jezici i kulture u vremenu i prostoru 6 knjiga sa · nivou, posle nominativa i lokativa. analiza...
TRANSCRIPT
JEZICI I KULTURE U VREMENU I PROSTORU 6 KNJIGA SAŽETAKA
17. decembar 2016, FILOZOFSKI FAKULTET, NOVI SAD
LANGUES ET CULTURES DANS LE TEMPS ET DANS LʼESPACE 6
LIVRET D’ABSTRACTS
Le 17 décembre 2016 , FACULTÉ DE PHILOSOPHIE, NOVI SAD
LANGUAGES AND CULTURES IN TIME AND SPACE 6 BOOK OF ABSTRACTS
December 17th, 2016, FACULTY OF PHILOSOPHY, NOVI SAD
Novi Sad, 2016
2
1
JEZICI I KULTURE U VREMENU I PROSTORU 6 KNJIGA SAŽETAKA
17. decembar 2016, FILOZOFSKI FAKULTET, NOVI SAD
LANGUES ET CULTURES DANS LE TEMPS ET DANS LʼESPACE 6
LIVRET D’ABSTRACTS
Le 17 décembre 2016 , FACULTÉ DE PHILOSOPHIE, NOVI SAD
LANGUAGES AND CULTURES IN TIME AND SPACE 6 BOOK OF ABSTRACTS
December 17th, 2016, FACULTY OF PHILOSOPHY, NOVI SAD
Novi Sad, 2016
2
UNIVERZITET U NOVOM SADU
FILOZOFSKI FAKULTET
Urednici: prof. dr Snežana Gudurić
prof. dr Biljana Radić-Bojanić
doc. dr Aleksandar Kavgić
Izdavač: Filozofski fakultet
Za izdavača: prof. dr Ivana Živančević Sekeruš
Programski odbor / Comité scientifique / Programme committee: prof. dr Ivana Živančević Sekeruš, dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
prof. dr Edita Andrić
prof. dr Davide Astori
prof. dr Vittorio dell'Aquila
doc. dr Florentina Fredet
prof. dr Yvonne Vrhovac
prof. dr Georgiana Lungu-Badea
doc. dr Jean-Paul Meyer
prof. dr Vladislava Gordić Petković
doc. dr Jagoda Granić
prof. dr Snežana Gudurić
prof. dr Octavia Nedelcu
prof. dr Tvrtko Prćić
prof. dr Mihai Radan
prof. dr Georgeta Raţa
prof. dr Nadežda Silaški
prof. dr Predrag Mutavdžić
prof. dr Igor Lakić
prof. dr Sabina Halupka Rešetar
prof. dr Biljana Radić Bojanić
prof. dr Ksenija Šulović
prof. dr Mira Milić
prof. dr Marija Stefanović
prof. dr Vesna Hadži-Požgaj
prof. dr Alma Sokolija
Organizacioni odbor / Comité d'organisation / Organising committee:
prof. dr Snežana Gudurić, predsednik Organizacionog odbora
prof. dr Biljana Radić Bojanić
doc. dr Aleksandar Kavgić
prof. dr Sabina Halupka Rešetar
prof. dr Sonja Filipović Kovačević
doc. dr Olga Panić Kavgić
prof. dr Ivana Đurić Paunović
doc .dr Ana Halas
doc. dr Dejan Sredojević
doc. dr Ksenija Šulović
prof. dr Ljubica Vlahović
doc. dr Sanja Maričić
dr Nataša Popović
mr Vanja Manić Matić
vebsajt / site web / website: http://www.jikuvip.info
vebsajt / site web / website: http://www.ff.uns.ac.rs/fakultet/fakultet_konferencije.html
imejl-adresa / courriel / email: [email protected]
ISBN: 978-86-6065-392-7
3
APSTRAKTI
ABRÉGÉS
ABSTRACTS
4
Adib Yasmine
Centre Universitaire de Tissemsilt. Algérie, Université d’Oran : laboratoire LAROS : laboratoire de
recherche ouvrages du supérieur
L’APPRENTISSAGE INCIDENTIEL OU IMPLICITÉ DU FRANÇAIS LANGUE
ÉTRANGÈRE DÉVELOPPÉ PAR LA MÉMOIRE PROCÉDURALE.
Notre communication tente d’expliquer la manière d’évaluer et d’analyser les discours argumentatifs produits
par des apprenants du français langue étrangère en module de technique d’expression écrite et orale en
première année universitaire, au niveau sémantique, lexical, grammatical et discursif.
Nous proposons dans cette recherche-action les techniques d’enseignement et les stratégies qui facilitent les
opérations cognitives afin d’activer la mémoire des habiletés. À la lumière de notre recherche, nous
découvrons que l’apprentissage incidentiel ou implicite développe la mémoire procédurale, il a lieu chaque
fois que l’apprenant se trouve en situation de compréhension de textes, ou en classe, chaque fois qu’il doit
recourir aux textes pour y chercher des informations. Lorsque les textes soumis à la compréhension de
l’apprenant sont choisis pour l’intérêt de leurs contenus, nous pouvons concevoir qu’il y a communication
avec le texte à partir du moment où le sens est interprété par l’apprenant et que celui-ci revient au texte et
continue à y être exposé pour recevoir de nouveaux messages.
L’enseignant doit mettre à la disposition des apprenants le procédé de pensée implicite. L’acquisition du
savoir comment faire est due à la pratique des textes, de la parole et de l’écriture. Les épreuves d’évaluation
doivent déclencher une habileté et faire appel à la mémoire procédurale.
Mots clés: Texte argumentatif, apprentissage incidentiel, compréhension écrite, production écrite, mémoire
procédurale .
Andrić Edita
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za hungarologiju
A SZERB GLAVA ÉS A MAGYAR FEJ FŐNEVEKBŐL ALKOTOTT ÖSSZETETT
SZAVAK KONTRASZTÍV ÖSSZEVETÉSE
Függetlenül attól, hogy a magyar és a szerb nyelv minden tekintetben más nyelvcsaládba tartozik, a
szóalkotási módokat tekintve mindkettőben a szóösszetételek foglalják el a második helyet (a szóképzés
mellett). Ebben a dolgozatban rámutatok arra, hogy egyes esetekben az összetételek által történő szóalkotás
sokkal produktívabb a szóképzésnél. A szerb glava és a magyar fej vezérszavak alapján vizsgálom meg az
összetett szavak alkotásának lehetőségeit a két nyelvben. Megvizsgálom a glava/fej előtagú, majd utótagú
összetételeket, a két tag szófaját és morfológiáját, a kapcsolódási módjukat, az elemek közötti szintaktikai
viszonyt, az újonnan keletkezett szavak szófaját és jelentését is. A szerb korpuszt a Bölcsészettudományi Kar
Szerb Nyelvű Tanszékének kiadásában megjelent Семантичко деривацион речник – Свеска 1: Човек –
делови тела című kötetből merítettem, a magyart pedig az Magyar Értelmező Kéziszótárból állítottam össze.
Kulcsszavak: szóalkotás, összetett szavak, glava, fej, szerb nyelv, magyar nyelv
5
Асимопулос Панајотис
Војна aкадемија Грчке
ЉУБИЧАСТИ, НАРАНЏАСТИ, РУЖИЧАСТИ И СИВИ ФРАЗЕОЛОГИЗМИ
– У СРПСКОМ, РУСКОМ И ГРЧКОМ ЈЕЗИКУ
Индивидуална концепција сложених обележја боја и њихово интерактивно отелотворење представљају
се дијахронијски као изузетно занимљиве појаве интердисциплинарног домета.
На основу психосоматских специфичности и јединственог културолошког наследства, изворни
говорници народних кодова премошћују конвенционалне параметре симболичне нијансе са
доминантним универзалијама. Поред тога, у стриктно ограниченом оквиру те међујезичке подлоге
настају општеприхваћене сличности и значајне разлике.
Позивајући се на теоријске аксиоме контрастивне лингвистике, циљ овог рада јесте анализа
фразеолошких јединица у којима се помиње једна од четири секундарне боје (љубичаста, наранџаста,
ружичаста, сива) – у новогрчком и у два савремена словенска језика, односно у српском и руском.
Једнојезични, двојезични (општи, етимолошки и фразеолошки) речници пружају веродостојне
информације, и стога функционишу као поуздано средство за јасан семантички приступ аутономним
фразама и добијеним структурама. Кроз ту призму, у изабраним лексичким манифестацијама
наглашава се каталитичка улога националних стереотипа у конструктивном пријему
екстралингвистичке стварности. Осим тога, паралелним прегледом вишечланих лексема указаћемо на
основне тачке подударања и кључне компоненте разликовања међу испитиваним језицима.
Кључне речи: боја, љубичаста, наранџаста, ружицаста, сива, српски, руски, грчки
6
Babić Biljana
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za srpski jezik i lingvistiku
GREŠKE U UPOTREBI OBLIKA GENITIVA NA POČETNIM NIVOIMA UČENJA
SRPSKOG JEZIKA KAO STRANOG
U radu se sprovodi morfološko-sintaksička analiza grešaka u upotrebi oblika genitiva (uz glagole), na korpusu
formiranom ekscerpcijom građe iz 503 pismena sastava studenata koji su intenzivni kurs srpskog jezika kao
stranog (na nivoima znanja jezika A1 i A2) pohađali u Centru za srpski jezik kao strani (pri Odseku za srpski
jezik i lingvistiku) na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Analiza predstavlja nastavak ranije
sprovedenih istraživanja u oblasti morfosintakse glagolskih dopuna kojima je bila obuhvaćena pogrešna
upotreba oblika nominativa i lokativa. Ciljevi analize su: identifikacija grešaka, njihova sistematizacija prema
tipovima, izdvajanje i opis unutarjezičkih grešaka, kao i uzroka njihovog nastanka (ako je moguće, i
objašnjenje uzroka njihovog nastanka), kvantifikacija i statistička obrada, zatim izlaganje rezultata analize
prema tipovima grešaka, učestalosti njihovog pojavljivanja i prema maternjem jeziku studenata (pošto je
grupa ispitanika etnički i jezički vrlo heterogena). Očekuje se da analiza grešaka ukaže na probleme koji se
javljaju u vezi s upotrebom oblika navedenog padeža, kao i na uticaj koji on ima na kasnije učene padežne
oblike, s obzirom na to da je ovo jedan od ranije obrađenih padeža – uvodi se u 2. lekciji na nižem početnom
nivou, posle nominativa i lokativa. Analiza može, indirektno, nastavnicima srpskog jezika kao stranog da
ukaže i na to čemu treba posvetiti posebnu pažnju prilikom obrade i uvežbavanja genitiva, ali i ostalih
padežnih oblika upotrebljenih uz glagole.
Ključne reči: srpski jezik, morfologija, sintaksa, padeži, genitiv, analiza grešaka
7
Balažic Bulc Tatjana
Sveučilište u Ljubljani, Filozofski fakultet
STRANI JEZICI U SLOVENSKOJ OSNOVNOJ ŠKOLI – KADA, KOLIKO, KOJI?
Kada se u našim sredinama govori o jezičnoj politici, u prvom su planu planiranje statusa i korpusa, dok se
treća komponenta, tj. planiranje učenja jezika rjeđe spominje, mada nije manje važna, prije svega zato što se u
jezičnom obrazovanju realizira ideologija određene jezične politike ne samo dominantnog jezika, nego i
stranih jezika. Jedno od važnijih područja u planiranju nastave stranih jezika jest izbor i broj stranih jezika. Iz
dokumenata u kojima je zacrtana slovenska jezična politika (npr. Rezolucija o jezičnoj politici u RS 2014–
2018, Bijela knjiga u obrazovanju u Republici Sloveniji) očituje se ideja (ideologija) Europske unije o
višejezičnosti koja potiče učenje bar dva strana jezika, pri čemu se ističe važnost poznavanja jezika susjednih
zemalja te jezika jezičnih manjina s kojima većinsko stanovništvo dolazi u kontakt. Velika osnovnoškolska
reforma 1990-ih godina u Sloveniji uvođenjem izbornih predmeta otvorila je put, uz engleski i njemački, i
drugim stranim jezicima, pa se na popisu našlo čak 12 različitih stranih jezika. Pritom se prvi strani jezik
(engleski ili njemački) postupno uvodi kao obavezni predmet od 1. razreda nadalje, dok se drugi strani jezik
trenutno nudi kao izborni predmet u 2. (4-6. razred) i 3. trijadi (7-9. razred). Budući da je uvođenje drugoga
stranog jezika kao obaveznog predmeta u slovenskom javnom diskursu izazvalo burne polemike, u radu se
metodom kritičke analize diskursa prikazuje stavove i argumente za i protiv obaveznog učenja dvaju stranih
jezika te se pokušava prije svega odgovoriti na pitanje koje se ideologije u tim polemikama pojavljuju i tko iza
njih stoji.
Ključne riječi: jezična politika, ideologija, planiranje jezičnog obrazovanja, strani jezici, osnovna škola
8
Bercaru Oneață Violeta
CN I L CARAGIALE de Ploiești Roumanie
UNE EXTENSION DE LA GRAMMAIRE AU NIVEAU STYLISTIQUE
Au-delà de la perception se trouve la capacité de sentir lʼexpression dans la forme, par exemple lʼesthéticien
Henri Delacroix considère que si la forme nʼexiste pas dès le début, elle ne va jamais apparaître.
Accomplissement dʼune espèce dʼarchitecture musicale configurée à lʼaide dʼun crayon linguistique qui écrit
le thème. Le noyau de cette architecture on le trouve dans le concept de registre - dʼaprès Cesare Segre (1969)
une constellation lexicale et sémantique, dʼaprès P. Zumthor (1963) un niveau de formalisation capable de
transmettre une espèce très particulière de messages. Le but de cet projet est celui dʼattacher le concept
linguistique- stylistique de registre à celui de synthèse qui fonctionne dans la poésie moderne. Il sʼagit de
l'intransitivité comme racine génératrice de la réflexivité suivie de lʼimage dynamique ( Sklovski,1925) de la
transitivité indirecte (notre thèse), celle qui entretient également des relations avec la réflexivité et avec la
transitivité directe. Le résultat escompté cʼest une extension de la grammaire au niveau stylistique qui puisse
sʼunir avec celui du registre. Dʼici dérive une intensité qui différencie les quatre niveaux de formalisation dans
la transmission des messages en poétique. C. Segre observe la manière à l'aide de laquelle le registre opère
dans le texte car, parfois, il accompagne le fil narratif ou le poème, parfois il les domine, en remplacant un
entrelacement dʼévénements par un entrelacement de tonalités stylistiques.
Méthode de travail sémiotique herméneutique.
Mots clef: registre formalisation niveaux extension grammaire style
Blatešić Aleksandra
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
MITOLOŠKE LIČNOSTI U ITALIJANSKOJ I SRPSKOJ FRAZEOLOGIJI I
PAREMIOLOGIJI
U brojnim frazemima i paremijama italijanskog i srpskog jezika koriste se imena mitoloških bića sa
značenjem formiranim na osnovu pojedinačnih epizoda njihovog života, koji nam je predstavljen u usmenoj i
pisanoj tradiciji. Grčka i rimska civilizacija svojevremeno su pokazale toliku nadmoć i superiornost u brojnim
sferama života da su čak i imaginarni predstavnici tog antičkog sveta uzimani kao primer ljudskog ponašanja i
delovanja u svim evropskim kulturama i jezicima. Stoga predmet istraživanja ovog rada čine frazemi i
paremije italijanskog i srpskog jezika koji sadrže ime nekog bića, heroja, kralja, boga ili poluboga, preuzetih
iz grčke i rimske mitologije. Iako su u radu prisutni i elementi panevropske kulture i tradicije, naš cilj je da
primenom kontrastivno-komparativnog metoda istaknemo sličnosti i razlike u načinu formiranja frazema i
paremija dva posmatrana jezika, kao i u njihovom ustaljenom značenju. Naime, različiti putevi prenošenja
usmenih i pisanih oblika izražavanja utiču na različito viđenje iste pojave, te uprkos zajedničkom
kulturološko-lingvističkom jezgru – različiti evropski narodi u ustaljenim jezičkim izrazima pokazuju svoje
specifično viđenje istih mitoloških događaja i ličnosti.
Ključne reči: italijanski jezik, srpski jezik, mitologija, frazeologija, paremiologija
9
Burgund Nicole
Independent Scholar (PhD, University of Washington)
“IF A LION COULD TALK”: BECKETT, WITTGENSTEIN, AND OTHER ORDERS
This presentation puts the philosophy of Ludwig Wittgenstein in conversation with Samuel Beckett’s Molloy,
particularly as regards the placement of meaning outside the sphere of the rational. From Molloy’s preference
for indistinct noises to Moran’s ultimate rejection of the language he “had been taught when he was little,”1
we see a gradual turn away from human orders as the most dominant and meaningful. At the same time, the
novel’s striking menagerie of animals adds the intense presence of other languages and orders, to which the
narrators are particularly sensitive, and which in the end seem to express what Jean-Michel Rabaté has called
“animal thinking”: a “thinking-dreaming from the outside, which is another name for writing.”2 Beckett’s
sensibility finds a strong counterpart in the philosophical writings of Ludwig Wittgenstein, whose works take
on their greatest weight precisely because of their inherent contradictions, which Wittgenstein openly
acknowledged. Likewise, he frequently places meaning beyond the realm of logical language, and emphasizes
the necessity of border or even imaginary cases in its revelation. Drawing on comparative studies of Beckett
and Wittgenstein, and bringing in criticism dealing with the animals of Molloy, I intend to show how the quest
for meaning in Molloy deteriorates into an animalized state, in which other languages and orders can be
perceived just beyond the limit of solipsism. Given the obligation to express, a motif in Beckett’s Trilogy and
later works, this state may be the aesthetic and ethical precondition for doing so.
Key words: Beckett, Wittgenstein, Molloy, Beckett and animals, Beckett Trilogy.
1 Samuel Beckett, Three Novels, New York: Grove, 2009, p. 169. 2 Jean-Michel Rabaté, “ ‘Think, Pig!’: Beckett’s Animal Philosophies,” Beckett and Animals, Ed. Mary Bryden,
Cambridge: Cambridge University Press, 2013, 109–25, p. 123.
10
Buršić – Giudici Barbara
Sveučilište Jurja Dobrile u Puli, Filozofski fakultet
COMPARAZIONE DELL'ISTRIOTO DELL'ALI CON L'ISTRIOTO ODIERNO DI
SISSANO
L'Istria è un territorio dove coesistono diversi idiomi originati da due famiglie linguistiche: quella slava e
quella romanza. Gli idiomi romanzi sono: l'istroveneto, l'istrioto e l'istrorumeno. I dialetti istrioti
rappresentano l'ultima fase evolutiva della romanità autoctona istriana.
L'Atlante Linguistico Italiano (ALI) è una raccolta ordinata e sistematica di carte sulle quali sono riprodotte,
per ogni località esplorata italiana (e non), chiamata punto, le corrispondenti traduzioni dialettali di un
concetto o nozione o frase, raccolte dalla viva voce dei parlanti da parte di uno o più raccoglitori. L'ALI, con i
suoi oltre 5 milioni di schede dialettali e con circa 10.000 fotografie etnografiche di altissimo valore
documentario, costituisce una delle maggiori imprese dialettologiche al mondo. È stato pubblicato a cura
dell'istituto dell'ALI, centro autonomo di ricerca dell'Università degli Studi di Torino.
Il progetto dell'ALI, su iniziativa di Matteo Bartoli, parte nel 1924.L'esecutoremateriale di questo piano fu
Ugo Pellis (1882 – 1943), infaticabile raccoglitore di dati che da solo condusse, tra l'altro, 727 inchieste sul
terreno a partire dal 1925 fino allo scoppio della Seconda guerra.
Nell'ALI il punto 383 è dedicato a Sissano, piccolo paese situato vicino a Pola, dove si parla l'istrioto. Le
inchieste sono state fatte da Ugo Pellis il 9 giugno 1926 e il 5-6 aprile 1930. L'informatore era Giuseppe
Tromba, di anni 63, di professione agricoltore e minatore.
Nella nostra ricerca abbiamo voluto confrontare la terminologia riguardante la cucina, parte prima. Abbiamo
analizzato le schede 735 – 936 dell'ALI e le abbiamo confrontate con la parlata odierna.
L'istrioto va progressivamente scomparendo: muore a mano a mano che muoiono i vecchi parlanti.
Ključne reči: Lingua in via di estinzione, istrioto, ALI, terminologia culinaria
11
Buršić-Matijašić Klara
Sveučilište Jurja Dobrile u Puli, Filozofski fakultet
M. RICCO KRAJ VRSARA (ISTRA, HRVATSKA) – POVIJEST DOSADAŠNJIH
ISTRAŽIVANJA
Arheološki lokalitet M. Ricco nalazi se u Istri, u blizini današnjeg grada Vrsara, u neposrednom obalnom
zaleđu. Nedavno je okončana treća sezona istraživanja koja su dio aktivnosti na znanstvenom projektu
Sveučilišta Jurja Dobrile u Puli (voditeljica prof. dr. sc. Klara Buršić-Matijašić), koji financira Hrvatska
zaklada za znanost. Projekt se provodi putem nedavno osnovanog Centra za interdisciplinarna arheološka
istraživanja krajolika Filozofskog fakulteta pulskoga Sveučilišta.
Dosadašnjim istraživanjem pokazali su se prvi obrisi slojevitosti lokaliteta, koji je najprije bio prapovijesna,
histarska gradina, vjerojatno već u brončano doba (2000–1200 godina pr. Kr.), s kontinuitetom u željezno
doba (1200–200 godina pr. Kr.) i zatim u rimsko doba. Materijalni ostaci ukazuju na život na lokalitetu u
prvim stoljećima Rimskog Carstva, ali je potom naselje po svemu sudeći bilo napušteno.
Nalazište M. Ricco odavno je poznato među lokalnim stanovništvo i u arheološko-povijesnim krugovima. M.
Ricco privlači svojim nazivom (od tal. bogato brdo), položajem, bogatstvom objekata in situ (ostaci cisterne),
arheološkim materijalnim ostacima koji dolaze na vidjelo arheološkim istraživanjima (kamene izrađevine,
keramika, metalni predmeti, staklo, životinjski ostaci i dr.). Jedan od segmenata poznavanja lokaliteta svakako
je povijesni tijek dosadašnjih istraživanja. Radi cjelokupne slike o lokalitetu, jedan od ciljeva rada jeste da se
prikupe svi poznati podaci pisane i memorijalne građe koji će nam omogućiti dobivanje cjelokupne slike
istraživanja kao i devastacije nalazišta (moderna vodosprema, kamenolom).
