istorija 20. veka, 2004, 2 · novica veqanovski (skopqe), goran miloradovi}, miladin milo{evi},...

$: ISTORIJA 20. VEKA, 2004, 2 · Novica Veqanovski (Skopqe), Goran Miloradovi}, Miladin Milo{evi}, Mihailo Vojvodi}, Nikola @uti} GRAFI^KI UREDNIK Mladen Ackovi} LEKTOR Branka Kosanovi}$
ISTORIJA 20. VEKA, 2004, 2

IZDAVA^

Institut za savremenu istoriju, Beograd Institute of Contemporary History, Belgrade

L’Institute de l’Histoire contemporaine, Belgrade Institut po sovremennoy istorii, Belgrad

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Kosta Nikoli}

URE\IVA^KI ODBOR

Qubodrag Dimi}, Bojan B. Dimitrijevi} (sekretar),

\or|e Miki} (Bawaluka), Jan Pelikan (Prag),

Radoslav Raspopovi} (Podgorica),

Andrej [emjakin (Moskva), Nobuhiro [iba (Tokio),

Novica Veqanovski (Skopqe), Goran Miloradovi},

Miladin Milo{evi}, Mihailo Vojvodi}, Nikola @uti}

GRAFI^KI UREDNIK Mladen Ackovi}

LEKTOR Branka Kosanovi}

REZIMEA PREVELA Jelena Milo{evi}

Izlaze dva broja godi{we

Klasifikacija po UDK ura|ena u Narodnoj biblioteci Srbije, Beograd

Institut za savremenu istoriju, Beograd, p. f. 689. Rukopisi se ne vra}aju. E-mail: [email protected]

UDK 94 YU ISSN 0352–3160

ISTORIJA 20. VEKA ^ASOPIS INSTITUTA ZA SAVREMENU ISTORIJU

THE HISTORY OF THE 20 TH CENTURY THE YOURNAL OF THE INSTITUTE OF CONTEMPORARY HISTORY

L’HISTOIRE DU 20. SIÈCLE

REVUE DE L’INSTITUT POUR L’HISTOIRE CONTEMPORAINE

ISTORI� 20. VEKA @URNAL INSTITUTA SOVREMENNOY ISTORII

Godina XXII 2004. Beograd Broj 2 Ist. 20. veka, god. XXII br. 2, str. 222 Beograd 2004

5

SADR@AJ

RASPRAVE I ^LANCI Qubomir Petrovi} RASPRAVE O DEMOKRATIJI U BEOGRADSKIM ^ASOPISIMA ..............................................................................................9 Goran Davidovi}, Milo{ Timotijevi} DAN POSLE – Uni{tavawe organizacije JVuO i uspostavqawe vlasti komunista u ~a~anskom kraju 1944–1945 .......................................23 Kosta Nikoli}, KU@NE JEDINKE SE ODSTRAWUJU – Rana faza ra|awa komunizma u Srbiji 1944–1945 ...............................47

Nata{a Mili}evi} OTPOR SRPSKOG GRA\ANSTVA „NOVOJ VLASTI“ 1944–1950 ....................................................................63 Bojan B. Dimitrijevi} ARMIJA – OSLONAC TITOVOG KULTA LI^NOSTI 1945–1954 ................................................................................97 Dragan Bogeti} DRUGI JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI SUKOB 1958. I KONCEPT AKTIVNE MIROQUBIVE KOEGZISTENCIJE ...123

PRILOZI Branko Nadoveza AGRARNA POLITIKA MILANA STOJADINOVI]A .............155 Ivana Dobrivojevi}, Aleksandar R. Mileti} ISTOK I ZAPAD U JUGOSLOVENSKOJ KARIKATURI 1948–1952 ........................................................................................................163

IZVORI Nikola @uti} JOSIP BROZ, ENGLEZI, I PITAWE PREDAJE KOSMETA ALBANIJI ...........................................................................175

ISTORIOGRAFIJA

Mom~ilo Pavlovi} JUGOSLOVENSKA–SRPSKA ISTORIOGRAFIJA O KOSOVU ...................................................................................................179

6

OSVRTI êdomir Jani} AVIOINDUSTRIJA I VAZDUHOPLOVSTVO U KRAQE- VINI JUGOSLAVIJI (povodom kwige Nikole @uti}a) ...............189

PRIKAZI

Francis de Lannoy, LES COSAQUES de PANNWITZ/PANNWITZ COSSACKS 1942–1945, Heimdal Paris 2000, 288 (Bojan B. Dimitrijevi}) .............................................................................195

ârls Zorgbib, ISTORIJA NATO-a (Histoire de l Otan – Charles Zorgbibe), Istorijska pitawa (Questions a l Histoire), Editions Complexe, Bruxelles 2002.80 (Dragan Petrovi}) ......................................197 Akiko Shimizu, DIE DEUTSCHE OKKUPATION DES SERBISCHEN BANATS 1941–1944 UNTER BESONDERER BERÜCKSICHTIGUNG DER DEUTSCHEN VOLKSGRUPPE IN JUGOSLAWIEN (Zoran Jawetovi}) ........................................................................................199 Nikica Bari}, USTROJ KOPNENE VOJSKE DOMOBRANSTVA NEZAVISNE DR@AVE HRVATSKE 1941–1945, (Bojan B. Dimitrijevi}) ..........................................................................200 Charles R. Shrader, THE MUSLIM-CROAT CIVIL WAR IN CENTRAL BOSNIA, A MILITARY HISTORY, 1992–1994, (Bojan B. Dimitrijevi}) .............................................................................202 Dejvid Halberstam, RAT U VREME MIRA, BU[, KLINTON I GENERALI, (Slobodan Selini}) ..........................................................204

Goran Miloradovi}, KARANTIN ZA IDEJE. LOGORI ZA IZO- LACIJU „SUMWIVIH ELEMENATA“ U KRAQEVINI SRBA, HRVATA I SLOVENACA 1919–1922 (Ivana Dobrivojevi}) .........209 Dragomir Bonxi}, BEOGRADSKI UNIVERZITET 1944–1952, (Qubomir Petrovi}) ..................................................................................211 Gojko Vezmar, USTA[KO-OKUPATORSKI ZLOÎNI U LICI 1941–1945, Muzej `rtava genocida, Udruèwe Srba iz Hrvatske (Srpsko kulturno dru{tvo „Zora“), (Milan Koqanin) .........................................215 Vojvoda @ivojin Mi{i}, MOJE USPOMENE – POMENIK, Dragomir Bonxi} .........................................................................................218

7

CONTENTS

DEBATES AND ARTICLES Ljubomir Petrovic DISCUSSIONS ON DEMOCRACY IN BELGRADE MAGAZINES, 1929–1941 ............................................................................................................9 Goran Davidovic, Milos Timotijevic THE DAY AFTER. The destruction of the ’Yugoslav Army in the Fatherland’ (JVUO) organization and the establishment of the government of Communists in the region of Chachak at the end of 1944 and at the beginning of 1945 ......................................................................23 Kosta Nikolic THE PESTILENT INDIVIDUALS WILL BE ERADICATED – The early phase of communism creation in Serbia 1944–1945 ......................47 Natasa Milicevic THE SERBIAN CITIZENS’ RESISTANCE TO ’THE NEW AUTHORITIES’ 1944–1950 ..............................................................................63 Bojan B. Dimitrijevic THE ARMY – THE PROP TO TITO’S PERSONALITY CULT 1945–1954 ...97 Dragan Bogetic THE SECOND YUGOSLAV-SOVIET CONFLICT AND THE CONCEPT OF ACTIVE PEACEABLE COEXISTENCE .................................................123

SUPPLEMENTS Branko Nadoveza THE AGRICULTURAL POLICY OF STOJADINOVIC ...............................155 Ivana Dobrivojevic, Aleksandar R. Miletic EAST AND WEST IN THE YUGOSLAV CARICATURE 1948–1952 ........................................................................................................163

SOURCES

Nikola Zutic JOSIP BROZ, THE ENGLISH AND THE ISSUE OF GIVING KOSMET TO ALBANIA .................................................................................175

HISTORIOGRAPHY

Momcilo Pavlovic YUGOSLAV–SERBIAN HISTORIOGRAPHY IN KOSOVO ......................179

8

RETROSPECTION Cedomir Janic AIR-INDUSTRY AND AVIATION IN THE KINGDOM OF YUGOSLAVIA (regarding the book by Nikola Zutic) ....................................189

REVIEWS Francis de Lannoy, LES COSAQUES de PANNWITZ/PANNWITZ COSSACKS 1942–1945, Heimdal Paris 2000, 288 (Bojan B. Dimitrijevic) ...195

^arls Zorgbib, THE HISTORY OF NATO (Histoire de l Otan – Charles Zorgbibe), Historical questions (Questions a l Histoire), Editions Complexe, Bruxelles 2002.80 (Dragan Petrovic) .............................................197 Akiko Shimizu, DIE DEUTSCHE OKKUPATION DES SERBISCHEN BANATS 1941–1944 UNTER BESONDERER BERÜCKSICHTIGUNG DER DEUTSCHEN VOLKSGRUPPE IN JUGOSLAWIEN, (Zoran Janetovic) ..............................................................................................199 Nikica Baric, ORGANIZATION OF GROUND FORCES OF THE INDEPENDENT STATE OF CROATIA 1941–1945 (Bojan B. Dimitrijevic) ...200 Charles R. Shrader, THE MUSLIM-CROAT CIVIL WAR IN CENTRAL BOSNIA, A MILITARY HISTORY, 1992–1994, (Bojan B. Dimitrijevic) ......202 Dejvid Halberstam, WAR AT PEACE-TIME, BUSH, CLINTON AND GENERALS (Slobodan Selinic) .............................................................204 Goran Miloradovic, QUARANTINE FOR IDEAS. POW CAMPS FOR ISOLATION OF ‘SUSPICIOUS ELEMENTS’ IN THE KINGDOM OF THE SERBS, CROATS AND SLOVENES 1919–1922 (Ivana Dobrivojevic) .........................................................................................209 Dragomir Bonxic, THE UNIVERSITY OF BELGRADE 1944–1952, (Ljubomir Petrovic) ..........................................................................................211 Gojko Vezmar, USTASHA OCCUPYING CRIMES IN LIKA 1941–1945, Museum of the victims of genocide, Association of the Serbs from Croatia (Serbian cultural society „Zora“), Milan Koljanin ................................................215 Vojvoda Zivojin Misic, MY MEMORIES – REQUIEM (Dragomir Bonxic) .....218

RASPRAVE I ^LANCI

QUBOMIR PETROVI], istraìva~-saradnik Institut za savremenu istoriju Beograd, Trg Nikole Pa{i}a 11 UDK 050,48 (497,11) „1929/1941“

321,7 (091)

RASPRAVE O DEMOKRATIJI U BEOGRADSKIM ÂSOPISIMA 1929–1941�

APSTRAKT: Rad, na osnovu pisawa beogradske periodike, ispi-

tuje stavove pobornika i protivnika demokratije, definicije

demokratije i teorijska vi|ewa zamene demokratije drugim po-

liti~kim ideologijama.

Ukidawe parlamentarizma u Kraqevini SHS 1929. godine bio je samo naizgled iznena|uju}i doga|aj i kao brzopotezno re{ewe. Pro-ces slabqewa demokratskih institucija zapo~eo je gotovo odmah po stvarawu jugoslovenske dràve. Mnogo pre nestanka strana~kih gla-sila i suspenzije vi{estrana~kog pluralizma strasni zagovornici autoritarnih metoda vladavine ogla{avali su se u jugoslovenskim medijima. Wima su se suprotstavqali sledbenici demokratskih idea-la koji su bili ve}inom predstavnici politi~kih partija sa srpskih prostora jugoslovenske dràve. Ideolo{ka bitka izme|u autoritar-nih i demokratskih gledi{ta vodila se i na stranicama brojnih pre-stoni~kih ~asopisa.1

Vreme u kome se polemika vodila bilo je optere}eno mnogim po-liti~kim i dru{tvenim suprotnostima. Elementarna politi~ka kul-tura i trpeqivost prema tu|im politi~kim stavovima bila je nepo-znata, kako {iroj javnosti, tako i poslanicima u parlamentu. Jugo-slovenski politi~ari mewali su ~esto i partije kojima su pripadali. Disidenti i prekr{aji strana~ke discipline bili su gotovo uobi~a-jene pojave na politi~koj sceni. Brojne beneficije, koje su poslani~-ki mandati i poloàji ministara u vladama nosili sa sobom, otvarale su {iroke mogu}nosti za verbalne i fizi~ke nasrtaje na politi~ke neistomi{qenike. U takvom sistemu vrednosti dolazilo se i odrà-valo na vlasti mimo voqe bira~a i bez obzira na broj osvojenih po-slani~kih mandata neke partije. Vlade Kraqevine SHS, najve}im de-lom, formirale su se na osnovu zakulisnih uticaja Dvora i tajnih pregovora, za javnost nepomirqivo zava|enih, stranaka i wihovih pr-

� Rad je napisan u okviru projekta Istorija srpskih (jugoslovenskih) dràv-

nih institucija i znamenitih li~nosti u 20. veku, koji finansira Ministarstvo nauke i za{tite ìvotne sredine Republike Srbije.

1 O javnim razmimoilaèwima publicista oko ideje demokratije pre usposta-vqawa reìma integralnog jugoslovenstva videti: Qubomir Petrovi}, Demokratija

u ogledalu beogradske periodike 1920—1929. godine, Prilog istoriji politi~kih ideja

u Kraqevini SHS, „Jugoslovenski istorijski ~asopis“, br. 1–2, Beograd 2001, 95–106.

Qubomir Petrovi} ISTORIJA 20. VEKA 2/2004 10

vaka. @estok udarac parlamentarizmu zadao je atentat Puni{e Ra~i-}a na Stjepana Radi}a i poslanike HSS 20. juna 1928. godine. Savre-menici su verovali da su bitnu ulogu u oblikovawu atmosfere za ob-ra~un sa politi~kim protivnicima odigrale verbalne provokacije i neaktivnost predsednika Skup{tine Ninka Peri}a, koji nije ade-kvatno reagovao na uvrede hrvatskih poslanika upu}ene srpskim ~la-novima parlamenta. Takva zbivawa pokazala su dubinu nesklada izme-|u proklamovanih ciqeva demokratskog ideala i nedostataka parla-mentarne prakse, a time se stvarala pogodna psiholo{ka pozadina za ubistva u afektu.2

Monarhodiktatura, zavedena 6. januara 1929. godine, bila je od-govor kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a na unutra{we i spoqa{we probleme Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Revizionizam sused-nih dràva, hrvatsko pitawe, kontinuirane zloupotrebe parlamen-tarnog reìma, podrivawe spoqnog ugleda dràve i autoritaran ka-rakter kraqa Aleksandra doveli su do nametawa integralne jugoslo-venske ideologije. Osnovna ideolo{ka hipoteza po~ivala je na poli-ti~ki poèqnoj fikciji o etni~kom jedinstvu nacije. Pobornici in-tegralnog jugoslovenstva smatrali su, neosnovano, da se unifikacija dràve i dru{tva mogla re{iti nametawem „dekretizovanog“ jugoslo-venstva odozgo. Verovalo se da je to bio na~in za brzo stvarawe „jugo-slovenskog ~oveka“.3 Mali broj qudi okupqenih oko te ideje imao je dovoqnu politi~ku mo} da je sprovede. U takvim nastojawima Dvor je imao podr{ku Slovena~ke demokratske stranke (SDS). Wima su se pridruìli dvorski radikali i demokrate, hrvatski industrijalci (Slavko [vrquga, Oton Frange{ i dr.), vojska, inostrani faktori (Francuska i êhoslova~ka) i Slovenska qudska stranka sa Antonom Koro{cem na ~elu. Svima se ~inilo da }e se tako obezbediti preko potreban mir u dràvi. Politi~kim i parlamentarnim strankama bio je zabrawen rad, sa motivacijom da su zasnovane na plemenskim i verskim principima, koje je trebalo odstraniti kao faktor odlu~i-vawa u politici.

Poloàj periodike tog vremena bio je odre|en i ograni~en strogom cenzurom i izmewenim Zakonom o {tampi, od 6. januara 1929. godine.4

2 O atentatu i doga|ajima pre i posle wega videti: Stojan Proti}, Srbi i de-

mokratija, Zapisi iz na{e politi~ke istorije, Ni{ 1998, 191–210. Pronacionali-sti~ku hrvatsku verziju o atentatu, skrivenu pod pla{tom marksisti~ke ideologije, vi-deti u kwizi: Zvonimir Kulunxi}, Atentat na Stjepana Radi}a, Zagreb 1967, 202–576.

3 Osnovne karakteristike autoritarnog reìma odre|ivali su uslovi, koje ni-je bilo lako kontrolisati, tako da se: „Diktatura Kraqa Aleksandra razlikovala se od drugih diktatura na jugu i istoku Evrope me|uratnog razdobqa, ustanovqenih ta-ko|e u agrarnim dru{tvima, pluralisti~kom nacionalnom strukturom Jugoslavije i o{trim nacionalnim sukobima suparni~kih buròazija. Kraq je ova protivure~ja poku{ao da prevazi|e nacionalnim unitarizmom, to jest nivelacijom na jugosloven-skoj ravni, ~iji je ideolo{ki izraz bilo integralno jugoslovenstvo, kao ~edo tada-{we liberalne gra|anske misli“. (Branko Petranovi}, Mom~ilo Ze~evi}, Agonija

dve Jugoslavije, Beograd 1991, 224). 4 Zakonodavstvo je imalo kqu~nu ulogu u pode{avawu javnog mwewa jer se, iz-

me|u ostalog, zabrawivalo: „... rasturawe i prodavawe novina i drugih {tampanih spisa, ako sadrè: 1) uvredu Vladaoca i ~lanova Kraqevskog Doma; 2) uvredu stranih

Rasprave o demokratiji u beogradskim ~asopisima 1929–1941 11

U prvom razdobqu vlasti jugoslovenskih integralaca, do 1931. godine, odbrana demokratije zahtevala je visok nivo gra|anske hra-brosti pisaca i urednika ~asopisa. înilo se, iako je to bio samo privid, da su se nekada brojne pristalice demokratskih ideja povukle sa publicisti~ke scene prepu{taju}i oblikovawe javnog mwewa ideo-lo{kim protivnicima.

Napadi na demokratsku doktrinu

Posle zavo|ewa diktature kraqa Aleksandra po~ela su kriti~-

ka preispitivawa dotada{weg demokratskog ìvota Kraqevine sa ciqem da se populari{u razlozi nametawa autoritarnog sistema. Konstatovano je da se dru{tveni i politi~ki ìvot nalazio „u kri-zi“ od 1924. godine. Razlozi za krizu pronalazili su se u ratnoj psiho-zi Prvog svetskog rata, novim dru{tvenim podelama i izmewenom psihi~kom i moralnom ìvotu. Lek je, prema nekim nedovoqno obra-zloènim i povr{nim mi{qewima, leào u kulturi. Postavqalo se pitawe zbog ~ega nije bila zavr{ena konsolidacija jugoslovenske dr-àve.5 Za neuspe{nu „dràvnu konsolidaciju“ optuìvala se demo-kratska praksa iz prethodnog perioda. Politi~ki ìvot, u periodu parlamentarizma, ocewivan je potpuno negativno. Cinizam protivni-ka demokratije i{ao je dotle da se za neuspeh parlamentarizma optu-ìvala sama doktrina demokratije i qudi koji su je podràvali. Tra-ìo se alibi za weno ukidawe.

Sugerisalo se da je takva demokratija bila nepotrebna i da je vanparlamentarni reìm predstavqao samo logi~nu posledicu wenih slabosti. Za fijasko demokratske politike optuìvani su pre~anski Srbi, zbog podràvawa „negativnih“ elemenata u Srbiji, a Slovenci, Hrvati i muslimani iz Bosne zbog osnivawa stranaka sa verskim i „plemenskim“ obele`jima. Najve}i problem, prema kriti~arima de-mokratije i parlamentarizma, bio je nedostatak ne~ega {to su defi-nisali kao „politi~ki moral“ kod partija u Kraqevini SHS i to {to te stranke nisu bile formirane na osnovu pozitivnih politi~-kih na~ela.

