javni prostori i sadržaji

8/7/2019 javni prostori i sadraji

1/8

Univerzitet u Beogradu

Arhitektonski fakultet

Seminar:

Javni prostori i sadraji

URBANE INTERVECIJE U JAVNIM PROSTORIMAJavni prostor kao poligon za igru i obrazovanje

Prof. dr Vladan oki

Student: Marija Risti m_2010/123


2/8

2

UV

D

U urbanom planiranju, javni pros or je is orijs i opisan kao otvorenprostor, to podrazumeva ulice, parkove, trgove, rekreativnapodruja i druge otvorene prostore u dravnom vlasnitvu, za razliku

od privatnih domena za stanovanje i rad. Meutim, evoluciom oblikaurbanog naselja, javni i polu-javni prostori sa svojim sadrajima setretiraju na razliite naine, pa se danas, javni prostor de inie,izmeu ostalog, i kao prostor dostupan javnosti, van javnog domenadrave.

Predmet ovog rada jeste osvrt na javne prostore, neoigledna mestakod kojih se prepoznaje odreeni karakter, mesta koja su se nedavnorazvila ili su jo uvek u razvoju, a koja prevezilaze sterilnosti mnogih

savremenih izgraenih okruenja. Iako se kod takvih prostora iprojekata namenjeni tim prostorima, zalae za humaniji pristup

urbanog razvoja, u kojem se podstie socijalna interakcija, oni se nezasnivaju samo na linom izrazu umetnika, ve se baziraju namultidisciplinarnom razumevanju funkcionisanja i percepiranjaizgraenog okruenja, oslanjajui se na teorije i istraivanja iz

psihologije, sociologije, antropologije i urbanog dizajna.

Ovaj rad bavi se analizom projekta Slikarstvo slamova ( eng. Fav a

Pa n

ng ), kao i identifikaciom odreenih smernica koje definiuznaaj ovog projekta i cilj njegovog sprovoenja.

Brdo, proj a S

arstvo

sla ova, stud

jski mod l,2009


3/8

3

URBANA REC KLAA_mod lit tu b n obno

Urbana (eng. urban ) gradskiReciklaa (eng. recycle ) ponovo iskoristiti, preraditi

Istraivanje mogunosti primene efikasnijih metoda urbane obnove,rezultat je situacije da se razliiti gradski prostori, bilo saevidentiranim ili samo nasluenim vrednostima, nalaze uzabrinjavajue loem stanju. Veliki je broj danas takvih prostora, uproblematinom stanju, kako sa stanovita ouvanja identitetalokacije, ureenja gradova, higijene ili gradskeekonomije.

Predmet urbane reciklaesu, dakle, objekti i lokacije u gradovima kojesu iz razliitih razloga van upotrebe ili se koriste neprimereno svom

urbanom kontekstu. Drugi osnov da se oni podvrgnu reciklai jeaktuelno stanje, bilo da su fiziki ruinirani ili zaputeni. U oba sluaja,

imaju vrednost koja vremenom nije nestala ( stil, kulturna vrednost,materijalni trag vremena i sl. ), i nose potencijal koji se kroz primenuurbane reciklae aktivira i donosi novi kvalitet. Oni su, i pored fizikizaputenog stanja u kome se nalaze, nosioci potencijala koji treba

adekvatnim nainom iskoristiti i aktivirati.

JAVN PROSTORI_p ! " l # $ # % s# t ! & # up ! " d & ! # "

Danas, u Evropi i S ' D-ma, izazov urbanog planiranja ne lei vie u

centrima starih gradova, ve u prigradskim naseljima koja senekontrolisano i rapidno razvijaju i rastu. Ameriki novinar, JoelGareau je 1991. godine objavio knjgu u kojoj je prigradska naseljanazvao gradovi na ivici (eng. edge cities ). To su najee neureenezajednice sa loim uslovima ivota, nedefinisanom gradskom

matricom i strukturom, koja se nekontrolisano iri, bez odreenihsmernica kojima bi se okarakterisala tipologija gradskih povrina iprostora.

