jasna dimitrijevi} , direktorka kolar~eve zadu`bine …...kolarca u duhu vremena u kojem `ivimo....

^etvrtog februara ove godineZadu`bina IlijeMilosavljevi}aKolarca obele`i}e 80 godinapostojanja Velike dvorane,rada i programskedelatnosti

ZADU@BINA ILIJE MILOSAVLJEVI]AKOLARCA Nekada i danas

Jasna Dimitrijevi}, direktorka Kolar~eve zadu`bine

Zna~aj duhovnog u odnosu na materijalno

S U B O TA - N E D E L J A , 4 - 5 . f e b r u a r 2 0 1 2 , b r o j 5 2 4 1 - 5 2 4 2 , g o d i n a X V, c e n a 5 0 d i n , 3 0 d e n , 1 , 5 0 K M , 0 . 7 E U R (C G ) , 9 k u n a , 1 . 2 E U R ( G R ) w w w . d a n a s . r s

The Ilija M.Kolarac

Foundation80 TH Anniversary

Page VII/K

Strana II/K

Strane III-VI/K

III/Ks u b o t a - n e d e l j a , 4 - 5 . f e b r u a r 2 0 1 2 .II/K s u b o t a - n e d e l j a , 4 - 5 . f e b r u a r 2 0 1 2 .

Ususret osamdesetogodi{njicipostojanja, Kolar~eva zadu`binaosvr}e se i ukazuje javnosti nanesebi~ne darove kulture koje jeova ustanova zahvaljuju}i

nesvakida{njoj velikodu{nosti svog osniva~a idarodavca Ilije M. Kolarca priu{tila na{emdru{tvu do danas. Od samih po~etaka Kolaracje visoku kulturu ~inio mogu}om i dostupnom{iroj publici, a neutaìvoj gladi za znanjem kojesistem dru{tvenog obrazovanja nije mogao dautoli, uga|ao je neprekidnim edukativnim iumetni~kim radionicama, {kolama stranihjezika, svojom izdava~kom delatno{}u.Prakti~no, nema muzi~kog velikana ili talenta uusponu, a da se nisu oprobali na Velikoj sceniKolar~eve zadu`bine sa nadaleko ~uvenomakustikom... Direktorka zadu`bine JasnaDimitrijevi} podelila je sa nama ne{tozanimljive pro{losti i anegdota ove ustanove,probleme koje imaju, ali i ideje za vedrije sutra.

Kako je otvaranje i po~etak programaKolarca 1932. uticao na kulturni ̀ ivotBeograda i Srbije u to doba, a dokle on seèdanas? [ta je ovu ustanovu izdvajalo od drugih?

- U izvodima iz {tampe od 4. februara 1932,o prvom koncertu na Kolarcu i otvaranju Velikekoncertne dvorane posebno se izdvajaatmosfera i opisi ose}aja zadovoljstva publikekoja je ispunila dvoranu do poslednjeg mesta.Pre ovog otvaranja i nastupa orkestraBeogradske filharmonije, Beograd nije imao nijednu dvoranu za simfonijsku muziku,isklju~ivo. Interesantna su zapaànja novinaraiz tog vremena da se nadaju da, imaju}i u viduda je dvorana izgra|ena u zgradi Narodnoguniverziteta, to ne}e uticati na ~uvanje ovedvorane kao isklju~ivo koncertne, jer je takvapotrebna Beogradu i Srbiji.

Knjièvni fond i Narodni univerzitetpomogli su izdava{tvo i obrazovanje u velikojmeri u prvim godinama od osnivanja, pakroz razli~ite reìme i uslove koji su sesmenjivali. [ta on u ovom trenutku pruàjuna{em dru{tvu?

- Narodni univerziteti, ne samo kod nas, ve}svuda u svetu, postoje kao potreba za ustanovamakoje nekako nevidljivo popunjavaju praznine kojedruge {kole u dru{tvenom obrazovanjuostavljaju. Danas su to ustanove prerasle uotvorene univerzitete koje svojim programima,kursevima, seminarima i drugim programskimformama u stvari predstavljaju dodatno idopunsko obrazovanje u razli~itim oblastima zasve generacije i slojeve dru{tva. Ono {to jeprimarno od osnivanja Kolar~evog narodnoguniverziteta jeste potreba za znanjem - nau~iti,saznati, osveìti znanje, primeniti ste~eno znanjeu ̀ ivotu, informisati se o novim tekovinama ukulturi, umetnosti, nauci, predstaviti se, afirmisatisvoje delo. Sve su to motivi zbog kojih Kolarac idanas traje. Ali i programski kontinuitet,prepoznatljiv programski koncept i doslednost usprovo|enju ideja.

Ilija M. Kolarac nesebi~no je ostaviosrpskom narodu sve {to je sopstvenimtrudom u ̀ ivotu stekao i njegova ostav{tinanastavlja da ̀ ivi. Ipak, kako izgledazadu`binarstvo na{eg doba i na ~emu sezasniva, kakvi su izazovi? Beleì li na{edru{tvo ovako {irokogrude podvige?

- Ne znam za primere zadu`binarstva udana{njem vremenu koja se mogu meriti sa

na~inom na koji je to uradio Ilija Kolarac. Svevi{e je legata kao primera savremenogzadu`binarstva. [ta je izazov? Odgovor jeverovatno u svakom pojedincu. Po|imo odsebe i od sopstvenog preispitivanja da li bismo iza{to to uradili u datom dru{tvenom i ̀ ivotnomkontekstu. Ili je u pitanju vizija i potreba zatrajanjem. Motivi su jedan od klju~nihzajedni~kih imenitelja za sve zadu`bine, apodrazumevaju zna~aj duhovnog u odnosu namaterijalno, pa i dru{tveni ugled, humanizam,prosvetiteljstvo, patriotizam.

Ovako zna~ajna kulturna ustanova netavori na dràvnom budètu. Kako Kolaracfinansijski podràva bogate i kvalitetneprograme? S kojim problemima se,eventualno, sre}ete?

- Kolar~eva zadu`bina finansira se 75 odstood sopstvenog prihoda ({kole stranih jezika,prodaja ulaznica, zakup prostora, prodajnadelatnost knjiàre i galerije). Preostalu ~etvrtinu~ine prihodi za programsku delatnost izbudèta Grada Beograda, Republike Srbije, GOStari grad, Ministarstva za prosvetu i nauku isponzora. Iz ovog dela prihoda, ali i odsopstvenih sredstava realizujemo brojnekvalitetne programe, od kojih je zna~ajan brojbesplatan za publiku, poput muzi~kihpromenada, programa u Muzi~koj galeriji,predavanja... Ovakvom finansijskompostavkom pokrivamo svoje poslovanje, ali ne

moèmo da ulaèmo u investiciono i tehni~koopremanje i osavremenjavanje objekta u skladusa novim zahtevima vremena. Nalazimo se,dakle, u prili~no nezavidnoj i nere{ivojfinansijskoj situaciji u kojoj moèmo daopstanemo, ali ne moèmo da se razvijamo i

napredujemo ukoliko ne obezbedimo ve}upomo} nadle`nih resora u gradu i republici.

Nakon niza godina i brojnih najava, velikideo imovine ove zadu`bine, nakonnacionalizacije, jo{ uvek joj nije vra}en.Imate li nekakve naznake i nadu da }e se todogoditi?

-

Nedavno usvojeni Zakon o restituciji stvorio jemogu}nost za vra}anje pitanja o statusuKolar~eve imovine (Trg republike u Beogradu,zemlji{te u ]upriji...) Mi smo podneli prijavu uskladu sa Zakonom o prijavljivanju ievidentiranju oduzete imovine i u vremenu kojeje pred nama vide}emo na koji na~in }e se ovopitanje re{avati.