Revalorizacija demokratske doktrine, u evropskim okvirima, uticala je na postavqawe novih problema na relaciji demokratija – dru{tvo. Time se pruìla prilika braniocima demokratije da, na po-sredan na~in, organizuju posledwu liniju odbrane demokratskih idea-la, otvaraju}i pitawe odnosa elite i demokratije. Taj odnos se i u svetskim razmerama posmatrao kao dopuna nedostataka koje je pokaza- dràvnih Vladara; 3) neposredno pozivawe gra|ana da silom mewaju zemaqske zakone; 4) te{ku povredu javnoga morala; 5) ako se {tampanim spisom izaziva mr`wa protiv dràve kao celine, verski ili plemenski razdor a tako isto, kad se posredno pozivaju gra|ani da silom mewaju zemaqske zakone; 6) ako je u {tampanom delu po~iwen koji zlo~in ili prestup protiv dràve po krivi~nom zakonu; 7) ako je {tampanim delom po-~iweno koje bilo krivi~no delo koje se ka`wava po zakonu o za{titi javne bezbedno-sti i poretka u dràvi; 8) ako {tampani napisi sadrè uvredu ili klevete protiv or-gana vlasti“ (cit. prema: Branko Petranovi}, Mom~ilo Ze~evi}, Jugoslovenski fede-

ralizam, ideje i stvarnost, Tematska zbirka dokumenata, kw. I, Beograd 1987, 300–301). 5 B. B – v. Kriza na{e demokratije, „Narodna odbrana“, br. 3, 20. januar 1929, 41–42.


la tzv. egalitarna demokratija. Ideju povezivawa elitizma i demo-kratije zastupali su ~ak i neki pobornici autokratskih tendencija. Prema wihovim vi|ewima, predstavnici elita trebali su da preuzmu vlast ostvaruju}i prelaz iz jednog doba demokratije u drugo koje bi bilo savr{enije. Za te tobo`we demokratske mislioce problem od-nosa demokratije i elite svodio se na pitawe da li se ta dva pojma mo-gu postaviti tako da izme|u wih ne do|e do sukoba. Citirani su tek-stovi Pareta, Fagea i drugih nau~nika i teoreti~ara u poku{aju da se dokaè da je spas demokratije leào u elitizmu.6 Mislilo se da bi elita, oslobo|ena neizvesnosti materijalnog ìvota i uskogrudog in-dividualizma, donela napredak ~ove~anstvu.7 Naglasak na istraìva-wima stranih autoriteta ukazivao je na htewe da se monarhisti~ka diktatura predstavi kao moderno re{ewe kontroverzi koje je sobom nosila demokratija. Umesto koherentne ideolo{ke zamene za ideolo-giju demokratije nudila se apstrakcija nekakvih „na~ela“ bez obra-zlagawa wihovog politi~kog i prakti~nog sadràja.

Uredni{tvo Narodne odbrane kritikovalo je demokratiju na ba-zi rasne i religiozne mistike.8 Pokazivali su opredeqenost za name-tawem vi{eg autoriteta kao zamene za slobodnu politi~ku voqu. Na taj na~in ispoqavala se nerazvijenost ideolo{kih tendencija prista-lica {estojanuarskog reìma. Optuìvali su parlamentarizam za „isto~wa~ki fatalizam“ koji je za wih bio zaogrnut formom zapad-wa~kog parlamentarizma i demokratije. Takav politi~ki sistem, po wihovom mi{qewu, dopu{tao je nagla{avawe negativnih osobina „slovenske rase“. Parlamentarni sistemi osu|ivani su za anacional-nu politiku.

Neophodnost za{tite nacionalnog i op{teg interesa, preko autoriteta nove ideologije, koja je trebalo da zameni demokratsku misao, iskazivala se na filozofskoj ravni polaze}i od premise da se za osnov dru{tva mora uzeti ~ovek kao deo porodice, a ne qudsko bi}e kao pojedinac, {to je bio osnovni postulat demokratije. Demagogija koja je, za pristalice autoritarnih re{ewa, bila posledica demokra-tije mogla se, po wihovom mi{qewu, uni{titi samo u zemqama sa mo-narhisti~kim ure|ewem. Smatrali su da je demokratska ideologija gre{ila u tome: „...{to su oni (pristalice demokratije – prim. Q. P. ) iskreno verovali da je demokratski poredak krajwi i posledwi ste-pen politi~ke evolucije i da bi svako eventualno odstupawe od demo-

6 Paretovo vi|ewe elite sastojalo se: „... u superiornosti, bilo da se radi o znatnom stepenu inteligencije, karaktera ili sposobnosti druge vrste, sticawe bo-gatstva, vojnih sposobnosti, politi~kog vo|stva, itd.“ \or|e Stankovi}, Teorije o

elitama i jugoslovensko dru{tvo, Izazov nove istorije, kw. I, Beograd 1992, 116. 7 M. M. Milo{evi}, Problem elite u demokratiji, „Narodna odbrana“, br. 6,

10. februar 1929, 56–58. 8 Povezanost nedemokratskih tendencija sa misti~nim shvatawem sveta i

stvarnosti bila je jasna jo{ u ono vreme pristalicama demokratije: „Dok tako demo-kratija svojim relativizmom i kriticizmom osigurava maksimum racionalnosti i naj{iru evoluciju, dotle se autokratija sa svojom dogmom izlaè misticizmu i sputa-va evoluciju. Ona ovu posledwu moè dodu{e u jednom pravcu u~initi energi~nijom i dubqom – katkad svakako i sre}nijom – ali uvek na ra~un wene potencije. Kao misao, demokratija je takvom reìmu nesumwivo superiorna.“ (Boìdar S. Markovi}, Na~e-

la demokratije, Beograd 1937, 10).


kratske doktrine predstavqalo nazadak u politi~kom razvitku naro-da.“9 Druga gre{ka demokratije, za propagatore stvarawa jedinstvenog jugoslovenskog ~oveka, bila je ta {to je samu sebe smatrala sistemom koji se mogao primewivati kod svih naroda u svim vremenima. Pored svih osuda kontinuirano se poku{avalo sa pomirewem demokratije i monarhije, koja se smatrala „superiornijom“ od drugih oblika dràv-nog ure|ewa, a to je zna~ilo indirektno priznawe da integralci nisu bili u stawu da oforme ideologiju koja bi, svojim vrednostima, isti-snula i zamenila demokratske ideale. Ostale zamerke demokratiji svodile su se na nedostatak znawa i informacija kod {irih dru{tve-nih slojeva. Predstavni~ku demokratiju optuìvali su da je naj~e{}e dovodila u parlament poslanike koji su odgovarali „osredwem ukusu masa“. Reformisawe dru{tva èleli su da zapo~nu stvarawem novih predstavni~kih tela. Formirali bi ih od izabranih pojedinaca svih dru{tvenih slojeva i zanimawa, a te institucije prete`no bi se bavi-le re{avawem socijalnih konflikata.10

Kraq Aleksandar se prikazivao kao najboqi predstavnik na-rodnog ìvota, a to je drugim re~ima zna~ilo opovrgavawe prava svim predstavni~kim telima da deluju u ime bira~kog tela. Zahtev za jedna-ko{}u svih qudi, koji je bio temeq demokratskih ideja, odbacivao se sa re~ima da on nikada nije zna~io „... priznawe qudske jednakosti kao svr{enog ~ina, ve} samo davawe mogu}nosti svima da izgrade svoju li~nost. Jednakost qudska mogu}na je samo u odnosu na Boga, to jest u ~ovekovom naporu i ~ovekovoj te`wi za savr{enstvom.“11 Koliko je ideja demokratije bila ukorewena u politi~kom ìvotu kraqevina Srbije i Jugoslavije pokazivala je okolnost da se nova doktrina name-tala pod pla{tom demokratizma koji se povezivao sa rasisti~kim gledi{tem. Po takvim shvatawima, demokratizam slovenske rase se najboqe ispoqavao „... u bu|ewu li~nosti naroda radi svesnog uzima-wa u~e{}a u re{avawima zajedni~kih pitawa i poja~awa voqe pojedi-naca koji treba da izraàvaju voqu naroda i da brane li~nost i inte-rese celine.“12 Takvom rasnom demokratizmu suprotstavqao se evrop-ski demokratizam. Wegova koncepcija, navodno, nalazila se u pravima ~oveka i gra|anina kao rezultat socijalnih nemira i klasnih borbi. Evropskoj demokratiji nedostajalo je re{ewe u vidu nekakvog „slo-venskog altruizma“. Dotada{wa demokratija u Kraqevini Jugoslaviji ocewivala se kao la`na, a smatralo se da je wen krajwi rezultat bio prolivawe „bratske krvi“ (mislilo se na ubistvo Stjepana Radi}a – prim. Q. P. ). Pisalo se da se u slovenskom demokratizmu oli~ewe na-rodne voqe nalazilo u kraqu koji je bio predstavnik socijalne prav-de i „mo}i celine“. Ovakvi stavovi integralaca i wihovo la`no predstavqawe kao boraca za nekakvu antievropsku, odnosno, „sloven-

9 Vladislav Staki}, Potreba jedne ideologije, „Narodna odbrana“, br. 14, 7.

april 1929, 227. 10 Isto. 11 (Ur.), Savremeni zna~aj monarhizma, „Narodna odbrana“, br. 50, 13. decembar

1930, 786. 12 Dejan \urovi}, Demokratski monarhizam, „Narodna odbrana“, br. 50, 13. de-

cembar 1930, 787.


sku“ demokratsku doktrinu prinudili su Dragoquba Jovanovi}a da se pobuni protiv sve prisutnije zloupotrebe re~i „demokratija“ u jugo-slovenskom dru{tvu.13

Sa oktroisanim Ustavom 1931. godine do{lo je do izvesnih sla-bqewa cenzure i autocenzure o demokratiji. Do tada medijski poti-snuti, branioci demokratije podvla~ili su razliku izme|u idealizma teorije i realizma politi~ke prakse. U izlagawu tih stavova zakla-wali su se iza priznatog autoriteta ~ehoslova~kog predsednika To-ma{a Masarika, prenose}i wegovu tvrdwu da je demokratija moralni sistem i narodna uprava.14 Pozivawe na autoritete iz inostranstva bilo je neophodno zbog li~ne za{tite pisaca, ali i posledica ste~ene svesti da je zna~aj me|unarodno priznatih boraca za demokratiju, Ma-sarika i Eduarda Bene{a, bilo te{ko pobiti u sredini koja je imala naviku da se povodi za mi{qewem evropske intelektualne elite.

Prenosio se zahtev me|unarodnih institucija da se prou~i uti-caj demokratije u sferi politi~kog morala. Po takvim shvatawima, vlast u demokratiji zasnivala se na kolektivnoj svesti masa o potre-bi uspostavqawa takvog sistema upravqawa.15 Uticaj autocenzure i potreba da se ne do|e do preterano velikog iskoraka u odbranu demo-kratije, koji bi se zavr{io zabranom objavqivawa ~lanaka, dovodila je do negativnog ocewivawa rada politi~ara. Uspostavqala se, poma-lo neprirodna, veza izme|u ~esto kori{}enih politi~kih pojmova in-tegralaca, kao {to su „vo|a“ i „autoritet“, i jezika pristalica demo-kratije.16 Problem autoriteta bio je sredi{na tema nekih ~lanaka pristalica demokratskih na~ela. Sa preteranim i naivnim optimi-zmom smatrali su da }e se, ako demokratija „rije{i to pitawe“, sva ostala ekonomska, socijalna i politi~ka re{avati po automatizmu. Bili su veoma jasni u isticawu zakonodavne inicijative gra|ana kao jednog od osnovnih preduslova za demokratsku vladavinu.17 Postojali su principi primene demokratije koje je trebalo ugraditi u vojne ustanove i {kolstvo kako bi se time mewala slika morala i u okviru porodice. Bilo je poku{aja da se principi demokratije pomire sa po-liti~kom realno{}u u dràvi, isticawem ~iwenice koja je trebalo

13 „Danas skoro ceo svet ispisuje na svoju zastavu jednu re~: Demokratija. Ona

se danas toliko zloupotrebquje da je se istinski demokrati stide. Bi}e potreban ne-~uven napor voqe, nemilosrdna kritika qudi, a naro~ito argumenat li~nog delovawa da se pojmovima Demokratije i Socijalizma sa~uva wegovo pravo zna~ewe.“ Dragoqub Jovanovi}, Sloboda od straha, Beograd 1991, 10.

14 Toma{ Garig Masarik, Masarikove misli, Srpski kwièvni glasnik, (daqe: SKG), kw. XXIX, br. 6, 16. mart 1930, 469–470.

15 Danilo J. Dani}, Jedna kwiga o demokratiji, SKG, kw. XLI, br. 3, 1. februar 1934, 205–207.

16 îtaocima se obja{wavalo da se demokratija „... oslawa na znanost i na ra-dom i mukom otkupqeni autoritet. Neprikosnovenost je u demokratiji rije~ bez zna-~ewa. Tim nije re~eno, da zabacuje vo|u. Bez vo|e nije mogu} politi~ki ìvot. Auto-ritet se sti~e zaslugama, sposobnostima a ne rodom i nasqedstvom. Uzrok dana{we evropske krize je ba{ u tome {to politi~ari neka`weno i bestidno o~ijukaju i de-mokratijom i oligarhijom... Dana{wim dràvnicima jo{ nije jasna ~iwenica da se despotizam i demokratizam iskqu~uju.“ (Boò Lovri}, Politika i etika, @ivot i rad, br. 56, 15. decembar 1931, 1535).

17 Isto, 1538.


da poveè autoritarni sistem i demokratiju, a to je bio autoritet. Demokratija je tako dobijala na politi~koj upotrebqivosti i ideo-lo{kom zna~ewu {ire}i pukotine u totalitarnom sistemu preko propagirawa svojih ciqeva.

Inostrani faktori sna`no su uticali na pristalice autori-tarnog sistema od po~etka 1934. godine Tada se, po prvi put, otvoreno i u ve}im razmerama pojavila propaganda politi~kog iskustva fa{i-sti~ke Italije. Demokratija se odbacivala sa opravdawem da narod nije umeo da iskoristi vlast ve} ju je preneo na parlament iza koga je stajao kapital. Pristalice fa{isti~kog i korporativnog sistema zalagale su se za stvarawe 6–7 korporacija koje bi bile organizovane na sindikalnoj osnovi. Time bi se, u wihovoj vizuri, dobila pravedni-ja uloga predstavni~kih tela u dràvi, a korporativnim izborom za predstavnike u parlament do{li bi „najsposobniji“ qudi iz korpora-cija. Takva teorijska re{ewa koja bi tek kasnije bila primewena u praksi bez op{te saglasnosti bila su, po naknadnom mi{qewu Mila-na Grola, uobi~ajena karakteristika svih autoritarnih sistema.18 Pledoaje u korist fa{izacije jugoslovenskog dru{tva izazvao je re-akciju u kojoj se, dodu{e veoma stidqivo, ukazivalo na potrebu re-formisawa demokratije kako bi se ona mogla i daqe koristiti.19 Do-kazivalo se da se ekonomski problemi nisu mogli re{iti promenom politi~kog sistema. I za neke pristalice integralnog jugosloven-stva predlog uvo|ewa korporativizma bio je neprihvatqiv po{to bi, prema wihovom stanovi{tu, doveo do „klasne borbe“ koja bi razorila „narodno jedinstvo“. Milo{ Crwanski podràvao je korporativizam. On bi doveo do, po wegovom mi{qewu, nove ere u politi~kom ìvotu dràve. Tvr|ewe je potkrepqivao istorijskim zna~ajem Majskog sabo-ra u Sremskim Karlovcima 1848. i hrvatskog sabora koje su, za wega, bile „dve tipi~no korporativne skup{tine“. Crwanski se zalagao za rasprave o uvo|ewu korporacija i uni{tavawe politi~kih partija. Pod udarcima pseudohri{}anske kritike desni~ara na{la se i do ta-da {iroko prihva}ena prosvetiteqska uloga dràve. Za wih, ni re-{ewe nedostataka i slabosti demokratske doktrine, u vidu afirmisa-wa ekonomske demokratije, nije postojalo jer je demokratija bila ka-ko dru{tveni tako i privredni i politi~ki poredak. Reforme, koje su se sprovodile u weno ime, po wima nisu bile dobre i nije bilo mo-gu}e popraviti demokratsku doktrinu. Jedan od wenih nedostataka je bilo insistirawe na broju. Pozivaju}i se na Tomasa Hobsa kriti~ari demokratije tvrdili su da: „... ta demokratija sadrìnom nije drugo nego monarhijski apsolutizam izveden do kraja.“20

Odbacivawe demokratskog iskustva opravdavali su mi{qewem da je sloboda demokratije bila prividna sloboda bira~kog prava, a da u demokratiji druga vrsta slobode nije ni postojala. Rastrojstvo par-

18 M. Grol, n. d., 86. 19 „ Dràva mora biti zavisna od naroda. U tu zavisnost }e je dovesti demokra-

tija.“ V. Kunic, Da li je demokratski sistem „preìveo“, „Ideje“, br. 11, 17. januar 1935, 2.

20 Momir Nikoli}, Primedbe o demokratiji stare deset godina, „Ideje“, br. 14, 16. februar 1935, 3.


lamenta tuma~ilo se kao posledica parlamentarizma koje se negativ-no odraàvalo na ustavni sistem. Razlog pojave rasula, po wima, le-ào je u ~iwenici da je parlament dobio pravo da obara vladu zbog ~e-ga je ona morala da vodi ra~una o izborima i da zbog wih „gazi slobo-du“. Glavni, u su{tini logi~ki paradoksalan, filozofski argument antidemokratskih tendencija bio je da samo vlada koja ne zavisi od gra|ana moè da ih po{tuje.21 Tako se, u ime la`nog „po{tovawa li~-nosti“, sloboda politi~kog izraàvawa progla{avala nepotrebnom i {tetnom. Politi~ka sloboda, koju je demokratija nudila kao re{ewe, nije se razlikovala, po nekim kriti~arima, od anarhije zbog onoga {to su definisali kao „svemo} partijske demokratije“.22

Pristalice demokratije propagirale su svoju doktrinu unose}i je u tekstove koji, po temi, nisu bili direktno vezani za ideologiju. Tako je proklamovawe ciqeva zadru`nog pokreta posluìlo kao za-klon za isticawe ekonomske demokratije. Problemi materijalne pri-rode trebali su da „probude“ svest dru{tva o pravima i du`nostima pojedinaca i potrebi udruìvawa qudi u privredne zajednice.

Antidemokratske doktrine nisu se ispoqavale kao ~vrsti ideo-lo{ki modeli ve} vi{e kao slutwa da je demokratska ideja bila suvi-{e jaka da bi je autoritarna misao, u bilo kom obliku, mogla defini-tivno poraziti. Ciq diktature, nametnuto politi~ko i nacionalno jedinstvo jugoslovenske dràve, nije bio ostvaren, a ona je ostala u negativnom se}awu kod savremenika.

