JAVNO PRIVATNO PARTNERSTVO ‐ UPRAVLJAČKA REFORMA I INOVATIVNI ALAT KOJI MOŽE UNAPRIJEDITI PRUŽANJE JAVNIH USLUGA

Prof. dr. sc. Dejan Kružić

JAVNO PRIVATNO PARTNERSTVO ‐ UPRAVLJAČKA REFORMA I INOVATIVNI ALAT KOJI MOŽE UNAPRIJEDITI PRUŽANJE JAVNIH USLUGA

SADRŽAJ• Svaki monopol je sladak – izazovi javnog menadžmenta• Reaktualizirano značenje JPP• Teškoće izbora: javni vs. privatni interes• Tipologija/modeli JPP• Najčešće pogrešne teze o pojmu i učincima JPP• JPP kao upravljačka reforma i inovativan alat• Kritične komponente za uspješno JPP• Prednosti/ograničenja JPP• Odabrani primjeri JPP: Kanada i Australija• „Ruke dalje od naših cesta……“ – nije primjer iz Hrvatske!!!• Hrvatska: primjer iznimno uspješno ugovorenog JPP• Hrvatska: primjer iznimno neuspješne realizacije JPP

JPP: SURADNJA JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA

• Javno‐privatno partnerstvo (JPP)  je česta politička, ekonomska, medijska i općedruštvena tema, kako u svijetu tako i u Hrvatskoj. Jedno od pitanja je: Kakva jepercepcija JPP u RH? Zašto?

• Zelena knjiga o JPP‐u (2004) određuje JPP kao oblik suradnje između javne vlasti i privatnog poduzetnika koji ima za cilj osiguranje financiranja, izgradnju, obnovu, upravljanje i održavanje javne infrastrukture ili pružanje javnih usluga.

• JPP u  zakonodavstvu Hrvatske,  Europske unije i ostalih država nije jednoznačno definirano: ono obuhvaća čitav spektar različitih oblika suradnje javnog i privatnogsektora kojima je cilj povećati kvalitetu i učinkovitost pružanja javnih  usluga. 

• U brojnim razvijenim državama, ali i onima koje prolaze procese tranzicije, infrastrukturni objekti kao što su: ceste,  željeznice,  luke, aerodromi,  zatvori,  školebolnice,  sportski objekti,  objekti sveučilišta, uredi za potrebe javnog sektora,  vodovodni sustavi, sustavi odvodnje,  sustavi zaštite okoliša i sl.,  se realiziraju primjenom nekog od oblika JPP. 

JAVNI MENADŽMENT ‐ SVAKI JE MONOPOL SLADAK

• Ideja JPP nije nova. Primjena JPP je naročito intenzivirana početkom 80‐tih godina proteklog stoljeća, pored ostalog i kao odgovor javnog sektora na opravdane kritike da koristeći svoj monopol pokazuje odsustvo bilo koje želje za povećanjem konkurentnosti svojih usluga ‐ što rezultira smanjenjem ponude javnih usluga, odsustvom inovacija u pružanju javnih usluga i izloženosti političkom uplitanju i djelovanju.

• Privatni je sektor značajno INOVATIVNIJI od javnog sektora, a NEPOSTOJANJE KONKURENCIJE jedan je od najčešćih razloga NEUČINKOVITOSTI JAVNE UPRAVE. Kada je  javni sektor jedini ponuđač javne usluge ponaša se monopolistički.  Budući da ne postoji alternativni ponuđač, nije moguće ocijeniti da li je ovaj način isporuke javne usluge optimalan.

• No, ako javni sektor definira standarde isporuke javne usluge i temeljem tih standarda pozove privatni sektor da on ponudi isporuku javne usluge, ponuđači iz privatnog sektora će se nadmetati  kako bi njihova ponuda bila najprihvatljivija.  Oni će upravljajući ekonomičnošću, produktivnošću, efikasnošću uporabe resursa i sl. nastojati postići optimalan odnos između uloga, troškova i dobiti (Juričić, 2011, 21). 