Koje biste zna~ajnije doga|aje na Kolarcuizdvojili u protekloj godini?

- Ciklus Velikani muzi~ke scene, i posebnovaàn nastup pijaniste Nikolaja Luganskog, kaoi atraktivan nastup MozzArt grupe iz Poljske.Brojne muzi~ke promenade, svake nedelje u 11sati, besplatan koncertni program za publiku.Novi program bontona za najmla|u i budu}upubliku Kolarca pod nazivom Kako se slu{akoncert, brojne prezentacije i radionice ~iji cilj jebio promocija nau~noistraìva~kog rada usaradnji sa Centrom za promociju nauke,ustupanje dela prostora za rad Kancelarije zamlade - Info rum... samo su neki od primeraprograma po kojima smo bili prepoznatljivi uprotekloj godini. Naravno, deo programaBemusa, koncerti Beogradske filharmonije,Me|unarodno takmi~enje muzi~ke omladine idrugi muzi~ki festivali deo su programa u na{ojzgradi po kojima smo prepoznatljivi.

Kakav je zadatak i uloga Kolarca zabudu}nost, kakve su vizije i planovi?

- Najva`nije je u okolnostima u kojimaìvimo da budemo realni i prilagodimo sefinansijskoj situaciji, ali to ne zna~i da treba dastanemo, nego da se dalje razvijamo otvaraju}inove mogu}nosti - programske i strate{ke.Neophodne su nam razne intervencije nainfrastrukturi objekta, zamena dotrajalihsistema, a u funkciji sve ve}eg broja programa.Neki od realnih planova odnose se na kreiranjedodatnih programskih sadràja, vi{e otvorenihedukativnih radionica iz razli~itih oblasti,osmi{ljavanje dela prostora u funkcijiinteraktivne pokazne laboratorije akustike, a uskladu sa na{im programima u Velikoj dvorani.Tu je i {irenje partnerske saradnje i umreàvanje

sa srodnim institucijama u regionu i tehnolo{koinoviranje i osavremenjavanje prezentacijeKolarca u duhu vremena u kojem ̀ ivimo. Poredsvega toga, pred nama je lepo osmi{ljena sezonaVelikana muzi~ke scene, puno promenada iostalih koncertnih doga|aja, na zadovoljstvopublike i svih nas na Kolarcu.

Po zavr{etku Prvog svetskog rata Be-ograd je dobio nekoliko manjihdvorana za koncerte kamerne mu-zike, poput onih u Kolu srpskih se-stara ili tada{njem Umetni~kom pa-

viljonu. Me|utim, ostalo je otvoreno pitanje veli-ke koncertne dvorane gde bi nastupali simfonij-ski orkestri, ~iji su nastupi ~ak i danas veomaskupi, a ispla}uju se velikim brojem prodatih ula-znica i masovnom publikom. Tradicionalno suse takvi koncerti odràvali u dvorani Narodnogpozori{ta i, kako navode izvori dvadesetih i tride-setih godina XIX veka, uvek bivali pone{to pra-zni. Kada je 4. februara 1932. godine sve~anootvorena Velika dvorana Kolar~eve zadu`bine,radost Beogra|ana bila je velika. Atmosferu i uti-ske su prenosili Politika, Pravda i Vreme.

Prvi koncert u Velikoj dvorani odràla je Beo-gradska filharmonija pod dirigentskom palicomStevana Hristi}a, njenog tada{njeg rukovodioca i di-rektora opere. Njegova supruga g|a Ksenija Rogov-ska Hristi}, solista koncerta i orkestar izazvali suodu{evljenje publike, a u kontekstu aktuelnih dràv-nih i politi~kih de{avanja, umetni~ki program bio jeposve}en delima slovenskih kompozitora: Jugoslo-vena, ̂ eha, Rusa. Muzi~ka kritika je odli~no prihva-tila program koji se sastojao iz muzi~kog dela U Ta-triVja~eslava Novaka, koja majstorski do~arava mi-steriju i lepotu prirode ~e{kih planina, muzike iz ba-leta Ohridska legenda Stevana Hristi}a, sinteze im-presionisti~ke {kole i naturalisti~kog izraàvanja, safolklornim elementima na{eg juga, kompozicije Mi-loja Milojevi}a Pesma vetra od mora i [panskog ka-pri~a Nikolaja Rimskog Korsakova.

Interesovanje publike za otvaranje bilo je veliko,ulaznice su brzo rasprodate, pa prvom koncertu unovoj dvorani nisu uspeli da prisustvuju svi koji suto ̀ eleli. Do{la je najbolja beogradska publika: Alek-sandar Beli}, gospodin i gospo|a Proti}, Milan Grol,a nije izostao ni diplomatski kor - poslanici Italije,êhoslova~ke, Poljske. Sa balkona se pruào izvrstanpogled na krcat parter, blistala je arhitektonska kom-pozicija dvorane i savr{en enterijer u dominantnombraon tonu kavkaskog oraha. Svako je morao oseti-ti da }e Zadu`bina Ilije M. Kolarca zna~iti veomamnogo za duhovni ̀ ivot Beograda, ne samo repre-zentativno{}u, ve} i smislenim planom rada.

Jasna Dimitrijevi}, direktorka Kolar~eve zadu`bine

Zna~ajduhovnog u odnosu namaterijalno

OSAM DECENIJAAleksandra V. Malu{ev

Kad pominjemo kafanu Kolarac, ve}ina nas prvo pomisli na lokal u Knez Mihailovoj, ali Jasna Dimitrijevi} pod-se}a da je prava kafana Kolarac nekada bila na Trgu republike. Kao svaka stara kafana, ima svoje anegdote i svo-je ~uvene goste. Ni{ta ~udno za zemlju u kojoj se u {ali kaè da su kafane od posebnog dru{tvenog i kulturnogzna~aja.

- Nekada je deo Kolar~eve imovine bila kafana Kolarac na Trgu republike. Iz nje poti~u brojne anegdote iz ì-vota glumaca, knjièvnika, politi~ara... U lepoj i prostranoj sali kod Kolarca prire|ivale su se zabave i koncerti.Jedna od interesantnijih pri~a, pred kraj pro{log veka, bila je prire|ivanje neobi~nog i originalnog koncerta kojije predstavljao ~udo svoga doba - Po{tansko telegrafska zadruga je onda priredila Jednovremeni telegrafski kon-cert Beograd - Ni{. Drugim re~ima, beogradska publika je u Kolar~evoj sali slu{ala ni{ki orkestar i Ni{ko peva~kodru{tvo, koji su nastupali u sali ni{kog hotela Evropa, a ni{ka publika slu{ala je beogradski orkestar i peva~ku dru-ìnu Stankovi}, koja je pevala u Kolar~evoj sali u Beogradu. Mnogobrojna publika u salama kafana u Ni{u i u Be-ogradu oti{la je sa ovog telegrafskog koncerta veoma zadovoljna i puna divljenja prema takvom napretku na po-lju telefona u Srbiji, ne slute}i {ta dolazi tri decenije kasnije, sa radio-telegrafom i telefonom... Savremena verzi-ja ovog eksperimenta dana{nje je ìvo emitovanje predstava iz Metropoliten opere - isti~e Jasna Dimitrijevi}.

Telefonska simfonija

Ne znam za primerezadu`binarstva udana{njem vremenu koja se mogu meriti sana~inom na koji je touradio Ilija Kolarac

Tri ~etvrtine budètaKolar~eve zadu`bine ~ine sopstveni prihodi

“

Posebno izdanje lista Danas posve}eno jubileju OSAM DECENIJA RADA KOLARÊVE ZADU@BINEUrednik Dragan Sto{i}, prelom Zoran Spahi}


êtvrtog februara ove godineZadu`bina Ilije Milosavljevi}aKolarca obeleì}e 80 godinapostojanja Velike dvorane, rada iprogramske delatnosti.