Reafirmacija politi~kog ideala

Na po~etku reafirmisawa demokratije wene pristalice insi-

stirale su na neophodnosti promena u demokratskoj ideologiji i praksi. Izme|u redova ~lanaka, objavqenih u periodici, mogla se na-slutiti svest o nastupaju}oj kona~noj pobedi ideje demokratije. Sma-tralo se da je, zbog prolaznih politi~kih slabosti, demokratija bila zamewena autoritarnim reìmima koji su, tek posle preuzimawa vla-sti, obrazlagali obarawe demokratije pravdaju}i to potrebom da su mase èlele dobro upravqawe a ne da vladaju. âk i takvi reìmi bi-li su prisiqeni da vr{e izbore, odràvaju parlament i zalaù se za socijalno blagostawe naroda. To je govorilo o slabostima sistema po{to su imitirali demokratska re{ewa kako bi se odràli na vla-sti. Slobodna misao i slobodna re~ bile su dve institucije demokra-tije koje su onemogu}avale dugo trajawe tih sistema. Jo{ jedna oteà-vaju}a okolnost po autoritarne koncepcije dru{tvenog razvoja bila je, po mi{qewu pristalica demokratije, oslawawe autokratije na istu socijalnu i kulturnu strukturu na koju je demokratija ra~unala, a to je bila inteligencija. Smatralo se paradoksalnim da pad demo-kratije nije izazvao potrese u politici ili opadawe morala. Ishi-treni zakqu~ak ukazuje na nespremnost demokratske elite da se suo~i

21 Isto, „Ideje“, br. 15, 23. februar 1935, 2. 22 Bojan [antel, Iskawe novih poti ni nov problem in ni problem samo Jugo-

slavije, „Ideje“, br. 21, 6. april 1935, 5.


sa ~iwenicom premorenosti naroda politi~kim de{avawima pred dik-taturu.23

U ulozi portparola branilaca demokratije Vasiq Popovi} na-gla{avao je ulogu intelektualaca kao nosioca idejnih promena u dru-{tvu. Wihov zadatak bio je stvarawe nacije u duhovnom i politi~kom smislu i osmi{qavawu nove politi~ke i moralne ideologije. Su{ti-na uloge intelektualaca, onako kako ju je on razumeo, i nehotice svo-dila se na servisirawe nacionalne ideologije i politike, a wegova kritika na ra~un buròazije pretvarala se u svojevrsno koketirawe sa pomodnim levi~arskim strujawima. Mo`da se to zastrawivawe mo-è objasniti idealizmom u kome se dru{tvena grupa, odnosno inteli-gencija, progla{avala nosiocem poverewa u demokratski politi~ki ideal. Popovi} se zaloìo i za stvarawe sredweg ekonomskog sloja kao preduslova za opstanak demokratskog sistema.24

Pome{ano ose}awe idealizma i kritike pokazivalo je nespo-sobnost elite po znawu da politi~ki pragmatizam i teorijske pogle-de obuhvati kroz realniji diskurs. Uverewe u nadmo} demokratije proizilazilo je iz la`nog ube|ewa u nadmo} sredwe klase, koja se za-pravo nalazila tek u stvarawu jer je Kraqevina Jugoslavija bila ze-mqa sa izuzetno visokim procentom agrarnog stanovni{tva.25 Done-kle uvi|aju}i da je realnost bila druga~ija, od situacije koju je wegov program zahtevao, Popovi} se zaloìo i za prisustvo privrednih i kulturnih organizacija i dru{tvenih slojeva u parlamentu. Bilo je i drugih kontradiktornosti u osmi{qavawu idealnog dru{tva pa se ta-ko u istom ~lanku pisalo da: „Deklasiranom sredwem staleù treba dati wegovu privrednu i socijalnu podlogu, ukop~ati ga u savremeni privredni stroj, ina~e }e on traìti da ostvari jedan autoritativan politi~ko-partiski dràvni reìm, koji bi mu omogu}io da se smesti u dràvnom stroju.“ 26

Deset godina proteklog vremena i iskustva dovelo je do pojave reakcija na ono {to je ~asopis Voqa nazivao „ekonomskom demokrati-jom“. Iako se ekonomskoj demokratiji ranije pripisivala mo} regene-risawa sistema vrednosti politi~ke demokratije o{trica napada,

23 Vasiq Popovi}, Stvarajmo prosve}enu demokratiju, „Javnost“, br. 47, 7.

decembar 1935, 1157–1159. Iz te perspektive nije bilo ~udno {to se posezalo za poli-ti~kom zloupotrebom lokalne zajednice: „U vreme izbornih kampawa sela su se pre-tvarala u popri{te za odmeravawe politi~ke snage raznih stranaka i wihovih prva-ka, od kojih nijedan nije bio {krt na obe}awima. Jalova strana~ka nadmetawa dovela su do politi~ke premorenosti seqa{tva potkraj razdobqa parlamentarizma.“ Bran-ko Petranovi}, Mom~ilo Ze~evi}, Agonija dve Jugoslavije, Beograd 1991, 125.

24 „Za prosve}enu demokratiju mi imamo elemenata od najvi{ega vrha do dna, na svima socijalnim i dràvnim lestvicama, prosve}enih umova, s prete`nom gra|an-skom orijentacijom, s predilekcijom za veliko gra|ansko izgra|ivawe i sre|ivawe, s metodima i silama gra|anskog politi~kog ìvota.“ Isto, 1158.

25 „Podaci o profesionalnoj i dru{tvenoj strukturi stanovni{tva nedvosmi-sleno pokazuju da je preko 3/4 svih doma}instava u Kraqevini (1921. godine 78,23%, 1931. 76,58%) ìvelo od poqoprivrede, to jest da je oko 80% (1921. 80,37%, 1931. 76,30%) aktivnog stanovni{tva svoju zaradu sticalo u poqoprivredi.“ Qubodrag Di-mi}, Kulturna politika u Kraqevini Jugoslaviji 1918—1941, kw. I, Beograd 1996, 35.

26 Vasiq Popovi}, Stvarajmo prosve}enu demokratiju, „Javnost“, br. 47, 7. de-cembar 1935, 1158.


uperena protiv we, dolazila je sa podru~ja Hrvatske, koja pre stupawa u jugoslovensku dràvu nije imala iskustva u sferi primene politi~-kih principa demokratije. Autor ~lanka zalagao se za primenu neke vrste korporativizma koji bi se sprovodio preko komora i korpora-cija proizvo|a~kih institucija. One bi, po wemu, olak{ale poziciju politi~koj demokratiji sre|ivawem socijalno-politi~kih problema i stvarawem „zdravih“ privrednih prilika. Strankama, koje bi se us-protivile ovakvom sistemu, davao se tamni oreol partija koje ne od-govaraju demokratskim institucijama.27 Mimikrija pristalica korpo-rativizma ogledala se u la`no proklamovanom htewu da se pomogne procesu sre|ivawa demokratskih institucija. Druga mogu}nost, koju ne treba apriorno odbaciti, svodi se na potpuno nerazumevawe razli-ke izme|u autoritarnih i demokratskih koncepcija do te mere da se mislilo da je najlak{e osigurati i sprovesti me{avinu ovih ideja.

Po nekim shvatawima, administracija i parlamentarizam nisu smeli biti povezani centralizmom ili decentralizacijom. Problem demokratske vlasti i efikasne administracije bio je osnovni nedo-statak jugoslovenske dràve.28 Naizgled jednostrano i neva`no, ovo gledi{te postavqalo je drugu vrstu politi~ki aktuelnog pitawa. Ra-dilo se o tuma~ewu odnosa sistema upravqawa prema ideologijama.

Tokom 1937. godine do{lo je do pomaka u teorijskom odre|ivawu demokratije, koji se ogledao u kriti~kom pristupu do tada uobi~aje-nim terminolo{kim izrazima. To se desilo, jednim delom, zahvaquju-}i uticaju strane i doma}e literature o demokratiji. Savremenici su okarakterisali dotada{we iskustvo sa publicisti~kom delatno{}u o demokratiji kao nezadovoqavaju}e:29 Po Dobrivoju Tkalecu, demo-kratska doktrina nalazila se na raskr{}u izme|u nacije i tiranije. On je promi{qao demokratiju u antitezama, {to svedo~i o velikom uticaju Hegela, èle}i da se rasprave o demokratiji prebace sa poli-ti~kog na filozofski teren. Ciq demokratije bio je, po wemu, odabi-rawe najboqih {to ju je pribliàvalo aristokratiji. Za „savr{en-stvo“ demokratije preporu~ivao je apsolutnu slobodu izbora, podrà-vao te`wu za istinom u politi~kom dru{tvu, poznavawe i po{tovawe demokratskih principa, svest o stru~noj i eti~koj sposobnosti poje-dinaca, postojawe principa svesnosti stupawa u akciju ~lanova dru-{tva kada je to potrebno. Takva demokratija, u Tkal~evoj vizuri, tre-balo je da bude nestrana~ka jer je, po wemu, bilo mnogo bitnije posto-

27 Isto.

28 Problem se mogao: „... re{iti na dva na~ina: ili potpunim decentralizira-wem uprave, sa zadràwem centralne parlamentarne vladavine, ili decentralizira-wem parlamentarizma sa zadràwem centralne administracije.“ B. Vinkovi}, Demo-

kratija i parlamentarizam, centralizam i administracija, „Javnost“, br. 32–33, dvobroj 4, 14. avgust 1937, 590.

29 „O demokratiji se obi~no pi{e „profesorski“. Ona se posmatra kao neka prirodna pojava, u~i se iz onoga {to postoji i iz toga se konstruira teorija. Ili se kritikuje ono {to postoji i osu|uje, a ne predlaè se ni{ta drugo. Na~in mi{qewa je pri tom drven i uko~en, rezultati bijedni. Istina, postoje izvesni napreci demo-kratije – ne preveliki – od gr~kog vremena, ali se ipak mora zakqu~iti, ako gleda-mo realnost, da su ru{iteqi demokratije bili mnogo aktivniji, nego graditeqi.“ Dobrivoj Tkalac, Problem usavr{avawa demokratije, „Javnost“, br. 40, 2. oktobar 1937, 733.


jawe demokratskih principa u zakonodavstvu i postojawe dru{tvene svesti i znawa o demokratiji od delatnosti parlamentarnih stranaka. Za poboq{awe demokratije predlagala se slobodna kritika, pove}a-we nivoa li~ne odgovornosti u javnom ìvotu putem posebne {tampe, pove}awe nivoa svesti o demokratiji uz pomo} {kolstva i odre|iva-we dru{tvenih zadataka i obaveza unapred.30 Ideja o postojawu van-strana~ke demokratije ne pokazuje samo veliki stepen politi~ke na-ivnosti nego i premorenost jalovim politi~ko-partijskim nadmeta-wima u obrazovanijem delu jugoslovenskog dru{tva.

Kriza demokratije pojavqivala se kao termin koji je teìo da umawi principe demokratije i diskredituje demokratski poredak. Tokom odbrane demokratskih ideala posezalo se, u nedostatku argume-nata, za sofizmima koji su, logi~kom konstrukcijom, ube|ivali pro-se~nog ~itaoca stvaraju}i utisak o neizbe`nosti demokratije. Tako je Mihajlo Arsi} smatrao da kriza ne postoji. Osnovi demokratije bili su sloboda, suverena narodna voqa, aktivno i pasivno bira~ko pravo, vlada ve}ine i tolerancija mawine, kontrola izbornog tela nad poslanicima, politi~ka i ekonomska jednakost uz socijalnu prav-du, mir, sloga i bratstvo. Demokratija, po Arsi}u, nije bila apstrak-cija ili ve{ta~ka tvorevina nego je posledica istorijskog razvoja ~ove~anstva. Bila je u opasnosti od onih koji su je izobli~avali, oma-lovaàvali i vodili sistematsku propagandu protiv we. Po Arsi}e-vim kritikama, umesto da se govorilo i pisalo o spoqnim i unutra-{wim opasnostima, koje su pretile demokratiji, teorijskim odre|e-wem krize izbegavani su otvoreni konflikti sa neprijateqima demo-kratije. Spoqne opasnosti pretile su demokratiji od deklarisanih neprijateqa, a unutra{we od onih koji su, samo formalno, bili za wu a imali su prikrivene antidemokratske tendencije.31

Shvatawa demokratije bila su razli~ita i dobrim delom uslo-vqena tradicijom, obrazovawem i politi~kim idejama autora ~lana-ka. Poseban doprinos teorijskom usavr{avawu demokratije dali su ~lanovi politi~ke grupe „Napred“.32 \or|e Tasi}, istaknuti ~lan te grupe, smatrao je da je vlada ve}ine, koja se obi~no navodila kao odgo-vor na pitawe {ta je demokratija, bila „suvi{e formalna“ kategori-ja, po{to nije mogla da obuhvati sloènost dru{tvene i istorijske stvarnosti. Zalagao se za otkrivawe novih kriterijuma pomo}u kojih bi se preciznije definisala demokratija. Za Tasi}a, postojale su pravna i politi~ka demokratija, ali ostavio je mogu}nost i za druge podele. Zna~aj Tasi}evih istupawa postaje ve}i po{to su se, sa wima, prvi put pojavili stavovi o istorijsko-filozofskim korenima demo-

30 Posle pomalo naivnih predloga usledila je Tkalecova otre`wavaju}a i ta~-

na opomena ~itaocima da: „Smisao i zadatak demokratije nije u tome da ’narod vlada’, kako se to ~esto slu{a, nego u tome da narod bira i ru{i onoga tko vlada.“ Isto, 734.

31 Isto. 32 Savremenici i stvaraoci ove organizacije smatrali su da je „Napred“ bila

grupa „... na{ih intelektualaca koja je u predve~erje drugog svetskog rata poku{ala, s jedne strane, da doprinese ozdravqewu i demokratizaciji na{eg politi~kog ìvota, a s druge da se, na me|unarodnom idejnom planu, odupre agresiji fa{izma, totalita-rizma, diktature i nasiqa u svetu.“ Boìdar S. Markovi}, Izdava~ka zadruga Poli-

tika i dru{tvo, „Sociolo{ki pregled“, Vol. XVIII, No. 3–4, Beograd 1984, 285.


kratije.33 Zadatak ~ove~anstva bio je da sprovede kulturnu i socijal-nu jednakost uz o~uvawe li~ne slobode pojedinaca. Postavqalo se pita-we na~ina sprovo|ewa tih namera koje je bilo nemogu}e izvr{iti bez jakog dru{tvenog ose}awa potrebe demokratije, ~iji je preduslov bio moralna snaga dru{tva. Smatrao je da je Ruso bio otac ideje demokrati-je i da je kod wega demokratija shva}ena kao idealno izraàvawe op{te voqe. Kasnije, u 19. veku, smatralo se da je demokratija izraz nau~nog relativizma po kome sva mi{qewa imaju podjednaku vrednost. Moderno shvatawe demokratije polazilo je od stava da je demokratija, kao si-stem, dovela na vlast „tre}i stale`” koji je razvijao kapitalisti~ki privredni poredak i slobodno privre|ivawe. Osnova za razvoj demo-kratije nalazila se, po Tasi}u, u slobodnom udruìvawu za ekonomski i kulturni prosperitet naroda. Nedostaci demokratije i parlamenta-rizma bili su vezani iskqu~ivo za oblasti politi~ke organizacije dr-àve, odnosno, za slabe vlade, nestru~nost parlamenta i osloba|awe ministara od politi~ke i pravne odgovornosti pred parlamentom. Za-datak politi~ke demokratije bio je stvarawe socijalne demokratije pod ~ime se podrazumevao proces „socijalizacije“ nekih privrednih dobara i firmi, putem formirawa „privrednih saveta“, u kojima bi poslodavci i radnici sara|ivali u upravqawu preduze}em.34

Pod uticajem sukobqavawa totalitarnih i demokratskih ideja koji su se, sredinom tridesetih godina, pretvorili u oruàne kon-flikte, o demokratiji je pisano kao o tre}em dru{tvenom stawu kome prethode anarhija i dràva. U demokratiji, po takvim shvatawima, dolazilo je do eliminacije zapovedni{tva a time i do izjedna~avawa pojmova naroda i dràve, ~iji su upravni centri gubili vlast, ali za-dràli su „svojstvo tehni~kih organa“ u dru{tvu. Smatralo se da je pojedinac postao „regulator dru{tvenih odnosa“. Obrisi teorije podrazumevali su postojawe razvijene dru{tvene svesti, a demokrati-ja i parlamentarizam postajali su „misaoni poredak“ i samim tim bi-li su nadmo}niji nad stadijumima anarhije i dràve.35

Teorija demokratske ideologije tokom 1938. nalazila se u opada-wu. Tvrdilo se da je jugoslovenska dràva navodno stvorena na nacio-nalnim i demokratskim principima i da }e se daqe razvijati samo ako ostane verna tim principima. Smatralo se da je demokratija jo{ uvek bila u po~etnoj fazi. Weni uspesi uticali su na pristalice de-mokratije da postanu neosetqivi na negativne posledice doktrine, odnosno, pogre{no shva}ene teorije jednakosti.36 Pisano je i mnogo apstraktnije o wenim negativnim aspektima. Ti aspekti nalazili su

33 Sa tog gledi{ta: „Demokratija nam se prikazuje kao proces osloba|awa li~-

nosti ~oveka kroz istoriju... oslobo|ewe gra|anske klase... povu}i }e za sobom poli-ti~ka prava sredwe i radni~ke klase. I najzad, sa dobijawem ovih prava, ove posled-we klase vodi}e borbu za socijalnu demokratiju.“ Isto, 331.

34 \or|e Tasi}, Smisao i zadaci demokratije, SKG, kw. XLVII, br. 1, 1. januar 1936, 47–52. 35 Milan Vladisavqevi}, Anarhija, dràva, demokratija, SKG, kw. XLIX, br. 1,

1. septembar 1936, 63–67. 36 „I zato svi neuspesi, pa i svi porazi demokratije, - koje mi ne èlimo da

prikrijemo, - mogu da zna~e samo neuspeh izvesnih fora, etapa ili metoda demokrati-je, ali nikako poraz jednog visokog na~ela!“ (Ur.), Uvodna re~ o slobodi i demokra-

tiji, „Krug“, br. 1, 22. januar 1938, 1.


se u metodi i primeni {to je razlikuje od autokratskih sistema ~iji su negativni aspekti bili u samim principima autokratije. Proce-wivalo se da, za razliku od boq{evizma i fa{izma, demokratija nije imala „elana i zanosa“. Po toj filozofskoj koncepciji, morala je da stekne ne{to {to se definisalo kao „odgovorna sloboda“.37 Niko Bartulovi} je smatrao da demokratija nije imala jasne teorijske po-stulate, koji bi se pretvarali u kodifikovani sistem mi{qewa i tu-ma~ewa. Spadao je u uzak krug pristalica doktrine koji su verovali da je teorijska osnova demokratije tek u stvarawu. Za razliku od wega, Milan Marjanovi} mislio je da je demokratija, pre Prvog svetskog rata, bila u fazi liberalnog demokratizma koji se tek kasnije pre-tvorio u negativno nasle|e. Zahtevao je realizam u metodama, koordi-naciju u sprovo|ewu doktrina, rad na reformisawu postavki i uvaà-vawe re~i stru~waka {to bi sve doprinelo wenoj dinami~nosti.

Neprestano insistirawe na tezi krize demokratije doprinelo je {irewu tih postavki u me|unarodnim okvirima u kojima se govori-lo o krizi organizacije demokratije. Izvestan broj pristalica demo-kratije prihvatio je ovakva tuma~ewa i time izazvao reakciju druge strane u demokratskom taboru.38 Da bi dokazali da kriza demokratije ne postoji neki autori zloupotrebili su srpsku istoriju od doseqava-wa Srba na Balkan do 1903. godine. Isticali su da se u tom vremen-skom razdobqu vodila stalna borba izme|u autoritarnih i demokrat-skih koncepcija, a da je tek dolazak Petra Kara|or|evi}a na srpski presto ozna~io pobedu gra|anske demokratije.39 Bio je to primer la-`nog i nekriti~kog povezivawa razvoja srpske dràve i dru{tva sa demokratijom, ali i izraz postojawa podani~kog mentaliteta me|u pobornicima demokratije.

Po~etak Drugog svetskog rata uticao je na smawewe broja ~lana-ka o demokratiji budu}i da je srpsko dru{tvo bilo okupirano, kako ratnim doga|ajima, tako i potrebom reorganizacije jugoslovenske dr-àve {to se postavqalo kao prioritetan zadatak posle sporazuma Dragi{e Cvetkovi}a i Vlatka Ma~eka. Opredeqewe za savezni~ku stranu ujedno je zna~ilo i opredeqewe za demokratsku dràvu. Su-{tina problema, u posledwoj godini mira za Jugoslaviju, videla se u snaèwu dràve. Ka tom ciqu trebalo je usmeriti i jugoslovenski na-cionalizam i jugoslovensku demokratiju. Zna~aj o~uvawa demokratije u tim vremenima posebno je istican navo|ewem êr~ilovih re~i o potrebi postojawa demokratske i sna`ne jugoslovenske dràve. 40

37 Ta „odgovorna sloboda“ trebalo je da bude „ vera u kona~nu efikasnost slo-

bode ~oveka u organizovanoj dràvi, u odgovornosti pojedinaca i u wihovu solidar-nost.“ Niko Bartulovi}, Odgovorna sloboda i solidarnost u demokratiji, „Krug“, br. 2, 29. januar 1938, 31.