Favela ( port. a favela ) straarska naselja u Brazilu

Pre nego to su nastala prva naselja pod ovim nazivom, siromanostanovnitvo Brazila je ivelo u dalekim predgraima jer su biliodbaeni od stanovnitva gradova, koji ih nisu prihvatali kao legitimandeo drutva i drutvene strukture. Veina modernih straarskih

naselja javlja se 1970. godina, kada su stanovnici Brazila migrirali izsela u gradove, a kako mnogi nisu pronali mesto za ivot, zavrili su ubrazilskim slamovima. Kako su straarska naselja nastala podrazliitim okolnostima, ali sa slinim krajnjim rezultatima, termin


4/8

4

favela je postao opte prihvaen za svaku siromanu oblast u Brazilu.Slamovi se grade uz samu ivicu gradova tako da oni zapravopredstavljaju njegovu ekstenziju.

Trg Canto, zajednicaSanta Marta, Rio deaneiro, pre intervencije

FAVELA PAINTING_j ( ) nip 0 osto 0 kaopoli 1 on za i 1 0 uiob 0 azo ) anj 2

Kadaje slikanova, svetje novi.

GastonBachelard, Poetika prostora

Re je o aktuelnom umetnikom projektu, izraenom kao sadejstvolikovne umetnosti, arhitekture, urbanizma i aktivizma, kao namerneakcije u cilju postizanja socijalne, ekonomske i uopte promene

okruenja. Percepirajui takav prostor mi primamo umetnost iuspevamo ponovo da otkrijemo nae svakodnevno okruenje.

Prvobitna ideja projekta Slikarstvo slamova, bila je da se naslika itavobrdo sa straarama, kojese nalazi u centru Ria de aneira vidljivo svimstanovnicima i posetiocima. Projekat je proao kroz, za sada, tri faze,

gde je u prvoj uraena zidna slika Deak sa zmajem, a u drugoj jeoslikano najozloglaenije straarsko naselje Vila Cruziero.1 Za sadaposlednja faza ovog projekta, koja je znaajna za analizu ovog rada, je

pod nazivom Brdo ( port. O Morro ) i sa njenom realizaciom jezapoeto poetkom 2010. godine, od strane holandskih umetnikaJeroen Koolhas-a i Dre Urhahn-a ( Haas i Hahn ), koji zajedno rade od2005. godine.

1Navedene faze nisu predmet ovog rada.


5/8

5

Projekat Brdo sproveden je na prostoru trga Canto, koji se nalazi naulazu u zajednicu Santa Marta, u samom srcu Ria de aneira. Kroz svoj

umetniki izraz, Haas i Hahn su imali za cilj da inspiriu i pokuali su daunaprede i poboljaju nain ivota ljudi u toj zajednici.

Trg Canto, zajednica

Santa Marta, Rio deaneiro,nakon intervencije

Oko sedam hiljada kvdratnih metara je obuhvaeno projektom, kojipoinju sa trga Canto pa se ire uzbrdo pokrivajui trideset i etiri

kua, nekad straara a sada ve atraktivnih i ispirativnih spomenikakojima se pie nova stranica istorije Ria.

U projekat je bilo ukljueno i lokalno stanovnitvo, mladi koji su slikali

svoje kue u skladu sa unapred utvrenim obrascem, u cilju dapretvoresvoju zajednicu u umetniko delo epskih razmera u radosnojeksploziji boja. Dakle, jedna od osnovnih ideja koja je bila pokreta

projekta jeste motivacija i edukacija mladih, kroz stalnu interakcijukako meu njima tako i u konstantnoj saradnji sa umetnicima.Vidljivo, radosno naslikano brdo iz centra Ria nastalo jesa idejom da

skrene panju sa alosnesocijalnesituacije grada a da pri tome izaziva

ponos na dnu socijalne hijerarhije.

Neugledan i zaputen javni prostor koji jevoljom i motivaciom mladihumetnika i lokalnog stanovnitva uspeo da oivi, da se aktiviraokupljajui ljude, nesamo pripadnike zajedniceSanta Marta i uopte

grada Ria, ve i ljude iz celog sveta. Jednostavnom, ali definisanomprimenom urbane reciklae, transformaciom postojeih struktura,stvoren je kulturni identitet jednog odbaenog mesta, kojesesvojom

sadanjom specifinou izdvaja kao bitan, pozitivan i svetski poznatprimer urbanih intervencija u javnim prostorima.