Otvaranje Velike dvorane

Dupke puna sala... Bilo je ukupno1.200 muzikalnih du{a, da pljeskajukompozicijama Novaka, Baranovi}a,Hristi}a, Milojevi}a i Rimski-Korsako-va... Svi su bili ushi}eni izgledom dvo-rane... Orkestar Beogradske filharmo-nije izgledao je sasvim druk~iji po zvu-ku muziciraju}i u tako prikladnoj sredi-ni... Dirigovao je G. Hristi}. Nova at-mosfera je budila i u njemu polet...

Tekst o sve~anom otvaranju Velike dvorane, objavljen u Politici

6. februara 1932.

Izgradnja Kolarca

Kolarac 1948.

V/Ks u b o t a - n e d e l j a , 4 - 5 . f e b r u a r 2 0 1 2 .IVIV/K

PetarBajalovi} iarhitekturaSkladno zdanje Kolar~evog narodnog uni-verziteta zahteva da se prisetimo njegovogtvorca, arhitekte i profesora univerziteta Pe-tra Bajalovi}a. Poseduju}i vanredni ose}aj zafinese arhitektonskih problema, profesorBajalovi} je problem koncertne dvorane sa-gledao ne samo s arhitektonske ta~ke gledi-{ta, ve} i kulturolo{ke - njenom izgradnjomstvorilo bi se jedno zna~ajno muzi~ko sredi-{te, a muzika je bila njegova velika ljubav.

Novine su pisale da je „dvorana prostra-na, harmoni~na u dimenzijama, snabdevenagalerijom i udobnim sedi{tima“. Prvobitnoje imala ve}i broj sedi{ta, ~ak 1.200, da bi na-kon rekonstrukcije 1974. godine, sedi{ta bi-la presvu~ena i njihov broj smanjen na sada-{njih 883 u korist bine koja je pro{irena. Dvo-rana je bila namenjena predavanjima, kon-certima, zabavama, filmovima i pozori{nimpredstavama. Pored toga {to je dobrim de-lom re{ila pitanje prostrane koncertne dvo-rane, Velika dvorana je imala jo{ jednu izu-zetno va`nu osobinu: odli~nu akustiku. Njenscenski podijum je slobodan i nepokriven pazvuci neposredno prolaze u dvoranu do slu-{alaca. U izgradnji su spretno primenjena, uto vreme, najsavremenija nau~na znanja oakustici. Muzi~ka izvo|enja slu{aju se bezikakvih prepreka i podjednako ~uju na sva-koj ta~ki unutar dvorane. Mnogi kaù da jemuziku najbolje slu{ati sa sredine galerije,svaki se instrument ponaosob dobro ~u, a doizraàja posebno dolaze guda~i.

Velika dvorana i danas ~uva svoju neka-da{nju strukturu, parter i galeriju, posedujeprofesionalni tonski studio, savremenu au-dio video opremu i verovatno je i dalje jed-na od najakusti~nijih u Evropi. Godi{nje se unjoj odrì vi{e od 250 koncerata, akademijai drugih priredbi, tako|e se koristi za snima-nja, video projekcije i multimedijalne pro-grame. Pored redovnih programa, svake go-dine se u njoj odràvaju Beogradske muzi~kesve~anosti (BEMUS), Me|unarodno takmi~e-nje muzi~ke omladine, Gitar art festival i dru-ge zna~ajne manifestacije. Prema raspoloì-vim arhivskim podacima dosad je u Velikojdvorani odràno vi{e od 15.000 koncerata,nastupilo je vi{e od 10.000 solista, vi{e od2.500 razli~itih ansambala i orkestara sa vi{eod 1.200 dirigenata.


Jo{ je prvi predsednik Odbora Kolar~evezadu`bine dr Aleksandar Beli}, u uvod-noj re~i o sve~anom otvaranju Kolar~evognarodnog univerziteta, jasno istakao ulo-gu narodnog univerziteta u srpskom dru-

{tvu, imaju}i u vidu misiju i viziju Zadu`bine, ona-kve kakve ih je ̀ eleo i sam Kolarac.

Ne samo kod nas nego svugde u svetu ose}a sepotreba za narodnim univerzitetom. To je ustano-va koja se nekako nevidljivo uvla~i me|u sli~ne {ko-le i popunjava one praznine koje druge {kole u dru-{tvenom obrazovanju ostavljaju...

Pre svega, ima li kakve ustanove kod nas koja bibila stalan propagator i populizator nau~nih zna-nja, njihove primene u ìvotu, i pravilnih pogledana umetnost i primenjene ve{tine?...

Mi bismo èleli da veza na{eg dru{tva sa teku-}om kulturom, naukom i umetno{}u bude stalna.Narodni univerzitet, pored svega drugoga, morastalno ubacivati u na{e dru{tvo nove rezultate sa-vremene nauke i time podsticati ̀ ivo interesovanjeza sve {to se u kulturnom i nau~nom svetu de{ava.Bez stalnog oìvljavanja nau~nog interesovanja inegovanja ljubavi prema problemima izvesne vrste- nema pravog duhovnog ìvota u jednom dru-{tvu...

Prokr~iti nove putove znanju i prosveti, moral-nim, duhovnim i stvarnim disciplinama, stvoriti zanjih naro~ito interesovanje, uzdi}i ljubav premanapretku, kulturi i znanju i zameniti takvim raspo-loènjima u na{em narodu, koliko se god vi{e moè,prazno provo|enje vremena i ~esto uzaludno tra-ènje zadovoljenja dubljih i ozbiljnijih interesova-nja - jedan je od krajnjih ciljeva kojemu teì Kolar-~ev narodni univerzitet... Oko tih velikih zadataka,koje je tako prosto i neposredno formulisao sam Ko-larac, imaju da se iskupe i oni na kojima je danasduhovna i materijalna kultura i nauka na{eg naro-da i oni koji su i jednei i druge ̀ eljni...

U prvoj programskoj sezoni, od 19. oktobra do31. decembra, odràno je sto predavanja na koji-ma su, na osnovu dostignutog nivoa nau~nih sa-

znanja, kao i na osnovu vaè}ih dru{tvenih i este-ti~kih merila, bila predstavljena najnovija istraì-vanja i dostignu}a u prirodnim naukama i novetendencije u humanisti~kim disciplinama, knji-èvnosti i umetnosti. Ve} tada je uspostavljena sa-radnja sa va`nim centrima kulture slovenskih ze-malja da bi se ona ubrzo pro{irila i na druge cen-tre, {to i danas, osam decenija kasnije, predstavljavaàn segment u koncipiranju programa.

Pomenu}emo neka od imena svetski priznatihnau~nika i knjièvnika koji su gostovali na Kolar-cu: Klod Simon, @ak Derida, Robert Ro`destven-ski, Alen Turen, Ginter Gras, Edgar Moren, AlenFinkelkrot, Paskal Brikner, Kenet Vajt, Aleks Bo-rejn, @an Fransoa-Kan, Alen Rob-Grije, AndrejMakin, Johanes Koder, Holm Zundhauzen, HelgeKrag, Marej Stajn... U~estvovali su i pojedini dr-àvnici: \anfranko Fini, Jon Ilijesku, @an-Pjer [e-venman... U okviru programa promovisanja na{ihnau~nika i knjièvnika, koji svoj anga`man ostva-ruju u svetu, publici Kolar~eve zadu`bine predsta-vili su se: Stanko Stojilkovi}, Milan Miji}, BogdanMagli}, Dejan Stojkovi}, Miroslav Filipovi}, Vladi-mir Pi{talo, David Albahari... Sva zna~ajnija imenaiz sveta srpske kulture, nauke, knjièvnosti i umet-nosti nastupala u Zadu`bini Ilije M. Kolarca: IvoAndri}, Milo{ Crnjanski, Desanka Maksimovi},kao i ~uveni predava~i Ivan \aja, Ra{ko Dimitri-jevi}, Georgije Ostrogorski, Ksenija Atanasijevi},Sini{a Stankovi}, Radoslav An|us, Jovan Risti},Nikola Milo{evi}, Dejan Medakovi}, Katarina Am-brozi}, Ranko Radovi}, Jelena Milogradov Turin imnogi drugi. Oni su svojim nastupima ~inili ~astpredava~koj delatnosti Kolar~eve zadu`bine osta-vljaju}i dubok trag u njenim programima.