38 „Zaboravqa se da demokratija nije neki apstraktni, neki okameweni pojam. Ona ima svoj koren u dru{tvenim odnosima. Ima svoju ekonomsku bazu. I uporedo sa wom ona se mewa, transformi{e, prelazi sa nièg na vi{i stepen. Neta~no je te po-ro|ajne bolove nazvati krizom demokratije.“ M. S, Srpski narod u borbi za demokra-

tiju, „@ivot i rad“, br. 19–21, april–juni 1939, 154. 39 Isto. 40 Isto.


Ve}ina autora slagala se da je demokratija vladavina naroda, ali nisu se saglasili kakva je to vladavina, odnosno koji su weni mo-daliteti. Razne teorijske osnove demokratskog ideala ostavqaju otvorenim pitawa nivoa politi~ke teorije toga vremena, utilitar-nosti pozitivnog odre|ewa demokratije i koli~ine politi~ke inte-ligencije u jugoslovenskom dru{tvu. Tako se razvoj ideja o demokrati-ji podudarao sa mogu}nostima i ograni~ewima prostora i vremena u kome su nastajale. Te ideje su dobile ne samo na specifi~nom lokal-nom koloritu, nego i na pluralizmu mi{qewa i verovawa. Bila je to pretpostavka za uspe{nu odbranu demokratskih ideala od napada to-talitarizama.

Ljubomir Petrovic

DISCUSSIONS ON DEMOCRACY IN BELGRADE MAGAZINES, 1929 – 1941

Summary

All the affirmative views on democracy had one thing in common: endea-voring to find the democracy doctrine extensive enough for the general, politic, economic, social and cultural needs of the Kingdom of Yugoslavia. The intellec-tual level of articles also depended on times in which magazines appeared. It was believed that democracy was the system with no class monopoly on production. For some, democracy was the selection of the best, for others, it was the process of liberation of human personality through history, even the philosophical con-cept applied in practice. Democracy was regarded to be viewed best through the principle of non-interference in economy and goods exchange. Liberal phase pro-longation of democratic idea was insisted on. Democracy, as the political ideal, did not justify its supporters’ expectation in political practice. In time, the gap between the ideal and its applicability raised to the level of proclaiming basic in-stitutions of democracy to be undemocratic. Criticizing democracy, in the period of dictatorship, was characterized by wandering among doctrines. The direct aim was the repudiation of democracy itself which was also the fundamental political aim of dictatorship. Ideological wandering of the democracy opponents was ex-pressed in various forms, from mysticism and relating democracy with certain characteristics of authoritarian system to rejection of democracy in favor of cor-porativism.

GORAN DAVIDOVI], arhivist Istorijski arhiv â~ak MILO[ TIMOTIJEVI], kustos Narodni muzej â~ak UDK 94 (497,11) „1944/1945“

DAN POSLE

Uni{tavawe organizacije JVuO i uspostavqawe

vlasti komunista u ~a~anskom kraju 1944—1945

APSTRAKT: Rad govori o prelomnim danima krajem 1944. i po-

~etkom 1945. godine u ~a~anskom kraju, propasti JVuO i vreme-

nu kada su partizani preuzeli potpunu vlast. Oslobo|ewe se

svelo na èstok progon pripadnika poraènih formacija, ma-

sovnu fizi~ku likvidaciju, represiju u mnogim vidovima dru-

{tvenog ìvota, ~ime su pobednici propustili priliku da po-

stanu i oslobodioci. Posledice se ose}aju i danas.

Posle {est decenija od oslobo|ewa Srbije od okupatora u Dru-

gom svetskom ratu jo{ postoje duboke podele u dru{tvu, nastale izbi-jawem gra|anskog rata tokom okupacije 1941–1944. godine. Potpuni pobednik u ratu, partizanski pokret, nasilno je poni{tavao i poti-rao prethodnu istorijsku svest, celokupno nasle|e, privrednu i dru-{tvenu osnovu, stvaraju}i dru{tvo sovjetskog tipa, {to }e u nared-nim decenijama potpuno promeniti sudbinu mnogih generacija. îtav proces zapo~eo je vojnim slomom snaga Jugoslovenske vojske u otaxbi-ni, konkurentskog antifa{isti~kog pokreta monarhisti~ke i demo-kratske orijentacije. â~anski kraj, kao osnovna baza ravnogorskog pokreta, doìveo je velike promene u strukturi svih vidova ìvota stanovni{tva, koje je prethodno istrpelo ~etvorogodi{wu okupaciju i gra|anski rat.

Po~etak kraja — vojni slom snaga JVuO

Jesen 1944. godine donela je kona~an poraz snaga generala Draè

Mihailovi}a u celoj Srbiji, pa i u ~a~anskom kraju. Partizani, pret-hodno dobro opremqeni vojnim materijalom dobijenim od zapadnih saveznika, sna`nim prodorima iz zapadnih krajeva Jugoslavije slama-li su otpor slabo obu~enih i uglavnom nasilno mobilisanih seqaka u redovima JVUO. Posle katastrofalnog poraza ~etnika na Jelovoj go-ri, po~etkom septembra 1944, bilo je samo pitawe vremena kada }e se partizani, uz pomo} Crvene armije, potpuno u~vrstiti u Srbiji.

Goran Davidovi}, Milo{ Timotijevi} ISTORIJA 20. VEKA 2/2004 24

Kratkotrajne ratne epizode, borbe protiv Nemaca i saradwa sa So-vjetima, pruì}e ravnogorcima samo nesigurnu nadu da nije sve gotovo. [iroki prostori zapadne Srbije bili su bez vojnih snaga JVuO koje bi se suprotstavile prodoru jedinica Josipa Broza. Partizani su ù-rili da se sastanu sa jedinicama Crvene armije, koje su o~ekivali jo{ od 1941. godine. Stvorena je Operativna grupa divizija sastavqena od 5, 17. i 21 divizije NOVJ, koja je 7. septembra krenula na mar{ sa prosto-ra ju`ne Srbije ka Ibru, gde su lako odbacili male nema~ke snage. U prodoru preko êmerna i kroz Draga~evo nisu nailazili na otpor. Ve} 11. septembra partizani su u{li u Ivawicu i Gu~u. Planirani su napa-di na Uìce i Poègu, kao i zatvarawe pravca od Ov~ara i Kablara.1

Partizanski pokret u Draga~evu nikada nije bio jak, a od 1941. godine do prole}a 1944, osim usamqenih pojedinaca, snage NOVJ nisu se u ve}im organizovanim formacijama ni pojavqivale na ovom pod-ru~ju. Vojnici Josipa Broza su Draga~evo doìvqavali kao podru~je u kome su ravnogorci imali apsolutnu prednost („najopasniji kraj Sr-bije“).2 Tokom prolaska partizanskih jedinica kroz Draga~evo po~et-kom jeseni 1944, narod se pona{ao raznoliko. Mnoge ène su posakri-vale odraslu ènsku decu i snahe po tavanima i drugim skrovitim me-stima, zbog straha od toga kako }e partizani postupati prema wima. Razbeào se i izvestan broj odraslih mu{karaca, boje}i se odmazdi ili mobilizacije. Drugi deo stanovni{tva partizane je do~ekao kao oslobodioce.3

Pred ve~e 15. septembra 1944. godine, 17. divizija je pre{la Za-padnu Moravu na odseku Ov~ar Bawa – selo Prijevor kod manastira Vavedewa i poru{ila drum i prugu â~ak – Poèga. Partizani su po-sle dvo~asovne borbe razbili jedinice Javorskog korpusa JVuO izme-|u sela Vrani}a i Trbu{ana. Dva dana kasnije osvojen je Gorwi Mila-novac.4 Napad na ~etnike i nedi}evce koji su bili u varo{ici po~eo je u ranu zoru 17. septembra. Posle kratkotrajne borbe ~etnici su se razbeàli ili su poloìli oru`je. Nedi}evci su pruàli èstok ot-por u zgradi internata. Tek kad je zgrada tu~ena protivavionskim to-pom i kad ih je ve}i broj izginuo, istakli su belu zastavu. Zarobqeno je i oko 30 àndarma, koje je vojni sud odmah osudio na streqawe.5 Bio je to samo po~etak odmazdi, koje su prevazi{le trenutnu osvetu prene-senu iz àra borbe.

Jedan od prvih zadataka vojske Josipa Broza po prispe}u u Gor-wi Milanovac bio je obra~un sa protivnicima, za {ta su bili najspremniji partizani koji su celu okupaciju proveli na terenu ~a-~anskog kraja. Od tog qudstva ponovo je formiran â~anski parti-zanski odred, koji je dobio policijske zadatke progona i hap{ewa po-liti~kih protivnika od prvog dana zauze}a takovskog sreza, {to je

1 Sredoje Uro{evi}, Druga proleterska brigada, Beograd 1979, 477–482. 2 Petar Vi{wi}, Prodor Druge i Pete divizije u Srbiju 1944, Beograd 1968,

141–142, 386. 3 Radoslav Rade Jovan~evi}, Negri{ori, Beograd 1990, 305. 4 Petar Vi{wi}, Bitka za Srbiju, 1, Beograd 1984, 358–359. 5 Istorijski arhiv â~ak (IA^), Jak{a Drqevi}, Hronika Gorweg Milanov-

ca, (rukopis), G. Milanovac 1965, 234–236.

Dan posle. Uni{tavawe organizacije JVuO i uspostavqawe vlasti komunista... 25

ostalo zabeleèno i u dnevniku jednog od u~esnika tih doga|aja. Ceo

odred je stigao u Gorwi Milanovac i stavio se na raspolagawe Ko-

mandi mesta. Izvr{eno je useqavawe i raspremawe kasarne. U no}i je

na{ Odred u~estvovao u raciji po varo{i.6

Pod izgovorom da su na-rodni neprijateqi uhap{eni su: apotekar Beli}, sve{tenik Strawa-kovi}, îvovi} i drugi. Li{eni su slobode i gra|ani koji su bili ~lanovi odbora op{tine, kao i gra|ani koji su se na{li u spisku rav-nogorskog odbora. Sutradan, 18. septembra, osu|eno je i streqano kod Milanova~kog grobqa nekoliko seqaka, pod izgovorom da su izdajni-ci. Me|u streqanima je bio i Milun Ili} iz Grabovice. Tom prili-kom je streqan i Milo{ Savkovi}, student iz Gorweg Milanovca, zbog jednog ~lanka u listu Ravna Gora, koji je {tampan i rasturan ne-posredno pre 17. septembra 1944. Istog dana odràn je zbor u Gorwem Milanovcu na kome su govorili Milo{ Mini}, potpukovnik Branko Pe-tronijevi} i Sreten @ujovi}, a uve~e u sali gimnazije je odràna pred-stava kulturne ekipe 17. divizije NOVJ. Partizanima su po~ele da pri-stupaju i pojedine jedinice ravnogoraca, izbegavaju}i odmazde i svrsta-vaju}i se na stranu pobednika. Omladinska ~etni~ka brigada, sa koman-dantom Kapetanovi}em, prilikom ulaska partizana u grad nalazila se u Grabovici. Posle dva dana Kapetanovi} se pojavio u Gorwem Milanovcu i ponudio stupawe u partizanske redove, {to je i prihva}eno.7

Sa dolaskom partizana postalo je jasno da }e biti odmazde nad ravnogorcima i svima ostalima koji su u~estvovali u uni{tavawu ko-munista i wihovih simpatizera. @eqa za osvetom je bila velika, a ka-zna koja se pripremala ~etnicima trebalo je da se proteè na vi{e generacija.Treba utrti seme tome olo{u. Treba da i wihovi praunu-

ci zapamte wihove zlo~ine.8

Ovakav princip „osvete“ sprovo|en je vi{e decenija posle Drugog svetskog rata, a dru{tvo je ostalo raspo-lu}eno, sa sna`nim potencijalom mr`we.

Dok su trajala streqawa, partizani su po~eli da vr{e nasilne rekvizicije po okolnim selima. Legenda o tome kako vojska Josipa Broza prolazi kroz sela i ne uzima ni {qivu sa grane, po~ela je da nestaje. Na udaru su bila doma}instva za koje se znalo da su ~etni~ki raspoloèna. Partizani su 27. septembra vr{ili rekvizicije u Lo-~evcima, gde su u ku}i ~etnika Bogi}a Toma{evi}a, koja je bila pra-zna, uspeli vrlo malo da „rekviriraju“. Nekoliko dana kasnije, 30. septembra, partizani su u Kalimani}ima napali ~etni~ku bolnicu. Prvog oktobra izvr{ena je rekvizicija u Ru~i}ima, a slede}eg dana u ku}i Dragojla Dimitrijevi}a u Braneti}ima. Partizani su 5. oktobra zaplenili stvari u ku}i Panteli}a, u selu Drenovi. Prilikom pre-tresawa ku}e otkrili su ~etni~ku arhivu.9

6 Radisav S. Nedeqkovi}, Zapisi i se}awa iz Narodnooslobodila~ke borbe u

~a~anskom kraju, Gorwi Milanovac 1988, 439. 7 IA^, J. Drqevi}, n. d., 1965, 234–237. 8 Pantelija Proki}, Ponovo u svom selu, „Druga proleterska“, III, Beograd

1965, 488. 9

@ivorad ]osi}, êtni dnevnik, priredio Milutin Jakovqevi}, „Izvornik“, 3, â~ak 1986, 188–190.


Posebno optere}ewe bile su rekvizicije. Za potrebe fronta do kraja 1944. samo iz takovskog sreza je isporu~eno: p{enice 179.696 kg, kukuruza 74.677 kg, krompira 149.821 kg, pasuqa 70.745 kg, luka 3.973 kg, masti i slanine 5.917 kg, sira i kajmaka 32.677 kg, mleka 15.208 li-tara, ìvine 5.513 komada, stoke – ìva mera 379.221 kg, sena 1.449.231 kg, slame 322.786 kg i zobi 178.855 kg.10 Stanovni{tvo, iscrpqeno du-gom okupacijom i gra|anskim ratom, sa masovno mobilisanim mladim mu{karcima u redove NOVJ, skupo je po~elo da pla}a oslobo|ewe.

Zbog pritiska nema~kih jedinica iz pravca â~ka, partizani su morali da povuku svoje jedinice iz Gorweg Milanovca, tako da su Nemci prodrli u grad najpre 21, a zatim i 25. septembra da bi kona~no oslobo|ewe usledilo 27/28. septembra 1944. godine.11 Za to vreme jedi-nice NOVJ su zauze}em takovskog kraja dobile mogu}nost da preko aerodroma u Prawanima, koji su podigli ~etnici, primaju pomo} od zapadnih saveznika. Tako su tokom 18, 19. i 24. septembra 1944. dobili 13.000 metaka 7,9 mm, 15.100 metaka za engleske pu{ke i 16.500 metaka za italijanske pu{ke.12 Pomo} je stizala i daqe.

Jedina nada za ~etnike je bilo nejasno obe}awe dobijeno od ame-ri~kog pukovnika Mek Dauela da Sovjeti ne}e prelaziti granicu Ju-goslavije. êtnici su se nadali da }e ameri~ke trupe do}i u Jugosla-viju kad Nemci napuste celo podru~je, posle ~ega bi bio organizovan plebiscit, u kome bi ~etnici dobili ve}inu glasova. Do tada je treba-lo izdràti pritisak partizana, pa makar se naslawali i na Nemce. Partizanski prodor je smatran privremenim i neuspe{nim.13

Stvarnost je bila druga~ija. Snage 2. ukrajinskog fronta (113. divizija) u{le su 22. septembra u severoisto~nu Srbiju, a snage 3. ukrajinskog fronta 28. septembra do{le su iz Bugarske.14 Malo nade je moglo da pruì samo trenutno raspore|ivawe partizanskih jedini-ca. One su najve}im delom oti{le prema Beogradu, koji je sa Crvenom armijom zauzet 20. oktobra 1944. Pojava sovjetskih trupa jasno }e po-kazati ko }e u budu}nosti vladati Srbijom i Jugoslavijom. U redovi-ma ravnogoraca nastala je prili~na konfuzija.

U takovskom kraju ostaci ~etnika, razbijeni u grupe, sveli su aktivnost na napade na partizanske porodice. Pisali su prete}a pi-sma, {i{ali ène i batinali simpatizere i aktiviste komunista. Partizani su poku{avali da se odupru tim napadima. OK KPJ je za rukovodioca OZN-e postavio Slavi{u Novakovi}a, kome je instruk-cije dao Milo{ Mini}. Pored Slavi{e Novakovi}a, u OZN-i su ra-dili Milun Lap~evi} i Stametovi}. Formiran je i Sud u kome je Sla-

vi{a bio i tuìlac i sudija. Sa wim je u sudu bio predstavnik ko-mande mesta i jo{ jedan ~lan suda. Su|ewa i presude izvr{avani su „revolucionarno“ brzo. Slavi{a Novakovi} se se}a kako su pisane

presude a evo primera:„Saslu{awem ~etnika N. N. iz M. po krivici

10 IA^, J. Drqevi}, n. d., 1965, 245. 11 R. S. Nedeqkovi}, n. d., 441. 12 Zbornik NOR-a, 1–12, Beograd 1956, 574. 13 Bojan B. Dimitrijevi}, Vaqevski ravnogorci. Jugoslovenska vojska u otax-

bini u vaqevskom kraju 1941—1945, Vaqevo 1997, 250–251. 14 Kosta Nikoli}, Istorija ravnogorskog pokreta, 2, Beograd 1999, 289.


zlo~ina protiv pojedinca ili dràve ... N. N. priznaje da je streqao

S. N. a za ostale zlo~ine ne}e da prizna. Osu|uje se na smrt.“15

Po odlasku glavnine partizanskih jedinica prema Beogradu na frontu prema â~ku ostao je novoformirani â~anski partizanski odred sa malim snagama, nedovoqnim da ovladaju terenom ili napadnu na ~etnike koji su se nalazili prema â~ku. Me|utim, ve} 13. okto-bra, u varo{ici Rudnik pojavquju se prve sovjetske trupe, koje su i{le prema Gorwem Milanovcu.16

Borbu protiv ravnogoraca vodio je novoformirani â~anski NOP odred. Wegovi pripadnici su sredinom oktobra likvidirali ve-liki broj ~etnika u takovskom i qubi}kom srezu. Radi efikasnijeg rada, partizani su se sluìli i lukavstvima: Da bi lak{e hvatali i

uni{tavali izdajnike, borci ovog bataqona (Qubi}ki partizanski bataqon – prim. autora) imali su na svojim {ajka~ama i petokrake

(sa jedne strane) i kokarde (na drugoj strani). Radi lak{eg izvr{ewa

zadatka okretali su {ajka~e po potrebi.17 Odmah po dolasku Crvene armije, JVuO preduzima borbena dej-

stva protiv Nemaca u o~ajni~koj nadi da }e se tako obezbediti poli-ti~ka budu}nost pokreta. Kontakt sa Crvenom armijom kod â~ka ni-su traìle ravnogorske jedinice Predraga Rakovi}a, koji je bio veo-ma oprezan, ve} su to po sa~uvanim se}awima \ure \urovi}a u~inili Sovjeti. Uskoro je, 18. oktobra, ugovoren sastanak u Br|anima sa so-vjetskim oficirima koje je predvodio potpukovnik Belov, komandant 123. streqa~ke divizije, kako je to zapamtio \urovi}. êtnike su predstavqali kapetan Rakovi} i \uro \urovi}. Crvenoarmejci su tvrdili da zakqu~uju trajnu saradwu u borbi protiv Nemaca sa ~et-ni~kim jedinicama na koje nai|u i da }e imena ~etni~kih komandana-ta koji sa wima budu sara|ivali biti objavqena na Radio Beogradu. Razgovore je prevodio jedan partizan, koji ih je neformalno upozorio na to da ne o~ekuju mnogo od tih pregovora i da }e vlast partizana bi-ti potpuna. Rakovi} i crvenoarmejci su razmenili oficire za vezu, a potpisan je i ugovor. êtnicima je sadrìnu ugovora prevela supruga Dragi{e Vasi}a, koja je bila Ruskiwa. Rakovi} i \urovi} su smatra-li da je put ka Bosni, kuda je krenula glavnina ravnogorskih snaga, si-gurna propast. Kako je zapamtio \urovi}:Razlikovali smo se samo u

tome {to je on verovao da }e i pod komunistima mo}i da hajdukuje, a

ja opet, kao svaki utopqenik koji se i za slamku hvata da bi se spa-

sao, o~ekivao sam da zapadni saveznici ne}e prepustiti svu vlast

partizanim, da }e se stvoriti neki kondominijum komunista i

ostalih politi~kih partija.18

Saradwa Crvene armije sa jedinicama ravnogoraca uzbunila je lokalne komuniste. Milo{ Mini} je protestvovao kod sovjetskog pu-