Trg Canto, zajednicaSanta Marta, Rio deaneiro


6/8

6

Navedeni umetnici, koristili su poseban stvaralaki izraz kako bistvorili izvanredno delo na neoekivanom mestu i pri tome oivelijedan zaputen prostor, za koje se moe rei da je bilo predgrae u

centru grada, a sada u sasvim drugaijem kontekstu identifikuje tajprostorni okvir, i time menja sliku itavog grada. Intervencija, koja jesprovedena, uspela je da se realizuje uz pomo lokalnog stanovnitva

koji su svojom saradnjom upotpunili itavu ideju urbane reciklaeovakvog mesta. Navedeni projekat je transformisao zajednicu,straarsko naselje pretvorio u orijentir, turistiku atrakciju i najvanijeod svega, inspirativni spomenik kao sutinsko mesto u slici grada Riade aneira.

Trg Canto, zajednicaSanta Marta, Rio deaneiro


7/8

7

ZAKLJUAK

Jedna od karakteristika koja u potpunosti razgraniava uspene odizbegavanih javnih prostora, jeste spektar mogunosti koji ti prostorinude kako bi posetiocima pruili iskustvo radosti i zadovoljstva. Neke

od tih prijatnosti se postiu u meusobnoj interakciji sa ljudima, jerjavni prostori trebaju biti definisani tako da meusobno usmeravajuljude jedne na druge. Treba takoe imati na umu da boje, njihovameovita upotreba, pozitivno utie na raspoloenje ljudi, pa sim timpoboljava sveukupni utisak nekog javnog prostora. Ono to takoejavne prostoresvrstava u uspene, jeste korienje javnih umetnikihradova. Istorijski gledano, javni umetniki radovi su uglavnomprikazivni kao monumentalni, obino u as t nekim velikim dogaajimaili slavnim linostima, mada je takav trijumfalni pristup tome danas

zamenjen popularnijim i esto duhovitim prikazima poput skulptura ilizidnog slikarstva.

Na osnovu izloenog, moe se zakljuiti da se analizirani primersvakako moe svrstati u uspene javne prostore koji je intervenciomodreenih smernica urbane obnove, postigao kvalitet, znaajan na

svetskom nivou, iako je re o do skoro neprimetnom urbanomokruenju. Reciklirane ambijentalne mikroceline istakle su vrednostprostora, aktivirali ga, stvorili prostorni okvir prijatan za ivot i time

preuredili ovaj javni prostor u individualno iskustvo. Subverzivan,duhovit, antiautoritativan pristup tretiranja gradskog okruenja, kaoigralita ili platna, pokazuje da je mogu e proizvesti prostore odznaaja, ne samo za namenjenu ciljnu grupu, ve i uopte za razvoj

idejne arhitektonke i urbanistike misli .

Prikaz scene u faveli


8/8

8

LITERATURA

y Zbornik radova, Komunikacije, Urbano iarhitektonskonaslee u IIImilenijumu, Perast, septembar 1999.

y Henry Shaftoe, Convivial Urban Spaces, Creating Effective PublicPlaces, London, 2008.y Stphane Tonnelat, The sociologyofurban public spaces ,

Associate Researcher CNRS, CRH-LAVUE, Research Center, Paris

y Gaston Bachelard, Poetika prostora, Kultura, Beogrady Morton Benson, Englesko srpskohrvatski renik, Prosveta,

Beograd

y http://www.favelapainting.com/y http://www.favelapainting.com/files/downloads/omorro-

booklet.pdf

y http://www.artreview.com/profiles/blogs/rio-favela-painting-itself-out

y http://graffart.eu/blog/2010/05/haas-hahn-favela-painting-praca-cantao-rio-de-janeiro/

y http://www.archdaily.com/62689/favela-painting/

javni prostori i sadržaji

Documents