REAKTUALIZIRANO ZNAČENJE JPP‐a

• Očekivanja stanovnika rastu kao što raste i njihova potražnja za što boljim javnim uslugama, po što nižoj cijeni  ‐ veoma je čest slučaj da povjerenje stanovništva u svoju vladu i njene lidere ovisi u velikoj mjeri o kvaliteti usluga koje one pružaju.

• Potrebe za bržim društvenim/lokalnim razvojem u stalnom su porastu a njihovo zadovoljavanje zahtijeva kako novčana sredstva, materijalne resurse tako i, naročito, znanje, inovativne pristupe upravljanju, što nije moguće uvijek realizirati obzirom na ograničenost resursa (ne samo novčanih, već često i "samo" ljudskih resursa) javnog partnera.

• Iskustva brojnih država, ne samo razvijenog svijeta, pokazuju da je ograničenost resursa  centralnih/lokalnih jedinica moguće prevladati uvođenjem privatnog sektora (njegovog znanja, vještina, kapitala, materijalnih resursa) u partnerske, suradničke aranžmane s javnim sektorom ‐ koristeći pri tom poduzetnički duh privatnog sektora koji generira kako realizaciju svojih ciljeva tako i opće društvenih koristi. 

GLAVNA OBILJEŽJA JPP• Uvođenje privatnog partnera u realizaciju javnih projekata i pružanje javnih usluga 

omogućava da javni partner definira (1) javnu uslugu i (2) standarde njezine isporuke (izlazne karakteristike), a da privatni partner (1) preuzme financiranje, rizike izgradnje i raspoloživosti, te (2)  upravljajući projektom dugi niz godina ostvaruje svoju korist (Juriči2011).

• JPP predstavlja kooperaciju javnog i privatnog sektora sa sinergijskim učincima (Osborn2000),

• Programi JPP nude dugoročno održiv pristup unapređenja javnih usluga i javne infrastrukture uključivo i povećanje raznolikosti poslovnih aktivnosti (Montanheiro; 2000).  

• JPP doprinosi boljem tržišnom valoriziranju javne imovine i povećanju efekata pri trošenju novca poreznih obveznika (Akintoye; 2003), sve s ciljem postizanja javno korisnsvrhe. 

• JPP omogućava da se u određenom procesu isporuke proizvoda ili usluge postigne javncilj, a da se javni sektor ne uključuje u sve faze koje taj proces obuhvaća.

• JPP dovodi do oslobađanja sredstava u javnom sektoru,  veće vrijednosti za porezne obveznike (VfM) i  brojnih koristi za ekonomiju.

TEŠKOĆE IZBORA: JAVNI VS PRIVATNI INTERES

• Javna vlast određuje ciljeve projekta JPPvodeći pri tom računa o javnominteresu i kvaliteti usluga, a privatnipartner (najčešće) projektira, osiguravafinanciranje, gradi, održava, upravlja,objektom, snosi većinu rizika...;

• Svoj interes privatni partner ostvarujeulaskom u novo područje djelovanja inaplati usluga od krajnjeg korisnika(javnog partnera ili stanovništva);

POGREŠNE TEZE O POJMU I UČINCIMA JPP

Postoji nerazumijevanje koncepta JPP upravo od strane onih kojima JPP može omogućiti stvaranje dodane vrijednosti a to je, prije svega, javni sektor. 

Najčešće – POGREŠNE – teze o pojmu i učincima JPP‐a su (Canada 1999 ‐ Juričić, 2011,8):1. JPP je isto što i privatizacija,2. Ulaskom u JPP javni sektor gubi kontrolu nad isporukom javnih usluga,3. Osnovni interes javnog sektora za JPP‐om je izbjegavanje zaduživanja,4. Kod JPP‐a kvaliteta javne usluge pada,5. Radnici su kod JPP‐a u nepovoljnijem položaju,6. Troškovi javne usluge narast će kako bi se isplatio profit privatnog sektora,7. Javni se sektor može zaduživati po povoljnijim uvjetima od privatnog sektora.