15 IA^, J. Drqevi}, n. d., 1965, 239–240. 16 â~anski kraj u NOB. Hronologija doga|aja, â~ak 1968, 335. 17 Milojica Panteli}, Radovan M. Marinkovi}, Vladimir Nik{i}, â~anski

odred, â~ak, 1982, 371. 18 Mihailo [a{kijevi}, Petomese~ni dnevnik jednog dobrovoqca Jugosloven-

ske vojske u otaxbini. 6. avgust 1944 –26. decembar 1944, bez mesta i godine izdawa, 41, 103–109.


kovnika Belova, ali mu je ovaj uzvratio da sa najvi{eg mesta ima na-re|ewe da sara|uje sa svim jugoslovenskim oruànim formacijama. U Gorwem Milanovcu se tada na{la jedna grupa naoruànih ~etnika. Obave{ten o tome, Milo{ Mini} je naredio komandantu novofor-miranog â~anskog partizanskog odreda Adamu Babi}u-@ivkovi}u da se ~etnici razoruàju. Akciju partizana spre~ili su pripadnici 226. puka Crvene armije. Posle toga Milo{ Mini} se u telefon-skom razgovoru àlio Aleksandru Rankovi}u na tu situaciju. 19 Po-sle protesta Josipa Broza kod mar{ala Tolbuhina, komandanti Cr-vene armije su zahtevali od Predraga Rakovi}a da sa svojim qud-stvom pre|e pod komandu partizana.20 Komandant Prvog juri{nog korpusa JVuO trebalo je da pre|e pod komandu 1. jugoslovenske bri-gade, formirane od biv{ih usta{a, koja se pojavila na prostoru ~a-~anskog kraja. Bio je to jedan od najcini~nijih poteza staqinista. Pripadnici Jugoslovenske brigade su u stvari bili ostaci usta{ko-domobranske 369. pe{a~ke pukovnije koja je posledwu bitku zavr{i-la u staqingradskoj stepi po~etkom 1943. godine. 21

Snage JVuO su se potom na{le u potpunom povla~ewu. Do 2. de-cembra posledwe jedinice Predraga Rakovi}a bile su u Kotraì gde su i zano}ile.22 Izvla~e}i svoje jedinice, bez ve}ih pote{ko}a, Nemci su rano izjutra 3. decembra 1944. napustili â~ak, poru{iv{i mostove za sobom. Partizani su u{li u grad, a istog dana je oslobo|ena i Gu~a. Front se pomera u Draga~evo gde su se Nemci utvrdili na Krstacu.23 Potpunu vlast u â~ku i okolini preuzeli su partizani stvaraju}i strukturu svoje vojne, policijske i civilne uprave.

Revolucionarna vlast — sloboda ili novo ropstvo

Jedan od prvih zadataka nove vlasti bio je progon neistomi{qe-

nika i protivnika iz gra|anskog rata koji je nastavqen i posle po-vla~ewa Nemaca. Usled vojnog sloma pokreta generala Mihailovi}a nastupili su te{ki dani za pripadnike JVuO u Srbiji. Pobednici u gra|anskom ratu, partizani, surovo su se obra~unavali sa poraènim protivnicima. Pored ideolo{ke iskqu~ivosti i planiranog terora,

19 Milojica Panteli}, Radovan M. Marinkovi}, Vladimir Nik{i}, â~anski na-

rodnooslobodila~ki partizanski odred „Dr Dragi{a Mi{ovi}“, ̂ a~ak 1982, 373–374. 20 Kosta Nikoli}, Istorija ravnogorskog pokreta, 2, 297. 21

Cela 1. jugoslovenska brigada sme{tena je najpre u selu Vrani}ima, „Zbor-nik NOR-a“, 1–14, Beograd 1957, 383. Istorija 1. jugoslovenske brigade je zanimqiva. Bila je sastavqena od qudi koji su pripadali 369. hrvatskom oja~anom puku, formi-ranom u Paveli}evoj Hrvatskoj 16. jula 1941. U punom sastavu puk je imao 3.870 qudi koji su poslati na isto~ni front. Wegovi pripadnici mogli su biti samo Hrvati, Ukrajinci i ruske izbeglice. Jedna tre}ina su bili bosanski muslimani. Puk je vre-menom pro{irivan tako da je u avgustu 1942. imao, ukqu~uju}i i rezervu, pun sastav od 6.300 qudi. Kao deo {este armije fon Paulsa uni{ten je kod Staqingrada. Od preì-velih zarobqenika i iz drugih grupa, Rusi su po~etkom 1944. stvorili 1. jugosloven-sku brigadu. Na dan 16. aprila 1944. ona je imala 1.543 vojnika, od kojih su 775 bili Hrvati, 440 Slovenci, 293 Srbi, 14 Jevreji, 10 Slovaci, 5 Rusi, 3 Rusini, 2 Ma|ari i 1 Crnogorac (Jozo Tomasevi}, êtnici u Drugom svjetskom ratu 1941–1945, Zagreb 1979, 351–352).

22 M. [a{kijevi}, n. d., 80–81. 23 â~anski kraj u NOB. Hronologija doga|aja, 347.


prema {ablonu boq{evi~ke revolucije u Rusiji, doma}i komunisti su imali i snaàn motiv li~ne osvete. Tokom okupacije pretrpeli su mnoga nasiqa, a po dolasku na vlast pruìla im se prilika da „nami-re krv“. Tako su i uradili, a broj `rtava terora nove vlasti nikada do kraja ne}e biti ta~no utvr|en.

Prema dostupnim podacima, sa teritorije ~a~anskog kraja (dana-{we op{tine Gorwi Milanovac, Lu~ani i â~ak) od 17. septembra (prvog oslobo|ewa Gorweg Milanovca) do 31. decembra 1944, partiza-ni su ubili u borbi ili uhvatili i streqali vi{e od 229 lica iz ~a-~anskog okruga. Ove likvidacije ostavile su mu~an utisak u narodu, koji je o egzekucijama obave{tavan plakatima lepqenim po bandera-ma. Godine provedene u ratu i teror koji su trpeli dali su komunisti-ma opravdawe da se po preuzimawu vlasti surovo obra~unaju sa neis-tomi{qenicima. Tako su, umesto slave pobednika, trajno ostavili te-àk „zadah“ zlo~ina.

O streqawima u ~a~anskom kraju bila je obave{tena i ameri~ka javnost, s posebnim naglaskom da komunisti vr{e masovna streqawa

na mestima gde su i Nemci streqali. U izve{taju Konstantinu Foti-}u, od 5. decembra 1944, general Mihailovi} je naveo da su komunisti u Gorwem Milanovcu streqali oko 100 qudi. Komunisti~ka vlast je

stra{nija nego je bila okupatorska. Narod je strahovito razo~aran

i upla{en. Olo{ je do{la do punog izraàja. Niko nije siguran za

ìvot. Komunisti ùre da posavr{avaju sve: da komuniziraju narod,

i da uklone sve qude, koji bi im ma i najmawe mogli smetati. Pqa~-

kaju i oduzimaju od naroda nemilosrdno. Na{e stare{ine i vojnike

koje uhvate odmah ubijaju.24

Strah od likvidacija koje su partizani vr{ili bio je veliki. Mesec dana po dolasku partizana na vlast u â~ku niko nije smeo da iza|e slobodno na korzo. Qudi su pravili paralele sa dolaskom Ne-maca u grad 1941. godine, kada nije bilo takvog straha. Dolaskom oslo-

bodilaca u â~ak, 3. decembra 1944, ìvot u gradu je porimio mnoga obele`ja po kojima se nije razlikovao od drugih srpskih gradova (hap-{ewa i streqawa).25 Krajem 1944. i po~etkom 1945. godine oko Mora-ve, na bedemu, Kazanici i u gradskom parku {tektali su mitraqezi.26 Surove likvidacije politi~kih protivnika su po~ele i u Gorwem Milanovcu odmah po oslobo|ewu 17. septembra 1944, a po~etkom de-cembra i u sredi{tu draga~evskog sreza, u Gu~i. Egezekutivnu ulogu su vr{ili OZN-a, KNOJ, narodna milicija i JA, i posebno takozvani narodni sudovi.

24 Du{an J. \onovi}, Izve{taji |enerala Mihailovi}a iz kraja 1943. i 1944.

godine, „Glasnik Srpskog istorijsko-kulturnog dru{tva Wego{“, 3, SAD, juni 1959, 65. 25Goran Davidovi}, Da li }emo saznati istinu o zlo~inu kraj Morave? — komu-

nisti~ka strahovlada u â~ku 1944—1945. godine, „â~anski glas“, 42, â~ak, 3. no-vembar 2000, 5.

26 U~iteqica nam pri~a — drugi deo intervjua u~iteqice Ma{e Vukosavqe-

vi} sa dr Rankom Simovi}em, „Vrelo“, 12, Beograd 1992, 80; Ranko Simovi}, Ume-

{nost ìvqewa (razgovor sa sve{tenikom Milivojem Rabrenovi}em), „Vrelo“, 13, Beo-grad 1993, 111.

26 Veliki narodni miting u ̂ a~ku, „Slobodni glas“, 1, ̂ a~ak, 18. januar 1945, 2.


To je bila tema o kojoj se nije moglo razgovarati decenijama. Ipak, svedo~anstva su pretakana u umetni~ka dela, gde su se kroz raz-ne simbole saop{tavale istine o odmazdi partizana. Karakteristi-~an je film Mladomira Puri{e \or|evi}a, Jutro, u kome je prika-zao atmosferu malog mesta u Srbiji ispituju}i eti~nost niza postu-paka onih koji su izneli revoluciju. Po mnogo ~emu, P. \or|evi} je govorio o â~ku, svom rodnom gradu

Najvi{i rukovodioci KPJ bili su ube|eni da je wihov dolazak na vlast nepromenqiva istorijska ~iwenica. Milo{ Mini} je na jed-nom zboru u â~ku, odrànom januara 1945. godine, izjavio: Mi smo sa-

da do{li i nikada oti}i ne}emo.27 Na neki na~in, doga|aji u narednih

pola veka opravdali su ovu izjavu. Dolazak nove vlasti ogledao se i u postavqawu spomenika –

simbola. Jedna od prvih akcija bilo je vra}awe spomenika na grobu Dragi{e Mi{ovi}a, sakrivenom tokom rata. Na godi{wicu smrti, 18. januara 1945, organizovani su veliki skup i poseta grobu. Tom pri-likom okupilo se vi{e hiqada qudi iz grada i okoline. Na ovom zbo-ru govorili su svi zna~ajniji funkcioneri KPJ za ~a~anski kraj. Po-sle posete grobqu program je nastavqen na glavnom gradskom trgu, a skup je prerastao u demonstracije protiv vlade u Londonu i kraqa Petra II Kara|or|evi}a.28 Sli~ni „rituali“ ponavqali su se pola ve-ka. Sa druge strane, ru{eni su spomenici qudima koji su bili protiv-nici komunisti~kog pokreta. Tako je, na primer, velika grupa qudi najpre dovedena na miting na jezdinskom grobqu, na grob Ratka Mi-trovi}a. Govorila je Milka Mini}, a grupa qudi je demolirala grob Sre}ka Simeunovi}a Haosa, qoti}evca kojeg su likvidirali ~etnici 1943. godine.29

Deo obra~una sa ravnogorcima bila su i su|ewa wihovim preì-velim i uhva}enim pripadnicima. Od po~etka uspostavqawa nove vlasti i novog pravnog poretka, pomo}ni organ pravosu|a bila je OZN-a (Odeqewe za{tite naroda). U ~a~anskom okrugu ona je organi-zovana 17. oktobra 1944, po oslobo|ewu Gorweg Milanovca. Od apri-la 1945. na~elnik Okru`ne OZN-e bio je Ratko Draèvi}. Postojala su opunomo}stva OZN-e u svim srezovima. Svi sreski narodnooslobo-dila~ki odbori su imali povereni{tva za unutra{we poslove, koji su postojali i u okru`nom odboru. Pored OZN-e va`nu ulogu u borbi protiv ostataka ~etnika je imao i Korpus narodne odbrane (KNOJ). U ~a~anskom okrugu bataqon KNOJ-a je formiran 5. decembra 1944. go-dine od rasformiranog â~anskog NOP odreda. Osnovni zadatak ovih pomo}nih sudskih organa bio je da privedu preostale ~etnike su-dovima. Me|utim, oni su uglavnom imali i egzekutivnu ulogu. Mnoge uhva}ene ~etnike su na licu mesta likvidirali, a ve}i deo je ubijen u zatvorskoj torturi ili streqan kraj Morave i na drugim strati{ti-ma, bez sudskih odluka. Sudovi politi~kim protivnicima bili su sa-mo paravan, budu}i da su su|ewa kratko trajala i u mnogim slu~ajevi-

27 Dimitrije Jawi}, Dragi{a Petrovi}, Doktor Dragi{a Mi{ovi}, â~ak 1979, 125–126.

28 Isto.

29 IA^, Nedeqko Je{i}, Hronika sela Jezdina, (rukopis), 331–335.


ma bila okon~ana samo jednom odlukom – streqawem. Pored sudskih organa, veliku ulogu u u~vr{}ivawu vlasti odigrala je i takozvana Komisija za ispitivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a. U svim srezovima ~a~anskog okruga obrazovana su povereni{tva. Posle oslobo|ewa Gorweg Milanovca, 17. septembra, pa sve do oslobo|ewa â~ka 3. decembra 1944, Komanda vojnog podru~ja imala je funkciju vojnog suda.30 U prvim danima decembra 1944. u wihovim rukama je bi-la odluka o ìvotu ili smrti mnogih qudi. Odluke su publikovane u vidu letaka koji su ka~eni po banderama ili deqeni narodu.31

Dok su se odvijala streqawa lokalna {tampa bila je sva u zna-ku obelodawivawa zlo~ina koje su ranije po~inili ~etnici, a kqu~ni predmet koji je izlagan pred javnost bila je krvava kama Bojana Ristanovi}a ({efa obave{tajne slu`be Drugog ravnogor-skog korpusa). U isto vreme u gradu su organizovane demonstracije protiv kraqa.32

Posle streqawa, oduzimawem imovine ka`wavana je i porodica ubijenog. Karakteristi~an je slu~aj Dragutina Nedeqkovi}a, koji je streqan po~etkom 1945. i ~ija je imovina konfiskovana. Wegova èna je saslu{avana 17. decembra 1945. u unutra{wem odseku GNO u â~ku: Moj mu` Dragutin streqan je 19. januara t. g. Po tome sutradan izvr-

{en je popis celokupne moje pokretnosti a posle toga sve ove popisa-

ne stvari odnete su... Daqe se navodi spisak od 29 stvari iz poku}stva koje su odnete a me|u wima su i pe{kiri, zavese, ogledala, du{eci, ja-stuci, garni{ne za zavese. U svom iskazu Nedeqkovi}eva èna je izja-vila da su odnete i druge stvari koje nisu bile popisane. Stvari ozna-

~ene od 1 do 26 oterao je kolima Dobrivoje Slovi} koji je bio na slu-

`bi u OZN-i. Gde je on ove stvari predao ja ne znam. Pe} ozna~ena pod

ta~kom 27 odneta je od strane Petra Marinovi}a iz â~ka a gde se

ova pe} sada nalazi ja ne znam. Klavir koji je svojina moje k}erke Nade-

`de sada se nalazi u magacinu Okru`nog odbora. Sve napred ozna~ene

stvari odnete su bez ikakvog prava na wih jer ove stvari nisu bile

svojina pok. Dragutina ve} li~no moja svojina koje sam ja donela prili-

kom udaje izuzev klavira koji je svojina moje k}eri Nade`de. Molim da

se donese odluka da mi se sve ove stvari kao moja svojina vrate.33

Neka su|ewa su bila javna, uglavnom za potrebe propagande nove vlasti. Sale su bile prepune, a ispred suda je bila okupqena masa qu-di. Publika je ~esto, uglavnom po naredbi, pratila su|ewa uzvicima Smrt izdajncima, Na ve{ala. Na smrt je u toku 1945. godine, po komu-nisti~kim izvorima, osu|eno 31 lice iz ~a~anskog okruga. Ta cifra svakako nije kona~na, jer je veliki broj likvidiran mimo sudskih od-luka. Su|ewa pred vojnim sudovima su bila dvostepena. @albe protiv prvostepene odluke re{avao je vi{i vojni sud, a molbe za pomilovawa su upu}ivane najvi{im vojnim sudovima i drugim organima. Okru`ni na-

30Aleksandar Haxipopovi}, Radovan M. Marinkovi}, U ime slobode i pravde,

â~ak 1984, 129–131, 140. 31 Letak dobijen na poklon od Adama Vasilijevi}a. 32 I narod okruga ~a~anskog rekao je kraqu svoju re~, „Slobodni glas“, br. 3,

â~ak 31. januar 1945, 5. 33 IA^, OKNO, K-20, reg. br. 844/46.


rodni sud u â~ku je formiran krajem 1944. godine. Sudije nisu morali biti samo osobe pravne struke, ve} raznih drugih zanimawa ali s poli-ti~kom podobno{}u. U okviru sreskih narodnoslobodila~kih odbora postojali su posebni sudski odseci, u kojima su delovali komunisti. To su bili sreski narodni sudovi. U takovskom srezu Sreski sud je formi-ran 9. decembra 1944, u qubi}kom 24. decembra 1944, trnavskom 11. marta 1945. i draga~evskom 15. januara 1945. U sreske sudove su, pored nekoliko pravnika, uglavnom ulazili pripadnici partizanskog pokreta.34

Postojali su i specijalni sudovi, karakteristi~ni samo za Sr-biju – sudovi za su|ewe zlo~ina i prestupa protiv srpske nacionalne ~asti. Wihova je uloga bila da promene dru{tveno-ekonomsku struk-turu i dru{tvene odnose. Kao specifi~an sud bio je karakteristi~an samo za Srbiju, dok u drugim republikama nije postojao. Sudska ve}a ovih sudova izricala su kazne gubitka srpske nacionalne ~asti na kra}i ili duì period, laki ili te{ki prisilni rad i konfiskaciju imovine (delimi~ne ili celokupne).35 Velika skup{tina je imenova-la i 27 ~lanova suda, {to tako|e nije bio slu~aj sa Komisijom za rat-ne zlo~ine. Iz â~ka je za ~lana suda izabran radnik Milisav Milo-savqevi}, a iz Ivawice radnik Ratko Petrovi}. Ovaj sud je, u stvari, trebalo da realizuje strategiju KPJ o stalnom fabrikovawu unutra-{wih neprijateqa.36

Sudovi ~asti su radili u okviru pravnog sistema u formirawu, po-{tuju}i ve}inu normi isle|ivawa, saslu{avawa, prava na odbranu, pro-cedure prilikom dono{ewa odluke. ^lanovi suda su pripadali NOP po-kretu, bili su beskompromisni i odani komunisti. Mnoge odluke sudova su objavqene u novinama, {to je za istori~are ~esto jedini trag tih pro-cesa. U ~a~anskom okrugu sud je do 10. jula 1945. osudio 39 lica, od kojih 17 èna (14 doma}ica, dve svr{ene maturantkiwe i jedan biv{a u~eni-ca).37 Pored èna, koje su najvi{e stradale od ovog suda, su|eno je i tr-govcima, ratnim bogata{ima, oficirima Kraqevine Jugoslavije koji su se vratili iz zarobqeni{tva, ali i onima koji su se prikqu~ili Nedi-}u, pa ~ak i onima koji se nisu opredelili ni za jednu stranu.

