika, jer sa svakim, ali sa Zdenekom Pivofikom. . . Nije mu dovoljno, barabi, da me već dvije godine lišava Irene? Mora me po-ĉeti lišavati i Marije? I Rostu takoĊer!

— Fonda — rekao sam. — Hoćemo nabaciti jedan Eve- rybody, ha?

— Dobro. — Ali odmah, hoćeš? — Zašto odmah? — Poslije ću ti objasniti. Ali brzo, molim te. Fonda više nije pitao, izdao je naredbe. Shvatio je da

se radi o neĉemu u vezi s nekom curom, a u tom sluĉaju sve ostalo moţe priĉekati, i jazz pauza. Brynych je iz duše opalio charleston, preko profila tenorsaksofona primijetio sam da je Rosta skopĉao i ustao. Jurio je prema Mariji. A mi smo udarili Everybody Loves My Baby

9. .. lijepo, oš-

tro, u sebi sam vidio Kristinine bijele noţice u ţicanoj krletki. . . But my baby don't love nobody but me. .

10 Go-

tovo nitko nije oĉekivao da će pauza tako kratko trajati, dosta je momaka otišlo mokriti, tako da je plesni prostor bio gotovo prazan. I ispraznio se potpuno kad su ljudi vid-jeli što je poĉeo izvoditi Rosta pred malo zbunjenom Mari-jom.

Nije dugo ostala zbunjena. Brzo se prikljuĉila. Plesu i sliĉnim glupostima bila je viĉnija nego gramatici. U sekun-di su njezine noţice, u crnim ĉarapama i bijeloj plasiranoj suknji, još ljepše od Kristininih, poĉele šibati a Rosta je plesao charleston kao da je na opruge, tako ga je podizala ljubav. Onih nekoliko parova koji su došli plesati fokstrot, sada je stajalo i pratilo Rostu i Mariju. .. everybody wants my baby but my baby don't want nobody. . ." pjevao sam u sebi i sjeckao im u korake staccato note.. .

9 Svi vole moju dragu 10 Ali moja draga voli samo mene " Svi ţele moju dragu, ali ona ne ţeli nikoga...

. . .»but me« .. . Da. I odjednom, iznebuha, potpuno drsko, na podij se

popeo Zdenek, pokucao skakutavom Rosti na rame, ne-što rekao, vjerojatno »Oprosti«, i u sekundi se on poĉeo trzati, kao da je na opruge, dok se Rosta zaustavio kao da su mu opruge popucale, i onda je, potpuno uvenuo, otpu-zao do svoga stola, jer je Marija, ta zmija, isto onako kao što je prije plesala s njim, spremno okrenula nasmijano li-ce Zdeneku i bacakala noţice, a kopĉe vezica bacale su odsjaje na sve strane. . . cause when my baby kisses me on my rosy cheeks. . .

12 stvarno su joj plamsali obrazi, stvarno

kao ruţice, svijetloplave oĉi su bile rasvijetljene kao prekjuĉer zbog onog ruma, a oko glave joj je letjelo gusto zlato, šamponirano, nafrkano, što li s time radi. . . I just let tohose kisses be and don 't wash my face for weeks. . .

u

Oh Everybody loves my baby. . . Puhao sam tako bijesno da mi je puknula naramenica i morao sam ĉitavu teţinu instrumenta nositi na desnom palcu. . . everybody loves my baby. . .« svirali smo last chorus, Zdenek je valjda na-pravio salto na podiju, ili koga vraga. . . and my baby lo-ves. . . everybody. . . Marijine crne noţice u cipelicama šibale su kao na koncima. . . but me. . . Oh!. . . but me. . .

Zdenek je jednostavno ovladao podijem i, na sveopću potraţnju, ponavljali smo taj debilni charleston još triput, svi su ga ţeljeli nauĉiti a Zdenek se vrlo susretljivo prihva-tio uloge uĉitelja, pokazivali su ga on i Marija, gomila ih je dragovoljno oponašala, stotine noţica su šibale slijedeći valovitu liniju tenorsaksofona, a ja sam bijesno puhao i u glavi su mi se potpuno pobrkale rijeĉi te glupe pjesmice.