ûvaju}i osnovne motive svog nastanka, Kolar~eva zadu`bina danas {irokoj publici predstavlja umetnost, popu-lari{e nau~na znanja i njihovu primenu u ̀ ivotu. Dobar programski koncept, istrajnost, kontinuitet, energi~nosti ve{tina jesu ono {to ~ini Kolar~evu zadu`binu trajnom tvorevinom ostavioca. Programske aktivnosti i delatnostKolar~eve zadu`bine organizovane su kroz rad specijalizovanih centara i to:

Centra za muzikuCentra za predava~ku delatnostCentra za nastavu stranih jezikaCentra za izdava~ku delatnost sa knjiàrom Aleksandar Beli}Likovne galerije

Kolar~eva zadu`bina danas

Mala sala Muzi~ka galerija

Hol Kolar~eve zadu`bine

Knjièvni fondU okviru Knjièvnog fonda, do danas je prevedenoi objavljeno vi{e od 200 dela iz oblasti knjièvno-sti, nauke i kulture. Javnosti je verovatno malo po-znato da je prvi prevod zna~ajnog romana Vele-umni plemi} Don Kihot od Man~e iza{ao upravo uizadnju Kolar~eve zadu`bine, 1895. i 1896. godine.Izdava~kom korpusu Zadu`bine tako|e pripada iprvo izdanje Kurana, 1895, a zanimljivo je da ga jena srpski jezik preveo vo|a Hercegova~kog ustankavojvoda Mi}o Ljubibrati}. Stojan Novakovi} prire-dio je 1898. Zakonik Stefana Du{ana cara srpskog1349 i 1354. U periodu do po~etka Prvog svetskograta, Kolar~eva zadu`bina objavljuje knjige iz raz-li~itih oblasti: od knjièvnosti, istorije, mitologije iumetnosti, tehnologije, obrazovanja, ~ak i politi~-ke ekonomije. Od tridesetih godina XX veka do po-~etka Drugog svetskog rata, Kolar~ev narodni uni-verzitet je, izme|u ostalih, izdavao dela iz oblastienergetike, pravosu|a, medicine, naro~ito ona ko-ja su se bavila tuberkulozom i zaraznim bolestima.Po zavr{etku Drugog svetskog rata, veliki broj knji-ga izdavan je za potrebe predavanja i narodnihuniverziteta. U duhu vremena akcenat je stavljenna prakse i iskustvo tada{njeg SSSR, radi ilustraci-je ovde izdvajamo samo neke: O jezicima i kulturinaroda SSSR, Primeri iz ìvota i rada moskovskoghudoèstvenog teatra, Planska izgradnja i snagaSSSR i Primena sovjetskog darvinizma u sto~arstvu.

PredavanjaPredava~ka delatnost namenjena {iroj publici, or-ganizovana je kroz rad 18 katedara ~iji se programstvara uz u~e{}e stru~nih saveta katedara i prizna-tih univerzitetskih profesora. Godi{nje se odrì vi-{e od 200 predavanja iz oblasti dru{tvenih i prirod-nih nauka, umetnosti i knjièvnosti. Tako|e se or-ganizuju diskusije, tribine, knjièvne ve~eri i aka-demije. U Kolar~evoj zadu`bini se neguje i koncept

Da je se prvi put o ve{tini dìju-dìcu uBeogradu govorilo jo{ 1914. kad je uizdanju Kolar~eve zadu`bine {tampanaknjiga Irvinga Hankoka, D`ju-dìcu.Sistem fizi~kog razvijanja u Japanaca.

Da se jo{ pedesetih godina XX veka naKolar~evoj tribini govorilo o temama kojesu podjednako aktuelne i danas: Da li je raknasledan, O poreme}enoj funkciji {titaste`lezde ili Kako se moè usporiti starenje,Fiziolo{ka osnova ose}anja i uzbu|enja.

Da se prvi prevod Kurana na srpskipojavio ve} 1895. u izdanju Kolar~evezadu`bine i da ga je preveo vo|ahercegova~kih pobunjenika vojvoda Mi}oLjubibrati}. Primerak se danas nalazi uBiblioteci Kolar~eve zadu`bine.

Da se na mestu gde je danas Trgrepublike nekada nalazila Kolar~evakafana. Imanje koje je zave{tao Ilija M.Kolarac ~inili su, izme|u ostalog, icentralna po{ta sa pomenutom kafanom inizom du}ana. Imanjem je upravljaoOdbor Kolar~eve zadu`bine koji je ̀ eleo dana ba{ na tom mestu podigne Narodniuniverzitet. Kafana Kolarac bila je isprvamesto na koje su beogradske porodicenavra}ale nedeljom posle crkvene slu`be ilinakon predve~ernjih {etnji. Kasnije, kadaje kafanu uzeo u zakup vlasnik pivare\or|e Vajfert, ona je postala sredi{tekulturnog i dru{tvenog ̀ ivota prestonice.U njoj su prire|ivani najotmeniji skupovi izabave, svadbe i banketi.

Malo ko zna

Narodni univerzitet

Sala J. Pan~i}

otvorenog univerziteta, naj~e{}e u formi semina-ra. Tradicionalno su pojedini dani u nedelji name-njeni odre|enim oblastima: ponedeljak - knjièv-nost, jezik i dru{tvene nauke, utorak - istorijaumetnosti i arhitektura, sreda - istorija, ~etvrtak -prirodne nauke i petak - medicina. êsti gosti suinostrani predava~i, a centar tako|e sara|uje sadrugim fondovima, nau~nim institucijama, amba-sadama, stranim kulturnim centrima, izdava~kimku}ama i udruènjma. Ona se realizuje kroz orga-nizaciju nau~nih skupova, sve~anih akademija isli~nih manifestacija.

Danas, Centar za predava~ku delatnost, s obzi-rom na svoju izvornu kulturno-obrazovnu misiju itradiciju Kolar~evog narodnog univerziteta, nepre-stano podsti~e odgovornost dru{tva za sistematskirad na podizanju nivoa op{tih i specijalizovanih na-u~nih saznanja, na negovanju obele`ja sopstvenogkulturnog identiteta i identiteta drugih naroda. Oviprogrami predstavljaju merilo vrednosti, uzor zapo{tovanje i negovanje tradicije, ali i za pra}enje sa-vremenih tokova u svim oblastima stvarala{tva.