Ravnogorska gerila

Dolazak partizana na vlast krajem 1944. godine u~vrstio je wi-

hove pozicije pre svega u gradovima, varo{icama i komunikacijama. Na {irokim prostorima sela i nenaseqenih planina postojala je rav-nogorska gerila. Deo tih snaga uni{ten je u prvim danima dolaska ko-munista na vlast, ali mnogi su se godinama odràli na terenu. Potere za preostalim ~etni~kim grupama u ~a~anskom kraju nisu jewavale.

34 A. Haxipopovi}, R. M. Marinkovi}, n. d., 136–140. 35 Zasedawe Velike Antif. Nar. Skupt{tine Srbije, 9—12. novembar 1944, Be-

ograd 1945, 121. 36 Mom~ilo Mitrovi}, Sudovi ~asti u Srbiji posle Drugog svetskog rata,

GDI 1/2, Beograd 1994, 123–139. 37 Mom~ilo Mitrovi}, @ene i represivno zakonodavstvo u Srbiji 1944–1952. godine, „Srbija

u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka“, 2, „Poloàj ène kao merilo modernizacije“, nau~ni skup, Beograd 1998, 44–45.


Gowewa su organizovale specijalizovane jednice Korpusa narodne od-brane Jugoslavije (KNOJ-a), koje su partizani organizovali odmah po preuzimawu vlasti u ~a~anskom kraju. Od samog po~etka partizanske jedinice su imale i partijske organe: komesare, zamenike komesara, partijske }elije, komitete vi{ih jedinica. Za razliku od nekih dru-gih totalitarnih vojski tog doba, jugoslovenski komunisti nisu stva-rali ekskluzivne partijske sastave, ve} su vo|stvo pokrivali svojim qudima, ili su kroz sistem duplirawa komandant – komesar obezbe|i-vali da partija uvek ima kontrolu nad komandom, ukoliko komandir-komandant nije ~lan KPJ. ^lanovi partije imali su zadatak da

ostvare rukovode}u ulogu na{e Partije u Narodnooslobodila~koj

vojsic radi podizawa politi~ke svijesti, u~vr{}ewa morala, ~vr-

stine i discipline. Partijski komesari su u mnogim slu~ajevima bi-le prete~e organa bezbednostii i unutra{we kontrole, a mnogi od wih su okrvavili ruke ~iste}i partizanske jedinice od nepodobnih. Pored KNOJ-a, na terenu je delovala i Narodna milicija kao jo{ jed-na bezbednosna organizacija nove vlasti.38

Radi uspe{nih potera svi lokalni narodnooslobodi~ki odbori su od 14. decembra 1944. stvarali Narodnu miliciju od 10–20 pouzda-nih qudi.39 Policija je bila partijska: Milicija, to su u stvari nao-

ruàni aktivisti, skojevci i ~lanovi KP, koji nisu imali neka ve}a

zaduèwa. U po~etku kada je zatrebalo svi skojevci i aktivisti bi-

li su u isto vreme i poterna odeqewa, odnosno milicija. Kako su ko-munisti uspostavqali vlast i {irili svoje ideje po selima, sve vi{e su koristili skojevske organizacije kao i simpatizere. Ovi omladin-

ci i par tih starijih odmah su bili naoruàni i oni su re~ju i oru`-

jem {irili i obezbe|ivali pokret. U qubi}kom srezu „reakcija“ po dolasku komunista na vlast bila je prili~no jaka. Bilo je dosta ne-

prijateqa koji je bio prikriven i potajno radio. Bilo je tajnih Rav-

nogorskih odbora i potajnih veza i sastanaka. Bilo je jataka nepri-

jateqskih i svega drugoga. Nova vlast je zbog toga po~ela ozbiqnije organizovawe milicije u ovom kraju, a skojevci su bili zaduèni za obave{tajni rad. U po~etku svako mesto imalo je svoju grupu naoru-

ànih aktivista i skojevaca, a docnije se ovo oformilo kao organi-

zovana celina. Tada je pri Sreskom odboru i komitetu postojala Sre-ska ~eta milicije. Po~etkom januara 1945. raspravqano je o organiza-ciji milicije u srezu. Postojale su neke vrste rejonskih milicija sa sedi{tem u G. Gorevnici, Preqini, Mr~ajevcima i sreska ~eta u Qu-bi}u. Komandir milicije je bio Radovan ]uslovi} iz Prislonice. U

ovo vreme milicija je imala dosta posla, nije bilo dana da nismo ima-

li ~arki sa odmetnicima ili da im na{a poterna odeqewa nisu bila

za petama. Veliki broj je pohvatan ili ubijen ili su se opkoqeni sa-

mi ubijali.40

38 Bojan Dimitrijevi}, Gra|anski rat u miru. Uloga armije i slu`be bezbedno-

sti u obra~unu sa politi~kim protivnicima Titovog reìma 1944—1954, Beograd 2003, 10–14, 32–33, 39–40.

39 IA^, Okru`ni narodni odbor (ONO) â~ak, K-1, F-1, reg. br. 5/44. 40 IA^, Memoarska gra|a (MG), K-5, reg. br. 36, Se}awe Ilije êkerevca, po-

liti~kog komesara milicije, na rad Narodne milicije u srezu Qubi}skom.


Za novu komunisti~ku vlast najproblemati~nije podru~je bilo je Draga~evo, zbog nepristupa~nog terena i jake privrènosti idea-lima ravnogorskog pokreta. Poseban problem bio je u tome {to se 3. juri{na brigada Dragi{e Pelivanovi}a nije povukla prema jugu. Ona se rasturila, ali je uspevala da se u mawim desetinama i trojkama odrì na terenu i poveè preko ivawi~kog kraja sa poru~nikom Vu-kom Kalaitovi}em. Ubrzo su po~ele i da se pevaju pesme o ~etnicima koji nisu hteli da se predaju novoj komunisti~koj vlasti.41

Prema onima koji su uhva}eni, partizani sa svojom milicijom nisu bili milostivi.42 Sa druge strane male grupe ~etnika ubijale su aktiviste KPJ, {i{ali ène i devojke koje su se angaòvale u poli-ti~kom radu. Jatakovali su im srodnici i pro~etni~ka doma}in-stva.43Novica Cogoqevi} je opomiwao i sve{tenike zbog prihvatawa nove vlasti. Tako je parohu iz Kaone, 3. februara 1945. godine, upu}e-no pismo u kome se opomiwe jer u slu`bi Bo`joj nije pomiwao kraqa i dom Kara|or|evi}a, kako je to ranije ~inio. 44 De{avalo se ~esto da su odmetnuti ~etnici upadali i rasturali igranke.45 Beleèni su i slu~ajevi da su ~etnici otimali ìto koje su nove vlasti sakupqale po draga~evskom srezu.46

Potere za ~etnicima organizovale su lokalne komande mesta, popuwene doma}im qudima. Odmah po oslobo|ewu Gu~e, 4. decembra 1944, formirana je partizanska komanda mesta. Ova komanda je u~e-stvovala u gowewu ~etnika koji su ostali na terenu Draga~eva, ali i u streqawima u Gu~i.47

Jedan od razloga slabijih uspeha potera za ~etnicima nalazio se u ~iwenici da mobilisani milicioneri nisu èleli da se bore sa ro-|acima i kom{ijama koji su bili u {umi. Posle prvih pucweva oni su zastajali i dopu{tali da se grupa izvu~e. Sa druge strane milicija je upravo mladi}e iz porodica naklowenih ~etnicima mobilisala i uvr{}avala u prve redove, kako bi izbegli pogibiju „proverenih ka-drova“.48

Stanice milicije obrazovane su i u trnavskom, qubi}kom i ta-kovskom srezu. Wihov zadatak je bio gowewe ostataka ~etnika i obez-be|ewe mobilizacije na Sremski front. Tako je komanda mesta obra-zovana i u Prijevoru, neposredno posle 3. decembra i povla~ewa Ne-maca.49 Polovinom decembra 1944. formirana je milicija za Trnavu i

41 Stanojlo S. Plazina, Sa planine Jelice planule varnice. Prilog za istori-

ju narodnog ustanka ravnogorskog pokreta u Draga~evu, Melburn, 1974, 225–226. 42 Slavko Maslar, Zapisi iz gra|anskog rata 1941—1951... (drugo dopuweno iz-

dawe), Beograd 2002, 259–260, 263–267. 43 Radovan M. Marinkovi}, Tomislav Proti}, Jovan Radovanovi}, Draga~evo.

Slobodarski i revolucionarni razvoj, â~ak–Lu~ani, 1981, 443–444. 44 IA^, êtni~ka arhiva (Â), K-1, br. 7/1942. 45 IA^, Danilo O. Beli}, Hronika Lu~ana (rukopis), 1966, 180. 46 „Juna{tvo“ koqa{a u Draga~evskom srezu, „Slobodni glas“ br. 2, â~ak, 31.

januar 1945, 8. 47 R.M. Marinkovi}, T. Proti}, J. Radovanovi}, n. d., 423; IA^, D. O. Beli}, n.

r. (rukopis), 1966, 172, 175–176. 48 S.S. Plazina, n. d., 236. 49 IA^, Milovan i Milenka Je{i}, Hronika Prijevora i Vidove, (rukopis),

152–153.


Viqu{u sa sedi{tem u zgradi Malino-vo}arske zadruge, koja je broja-la oko 25 qudi sa podru~ja NOO Trnava.50 Stanica milicije postojala je i u Jezdini.51

Bilo je i lokalnih poku{aja spasavawa qudi od slepe partizan-ske odmazde. Simeun Gli{i} poku{avao je kao predsednik mesnog NOO u Br|anima da za{titi me{tane od mogu}ih represalija partizana, neposredno posle oslobo|ewa na zimu 1944/45. godine. Razlog za wego-vo zauzimawe za ~etni~ke pristalice bio je taj {to su i oni tokom ra-ta {titili partizanske simpatizere od ~etni~kih represalija.52

Postojawe ~etni~ke gerile bilo je uznemiruju}e po novu vlast. U jednoj direktivi op{tinskom NOO odboru u Trnavi od 9. februara 1945, odslikava se restriktivan stav novih vlasti prema odmetnicima u {umi i wihovim porodicama. Ovom zlu treba stati na put po sva-

ku cenu i nastaviti sa puno energije da se takvi odredi prona|u, po-

hvataju ili uni{te bez ikakve milosti prema wima...Jataci bandi-

ta, wihovi pomaga~i imaju se tretirati kao narodni neprijateqi i

oni imaju biti uni{teni kao i banditi. Imovina bandita ima se

konfiskovati. Ona pak lica koja mirno sede kod ku}e a koja sa vreme-

na na vreme pronose la`ne vesti u pogledu na izmeni stvorenog sta-

wa i sli~nom i ta lica imaju se nemilosrdno goniti kao narodni ne-

prijateqi i prema wima preduzimati sve mere, da se ti neprijateqi

naroda uni{te jednom za uvek likvidiraju. Na svojim zborovima nova vlast je isticala te{ke posledice koje su ~ekale one koje jatakuju ~etnicima, kao i one koji su raznosili vesti koje nisu odgovarale ko-munistima.53

Jedan od na~ina da se smawi opasnost od {ireg organizovawa ~etnika, bila je i op{ta mobilizacija i odvo|ewe omladine na front. Velika mobilizacija mu{karaca u trnavskom srezu izvr{ena je 14. decembra 1944. Mobilisani su svi vojno sposobni, zakqu~no sa 1927. godi{tem. Oko 200 mobilisanih sa podru~ja MNOO Trnava sa-kupilo se pred zgradom odbora odakle su upu}eni u komandu podru~ja u â~ku gde su raspore|eni u jedinice.54 Po~etkom 1945. godine nasta-vqene su mobilizacije i pod rukovodstvom NOO i mobilne komisije pozvana su sva godi{ta izme|u 1914–1926. godine. êtni~ka propagan-da je jako uticala na sprovo|ewe mobilizacije. Agitovano je protiv odazivawa na pozive nove komunisti~ke vlasti da se odlazi na Srem-ski front, ali je intervencijom podru~nih vojno-teritorijalnih or-gana mobilizacija mawe-vi{e uspe{no obavqena. Me|utim, de{avalo se da su odbornici NOO svoje sinove sklawali po rodbinskoj i prija-teqskoj vezi u pozadinu.55

Po se}awu Bo{ka Alempijevi}a, odbornika iz Lu~ana, jedna mo-bilizacija je bila u januaru 1945. Tada je u Gu~u oti{lo svega 5 odbor-

50 IA^, Milovan Suboti}, Hronika sela Trnava, (rukopis), â~ak 1978, 71–74. 51 IA^, N. Je{i}, n. r. (rukopis), 331–335. 52 Milomir V. Gli{i}, Br|ani, Gorwi Milanovac, 1999, 104. 53Lela Pavlovi}, Poverqiva akta NOO Trnave iz februara i aprila 1945. go-

dine, „Vrelo“, 18, Beograd 1996, 104. 54 IA^, Milovan Suboti}, Hronika sela Trnava, (rukopis), â~ak 1978, 71–74. 55 IA^, D. O. Beli}, n. r. (rukopis), 1966, 176.


nika i 4–5 obveznika, od traènih 300 mu{karaca. Mobilni oficir u Gu~i, Gojko Vujovi}, pretio je zbog toga da }e poslati vojsku koja }e opkoliti sela i mobilisati sve mu{karce. Dogovoreno je da se odrì jedan zbor, posle koga se javilo oko 50 qudi, tako da je mobilizacija ponovo bila neuspe{na. Kada je ta grupa od 50 obveznika do{la u Gu-~u, Gojko Vujovi} im je odrào govor rekav{i da se produùje mobi-lizacija:...a tre}i put ko ne do|e, bi}e kur{um u ~elo. Me|utim, tre-}i put su svi do{li, sem 7–8 qudi koji su se odmetnuli u {umu. Od svih mobilisanih wih 45 je pu{teno ku}i usled utvr|ene nesposobno-sti, 20 je mobilisano za razne potrebe „vlastovawa“, a ostali su upu-}eni na front. Oni koji su ostavqeni za pozadinu angaòvani su kao {umari, zanatlije, kova~i, kolari, „narodni milicioneri“, a neki su bili i odbornici.56

Prilikom mobilizacije mladi}a iz Draga~eva i wihovog odla-ska na front doga|ala su se i streqawa, pod optu`bom da su navodno poku{avali da beè iz jedinica.57 Mobilisani Draga~evci odvedeni su po snegu pe{ke u â~ak. Vi{e su tretirani kao zarobqenici, nego kao vojska. Iz â~ka su krenuli ka Uìcu, a odatle prema Fo~i. Oko 1.200 mobilisanih mladi}a iz zapadne Srbije sprovodila je 3. sanxa~-ka partizanska brigada. Prilikom sprovo|ewa mobilisanih Draga~e-vaca prvo streqawe desilo se na Zlatiboru. Stradalo je sedam mladi-}a iz Draga~eva jer su optuèni da, sa rodbinom koja im je usput dono-sila hranu, spremaju bekstvo. Pripadnici brigade koja je sprovodila Draga~evce bili su izuzetno dobro naoruàni; imali su do 150 auto-matskih oru`ja, jer su bili puni podozrewa prema draga~evskim „{aj-ka~arima“.58

Jedan od razloga neuspe{ne mobilizacije i dezerterstva je bila propaganda, rasturana kroz {tampani materijal ili usmenu re~, o tome kako se na frontovima gine i da }e se ~etnici vratiti na vlast u zemqi. Dezerteri su hvatani, neki su osu|eni, neki streqani, a ostali su upu}ivani u specijalni disciplinski bataqon.59

Mobilisani mladi}i ~esto nisu jo{ bili dorasli za vojnu slu-`bu, a nisu imali ni vojni~ku obuku. Do proboja fronta i u kasnijim borbama poginulo je 997 mobilisanih mladi}a iz ~a~anskog okruga, odnosno 14,96 % od svih `rtava Drugog svetskog rata sa teritorija op{tina Lu~ani, â~ak i Gorwi Milanovac. Mnogi se nisu odazivali mobilizaciji, beè}i u {umu. Neki od tih qudi osta}e ~itavu dece-niju u odmetni{tvu stvaraju}i oko sebe legendu, a novim komunisti~-kim vlastima mnoge probleme.

56 Zanimqiv je slu~aj Jevrema Milovanovi}a, koji je od komisije traìo da mu

se sin Sre}ko oslobodi. Komisija je predloìla da se on moè primiti u miliciju, jer je Jevrem bio simpatizer NOP-a. Tako se i dogodilo. Sre}ka su primili u mili-ciju u Gu~i, a na prijemu su mu rekli, proveravaju}i wegovu spremnost: Mora{ osta-

ti kod nas, jer ima neki koji moraju da se streqaju. Mora}e{ ti to da uradi{. Sre}-ko je to odbio i oti{ao je sa ostalima na front. (IA^, D. O. Beli}, n. r. (rukopis), 1966, 177).

57 Radenko Rade Popovi}, Srpske sudbine, â~ak 2003, 205. 58 S. Maslar, n. d., 236–237. 59 IA^, D. O. Beli}, n. r. (rukopis), 1966, 178.


Narodno raspoloèwe prema novoj vlasti, po izve{tajima okru-`ne uprave u â~ku, bilo je dvojako. Deo nije bio previ{e aktivan. Oni su posmatrali, }utali i o~ekivali doga|aje sa strane, ne zagreja-vaju}i se mnogo ni za jednu stranu. Reakcionari i wihove pristalice

koriste sve momente da putem {aptawa i sli~no prikaù stawe

kao nesno{qivo, nesrpsko i sli~no. Nadaju se promeni, misle}i na

eventualan sukob izme|u saveznika i sli~no. Kao razlog za takvo opredeqivawe naroda navo|eno je te{ko privredno stawe, koje je i najve}e simpatizere komunista odbijalo od nove vlasti. Seqak je bio u najteèm poloàju zbog rekvizicija i nedostatka radne snage, jer su svi mladi sposobni mu{karci odvedeni u vojsku. Ostatke ~etnika sva-kodnevno su gonili vojska (28 brigada narodne odbrane) i narodna mi-licija. Kao dve najve}e ~etni~ke grupe u okrugu isticane su ~ete po-ru~nika Mila Vasi}a i Krca Milo{evi}a, koje su se spojile u jednu grupu. Ovi ~etnici su se kretali uglavnom na terenu ì~kog sreza, a povremeno su prelazili i u gruànski. Krajem marta 1945. u ~a~anski okrug do{la je grupa od 50 do 60 ~etnika iz Ra{ke oblasti (Sanxaka), za koju se pretpostavqalo da je pod komandom Vuka Kalaitovi}a. Bor-ba protiv ~etnika u prvih nekoliko meseci 1945. bila je intenzivna. Milicija je od po~etka januara 1945. do 3. aprila iste godine uni{ti-la oko 250 ~etnika na terenu, kao i veliki broj dezertera. U tim ak-cijama bilo je angaòvano 2.450 qudi. U â~ku je bilo stacionirano 45, a u Kraqevu 20 milicionera. Srez trnavski imao je 217, draga~ev-ski 368, moravi~ki 290, qubi}ki 419, takovski 361, ka~erski 335, ì~-ki 145, studeni~ki 250 milicionera. Od ukupnog broja samo 350 nije bilo naoruàno. Smatralo se da i ovako veliki broj milicionera ni-je bio dovoqan zbog brojnih ~etnika na terenu. Po proceni vlasti, na terenu, ili u bekstvu, bilo je ukupno 1.260 qudi: srez trnavski imao je 201, qubi}ki 142, draga~evski 133, moravi~ki 128, ka~erski 177, ì~-ki 199, studeni~ki 89, takovski 192 odbegla ~etnika, po podacima mi-licije.60

Da bi odràvala vlast na terenu nova vlast je angaòvala veli-ke vojne snage, ~ija je ishrana pala na teret doma}eg stanovni{tva. U Draga~evu se polovinom marta 1945. raspravqalo o rekviziciji. Postojale su velike te{ko}e jer je narod bio istro{en. Uz to na

teritoriji na{ega sreza ima oko 1500 vojnika, koji se hrane iskqu-

~ivo od rekvizicije iz ovoga sreza, a srez je pasivan pa }e se dovesti

u pitawe i ishrana u budu}nosti kako vojske tako i gra|anstva. Na ovoj sednici postavilo se i pitawe mera koje treba da se preduzmu protiv onih qudi koji ne doteraju stoku, kao rekviziciju. Odlu~eno je da se takvi jo{ jedan put opomenu, a ako i posle toga ne doteraju stoku, onda da se ona nasilno konfiskuje, a okrivqeni da se okvali-fikuje kao saboter.61

Razrezi su bili visoki. Po referatu odseka za ishranu Sreskog NOO- sreza takovskog u periodu od 8. oktobra 1944. do 31. marta 1945. za potrebe vojske je, na osnovu razreza i rekvizicije, isporu~eno:

60 IA^, Okru`ni narodni odbor, (OKNO) â~ak, K-1, F-1, reg. br. 8/45. 61IA^, Narodni odbor sreza draga~evskog, K-7, zapisnik sa sednice odràne

13. marta 1945.


p{enice 280.360 kg, kukuruza 111.024, krompira 199.337, pasuqa 112.076 kg, luka 6.490 kg, masti i slanine 11.411 kg, sira i kajmaka 33.850, mle-ka 13.058 l, jaja 20.743, ìvine ìve vage 5.513, stoke ìve vaga 433.442, sena 1.508.509, slame 339.697, zobi 227.124. Rekvizicvije su bile krajwe neomiqene. Prime}ujemo, da narod u posledwe vreme sasvim slabo ili

nikako ne predaje ìto i sto~nu hranu, ali to ne treba da zna~i da

narod te artikle ne}e da predaje, ve} da tih artikla u narodu fak-

ti~ki nema {to je u stvari i razlog da ih narod i ne predaje. Ali

pre toga oni ipak poru~uju da se razrezani artikli moraju u potpu-

nosti isporu~iti, po{to su oni neophodni za front.62 U normal-

nim prilikama srez takovski je imao prinos ìtarica od oko 800 to-na, dok je za ishranu qudi bilo potrebno oko 900. Mawak je morao da se uveze.63

Problem ishrane stanovni{tva bio je poja~an slabom setvom na jesen 1944. godine, onemogu}enom zbog ratnih dejstava, ali i slabim rodom 1945. godine usled obilnog grada. Procewivalo se da je rod bio mawi za 30%.