TIPOLOGIJA/MODELI JPP-a• Osnova na kojoj počiva JPP nije privatizacija.  Privatizacija predstavlja transfer 

javnog vlasništva  i odgovornosti  u privatni sektor u cijelosti, a JPP je uvođenje privatnog sektora u izgradnju, modernizaciju, financiranje i upravljanje javnim uslugama (i infrastrukturom) uz obostran interes ‐ i javnog i privatnog sektora ‐prema dugoročnim ugovorima kojima javni sektor zadržava kontrolu i odgovornoza funkcioniranje sustava. 

• JPP se temelji na podjeli rizika, troškova i koristi među partnerima. U JPP se pojavljuju brojni  modeli partnerstva, od kojih financiranje javnog sektora uključivanjem privatnog partnera predstavlja tek jedan dio. Ostali dijelovi na kojimpočiva JPP najčešće su: projektiranje, izgradnja, korištenje, upravljanje i održavanje javne infrastrukture i usluga.

• Ne postoji univerzalni model ili standard podoban za JPP. Svako JPP je:• posebno, 

• specifično, • u kojem je potrebno uzeti u obzir brojne faktore i parametre, a naročito: 

• spremnost partnera na suradnju i dogovornu alokaciju rizika.

TEMELJNI OBLICI REALIZACIJE JPP

Oblik  JPP  VlasništvoIzvedba i održavanje

Kapitalna ulaganja

Komercijalni rizici

Trajanje

Ugovori o upravljanju i pružanju usluga

Javno Privatno Javna Javni 3‐5 godina

Ugovori o najmu/zakupu

Javno Privatno Privatna Privatni 7‐15 godina

Zajednička ulaganja

Javno/Privatno

Privatno Javno/Privatno

Javno/Privatno

Akto 

osnivanjuKoncesijski ugovori

Privatno/Javno

Privatno Privatna Privatni 25‐40 (50) godina

Privatna financijska inicijativa

Privatno/Javno

Privatno Privatna Privatni 25‐40 (50) godina

Ugovori BOO, BBO Privatno Privatno Privatna Privatni

30‐50 i više godina

JPP: UPRAVLJAČKA REFORMA I INOVATIVAN ALAT• Rasprostranjen pristup JPP po kojem je partnerstvo suvremeni model financiranja 

javnog sektora kojim javna vlast pomoću privatnog partnera prevladava jaz u financiranju većih kapitalnih ulaganja nije potpun, budući da partnerstvu prilazi samo kao obliku u kojem je jedino pitanje financiranja dominantan problem. Ovakav pristup JPP ‐ kao modelu financiranja javnog sektora ‐ značajno je uži nego što JPP po svojoj suštini predstavlja – osim financiranja tu su projektiranje, izgradnja, korištenje, održavanje, upravljanje javnim objektom i preuzimanje rizika.

• U JPP moguće je uočiti sljedeće bitne karakteristike (Built‐Spiering, Dewulf; 2006):

JPP je upravljačka reforma,  JPP doprinosi pomicanju rizika (sukladno ugovorenoj alokaciji rizika) ali i raspodjeli 

moći između javnog i privatnog sektora,  JPP je inovativan alat koji može unaprijediti pružanje javnih usluga,  JPP je način rješavanja problema pružanja javnih usluga s ciljem povećanja njihove 

kvalitete i smanjenja cijene javne usluge. 

• Pojam partnerstva naglašava novu kvalitetu odnosa između DRŽAVE/LOKALNE VLASTI I PODUZETNIKA, koja je znatno više uravnotežena putem podjele rizika i nagrada u odnosu na „klasične” ugovorne odnose iz područja javne nabave.