Ključne riječi: prapovijest, povijest lokaliteta, toponimi, Hrvatska, Istra, Vrsar
12
Ćirić Mladen
Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet
Đurić Ljubica
Balkanološki institute SANU
POJMOVNI OBRASCI STVARANJA NADIMAKA U SRPSKOM JEZIKU
Cilj ovog istraživanja jeste da se odrede pojmovni obrasci pomoću kojih govornici srpskog jezika stvaraju
nadimke. Za teorijski okvir istraživanja uzeta je kognitivna semantika, a posebno teorije pojmovne metafore,
pojmovne metonimije i pojmovnog stapanja (pojmovne integracije). Za potrebe analize nadimaka srpskog
jezika sastavljen je korpus od pet stotina primera (tri stotine nadimaka za muškarce i dve stotine za žene).
Primeri su sakupljeni od informatora – govornika srpskog jezika iz različitih krajeva Srbije, pripadnika
različitih društvenih slojeva, različitih obrazovnih profila i iz nekoliko generacija. U korpus nisu uključeni oni
nadimci koji su očigledno nastali morfološkim i/ili fonološkim transformacijama odgovarajućih vlastitih
imena (kao što su Joca od Jovan, Jela od Jelena i sl.), budući da takvi tvorbeni obrasci, po našem mišljenju,
nisu zasnovani na pojmovnim mehanizmima metafora, metonimija ili stapanja, te se zato ne uklapaju u
predmet ovog istraživanja. Rezultati analize ukazuju na to da je pojmovna metonimija najproduktivniji
kognitivni obrazac pomoću koga govornici srpskog jezika stvaraju nadimke. Odmah posle nje sledi pojmovna
metafora, često i u vidu slikovne metafore, a potom i pojmovno stapanje. Iako i pojmovna metafora i
pojmovno stapanje mogu učestvovati u stvaranju nadimaka u srpskom jeziku, zaključuje se da je uloga
pojmovne metonimije u tom procesu ključna i nezaobilazna.
Ključne reči: nadimak, srpski jezik, kognitivna semantika, antroponimija, pojmovna metafora, pojmovna
metonimija, pojmovno stapanje.
13
Damjanovski Nela
Fairleigh Dickinson University, Vancouver Campus, Canada
Ostojić Jovana
Centar stranih jezika Alfabet, Novi Sad, Serbia
ANGLOSERBIAN AND SERBLISH: SIMILARITIES AND DIFFERENCES BETWEEN
THE TWO HYBRID VARIETIES OF THE SERBIAN LANGUAGE
This paper deals with the influence of the English language on two relatively new distinctive varieties of the
Serbian language: Angloserbian, as used in Serbia, and Serblish, as used in Canada. Both varieties have
originated and are developing under the influence of the English language, but they arise in different
sociolinguistic circumstances and are motivated by different linguistic and extralinguistic factors. The main
aims of the paper are to establish and systematically present the reasons why and influences under which the
observed characteristics develop, as well as motives guiding the users of each variety. The corpus for both
Angloserbian and Serblish comes from recent studies based on research conducted by authors in Serbia and
Vancouver, Canada. The paper will describe the linguistic features of these two hybrids, identifying the
similarities and differences between them at the morphosyntactic, lexical (semantic and pragmatic) and
graphological levels, and identify the extralinguistic circumstances influencing the development of these
features.
Keywords: Angloserbian, Serblish, varieties, language contact, morphosyntax, semantics, pragmatics,
graphology
14
Дурбаба Оливера
Универзитет у Београду, Филолошки факултет
[email protected], [email protected]
ИНТЕРКУЛТУРНА КОМУНИКАТИВНА КОМПЕТЕНЦИЈА КАО (НЕ)ОСТВАРИВ
ЦИЉ НАСТАВЕ СТРАНИХ ЈЕЗИКА?
На трагу чувене дефиниције културе Клифорда Герца („Верујући, заједно са Максом Вебером, да је
човек животиња заплетена у мреже значења, које је сам исплео, културу видим као те мреже, а анализу
културе, према томе, не као експерименталну науку у потрази за законом, већ као интерпретативну
науку у потрази за значењем”) савремени дидактичари наставе страних језика заступају идеју о
интерпретативном приступу култури у контексту учења и наставе страних језика. У прилогу ћемо
повезати теоријске постулате четворо значајних глотодидактичара у којима се култура тумачи као
мрежа текстуалних и дискурзивних значења (Клер Крамш, Мајкла Бајрама, Жан-Клода Беакоа и
Клауса Алтмајера). Прихватајући Бајрамов став да поређење култура јесте у основи сваког „учења о
културама”, али да притом не треба очекивати од ученка да одбаце свој „културни пртљаг”, јер то не
може бити разложан и реалан наставни циљ („Learners cannot simply shake off their own culture and step
into another”), покушаћемо да понудимо дидактички модел рада на културно аутентичном тексту и
контексту, примерен наставном циљу формирања интеркултурно компетентног говорника.
Кључне речи: интеркултурна комуникативна компетенција, „треће место“, културни интерпретативни
образац, културна материја, културно аутентични (кон)текст.
15
Ђорђeвић П. Јелена
Универзитет у Београду, Факултет безбедности
Ивановић П. Маја
Универзитет у Београду, Факултет безбедности
РЕГИОНАЛНИ МАРКЕРИ У ФОРЕНЗИЧКОЈ ФОНЕТИЦИ
У раду се излаже преглед и анализа улоге регионалних маркера у решавању практичних задатака
форензичке фонетике. Регионални маркери су битни у два задатка: у компарацији говорникâ ради
идентификације и у одређивању лингвистичког профила непознатог говорника.
Идентификација је поступак у коме се узорак снимљеног говора – на основу индивидуалних и
класификационих маркера – приписује једној особи. Овај поступак подразумева поређење гласа
починиоца кривичног дела са гласовима осумњичених особа, са циљем идентификовања (или
искључивања) осумњиченог као починиоца.
Одређивање профила непознатог говорника обавља се у случајевима када постоји снимак гласа
починиоца кривичног дела и када експерт на основу узорка говора пружа одређене чињенице о
непознатом говорнику. Профилисање говорника је веома важно, нарочито у почетној фази истраге, јер
пружа драгоцене податке битне за смањивање броја потенцијалних осумњичених и евентуално
лоцирање починиоца.
Дијалекатска класификација у форензичкој фонетици укључује задатак одређивања регије у којој је
говорник провео детињство и рану младост. За форензичку су фонетику од мање важности рурални
дијалекти. Много су битније урбане дијалекатске особине и дијалекатски обојен стандардни говор.
Мало је литературе о плитким нивоима регионалне диференцијације, па се форензичари сналазе сами,
стварајући базе урбаних дијалеката и дијалекатски обојених стандардних типова говора.
Различита је улога регионалних маркера у идентификовању и профилисању говорника. У
идентификовању служе за искључивање сличности међу говорницима. Ипак, потребан је и посебан
опрез, јер општеуочљиве дијалекатске карактеристике могу бити употребљене за маскирање, а
поређење два говорника из исте регије може довести до заблуде.
Приликом профилисања говорникâ регионални су маркери (поред пола, старости, социјалне
припадности) ипак најбитнији за смањивање броја потенцијалних осумњичених и лоцирање
починиоца кривичног дела.
Кључне речи: класификациони маркери, регионални маркери, компарација говорника, профилисање
говорника, форензичка фонетика.
16
Đurić Paunović Ivana
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
TELO IZMEĐU TEORIJA: MOGUĆNOST PRIMENE PRAKSIOGRAFIJE U
KNJIŽEVNOJ ANALIZI
U dosadašnjim pristupima teorijskom promišljanju tela izdvajaju se dva modela: jedan koji je dominantan
gotovo tri decenije, i koji telo vidi kao konstrukt ili proizvod različitih kulturnih uticaja (telo konstruisano
diskursom), i drugi, čiji je nastanak donekle podstaknut kritičkim osvrtima na prvopomenuti, uslovno nazvan
„materijalistički zaokret”, koji je u dobroj meri obeležen biološkim esencijalizmom (pod uticajem neuronauka
i „kognitivističkog zaokreta”), tako da se čak može govoriti o neoesencijalizmu ili novom materijalizmu
(Clever i Ruberg, 2014). Značaj ovog drugog modela leži u tome što u obzir uzima činjenicu da telo nije samo
pasivni primalac uticaja koji ga oblikuju, disciplinuju i potčinjavaju, već da ima aktivnu ulogu u formiranju
odnosa sa različitim sferama unutar kojih može postojati; individualnost tela, subjektivni doživljaj i emocije
takođe se uzimaju u obzir. Rad predstavlja pokušaj da se iz ugla praksiografije (metode koja primarno potiče
iz društvenih nauka i koja, u osnovi, ističe primat prakse u odnosu na teoriju), ali i analize književnog teksta
na korpusu od dva romana, Zimskog dnevnika Pola Ostera i Dnevnika druge zime Srđana Valjarevića, pokaže
na koji način tela predstavljena u ovim tekstovima nose obeležja i jednog i drugog modela. S obzirom na to da
dnevnički zapis uslovno može biti tretiran kao jedna vrsta studije slučaja, rad bi mogao doprineti daljem
razmatranju pitanja odnosa između prakse i diskursa i njegovog udela u proizvodnji znanja.
Ključne reči: telo, književni tekst, praksiografija, humanistika, Oster, Valjarević.
17
Đurović Tatjana
University of Belgrade
Silaški Nadežda
University of Belgrade
THE END OF A LONG AND FRAUGHT MARRIAGE: METAPHORICAL IMAGES
STRUCTURING THE BREXIT DISCOURSE
Set against the backdrop of a separation process between Britain and the EU, popularly referred to as Brexit,
our paper explores how the married partners metaphor structures the Brexit discourse via vivid metaphorical
images of political reality describing complicated relations between Britain and the EU. Using a cognitive
approach to metaphor and especially applying Musolff’s (2006) concept of “metaphor scenario” to the data
collection gathered from various media sources published in English during the period closely preceding and
following the Brexit vote, we start from the overarching nation state is a person metaphor that has its
corporeal foundation and constitutes our conceptualisation and inference about political actors. As “the
married partners scenario is applicable to any bilateral […] relationship” (Musolff, 2006: 34), by exemplifying
the Britain-EU relationship via numerous lexical instantiations (e.g. rocky marriage, messy divorce very hard
on the children, shotgun divorce, etc.), we attest to a great generative potential of the married partners
scenario as well as its argumentative use. The metaphorical expressions rendered in our data, forming a
coherent set based on the same underlying concept, offer a more insightful and evaluative view on the true
nature of the union between Britain and the EU. Our main aim is to point out how the married partners
metaphor scenario is used in political discourse both to simplify and enable the understanding of the tangled
relationship between Britain and the EU at a crucial point in their history.
Кeywords: metaphor scenario, married partners scenario, Brexit discourse
18
Елаковић-Ненадовић Ана
Универзитет у Београду, Филолошки факултет
ПОЈАМ ИДЕНТИТЕТА И АНТИЧКА SYNOUSIA
У раду полазимо од претпоставке да се идентитет стиче и гради у односу са другима, дакле, у оквиру
интерсубјективне комуникације. Наша намера је да ово опште гледиште истражимо на примеру
античког полиса и појма античке synousia-е као саприсутвовања, у којем се припадници полиса
отварају према својој суштини. Ако се осврнемо на саму онтологију полиса, можемо рећи да је он у
политички замршеним временима представљао првенствено спољнополитичку нужност, због потребе
за одбраном, док у мирнијим временима полис представља место у којем се одвија укупан живот
човека и његово политичко деовање. Из овог произлази претпоставка да се кроз херменеутику
повесног збивања разазнаје смисао постанка неког конкретног полиса, а то је задовољавање
заједничких интереса свих грађана. Стога, средишњи део нашег рада представљаће етимолошка и
семантичка анализа грчког појма synousia-e, као једног од кључних појмова у дефинисању идентитета
и понашања грађана у оквиру одређених државних и друштвених инстанци.
Кључне речи: идентитет, synousia, полис, интерсубјективна комуникација, етимолошка и семантичка
анализа, историја.
19
Фејса Mихајло
Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет
Абођи Моника
Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет
ПОРЕКЛО ЕКСПЛОЗИВНИХ СУГЛАСНИКА У РУСИНСКОМ ЈЕЗИКУ
У првом делу рада дат је преглед постојећих гледишта русиниста и слависта на развој
експлозивних сугласника у русинском језику (првенствено Хавријила Костељника, Николе Н.
Кочиша, Јулијана Рамача, Митра Пешикана, Свена Густавсона, Вјачеслава Чарског). У другом
делу аутори прате развојни пут сугласника /*b/, /*p/, /*d/, /*t/, /*g/, /*k/ од прасловенског
језика до данас. Пошто су се русински граматичари овим сугласницима бавили фрагментарно,
у овом раду су ови сугласници, који имају заједничке артикулационe карактеристикe,
приказани систематизовано и целовито. У русинским граматикама развојни пут експлозивних
сугласника обично није приказан; претходни аутори су само побројали прасловенске гласове
и њихове рефлексe, а набрајање је варирало од аутора до аутора. То су разлози што су у овом
раду експлозивни сугласници приказани свеобухватно, а посебна пажња дата је оним
гласовним појавама које су имале директaн утицаj на измену квалитета прасловенских
експлозивних сугласника (конкретно на палатализацију прасловенских сугласника *t и *d у
русинске т` и д`) или развој нових сугласника (у случају задњонепчаног *g, koje је прешло у
грлено г).
Kључне речи: дијахронија, прасловенски језик, русински језик, гласовни систем, експлозивни
сугласници
20
Filipović Jelena
Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet
EVROPSKA MODERNOST I IDEOLOGJIJA STANDARDNIH VARIJETETA U
FORMALNOM OBRAZOVANJU U SRBIJI I U ŠPANIJI U XXI VEKU
Standardnojezičke kulture, kao direktna posledica evropske modernosti i ideologije države-nacije, eksplicitno
insistiraju na ideji da jezik predstavlja najvažniji kohezivni elemenat za očuvanje i afirmaciju nacionalnog
ideniteta. U formalnim obrazovnim sistemima koji operišu u sociokulturnim konetkstima ovog tipa, prenosi se
jasna ideološka i didaktička poruka učenicama i učenicima: standardni jezik je jedini lingvistički varijetet
dostojan prisustva u javnim i obrazovnim domenima i svaka intrajezička varijacija koja uključuje prisustvo
nestandradnih varijeteta biva podložna marginalizaciji i stigmatizaciji. Kako jezik uvek ima veliki
identifikacioni i simbolički značaj, unutar govornih zajednica baziranih na standardnojezičkim kulturama
uspostavlja se direktna korelacija između nestandardnih varijeteta i kognitivnih i intelektualnih kapaciteta
osoba i grupa koje ih koriste. I u Srbiji i u Španiji zvanični kurikulumi za srpski, odnosno španski kao
prvi/maternji jezik služe kao sredstva za prenos strateških i epistemoloških modela dominantne kulturne i
obrazovne elite, čime se sprovodi individualna i kolektivna dominacija nad osobama koje pripadaju
nestandardnim govornim zajednicama. Polazeći od činjenice da ove dve zemlje imaju dramatično različite
istorije standardnog jezika, u ovom radu se nudi prikaz jezičkih obrazovnih politika u Srbiji i u Španiji sa
ciljem da se ilustruje moć još uvek sveprisutne ideologije standardnih jezika u Evropi, koja rezultira
direktnom diskriminacijom osoba koje ih ne koriste ili koje ih koriste samo u određenim domenima jezičke
upotrebe, uprkos proklamovanim idejama o vrednovanju kulturnih i jezičkih različitosti kao jednom od
osnovnih principa evropske kulturne baštine.
Ključne reči: standardnojezička kultura, jezička ideologija, nestandardni varijeteti, jezičke obrazovne
politike, evropska modernost, država-nacija, Srbija, Španija
21
Filipović-Kovačević Sonja
Unverzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
CONCEPTUAL INTEGRATION IN NEW ENGLISH BLENDS IN THE REGISTER OF
CULTURE
New inventions and changes in a culture call for new words for naming them either by resorting to word-
formation processes or to borrowing. This paper studies blending in English, as one of the most productive
and creative word-formational processes, which is used for ``naming`` modern trends in American and British
culture, particularly in the register of art, literature and entertainment. The focus is on the semantics of new
blends, like Brangelina, Brexit, dramedy, Pokémon, from a cognitive linguistic view. The blends were
selected from Wikipedia; their meanings were looked up in electronic dictionaries, which contain the most up-
to-date information, and were classified into categories according to the type of cultural phenomenon they are
designating (e.g. person, couple, process, new genre, etc). Here, the studied blends are seen as a result of
conceptual integration, a complex process of meaning construction. The aims of the paper are: (a) to identify
new blends reflecting the newest trends in Anglo-American culture, (b) to explain their meanings, and (c) to
describe the dominating models of meaning construction by utilizing types of conceptual integration
networks.
Keywords: new blends, culture, English, meaning, conceptual integration.
22
Gajdoš Srđan
Škola stranih jezika Lexis
TEACHING ENGLISH COLLOCATIONS TO SERBIAN LEARNERS
Collocations play a vital role in language acquisition. However, since the acquisition of collocations does not
run parallel with that of words and since numerous mistakes arise as a result of interference, this paper
examines a number of issues. Firstly, the types of correspondence between Serbian and English collocations
need to be established to facilitate the learning process. Secondly, the difficulties that arise in the learning
process need to be highlighted. Thirdly, concrete solutions and teaching aids need to be suggested. There were
15 Serbian learners of English at the B2 level who participated in the study. They were given lists of Serbian
collocations with English translations obtained from the Online Oxford Collocation Dictionary. The
collocations corresponded in the following way: full correspondence (odlična prilika – excellent opportunity),
partial correspondence (angažovan na – engaged in, odustati od – give up on) and no correspondence
(diskutovati o – discuss). The collocations were covered in class based on their correspondence and the
internal collocation type, alphabetically and starting from the primary collocates. The learners were tested on
their knowledge of the English translations and primary and secondary collocates. The learners were expected
to do well with full correspondence, and poorly with partial and no correspondence. The collocations
containing prepositions and different secondary collocates were also expected to pose a problem. All the
expectations proved to be correct. More focus needs to be placed on these problems in class by devising lists
with such information. Bilingual collocation dictionaries marking correspondence should also be constructed
to assist the learners.
Keywords: collocations, collocability, primary collocates, secondary collocates,full correspondence, partial
correspondence, no correspondence, bilingual collocation dictionaries, collocation lists, prepositions
23
Glušac Tatjana
Univerzitet Union Beograd, Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Novi Sad
Milić Mira
Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja
Pilipović Vesna
Univerzitet Union Beograd, Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Novi Sad
ANALIZA PEDAGOŠKIH UVERENJA NASTAVNIKÂ ENGLESKOG JEZIKA U SRBIJI
Pedagoška praksa svakog nastavnika temelji se na njegovim pedagoškim uverenjima, koja nastaju kao rezultat
njegovog ličnog razvoja, prethodnih iskustava koja je imao kao učenik i znanja koja je usvajao tokom
obrazovanja. Ova uverenja određuju način na koji on obavlja svoj posao i na koji razume uloge različitih
učesnika u obrazovnom procesu i upravo zbog njih njegovi učenici, na kraju, postižu bolje ili slabije rezultate
u učenju. Cilj ovog rada jeste da se ispitaju pedagoška uverenja nastavnikâ engleskog jezika koji su zaposleni
u našim osnovnim i srednjim školama, s namerom da se otkrije koliko su ona u skladu sa modernim i
preporučenim shvatanjima nastave stranih jezika. Rad se temelji na kvalitativnom istraživanju kojim je
obuhvaćeno osamnaest nastavnika engleskog jezika u Srbiji, čije je pedagoško iskustvo u rasponu od 2 godine
do 25 godina. Za potrebe istraživanja konstruisan je upitnik koji se sastojao od pet pitanja otvorenog tipa koja
su ispitivala shvatanje nastavničkog poziva, uloge predavača u nastavnom procesu, uloge učenika i cilja
nastave stranog jezika. Odgovori su obrađeni metodom analize sadržaja. Oni otkrivaju da najveći broj
ispitanih nastavnika neguje ona uverenja koja su potpuno u skladu sa savremenim shvatanjima uloge
nastavnika i učenika, kao i sa ciljem i značajem nastave stranog jezika. Takođe, iako su neki od ispitanih
nastavnika davno stekli svoje formalno obrazovanje, njihova pedagoška uverenja u potpunosti odgovaraju
zahtevima savremenog obrazovanja.
Ključne reči : pedagoška uverenja, nastavnici engleskog jezika, osnovna škola, srednja škola, Srbija.
24
Голуб Марина
Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за класичне науке
ЕЛЕКТРА: ПОРЕЂЕЊЕ ДАНИЛА КИША СА ЕУРИПИДОМ
За потребе Атељеа 212, Данило Киш је урадио адаптацију Еурипидове Електре. У овом раду
покушаћемо да утврдимо шта је оно што разликује Кишову драму од њеног античког узора, тј. од
превода Еурипида који је начинио Коломан Рац; колики је обим преинака које су начињене и са којом
сврхом – какве су промене настале у психологији ликова, колико се разликују форма (присуство Хора,
богова) и тон модерне адаптације од оног којим се одликују Еурипидова и, уопште, античка грчка
трагедија.
Најпре ћемо детаљно упоредити улогу Хора код једног и код другог, затим ћемо изнети сличности и
разлике у приказу женских и мушких ликова, и на крају, након што укажемо на свесну одлуку да
божански елеменат у модерној адаптацији не буде присутан онако како се то од античке трагедије
очекује, покушаћемо да дамо објашњене за ову одлуку и представимо последице које је произвела.
Кључне речи: Електра, Еурипид, Данило Киш, античка трагедија, модерна српска драма.
Gordić Petković Vladislava
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
KRV I VODA U ŠEKSPIROVIM DRAMAMA: SIMBOLI, RITUALI I ZNAČENJA
Bezmalo sve religije sveta smatraju da duh čoveka i svakog živog bića obitava u krvi, te je tako povezivana
sa sticanjem moći u verskim ritualima, sačuvana u frazeologiji indoevropskih jezika (Charteris-Black, 2003), i
uvek iznova reaktualizovana u umetničkim kontekstima kao važan simbol (Meyer, 2005). Krv se u
književnosti, pa tako i kod Šekspira, vezuje za zločin, strast i osećaj krivice koji prati zlodela i nepočinstva.
Simboliku vode, s druge strane, odlikuje ambivalentnost, zbog dvoznačne snage ove prirodne sile: s vodom se
povezuju i rađanje i smrt, i plodnost i stihija, ona je univerzalni izvor života, ali je vodeni haos koji je
prethodio stvaranju sveta simbol regresije u amorfnost koja oličava smrt. U četrdesetak Šekspirovih drama
voda je najčešće označitelj suza i tuge, ali može da bude povezana sa nestalnošću i opasnostima, razornom
snagom i uništavanjem.