Rekvizicije su tako pogodile selo da je nastala oskudica u is-hrani.64 Bio je to svojevrstan pritisak na seqake, koji su predstavqa-li i bazu za ravnogorsku gerilu.

Nova vlast je na prole}e 1945. godine imala i uspeha u uni{tava-wu ~etnika na terenu. Svi odseci Sreskog NOO sreza takovskog podne-li su 9. aprila 1945. izve{taje o {estomese~nom radu od 8. oktobra 1944. do 8. aprila 1945. [ef odseka unutra{wih poslova za srez takov-ski bio je do 1. decembra 1944, Kostadin Luki}, a od tada Milosav No-vakovi} koji je i podneo izve{taj. Kad je prestala amnestija po~ela

je potera za svima onima koji su se odmetnuli u {umu, kao i za dezer-

terima, kojih je bilo mnogo u na{em srezu jer je na{ srez bio leglo

Draè Mihailovi}a i svih glavnijih wegovih bandita. Na{a milicija

je u tom pogledu izvr{avala nare|ewa do kraja, i postigla je dobar

uspeh. Pohvatano je do sada do 500 (pet stotina) dezertera od strane

milicije u na{em srezu, poubijani su i pohvatani dosta ~etni~kih

bandi, a najve}i uspeh je postignut ubistvom zloglasnog Andrije Ga-

vrana koji je uni{tio mnogo na{eg naroda. Sada su razbijene ~etni~ke

grupe i na{a milicija vr{i i daqe potere koje su sa uspehom.65

„î{}ewe“ prosvete

Jedna od va`nijih poluga nove revolucionarne vlasti bila je

prosveta u ciqu oblikovawa poèqnih ideolo{kih vrednosti. Od prosvetnih radnika se o~ekivalo da podupru izgradwu dru{tva so-vjetskog tipa. [kolstvo pre po~etka Drugog svetskog rata opisiva-no je re~ima „beda“ i „mizerija“. Navo|eno je da su mnogi prosvetni

62 IA^, MG, Vlast 1941—1944, K-12, F-1, reg. br. 4. 63

NOO sreza takovskog zbriwava siroma{ne porodice qudskom i sto~nom

hranom, „Slobodni glas“ br. 11, â~ak, 12. april 1945, 4. 64 Jaroslav Da{i}, Ekonomske i socijalne prilike u ~a~anskom okrugu 1945. go-

dine, ZRNM, X, â~ak, 1979, 361, 385. 65 IA^, (OKNO), â~ak, K-1, reg. br. 29/45.


radnici poginuli u borbi, ali da je bilo i onih koji su ostali po strani ili su bili protiv partizanskog pokreta. Danas kad se rat

privodi kraju, pravo je da se poloè ra~uni {ta je ko radio. I oni

se polaù. Od prosvetnih radnika se o~ekivalo da neguju tekovine partizanske borbe koje su trebale da postanu temeq novog dru-{tva.66

Me|utim, popularnost nove vlasti u wihovoj ciqnoj grupi –omladini, nije bila op{ta. U dràvnoj realnoj Gimnaziji u Gorwem Milanovcu 18. aprila 1945. na|ena je u jednoj u~ionici, posle ~asova, skinuta sa zida, o{te}ena i ba~ena na pod slika mar{ala Tita. Istog dana, kao i sutradan, nestale su jo{ dve slike mar{ala. Zbog ovog doga|aja Nastavni~ki savet je preduzeo niz mera. Posle istrage, za incident je optuèn u~enik II-4 razreda Predrag D. Obu}ina, koji je na pitawe {kolskog kurira za{to je bacio sliku odgovorio: [to

si i ve{ao sliku, nije nam ni trebala.67

U Gimnaziji u â~ku beleèni su tako|e istupi protiv nove vlasti. Krajem aprila 1945. iskqu~ena je jedna u~enica @enske gi-manazije u â~ku iz svih {kola zbog jatakovawa ~etnicima.

68

Me-se~ni izve{taj za maj 1945. govori o tome. Prestupi su se sastojali

u cepawu Titove slike, u ~itawu nedozvoqenih pesama u kojima se

omalovaàva Narodno oslobodila~ka borba. Narodna vlast je in-

tervenisala i krivci su iskusili kaznu. Jedan od onih koji su jo{ u martu 1945. godine cepali fotografiju Josipa Broza bio je u~enik II5 razreda Tomislav Aleksandri}, koji je privremeno udaqen iz {kole. Izve{taj govori i o predava~ima. Ima nastavnika koji sla-

bo obra}aju pa`wu na predavawe istorije naro~ito gradiva iz Na-

rodnooslobodila~ke borbe. Oni se izgovaraju da ne poznaju dovoqno

gradivo. To se ne sme i nemoè vi{e tolerirati. Instruktori i

direktori {kola bi}e pozvani da sve konkretne slu~ajeve prijavqu-

ju i da se prema takvom preduzmu odgovaraju}e mere. Incidenti su se de{avali i u ènskoj gimnaziji tokom maja 1945. Dve u~enice {estog

razreda iscepale su u svojoj u~ionici sliku Mar{ala Tita, (i) zato

(su) li{ene slobode i osu|ene na prinudan rad. Drugo, dve u~enice VI-II razreda, sestre, bile su ume{ane u aferu kafexije ]eramilca, koji

je u svom domu {est meseci krio jednog gestapovca. Te dve u~enice su

sada pu{tene na slobodu. Nastavni~ki savet po{to je dobio po-

trebna obave{tewa od OZNE povodom ova dva slu~aja, kao i povo-

dom slu~aja ~etiri u~enice VIII razreda koji smo dostavili u izve-

{taju za mesec april — razmorio je krivice ovih u~enica i odlu~io

da predloì Ministarstvu da se sve ove u~enice iskqu~e iz {kole. Ove ~etiri u~enice su li{ene slobode od strane Mesnog odeqewa za za{titu naroda (OZN-e) i upu}ene u Vaqevo na prinudan rad. [kola

prema wima nije preduzela jo{ ni{ta, jer jo{ nema nikakav izve-

{taj o tome od OZN-e.69

Hap{ewa su nastavqena i u narednim mese-

66 Prosveta nekad i sad, „Slobodni glas“ br. 14, â~ak, 1. maj 1945, 12. 67 IA^, (OKNO), K-21, reg. br. 7/45. 68 IA^, (OKNO), K-21, reg. br. 12/45. 69 IA^, (OKNO), K-21, reg. br.13/45.


cima, a jedan od razloga nasilnog li{avawa slobode u~enika odnosio se na wihove pripreme da se prikqu~e ~etnicima u {umi.70

Za to vreme skojevci su u â~ku imali zadatak da se bore protiv omladine koja nije bila u wihovoj organizaciji. Vremenom je po~elo „ìgosawe“ svih koji su bili van SKOJ-a ili USAOS-a. Za wih se go-vorilo da su ravnogorci. Mesni komitet KPJ u â~ku je 3. maja zakqu-~io da je to nije dobra taktika. Ogromna je gre{ka ìgosati omladi-

nu da je „ravnogorska“ a ostaviti je i daqe na slobodi. Ko je „ravno-

gorac“ wega uhapsiti.71 Izve{taji iz maja i juna 1945. potvrdili su

zakqu~ke ove konferencije komunista u â~ku. Pored pritiska na u~enike, nova vlast je {kolske ustanove „o~i-

stila“ od nepodobnog nastavni~kog osobqa. Okru`ni odbor u â~ku, prosvetno odeqewe, obavestio je 23. maja 1945. Ministarstvo prosvete Srbije da je premestio iz gimnazije u Gorwem Milanovcu za Ra{ku profesore Milu Damwanovi}, Nataliju Mi}i} i Dragiwu Jovanovi} sa slede}im obrazloèwem: Mila Damwanovi}, kao profesor isto-

rije, jo{ uvek ne pokazuje dovoqno qubavi prema istoriji Narodnoo-

slobodila~ke borbe. Natalija Mi}i} je izraziti reakcionar, iako

se ve{to prikriva. Dragiwa Jovanovi}, pored svoje naklonosti reak-

ciji, vrlo je osetqiva i prema verskom pitawu u {koli. Uticaj na-

vedenih nastavnika u Gor. Milanovcu, gde je reakcija prili~no jaka,

je vrlo {tetan i wihovim preme{tajem bi bio spre~en ({tetan

uticaj). Predlozi za proterivawe su potekli od sreske OZN-e iz Gorweg Milanovca pa do okru`ne OZN-e. Okru`ni odbor u â~ku je u pismu Ministarstvu prosvete naglasio da ih treba {to pre premesti-ti:.. kako bi se stawe u gimnaziji u Gorwem Milanovcu koliko toli-

ko popravilo izbacuju}i najzadnije od profesora iz slu`be. Hajka na profesore u milanova~koj gimnaziji po~ela je posle zahteva Okru-`ne OZN-e opunomo}stvu OZN-e za srez takovski koja je 24. aprila 1945. podnela izve{taj i dostavila karakteristike OZN-i u â~ku za slede}e profesore.

1. Mila Damwanovi} – Kao nastavnik istorije pokazuje o~ito

negodovawe, neraspoloèwe i krajwu oskudicu potrebne qubavi za

`rtve i napore na{ih naroda, predstavqaju}i se uvek da to ona mora

i teè}i uvek da sve svede na brojne rezultate i da uspehe NOB pre-

stavi samo kao neznatne. Obi~ne vojni~ke uspehe bez ikakve idejno

politi~ke ili druge osnove... U {koli prestavqa uto~i{te reakci-

je i u prisnom je kontaktu sa wom, podràvaju}i je aktivno u svim

wenim nastojawima. Na ostale nastavnike gimnazije deluje vrlo ra-

zorno i {tetno, spre~avaju}i ih da se vi{e zaloè i angaùju u radu.

Van {kole u gradu je isto tako najtesnije povezana sa najistaknuti-

jim reakcionarima. Weno ukllawawe iz mesta je neophodno, jer vr{i

vi{e nego razoran rad i u {koli i van we, kao me|u |acima i svojim

kolegama, tako isto i me|u gra|anima. 2. Natalija Mi}i} — Izrazi-

ti reakcionar i neprijateq NOP. Stalna podr{ka rekacije u {ko-

li, kako me|u nastavnicima, tako i me|u |acima i gra|anima. Pona-

70 IA^, (OKNO), K-3 poverqiva akta, reg. br. 5/45. 71 Narodni muzej â~ak (NM^), Kwiga zapisnika Mesnog komiteta SKOJ-a u

â~ku od 3. maja 1945, I-440.


{awe nadmeno, kruto i puno potcewivawe na{e borbe. Vrlo obazri-

vo istupa protivu NOP, ~uvaju}i se pri tom otvorenih ispada, ali

pokazuju}i i tu svoje pravo reakcionarno lice. Za wu re~ partizan i

NOP uop{te nepostoji. Jednom prilikom drè}i predavawe na danu

èna — O srpskoj èni — ograni~ila se samo na nekave kalu|erice i

svetice ne pomenuv{i ni jednom jedinom re~i ènu kao ravnopravnog

~lana nove dràvne zajednice... Na pitawe molitve najosetqivija,

svakako zato {to tu moè da se slobodno izjasni jer novi dràvni

zakoni dozvoqavaju punu versku toleranciju i zato ih i ona tu jedi-

no i koristi preno{e}i politi~ku borbu na poqe religije. Vrlo ne-

poèqno deluje na ostale nastavnike i u~enike, a i svojim intelek-

tualnim sposobnostima koje nisu za potcewivawe tako|e redovno

{teti interesima na{eg pokreta i na{e borbe.

3. Dragiwa Jovanovi} — Fanatizovani verski mistik. Najnepo-

mirqiviji neprijateq narodnooslobodila~kog pokreta. Reakcionar

kakav se retko gde moè na}i. Uìva negrani~ene simpatije kod reak-

cionarnih u~enika u {koli pokazuju}i o~itu naklonost i simpatije

prema wima. Stoga je i wen uticaj veliki. Vr{i veliki verski pri-

tisak na u~enike, a isto tako i na gra|ane sa kojima je u doticaju.

Sa reakcionarima u mestu je stalno povezana i pod wihovim utica-

jem. Za razliku od ove tri profesorke, kojima se kao glavna krivica pripisivalo to {to nisu bile pristalice nove vlasti po izve{taju OZN-e, iako su bile veoma omiqene, inteligentne i potvr|ene u svo-joj profesiji, za profesore koji su bili vrlo lo{eg moralnog karak-tera ali i znawa, OZN-a je preporu~ivala da ostanu da rade. Tako, na primer, u istom izve{taju za An|u Antonovi} je pored preporuke da ostane na radnom mestu navedeno i slede}e: Podmitqiva, slabog ka-

raktera i konzervativna u svojim nazorima u svetu i ìvotu... Vrlo

se rado utrpava u antifa{isti~ke organizacije (JNOF, AF@), ali

je sa reakcionarima reakcionar, a sa pristalicama NOP prijateq

NOP. Za Dobra{ina [o{ki}a je tako|e predloèno da ostane: ô-

vek za koga sem rakije i jela ni{ta drugo ne postoji... Pla{qiv je i

nezainteresovan i kao takav sada je lojalan. Proterane profesorke nisu se javile na novu du`nost u Ra{koj.72

Slede}e 1946. godine nastavqena je ista praksa. Izvr{ni odbor GNO â~ak je 29. januara 1946. godine podneo karakteristike za pro-fesora Dragomira Popovi}a, biv{eg profesora gimanizije u â~ku. Za wega se navodilo da je za vreme ustanka 1941. godine pristupio ~et-nicima i radio 1941. u komandi mesta. Po izbijawu sukoba sa partiza-nima povukao se sa ~etnicima, da bi se po povratku Nemaca vratio u grad. Popovi} je 1944. godine sara|ivao u ~etni~kom listu Pokli~ gde je pisao ~lanke i bio wegov urednik. Po dolasku komunista uhapsila ga je OZN-a, pa je pu{ten i predat Sudu nacionalne ~asti. Me}utim, sud ga je oslobodio, jer ga je obuhvatila progla{ena amne-stija. Popovi}u je oduzeto bira~ko pravo od strane naroda na Fron-

tovskoj konferenciji zbog gore navedene saradwe sa ~etnicima. Ne

bi se moglo re}i da Popovi} danas ima veze sa ~etnicima ili da pak

72 IA^, (OKNO), K-3 poverqiva akta, reg. br. 3/45.


ne{to radi {to bi se kosilo sa interesima NOP-a ali je Popovi}

na~elni protivnik NOP-a i pripada onoj grupi na{ih intelektua-

laca koji su na~elni protivnici narodne demokratije, a pristalice

plutokratske demokratije. Imenovani je dobrih moralnih i karak-

ternih osobina. Vrlo je dobre stru~ne spreme, mnogo je ~itao te

smatra sebe nekim visoko obrazovanim intelektualcom i te{ko se

moè uskladiti sa dana{wim duhom na{e narodne prosvete.73

Sa druge strane stvarano je „bratstvo-jedinstvo“ balkanskih na-roda. Ve} 14. juna 1945. u Gu~i su odràni predavawe i sve~ana akade-mija u ~ast dolaska bugarskih kwièvnika. Pored recitacija hor je otpevao dve narodne pesme na bugarskom jeziku.74 Ina~e, Draga~evo je te{ko postradalo od bugarskih kaznenih ekspedicija na leto 1943. godine.

Ka`wavawe „stare“ i oblikovawe „nove ène“

Sa obrazovawem nove komunisti~ke vlasti do{lo je do prokla-

movane ravnopravnosti polova. Pobednici su postali mladi mu{kar-ci koji su, kao i wihovi dotada{wi protivnici ravnogorski ofici-ri, postepeno po~eli da ulaze u veze sa ènama koje su postajale wiho-ve qubavnice. Se}awa zatvorenika iz ~a~anskog zatvora beleè i seksualne ucene ène ~iji su muèvi bili u zatvoru, kao svojevrsnu „osvetu“ nad buròazijom protiv koje su se komunisti borili. Jedan od takvih ucewiva~a bio je Petar Bo{kovi}, upravnik zatvora, kao i Ratko Draèvi}.75 Mnogi mladi partizani su poku{avali da privuku naklonost devojaka ~iji su roditeqi bili narodni neprijateqi, tako {to su im obe}avali da }e im pomo}i svojim vezama.76 Nova komuni-sti~ka vlast uspevala je da, putem prisilnih „qubavnih ponuda“ skojevaca, odvrati mnoge monahiwe i isku{enice od ìvota u mana-stirima Ov~arsko-kablarske klisure, dok su u isto vreme ostale mo-nahiwe redovno odvo|ene u zatvor, saslu{avane i mu~ene zbog stvar-nih i izmi{qenih veza sa odbeglim ravnogorcima.77 U isto vreme igu-maniji Jovawa OZN-a je nare|ivala da dostavqa ko dolazi kri{om u manastir, ven~ava se, prisustvuje slu`bi, kr{tava decu. Igumaniji su naloìli da dva puta mese~no {aqe izve{taje.78 Zabeleèna su i si-

73 IA^, (OKNO), K-3 poverqiva akta, reg. br. 5/46. 74 U Gu~i je odràna akademija u ~ast bugarskih kwièvnika, „Slobodni glas“,

br. 21, â~ak, 23. juni 1945, 4. 75Bo{kovi} je ucenama oteo ènu od zatvorenika Branka Bojovi}a, a Draèvi}

se ucewiva~kim seksualnim „avanturama“ javno hvalio u memoarima objavqenim u „Politici“ (Dragan Markovi}, Pod zastavom Drugog ravnogorskog korpusa, Kraguje-vac, 2001, 107). Se}awa na te dane umetni~ki je oblikovao (stvarne doga|aje preto~io je u literaturu) Branko V. Radi~evi} u kwizi Takav je ìvot, Beograd 1988, 118–119.

76 Intervju Mladomira Puri{e \or|evi}a, Umetnost se}awa, „Zapisi“, 15, â~ak, jul 1998, 3.

77Arhimandrit Jovan Radosavqevi}, Ov~arsko-kablarski manastiri. Mona-

{ki ìvot i stradawa u XIX i XX veku, Pri{tina 1998, 58, 60–61, 63, 153–154, 220, 254, 387, 392–393, 415, 455, 471, 473.