PREDNOSTI/OGRANIČENJA JPP‐aPrednosti JPP‐a:

• dugoročnost ugovora ‐ traju dulje od političkih mandata ‐manja osjetljivost na izborne rezultate,• povećanje kvalitete objekata i  smanjenje ukupnih životnih troškova objekta, • rasterećenje tekućeg zaduživanja javne vlasti;  javni partner  brojne rizike prenosi na privatnog, • naplata za usluge počinje se realizirati tek kad je objekt u funkciji ‐ javni partner ne mora osigurati 

značajna financijska sredstva za realiziranje investicije.• privatni partner odgovara za performanse i funkcionalnost objekata, odnosno  javni partner dobiva 

kvalitetu za plaćenu uslugu (value for money‐VfM).

Ograničenja JPP‐a:• dugotrajnost procesa odabira partnera;  složenost procedure; nepostojanje standardnih uvjeta 

ugovora,• postojanje nepovjerenja i nerazumijevanja među partnerima;  nepostojanje  „širokog” iskustva u 

kreiranju uspješnih partnerskih odnosa.

Kritične komponente za uspješno JPP:• Politička volja i vodstvo; Podržavajuća pravna i institucionalna okolina; Javno mišljenje i uključeno

javnosti.• Otvorena komunikacija sa svim sudionicima partnerstva; Konstantno praćenje performansi projekta.• I ono najvažnije ‐ za uspješno JPP bitno je odabrati pravog partnera.

ODABRANI PRIMJERI: KANADA I AUSTRALIJA

KANADA: (10 Year Economic Impact Assessment of PPP in Canada, 2003‐2012, The Canadian Council for PPP & InterVistas, 2013) 

121 projekt JPP (2003‐2012) kojim je generirano:• 517.000 radnih mjesta (291.000 direktnih); • 92,1 milijarde $ pruženih usluga, • 48,2 milijarde $ GDP;  • 9,9 milijardi $ uštede u troškovima (VfM). 

AUSTRALIJA: (Performance of PPPs and Traditional Procurement in Australia, final report, The Allen Consulting Group, University of Melburne, 2007.

usporedba 21 JPP i 33 projekta „s tradicionalnim financiranjem”:

• od  4,9 milijardi $ JPP projekata prekoračenje troškova je iznosilo 58 milijuna $ (1,2%),• od  4,5 milijardi $ „tradicionalno  financiranih projekata” prekoračenje troškova je 

iznosilo 673 milijuna $ (14,9%),• kod „tradicionalno financiranih projekata” prosječno probijanje roka izgradnje je oko 

23,5% a kod JPP projekata oko 1,1%.

„RUKE DALJE OD NAŠIH VODA, ZDRAVSTVENE SKRBI, NAŠIH CESTA I STANOVANJA” – Toronto, 21.02.2016.

ZAGREB: „OTKRIVAMO PRAVI UZROK SUKOBA „ (Jutarnji list, 05.03.2016.)„XXX traži INU, HEP, JANAF, HRVATSKE VODE, HRVATSKE ŠUME….. „„U YYY šokirani – nama je to apsolutno neprihvatljivo. To bi značilo da bi nama od većih poduzeća pripali samo Hrvatske ceste i autoceste te HŽ”.

U Torontu je 21. veljače 2016. održan Forum za borbuprotiv privatizacije. Taj je događaj nastavakvišedesetljetne borbe sindikata, aktivista izainteresiranih građana protiv privatizacije i za zaštitujavnih usluga. Fokus je na područjima od naročitogznačenja, a to su zdravstvo, javni prijevoz, stanovanje.

„Privatizacija je posvuda, u našim gradovima, regijama,diljem zemlje, a prodaju se javna dobra, resursi, usluge.Javni projekti se financiraju putem JPP‐a, a javnost seonemogućuje u kontroli i nadgledanju procesa uprogramima koji su nam od vitalnog značaja.Privatizacija javnog sektora prijeti transformacijomnašeg zdravstvenog sustava, obrazovanja, energije,prometa u privatno vlasništvo od kojeg će imati koristisamo 1% onih koji će ubirati profit“.