Od slika pučine i podvodnih bića u Zimskoj bajci ili Buri do Bankovog duha krvave kose i ritualnog pranja
ruku ledi Magbet u Magbetu, religiozna, mitološka i psihoanalitička značenja vode i krvi usložnjavaju se i
pozivaju na nova čitanja Šekspirovog opusa. Rad će se pozabaviti semantičkim rasponom ovih pojmova u
Šekspirovim delima, koji donekle izneverava i arhetipska značenja i čitaočeva očekivanja.
Ključne reči: Šekspir, krv, voda, simbol, arhetip.
25
Granić Jagoda
Sveučilište u Splitu, Filozofski fakultet
„MEASURE FOR MEASURE”: MJERA JEZIKA ZA MJERU IDENTITETA
U vremenima sveprisutne globalizacije, ali i isticanja nacionalnih simbola, kolektivni identiteti našli su se na
„tržištu”, postali su „roba” s većom ili manjom „dodanom” vrijednošću. Neki jezici, kulture, ideologije, pa
čak i etniciteti/nacije i njima pridruženi identiteti postaju ili prestaju biti poželjni na nekim novim prostorima
u novim vremenima. U (re)konstrukciji identitetâ jezikâ i jezičnih identiteta najvažnijim se čini utvrditi ne
samo konstitutivne elemente identiteta nego i njihovu mjeru. Jezik kao najizraženiji i u upotrebi najvidljiviji i
najčujniji element identiteta ucrtava oštre granice u komunikacijskom prostoru. Iako još uvijek postoje
prijepori o tome kolika je mjera „istosti” i „različitosti” u kontaktu srodnih jezika i kultura, svaka je
identifikacija znak alteriteta jer su identitet i alteritet u binarnom odnosu. Pitanje je kolika je mjera jezika za
mjeru identiteta, koji su jezični elementi prisutni u identitetu svakog govornika, koji su to kvantitativni i/ili
kvalitativni pokazatelji potpune pripadnosti nekoj zajednici. Dakako da svijest o posebnosti u odnosu na
Druge pridonosi jačanju percepcije „drugosti”, čak i ako za to ne postoje jasni pokazatelji. Naime, zajednice
mogu čak dijeliti iste simbole, ali je njihova hermeneutika različita, pa odatle proizlaze i različite konstrukcije
kolektivnog identiteta. U tome nesumnjivo značajnu ulogu ima diskurs, čije su analize subjektivne, jer je
subjektivno i kontekstualizirano svako čitanje narativa. Van Dijk, suprotno sociolingvističkim pogledima,
smatra da je kontekst u nama, a ne oko nas. Kontekst shvaća kao mentalni model komunikacijske situacije, ali
isto tako tvrdi da kolektivni identiteti mogu više ili manje biti apstraktni i dekontekstualizirani kao i sve
društvene predodžbe.
Ključne riječi: konstrukcija identiteta, jezik, ideologija, diskurs, kontekst
26
Gudurić Snežana
University of Novi Sad, Faculty of Philosophy
Kašić Zorka
University of Belgrade, Faculty of Special Education and Rehabilitation
Jovičić T. Slobodan
University of Belgrade, Faculty of Electrical Engineering
Center for Improving Life Activities, Belgrade
ON THE DUAL FUNCTION AND NATURE OF SOUNDS [V] AND [J] IN THE
ARTICULATORY BASE OF CENTRAL SHTOKAVIAN DIALECTS
The paper discusses the specificity of sounds [v] and [j] in the articulatory base of central Shtokavian dialects
(which constitute the foundation of the standard orthoepy). What is being analyzed is their dual function:
phonetic and phonological.
In the automated system of articulation habits of speakers with a monophthong vowel system, the phonetic
role of these two sounds is to separate two vowels in order to prevent diphthongization. The paper discusses
the diachronic phenomena that led to these sounds taking on this role, especially the loss of the sound [h] from
the consonantal system of the aforementioned dialects. In the context of the phonetic role of these sound, what
is also discusses is their phonetic nature which is also specific and which has, due to their various realizations
in Slovenian language (even in the dialects of the same language), led to these two sounds becoming the most
complex Slovenian sound idiom, generating scientific interest among a large number of researchers. The
peculiarity of the phonetic nature of the sound [v] at the diachronic levle was influenced by the emergence of
the sound [f] in a great number of borrowings from various languages, u velikom broju pozajmljenica iz
različitih jezika, which led to the placement of this sound in the Shtokavian voice system (which is extremely
uncommon in the context of interlingual contacts).
The paper gives an acoustic analysis of these sounds with a special emphasis on the spectrographic analysis,
in which the structure of formants and the structure of the noise concentrate are being observed, as well as the
duration of these votes. These two types of analysis are particularly important for determining the phonetic
nature of these sounds at the border of approximanats and fricatives.
The second of the the aforementioned functions of these sounds – the phonological one – is far from
indisputable, too. The voice [v] is indisputably a phoneme in the system, which can be easily confirmed by
means of a great number of minimal pairs (više : kiše; vaša : naša; čelo : velo...), but the phonemic status of
the sound [j], based on the minimal pair test, is questionable for some linguists.
In the contemporary articulatory base of central Shtokavian dialects, the sonant behavior of these sounds is
undisputedly confirmed, because the active phonological rule of true consonants being assimilated according
to the degree of voicing excludes [v] and [j] from this classification group.
Keywords: phonetics, phonology, central Shtokavian dialects, approximants, fricatives, spectrographic
analysis
27
Halas Ana
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
DEFINITIONAL PRACTICE IN FIVE ENGLISH LEARNER’S DICTIONARIES
The subject of the paper is the analysis of definitional practice in five English learner’s dictionaries (Oxford
Advanced Learner’s Dictionary, Longman Dictionary of Contemporary English, Collins Cobuild Advanced
Dictionary, Macmillan English Dictionary for Advanced Learners, Cambridge Advanced Learner’s
Dictionary) according to several criteria related to the form, content and function of sense definitions. The
specific aims of the analysis are to establish models of sense defining in the practice of the given dictionaries,
possibly some common and general characteristics of definitional practice in English pedagogical dictionaries
as well as to gain an insight into advantages and disadvantages of the contemporary practice. The fulfillment
of these specific aims leads to the fulfillment of the main and general aim of the paper which is to determine
the extent to which the established models of definitional practice can be considered user-friendly through
reference to the following relevant factors: the informativeness of definitions, the relevance of the
information they offer, preciseness, simplicity, conciseness, comprehensibility, consistency, clarity and
neatness of visual presentation and representativeness in terms of the context of use. It is expected that the
results of the analysis will reveal the most efficient model of definitional practice that satisfies users’ needs to
the largest extent.
Keywords: lexicography, lexicographic practice, learner’s dictionary, sense definition, English.
Halupka-Rešetar Sabina
University of Novi Sad, Faculty of Philosophy
A CROSS-CULTURAL ANALYSIS OF DISAGREEMENTS IN ENGLISH AND SERBIAN
In spite of the fact that the speech act of disagreeing is performed on a daily basis and in a variety of
situations, it has received little attention in the field of cross-cultural pragmatics and virtually none in the
Serbian context. Disagreeing is considered as face-threatening verbal behaviour because the speaker imposes
her/his will on the hearer. However, there is a range of strategies languages may employ to soften the impact
of disagreeing. The strategy opted for depends on the speaker’s assessment of the social situation based on the
degree of imposition, the relative power of the hearer, and the social distance between the speaker and the
hearer. Taking a cross-cultural perspective, this study investigates how power relations influence the speaker’s
choice of disagreement strategy in their native language. The research is based on a questionnaire with 9
discourse completion tasks distributed to two groups of university students: native speakers of Serbian and
English. The responses were analyzed according to Muntigl & Turnbull’s (1998) taxonomy of disagreements.
Next, the taxonomy of politeness strategies for disagreement (Brown & Levinson 1987) was employed for
counting and analyzing the politeness strategies. The results suggest that power relations influence the choice
of disagreement type but that English and Serbian do not employ the same strategies. The analysis of
politeness strategies also confirms important differences between the two languages examined, especially in
terms of direct expressions of disagreement.
Keywords: cross-cultural pragmatics, disagreement, politeness, English, Serbian.
28
Hâncu Mihail George
Rumunska akademija, Institut za jugoistočno-evropske studije
BORBA SVETIH RATNIKA PROTIV ZMAJA – CHAOSKAMPF ILI NE?
Jedan od najpopularnijih i istovremeno najneobičnijih motiva u hagiografiji jeste motiv borbe protiv zmaja.
Iako se on obično shvatao kao kasniji dodatak hrišćanskoj kulturi (interpretatio Christiana paganskih mitova),
naučnici 19. veka, poput Hermana Gunkela, identifikovali su sličnu sliku u Starom zavetu, gde se implicira da
se Bog borio sa morskim čudovištem. Prema Gunkelu, ovaj motiv proizilazi iz bliskoistočne tradicije
Chaoskampf-a, tj. prvobitne borbe protiv sila Haosa. Ova je teorija postala popularna, iako su je kasniji
naučnici kritikovali zato što Haos nije dobro definisan.
Cilj ovog saopštenja jeste interpretiranje hagiografskog motiva borbe protiv Haosa, definisanog u smislu
prvog svedočenja u Hesiodovoj Teogoniji: beskrajni i bezoblični entitet koji generiše vanvremenska zla kao
što su Smrt i Bolest, a ne konkretna i smrtna čudovišta poput Hidre. Ako u Starom zavetu Bog samo povezuje
zmaja, sveti ratnici, s druge strane, potpuno ubiju zmaja. Iako hagiografski motiv nije Chaoskampf u užem
smislu, većina priča pokazuje da je zmaj, u suštini, simbol paganizma ili zla uopšte, što znači da se očekuje da
se sveti ratnici bore protiv nekog večitog protivnika. To potvrđuju i balkanske folklorne tradicije koje su u
vezi s ovim svecima, čiji praznici označavaju pobedu reda nad neredom.
Ključne reči: mitologija; hagiografija; Stari Zavet; folklor; Chaoskampf
Хербез Дарка
Пловдивски универзитет „Пајсије Хиландарски”
МОРФОЛОШКЕ И СИНТАКСИЧКЕ ГРЕШКЕ БУГАРСКИХ СТУДЕНАТА
ПРИЛИКОМ УСВАЈАЊА СРПСКОГ ЈЕЗИКА
У оквиру овог рада разматране су најфреквентније морфолошке и синтаксичке грешке бугарских
студената српског језика као страног, на корпусу који су чинили писмени радови студената свих
година студија. Анализа је извршена на морфолошком и синтаксичком нивоу. Циљ анализе био је да
препознамо најучесталије грешке бугарских студената српског језика и тиме допринесемо бољем
разумевању и предвиђању језичких грешака у настави српског као страног језика.
Кључне ријечи: настава српског као страног језика, језичке грешке, анализа грешака
29
Janjatović Vera
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
PREVOĐENJE TENISONOVE MARIJANE NA SRPSKI JEZIK – SEMANTIČKI,
GRAMATIČKI I RITMIČKI ASPEKTI I PROBLEMI TRANSPONOVANJA PESNIČKE
SLIKE
Već sama prva strofa Marijane dokazuje da se u njoj oseća prisustvo genija, kao i nešto potpuno novo i sveže,
što ne samo da obogaćuje englesku književnost nego i proširuje njena dostignuća. Ugledajući se na
Šekspirovu Marijanu iz dela Mera za meru, i Kitsovu Lepoticu bez milosti, Tenison govori o jednom
usamljenom liku u osamljenom jesenjem pejzažu, koji simbolizuje domete krajnjeg očaja. Pesma poseduje
elegičan ton, tako karakterističan za Tenisona, koji je veoma težak za prevođenje. U njoj se opisuje raspad
kompletne Marijanine ličnosti, kao i rastakanje njene duše. Njena iznurenost i patnja samo delimično dolaze
do izražaja u refrenu pesme, koji se posle svake od sedam strofa ponavlja. Monotonija njegovog izražavanja,
kao i ritma, stvara snažan, gotovo hipnotički utisak inertnosti i nepromenljivosti, što za prevodioca
predstavljalo pravi izazov. Marijana je prepuna zvukova koji su u svom ambijentu svakodnevni i stvarni, ali u
samoj sadržini veoma uznemirujući. Za razliku od destruktivnog povlačenja i rastakanja duha, mrtva priroda i
promenljivi svet ovde stvaraju fizičku i duhovnu pustoš. Petigru u svojoj studiji o Tenisonu (1970: 24) ističe:
,,Ne znam ni za jednu englesku pesmu koja stvara, ili se pak snažno oslanja na stvaranje duše jednog lika”. Po
tome je i ova pesma najzapaženija, i u zbirci iz 1830. godine i u čitavom Tenisonovom opusu, pored toga, ona
je i vrlo visoko vrednovana . Što se tiče ritmičkih problema, oni nisu bili veliki, pošto se ispostavilo – po
mišljenju T. S. Eliota –,,da je Tenison imao najbolje pesničko uho posle Miltona”.
Ključne reči: traduktologija, semantika, gramatika, ritam, pesnička slika, Tenison
Janjić Ivana
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za rumunistiku
ANALIZA FONETSKIH I MORFOLOŠKIH GREŠAKA U UČENJU RUMUNSKOG
JEZIKA KAO STRANOG NA NIVOU A2.1 I A2.2
Predmet rada je analiza fonetskih i morfoloških grešaka načinjenih prilikom učenja rumunskog jezika kao
stranog, na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, akademske 2015/2016. godine, na nivoima A2.1 i A2.2.
Korpus istraživanja čine testovi završnih ispita 14 studenata sa različitih studijskih grupa Filozofskog
fakulteta. Cilj rada je sistematizovanje grešaka prema nivoima i tipovima i opisivanje prema uzrocima
njihovog nastajanja. Rezultati istraživanja pokazali su da je najveći broj identifikovanih grešaka zapravo na
morfološkom nivou, ali i da se broj fonetskih grešaka povećao u odnosu na prethodnu akademsku godinu.
Ovim radom želeli smo da ukažemo na koje gramatičke kategorije profesori, ali i studenti, moraju da obrate
pažnju prilikom učenja rumunskog kao stranog jezika i koji su nedostaci nastavnog procesa. Rezultati
istraživanja koristiće se u nastavi rumunskog jezika kao stranog i mogu pomoći u kreiranju posebnog
kurikulima. Greške se u dobroj meri mogu eliminisati korišćenjem posebnih metoda i inovacija u procesu
nastave (Moodle platforma), jer je motivacija za učenje jezika na taj način mnogo veća.
Ključne reči: analiza grešaka, rumunski jezik, nivoi A2.1 i A2.2
30
Kenda Jana
Univerza v Ljubljani, Filozofska fakulteta, Oddelek za romanske jezike in književnosti,
TALIJANSKI KAO DRUGI I STRANI JEZIK U SLOVENSKOM ŠKOLSTVU I DRUŠTVU
Slovenija je jedina zemlja, uz Švicarsku, koja spominje talijanski jezik u svom Ustavu (Ustav Republike
Slovenije, 64. član). Talijanski jezik kao jezik autohtone manjine (uz mađarski) ima poseban status, status
drugoga jezika na područjima nekih općina u slovenskoj Primorskoj, ali i status stranoga jezika na drugim
područjima države. Slovenski odgojno-obrazovni sustav predviđa različite pristupe poučavanju talijanskoga
jezika (u Primorskoj regiji talijanski je obavezan jezik u slovenskim osnovnim i srednjim školama, na
područjima Nove Gorice, Postojne i Ilirske Bistrice najčešće je izborni drugi strani jezik u osnovnim i
srednjim školama, dok ga druge škole niti ne nude u svojem kurikulumu.) Zbog različitoga trajanja, intenziteta
i načina učenja, učenici postižu različite komunikacijske kompetencije. Ministarstvo za obrazovanje, znanost i
sport, Zavod RS za školstvo, Društvo učitelja talijanskog jezika i Katedre za talijanski jezik na Sveučilištima u
Ljubljani i u Kopru usklađeno sudjeluju u planiranju i izvođenju nastave na talijanskom jeziku. Iskreno
rečeno, formalno-pravno situacija je jasna, transparentna, dobro promišljena i planirana, međutim, realnost je
ipak drukčija. Zbog niza socijalnih, kulturnih i ekonomskih razloga (struktura stanovništva u Primorskoj
promijenjena je, mnogi Slovenci ne smatraju da je ekonomski utjecaj Italije važan za njihovu sredinu, globalni
trendovi utječu na odabir engleskog i španjolskog jezika u školama itd.), sve manje (primorskih) Slovenaca
(dobro) govori talijanski i sve je manje interesa za učenje talijanskoga jezika..
Ključne reči: jezik autohtone manjine, status drugog jezika, status stranog jezika, nastava na talijanskom
jeziku
Kesić Dalibor
Univerzitet u Banjoj Luci, Filološki fakultet
PHYSICAL DIMENSIONS IN TRANSLATION
This paper aims to approach the phenomenon of translation from the point of view of physical dimensions that
occasionally find their way into literary texts and may pose a problem to the translator on account of their
incongruity from one system to another. Its opening chapters usher the reader into the realm of translation
theory on the one hand, and the divergent systems of measurement on the other. Measurement systems have
been liable to change over history. Different nations used different methods for measurement in the past, but
the process of their alignment is not over yet, which leads to cumbersome efforts to transpose them in
translation from one culture to another. There are two main systems of measurement, the Imperial system and
the metric system, but there is also the U.S. customary system that was built on the Imperial units even though
it uses some of the metric units too. These systems have certain differences and this paper attempts to
elucidate them in a translational light. The translator needs to be familiar with both source and target culture
and measurement systems that are used in those cultures. When translating the text, translators need to bear in
mind the target receiver’s knowledge, culture and expectations and to translate the text according to these
factors. A problem could arise if the translator fails to observe differences between divergent measurement
systems. Such translation will not be accurate or may even not provide all the necessary information, which
can lead to erroneous comprehension of the text.
Key words: translation, measurement system, language, transposition, comprehension
31
Knežević Žana
Univerzitet „Mediteran” Podgorica
PRIMJENA TEHNOLOGIJA U NASTAVI STRANIH JEZIKA U INSTITUCIJAMA
VISOKOG OBRAZOVANJA U CRNOJ GORI
Primjena savremenih tehnologija dovela je do velikih promjena u nastavi stranih jezika, što je stvorilo nove
uloge i za učenike i za nastavnike. Nastavnici više nisu samo predavači, već i mentori, istraživači, vodiči,
kreatori materijala, učenici. Na primjenu tehnologija najčešće gledaju na dva potpuno različita načina: ili ih
prihvataju sa velikim entuzijazmom i, često, pretjeranim očekivanjima, ili ih odlučno odbijaju kao nepotrebne
ili beskorisne. U Strategiji razvoja informacionog društva 2012–2016. Ministarstva za informaciono društvo i
telekomunikacije Crne Gore ističe se da je jedan od zadataka da svi nastavnici na svim nivoima obrazovanja
treba da budu potpuno obučeni za primjenu informaciono-komunikacionih tehnologija do 2014. godine. Ovaj
rad ima za cilj da utvrdi koliko je uspješno ovaj zadatak ispunjen i koliko su nastavnici engleskog jezika, na tri
univerziteta u Crnoj Gori, upoznati sa upotrebom tehnologija u nastavi, koliko ih i kako koriste, kakvu su
vrstu obuke imali za njihovu primjenu, šta smatraju preprekama u upotrebi tehnologija, te kako vide primjenu
tehnologija u nastavi engleskog jezika u Crnoj Gori u budućnosti. Da bi se dobili relevantni podaci, sproveden
je elektronski upitnik, čiji su rezultati obrađeni kvantitativnom metodom. Izvučeni su određeni zaključci i
ponuđene su preporuke za prevazilaženje pojedinih teškoća i problema sa kojima se sreću nastavnici
engleskog jezika na institucijama visokog obrazovanja u Crnoj Gori.
Ključne riječi: tehnologije, strani jezici, nastavnici, visoko obrazovanje, računari.
Košprdić Miloš
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
STAVOVI PREMA PRIZRENSKO-TIMOČKOM DIJALEKTU
U ovom smo istraživanju ispitivali stavove prema prizrensko-timočkom dijalektu, njegovim govornicima i
socijalnoj distanci prema njima. Zanimao nas je i uticaj različitih demografskih faktora (pol, obrazovanje, tip
naselja stanovanja, materijalno stanje) na jačinu ovih stavova. U fokusu je bilo ispitati da li postoji razlika u
stavovima govornika kosovsko-resavskog dijalekta kao, u normativističkom smislu, nestandardnog varijeteta
srpskog jezika, i govornika šumadijsko-vojvođanskog dijalekta, uzetog za osnovicu ekavske varijante
standardnog srpskog jezika. Prilikom utvrđivanja stavova korištena je eksplicitna mera u vidu upitnika sa
skalama procene za 33 tvrdnje. Upitnik je bio distribuiran putem interneta i popunilo ga je 128 ispitanika koji
su bili ujednačeni po polu i dijalekatskoj pripadnosti. Podaci su analizirani statististički. Naši rezultati ukazuju
na to da se ispitanici u velikoj meri ne slažu sa negativno formulisanim stavovima o ovom varijetetu srpskog
jezika. Negativniji stav prema prizrensko-timočkom dijalektu imaju govornici kosovsko-resavskog dijalekta,
što se posebno ogleda u proceni tvrdnji koje se tiču osobina prizrensko-timočkog dijalekta i njegovih
govornika u poređenju sa drugim nestandardnim varijetetima. Premda bi ove rezultate trebalo proveriti na
većem i više izdiferenciranom uzorku, ovo eksploratorno istraživanje moglo bi da posluži i kao smernica za
formiranje detaljnijih upitnika za ispitivanja stavova o varijetetima srpskog jezika.