Samo Irena nije plesala charleston, tokom ĉitavog charlestoniranja sjedila je ukipljena za stolom s Ko-ĉandrleom, to me je razveselilo, i kako-'šam ţmirkao u nji-

12 Jer kada me dragi poljubi na ruţiĉaste obraze 13 Ostavim poljupce i ne umivam lice tjednima...

\\

hovom pravcu, imao sam sve više dojam da se svaĊaju. To me je još više razveselilo.

Zbog charlestonske nezasitnosti Zdeneku je bilo sila, zbrisao je, Marija je otišla sjesti a mi smo krenuli Zaklju-čat ću si današnji dan da se odmorimo, charlestonĉići na podiju zajedno s nama. Viknuo sam Bennu neka kuhaju malo bez mene, i već sam se nacrtao kod Marije.

— Marija, mogu li zamoliti za ples?

Podigla je pogled prema meni, sa zrcala u kojemu je promatrala vlastitu ljepotu koju je upravo potcrtavala opojno mirisnim puderom.

— Ja sam strahovito zadihana, Danny. — Pa to je samo slow-fox, Marija!

Gledala je u mene, grudi su joj se stvarno dizale neka-ko više no obiĉno.

— Daj, Marija, molim te! Onda ću morati otići svirati, a strahovito sam se ovom veselio. Molim te

— Kad već tako lijepo moliš. . .

Ustala je, priljubio sam se uz njezine slatke grudi, os-jetio njezina slatka stegna što su se micala u ritmu slow-foxa. . . .Zaključat ću sebi današnji dan u škrinju snova. . . pjevao je Lexa kroz nos, oponašajući Vaclava Irmanova, onda će i dalje ostati sa mnom. . .

— Marija — rekao sam u bijelo uho, u kojemu je imala plavu naušnicu s krštenja, jer je bila poboţna — govorila si da ćeš doći sama, samo s curama.

— Ja sam mislila da ću doći sama, Danny. Stvarno. — Zašto si onda došla s Pivofikom?

Ništa nije rekla, izveo sam savršen, ali tuţan okretaj toĉno kao što nas ga je uĉio plesni maestro gospodin To-man, naslonila se na mene grudima koje su bile meke a ujedno i ĉvrste, nikakva druga materija na svijetu nema takav sastav.

— Ti si mi obećala, a sada me ne šljiviš.

— To ti je teško, Danny.. . te stvari... Da. Te stvari. Znaĉi, loše, loše. — Kakve stvari? — ţelio sam saznati, premda sam vrlo

dobro znao. . . . onda će biti svjetlo mojih sivih dana. .. pjevao je

Lexa. . . koje stalno plamsa u tami. . . — Pa znaš — rekla je Marija. Pa znao sam, znao. — Ti si poĉela hodati sa Zdenekom? — Hm. — Što znaĉi ovo: hm? — upitao sam, ali vrlo gorko. — Pa znaš. Neko vrijeme smo opet šutjeli, osjećao sam samo te

grudi, te Marijine duge, vitke noge. . . . . .zaključat ću današnji dan. . . pjevao je Lexa, . . .u

srcu na ključ. . . pa će ostati vječno nama... Je. Meni vjeĉno. Ali Mariji?

Moţda i njoj. Tko zna?

Odjednom me je spopao bijes. — Pa znam, Marija! Jako dobro! Osjetila je da sam bijesan. Tiho je dodala: — Moţda ne znaš.

— Ma znam. Nisam tako glup. Ti stalno voliš Ko- ĉandrlea.

— Koĉandrlea? Ma daj! Poškakljaj me da se nasmi-

'— Ja bih htio. Ali ti mi ne bi dopustila. — Jasno da ne bih. — Ali Zdeneku dopuštaš, a ni njega ne voliš! — Nemoj biti neukusan, Danny! — Ja sam neukusan, ha? — Pa poĉinješ biti! Svladao sam se, osjećao sam kako nju prolazi bijes,

neko vrijeme smo odrţavali šutnju. Onda sam rekao, još bijesno, ali više oĉajno:

— Poĉela si hodati s Pivonkom da Koĉandrle bude lju bomoran.