Ugovoreni  i odobreni projekti JPP: 4.644.000,00 kunaNamjera provedbe JPP: 3.065.000,00 kuna

UKUPNO JPP: 7.709.000,00 kuna(AIK; ožujak 2016.)

Obzirom na dobro razvijenu pravnu, regulatornu i institucionalnu infrastrukturu JPP,  Hrvatska  je rangirana na 1. mjesto od 25 država Istočne Europe (EBRD, 18.06.2013).  

ODABRANI PRIMJER: HRVATSKA

INOVATIVAN MODEL  JPP NA PRIMJERU   SPORTSKO‐POSLOVNOG KOMPLEKSA U SPLITU:  JAVNI I PRIVATNI INTERES

Zemljište površine oko 31.500 m2 na kojem se gradi Sportsko-poslovni kompleks vlasništvo je Republike Hrvatske i GradaSplita. Više od 50 godina na tom se prostoru ne obavljanikakva djelatnost.

Javni partner - Grad Split ostvaruje svoj javni interes uzadovoljenju potreba građana na području sporta, rekreacije,kulture i, naročito, prometa u mirovanju, budući da u cijelojsportskoj i industrijskoj zoni nema javnih garaža. Daljnjiinteres javnog partnera je realizacija velike gradskeinvesticije koja će generirati veću zaposlenost poduzetničkogsektora i gradskih komunalnih društava, otvaranje novih radnihmjesta i promjenu strukture gradskog gospodarstva.

Privatni partner ostvaruje svoje privatne interese putemdobivanja prava građenja na atraktivnoj gradskoj lokaciji,očekivanog zapošljavanja vlastitih kapaciteta u izgradnji ikorištenju objekata, kao i realizaciji dobiti od kontinuiranogkorištenja izgrađenih sadržaja, samostalnog korištenja ilidavanja u zakup komercijalnih sadržaja i naplate mjesečnezakupnine za zakup dvorane od strane javnog partnera.

ŠTO JE UGOVORENO

A. Dvorana kapaciteta oko 12.500 posjetitelja (30.12.2008.)B. Garaža na 8 etaža s oko 1.500 parkirnih mjesta (30.12.2009.)C. Hotel kapaciteta 200 soba; restorani; uredski prostori i

kongresna dvorana (15.12.2010.)D. Trgovački centar površine oko 37.000 m2 (15.12.2010.)

18

UGOVOR O JPP – OBVEZE PRIVATNOG  PARTNERA 

Privatni partner će financirati i izgraditi Dvoranu i komercijalne prostore, ishoditi uporabne dozvole, upravljati radom i održavati i koristiti Dvoranu i komercijalne prostore u roku od 30 godina i nakon toga ih prenijeti u vlasništvo javnog partnera;

Privatni partner će:

• koristiti vlastita sredstva odnosno, jamstva bez financijskog sudjelovanja i jamstva Grada,

• snositi kompletan rizik građenja i rizik raspoloživosti i uporabe Dvorane, te

• snositi rizik eksploatacije Dvoranei komercijalnih prostora;

MATRICA ALOKACIJE RIZIKA (155 rizičnih aktivnosti)

Rizik definiranja projekta Rizik je uglavnom podijeljen

Rizik natječajnog procesa Rizik je uglavnom na javnom sektoru

Rizik financijskog zatvaranja Rizik je na privatnom sektoru

Rizik realizacije građevina Rizik je uglavnom na privatnom sektoru

Rizik pružanja usluga Rizik je na privatnom sektoru

Financijski rizik Rizik je na privatnom sektoru

Opći rizici Rizik je uglavnom podijeljen

19

UGOVOR O JPP – OBVEZE JAVNOG PARTNERA  

Javni partner će: 

• izgrađenu Dvoranu koristiti 52 dana u godini, te redovito plaćati ugovorenu mjesečnu zakupninu i to tijekom 348 mjeseci. Zakup Dvorane koji će plaćati Grad, sadrži dobit i sve troškove Izvršitelja, uključujući i troškove upravljanja i održavanja Dvorane i to je jedina naknada koju će za svoj ulog i rad primati Izvršitelj od javnog partnera.