Ključne reči: solociolingvistika, dijalekti, standardni jezik, prizrensko-timočki dijalekat, stavovi govornika
32
Ковачевић Петровић Бојана
Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет
ИНТИМНИ СУСРЕТ ЕВРОПЕ И АМЕРИКЕ: ЕРНАН КОРТЕС И ЛА МАЛИНЋЕ
У ДЕЛУ КАРЛОСА ФУЕНТЕСА
Након вишегодишњег проучавања књижевног стваралаштва мексичког писца Карлоса Фуентеса,
увидели смо да су личности шпанског освајача Ернана Кортеса и његове преводитељке, саветнице и
љубавнице Малинцин (1502–1529), познате као Ла Малинће или Доња Марина, једнако заокупљале
његову пажњу у прозном, есејистичком и драмском делу током читаве његове каријере. У овом раду
покушаћемо да обухватимо сва дела Карлоса Фуентеса у којима су Кортес и Малинцин присутни у
виду ликова или историјски значајних личности: као родитељи првог мелеза, изданка европске и
домородачке крви, темеља хиспаноамеричког идентитета. Паралелном анализом романа
Најпрозрачнији крај (La región más transparente, 1958), Промена коже (Cambio de piel, 1967), Terra
Nostra (1975), Хидрина глава (La cabeza de Hidra, 1978), збирке прича Наранџино дрво (El Naranjo
1994), драмског текста Све мачке су дивље (Todos los gatos son pardos, 1970), есејистичких дела Tiempo
mexicano (Мексичко време 1971) и El espejo enterrado (Закопано огледало 1992, 2010), хибридне књиге
Los cinco soles de México (Пет мексичких сунаца, 2000) и још низа дела у којима Фуентес тек узгредно
спомиње први хиспаноамерички пар у историји, покушаћемо да сагледамо на који начин овај писац
представља Кортеса и Марину од прве до последње књиге, током више од пола века свог
стваралаштва. Осим што очекујемо да ћемо овим истраживањем показати ток сазревања идентитета
Хиспанске Америке, верујемо да ћемо кроз присуство шпанског освајача и астечке робиње у
Фуентесовом делу показати и сазревање њега као писца.
Кључне речи: Карлос Фуентес, Ернан Кортес, Ла Малинће, идентитет, историја Хиспанске Америке
33
Kovačević Ervin
International University of Sarajevo
THE RELATIONSHIP BETWEEN LANGUAGE LEARNING BELIEFS AND SYNTACTIC
COMPLEXITY
This research project explores the relations between language learning beliefs and the levels of syntactic
complexity in the learner’s use of the language learned. It is hypothesized that language learning beliefs partly
account for the levels of complexity in syntactic output. To test the hypothesis, one hundred and fifty-two
(N=152) English-proficient freshman students were surveyed with an adapted version of the Beliefs About
Language Learning Inventory—BALLI 2.0 (Horwitz, 2013). Their syntactic output was collected through
formal exams held in English for Academic Purposes (EAP) undergraduate courses taught at International
University of Sarajevo and International Burch University. The written samples were converted to the
electronic format and analyzed with the L2 Syntactic Complexity Analyzer (Lu, 2014; 2010). The
interrelations between the indices of syntactic complexity and beliefs about language learning were explored
through the principles of correlational design. The results show statistically significant weak negative
correlations between seven indices of syntactic complexity and the ‘Motivation’ BALLI subscale. In addition,
the results show statistically significant weak negative correlations between two indices of syntactic
complexity and the ‘Orientation’ BALLI subscale. Overall, the results reveal that language learning beliefs
may, to some extent, account for the levels of syntactic complexity displayed in essays written during formal
exams. These findings make a new contribution to our understanding of the relationship between language
learning beliefs and language output.
Keywords: language, learning, beliefs, syntactic, complexity, output.
34
Krimer-Gaborović Sanja
Univerzitet u Novom Sadu, Građevinski fakultet Subotica
SISTEM PREVOĐENJA NA SRPSKI ENGLESKIH SLOŽENICA TIPA IMENICA +
IMENICA
U svetlu činjenice da proces kompozicije predstavlja jedan od osnovnih postupaka razvitka i popunjavanja
leksičkih fondova savremenog engleskog, odn. srpskog jezika, rad se bavi inventarom srpskih prevodnih
obrazaca za 500 visoko produktivnih, engleskih endocentričnih kompozicija tipa I(menica) + I(menica). U
radu se pokazuje kako, za razliku od tradicionalnog pristupa koji složenice klasifikuje spram vrste reči
neposrednih složeničkih konstituenta i/ili same kompozicije, kontrastivna istraživanja ovog tipa u značajnoj
meri ovise o prevođenju (Đorđević 1987), što i govori u prilog potrebe za sintaktičkom analizom kompozicija
posredstvom neposrednih konstituenata (veze između determinansa i determinatuma). Analizirane
kompozicije, ukratko, klasifikuju se na osnovu dubinskih, izbrisivo-povratnih predikata preuzetih od Levi
(1978), npr. alley cat = a cat (lives) in an alley = MAČKA-LUTALICA, oak door = a door (made) from oak =
HRASTOVA VRATA, garlic sauce = a sauce (made) from garlic = SOS OD BELOG LUKA, fish kettle= a kettle for
(cooking) fish = KOTLIĆ ZA RIBLJU ČORBU, church choir = a choir (singing) in a church = CRKVENI HOR, farm
vehicle = a vehicle for (working on) the farm = POLJOPRIVREDNO VOZILO. Potonje tumačenje kompozicija u
smislu svojevrsnih sintaktičko-semantičkih kompresija (sažetih sintagmi) pogodnih za analizu upravo na
osnovu svoje dubinske (podležne) strukture, utemeljeno je na činjenici da se na nivou složenica ukrštaju
brojna formalna (morfosintaktička), te značenjska (semantička) jezička svojstva i obeležja.
Ključne reči: složenice, endocentrične, izbrisivo-povratni predikati, prevodni obrasci
35
Krombholc Viktorija
University of Novi Sad, Faculty of Philosophy
’YOU HAVE TO LOOK AT IT IN A HISTORICAL PERSPECTIVE’: CLOUD NINE AS A
NEO-VICTORIAN TEXT
The end of the century has witnessed a proliferation of fiction which revisits the Victorian period, or recasts
key Victorian texts from alternative perspectives, frequently favouring the marginal and the silenced. Moving
beyond mere stylistic appropriation, neo-Victorian works engage in deliberate and critical examination of the
past and the ways it continues to inform contemporary society, politics and culture. Although much has
already been written about this relatively recent literary phenomenon, the focus of critical attention has been
primarily on the neo-Victorian novel, which is hardly surprising considering the predominance of the novel in
the Victorian literary tradition. It is, however, possible to identify neo-Victorian themes in contemporary
British drama as well. One example is to be found in Caryl Churchill’s Cloud Nine (1979), which shares some
of the central thematic concerns and tropes of neo-Victorian fiction. The aim of this paper is to explore these
shared features and to approach Churchill’s play from a neo-Victorian standpoint. The play examines the
parallels between colonial oppression and patriarchal ideology, in order to confront both the legacy of British
imperialism and the remnants of Victorian sexual and gender politics in the context of second-wave feminism
and the sexual revolution. Furthermore, the play’s two-act structure, which brings together the historical and
the contemporary setting, and its stage directions which strive to deconstruct gender and racial boundaries
through cross-casting and character doubling, ultimately succeed in challenging another binary, that between
the Victorian and the contemporary.
Keywords: neo-Victorianism, contemporary British drama, Caryl Churchill, gender, colonialism
Lakić Igor
Univerzitet Crne Gore, Filološki fakultet
IZAZOVI U NASTAVI PREVOĐENJA PRAVNIH TEKSTOVA NA ENGLESKI JEZIK NA
POSTDIPLOMSKOM NIVOU
Nastava prevođenja pravnih tekstova na engleski jezik na postdiplomskom nivou na Studijskom programu za
prevodilaštvo Filološkog fakulteta (ranije Instituta za strane jezike) Univerziteta Crne Gore odvija se od 2004.
godine. Ova nastava je specifična jer se studenti prvi put sreću sa novim izazovima u prevođenju. Ti izazovi
su posebno uočljivi (1) na nivou sintakse, gdje specifičnosti oblasti prava često zahtijevaju strukturu rečenice
s kojom su se studenti rjeđe sretali na osnovnom studiju, i (2) na nivou leksike, gdje postoje razilke u pravnim
sistemima koje svakako iziskuju posebnu pažnju u prevođenju, ali i gdje se sreću određene nedosljednosti u
korišćenju leksike u domaćem pravnom sistemu koje se ne mogu prenijeti jednostavno na engleski jezik a da
se pri tome ne zađe dublje u suštinu funkcionisanja samog pravnog sistema. Pored toga, u studentskim
prevodima prisutne su određene greške na nivou gramatike, morfologije i sintakse, što ukazuje na propuste u
radu na osnovnim studijama. U prezentaciji ćemo se osvrnuti upravo na navedne izazove i probleme i ukazati
na mogućnosti njihovog prevazilaženja.
Ključne riječi: prevođenje, pravni registar, leksika, sintaksa, greške
36
Lang Élodie Université de Strasbourg, Laboratoire LiLPa
Meyer Jean-Paul Université de Strasbourg, Laboratoire LiLPa [email protected]
SENTIMENT LINGUISTIQUE ET REPRÉSENTATION DE LA NORME :
L’IMAGE DES LITTÉRACIES CHEZ DE FUTURS ENSEIGNANTS DE FRANÇAIS
L’enseignement du français, depuis l’école jusqu’à l’université, est assuré par des professeurs et des
formateurs qui sont eux-mêmes passés par une formation pédagogique et didactique dans le Supérieur.
L’université joue donc un rôle important dans la diffusion qualitative et quantitative du français. En France
comme à l’étranger, elle est le lieu où le futur enseignant perfectionne sa maitrise de la langue et de ses
usages, tout en prenant mieux conscience des contraintes de son apprentissage. C’est bien souvent en
découvrant sa (propre) langue comme un objet d’enseignement que le pédagogue débutant en mesure la
complexité. Or, on sait depuis Moore (2001) à quel point la manière dont les futurs enseignants de français se représentent
la langue peut influer sur leur manière de l’enseigner. Dans cette perspective, notre communication veut
rendre compte d’une enquête menée auprès d’étudiants se destinant à être formateurs en France ou à l’étranger
(master FLE, master Métiers de l’enseignement, futurs professeurs à l’école élémentaire ou secondaire, etc.).
Nos investigations ont porté sur l’idée que se font ces étudiants de la langue à enseigner, sur la manière dont
ils pensent les littéracies en général et les compétences de leurs futurs élèves en particulier. Nous interprétons les résultats de cette enquête en tant que formateurs de formateurs. À partir du portrait
d’apprentis-enseignants, de leur sentiment sur la norme et l’usage de la langue, nous essayons de mieux
comprendre quelles pourraient être les littéracies de demain.
Mots clés: langue / usages / enseignement / représentations / littéracies
37
Lasheb Baghdadi
École Normale Supérieure de Laghouat – Algérie
REPRÉSENTATION ET MISES EN SCÈNE DANS L’ÉCRITURE DE L’HISTOIRE; LE
CAS DE L’ALGÉRIE COLONIALE
Notre intervention est basée sur notre thèse intitulée « Représentations et mises en scène dans l’écriture de
l’Histoire ; le cas de l’Algérie coloniale », qui s’inscrit dans le cadre du projet d’une Histoire scientifique
commune qui soit admise et reconnue de part et d’autre.
La préoccupation majeure revient donc à réadapter l’analyse du discours à un savoir historique pour des
besoins scientifiques. Une préoccupation qui définit la tâche que nous nous sommes donnée dans le cadre de
cette recherche ; l’écriture de l’Histoire soulève des questions de langue, de catégorisation et de désignation.
À travers un sujet qui relève du patrimoine historique et mémoriel, l’originalité de notre travail réside dans le
fait de considérer la question de l’écriture de l’Histoire sous un angle linguistique et de situer la question de
conflit et de divergence dans la forme.
Nul besoin de s’attarder sur la valeur et les mérites d’une Histoire à l’échelle collective ou individuelle, pour
un peuple ou une nation, en occurrence, quand elle vient arbitrer l’avenir des deux nations. En effet, cette
Histoire est souvent objet de désinformation de manipulations et d’autres usages abusifs.
Parmi les hypothèses de notre travail, en relation directe avec la thématique “Langue et culture”, nous
retiendrons les questions susceptibles d’être effectivement recueillies sur notre corpus:
Entre les différentes réalisations langagières, quel serait le style approprié pour l’écriture qui porte sur les faits
et évènements du passé ?
Si l’ambivalence dans l’écriture de l’Histoire est une composante intégrale ou une caractéristique, est-elle
aussi la preuve d’une écriture qui se cherche entre la forme et le contenu, entre la mémoire et la rupture, la
victimisation et la glorification, l’adhésion et la distanciation ?
Quels sont les procédés et/ou processus de décodage et d’encodage qui permettent de caractériser l’écriture de
l’Histoire et qu’il faut pertinemment prendre en considération pour la stabilité du sens et de l’interprétation
(lexico-sémantique) ? Peut-on mesurer le poids des mots dans ce genre de discours particulier?
Il serait aussi intéressant de nous interroger sur la représentation du monde qui nous est donnée à travers les
textes proposés à l’étude, dans la mesure où la différence des codes entre communautés (colons/ population
autochtone) engendre un choc des imaginaires et impose la nécessité d’une analyse sur le plan culturel.
Ces historiques se manifestent-ils en tant que production d’un conflit dans l’instance du sujet de
l’énonciation ? Quel est l’enjeu de la compréhension culturelle ? peut-on et comment réduire le fossé
culturel ? Enfin, y a-t-il lieu de parler de variation entre textes d’Histoire en fonction du contexte et des
conditions de production ?
Notre démarche dans cette étude consiste à vérifier les réalisations et productions historiques d’un point de
vue linguistique. Notre analyse s’inscrit dans le domaine de la sémio-linguistique. Elle propose de vérifier
les modalités d’écriture du texte d’Histoire et d’établir le lien entre les propriétés du discours historique et sa
thématique
On tend vers une écriture dont les implications sauront dépasser les contingences subjectives ; une écriture où
les mises en scène se trouvent actualisés par des énoncés à caractère typiquement historique, objectif et
détaché de toute forme de parti-pris.
Ce serait l’idéale proposition à une situation qui reste aujourd’hui même en suspens malgré l’état
d’avancement actuel de la « théorie générale de l’écriture ».
Mots clés: identité, l'Autre, intégration/ assimilation, rejet, culture/civilisation, communauté linguistique
38
Makišová Anna
Univerzita v Novom Sade, Filozofická fakulta
NÁZVY V ZOOLÓGII Z KONTRASTÍVNEHO ASPEKTU
Predmetom nášho výskumu budú názvy zvierat v slovenčine v porovnaní so srbčinou.
Cieľom nášho výskumu je poukázať na zhody a rozdiely pri pomenovaniach živočíchov v slovenčine
a v srbčine. V príspevku budeme skúmať a analyzovať či v ovboch jazykoch existujú samostatné
pomenovania pre oba rody toho istého druhu (kôň – kobyla, konj – kobila; kohút – sliepka, petao - kokoška;
kocúr – mačka, mačak - mačka). Pri niektorých zvieracích názvoch sa rodové náprotivky nevytvárajú, ale na
vyjadrenie pohlavia sa používa opisný spôsob (hrdlička – samec hrdličky, gugutka - mužjakgugutke; žirafa -
samec žirafy, žirafa – mužjak žirafe).
Kľúčové slová: slovenčina, srbčina, pohlavie, zviera, rodové náprotivky, samec, samica, opisný spôsob.
Mandić Slađana
OŠ “Vuk Karadžić“ Bačka Palanka
MEANINGS OF `BLACK` AND `WHITE` IN ENGLISH AND SERBIAN IDIOMS
This paper deals with the meanings of two colour terms black and white / crn and beo in English and Serbian.
A contrastive analysis of the semantic and stylistic aspects of the two pairs of adjectives is based on a corpus
of some 100 English and Serbian phrasal and clausal idioms each, like Two blacks do not make a white in
English and Od dva zla ne može ispasti dobro in Serbian. The analysis will also be approached from the
perspective of cognitive linguistics with the application of both cognitive metaphor and metonymy. The main
aim of the research is to show the ranges of positive, negative and neutral meanings that these colour terms
express alongside the typical thematic fields in which these meanings occur. The paper distinguishes several
thematic fields: race/ethnicity; economy; history/political; qualities/mental characteristics; nature;
fabric/clothing; body; diseases; printing/ink/writing; comparison with animals/objects; as opposed to
black/white; uncertain/unclassified. The analysis will show that there is a relatively high degree of
correspondence between the two contrasted languages in respect of the expression of negative meanings,
mostly by black (death, sorrow, disease, etc.), and positive meanings, mostly by white (birth, happiness,
health, etc.). What will also be shown in this analysis are linguistic and cultural points of difference between
English and Serbian in their use of black and white.
Keywords: black, white, idioms, meanings, English, Serbian, contrastive analysis.
39
Marković Maja
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
INFORMATION TECHNOLOGIES IN PRONUNCIATION TEACHING
At present time, when English has become the global language of communication, a much debatable topic has
been the level of competence to be attained by learners, especially regarding oral performance, in particular,
pronunciation. Whereas the earlier teaching approaches often aimed at somewhat unrealistic goals of attaining
native-like pronunciation, the criterion set as the ultimate goal of pronunciation teaching today is effective
communication, i.e. intelligibility. This criterion has become the foundation of establishing standards taught at
specific levels of learning. These include phonemic (segmental) characteristics, as well as prosodic
(suprasegmental) ones. Since teaching English to university students inevitably assumes high standards of oral
performance, new attempts towards improving teaching methods have been made to introduce information
technologies in pronunciation teaching. In this paper we present the potentials of the open-source software for
acoustic analysis Praat (Boersma and Weenink 2016) for teaching both segmental and prosodic features to
university students of English. Introducing this software into phonetics classes has significantly improved the
students’ understanding of theoretical notions as well as helped them eliminate pronunciation errors more
effectively than the traditional model imitation methods. It also contributed to a clearer understanding of the
interrelationship between theoretical notions and their manifestations in practice.
Keywords: phonetics, phonology, acoustic analysis of speech, Praat, information technologies
Manić-Matić Vanja
Université de Novi Sad, Faculté de Philosophie
DES VARIÉTÉS LEXICALES DE L’ESPACE FRANCOPHONE ET LEUR IMPACT DANS
LES MANUELS DE FLE
Dans ce travail nous allons montrer de quelle manière et pour quels objectifs des variétés lexicales de l’espace
francophone ont été introduites dans les manuels de FLE (Français Langue Étrangère). En faisant une analyse,
comparative et descriptive, d’un corpus composé de cent vingt manuels utilisés sur le territoire serbe après la
Seconde Guerre mondiale, nous allons montrer comment certaines variétés du français sont représentées, ainsi
que les cultures francophones auxquelles elles appartiennent. Étant donné que le futur de la langue française
est justement dans sa richesse et sa diversité, nous sommes d’avis que ces particularités lexicales ne peuvent
qu’être enrichissantes et peuvent permettre aux enseignants de FLE de faire des ponts, non seulement sur le
plan culturel, mais aussi sur le plan interculturel. D’une part, ces variétés linguistiques révèlent les habitudes,
coutumes et stéréotypes des différents locuteurs francophones, et ainsi peuvent aider les apprenants à acquérir
la compétence socioculturelle. D’autre part, elles présentent souvent des formes plus faciles pour
l'apprentissage du français à laquelle les apprenants vont plutôt recourir. Vu le fait que dans notre monde de
pluralité, plurilinguisme, multiculturalité et interculturalité, le français se montre aussi comme une grande
plateforme riche de métissage, il est très important pour un professeur de FLE de suivre ces changements
constants et d’essayer de les transmettre dans la classe, où toutes les variétés du français vont être acceptées.
Mots clés: français langue étrangère, variétés lexicales, enseignement, (inter)culturel
40
Milić Mira
Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja
Panić Kavgić Olga
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
Kardoš Aleksandra
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
ENGLESKO-SRPSKI REČNIK SPORTSKIH TERMINA, PROŠIRENO IZDANJE:
MAKROSTRUKTURNE I MIKROSTRUKTURNE INOVACIJE
Rad se bavi teorijskim i praktičnim aspektima novog izdanja Englesko-srpskog rečnika sportskih termina, koji
je objavljen 2006. godine. Bez obzira na to što postojeće izdanje sadrži termine ograničenog broja sportova,
leksikografski model je ispunio očekivanja, te je osnovni cilj novog rečnika uključivanje termina svih
sportova koji su deo nastavnog plana i programa institucija visokog obrazovanja u oblasti sporta i fizičkog
vaspitanja. Veliki broj budućih odrednica i sve intenzivnija okrenutost korisnika ka izvorima na internetu sve
više govori u prilog objavljivanju elektronskog izdanja, utemeljenog na udruženom naporu jezičkih, sportskih
i informatičkih stručnjaka. Rukovodeći se principima savremene dvojezične leksikografije, projekat rečnika
ne zasniva se samo na analizi potreba savremenog korisnika, već i na primeni najnovijih znanja iz oblasti
opšte i kontrastivne lingvistike i terminologije. Stoga se podrazumeva da su predložena rešenja zasnovana na
analizi korpusa, te da su usklađena s jezičkim standardom u engleskom i srpskom, kao i sa standardom struke.
Imajući na umu činjenicu da se sportski termini u srpskom jeziku danas isključivo stvaraju adaptacijom
engleskih termina, novi rečnik je, u suštini, deskriptivan s elementima preskriptivnosti, usled čega se
efikasnost njegove upotrebe temelji na podršci društvene zajednice, kroz veću zastupljenost leksikografskih
sadržaja u nastavnom procesu maternjeg i stranog jezika i primeni ponuđenih rešenja u sportskim
institucijama.
Ključne reči: engleski jezik, leksikografija, leksikologija, srpski jezik, standardizacija, terminologija, sport.
41
Милић З. Катарина
Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет
ПРИЛОГ ТУМАЧЕЊУ ИДЕОЛОШКО-ИСТОРИЈСКОГ КАРАКТЕРА
ТРИЈУМФАЛНЕ КАПИЈЕ У ПАРИЗУ
Потреба човека за посредником између њега и стварности чији је део – у основи је свих његових
активности осмишљавања и објашњавања света и самог себе. Културни процеси као такви пре свега
теже да ускладе различите тенденције и тензије међу различитим конститутивним деловима друштва
као система, а све то посредством идеологије која га најинтензивније хомогенизује и испуњава на
местима процепа. Ако идеологија нема себи иманентну историју – историја као таква пролази мимо ње
и из те перспективе представља оно што бисмо назвали тренутном друштвено-политичком
конвенцијом или историјским тренутком. У том су смислу носиоци дате идеолошке арматуре
културни знакови, који својим семиотичким, колико и материјалним постојањем осигуравају
препознавање и саопштавање одређене идеолошке поруке.
На „проповедничкомˮ месту, на Тргу звезде у Паризу, Наполеон је у име револуционарног преласка из
апсолутизма у републиканство наложио изградњу Тријумфалне капије, упућујући тиме не на Титов
славолук, већ на империјалистички модел Римског царства. Измештена из првобитног семиотичког
система, Тријумфална капија бива преузета као знак, или, тачније, као потенцијал (potentia, могућност
и моћ) за означавање. У тумачењу Тријумфалне капије као знака одлучили смо се да скренемо пажњу
на дијахронијски аспект, који потврђује његову динамичну структуру, и у том ћемо се светлу прво
окренути етимологији – јер је језички знак, и археологији – јер је културолошки знак. Смена
различитих друштвено-политичких, а самим тим и идеолошких парадигми – историјски је аспект, који
ћемо, такође, приказати у овом раду.