[kola stranih jezikaCentar za nastavu stranih jezika najstarija je {kolastranih jezika u Srbiji, osnovana 1933. Prva je {ko-la stranih jezika kod nas koja je ~lanica Evropskogudruènja visokokvalitetnih {kola stranih jezika(EAQUALS) i nosilac je licenci Gete instituta i Mi-nistarstva prosvete Republike Srbije. U centru se iz-u~ava 10 stranih jezika i srpski jezik za strance, za-posleni su iskusni profesori sa diplomom Filolo-{kog fakulteta. U bogatoj ponudi jezika i specijali-zovanih kurseva, posebno su va`ni pripremni te-~ajevi za sticanje Kembrid` diploma za bankarski,poslovni i pravni~ki engleski, kao i te~ajevi za stica-nje diploma Gete institute, Instituta Servantes iFrancuskog ministarstva prosvete. Vi{edecenijskatradicija i kvalitet nastave preporuka su zbog kojesu {koli poverenje ukazala mnoga ministarstva,banke i velike firme poput Ministarstva spoljnihposlova Republike Srbije, Privredne komore Beo-grada, Savezne uprave carina, Saveta Evrope, Re-publi~ke agencije za telekomunikacije, Narodnebanke Srbije, Srpske banke, banke Societe Genera-le, Piraeus banke, Elektroprivrede Srbije, Zavoda zazapo{ljavanje i lanca IDEA.

Centar je i organizator TKT seminara za profe-sore engleskog jezika, akreditovanog od Zavoda zaunapre|ivanje obrazovanja i vaspitanja, a profe-sori su nosioci licence Cambridge za TKT instruk-tore. Tako|e, Centar je ovla{}en za polaganje ispi-ta za sticanje francuskih diploma DELF/DALF, aprofesori francuskog jezika su ovla{}eni ispitiva~ii instruktori ispitiva~a.

Izdava{tvoDanas izdava~ka delatnost Kolar~eve zau`bine ob-uhvata ud`benike i priru~nike za u~enje stranih je-zika, kao i izdanja koja prate programe Centra zapredava~ku delatnost i Centra za muziku. Svi semogu prona}i u knjiàri Aleksandar Beli} koja nu-di veliki broj naslova iz oblasti didaktike stranih je-zika, knjige iz oblasti lingvistike, teorije knjièvno-sti, istorije, dru{tvenih nauka, kao i doma}eg i pre-vedenog knjièvnog stvarala{tva. Knjiàra ima inajkompletniju ponudu doma}ih ~asopisa iz obla-sti lingvistike, teorije knjièvnosti, prevodila{tva,dru{tvenih nauka, likovnih i scenskih umetnosti.

BibliotekaBiblioteka Kolar~eve zadu`bine poseduje zna~ajanknjièvni fond. Zamisao Ilije Kolarca bila je da bi-blioteka ne bude op{teg karaktera, ve} da tematski

prati i bude na raspolaganju predava~ima. Zbogtoga u njoj postoje enciklopedije i veliki re~nici, ve-lika izdanja i serije dela iz istorije knjièvnosti,umetnosti, istorije i primenjenih nauka. Bibliotekadanas sadrì vi{e od 10.000 naslova iz oblasti bele-tristike, nau~nih analiza, re~nika i enciklopedija.Trenutno je otvorena za polaznike te~ajeva stranihjezika, predava~e, spoljne saradnike, nau~ne rad-nike i studente Beogradskog univerziteta. Bibliote-ka Kolar~eve zadu`bine i danas ~uva primerke{tampanih izdanja Kolar~eve zadu`bine i Kolar~e-vog narodnog univerziteta.

GalerijaGalerija Kolar~eve zadu`bine osnovana je 1964. saprogramskom koncepcijom da javnosti predstaviumetnike mla|e generacije. Prvi ~lanovi Saveta ga-lerije, zaduèni za odabir izlaga~a i za izlaga~ku kon-cepciju, bili su Mihailo Petrov, Ljubica Soki}, Bo{koRisimovi}, dr Jakov Smodlaka i Aleksa êlebono-vi}. Oni su jasno definisali nameru da Galerija pro-movi{e, pre svega, mlade umetnike koji tek stupajuna likovnu scenu, ali i da ustupa svoj prostor auto-rima sa ve} dostignutim renomeom. Tako su uGaleriji proteklih decenija, pored najmla|ihumetnika, izlagali i ve} poznati umetnici i profe-sori kao {to su Milo Milunovi}, Ljubica Soki}, Sto-jan ]eli}, Bo{ko Karanovi} Jovan Kratohvil, Bo-{ko Krsmanovi}, Miodrag Proti}, Miodrag Popo-vi}, Leonid [ejka, Dragan Lubarda i mnogi drugi.Saveti galerije su se menjali, ali su izlaga~ka kon-cepcija i otvorenost za razli~ite esteti~ke pretpo-stavke, li~ne senzibilitete i stilske tokove do danasostali isti. Savet galerije svake godine dodeljuje Go-di{nju nagradu za najbolju autorsku izlo`bu odrà-nu u Galeriji tokom izlaga~ke sezone.

U Likovnoj galeriji godi{nje se organizuje dva-desetak likovnih izlo`bi.

MuzikaCentar za muziku organizuje koncerte u ciklusimaVelikani muzi~ke scene i Zvezde u usponu, zatimbesplatne promenadne koncerte nedeljom u 11,druge zna~ajne koncerte, ali i muzi~ke radionice,predavanja i promocije u Muzi~koj galeriji. Osimklasi~ne muzike, zastupljeni su i koncerti dèz, etnoi svetske muzike. Posebno interesovanje u posled-nje vreme privla~i program Kako se slu{a koncert,namenjen deci {kolskog uzrasta, koji se realizujesvake poslednje nedelje u mesecu. On predstavlja si-mulaciju toga kako se slu{a koncert i kako publilkatreba da se pona{a u toku scenskog izvo|enja.

U Centru za muziku Kolar~eve zadu`bine ra-de: Vera Stojanovi} (rukovodilac), Milo{ Tadi}(zamenik rukovodioca), Mirjana Lazarevi} (od-govorni urednik muzi~kog programa), KsenijaBili} (sekretar-organizator programa), Aleksan-dar Ugarkovi} (sekretar-organizator programa),Dragan Vukovi} (inènjer tehni~ke realizacijeprograma), Goran \uri} (biletarnica) i Sini{a Jor-gi} (biletarnica).

U Velikoj dvorani su do sada nastupali najzna~ajniji stvaraoci i interpretatorimuzike, izme|u ostalih i: Sergej Prokofjev, Bendàmin Britn, K{i{tof Pendrecki, Al-

fred Korto, Artur Rubin{tajn, Svjatoslav Rihter, Nikita Magalov, Ivo Pogoreli}, Kemal Ge-

ki}, Endrju Vots, Klaudio Arau, Arturo Benedeto Mikelan|eli, Grigorij Sokolov, Emil Gilels,

Aldo ̂ ikolini, Aleksis Vajsenberg, Valerij Afanasijev, Aleksandar Uninski, Filip Antremon, Zol-

tan Ko~i{, Andrej Gavrilov, Denis Macujev, Elizabet Leonskaja, Nelson Freira, Nikolaj Luganski, Marta

Argeri~, Eliso Virsaladze, Dmitrij Ba{kirov, Mihail Pletnjov, Jevgenij Kisin, Boris Berezovski, Arkadij Vo-

lodos, Pjotr Anderèvski, Fazil Saj, klavirski duo sestara Labek, David i Igor Ojstrah, Isak [tern, Jehudi

Menjuhin, Leonid Kogan, Tito Skipo, Henrik [ering, Ivri Gitlis, Vasa P{ihoda, Jan Kubelik, Maks Rostal,

Vili Bo{kovski, @ak Tibo, Viktor Tretjakov, Gidon Kremer, Rene Kapison, Julijan Rahlin, Maksim Venge-

rov, Dejvid Geret, @il Apap, Viktorija Mulova, Sara âng, Dò{ua Bel, Vadim Rjepin, Midori, Dmitrij Sit-

kovecki, Robi Lakato{, Leonidas Kavakos, Nikolaj Znajder, Pinkas Cukerman, @erar Kose, Jurij Ba{met,

Lin Harel, Andre Navara, Gotje Kapison, David Geringas, Mstislav Rostropovi~, Mi{a Majski, Natalija