• Komercijalnu eksploataciju Dvorane  i komercijalnih prostora (garaže, hotela, trgovačkog centra) će Izvršitelju tijekom trajanja Ugovora plaćati krajnji – po njemu odabrani ‐ korisnici izgrađenih građevina, 

• Istekom razdoblja od 30 godina, Izvršitelj vraća zemljište u posjed Gradu te predaje Dvoranu i izgrađene komercijalne prostore  U POSJED  i VLASNIŠTVO GRADA BEZ NAKNADE.

UGOVORENI MODEL JPP U SPLITU

0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% 40% 45%

Ostali životni troškovi projekta 19%

Bankovni troškovi projekta 41%

Troškovi održavanja 7%

Ostali troškovi projekta u građenju 5%

Komunalni doprinos 4%

Izgradnja 22%

Projektiranje 2%

Ukupna investicijska ulaganja iznose 147 mil. EUR (97 mil. EUR gradnja i 50 mil. EUR komunalnih doprinosa, opremanjagrađevine, priključaka, i sl.). Ukupni životni troškovi projekta procjenjuju se na oko 440 mil. EUR, na razini 30 godina.

KOMPARACIJA SPLITSKOG JPP  SA SLIČNIM JPP U RH

Grad Predmet ugovora o JPP Rok ugod.

Cijena s PDV-om godišnje

(u EUR)

Zagreb Dvorana kapaciteta oko 15.000 posjetitelja 28 7.350.000

Varaždin Dvorana kapaciteta oko 5.000 posjetitelja 25 4.620.000

SPLIT

SPORTSKO-POSLOVNI KOMPLEKS LORA:

A. Dvorana kapaciteta oko 12.500 posjetitelja

B. Garaža na 8 etaža s oko 1500 park. mjesta

C. Hotel kapaciteta 200 soba; restorani; uredski prostori i kongresna dvorana

D. Trgovački centar površine oko 37.000 m2

29 4.926.000

STUPOVI ZAŠTITE INTERESA JAVNOG PARTNERAUgovor o JPP (ukupnog obujma oko 230 stranica) uključuje brojnu zaštitu javnog partnera - dominiraju TRI STUPA ZAŠTITE INTERESA JAVNOG PARTNERA:

1. Članak 13.6.: Ukoliko izvršitelj (privatni partner) ne osigura financiranje Komercijalnih prostora (Garaže, Hotela i Trgovačkog centra) do početka uporabe Dvorane, Izvršitelj je suglasan da Grad Split plaća Mjesečnu zakupninu na poseban račun, a Izvršitelj ne može raspolagati uplaćenim sredstvima mjesečnih zakupnina sve dok ne osigura adekvatno financiranje za gradnju Komercijalnih prostora ili ne izgradi Komercijalne prostore.

1. Članak 10.1.: Izvršitelj će predati Naručitelju neopozivo jamstvo za dobro izvršenje obveza iz ugovora - Garanciju Banke…. na iznos do 10.000.000,00 kuna.

1. Članak 10.4.: Osim garancije banke Izvršitelj će predati Naručitelju “Garanciju Matične tvrtke”kojom se osnivači Izvršitelja (DPN) obvezuju Naručitelju da će po prvom pisanom pozivu nadoknaditi svu štetu, gubitke i troškove koje je ovaj imao zbog Izvršiteljevog neispunjavanja ili neurednog ispunjavanja obveza iz Ugovora.