Кључне речи: култура, идеологија, семиотика, мит, знак, Тријумфална капија;
42
Миљаковић Милорад
Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет
Лазар Жолт
Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет
ПОГЛЕД ВАСИЛИЈА РОЗАНОВА НА СЛУЧАЈ БЕЈЛИСА
У раду ће бити приказани чланци Василија Васиљевича Розанова, који су написани поводом убиства
дванаестогодишњег хришћанског дечака Андреја Јушчинског, у Кијеву, 12. марта 1911. године.
Судски процес, који је потресао Руску Империју, покренут је према Јеврејину Менахему Менделу
Бејлису и јавности остаје познат под називом ,,случај Бејлиса”. Због чланака које је објављивао у
новинама Новое время и Земщина Розанов је искључен из Религиозно-филозофског удружења. Чланци
су 1914. године обједињени у зборник под називом Обаятельное и осязательное отношение евреев к
крови (срп. Олфакторан и тактилан однос Јевреја према крви). У раду ћемо представити научни план
дискурса Розанова о људском жртвоприношењу и дати преглед ставова других научника о датој
тематици. С обзиром на то да се никада није сазнао прави извршитељ овог злочина, и да се о овоме
случају и даље пише у јавности, али и да се поред уврежених веровања и језичких стереотипа,
појављују нове клевете према јеврејској заједници за извршавање ритуалних убистава у Источној
Европи, можемо да сматрамо да је ова тема веома значајна и актуелна са становишта социологије
религије.
Kључне речи: случај Бејлиса, Василиј Розанов, ритуална убиства, кабала, социологија религије
43
Милојевић С. Ивана
Универзитет у Београду, Филолошки факултет
СЕМАНТИЧКА И КОНЦЕПТУАЛНА АНАЛИЗА ГРЧКИХ И СРПСКИХ
СОМАТИЗАМА ИЗ ДОМЕНА УЗНЕМИРЕНОСТИ, УЗРУЈАНОСТИ И
ЗАБРИНУТОСТИ
Овај рад припада научној области фразеологије као интерлингвистичке и интердисциплинарне језичке
категорије, на основу које тежимо да утврдимо семантичке и концептуалне вредности фразеолошких
система двају генетски несродних језика, грчког и српског. Предмет овог рада јесте контрастирање
основних јединица наведених фразеолошких система које садрже одређени део тела који представља
фразеолошку универзалију високе фраземотворне продуктивности. Како је поље фразеологије
изузетно широко, предмет наше анализе ограничили смо на соматизме за које смо сматрали да
представљају репрезентативни индикатор негативно обојеног емоционалног стања и семантичког
поља узнемирености, узрујаности и забринутости. Корпус смо ексцерпирали из монолингвалне и
билингвалне речничке грађе. Мимо контрастивне и семантичке анализе, спровели смо и концептуалну
анализу с циљем постулирања појмовних, односно концептуалних метафора, путем којих је
конституисана језичка слика света. Мишљења смо да ће резултати представљених анализа потврдити
универзалност концептуалних метафора, које наводе пре свега Лејкоф и Џонсон, затим Кевечеш, али и
да ће показати високи степен семантичке еквиваленције контрастираних фразеолошких јединица.
Фразеологизме као посебно маркиране и изузетно експресивне језичке јединице, склопове различитих
лексема које заједно носе ново значење, није увек лако разоткрити и протумачити, стога је од великог
значаја развијање ове релативно младе научне дисциплине.
Кључне речи: семантика, контрастивна фразеологија, когнитивна фразеологија, соматизми, грчки и
српски фразеолошки систем
44
Мутавџић Предраг
Универзитет у Београду, Филолошки факултет, Катедра за неохеленске студије
Стојичић Војкан
Универзитет у Београду, Филолошки факултет, Катедра за неохеленске студије
Kampouris Anastassios
Ph.D. candidate, Demokritus Univeristy of Thrace, Greece
РУМУНСКИ ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА ГРЦИЗМИМА КАО ЛЕКСИЧКОМ
КОМПОНЕНТОМ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ И
ГРЧКОМ ЈЕЗИКУ
Баш као и код осталих савремених балканских језика, и у румунском се утицај грчког не може пратити
кроз целу документовану историју, пошто су балкански народи касно добили своју писменост и пошто
су се касно појавиле њихове књижевне активности. Чињеница је да су упливи грчког трајали вековима
пре појаве писмености код Румуна: у румунски вокабулар су улазили и директно из грчког, и
индиректно преко латинског и јужнословенских језика, бугарског и српског. Сва етимолошка
проучавања показују да је далеко већи број грцизама у румунски ушао преко једног од трију
наведених језика него што је било директног преузимања, што је разумљиво, будући да су ти језици
(били) географски ближи грчком. Зато су бројни грцизми у румунском (нужно адаптирани и фонетски
и морфолошки) придобили или сасвим ново значење, или им је оно померено у односу на значење у
српском и бугарском. Заједно са латинизмима и славизмима, грцизми представљају један од трију
најстаријих слојева туђица у румунском.
Ако изоставимо стогодишњи период владавине фанариота Влашком и Молдавијом, чији језички
утицај ипак није ни значајнији ни пресуднији за појаву грцизама у румунском, можемо рећи да појава
грцизама у румунском (као и у другим балканским те европским језицима) није била везана за
технику, науку и технологију, нити за политички живот и администрацију – више је реч о културно-
материјалним, религијским и језичким упливима који су се постепено имплементирали у румунску
културу и у језик. Напоменимо и то да, уколико се ослонимо на сву доступну литературу, до данас
није урађен ниједан систематски преглед нити класификација грцизама у румунском.
Полазни задатак овог рада представља покушај да фразеолошке конструкције са грцизмима у
савременом румунском прикажемо контрастивно, компаративно и статистички, са преводним
еквивалентима на српском и грчком, како бисмо установили колико заиста постоји подударности и
какав се степен еквиваленције запажа између њих.
Кључне речи: румунски, грчки, српски, грцизми, позајмљенице, фразеологизми, преводни
еквиваленти, степен подударности.
45
Nemet Ivana
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
PREVOĐENJE VERBALNOG HUMORA SA ENGLESKOG JEZIKA NA SRPSKI
U SERIJI ALO, ALO – KRITIČKA ANALIZA
Ovaj se rad bavi kritičkom analizom prevođenja verbalnog humora sa engleskog jezika na srpski u britanskoj
televizijskoj seriji Alo, alo, koja svoju veliku popularnost umnogome duguje replikama pozornika Krebtrija,
zasnovanim na kreativnoj eksploataciji prvenstveno fonoloških sredstava radi stvaranja komičnih efekata,
poput I am wicking this woo because my poloceman's troosers are full of deenamote, Who stole the bottery
from lieutenant Greeber’s little tonk? ili čuvene rečenice Good moaning. Osnovni cilj rada jeste da se ponudi
tipologija primenjenih jezičkih sredstava na engleskom jeziku i da se utvrdi sistem njihovog prenošenja na
srpski, s posebnim naglaskom na stepenu uspešnosti postizanja odgovarajućih komičnih efekata u prevodu.
Metodološkim postupkom kontrastivne analize korpusa koji će činiti odabrani uzorci engleskog originala i
srpskog prevoda, tj. originalnih i prevedenih replika pozornika Krebtrija, u istraživanju će biti prikazana,
kritički ocenjena i primerima potkrepljena upotrebljena prevodna rešenja, razvrstana na skali od najboljeg
preko prihvatljivog do najslabijeg, kako bi se pružio uvid u dijapazon jezičkih i kulturnih mogućnosti
postizanja komičnih efekata i njihove uspešnosti u ovom veoma specifičnom i izazovnom književnom i
prevodilačkom žanru.
Ključne reči: verbalni humor,kontrastivna analiza prevoda, kritička analiza prevoda, serija'Alo, 'alo!,
ekploatacija fonoloških sredstava, dvosmislenost, igra rečima, postizanje komičnog efekta
46
Novakov Predrag
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za anglistiku
KOMPONENTE ENGLESKIH TELIČNIH STRUKTURA I NJIHOVIH SRPSKIH
EKVIVALENATA
Teličnost kao kompleksan koncept usmerenosti glagolske situacije ka cilju podrazumeva više komponenata
koje predstavljaju relevantnu temu za lingvističko proučavanje, što pokazuje i obimna postojeća literatura.
Nakon kratkog pregleda stavova iz stručne literature od kojih će se polaziti u analizi konkretnog jezičkog
materijala, u radu se razmatra teličnost na nivou lekseme, fraze i klauze, u primerima iz savremenog
engleskog jezika, uporedo sa njihovim prevodnim ekvivalentima u srpskom jeziku. Primeri se preuzimaju iz
savremenog britanskog romana Wolf Hall (2009) autorke Hilari Mantel, odnosno njegovog prevoda na srpski
jezik (Vučje leglo). Uz određenje telične situacije kao situacije koja teži datom cilju, krajnjoj tački u procesu
posle kog se situacija okončava i ne može se nastaviti, već samo ponoviti, rad se fokusira na nekoliko
komponenata takvih situacija, posebno na animatnost subjekta, intencionalnost i vrstu cilja koji je impliciran u
datom kontekstu (na primer, konkretan objekat koji treba napraviti, tačku u prostoru koju treba dostići ili
mentalno stanje do kojeg subjekat dolazi). U tom teorijskom okviru, rad komentariše engleske telične
strukture i upoređuje ih sa njihovim srpskim prevodnim ekvivalentima. Imajući u vidu razlike koje u toj
oblasti postoje između engleskog i srpskog jezika (na primer, dominantna analitičnost i sintetičnost, odnosno
specifična funkcija glagolske prefiksacije u srpskom jeziku), takvo upoređivanje ukazaće na specifičnosti u
pomenutim jezicima, a daće doprinos i sveobuhvatnijem sagledavanju kategorije teličnosti uopšte.
Ključne reči: animatnost, intencionalnost, engleski, srpski, teličnost.
47
Ostojić Jovana
Centar stranih jezika Alfabet, Novi Sad
RAZUMEVANJE I TUMAČENJE NOVIH SLIVENICA OD STRANE UČENIKA
ENGLESKOG JEZIKA NA NIVOU B2 – EMPIRIJSKA ANALIZA
Ovaj se rad bavi empirijskim istraživanjem načina na koji učenici engleskog kao stranog jezika, na nivou B2,
razumeju polimorfemske neologizme i prepoznaju njihove sastavne delove. Istraživanje je zasnovano na
korpusu od 25 najnovijih slivenica engleskog jezika, kao što su frienemy, floordrobe, threenager i momager,
koje su odabrane iz materijala ponuđenog na veb-sajtu www.wordspy.com. U prvom delu rada biće ukratko
prikazana struktura upitnika koji je poslužio kao glavni metod za utvrđivanje stepena i kvaliteta tumačenja
slivenica. Upitnik se sastojao iz tri dela i u njemu se slivenice tumače prvo van konteksta (sa stanovišta
leksičke semantike), zatim u okviru konteksta rečenice (stanovište leksičke pragmatike), dok se na kraju
prepoznaju i analiziraju sastavni elementi slivenica. U drugom delu rada biće predstavljeni rezultati
istraživanja, s posebnim osvrtom na uočene tendencije razumevanja slivenica i prepoznavanja njihovih
sastavnih delova, ali i s osvrtom na semantičko-pragmatičke i pedagoške implikacije predstavljenih rezultata.
Ključne reči: neologizam, slivenica, tumačenje, značenje, wordspy.com
Otašević Jelena
Univerzitet „Mediteran”, Podgorica
ESTETSKA ANTICIPACIJA MODERNIH TEORIJA O MOĆI PODSVIJESTI U
KITSOVOJ ODI SLAVUJU
U jednom svom pismu iz 1817. godine, engleski pjesnik Džon Kits, iz mlađe generacije engleskih
romantičara, kaže da ni u šta nije siguran osim u „svetost ljudskih osjećanja” i „istinitost stvaralačke mašte”.
U svjetlu modernih tumačenja ljudske podsvijesti s kraja dvadesetog i početka dvadeset prvog vijeka, Kitsov
pojam „stvaralačke mašte” tumačimo kao podsvijest, te u tom ključu razumijemo njegovu poeziju, a njegovu
čuvenu Odu slavuju analiziramo kroz teorije američkih psihologa Džozefa Marfija, M. Skot Peka i autora
Ekarta Tola, nalazeći u svakoj strofi njegove ode estetsko uobličenje modernih shvatanja o potencijalu i
načinu djelovanja ljudske podsvijesti na čovjekovu stvarnost, a u slavujevoj pjesmi, i iluziji koju ona u
pjesnikovoj svijesti stvara, prepoznajemo njegovo voljno vezivanje sopstvenih misli za jedan čulni, objektivni
realitet. Prepuštajući se sadašnjem trenutku, u kom osluškuje slavuja, pjesnik polako zaboravlja sve lične i
opšteljudske tegobe, zaustavlja misli svog svjesnog dijela uma, i time se predaje podsvjesnom umu. Taj
proces Kits opisuje nizom pjesničkih slika i svoj estetski doživljaj završava ponovnim vraćanjem u svoj ego,
opterećen prošlim iskustvom i budućim očekivanjima. Oslanjajući se na izvornu literaturu o ovom engleskom
pjesniku i njegovoj poeziji, u kojoj se slavuj uzima kao simbol, najprije pjesničkog stvaranja, a potom i šire,
kao simbol svakog estetskog užitka, pravimo iskorak iz čisto književne ravni, te dajemo svjedočanstvo više o
dubini i značaju književnosti u ukupnom ljudskom postojanju.
Ključne riječi: Džon Kits, romantizam, Džozef Marfi, Ekart Tol, M. Skot Pek, podsvijest
48
Пантић Сретен
Centar stranih jezika The Language Studio, Veternik
ПРЕВОЂЕЊЕ ГЛАГОЛСКИХ ФРАЗНИХ ЛЕКСЕМА СА ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА НА
СРПСКИ У РОМАНУ СЛИКА ДОРИЈАНА ГРЕЈА
Овај рад има за циљ да укаже на квалитет превођења идиома, конкретно глаголских фразних лексема,
попут to put (something) into practice, са енглеског језика на српски у два превода романа Слика
Доријана Греја Оскара Вајлда. У целини посматрано, преводиоци су се у поменутим преводима
одлучивали за једноставнија решења (нпр. to lose one's nerve према изнервирати се уместо изгубити
живце) или су у потпуности избацивали идиоме тамо где је идиоматско решење ипак могуће (нпр. to
stir a step према мрднути уместо прстом мрднути), док су се неретко могли наћи и погрешни преводи
(нпр. to make a fortune према доћи до среће уместо обогатити се). Током анализе примера коришћени
су енглеско-српски речници идиома који наводе устаљене преводе, али и једнојезични речници
енглеског и српског језика, за оне идиоме који нису унети у двојезичне речнике. Критичка анализа ће
понудити систем најчешћих пропуста приликом превођења глаголских фразних лексема у обе верзије
превода. Крајњи циљ истраживања јесте изналажење решења која могу довести до смањења
преводилачких пропуста, самим тим и унапређења коначног превода, а, посредно, ставиће се акценат и
на педагошке импликације квалитета превода посматраних идиома.
Кључне речи: идиоми, глаголске фразне лексеме, анализа, превод, Слика Доријана Греја, српски,
енглески
49
Paolini Michele
Università “Comenio” di Bratislava, Facoltà di Pedagogia
RIFERIMENTI DANUBIANO-BALCANICI NEL DIZIONARIO DELLA LINGUA ITALIANA
DI NICCOLÒ TOMMASEO E BERNARDO BELLINI
L’ottocentesco Dizionario della lingua italiana di Niccolò Tommaseo e Bernardo Bellini si presenta oggi, per
ampio consenso, come “il miglior dizionario di tutta la tradizione italiana” (Marazzini, 2004, p. 255). Il
dalmata Tommaseo, che imprime nell’opera i tratti originali di un lavoro marcatamente autoriale, viene
chiamato alla direzione dell’impresa dall’editore torinese Giuseppe Pomba, figura la cui importanza (come
quella di uomini quali Felice Le Monnier, Giovan Pietro Vieusseux, Carlo Tenca o Gaspero Barbera) va al di
là della funzione puramente organizzativa. Il progetto lessicografico, così concepito al di fuori dei sancta
sanctorum della fiorentinità, prende una forma che coniuga l’impegno pedagogico con le più alte istanze civili
e pratiche. Tommaseo agisce in prima persona nella stesura del Dizionario, operando in piena continuità con i
suoi vivaci interessi verso i fatti della contemporaneità europea, le cronache scientifiche e politiche, la società,
il dato etnografico. Si tratta di inclinazioni che, per varietà e qualità, possono essere dette legittimamente
enciclopediche. In questo contesto si situano gli interessanti riferimenti (geografici, storico-politici,
etnografici) del Dizionario al mondo danubiano-balcanico. Questo lavoro si propone di evidenziarne le
caratteristiche più rilevanti, partendo dai riscontri oggi possibili grazie alle interrogazioni effettuate mediante
il motore di ricerca messo recentemente a disposizione con la versione elettronica dell’opera
(www.tommaseobellini.it) dall’Accademia della Crusca e dalla casa editrice Zanichelli.
Parole chiave: lessicografia, dizionario, enciclopedia, Balcani, Tommaseo.
50
Paunović Zoran
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
UTICAJ HIPI POKRETA NA JUGOSLOVENSKU KULTURU ŠEZDESETIH I
SEDAMDESETIH GODINA DVADESETOG VEKA
Šezdesete godine dvadesetog veka u čitavoj zapadnoj civilizaciji karakteriše, pored ostalog, i stvaranje većeg
broja snažnih i uticajnih supkulturnih pokreta. Najsnažniji i najuticajniji među njima nesumnjivo je bio hipi
pokret. Nastao u Sjedinjenim Američkim Državama početkom šezdesetih, pre svega kao mnogostruki odraz
mladalačkih težnji za širenjem i snaženjem ideje individualne slobode, pokret se raširio po čitavom svetu,
poprimivši, pored kulturnih i supkulturnih, i značajne političke konotacije. Jugoslavija je u to vreme bila
otvorena prema Zapadu više no bilo koja druga socijalistička država, pa je jugoslovenska omladina relativno
rano, i sasvim nesmetano, dobila priliku da upozna i u velikoj meri prihvati ideologiju i ikonografiju hipi
pokreta. Ideje pokreta širile su se ponajviše posredstvom rok muzike; među sve mnogobrojnijim rok grupama
gotovo da nije bilo onih čiji tekstovi i muzika nisu, u manjoj ili većoj meri, u sebi nosili jasno uočljive
elemente hipi ideologije. Širenju i jačanju uticaja pokreta značajan doprinos davala je i omladinska štampa,
kao i televizija i film, ali i pozorište i različiti drugi oblici umetničkog izraza, čime je pokret prevazišao okvire
supkulture i u različitim vidovima zašao u prostore etablirane, ’visoke kulture’. Ovaj rad će nastojati da osvetli
korene, razvoj, pojavne oblike i posledice uticaja hipi pokreta u Jugoslaviji šezdesetih i sedamdesetih godina
dvadesetog veka.
Ključne reči: hipi pokret, supkultura, kultura, ideologija, kulturni uticaji
51
Peterke Katharina
University of Koblenz-Landau, Germany
CONCEPTS IN MIND – CONCEPTUAL METAPHOR IN THE ELT CLASSROOM
Recent findings in cognitive linguistics indicate a significant value of conceptual metaphor for language
learning and teaching. Conceptual metaphors, e.g. ANGER IS A HOT FLUID IN A CONTAINER, transfer
characteristics of a more concrete source domain to a more abstract target domain (Goatly 2007). Abstract
ideas like ANGER are conceptualised according to physico-spatial experience resulting in linguistic
metaphors like “boiling with anger” (Lakoff & Johnson 2003). Conceptual metaphor is ubiquitous in human
language and concepts are frequently culture-specific (Musolff 2014). Reaching a “conceptual fluency” –
knowing and understanding the conceptual system of a language (Danesi 2008) – might be highly beneficial
for language learners improving their linguistic and intercultural competence. Also, metaphoric themes as
meaningful frameworks foster retention of vocabulary (Boers 2000). Nevertheless, metaphor is still treated as
a stylistic device only in classroom materials.
The present study intends to empirically investigate the influence of conceptual metaphor teaching on pupils’
language proficiency. The study follows a pretest - posttest control group design. The intervention deals with
a text about political relations from a regular EFL schoolbook for grade 11. The experimental group is made
aware of conceptualisations underlying linguistic expressions in the context of politics, while the control
group deals with the same vocabulary in a traditional manner. In a pre- and posttest, the pupils complete a
gap-fill and an open writing exercise. Effective vocabulary use, flexibility and skill in language production are
looked at. The results of the pre-study and the materials designed for the study are going to be presented.
Keywords: conceptual metaphor; language learning; language teaching; language proficiency
52
Петковић Дивна
Универзитет у Београду, Филолошки факултет
Станојевић Веран
Универзитет у Београду, Филолошки факултет
О СУБЈУНКТИВУ У КОМПЛЕТИВНИМ РЕЧЕНИЦАМА У ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗИКУ
Пошто разни теоријски приступи још увек нису успели да дођу до његове суштине и инваријанте,
најлакше се и најчешће проблему субјунктива прилази – дескриптивистички, тј. набрајају се његове
вредности и употребе. Поред свима познатих, непрегледних листа контекста који захтевају субјунктив,
постоје и атипичне употребе, које граматике, услед мањка простора, ређе помињу. У том смислу,
посебно су захтевни контексти који дозвољавају дуалну употребу субјунктива и индикатива. Ми ћемо
се у овом раду ограничити на глаголе у главној реченици који индукују субјунктив у комплетивној
реченици, али дозвољавају и индикатив, што резултује променом значења. Анализом обимног корпуса
(Frantext) покушаћемо да сагледамо питање из две визуре: с једне стране, глаголи који уводе зависну
реченицу могу бити носиоци лексичке полисемије, која се разрешава употребом једног или другог
начина (J'entends que tu me dis/dises : Чујем/Захтевам да ми кажеш), док с друге стране, модална
алтернација у комплетивној може да дезамбигуише читаву синтаксичку структуру у оквиру
синтаксичке полисемије, где се нијанса у значењу тек назире (Je ne crois pas qu'il viendra / qu'il vienne :
Треба да дође, али мислим да неће доћи / Не знам да ли је уопште планирао да дође, али мислим да
неће). Поставља се питање шта је старије – семантичка нужност или синтаксичка принуда.
Кључне речи: француски језик, синтакса, комплетивна реченица, субјунктив, индикатив, синтаксичка
полисемија
53
Petrova Snežana
Université « Saints Cyrille et Méthode » de Skopje
LES PASSIONS TRAGIQUES DANS LES TRAGÉDIES FRANÇAISES ENTRE 1634 ET
1640.