Gutman, Andreas Segovia, Kristijan Larde, Ri{ar Galijano, Kristina Berganca, Gena Dimitrova, Katja Ri-

~areli, Elena Obrascova, Barbara Hendriks, Lui|i Alva, Dmitrij Hvorostovski, Iv Montan, @ilijet Greko, Di-

zi Gilespi, Kvinsi Dòns, Kurt Eling, fado peva~ice Mizija, Kri{tina Branko, flamenco peva~ Dijego el Si-

VELIKAdvorana

Igor Ojstrah

Prvo peva~ko dru{tvo

E. Gilels

J. Menjuhin

P. Baumgaltner

gala, Omara Portuondo. U dvorani su dirigovali: Emil Tabakov, Lejf Segerstam, Zubin Mehta, Herbert

fon Karajan, Kiril Kondra{in, Klaudio Abado, Jevgenij Svetlanov, Leopold Stokovski, Mikis Teodorakis,

Kristijan Mandeal, Pjer Furnije, Genadij Ro`destvenski, ser Nevil Mariner. Nastupali su horovi Glin-

ka, Obretenov, Hor Vestminsterske katedrale, Hor Be~kih de~aka, kamerni sastavi St. Martin-in-the-

Fields, Minhenski kamerni orkestar, Slovena~ki kamerni orkestar, Moskovski solisti, London Mozart

Players, Irski i Londonski kamerni orkestar, Kronos kvartet, NES kamerni orkestar, kao i oko 2.500 sim-fonijskih orkestara, me|u kojima i Berlinska filharmonija, Sanktpeterbur{ka filharmonija, Moskov-

ska filharmonija, @. Enesku, simfonijski orkestri Londona, RAI, ORTF, Mineapolisa, NDR, Tokio Metro-

politen, ê{ka filharmonija, Ruski nacionalni orkestar, Litvanski nacionalni orkestar...

Navara i Preger

Simfonijski orkestar Pitsburg

Foto:

Velim

ir Sav

ati}

VII/Ks u b o t a - n e d e l j a , 4 - 5 . f e b r u a r 2 0 1 2 .VI/K s u b o t a - n e d e l j a , 4 - 5 . f e b r u a r 2 0 1 2 .

„Pisac“ muzi~ke istorije BeogradaVelika dvorana Kolar~eve zadu`bine prostor je koji jepisao muzi~ku istoriju Beograda. Od 1932. do danas,u tom prostoru su nastupali mnogi poznati umetnici,dirigenti, instrumentalisti, peva~i i ansambli.

Centralno lociran, idealnih akusti~kihkarakteristika i dimenzija (ni prevelik ni premali),popularni Kolarac je ostao jedna od najboljihkoncertnih dvorana jugoisto~nog Balkana. Mojprvi koncert na Kolarcu je bio jo{ 1982, i od ondamu se uvek veoma rado vra}am.

@elim da ~estitam 80. jubilej Kolar~evojzadu`bini, a posebno prijateljima iz Centra zamuziku, uz èlje za jo{ mnogo novih umetni~kihostvarenja.

Srda~an pozdrav, Kemal Geki}

Kolarac ima svojmiris, svoj zvukKolarac je moja prva velika pozornica. Mesto nakome sam doìvelaprve aplauze, uspehe,prva koncertnauzbu|enja. Ja volimKolarac, kao {to se volineko ko ti je veomablizak od najranijegdetinjstva. Za meneKolarac nije sala,zgrada - ve} simboljednog celogduhovnog ìvota mogrodnog i voljenog grada. Volim tu toplu binu i njenmiris - me{avinu drveta i Steinwaya, da, Kolarac imasvoj miris, svoj zvuk, ljude koji ga vole i ~ine gaìvim. [ta bi sve Kolarac mogao nama da ispri~a,{ta je sve video, doìveo, ~uo? On stoji i posmatrade{avanja u foajeu, ustreptalu publiku, nervozneizvo|a~e, slu{aju}i njihovu divnu muziku. Neka toostane tajna. Nata{a Veljkovi}

Srpsko-ruskimar{ âjkovskogU ime Ruskog nacionalnog orkestra iz Moskveupu}ujemo vam najsrda~nije ~estitke i najlep{eèlje povodom 80. ro|endana Velike dvoraneKolar~eve zadu`bine.

„Muzika kao ve~no kruènje zvezdanih nebesa“(N. Tesla), povezuje tradicije ruskog i srpskognaroda da ostvare velika dela i podare ih~ove~anstvu, kao Srpsko-ruski mar{ âjkovskog.

Mihail Pletnev, pijanista, glavni dirigent i umetni~ki rukovodilac Ruskog nacionalnog orkestra

Milka Kresoja, potpredsednica Fonda Mihaila Pletneva

Special place in my heartSince my very first visit to the Ilja Kolarac ConcertHall, this old, cosy venue in the centre of Belgradehas occupied a special place in my heart: thehospitality and care of Vera Stojanovic and MirjanaLazarevic, the wonderful accoustics and ambianceof the Hall, the friendliness and highprofessionalism of its piano technician Mr. Vrbanec- and of course, its truly incredible, uniqueaudience which make performing in this Hall anamazingly rewarding and unforgettableexperience.

On this festive occasion, I would like to wishfrom the bottom of my heart to everybody whoworks for the Ilja Kolarac Foundation sound healthand every luck and success in their noble activities.May this wonderful organization prosper for manyyears to come for the joy and spiritual benefit ofmany future generations of Serbian music lovers!

Evgeny Kissin

Congradulationsto the hall andgreat public of BelgradeThere are not so many great Halls in the world,where spirit of the place, the music atmosphere,traditions make concerts much more attractive forplayers and public. Kolarac is one of the best in theworld for me and i am very happy that i had luck toplay there! Congradulations to the Hall and greatpublic of Belgrade!

Boris Berezovsky

Godina otvaranja Velike dvorane(1932) ujedno predstavlja i po~etakrada Narodnog univerziteta i nje-gove programske delatnosti, ~iji ju-bilej obeleàvamo u ovoj godini.

Kako nikome nije ~as smrti izvestan, i kakoèlim, da jo{ za ̀ ivota i pri ~istoj svesti raspolo-ènje u~inim s mojim imanjem, koje sam po-mo}u boìjom i trudom mojim stekao, to samprizvao prijatelje moje... izjavljujem moju po-slednju volju, po kojoj se ima s imanjem mojimpo mojoj smrti raspoloìti...

Ovim mojim imanjem raspolaèm daljeovako:

Da se od gotovine novaca odvoji deset hi-ljada dukata i da se dade mome knjièvnomfondu koji ve} postoji pod imenom Knjièvnifond Ilije M.Kolarca...

Ja èlim da ovaj fond podmiruje najpre~enarodne potrebe u knjièvnosti. Zato }e odborimati du`nost i pravo, da prema potrebamavremena odre|uje koji }e rod knjièvnosti i ukojoj meri potpomagati.

Iz ovoga fonda da se nagra|uju dobra knji-èvna dela ne samo Srba iz dana{nje kneèvi-ne, nego dobra knjièvna dela Srba iz sviju pre-dela srpskih, no i to samo dela pisata }irilicom.

Sve ostalo moje imanje - izuzimaju}i ne-koliko poklona koje }u niè ozna~iti - zave{ta-vam na korist moga naroda, i to na ovaj na~in:

Da se od svega imanja obrazuje fond, iz koga}e se vremenom imati podi}i srpski universitet.

Prihod od imanja ovoga fonda da se nepre-stano kapitali{e dotle, dok imanje fonda ne na-raste toliko, da se od prihoda toga fonda moèpodi}i i izdràvati srpski universitet, pa makarto bilo posle moje smrti na 30 i vi{e godina. Kadkapital fonda bude toliko narastao, koliko jenu`no za izdràvanje universiteta, universitet}e se podi}i bez obzira da li }e tada postojati uSrpstvu universitet ili ne.