— Kakva ideja! — rekla je Marija. — A za mene ti se fućka, je 1'? — Pa kad govoriš ovakve stvari, onda. . . — Fućka ti se, je 1'? — Ma ne — rekla je. — Ali neugodan si! — Ja sam neugodan! Gospode Boţe, ja? — Pa jesi! — Jer imam pravo! — Ma nemaš pravo — rekla je, ali na takav naĉin da

sam ga zbilja imao. I to veliko. .. .taj dan nikada neće proći. . . pjevao je Lexa. — Dopuštaš — rekao je netko iza mene, kao da kaplje

tekući zrak.

Osvrnuo sam se. Pa jasno. Koĉandrle. Pogledao sam Mariju u oĉi i nastavio plesati, ali je Marija svrnula oĉi, nije htjela.

— Danny, nemoj se ljutiti. . . — šapnula je molećivo i onda mi se izmakla. Da je poĉela glumiti da je ljuta, vjero jatno bih je u tom svojem bijesu i oĉaju i dalje navlaĉio po podiju, i pustio Koĉandrlea da glupo stoji ili da se još idiotskije vucara za nama. Ali Marija je šapnula: »Nemoj se ljutiti!«, a ja se nisam mogao ljutiti. Na nju ne. Nikada. Samo mi je postalo strahovito ţao. Još mnogo kasnije, na kon što su prošle godine, strahovito brzo. . .

Pustio sam je. Koĉandrle se ugurao na moje mjesto. . . .ja se čeznutljivo sjećam. . . zapjevao je Lexa, neko vrije-me sam ja stajao glupo na podiju, onda se okrenuo i uvi-dio svu katastrofu. Pivofiku, tog gubiĉastog vola, s Irenom u naruĉju. Opet je glumila, Zdenek ju je šarafio u velikim okretajima uonakolo, a Irenica se cerila kao da nije ništa bilo izmeĊu njezina pada s »Pet prstiju« i ovog drugog pa-da.

O Boţe! Ah, do vraga! Netko je uletio u mene, neka oš-tra ţenska štikla šutnula me je u list. O Boţe! Okrenuo sam se, progurao izmeĊu parova na podiju i strugnuo brzo da se izridam u zahodu.

U hodniku je Leopold Vana šopao natmurenog Ros-tu: — Moramo se truditi da objašnjavamo našim ljudima.

Upao sam u zahod i dugo, turobno mokrio. U školjku su mi padale suze. Niz zaprljani prozorĉić, pun muhoseri-na, slijevali su se pramenovi vode.

Zatim smo svirali ĉitav blok blues skladbi. Blues in the Dark.

XA Ako sam prošli put u subotu svirao tako da se i

gospodin Ceeh udubio u slušanje, ne znam kako sam svi-rao sada. Can't cheatin'make me love you,

15 svirao sam s

dubokom osjećajnosti, be mean and you drive me 'way. . .

16 Samo što to nije išlo uz moju situaciju. Neka su

cure bile koliko god su htjele okrutne prema meni, ja sam ih ipak volio. Ili koga vraga. Ili sam bio mlad. Ili je bilo zbog te kiše. Te magle. Te tuţne jeseni. Tog rata kojim je sve to loše završilo.

Svirao sam, nisam gledao u note, iza mene je Benno na sordiniranoj trubi plakao i plakao, a Lexa je cvilio u vratolomnim visinama na klarinetu. . . did you ever dre-am, lucky baby. . .

17 Bennova je truba govorila, Haryk se

naginjao nad gitarom, valjda ju je grlio, oštre, plaĉljive akorde. . . and wake up coldin hand. . -

18 Strahovito tuţna,

lijepa glazba primila me u naruĉaj utjehe, preda mnom su se okretali momci i cure, Venca Štern se oglasio kao zvo-no, kao mrtvaĉko zvono ljubavi. . . ili ĉega. . . mladosti. . .