Aristote clamait que « le sage n’est pas sans passions, mais seulement modéré dans ses passions »
(ARISTOTE, 1989 : 21), mais le héros tragique est-il un homme sage ou bien un homme qui s’est laissé
dominer par les passions ?Aristote ajoute au sujet des passions que « tout ce qui étant suivi de douleur et de
plaisir, apporte un tel changement dans l’esprit qu’en cet état il se remarque une notable différence dans les
jugements qu’on rend : telles sont la Colère, la Pitié, la Crainte et autres Passions semblables,[…]. »
(ARISTOTE, 1989 : 30).
Le théâtre est justement le lieu où la raison en démission laisse place à ces âmes en peine lesquelles
provoquent chez le spectateur des émotions à valeur morale et de purgation. « L'esprit de l'homme se plaît aux
mouvements différents que lui causent les différents objets, et les différentes passions qu'on lui représente. [...]
Ce flux et reflux d'indignation et de pitié, cette révolution d'horreur et de tendresse, cause un effet merveilleux
sur l'esprit des spectateurs » (RAPIN, 1970 : 99-100).
Notre étude consiste donc en l’analyse des passions dans les tragédies françaises entre 1634 et 1640 ainsi que
dans les tragédies antiques qui leur servent de source, dans le but de démontrer l’évolution dans l’expression
de ces états d’âme, dans leur identification, esthétique, déploiement et différences.
Mots clés: passions, tragédies françaises, tragique, émotions
54
Petrović Marijana
INALCO (Institut National des Langues et Civilisations Orientales), LACITO (Langues et
Civilisations à Tradition Orale) – UMR 7107, CNRS
[email protected], [email protected]
L’INDÉFINI EN BCMS (BOSNIAQUE – CROATE – MONTÉNÉGRIN – SERBE) D’UN
POINT DE VUE BALKANIQUE ET TYPOLOGIQUE
Le BCMS est une langue slave du sud dont le système nominal se compose de sept cas et qui ne possède pas
d’article. De ce fait, quel est le chemin évolutif de l’expression de l’indéfini en BCMS ?
Plusieurs stratégies sont mises en œuvre, dont l’usage, dans des contextes bien précis, du numéral ‘un’ jedan,
dans un rôle proche de celui de l'« article », ou bien d’autres déterminants comme neki, nekakav, ‘un, certain’.
Les adjectifs ont deux formes en BCMS, l’une définie, l’autre indéfinie, tandis que certaines prépositions
spatiales ont parfois été analysées comme des problèmes touchant à la détermination nominale. Enfin,
l’opposition du défini et de l’indéfini se joue aussi à travers la structuration informationnelle et par voie de
conséquence, selon la place des constituants dans l’énoncé. L’expression de l’indéfini en BCMS peut être
prise en charge dans le cadre du syntagme nominal certes, mais aussi par l’énoncé entier.
Après avoir brièvement esquissé les moyens d’expression de l’indéfini en BCMS, notre idée est de l’étudier
dans son contexte balkanique. Pourrait-on comparer sur ce point le BCMS au bulgare et au macédonien ou
aux autres langues ou variétés balkaniques (roumain, grec albanais, etc.) ? L’aréalité influence-t-elle le BCMS
sur ce point ? Quelle est la place du BCMS, en définitive, d’un point de vue aréal et typologique ?
Mots clés: Indéfini, BCMS (bosiaque - croate - monténégrin - serbe), balkanologie, typologie, système
nominal, aréalité.
55
Polovina Vesna
Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet
Kašić Zorka
Univerzitet u Beogradu, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
SINHRONIJSKA ANALIZA UPOTREBE I FUNKCIJA IZREKA I POSLOVICA
Bogata literatura o poslovicama i izrekama pretežno se bavila analizom jezika poslovica, njihovim nastankom,
kulturološkim sličnostima i razlikama među jezicima, varijantama poslovica u vremenu i prostoru, a tek u
relativno novije vreme njihovom realnom upotrebom u određenoj jezičkoj zajednici. Cilj našeg rada jeste da
razmotrimo dva moguća pristupa izučavanju savremene upotrebe i funkcija poslovica: putem ankete i
korpusne analize. Odabravši jedan broj poslovica iz Vukovog vremena, napravljena je anketa čiji je cilj bio
da se utvrdi razumevanje značenja izreka kod današnjih odraslih mladih govornika srpskog jezika, uvid u
komunikativne situacije u kojima bi se izreke mogle upotrebiti, ali i da se utvrdi da li postoje indikacije o
regionalnim komunikativnim modelima u njihovom razumevanju i upotrebi. Potom je analizirano prisustvo tih
poslovica u dostupnim korpusima srpskog jezika, kako bi se utvrdilo da li se one realno upotrebljavaju i danas
i kakvu im ulogu daju govornici. Rezultati pokazuju da i danas postoji delimično razumevanje izreka, ali se
one uglavnom koriste sporadično i primenjuju se na savremene urbane situacije i situacije iz ličnog iskustva, a
tumače današnjom leksikom. Takođe, rezultati pokazuju i da postoje regionalni komunikativni modeli, kao i
da slika realne upotrebe kroz analizu korpusa pokazuje uglavnom slične, ali ne i identične odnose u pogledu
potpunog i delimičnog razumevanja i upotrebe istraživanih izreka. Naše istraživanje pokazuje ne samo
prednosti i nedostatke ovakvih tehnika ispitivanja u osvetljavanju savremene upotrebe izreka i poslovica već
ukazuje na koje načine mogu doprineti našoj spoznaji o nekim aspektima dijahronijskog pogleda na njihovo
preživljavanje.
Ključne reči: srpski jezik, paremiologija, izreke, poslovice, korpusna analiza, anketa, komunikativni modeli
56
Поповић Вирђинија
Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет
Пуја-Бадеску Марина
Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет
ДИМИТРИЈЕ КАНТЕМИР – ПРЕТЕЧА ИСТОЧНОЕВРОПСКЕ ПРОСВЕТИТЕЉСКЕ
ИСТОРИОГРАФИЈЕ
У 18. веку записи Димитрија Кантемира кружили су Европом, а универзални одрази његовог
стваралаштва учинили су да оно буде прихваћено од стране европских кругова. Кнез и филозоф, у
свом је делу покушавао да пронађе смисао историје и разлоге који су довели човечанство у стање
тешких превирања. Његово истраживање ослања се на критику и поређења, а његова историјска дела
настављају европско просветитељство источног порекла. Кнезу Кантемиру, који је био веома цењен од
стране еврпских интелектуалаца, посвећено је много радова, а његова дела су преведена на више
светских језика. Кантемир је значајно допринео увођењу Истока у европске културне токове, пре свега
обрађеном тематиком, али и специфичним стилом који је карактерисао његово стваралаштво. У раду
ће се бити приказано историографско дело молдавског кнеза Кантемира, као и његов утицај на развој
румунске и европске културе у 18. веку.
Кључне речи: Димитрије Кантемир, просветитељство, историографија, култура
Popović Virđinija
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za rumunistiku
KINA I NJENE KULTURNE VREDNOSTI U RUMUNSKOJ KNJIŽEVNOSTI
Najstarija civilizacija na svetu bila je oduvek predmet inspiracije mnogobrojnim svetskim piscima, pa tako i
rumunskim, među kojima su najpoznatiji: pesnik Mihaj Eminesku i veliki pisac putopisa – Nikolae Milesku
Spataru. Kineske religije i filozofija Dalekog istoka, lepote Kine pa čak i ekonomija bile su citirane, slavljene
i upoređene s evropskom i balkanskom kulturom na oko 15.000 stranica rumunske publicistike, a lepote Kine
bile su opisane u rumunskim putopisima koji datiraju još iz 19. veka. U radu će biti prikazana rumunska
literatura u kojoj je predmet inspiracije pisaca bila Kina. Takođe, biće ispitano i u kojoj je meri kineska
kultura prisutna u rumunskoj književnosti i da li su publicistička i beletristička dela u 19. veku u Rumuniji
mogla pronaći put ka čitaocu.
Ključne reči: Kina, kultura, rumunska književnost, publicistika, putopis
57
Požgaj Hadži Vesna
Sveučilište u Ljubljani, Filozofski fakultet
JUŽNOSLAVENSKI JEZICI U SLOVENSKOJ OBRAZOVNOJ JEZIČNOJ POLITICI
U obrazovnoj jezičnoj politici bilo koje države, pa tako i Slovenije, odražavaju se ne samo znanstveno-
primijenjene spoznaje metodike stranih jezika, nego i političke ideologije kreatora te politike te instutucija
države koje je odobravaju. U radu se prikazuje položaj i status južnoslavenskih jezika (srpskohrvatskog i
njegovih nasljednika: hrvatskog i srpskog standardnog jezika te makedonskog jezika) u slovenskom odgojno-
obrazovnom sustavu, i to na dvjema razinama: osnovnoškolskoj i fakultetskoj. Što se osnovnoškolske razine
tiče, u nekadašnjoj Jugoslaviji srpskohrvatski je bio obaveznim predmetom u 5. razredu sa po 2 sata tjedno sve
do 1993/94, kada je zbog burnih društveno-političkih promjena postao izrazito negativno obilježen u
slovenskome društvu i konačno, zbog pritiska javnosti, ukinut. Slovenska kurikularna reforma posljednjeg
desetljeća 20. st. ponudila je u osnovnoj školi niz izbornih predmeta u 7, 8. i 9. razredu, među kojima su, uz
druge strane jezike, hrvatski jezik kao izborni predmet (program prihvaćen 2000. godine), srpski i makedonski
jezik kao izborni predmeti (programi prihvaćeni 2007). Što se fakultetske razine tiče, studiji srpskohrvatskoga
jezika i književnosti postoje kontinuirano sve od osnivanja ljubljanskog sveučilišta (1919) s manjim
promjenama programa 1980-ih godina. Društveno-politička previranja 1990-ih godina, nastanak novih država
i standardnih jezika na novoštokavskoj osnovi bila su razlogom preoblikovanja programa u Južnoslavenske
studije. U zaključku se problematizira nebriga slovenskih nadležnih institucija u smislu promocije hrvatskoga,
srpskog i makedonskog jezika kao izbornih predmeta (nepostojanje udžbenika, nedostatak stručnoga
usavršavanja učitelja itd.), kao i neriješen status lektora srpskoga jezika na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u
Ljubljani.
Ključne riječi: jezična politika, obrazovanje, status jezika, srpski jezik, hrvatski jezik, makedonski jezik
58
Prćić Tvrtko
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za anglistiku
ENGLESKO-SRPSKI KONTRASTIVNI REČNIK SINONIMA: LEKSIKOLOŠKI I
LEKSIKOGRAFSKI PRINCIPI ORGANIZACIJE
U ovom radu biće predstavljene teorijsko-metodološke i praktične dimenzije rada na novom kontrastivnom
leksikološko-leksikografskom projektu Englesko-srpski kontrastivni rečnik sinonima, prvom ovakve vrste u
našoj sredini, čije je sastavljanje nedavno počelo na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom
Sadu. Izlaganje će se sastojati iz tri tematski međupovezane celine: (1) opšta karakterizacija i tipološka
identifikacija Rečnika, koje nude određenja njegove ciljne publike, glavnih ciljeva i leksikografskih obeležja,
(2) leksikološki principi organizacije Rečnika, koji definišu njegove teorijske temelje, uključujući pojmove
sinonimije, semantičkih i leksičkih polja, i englesko-srpskog leksičkog kontrastiranja, za ovu priliku posebno
precizirane i prilagođene, i (3) leksikografski principi organizacije Rečnika, koji opredeljuju njegovu
praktičnu realizaciju, uključujući sastavne elemente makrostrukture i mikrostrukture Rečnika, kao i najvažnije
aspekte njegove izrade i izvedbe.
Ključne reči: rečnik, sinonimija, engleski jezik, srpski jezik, leksikologija, leksikografija, makrostruktura,
mikrostruktura, izrada, izvedba
Radan N. Mihai
Universitatea de Vest din Timișoara, România, Facultatea de Litere, Istorie și Teologie
SUR LA TERMINOLOGIE DE LA PELLETERIE DANS LE DIALECTE SERBE DE
CARAŞOVA
La pelleterie, comme beaucoup d’autres métiers, est en train de disparaitre. À partir de cette réalité,
l’auteur a effectué une enquête dans la localité Caraşova (département Caraş- Severin, Banat) en
2008. En utilisant un questionnaire, il a cueilli les termes liés au métier de pelletier qui existent dans
le dialecte serbe de Caraşova.
Le but principal de l’enquête a été d’enregistrer ces termes avant leur disparition définitive de
l’usage. Le travail présente et analyse leur utilisation dans le dialecte serbe de Caraşova.
Suite à l’analyse, l’auteur se propose : 1. d’établir un rapport entre la terminologie d’origine slave et
la terminologie étrangère qui résulte des emprunts faits des langues d’autres ethnies qui vivent en
Banat (surtout l’ethnie allemande et roumaine) ; 2. d’inventorier les termes archaïques slaves
conservés dans ce dialecte suite à des contacts faibles et discontinus avec les dialectes serbes
convergents et à une évolution multiséculaire indépendante par rapport à ceux-ci.
Mots clé: Caraşova, pelleterie, terminologie, archaïsmes, influences, emprunts
59
Radulović Milica
Niš University, Faculty of Philosophy
Jovanović Ž. Vladimir
Niš University, Faculty of Philosophy
THE FORMAL CHARACTERISTICS OF CONCEALING EUPHEMISMS IN ENGLISH
AND SERBIAN
The research borders on the cross-section among Morphology, Pragmatics and Discourse Analysis. Its main
objective is to study the formal devices of achieving euphemisation, or rather to study the morpho-lexical
means of marking the difference between non-euphemistic expressions and words/word groups markedly
euphemistic in the discourse of English speaking and Serbian speaking officials. The analysis was based on a
tripartite corpus consisting of 300 examples of euphemisms sourced from two types of texts each, newspaper
reports and public speeches in three language varieties, British English, American English and standard
Serbian. This leads to six different analytic groups of data that could result in observations relevant for
noticing the similarities and differences between English and Serbian euphemisation processes regarding the
manners of concealing the actual meaning of the elements in a proposition. The expected result is that
concealing euphemisms will be formally extended in comparison to non-euphemistic expressions, based on
the assumption that “more than necessary” language input at encoding can bring about expressive imprecision
and vagueness at decoding, which is in accordance with the premise that a more complex form implies a more
costly processing (Sperber and Wilson 1986/1995; Carston 2002). Another expected outcome is a clear
statement that there are both inflectional and derivational means of achieving euphemistic meaning in
language.
Keywords: English, Serbian, euphemisms, concealing euphemisms, morphology, form.
60
Ristović Zoran
Elementary school “Mito Igumanović”, Kosjerić
ALIGNED CORPORA IN LANGUAGE TEACHING: TOWARDS CORPUS-BASED
LANGUAGE PEDAGOGY
The paper offers the rationale for establishing corpus-based language pedagogy, not only for primary
education, but for various education levels. This stance is based upon the evidence of the longitudinal research
based on bilingual corpora application and related to second language teaching in elementary school. The
research encompassed 240 pupils who were involved in the systematic utilization of the bilingual self-
compiled English-Serbian corpus of 250,000 words in all phases of language teaching and learning during
three school years. The methodical repertoire of the application of the corpus material is illustrated through
possibilities of inter-corpus and corpus-based activities of pupils-users of the corpus. Each corpus utilization
session was stored in the digital repository of traces of pupils’ activities in the teaching and learning process.
This enabled longitudinal tracking of the development of integrative written and oral performance in the
domain of the second language. Positive cumulative effects of systematic corpus utilization were observed,
monitored and classified according to domains and the intensity of manifestation in independent pupils’
language production. On the grounds of this, the permanent corpus-based model of language teaching was
proposed and the main developmental zones of this model were elaborated regarding pedagogical
implications, technical requirements and interdisciplinary aspects of modern language teaching.
Keywords: aligned corpora, corpus-based language learning, inter-corpus activities, traces of activities,
corpus-based language pedagogy
61
Sarzhoska-Georgievska Emilija
Ss. Cyril & Methodius University, Faculty of Philology "Blazhe Koneski" – Skopje
CONFERENCE INTERPRETING AND INTERCULTURAL COMMUNICATION
Where linguistic and cultural borders do not coincide, communication is affected by intercultural factors.
Communication settings involving interpreters are always instances influenced by intercultural factors
(Spencer-Oatey & Xing, 2009;), due to the fact that in interpreted communication there is the co-presence of
two or more cultural and language systems which inevitably give rise to potential misunderstandings or
misinterpretations of the original, intended message issued by the speaker.
The point of departure of the study is the understanding that in practicing their profession, besides being
language experts, interpreters are also cultural mediators. In other words, interpreters need to develop
intercultural skills and competencies, not only linguistic expertise.
To this effect, the study discusses basic concepts of intercultural communication and examines the
relationship between interpreting and intercultural awareness, particularly focusing on the role and specific
skills of the interpreter. In addition, a survey was carried out among professional interpreters in the Republic
of Macedonia. The aim of the survey was twofold: to find out whether experienced interpreters become
‘visible’ and influence the flow of meaning during the interpretation by performing cultural mediation as well
as linguistic, and to test interpreters’ point of view of the way they perceive their role during the interpretative
event. Findings are discussed in view of the varying perceptions of what constitutes the ideal role of the
interpreter – to serve not only as a linguistic, but also as an intercultural mediator. The importance of
including the teaching of intercultural communication as a part of the interpreter training program at the
Faculty of Philology “Blazhe Koneski” – Skopje will also be highlighted.
Keywords: conference interpreting; intercultural communication; intercultural communicative competence;
intercultural mediator;
62
Sentov Ana
Univerzitet Union Beograd, Fakultet za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić”, Novi Sad
PREVOĐENJE KULTUROLOŠKIH POJMOVA U BIOGRAFSKOJ STUDIJI 1606:
SHAKESPEARE AND THE YEAR OF LEAR DŽEJMSA ŠAPIRA
Tema ovog rada jeste prevođenje kulturoloških pojmova u prologu Šekspirove biografije 1606: Shakespeare
and the Year of Lear (2016) Džejmsa Šapira, uglednog šekspirologa i profesora na Univerzitetu Kolumbija. S
obzirom na to da se radi o biografskoj studiji koja se bavi jednom značajnom godinom u Šekspirovom
stvaralaštvu, neminovno je da tekst sadrži veliki broj kulturoloških pojmova, kao i istorijskih i literarnih
referenci, koje prevodilac mora da uoči, razume, a zatim adekvatno prevede. Sam naslov dela predstavlja
izazov za prevodioca – autor je naveo samo ime glavnog junaka tragedije, jer je to dovoljno za anglofonu
čitalačku publiku. Osim toga, on vešto koristi i reči koje se rimuju „year” i „Lear”. Prevodilac na srpski jezik
morao bi u naslovu da navede pun naziv tragedije napisane 1606. godine – Šekspir u godini Kralja Lira –
kako bi široj čitalačkoj publici naslov bio jasan. Rimovanje iz izvornog naslova, po svoj prilici, moralo bi da
izostane. U radu će se detaljno diskutovati o mogućim prevodima kulturološko-istorijskih pojmova i
prevodima dijalektoloških reči i fraza, kao i o načinima na koji se ovi pojmovi mogu prevesti tako da budu
shvatljivi savremenom čitaocu.
Ključne reči: prevođenje, kulturološki pojmovi, istorijski pojmovi, Džejms Šapiro, Šekspir, Kralj Lir
63
Simurdić Iva
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za Germanistiku
TEXT-IMAGE INTERACTION IN ILLUSTRATED EDITIONS OF THEODOR STORM’S
“DER KLEINE HÄWELMANN”
Encouraging enthusiasm for literature in young children at the start of their reading experience can prove to be
a difficult task. Rows upon rows of text may seem daunting or even disheartening. The combination of text
and pictures can help ease young readers into the literary world and diminish the daunting effect of an
unknown story, or even reignite interest for already familiar ones. In illustrated books, the words carry the
narrative, and the pictures offer additional information. Their relationship to the text and style can influence
readers’ perception of the characters and plot. The goal of this research is twofold. Using two illustrated
versions of Theodor Storm’s fairy tale Der kleine Häwelmann, a comparison will be made between two
artists’ approaches and visual interpretations of the story. The relationship between text and pictures will be
explored, in order to determine similarities and differences in the interaction between the verbal and the
visual. The second goal will be to determine how different visual interpretations of the plot, as well as styles
are perceived by the target audience. This data will be obtained via interviews with children, which will aim to
discover their thoughts and attitudes in regards to the depictions of the characters and events and how these
influence their overall opinion of the book.
Keywords: children’s literature, illustrated books, text-image interaction, Theodor Storm
64
Sredojević Dejan
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za srpski jezik i lingvistiku
FONETSKE RAZLIKE IZMEĐU FONOLOŠKI ISTIH AKCENATA U RAZLIČITIM
VOJVOĐANSKIM GOVORIMA
U dosadašnjim ispitivanjima prirode novoštokavskih akcenata u različitim vojvođanskim govorima
(Sredojević 2016) utvrđeno je da uspostavljanje distinkcije kvaliteta obezbeđuje isti inventar fonetskih
karakteristika. Iako se govori vojvođanskog poddijalekta upravo realizacijom naših akcenata najizrazitije
razlikuju od ostalih novoštokavskih govora, realizacije naša četiri akcenta u ovim govorima nisu istovetne. U
ovom istraživanju želeli smo detaljnije da ispitamo koje fonetske karakteristike čine da fonološki isti akcenti u
govorima Srema, Banata i Bačke zvuče različito. Kako nam obim rada nije dozvoljavao da posmatramo sve
akcente, odlučili smo se za detaljnu analizu kratkih akcenata, budući da su razlike koje postoje među njima
„najtananije” razlike u našem prozodijskom sistemu, koje, u pojedinim fonetskim položajima, teško opažaju i
usvajaju čak i govornici koji žive na teritoriji naših najprogresivnijih dijalekata. Posmatrano je 218 primera
reči sa kratkim akcentima, realizovanih od strane 18 govornika. Statističkoj analizi podvrgnuti su akustički
parametri: raspon f0 (između početka i kraja naglašenog vokala, između kraja naglašenog i početka narednog
vokala, između maksimalnih vrednosti f0 ovih dvaju vokala), razlika intenziteta naglašenog i narednog
vokala, kao i položaj tonskog vrhunca naglašenog vokala. Dobijeni podaci poređeni su sa podacima do kojih
se došlo prilikom ranijih ispitivanja novoštokavskih govora. Istraživanje je pokazalo da se kratki akcenti
međusobno razlikuju u samo nekim od posmatranih parametara.