Universitet treba da se nazove:Universitet Ilije M. Kolarca osnovan sop-

stvenim trudom na korist svog naroda.

Ostavljam amanet u~enim patriotima Srbi-ma koji }e odbornici bivati, da ovaj amanet sa-~uvaju kroz sva vremena, i da se staraju krozsva vremena ove fondove u dobrom stanjuodràti, i s njima u granicama ovog testamen-ta tako upotrebljene ~initi, kako }e narod srp-ski najvi{e koristi imati.

(Izvod iz testamenta Ilije M. Kolarca koje se od-nose na osnivanje Knjièvnog fonda i Narodnoguniverziteta, Beograd, 27. februar 1877. godine)

Osniva~ Kolar~eve zadu`bine je Ilija Milosa-vljevi} Kolarac, srpski trgovac, koji je testamen-tom iz 1878. godine sav svoj imetak ostavio srp-skom narodu u cilju {irenja nauke i kulture.Najpre je osnovan Knjièvni fond, a zatim iFond za podizanje Srpskog univerziteta. Malo jepoznato da su prakti~no prve 54 godine nakonnjegove smrti protekle u spa{avanju i za{titi za-ve{tanja i zakonskoj proceduri osnivanja Na-rodnog univerziteta, zatim organizovanju radaKnjièvnog i Univerzitetskog fonda po testa-mentu. Dvadesetih godina XX veka obnavlja seZadu`binski odbor i re{avaju se pitanja zave{ta-nja koja se odnose na otvaranje Univerziteta.

@ivot Ilije Milosavljevi}a Kolarca nije pun do-ga|aja, ali je interesantan na svoj na~in s obzi-rom da se poklapa sa vremenom va`nih doga|a-ja u srpskoj istoriji. Dvadesetih godina XIX vekau Kolarima, svome rodnom mestu u bliziniSmedereva, ovaj izrazito sposoban ~ovek po~injeda se bavi trgova~kim poslom. Posao nastavlja uPan~evu gde su uslovi za bavljenje trgovinom ve-}ih razmera bili znatno povoljniji. Nakon smrtisupruge Sin|elije, kojom se rano oènio, Kolaracse 1855. trajno nastanjuje u Beogradu gde kupu-je imanja, zida zgrade i aktivno u~estvuje u raduva`nih ekonomskih i finansijskih ustanova. Kre-tao se uvek u vrhu tada{njeg dru{tva i ve} 1857,zajedno sa vojvodom Tomom Vu~i}em Peri{i-}em, podigao Fond za pomaganje onih koji su se`rtvovali za otad`binu. Jo{ mnogo pre osnivanjasopstvenog knjièvnog fonda 1861, njegovo seime dvadesetih i tridesetih godina XIX veka sre-talo me|u prenumerantima knjiga, bio je ~lanMatice srpske i neposredno pomagao mnogimknjièvnicima i kulturnim radnicima da zavr{eili {tampaju svoja dela. Poslednje godine Kolar-~evog ìvota obeleìle su te{ke optu`be. Kad jepo~etkom 1878. osumnji~en da je ume{an u or-ganizovanje Topli~ke bune i izveden pred vojnisud, Kolarac je pozvao svog prijatelja Nikolu Kr-sti}a i dao mu testament da ga prijavi sudu. Skr-han du{evnim bolom i telesnim naporima, um-ro je samo dva meseca nakon oslobo|enja, uosamdesetoj godini. Odluku o testamentu nika-da nije promenio. Po re~ima profesora Aleksan-dra Beli}a: „ljubav prema narodu i razumevanjenjegovih kulturnih i nau~nih potreba provla~ilisu se kroz ceo radni ̀ ivot Kolar~ev i upravo je toono {to je od ~oveka sa sela na~inilo uglednoggra|anina sa razumevanjem kulture i prosveteljudi njegovog vremena“.


Ilija Milosavljevi} Kolarac

Olga Milutinovi} - predsednica odbora iglavna i odgovorna urednica programaZadu`bineMr Trivo In|i} - pravnikDr Miodrag Jovanovi} - profesorFilozofskog fakulteta u BeograduDarinka Mati} Marovi} - profesorkaFakulteta muzi~ke umetnosti u BeograduZoran Marjanovi}Dr Nada Popovi} Peri{i} - profesorkaFakulteta za medije i komunikacijuSlobodan Rakiti} - knjièvnikOlgica Stefanovi} - odgovorna urednicaprograma Centra za predava~ku delatnostVera Stojanovi} - rukovodilac Centra zamuzikuDobroslav Cmiljani} - knjièvnik

^LANOVI ODBORA

Zadu`bine

The Ilija M. KolaracFoundationI lija Milosavljevi}, better known as

Kolarac, in his last will and testamentbequeathed all his property to theSerbian people with the aim toestablish first Literary Fund, and

subsequently a Fund for erecting a Serbianuniversity. During his life The Literary Fundwas established in 1861. In the late twenties of19th century, after all conditions had beenfulfilled, the construction of The KolaracFoundation building began. The building wasofficially opened on October 19th 1932, whilethe first concert was held a little earlier,February 4th.

The activities of The Ilija M. KolaracFoundation are carried through specializedcentres:

Lecture Organizing Centre with ArtGallery and LibraryMusic CentreCentre for Foreign LanguagesPublishing Centre with the BookshopAleksandar Beli}

Within the Lecture Organizing Centre, 200lectures in all fields of science, literature areheld every year. Over 250 concerts, formalcelebrations and other events are organized inThe Kolarac Concert Hall, seventeen foreignlanguages and Serbian language for foreignersare taught in the Centre for ForeignLanguages.

The Ilija M. Kolarac Foundation has thefollowing facilities:

Concert Hall - 883 seatsMusic Gallery - 80 seatsSmall Hall - 200 seatsJosif Pancic Hall - 100 seatsHall Milan Grol - 50 seats

The Kolarac Concert Hall is one of the mostacoustic concert halls in Europe. The followingmusicians among many others, have performedat Kolarac within the regular annual season:Prokofiev, Britten, Rubinstein, Richter, Magaloff,Pogoreli}, Watts, Arrau, Michelengeli, Sokolov,Basshkirov, Pletnev, Kissin, Afanasiev, Uninsky,Anstremont, Lugansky, Kocsis, Geki}, Madàr,Serdar, Berezovsky, Stern, Menuhin, Kogan,Brodsky, Boskovsky, Thibaud, Tretyakov,

Kremer, Rachlin, Repin, Vengerov, Milenkovi},Bashmet, Navarra, Rostropovich, Gutmann,Berganza, Obrascova, Dimitrova, Alva,Mondand, Greko, Tabakov, Mehta, VonKarajan, Kondrashin, Svetlanov, Mandeal,Theodorakis, Rozhdestvensky, as well as thechoirs Glinka, Obretenov, WestminsterChoir,Vienna Boys Choir and many chamber

orchestras as London Chamber Orchestra, St.Martin-in-the-Fields, Slovakian ChamberOrchestra, Irish Chamber Orchestra, MoscowSolists, Kronos quartet and symphony orchestrasamong which were Berlin PhilharmonicOrchestra, St. Petersburg PhilharmonicOrchestra, G. Enescu SO, London RAI SO, ORTFSO, SO Mineapolis, Tokio Metropoliten SO,Czech Philharmonic Orchestra.