Garancija Matične tvrtke u formi OVRŠNOG JB akta uključuje: (1) NEOPOZIVU I BEZUVJETNU GARANCIJU za ispunjenje svih ugovorenih obveza i odgovornosti Izvršitelja i (2) Obvezu po kojoj „Ako Izvršitelj propusti ispuniti sve svoje obveze u izgradnji, sukladno Ugovoru o JPP OBEŠTETIT ĆEMO I NADOKNADITI GRADU SPLITU SVE ŠTETE, GUBITKE I TROŠKOVE koji će nastati kao posljedica propusta za koje je Izvršitelj odgovoran”.

04.09.2007. zaključen je Ugovor o JPP‐u

PROCJENA UTJECAJA JPP NA GRADSKI PRORAČUN (VfM)Redni broj Vrste poreznih i neporeznih prihoda Grada

Očekivani broj novozaposlenih osoba

800 1.000 1.5001. Porez i prirez na dohodak (godišnje) 4.166.400 5.208.000 7.812.0002. Komunalna naknada (godišnje) 10.000.000 10.000.000 10.000.0003. Ukupni efekt od poreza i prireza na dohodak

i komunalne naknade (godišnje) 14.166.400 15.208.000 17.812.0003.a. Ukupni efekt od poreza i prireza na dohodak

i komunalne naknade (za 30 godina) 424.992.000 456.240.000 534.360.0004. Komunalni doprinos (ukupno za investiciju) 133.900.000 133.900.000 133.900.0005. Sveukupni efekt na lokalni proračun (za

30 godina) (3.a. + 4.) U KUNAMA 558.892.000 590.140.000 668.260.0006. Sveukupni efekt na lokalni proračun u EUR

(za 30 godina - tečaj 1 EUR = 7,40 kuna) 75.525.946 79.748.649 90.305.4057. Ulaganja Grada Splita u kompleks „Lora“ u

EUR 71.500.000 71.500.000 71.500.000Napomena: Republika Hrvatska i Grad Split sklopili su 02.08.2007. Sporazum o zajedničkom financiranju zakupnine u visini od 4.926.000 EUR godišnje, svaki po 50% iznosa, na rok od 29 godina. Sukladno omjeru snošenja troškova, svaki od sudionika stječe 1/2 suvlasništva nad Gradskom sportskom dvoranom, garažom, komercijalnim sadržajima te hotelsko uredskim sadržajima.

ŠTO JE REALIZIRANO OD UGOVORENOG?ŠTO I KAKO DALJE?

• Privatni je partner prestao s izvršavanjem obveza iz JPP Ugovora.

• Privatni partner nije izgradio tri komercijalna objekta koja predstavljaju predmet ugovora!!!

• Postupak nije okončan.

• Kako je do toga došlo?

• Zašto Grad nije aktivirao instrumente zaštite javnih interesa i

svojih potraživanja?

• Što je moguće očekivati u daljnjoj realizaciji?

UMJESTO ZAKLJUČKA ‐ PREPORUKE

• JPP nije čudotvorno rješenje za javni sektor ‐ ALI može znatno poboljšati dostupnost, kvalitetu, inovativnost i cijenu javne usluge. 

• Javno‐privatnim partnerstvom ne mogu se riješiti svi problemi nedostatnosti sredstava i proračunskih ograničenja javnog sektora‐ ALI se može osigurati veći broj izgrađenih građevina i javne infrastrukture i brže zadovoljavanje potreba javnog standarda. 

• Uz korištenje inovativnosti privatnog sektora moguće je putem JPP‐a generirati brojne koristi ‐ razvoj novih djelatnosti, otvaranje novih radnih mjesta i povećanje prihoda javnog i privatnog partnera.

JPP ‐ UPRAVLJAČKA REFORMA I INOVATIVNI ALAT KOJI MOŽE UNAPRIJEDITI PRUŽANJE JAVNIH USLUGA

HVALA NA POZORNOSTI!