Ključne reči: kratkosilazni akcenat, kratkouzlazni akcenat, govori Srema, govori Banata, govori Bačke,
frekvencija osnovnog tona, intenzitet.
65
Стефановић Марија
Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет
О ХРАБРОСТИ, КУКАВИЧЛУКУ И СТРАХУ У РУСКОМ ЈЕЗИКУ И КУЛТУРИ
Етнолингвистичка истраживања заснована су на принципу да се до најпотпунијих сазнања о садржини
концепта долази когнитивносемантичком анализом материјала представљеног у језичком систему, у
текстовима и у анкетама спроведеним са носиоцима језика. Корпус за ово истраживање чине
репрезентативни речници руског језика, укључујући тезаурусе, речнике синонима, антонима,
колокација, поређења и асоцијација, као и Зборник пословица руског народа В. И. Даља.
Храброст је комплексан концепт који се не тумачи једнозначно у језику и култури, и за целовит опис
потребно је спровести истраживање које обухвата и кукавичлук као особину на супротном крају
спектра, али и концепт страх, пошто он представља неопходан услов за испољавање посматраних
особина. Извршена анализа лексикографских података – дефиниција и примера који се односе на
лексеме храбрый, смелый, отважный, мужественный, бесстрашный и њихове деривате, као и на
лексеме трусливый, боязливый, пугливый, робкий и друге из истог семантичког поља указала је на
сложеност система вредновања особина у зависности од конкретне ситуације, што потврђују и руске
народне пословице као примери текстова – кондензованих израза погледа на свет. Издвојене су
ситуације у којима се храброст и њено одсуство вреднују на различите начине, првенствено у
зависности од степена непосредне физичке опасности за заједницу, али и у односу на заштиту или
кршење моралних принципа који се у њој поштују.
Кључне речи: концепт, вредности, храброст, кукавичлук, страх, руска култура, руски језик
66
Stipančević Ana
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
ULOGA I ZNAČAJ AUTENTIČNIH TEKSTOVA U NASTAVI NEMAČKOG JEZIKA –
REZULTATI KVALITATIVNOG ISTRAŽIVANJA
Nastava nemačkog jezika – kako u svetu tako i kod nas – dosta se osavremenila. U nastavi se koriste moderni
udžbenici, izrađeni prema Zajedničkom evropskom referentnom okviru za jezike, a gramatičko-prevodnu
metodu zamenila je komunikativna, u kojoj se razvijaju sve četiri jezičke veštine neophodne za uspešnu
komunikaciju. Međutim, i pored toga, učenici/studenti još uvek imaju teškoća sa praktičnom primenom znanja
jezika i još uvek nemački jezik doživljavaju kao težak za učenje. Problem je taj što je učenje nemačkog jezika
uglavnom svesno, kontrolisano, i ograničava se na formalnu školsku nastavu, te i pored velike angažovanosti
nastavnika, učenici još uvek nisu u stanju da primenjuju svoje znanje jezika, niti da razumeju autentičan jezik.
Polazište ovog istraživanja jeste da je ključan problem nastave nemačkog jezika taj što se učenici ne izlažu
autentičnom inputu (kojim se podstiče nesvesno učenje jezika, koje je brže i efikasnije), kao što je slučaj sa
engleskim jezikom. U tu svrhu se u sve većem broju naučnih radova zastupa stav da je važna primena
autentičnih tekstova u nastavi stranih jezika.
U ovom radu biće više reči o prednostima primene autentičnih tekstova u nastavi nemačkog jezika, i načinima
njihove implementacije u nastavnom procesu. Pored teorijskog, rad se sastoji i iz empirijskog dela, u kojem će
biti predočeni rezultati eksperimentalnog istraživanja sprovedenog 2014/15. godine među studentima
Filozofskog fakulteta (N =36) koji uče nemački kao izborni jezik. Poredeći dva nastavna pristupa,
tradicionalni (uz udžbeničke tekstove) i inovativni (uz autentične tekstove), u radu će biti predstavljena
iskustva studenata Filozofskog fakulteta i sa jednim i sa drugim načinom poučavanja. Od mernih instrumenata
korišćen je upitnik, na početku i na kraju istraživanja, dok će podaci biti obrađeni kvalitativnom analizom.
Rezultati istraživanja ukazuju na to da je potrebna veća zastupljenost autentičnih tekstova u nastavi nemačkog
jezika, budući da doprinose tome da nastava stranog jezika bude kako efektivna tako i afektivna.
Ključne reči: autentični tekstovi, tradicionalna/inovativna nastava, kvalitativno istraživanje, nastava
nemačkog jezika.
67
Stojičić Violeta
Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet
SEMANTIČKA PROZODIJA U KOLOKACIJAMA SRPSKIH I ENGLESKIH IMENICA I
PRIDEVA
U radu se bavimo semantičkim preferencijama srpskih i engleskih imenica i prideva opšteg značenja koje se
ispoljavaju u njihovom odabiru reči sa kojima se udružuju u kolokacije. Kolokacije su leksički obrasci u
kojima reči ne ostvaruju samo denotativno i konotativno značenje, već i upotrebnu vrednost, kakva je
semantička prozodija, koja se procenjuje na osnovu značenja partnerskog kolokata, a može biti pozitivna ili
negativna. Semantička prozodija nije deo leksičkog značenja, tj. ona nije komponenta denotacije ili konotacije
reči. Zbog toga, semantičku prozodiju treba ispitati na uzorcima jezičkog korpusa, jer je učestalost u
udruživanju osnovni pokazatelj da li jedna reč opšteg značenja bira kolokate koji imaju pozitivno značenje ili
one koji imaju negativno značenje. Na osnovu distribucije imenica i prideva opšteg značenja u srpskom i
engleskom jeziku, koju smo ispitali na uzorcima oba jezika u upotrebi, obradićemo semantičke profile
odabranih reči kako bismo opisali njihovu semantičku prozodiju, a samim tim – semantičku tipičnost datih
kolokacijskih obrazaca. Uzorak pokazuje, na primer, da imenica začetak u srpskom jeziku ima pozitivnu
prozodiju, jer kolocira sa imenicama kakve su kultura i preporod (začetak kulture/preporoda), dok imenica
onset u engleskom jeziku ima negativnu prozodiju, jer kolocira sa imenicama kakve su war i controversy (the
onset of war/controversy).
Ključne reči: semantička prozodija, kolokacija, kolokat, leksičko značenje, učestalost
68
Sudarević Kristina
NIS Gazprom Neft
Kavgić Aleksandar
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet Novi Sad
STRATEGIES FOR ADAPTING STYLE AND REGISTER IN SERBIAN-ENGLISH
TRANSLATIONS: А CASE STUDY OF TWO NON-FICTION TEXTS
The paper combines the methodology of corpus linguistics and qualitative research in the domain of
descriptive translation studies with the aim to determine the translation strategies used in style and register
shifts in non-fiction translations from Serbian into English. A special attention is devoted to the translation
procedures which are employed to meet the cultural and stylistic expectations of the English-speaking target
audience, such as structure, meaning and context-dependent changes in the target text. The parallel corpus
consisted of 100 representative Serbian-English sentence pairs excerpted from “Formulas of Love” by Zoran
Milivojević and “The History of Serbian Culture” by a group of authors, i.e. 200 parallel sentence pairs in
total. Each sentence pair was annotated with tags indicating the use of various translation strategies and
structural changes. The annotation scheme distinguished among 8 translation strategies at the word or
phrase/clause level (e.g. cultural substitution) and 5 types of structural changes (e.g. voice change), based on
Baker (1992). It is expected that the research will provide evidence in favour of the Skopos theory, in the
sense that it will be determined that the target text exhibits a significant amount of divergences from the
source text in terms of deletions and changes in the coherence, cohesion and fluency of the text, for the
ultimate purpose of meeting the target readership’s expectations and the purpose of the text. In this respect,
the research also attempts to answer the question when the individual style of the source language author is
preserved and when normalized.
Keywords: translation strategy, structural change, adaptation of style, adaptation of register, parallel corpus,
descriptive translation studies
69
Suzić Radmila
Univerzitet Singidunum, Beograd
radmila.suzić@gmail.com
Radić-Bojanić Biljana
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
[email protected], [email protected]
UTICAJ KONTEKSTA UČENJA ENGLESKOG JEZIKA NA STEPEN JEZIČKE
ANKSIOZNOSTI
U mnogobrojnim istraživanjima koja se bave proučavanjem jezičke anksioznosti pri učenju stranog jezika
dokazano je da kontekst u kojem se učenje stranog jezika odvija igra značajnu ulogu. Međutim, malo je
istraživanja rađeno sa mlađim polaznicima, tj. decom osnovnoškolskog uzrasta. Prema tome, oslanjajući se na
teorijske postavke drugih autora i rezultate njihovih istraživačkih radova, cilj ovog rada jeste da utvrdi da li i
na koji način eksterni faktori – kao što su ocena iz engleskog, opšti uspeh, pohađanje privatnih časova i
pohađanje časova engleskog jezika u privatnoj školi – utiču na pojavu jezičke anksioznosti u razrednoj
situaciji. Opšta hipoteza od koje rad polazi jeste da će učenici koji su više izloženi engleskom jeziku i koji
imaju bolje ocene iskazivati manji stepen anksioznosti. Istraživanje uključuje 142 učenika šestog razreda
osnovne škole i zasniva se na analizi kvantitativnih podataka prikupljenih upotrebom standardizovanog
upitnika za merenje jezičke anksioznosti u razrednoj situaciji (FLCAS – Foreign language classroom anxiety
scale), pri čemu su se poređenjem srednjih vrednosti, upotrebom t-testa i jednosmerne analize varijanse dobili
podaci koji svedoče o uticaju konteksta u kojem se strani jezik uči na pojavu jezičke anksioznosti na časovima
engleskog jezika u razrednoj situaciji.
Ključne reči: engleski jezik, jezička anksioznost, razredna situacija, FLCAS, kontekst učenja, eksterni
faktori.
70
Tarmal Ali
Université de Zawia-Libye
LA TRADUCTION COMME MÉDIATEUR ENTRE LA LITTÉRATURE FRANÇAISE ET
LA LITTÉRATURE ARABE
La traduction repose sur le fait que la connaissance de la culture de l’Autre, notamment au moyen de sa
langue, serait une dimension importante de la réussite des textes traduits. Traduire ce n'est pas seulement
maitriser une autre langue, mais aussi bien connaître le domaine de connaissances dont on traduit des sujets.
Vu le manque d'équivalents de certain termes français, les traducteurs affrontent de multiples difficultés
concernant la dimension idiomatique et les synthèses sémantiques. Par leurs origines et leurs cultures
éloignées, la langue française et la langue arabe sont tellement différentes. Pourtant, la traduction cherche
toujours à trouver une sorte de convergence culturelle pour garder le sens du texte traduit.
L'axe principal autour duquel se déroule cette communication est la difficulté de traduire des textes arabes en
français. Parmi les éléments causant cette difficulté mentionnons; la différence structurale, syntaxique,
sémiologique et même phonétique qui ont une profonde influence sur la tâche du traducteur.
Pour mieux localiser les obstacles qu'affronte le traducteur, cette communication se base sur les points
suivants:
- Les défis de l'arabe comme langue morphologiquement riche et complexe.
- La différence grammaticale entre l'arabe et le français.
- La littérature folklorique comme exemple de difficulté de traduction.
L'analyse des axes précédents va poser plusieurs questions comme:
- Existe-t-il une traduction fidèle?
- Faut-il traduire 'mot à mot' ou prêter plus d'attention au sens de l'expression en question?
- Quels sont les principes directeurs ayant un rôle primordial dans l'amélioration de la traduction littéraire?
Les démonstrations de cette communication font partie des textes et des expressions communes à la culture
arabe.
Mots clés: Différence entre l’arabe et le français – Différences des cultures - L’importance de la traduction –
Fidélité en traduction - traduction littérale – Traduction littéraire.
71
Topalov Jagoda
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za anglistiku
[email protected], [email protected]
Radić-Bojanić Biljana
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za anglistiku
[email protected], [email protected]
MOTIVACIONE ORIJENTACIJE U UČENJU ENGLESKOG JEZIKA KAO STRANOG
KOD STUDENATA IZ SRBIJE I TAJLANDA
Istraživanja motivacije sprovedena u kontekstu učenja engleskog jezika kao stranog pokazuju da brojni faktori
prisutni u učionici imaju značajan uticaj na motivaciju učenika. Među te faktore spadaju: odabir zadataka,
struktura ocenjivanja i nagrađivanja, priroda odnosa između nastavnika i učenika, kao i između samih
učenika, i nivo ostvarene autonomije među učenicima. Pored toga, u kontekstu učenja engleskog jezika, važan
faktor predstavlja i sociokulturni kontekst u kome se učenje odvija. Iz tog razloga neophodno je napraviti
razliku između integrativne i instrumentalne orijentacije, kao dve opšte orijentacije koje utiču na obrazovanje
cilja i ukupan kvalitet motivacije. Integrativnost podrazumeva povoljne stavove prema ciljnom jeziku i
kulturi, koji, kada su razvijeni, podstiču želju učenika da se integriše u kulturu zajednice ciljnog jezika i
postane sličan njegovim govornicima. Instrumentalnost, s druge strane, uključuje praktične razloge za učenje
jezika, kao što su dobra ocena, finansijska nagrada, unapređenje na poslu i sl.
Kvantitativno istraživanje eksplorativnog tipa sprovedeno je pomoću upitnika napravljenog za potrebe
istraživanja i cilj mu je da ispita orijentacije koje usmeravaju motivaciju u učenju engleskog jezika kao
stranog. Upitnik je sproveden na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i na Fakultetu humanističkih nauka u
Hat Jaiju (školska 2012/13), među studentima koji su pohađali kurs engleskog jezika kao stranog na nivou A2
Zajedničkog evropskog okvira za žive jezike. U istraživanju je učestvovalo 106 studenata iz Novog Sada i 436
studenata iz Hat Jaija. Metodologijom su obuhvaćene zavisne varijable integrativnosti i instrumentalnosti, dok
su nezavisne varijable uključile sledeće faktore: zemlju porekla, pol, ocenu, samoprocenu znanja, roditeljsku i
vršnjačku podršku, prijavljene poteškoće u učenju. Polazne hipoteze u istraživanju: (1) studenti iz oba
poduzorka visoko ocenjuju instrumentalnost; (2) studenti iz srpskog poduzorka više ocenjuju integrativnost;
(3) postoje razlike između poduzoraka u pogledu zemlje porekla, pola, ocene, samoprocene znanja, roditeljske
podrške, vršnjačke podrške, i prijavljenih poteškoća u učenju. Glavne pedagoške implikacije istraživanja tiču
se negovanja pozitivnih stavova prema ciljnoj kulturi i govornicima, kao i razvoja svesti o korisnosti
poznavanja stranog jezika i kulture. Rezultati istraživanja takođe upućuju na potrebu za detaljnijim
ispitivanjem faktora etnocentričnosti.
Ključne reči: instrumentalnost, integrativnost, motivacija, engleski jezik kao strani, studenti, Srbija, Tajland.
72
Трипковић-Самарџић Весна
Универзитет „Медитеран” Подгорица
ТРАМВАЈ ЗВАНИ ЖЕЉА: ПОНОВНО ИСПИСИВАЊЕ ДРАМСКОГ ТЕКСТА У
ФИЛМСКОМ МЕДИЈУ
Стваралаштво Тенесија Вилијамса, и тридесет година након његове смрти, инспирација је за филмске
ствараоце. Поетски и провокативни реализам, универзалност и шокантност тема, контрадикторни и
несазнатљиви ликови, као и немогућност свођења Вилијамсовог дјела на једну, идеализовану истину –
само су неки елементи који годинама привлаче најпознатије филмске ствараоце попут Елије Казана,
Џона Хјустона, Џозефа Л. Манкијевича, Данијела Мана, Џозефа Лоузија, Ричарда Брукса, Сиднија
Ламета, Вудија Алена и Педра Алмодовара. Потреба за поновним исписивањем Вилијамсовог текста у
филмском медију служи као свједочанство универзалности и комплексности Вилијамсовог дјела.
Рад се ослања на новију теорију филмске адаптације, која адаптацију посматра првенствено као
аутономно филмско дјело једнаког статуса као оригинал, као хипертекст који трансформише
оригинално дјело или хипотекст путем селекције, наглашавања, конкретизације, актуализације и
критике. У том смислу, адаптација постаје „интертекстуални дијалогизам” који доприноси размјени
између књижевног и филмског текста. Кроз компаративну анализу Вилијамсове драме Трамвај звани
жеља и три филма који се, у мањој или већој мјери, ослањају на овај књижевни предложак (филм
Елије Казана Трамвај звани жеља из 1951. године, филм Све о мојој мајци редитеља Педра
Алмодовара из 1999. године и филм Несрећна Џасмин редитеља Вудија Алена из 2013.године), као и
кроз анализу филмских, интертекстуалних и контекстуалних елемената, циљ овог истраживања јесте
да покаже не само трансформације Вилијамсовог дјела у транспоновању на „велики екран” већ и три
различита филмска одговора на Вилијамсов текст у његовом путовању кроз различита времена и
културе.
Кључне ријечи: драма, филм, теорија адаптације, хипертекст, хипотекст, интертекстуални
дијалогизам.
73
Тривић Aнета
Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет
ТЕЛО, ПРОСТОР, ВРЕМЕ: МЕТАФОРИЧКА ПРЕСЛИКАВАЊА У СОМАТСКОЈ
ФРАЗЕОЛОГИЈИ
У раду испитујемо начин на који су простор и време перципирани кроз телесно искуство код
говорника српског и шпанског језика. На примеру соматских фразеологизама истражујемо
метафоричка пресликавања која мотивишу значења из концептуалних домена простора и времена. У
оквирима когнитивне лингвистике истиче се значај који човеково тело и физичко искуство имају у
развоју когнитивних процеса, језика, мишљења, расуђивања, метафоричких преноса (Lakoff, Johnson
1980, Johnson 1990, Iñesta Mena, Pamies Bertrán 2002, Klikovac 2004, Dobrovol’skiĭ 2005, Mršević-
Radović 2008, Kövecses 2010, Dragićević 2010, Mellado Blanco 2012), а појмови телесност или
корпоралност (енгл. embodiment, шп. corporalidad) као и значење базирано на телесном искуству (the
’embodiment’ of meaning) спадају међу централне идеје. Соматски фразеологизми можда су најбољи
показатељ како човек и његово тело служе као параметар, мерило за разумевање и дескрипцију света и
догађаја у њему. На корпусу базираном на општим једнојезичним речницима (DRAE 2001, DUE 2002,
РМС/МХ 1967-76, РМС 2007) и фразеолошким једнојезичним речницима (DFDEA 2004, DFEM 1997,
Matešić 1982, Otašević 2012), служећи се методама концептуалне и контрастивне анализе, испитујемо
како поједини делови људског тела мотивишу настанак фразеологизама с просторним и временским
значењима. Задати циљеви тичу се неколико питања: идентификација израза с просторним и
временским значењем, допринос соматских фразема (конкретно рука, mano (срп. шака/рука), око, ојо
(срп. око), зуб, diente (срп. зуб) итд.) просторним и временским концептуализацијама, идентификација
метафора и метафоричких преноса који мотивишу настанак ових израза, мотивисаност израза с
темпоралним значењем просторним односима.
Кључне речи: време, простор, соматизам, фразеологизам, корпоралност, појмовна метафора и
метонимија, метафоричко пресликавање
74
Валчић Булић Тамара
Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет
ОРИЈЕНТ ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ: БУСОЛА МАТИЈАСА ЕНАРА
Једна од главних тема последњег романа Матијаса Енара Бусола (Гонкурова награда за најбољи
француски роман у 2015 години) јесте вечити однос између Оријента и Запада. У овом роману се
јављају бројни ликови који обитавају и у једном и у другом свету; сви су они „пустолови
меланхолије”, како наши савременици, тако и они из давнијих времена, од Гетеа, Балзака, Хајнеа до
Седага Хедајата, Анамарије Шварценбах, Песое. Било да су на Оријенту или на Западу, они су у
потрази за „нечим што не познају”, очарани лепотама на које наилазе или напротив згрожени
обичајима и поступцима који су им неразумљиви. Предмет овог рада јесте да укаже на које се све
начине и у којим се све сферама одвијају сусрети између Запада и Оријента у овом роману: поред
материјалне културе (градова, ископина, споменика, музичких инструмената), историјских догађаја и
географских одредница, путници упијају и духовна богатства на која наилазе. У тим сусретима
открива се шта све западњаци-оријенталисти мисле о Оријенту, какве менталне слике и представе
настају у њиховом духу, али и заузврат како Оријент види себе и сȃм Запад. Коначно, заједно са
ликовима Матијаса Енара, читаоци упознају више различитих, а недокучивих Оријената, зато што је за
те ликове оријентализам „сањарење [...] јадиковање [...] увек изневерено истраживање”. Овај раскорак
између сна и јаве, између очекивања и стварности, биће дакле предмет рада.
Кључне речи: Матијас Енар, Оријент, Запад, оријентализам
75
Valić Nedeljković Dubravka
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
Bala Karlo
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
Geler Zoltan
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
DECA O KOMUNICIRANJU
Cilj ovog longitudinalnog projekta (traje već sedam godina) jeste da se uoče trendovi u razvoju
zadovoljavanja komunikativnih potreba – kako u javnom tako i u privatnom komuniciranju osnovaca, na kraju
ranog detinjstva (četvrtaci) i na početku tinejdžerskog doba (osmaci), u vojvođanskim gradovima i naseljenim
mestima.
Osnovna metoda je statistička (t-test i hi-kvadrat), kao i komparativna metoda za dijahrono (u poslednje četiri
godine) i sinhrono (u istoj godini) poređenje komunikativnih potreba učenika u ukupno 67 vojvođanskih
osnovnih škola. Osnovni instrument je anketni upitnik koji sadrži 35 pitanja raspoređenih u četiri baterije
(mediji; način komunikacije; informisanje na internetu i interpersonalno o zabavi i provođenju slobodnog
vremena; načini korišćenja budžeta slobodnog vremena). Anketa je bila anonimna. Zadatak učenika bio je da
zaokruže jedan odgovor ili više njih, ili da upišu odgovor na za to predviđenom mestu. Upitnik su ispunjavali
u razredu, na času razredne nastave ili građanskog vaspitanja, uz prisustvo nastavnika i studenata anketara koji
su davali osnovna uputstva, posebno četvrtacima. Pitanja su o medijima kojim posvećuju najviše pažnje, šta
rade u slobodno vreme, kojim hobijima se bave, koje vanškolske aktivnosti upražnjavaju, o čemu i na koji
način razgovaraju sa drugarima i u porodici.