In addition to the regular annual concertseason the following events are held everyyear: The Belgrade Music Festival (BEMUS),International Jeunesse Musicale Competition,International Review of Composers, The GuitarArt Festival, The Belgrade International CelloFestival, The International Poetry Evening etc.Basic purposes of the Concet Hall are:concerts, formal celebrations, symposiums,larger professional gatherings, multimediaprogrammes, video presentations.

Regular activities of the Ilija M. KolaracFoundation include literary evenings,promotions, congresses (InternationalCongress of Medical Students, Ecologists,Physico-chemists, Biologists). Main Activitiesboth in the Small Hall and Josif Pancic Hallare lectures, literary evenings, variouspromotions from the fields of art and science,tribunes and panel discussions, professionalgatherings and seminars. Among manylecturers in the past, there were famousSerbian as well as European writers, poets,artists and philosophers such as Milo{Crnjanski, Ivo Andri}, Rabindranat Tagore,Claude Simon, Jaques Derida, Jean-FrancoisKahn and Andrei Makin.

The Art Gallery with a show room is one ofthe most prestigious galleries in Belgrade, withapproximately 20 exhibitions held per year. Itwas opened in 1964. with a concept to presentthe works of younger generation of artists.

The bookshop Aleksandar Beli} contains alarge number of books from various fields -foreign languages, dictionaries, grammars,books from the field of literature, theory,humanities, as well as domestic literature andtranslations of foreign books.

80 TH Anniversary

Velika sala / Foto: Velimir Savati}

February 4th, Saturday

PANEL DISCUSSION: Are concert hallsconcert spaces only? (12.00)

PARTICIPANTS: Musicales Jeunesses(Novi Sad), Cankarjev Dom (Ljubljana),Music Center (Podgorica), VatroslavLisinski Concert Hall (Zagreb), Palace ofArts (Budapest), Konzerthaus (Vienna),European House for Culture (Brussels).

CONCERT: Nemanja Radulovi} andLes Trilles du Diable, orchestra, DoubleSens and Suzan Manhof, piano (20.00)

February 5th, Sunday

PROMENADE CONCERT: Children ofour renowned artists Mariana Buslehner,flauta and Milica Zulus, violin. AlisaBesevi} and Nata{a Veljkovi}, piano (11.00)

CONCERT: Robi Lakato{, violin (20.00)This artist and his orchestra pay great

attention to scene performance with anaim to separate the audience from realityand convey them into a brilliantatmosphere of clubs that entertained thecitizen society at the end of 19th centuryand the beginning of 20th.

Program Activities marking 80th anniversary of the opening of Concert Hall and work of The Ilija M. Kolarac Foundationduring the weekend of February 4th

Main Office+381 11 2635 073

Ticketing Office+381 11 2630 550

Centre for Foreign Languages+381 11 2630 480

Lecture Organizing Centre with Art Gallery and Library+381 11 2637 609

CONTACT

Foto:

Velim

ir Sav

ati}

Subota, 4. februar

CIKLUS: Velikani muzi~ke scene - Proslava 80 godina Velikedvorane Kolar~eve zadu`bine

Nemanja Radulovi} (violina), LesTrilles du Diable & orkestar DoubleSens & Suzan Manof (klavir)PROGRAM: Betoven, Sarasate,Sedlar, VivaldiORGANIZATOR: Centar za muzikuVelika dvorana u 20 sati

Nedelja, 5. februar

CIKLUS: Zvezde u usponuMariana Buslehner (flauta) i AlisaBe{evi} (klavir) + Milica Zulus(violina) i Nata{a Veljkovi} (klavir)ORGANIZATOR: Centar za muzikuVelika dvorana u 11 sati, ulazslobodan

CIKLUS: Velikani muzi~ke sceneRobi Lakato{ (violina) sa orkestromORGANIZATOR: Centar za muzikuVelika dvorana u 20 sati

Sreda, 8. februar

CIKLUS: Muzi~ka radionicaKoncert studenata violine klasa prof.Ivana A}imoski @iki}, klavirskasaradnja Sanja Petkovi}ORGANIZATOR: Centar za muzikuMuzi~ka galerija u 18 sati, ulazslobodan

Petak, 10. februar

CIKLUS: Klasi~niBeogradska filharmonija, dirigentUro{ Lajovic, solista Ognjen Popovi}(klarinet)PROGRAM: Simfonija br. 31(Pariska) V. A. Mocarta, Simfonijabr. 1 H. RotaORGANIZATOR:Beogradska filharmonija(www.bgf.co.rs)Velika dvorana u 20 sati

Nedelja, 12. februar

CIKLUS: Jubileji -Jubilej Fonda Laza Kosti}

U susret Kulturnoj olimpijadi uLondonu, sve~ani koncert, oma`nedavno preminulom knjièvnikuPredragu Dragi}u KijukuDragan \or|evi} (violon~elo),Marko Josifoski (violina), MilanMiladinovi} (klavir), Aleksandar\ermanovi} (klavir), specijalni gostBora Dugi}PROGRAM: [open, List, âjkovski,Prokofjev, Tavener, Mokranjac, Dugi}ORGANIZATOR: Centar za muzikuVelika dvorana u 11 sati, ulazslobodan

êtvrtak, 16. februar

Regionalni gitarski samitBig bend RTS, dirigent Ivan Ili}, gostiârli Jurkovi} (Hrvatska), KornelKurina (Ma|arska)ORGANIZATOR: Muzi~kaprodukcija RTS (www.rts.rs)Velika dvorana u 20 sati

Petak, 17. februar

CIKLUS: PopularniBeogradska filharmonija, dirigentEmilijano Patara, solista Piter Soave(bandoneon)PROGRAM: Kubanska uvertira D`.Ger{vina; Punta del Este, Kavalkata(muzika iz filma Enriko IV), AveMarija (muzika iz filma Enriko IV) A.Pjacole; Bachianas Brasileiras br. 7 E.Vile Lobosa i Trorogi {e{ir, svita br. 2M. de FaljeORGANIZATOR: BeogradskafilharmonijaVelika dvorana u 20 sati


CIKLUS: JubilejiKoncert povodom 25 godina umetni~kog rada prof. Zarife Ali ZadeORGANIZATOR: Centar za muzikuVelika dvorana u 11 sati, ulaz slobodan

Utorak, 21. februar

Ansambl TeomusicumPROGRAM: Kroft, Mocart, [open,Verdi, D. Skarlati, [ubertORGANIZATOR: Centar za muzikuMuzi~ka galerija u 20 sati, ulazslobodan

Koncert Narodnog orkestra RTSORGANIZATOR: Muzi~kaprodukcija RTSVelika dvorana u 20 sati

êtvrtak, 23. februar

Viva VerdiHor i Simfonijski orkestar RTS,dirigent Bojan Su|i}PROGRAM: Uvertire, arije; ̂ etiriduhovna komadaORGANIZATOR: Muzi~kaprodukcija RTSVelika dvorana u 20 sati


CIKLUS: Kolar~ev podijumkamerne muzike

Bogdan Boòvi} (violina) i JasnaTucovi} (klavir)PROGRAM: Sonate za violinu i klavirR. [umanaORGANIZATOR: Centar za muzikuVelika dvorana u 11 sati, ulaz slobodan

Svetosimeonovska akademijaORGANIZATOR: Dobro~instvo -Pokloni~ka agencija SPC(www.dobrocinstvo.spc.rs)Velika dvorana u 20 sati

VIII/K s u b o t a - n e d e l j a , 4 - 5 . f e b r u a r 2 0 1 2 .

FEBRUAR u Kolarcu

Nem

anja

Radu

lovi}

Robi

Laka

to{

Hor R

uske

drà

vne k

apele

Mits

uko U

~ida

Nata

lija G

utm

an tr

io

jasna dimitrijevi} , direktorka kolar~eve zadu`bine …...kolarca u duhu vremena u kojem `ivimo....

Documents