Otvorila su se vrata, na njima se pojavio gospodin straţmeštar Nosek i odmah nam rukama naznaĉio da svi-ramo dalje, da ne dolazi nikakva kontrola. Pogledao je oko sebe. Od stola u kutu, gdje je sjedio Jifa Horak, ustao je Leopold Vana i prišao gospodinu Noseku. Gospodin No-

14 Blues u mraku 15 Ne moţeš me prevariti i navesti da te volim 16 Nepoštenjem ćeš me otjerati 17 »Draga, jesi li ikad sanjala« 18 Probudila se hladna. . .

sek mu je nešto vikao u uho, mora da se nije razumjelo, jer smo proizvodili strahovit, zavijajući zvuk, Leopold Va-na se trznuo, problijedio ili što. Potom je izbuljio oĉi pre-ma nama, prema sastavu, pokrenuo se blijed kao smrt, obilazio dvoranu oko podija. Lexa je ušao u blues-solo i ukrašavao ga, lijepo, pun ljubavi, u nebeskom registru. U stratosferi. . . did you ever, ever dream, lucky baby. . . Le-opold Vana se progurao oko dvorane i našeg podija, odo-straga se popeo na nj, došao je sve do mene i Lexe, ĉekao valjda da završimo svirku. . . you gonna long for me, ba-by*

9 svirao je Lexa, pištao u nedostupnim visinama straho-

vite jesenske sjete. . . one od these cold rainy days20

. . . Završio je, u solo je ušao Fonda, u solo u stilu Counta Ba-sieja, kao kad kapljice kiše padaju na limeni krov. Leopold Vana je nešto rekao Lexi, Lexa je napola skoĉio sa stolice Leopold Vana je nekamo nestao. — Što je? — rekao sam Lexi u pauzu. — Staroga su strijeljali — rekao je Lexa, a bio je stvarno, uistinu, Boţe, blijed, ustao je, nestao negdje otraga, ja sam morao odsvirati solo, sve mi se vrtjelo. . . sve to završava. . . ovim ratom sve završava. . . već ih poĉinju strijeljati. . . našu mladost. . . te burţuje. . . Did you ever dream, lucky baby. . . viknuo sam bolno, u zrakoprazan prostor, nitko me nije ĉuo, zvuk je nesta-jao. . . and wake up. . . cold. . . in the dark. .

21

SADRŽAJ:

Sjajna sezona poĉinje:

ZIMSKA ZGODA ......................................................... 7

Sjajna sezona se nastavlja:

SVIBANJSKA ĈAROBNICA ........................................ 49

Sjajna sezona gotovo završava:

CHARLESTON IZA REŠETAKA .............................. 113

Sjajna sezona kulminira:

POGLED S TORNJA .................................................... 155

Sjajna sezona se primiĉe kraju: HOTEL ZA BRAĆU I SESTRE .............. 179

Sjajna sezona završava:

TUŢAN JESENSKI BLUES ........................................ 219

19 Tugovat ćeš za mnom. . . 0 Jednoga hladnog kišnog dana. . . 21 Jesi li ikada sanjala draga moja... i probudila se hladna u mra-

ku...

Izdavaĉko knjiţarska radna organizacija MLADOST Zagreb, Ilica 30

Generalni direktor Branko Juriĉević

OOUR Izdavaĉka djelatnost Zagreb, Gupĉeva zvijezda 3

Direktor Štipan Medak

Likovni urednik Irislav Meštrović

Tehnički urednik Josip Zdunić

Korektori Marija Molnar Sefija Ibrahimpašić

Naklada: 6000 primjeraka Tisak: RO »Zrinski« TIZ, Ĉakovec— 1986.

Katalogizacija u publikaciji — CIP Nacionalna i sveuĉilišna biblioteka, Zagreb UDK 885.0-31=862

ŠKVORECKY, Josef Sjajna sezona : tekst o najvaţnijim stvarima u

ţivotu / Josef Škvoreckv ; [prevela s Ĉeškoga Dagmar Ruljanĉicj. — 1. izd. — Zagreb : Mladost, 1986. — 257 str. ; 21 cm. — (Biblioteka Gama)

Prijevod djela: Prima sezona.