Anketom je u poslednje četiri godine obuhvaćeno 2 870 đaka, od kojih je bilo 1 445 devojčica i 1 425
dečaka; 1 314 osmaka i 1 556 četvrtaka.
Rezultati ukazuju na to da su uočene male razlike u načinu zadovoljavanja komunikativnih potreba
vojvođanskih đaka u odnosu na svaku pojedinačnu istraživačku godinu, kao i u odnosu na gradske i
varoške/seoske sredine. Četvrtaci i osmaci i nadalje preferiraju druženje sa vršnjacima od sedenja ispred
televizijskog i računarskog ekrana. Najpopularniji medij je televizija.
Ključne reči: osnovci, komunikativne potrebe, Vojvodina, mediji, internet
76
Vučo Julijana
Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet
AFIRMISANJE KULTURNOG I JEZIČKOG IDENTITETA MIGRANATA: KA
SKLADNOM ŽIVOTU U NOVOJ ZAJEDNICI
Migrantska kriza, koja već godinama potresa Evropu, kroz brojne teme za koje se kontinuirano traže
adekvatna rešenja, preslikava se i u oblasti obrazovnih i jezičkih politika. Jezička pitanja u ovoj oblasti
definišu se, između ostalog, kroz problme vezane za nastavu nacionalnog jezika zemlje primaoca, za lične i
društvene potrebe, kao i za potrebe rada, za integrisanje u zemlju primaoca i osposobljavanje migranata za
ravnopravno i aktivno građansko učešće u životu, za prenošenje jezika porekla kao dela novog kulturnog
kapitala i prednost čitavog društva.
U radu se analizuju stavovi i iskustva zemalja koje nastoje da apsorbuju i ublaže pritisak susreta kulturnih i
jezičkih različitosti. Takođe, verifikuju se odgovori obrazovnih institucija i relevantnih vladinih i nevladinih
organizacija u Republici Srbiji na jezičke potrebe migrantske krize. Poštujući kontekst evropskih vrednosti
višejezičnog obrazovanja i interkulturnog dijaloga, daju se predlozi mogućih rešenja. Putevi mogućih
realizacija vide se u afirmisanju kulturnog i jezičkog prtljaga migranata, podizanjem svesti svih učesnika o
jezičkim mogućnostima i potrebi za integracijom u životne tokove i tokove rada.
Ključne reči: kulturni identitet, jezički identitet, migrantska kriza, obrazovne politike
Вукадиновић Снежана
Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет
ХИМНИЧНА РИТУАЛНА ЛИРИКА ИЛИ О ОРФЕЈУ И ОРФИЧКОЈ РЕЛИГИЈИ
Велики број грчких религиозних песама преолимписке теократије приписује се Орфеју, о којем данас
има толико мало историјских података. Међутим, грчки филозофи, попут Питагоре, Емпедокла и
Платона, сматрали су га историјском личношћу, а његово учење је несумњиво извршило снажан
утицај на њихове, али и на многе друге филозофске школе. Од обимне мистичне литературе која се
приписује Орфеју само су два примера преживела у целини: збирка химни написаних негде између 2. и
3. века и орфичка Аргонаутика, написана негде између 4. и 6. века. Након прве фазе, у којој се аутор
бавио преводом 87 Орфичких химни са грчког на српски језик, уследила је истраживачка фаза
теозофије орфичке религије. Аутор рада жели да проникне у духовне поуке Орфеја као песника и
божанског гласника, кога су учени људи старе Грчке дубоко ценили. Покушаће да укаже на
трансформацију од колективног до индивидуалног, где орфички елементи и данас постоје. Основна
грађа на коме се истражује ова тема су Орфичке химне.
Кључне речи: Орфеј, Орфичке химне, Питагора, Херодот, Платон, мистеријске религије.
77
Vuksanović Ivana
Université de Genève, Faculté des lettres, École de langue et de civilisation françaises
ANALYSE DISCURSIVE DES SAVOIRS CONSTRUITS DANS LES INTERACTIONS EN
CLASSE BILINGUE
L’enseignement bilingue offre un croisement particulier des savoirs linguistiques et disciplinaires, en raison
de l’opacité linguistique plus perceptible. C’est pour cela que la question du rôle de la langue/ des langues s’y
pose de manière plus évidente (Coste 2002). Les langues peuvent intervenir de façons variées en classe
bilingue, ce qui mène à l’observation des cas de figure différents, allant de l’apport potentiel pour l’acquisition
des concepts disciplinaires à l’autonomisation du travail linguistique (Gajo 2006).
Dans la présente communication, nous nous proposons d’examiner le processus de construction des savoirs en
classe bilingue dans une perspective interactionniste qui articule trois domaines de recherche, à savoir
l’enseignement des langues, l’enseignement bilingue et l’analyse du discours en classe. Cet examen passera
par l’analyse de quelques séquences d’interactions issues de classes bilingues (franco-serbes, franco-bulgares,
franco-polonaises, etc.) et disciplines non linguistiques (chimie, biologie, histoire, etc.) différentes. Ces
séquences seront vues dans une approche combinant certains outils de l’analyse conversationnelle (Gülich &
Mondada 2001) et l’analyse du discours (Roulet et al. 1985), et au moyen de la notion de saturation des
savoirs (Gajo & Grobet 2008) qui croise les axes discursif-interactionnel et didactique. La notion de saturation
sera ensuite mise en lien avec la problématisation linguistique et le métadiscours en classe bilingue.
Mot clés: enseignement bilingue, analyse du discours, interaction en classe, saturation des savoirs, discours
métalinguistique
78
Zobenica Nikolina
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
SLIKA JEVREJA U ROMANU ŽIVANA IŠTVANIĆA CRNI BARON
Prvi roman Živana Ištvanića (1955, Bela Crkva) neposredno je povezan, kao i njegov celokupni publicistički,
stručni i naučni opus, sa Belom Crkvom prve polovine 20. veka. Tokom egzodusa podunavskih Švaba iz Bele
Crkve, preko Vršca, Pančeva, Beograda i Osijeka, na putu za Austriju, u septembru 1944. godine, glavni lik,
ozloglašeni advokat Franc Kun, poznat kao Crni Baron, u sećanjima oživljava događaje prethodnih decenija.
Budući da se roman zasniva na stvarnim događajima i ličnostima i da je nastao kao rezultat iscrpnog
istraživačkog rada, u velikoj meri predstavlja autentično svedočanstvo događaja tog vremena, kao i
međuljudskih odnosa koji su tada vladali.
U romanu se, između ostalog, prikazuju promenljivi odnosi između pripadnika naroda koji su tada živeli u
Austrougarskoj i u Beloj Crkvi: Švaba, Srba, Mađara i Jevreja. Dok su se nekoć Švabe i Srbi solidarisali
protiv Mađara, uoči Drugog svetskog rata Srbi i Jevreji su se našli na istoj strani kao žrtve
nacionalsocijalizma. Međutim, iako je advokat Kun još od gimnazijskih dana gajio antipatije prema Jevrejima,
upravo je on s njima kasnije postao najintimnije povezan, a da toga nije bio u potpunosti svestan. Cilj ovog
rada jeste da se na osnovu imagološkog pristupa prikaže slika Jevreja u romanu, pre svega iz perspektive
Crnog Barona, ali i ostalih likova (hetero-image), kao i iz perspektive samih Jevreja koji se pojavljuju u delu
(auto-image). Rezultati analize romana trebalo bi da pokažu da li postoje poklapanja između ovih slika, kao i
da li se stereotipi o Jevrejima potvrđuju ili opovrgavaju kroz postupke pojedinaca prikazanih u romanu.
Ključne reči: slika Drugog, stereotipi, podunavske Švabe, Jevreji, Bela Crkva
79
Živković D. Milan
Univerzitet Union Beograd, Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Novi Sad,
Katedra za engleski jezik
JEZIK I DRUŠTVO: ULOGA ENGLESKOG JEZIKA U MULTIETNIČKOM
BRITANSKOM DRUŠTVU
Ovaj rad se bavi posebnim odnosom engleskog jezika i multietničkog društva Ujedinjenog Kraljevstva, te
njegovom ulogom i pozicijom u tom okruženju. Kada su istraživanja u pitanju, ovoj se problematici može
pristupiti iz različitih uglova, što samo potvrđuje složenost odnosa jezika i društva. Buran istorijski razvoj
britanskih ostrva, neprestani dolazak doseljenikâ različitog porekla, s drugačijim maternjim jezicima,
religioznim uverenjima, navikama i civilizacijskim vrednostima – sve je to uticalo na današnju dvojaku
prirodu engleskog jezika. S jedne strane, on predstavlja elemenat individualne i društvene integracije, dok, s
druge strane, predstavlja jedan od faktora dezintegracije u potencijalnom multikulturalnom društvu. Dve
krajnosti, koje proizilaze iz trenutne pozicije engleskog jezika u britanskom društvu, kao i prisustvo
višejezičnosti, stvaraju mnogobrojne jezičke varijetete i raznolike identitete, otvarajući ključno pitanje: da li
engleski jezik jednako pripada svakoj etničkoj zajednici u Ujedinjenom Kraljevstvu ili on pripada samo
Englezima. Ovo dalje otvara pitanja postojanja „pravog” i „iskvarenog” engleskog jezika, koji su delom
predmet analize u ovom radu, kao i njegovog statusa društvenog simbola i znaka pripadnosti određenom
kulturološkom miljeu u multietničkom društvu. Trougao koji čine jezik – istorija – društvo, predstavlja
centralni segment analize u ovom radu. Sve ovo je propraćeno i ranijim stavovima i analizama značajnih
autora iz ovih naučnih oblasti. Konačno, ključni doprinos ovog rada moglo bi biti veće razumevanje promena
u jeziku, te procesa koji se odvijaju u multietničkim i multikulturalnim društvima širom sveta. Sve ovo će
pokazati da jezik ovde igra veoma važnu ulogu.
Ključne reči: engleski jezik, multietničko britansko društvo, jezički varijeteti, identitet, multikulturalizam.
80
Žugić Dragica
Univerzitet «Mediteran», Fakultet za strane jezike, Podgorica
ISHODI UČENJA U NASTAVI ENGLESKOG JEZIKA NA UNIVERZITETSKOM NIVOU
Ishodi učenja daju precizne opise svega što učenici treba da znaju, razumiju, kreiraju i urade nakon završetka
procesa učenja. Zahtjev za jasnom i eksplicitnom formulacijom ishoda učenja dio je šireg konteksta, u kome
se fokus obrazovanja pomjera od nastave, nastavnika i onoga čemu oni žele da nauče studente – ka
studentima, odnosno onome šta oni znaju da rade kao rezultatu učenja u toku nastavnog procesa. Sama
nastava i učenje prilagođeni su postizanju prethodno definisanih rezultata učenja. Ishodi učenja određuju
kakvu vrstu novog ponašanja kandidati treba da pokažu nakon procesa učenja. Oni opisuju znanje, vještine i
stavove koje će kandidati steći. Ovaj rad opisuje pristup zasnovan na ishodima učenja, što znači da se opis
aktivnosti mora zasnivati na jasno određenoj identifikaciji integrisanog znanja, vještina i vrijednosti koje su
potrebne i kandidatu i društvu. Na osnovu pažljive i široke analize onoga što bi kompetentna osoba trebalo da
radi u različitim kontekstima, kao i na osnovu kvalifikacija prvog ciklusa definisanih Dablinskim
deskriptorima, u ovom radu smo formulisali ishode učenja na nivou studijskog programa Poslovni engleski
jezik, na osnovnim i specijalističkim studijama. Kako učenje treba da bude relevantno za razne uloge
pojedinca, uključujući i uloge u radu, društvenom i privatnom životu, tako smo u okvir ishoda učenja na ovim
nivoima uključili i opšte kompetencije, kao i ključne kompetencije za cjeloživotno učenje.
Ključne riječi: ishodi učenja, nacionalni okvir kvalifikacija, znanja, vještine, kompetencije, provjera
81
UPUTSTVO ZA TEHNIČKU PRIPREMU RUKOPISA / INSTRUCTIONS
TECHNIQUES / TEMPLATE
AУТОР/ AUTOR/ AUTHOR – КОАУТОРУ/KOAUTOR/CO-AUTHOR
(13pts, MALI VERZAL/SMALL CAPS)
НАСЛОВ РАДА/ NASLOV RADA / TITLE
(14pts, VELIKA SLOVA, MASNA/ ALL CAPS, BOLD)
Сажетак/ Sažetak / Abstract. Sažetak / Abstract. Sažetak / Abstract. Sažetak / Abstract. Sažetak / Abstract.
Sažetak / Abstract. Sažetak / Abstract. Sažetak / Abstract. Sažetak / Abstract. Sažetak / Abstract.
(DO 150 REČI /max 150 words)
Ključne reči / Keywords: najviše 5 / max 5 (10 pts)
1. УВОД/ UVOD / INTRODUCTION
2. НАСЛОВ ОДЕЉКА /NASLOV ODELJKA 1 /HEADING 1
2.1. Наслов пододељка / Naslov pododeljka 1 / Subheading 1
Текст/Tekst / Texte/ Текст/ Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst
/ Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte
Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst /
2.2. Наслов пододељка/Naslov pododeljka 2 / Subheading 2
Текст/Tekst / Texte/ Текст/Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst /
Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte
Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst /
3. НАСЛОВ ОДЕЉКА/NASLOV ODELJKA 2 /HEADING 2
3.1. Наслов пододељка/ Naslov pododeljka 1 / Subheading 1
Текст/Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte
Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst /
Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte
3.2. Наслов пододељка / Naslov pododeljka 2 / Subheading 2
Текст/Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte
Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst /
Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte
ЛИТЕРАТУРА / LITERATURA / REFERENCES (10 PTS, MALI VERZAL/SMALL CAPS)
Abiševa, E.M. (2008). Абышева, Е. М. Концептуальные инверсии: концепт «чудо» (на материале русских и
ирландских пословиц, поговорок и сказок). Автореферат диссертации на соискание учёной степени кандидата
филологических наук. Тюмень.
Dragićević, R. (2010). Драгићевић, Рајна. Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу, Београд: Друштво
за српски језик и књижевност Србије.
Horii, Y. (1983). An accelerometric Measure of a Physic Correlate of Perceived Hypernasality in Speech. Journal of
Speech and Hearing Research 26, 476-480
Maddieson, I.. (1984). Patterns of sounds. Cambrige University Press.
Mauger, G. (1968) Grammaire pratique du français d'aujourd'hui, 4e édition, Paris, Hachette.
82
Milošević, K.. (1986). Sintaksički postupci za iskazivanje koncesivnih relacija u složenoj rečenici u srpskohrvatskom
jeziku i semantička struktura koja se pri tom ostvaruje, Naučni sastanak slavista u Vukove dane, 15/1, Beograd, str. 33-
45.
Schreiber, J.B. (2008). Data. The Sage Encyclopedia of Qualitative Research Methods. Thousand Oaks: SAGE
Publications. Skinuto sa sajta 7. 12. 2008. <http://www.sage-ereference.com/research/Article_n93.html>.
Volgograd, P. (2012). Волгоград: Перемен, 66-205. на http://philologos.narod.ru/ling/karasik.htm <4. 1. 2012.>
Tronnier, M., (1998). Nasals and nasalization in speech production. Travaux de l'Institut de Linguistique de Lund,
Lund University Press.
REČNICI / DICTIONARIES
RMS 1. РМС1: Речник српскога језика (2007). Нови Сад: Матица српска.
RMS 6. РМС6: Речник српскохрватскога књижевног језика I–VI (1967–1976). Нови Сад (– Загреб): Матица
српска (– Матица хрватска).
RJA. РЈА: Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika (1880–1976). JAZU: Zagreb.
NASLOV / TITLE
Rezime / Summary
Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst /
Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte
Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte Tekst / Texte
DO 300 REČI/ max 300 words
Ključne reči / Keywords: najviše 5 /maximum 5
Autor / Author
Afilijacija / Affiliation (Facult.,Univers., country)
Koautor / Co-author
Afilijacija / Affiliation (Facult.,Univers., country)
NOTA BENE!
ТИП СЛОВА / FONT: TIMES NEW ROMAN
ИМЕ АУТОРА / IME AUTORA/ AUTHOR’S NAME: 13 pts, SMALL CAPS
НАСЛОВ РАДА / NASLOV RADA / TITLE: 14 pts, bold, ALL CAPS
ТЕКСТ РАДА / TEKST RADA / TEXT: 11 pts
РАЗМАК /RAZMAK /SPACING: испред/ispred/before: 0, иза/iza/after: 0; размак између редова /razmak između
redova/line spacing: 1/ single
РЕЗИМЕ НЕ МОЖЕ бити на истом језику на којем је и текст рада/REZIME (10 pts) NE MOŽE biti na istom
jeziku na kojem je i tekst rada. / The SUMMARY (10 pts) SHOULD NOT be written in the same language as the paper.
TEKST RADA MOŽE BITI NA SLUŽBENIM JEZICIMA BIVŠE SFRJ, NA FRANCUSKOM, ENGLESKOM,
NEMAČKOM, ŠPANSKOM, ITALIJANSKOM, RUSKOM, MAĐARSKOM, SLOVAČKOM, RUSINSKOM ILI
RUMUNSKOM JEZIKU. /
THE PAPER CAN BE WRITTEN IN ONE OF THE OFFICIAL LANGUAGES OF EX-YUGOSLAVIA, OR IN
FRENCH, ENGLISH, GERMAN, SPANISH, ITALIAN, RUSSIAN, HUNGARIAN, SLOVAK, RUTHENIAN OR
ROMANIAN.
NAJVIŠE 12 STRANA 12 СТРАНА! MAXIMUM 12 PAGES!
83
UČESNICI / PARTICIPANTS / PARTICIPANTS
Prezime i ime E-mail Абођи Моника [email protected]
Adib Yasmine [email protected]
Andrić Edita [email protected]
Асимопулос Панајотис [email protected]
Babić Biljana [email protected]
Bala Karlo [email protected]
Balažic Bulc Tatjana [email protected]
Bercaru Oneață Violeta [email protected]
Blatešić Aleksandra [email protected]
Burgund Nicole [email protected]
Buršić – Giudici Barbara [email protected]
Buršić-Matijašić Klara [email protected]
Ćirić Mladen [email protected]
Damjanovski Nela [email protected]
Dejan Sredojević [email protected]
Ђорђeвић Јелена П. [email protected]
Đurić Ljubica [email protected]
Đurić Paunović Ivana [email protected]
Đurović Tatjana [email protected]
Елаковић-Ненадовић Ана [email protected]
Фејса Mихајло [email protected]
Filipović Jelena [email protected]
Filipović-Kovačević Sonja [email protected]
Gajdoš Srđan [email protected]
Geler Zoltan [email protected]
Glušac Tatjana [email protected]
Голуб Марина [email protected]
Gordić Petković Vladislava [email protected]
Granić Jagoda [email protected]
Gudurić Snežana [email protected]
Halas Ana [email protected]
Halupka-Rešetar Sabina [email protected]
Hâncu Mihail George [email protected]
Хербез Дарка [email protected]
Ивановић Маја П. [email protected]
Janjatović Vera [email protected]
Janjić Ivana [email protected]
Jovanović Vladimir Ž. [email protected]
Jovičić Slobodan T. [email protected]
Kampouris Anastassios [email protected]
Kampouris Anastassios [email protected]
84
Kardoš Aleksandra [email protected]
Kašić Zorka [email protected]
Kašić Zorka [email protected]
Kavgić Aleksandar [email protected]
Kenda Jana [email protected]
Kesić Dalibor [email protected]
Knežević Žana [email protected]
Košprdić Miloš [email protected]
Kovačević Ervin [email protected]
Ковачевић Петровић Бојана [email protected]
Krimer-Gaborović Sanja [email protected]
Krombholc Viktorija [email protected]
Lakić Igor [email protected]
Lang Élodie
Lasheb Baghdadi [email protected]
Лазар Жолт [email protected]
Makišová Anna [email protected]
Mandić Slađana [email protected]
Manić-Matić Vanja [email protected]
Marković Maja [email protected]
Meyer Jean-Paul [email protected]
Милић Катарина З. [email protected]
Milić Mira [email protected]
Milić Mira [email protected]
Миљаковић Милорад [email protected]
Милојевић Ивана С. [email protected]
Мутавџић Предраг [email protected]
Мутваџић Предраг [email protected]
Nemet Ivana [email protected]
Novakov Predrag [email protected]
Оливера Дурбаба [email protected],
Ostojić Jovana [email protected]
Otašević Jelena [email protected]
Panić Kavgić Olga [email protected]
Paolini Michele [email protected]
Paunović Zoran [email protected]
Peterke Katharina [email protected]
Петковић Дивна [email protected]
Petrova Snežana [email protected]
Petrović Marijana [email protected]
Pilipović Vesna [email protected]
Polovina Vesna [email protected]
Поповић Вирђинија [email protected],
Popović Virđinija [email protected]
85
Požgaj Hadži Vesna [email protected]
Prćić Tvrtko [email protected]
Пуја-Бадеску Марина [email protected]
Radan Mihai N. [email protected]
Radić-Bojanić Biljana [email protected],
Radić-Bojanić Biljana [email protected],
Radulović Milica [email protected]
Ristović Zoran [email protected]
Sarzhoska-Georgievska Emilija [email protected]
Sentov Ana [email protected]
Silaški Nadežda [email protected]
Simurdić Iva [email protected]
Сретен Пантић [email protected]
Станојевић Веран [email protected]
Стефановић Марија [email protected]
Stipančević Ana [email protected]
Stojičić Violeta [email protected]
Стојичић Војкан [email protected]
Sudarević Kristina [email protected]
Suzić Radmila [email protected]
Tarmal Ali [email protected]
Topalov Jagoda [email protected],
Трипковић-Самарџић Весна [email protected]
Тривић Aнета [email protected]
Валчић Булић Тамара [email protected]
Valić Nedeljković Dubravka [email protected]
Vučo Julijana [email protected]
Вукадиновић Снежана [email protected]
Vuksanović Ivana [email protected]
Zobenica Nikolina [email protected]
Živković Milan D. [email protected]
Žugić Dragica [email protected]
86
87
88
89
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
811.1(048.3)
811.163.41(048.3)
821.09(048.3)
008(048.3)
JEZICI i kulture u vremenu i prostoru : knjiga sažetaka. 6 / [urednici Snežana Gudurić, Biljana Radić-Bojanić,
Aleksandar Kavgić]. - Novi Sad : Filozofski fakultet, 2016 (Novi Sad : Elektra). - 84 str. : ilustr. ; 28 cm
Tekst na više jezika. - Tekst ćir. i lat. - Tiraž 100.
ISBN 978-86-6065-392-7
a) Европски језици - Апстракти b) Српски језик - Европски језици - Упоредна анализа - Апстракти c) Европска
књижевност - Апстракти d) Култура - Апстракти
COBISS.SR-ID 310616839
90
91