78Bojan Dimitrijevi}, Gra|anski rat u miru. Uloga armije i slu`be bezbedno-

sti u obra~unu sa politi~kim protivnicima Titovog reìma 1944—1954, 22.


lovawa, po~iwena od pripadnika nove vlasti. No}u izme|u 14. i 15 o.

m. (oktobra 1945. godine) do{li su miliconari dobrovoqne milicije

sela Mikovca Rodoqub Lazovi}, Desimir Stefanovi} i Bogoqub Br-

kovi}, ku}i Stane M. ud. iz Mikovaca. Ovi milicionari, izveli su iz

ku}e }erku R. i unuku A., obe neudate i iste odveli u potok zv. êsma.

Prilikom izvo|ewa ovih devojaka iz ku}e, Stana je po~ela da prote-

stvuje, na to je Desimir opsovao babi sunce i udario babi dva {ama-

ra, rekav{i joj da joj }erku i unuku vode na saslu{awe kod wihovog

stare{ine. Nad ovim dvema devojkama u potoku izvr{io je nasilno

obqubu Rodoqub Lazovi} a Desimir i Bogoqub ~uvali su straù.79

Sa druge strane opstanak ravnogorske gerile i borbe usamqenih pojedinaca ~ak jednu deceniju posle decembra 1944. nije bio mogu} bez aktivnog jatakovawa èna na terenu. Nova vlast se àlila da su im upravo te veze pravile najvi{e problema. Nisu bili retki slu~ajevi

da su odmetnicima jatakovale ène ili devojke koje su istovremeno

ìvele sa wima. âk su ponekad znali i odobravali i wihovi muèvi,

bra}a ili o~evi. Upravo, te vrste jatakovawa bile su naj~vr{}e, a

poterama najteè za otkrivawe.80

@enama je i su|eno. Sud koji je ipak najvi{e sudio ènama je ta-kozvani Sud srpske nacionalne ~asti, koji je do 10. jula 1945. godine osudio 39 lica, od kojih je 17 èna. Me|u wima je bilo 14 doma}ica, dve svr{ene maturantkiwe i jedna biv{a u~enica.81 Posebna „krivi-ca“ odnosila se na intimni ìvot èna, {to je objavqivano i u lo-kalnim novinama. Tako je M. Z. M., biv{a u~enica gimnazije, osu|ena na godinu dana lakog prinudnog rada i dve godine gubitka gra|anske ~asti: ...{to je za vreme okupacije odràvala prisne prijateqske od-

nose sa pripadnicima okupatorske vojske, pa je izme|u ostalog, u dva

maha, na plaì u â~ku u kupa}em kostimu, vi|ena sa jednim nema~-

kim oficirom u vrbaku kraj Morave, sa kojim je ostala nekoliko ~a-

sova; {to je za vreme okupacije odràvala prijateqske odnose sa do-

ma}im izdajnicima: agentima specijalne policije, Qoti}evcima i

~etnicima. 82

Osu|ivano je i nastavno osobqe. Tako je 17. jula 1947. Narodni odbor sreza takovskog traìo od Sreskog odbora iz Loznice karakte-ristiku u~iteqice An|elije S. M., koja je dostavqena 30. jula iste go-dine. Imenovana je bila za sve vreme okupacije sa slu`bom u Loznici.

Za to vreme i ako je bila nastavnica nije imala dobro dràwe van

{kole, jer se ~esto vi|ala u dru{tvu nema~kih oficira, gestapova-

ca i belogardejaca. Sa istim je odlazila i u Bawu Koviqa~u, a i u

svoj stan je iste primala te kao takva nije uìvala dobar ugled u

79 Napastvovawa èna beleèna su i na drugim mestima. Tako je 11. juna 1945.

godine vojni begunac Dobrivoje Lazovi} iz Mr~ajevaca, poku{ao da izvr{i silovawe nad Desankom Milo{evi} iz Be~wa, koja je uspela da pobegne (IA^, OKNO, K-3, reg. br. 10/45).

80Stevan Igwi}, Jovan Radovanovi}, Vlastimir Lukovi}, Qubomir Markovi}, Milan Bujo{evi}, Ivawica. Hronika moravi~kog kraja, Beograd, 1972, 501.

81 Mom~ilo Mitrovi}, @ene i represivno zakonodavstvo u Srbiji 1944–1952. godine, „Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka“, 2, „Poloàj ène kao merilo modernizacije’’, nau~ni skup, Beograd 1998, 44–45.

82 Presude Suda nacionalne ~asti, „Slobodni glas“, 9, â~ak, 30. mart 1945, 5.


gra|anstvu. Nepoznato nam je da je politi~ki radila protiv NOP-

a, kao i da je nekog denuncirala ali nije ni krila svoje druèwe sa ne-

prijateqskim oficirima. Dolaskom NOV-e kada su se po~eli raspo-

re|ivati u~iteqi, ona kao takva nije ni mogla biti raspore|ena,

te je odmah posle toga napustila Loznicu. Po odlasku iz Loznice ne-

poznato nam je dràwe. 83 Li~na procena odnosa èna i pripadnika

nema~ke vojske bila je argument koji se lako upotrebqavao i zloupo-trebqavao. Istupaju}i na sednici Narodnog odbora u Prislonici, 1. januara 1945. godine, Ilija Domanovi} je smatrao da u~iteqice Oli-vera i Jovanka ne mogu vr{iti du`nost nastavnica u {koli prislo-ni~koj: ...zato {to su se stavile u slu`bu okupatora i doma}ih iz-

dajnika, a to {to sam video wih obadve da se {etaju pod ruku sa Nem-

cima i da su u Prisloni~koj zadruzi jednom prilikom izjavile da na-

{i saveznici nisu Englezi i Amerikanci ve} Nemci. Navo|eno je i nepo{tovawe ikona kao greh ovih u~iteqica.84 Intimni ìvot u~ite-qica bio je predmet rasprava nove revolucionarne vlasti i nekoliko godina posle okupacije. Veze koje su imale sa mu{karcima tokom rata kori{}ene su za wihovu diskvalifikaciju. U tome se ~esto i namerno preterivalo. Oni koji su optuìvali ène za nemoralni ìvot bili su mu{karci u hijerarhiji nove komunisti~ke vlasti.

Nova vlast je organizovala ène kroz Antifa{isti~ki front èna (AF@), koje su tako postale jedna od poluga nove vlasti. Odmah po oslobo|ewu, decembra 1944, birani su odbori AF@ u ~a~anskom okrugu. @ene na{ega kraja, masovnim u~e{}em u A. F.@. pokazuju svoju

radost i qubav prema slobodi, koju je donela Narodno-oslobodila~ka

vojska i na{ dragi drug, mar{al Tito. Da rat nije zavr{en, one to

dobro znaju. Zato je wihov prvi zadatak pomo} frontu i rawenici-

ma.85 Pokrenuto je i slavqewe novog praznika, 8. marta, Dana èna.

Tako je 8. marta 1945. u Gu~i sakupqeno oko 500 èna iz draga~evskog sreza od kojih je traèno da u~estvuju u „izgradwi poru{ene zemqe“.86

Surovost novih vlasti pokazuje i za sada nepotpuna statistika smrti na prostorima ~a~anskog kraja. Po dostupnim podacima od janu-ara do kraja maja 1945. nova vlast je likvidirala najmawe 403 ravnogo-rca. Ubijani su u poterama, zasedama ili su streqani posle hvatawa. Mnoga ubistva nisu izvr{ena iz vatrenog oru`ja. Osim toga, repre-sivni organi nove vlasti ubili su u istom periodu jo{ najmawe 48 li-ca koja su bila naklowena ~etnicima. Ova statistika je nepotpuna, jer sve `rtve jo{ nisu popisane, a broj onih koji su ubijeni u ~a~an-skom kraju, a koji su poreklom iz drugih krajeva nije u{ao u ovaj po-pis. Do kraja 1945. godine ubijena su jo{ 63 ravnogorca i pet osoba ko-je nisu direktno bile deo organizacije generala Mihailovi}a. Ne-potpuna statistika govori da je samo tokom 1945. godine ubijeno 519 qudi koji su na neki na~in bili vezani za JVuO u ~a~anskom kraju i poreklom su iz wega.

83 IA^, Narodni odbor srez (NOS) Takovski, K-1, reg. br. 417/47. 84

Prislonica. Prilozi za prou~avawe istorije sela, Prislonica 1977, 108. 85 Slobodni glas, â~ak, 18. januar 1945, 5. 86 R.M. Marinkovi}, T. Proti}, J. Radovanovi}, n. d., 441.


Represija, kojom je obezbe|ivana poslu{nost stanovni{tva, nije prestajala do kraja 1945. godine, a poseban pritisak je vr{en pred no-vembarske izbore. Borbe i potere za preostalim grupama ravnogora-ca, ili samo usamqenim pojedincima traja}e ~itavu deceniju posle 1945. godine. Ipak, protokom vremena „otupila“ je o{trica revoluci-onarne pravde, tako da se masovna fizi~ka likvidacija nije vi{e po-novila. Vlast je svoj legitimitet mogla da ostvaruje ne{to druga~i-jim metodama, kada je strah za biolo{ki opstanak postao bitno obe-le`je jedne epohe.


Goran Davidovic, Milos Timotijevic

THE DAY AFTER. THE DESTRUCTION OF THE ‘YUGOSLAV ARMY IN THE FATHERLAND’ (JVUO) ORGANIZATION AND THE

ESTABLISHMENT OF THE GOVERNMENT OF COMMUNISTS IN THE REGION OF CHACHAK AT THE END

OF 1944 AND AT THE BEGINNING OF 1945

Summary

Six decades have past from the liberation of Serbia from occupying forces in World War Two and the profound divisions in society, made by the outbreak of civil war during the occupation of 1941-1944, still exist. The partisan move-ment, absolute winners in War, violently eradicated and destroyed the previous historic consciousness, entire heritage, economic and social foundation, creating the society of Soviet kind, which, in the decades to come, would completely alter the destiny of many generations of men and women. The entire process had actu-ally started by the military crash of the Yugoslav army units in their fatherland (the competitive antifascist movement of monarchist and democratic orientation).The region of Chachak, as the fundamental basis of the Chetniks’ movement, ex-perienced great changes in the entire structure of all the segments of the lives of citizens which previously had suffered four years’ occupation and civil war.

All the cruelty of the new authorities could also be seen in, up to now, in-complete statistics on death in the region of Chachak. According to the available data, from the first liberation of Gornji Milanovac on September 17th, 1944 to the end of the same year, the new authorities killed, in battle or after capturing, over 229 individuals from the region of Chachak. Killing continued further on. From January to the end of May of 1945, the new authorities liquidated at least 403 na-tional monarchists. Many of the murders were not committed with firearms. In addition to this, the repressive organs of the new authorities killed at least 48 in-dividuals, Chetniks’ supporters, in the same period of time. This statistics is in-complete due to the following facts: not all the victims have been listed yet and the number of those who were killed in the region of Chachak but who had origi-nated from other regions was not included in this registration. Until the end of 1945, 63 more Chetniks were murdered, as well as 5 more persons, who were not directly involved in General Mihailovic’ organization. According to the incom-plete statistics, 519 persons, who had been, in certain way, involved in JVUO in the region of Chachak and originated from this area, were murdered only during the year of 1945.

KOSTA NIKOLI], vi{i nau~ni saradnik Institut za savremenu istoriju Beograd, Trg Nikole Pa{i}a 11 UDK 329,15 „(497,11) 1944/1945“

„KU@NE JEDINKE SE ODSTRAWUJU“

Rana faza ra|awa komunizma u Srbiji 1944—1945�

APSTRAKT: Rad opisuje prve mesece nove vlasti u Srbiji i

uvo|ewe novog religijsko-politi~kog sistema koji je ozna~io

veliki istorijski diskontinuitet sa dotada{wom tradici-

jom u srpskoj istoriji. Nova vlast koja se u Srbiji uvodila s jeseni 1944. godine, isto-

rizovala je sebe kao mesijansku, {to je od ranije bio prepoznatqiv manir jugoslovenskih komunista. Posle vremena „tame“ do{la je „sve-tlost“ u kojoj, me|utim, gra|ani nisu smeli da zaborave na svoje oba-veze. „Svetlosti“ nije moglo da bude dok se ne iskorene „snage tame“. Tako je krvavi i bespo{tedni gra|anski rat koji je besneo u Srbiji za vreme okupacije, nastavqen i po isterivawu okupacionih snaga, ovoga puta u vidu nemilosrdnog i surovog obra~una pobednika sa sopstve-nim gra|anima za koje se verovalo ili pretpostavqalo da ne}e pri-hvatiti novu vlast. Posle surovog rata u kojem su se svi borili pro-tiv svih, do{lo je vreme odmazde. Pobednici su, da bi neograni~eno i nesmetano vladali, uveli teror i po~eli da se svete ne samo neprija-teqima, nego svima onima koji su mogli da im budu smetwa. Pri tome, nisu se ustru~avali da zbog puke materijalne koristi povedu i odlu~-nu borbu protiv „klasnog neprijateqa“ i tako su vremenom uni{tili ekonomsku bazu zemqe.

Komunisti su se nesvesno oslawali na duboke paganske tradici-je koje su bile sna`no prisutne u istorijskoj svesti srpskog naroda. Uo~avaju}i vezu izme|u ekonomskih procesa i religijskih verovawa, oni su pogre{no postavili tezu da religija zavisi od ekonomskih od-nosa. Te`ili su da narod „oslobode“ okova prirode, du`nosti i patwi.

Ma koliko wihova postavka bila pogre{na, ona je bila uspe{na bar kod Srba. Kada je uvedeno ateisti~ko dru{tvo u Srbiji, temeqi wihovog prihvatawa bili su odavno postavqeni. Ruski teoreti~ar i mislilac Mihail Ep{tejn pi{e o tom procesu u Sovjetskom Savezu, ukazuju}i na mnoge pojave koje su sli~ne razvoju doga|aja kod srpskog naroda, kako zbog istovetne prirode politi~kog sistema, tako i zbog gotovo identi~nog religioznog razvoja.

� Rad je napisan u okviru projekta: Srpsko dru{tvo izme|u tradicionalnog i

modernog u 20. veku (br. 2161) koji finansira Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije.

Kosta Nikoli} ISTORIJA 20. VEKA 2/2004 48

Potiskivawe religioznosti i nastanak masovnog ateizma nisu se slu~ajno dogodili na tlu isto~nog hri{}anstva, na kome se vekovi-ma razvijala tradicija tzv. odri~ne bogoslovije. Weni osnovni elemen-ti jesu: Bog ne moè biti predstavqen ni u kakvim likovima, ne moè biti nazvan nikakvim imenom, on je iznad svih mogu}ih odredbi. Za Boga nije ostajalo nikakvo mesto u svesti, odricana je svaka mogu}nost da se o wemu govori, pa se mesto vere pomerilo u nesvesno, u onu sfe-ru koja rastvara sva pozitivna àri{ta svesti. Najve}u negativnu po-sledicu Ep{tejn vidi u logici koja govori da ako je nepoznavawe Bo-ga najta~nije znawe o wemu, onda odstupawe od Boìjih zapovesti jeste pribliàvawe Bogu, na~in izvr{ewa wegove }utqive voqe. Put do punog ateizma i brisawa svesne vere bio je {irom otvoren, a novo dru-{tvo identifikovalo je sebe upravo kao novu, socijalisti~ku religiju.1

U tom smislu komunisti~ki ateizam predstavqa jednu vrstu apo-fati~ke teologije, wen slede}i korak u razvoju koji dovodi do brisa-wa teolo{ke komponente. To se najvi{e ogledalo u brzom uzdizawu zemaqskih bogova u odsustvu nebeskog Boga. Najva`nije odlike tog procesa bile su: nasiqe, poùrivawe, totalitarnost. Energija odri-cawa dotada{weg religijskog koncepta prenosila se u potvr|ivawe nove, zemaqske hijerarhije. Tako se ubrzano pojavquju bogovi – vo|e, dràvne forme slu`be Boìje i pobo`nosti {to su bili vi{e nego dobri uslovi za stvarawe kulta li~nosti.

Nova komunisti~ka religija imala je tri osnovna svojstva: pod-re|ivawe li~nog op{tem, duh internacionalizma i stremqewe u bu-du}nost. Novi vernik trebalo je da „misli perspektivno“, da ma{ta i veruje u „sunce budu}nosti“, da se „nadahwuje blagom“ budu}ih genera-cija, da wegovom bi}u bude strana egoisti~ka zatvorenost. Motiv qu-bavi prema budu}nosti, ve}oj nego prema sada{wosti, bio je uzdignut na misti~ki stepen: budu}nost nije samo „gordi hod sre}nih qudi“ po prostorima zemqe u kojoj ìve, ve} i po „svetovima ulaznog reda“. U tome je su{tina misti~nog komunizma: voleti ìvot ne samo takav ka-kav jeste, ovde i sada, nego i takav kakav se predose}a u svetovima uz-laznog niza.2

Duhovni kontekst srpskog naroda vekovima se razvijao u pagan-sko-hri{}anskim okvirima. Tako su neutemeqeno hri{}anstvo i vi-talno paganstvo formirali sinkreti~ki sklop nedovr{enog prelaza koji pokazuje odsustvo ~vr{}eg duhovnog upori{ta i konfuznost ver-skog identiteta. Kako je jedno od bitnih obele`ja tog „prelazni~kog mentaliteta“ obeleèno neodre|eno{}u, nejasna predstava o sebi po-sledica je neoformqenog kulturnog obrasca kao pravog ìvotnog upo-ri{ta za profilisawe i o~uvawe najvi{ih duhovnih vrednosti. Bez odgovaraju}e duhovne utemeqenosti i izgra|enih vrednosnih merila, odnos prema ìvotu ~esto se iskazivao u iskrivqenoj perspektivi.3

Iako je srpski nacionalni identitet bio vezan za hri{}anstvo, realni psiholo{ki status ve}ine veruju}ih pojedinaca bio je obojen mentalitetom paganske religioznosti. Zato su komunisti sa svojim

1 Mihail Ep{tejn, Vera i lik, Novi Sad 1998, 9–11. 2 Isto, 288–289. 3 Bojan Jovanovi}, Karakter kao sudbina, Kraqevo 2002, 152–153.

Rana faza ra|awa komunizma u Srbiji 1944–1945 49

koherentnim verskim u~ewem dosta lako istisnuli slabu hri{}ansku vrednosnu hijerarhiju prema kojoj je dobro uvek iznad zla, pa su na po-vr{inu isplivala paganska merila vrednovawa koja se zasnivaju na eti~koj relativnosti prema kojoj zlo u~iweno zbog odre|ene koristi i pretpostavqenog dobra ima za po~inioca pozitivno zna~ewe. Dija-metralne eti~ke i verske suprotnosti nisu bile odre|ene vertikal-nom skalom, ve} se wihovo postojawe pretpostavqalo u horizontalnoj ravni, u kojoj im se, zavisno od neposrednog interesa, davalo èqeno zna~ewe.4

Duboko pagansko nasle|e bilo je dobra osnova za religiozno-mi-sti~ne manifestacije koje su obeleìle prve godine po dolasku komu-nista na vlast. Do izraàja su do{le sve negativne osobine srpskog naroda: impulsivno reagovawe, iracionalno rasu|ivawe i zamewiva-we realnih tvorevina fiktivnim. U punoj meri ispoqila se i poslu-{nost autoritetu koja je dovela do punog ujediwewa oko vo|e i wego-vih misti~nih obe}awa.

Nova komunisti~ka religija {irila se najvi{e strahom. Gotovo svi mislioci ukazuju da je osnov religije zavisnost, a teorija o wenom poreklu iz straha gotovo da je op{teprihva}ena. Novi apostoli u Ju-goslaviji dobro su uo~ili da obi~an ~ovek ìvi u uverewu o sopstve-noj nemo}i i ni{tavnosti i da }e novu vlast najboqe prihvatiti kroz strah, kao {to se prihvatao i Bog. Ukoliko je pojedinac bio vi{e op-tere}en ose}awem vlastitog greha, utoliko }e vi{e wegov odnos pre-ma gospodaru nositi obele`je straha. Kada su do{li na vlast, komuni-sti su dràvu shvatili kao nadmo}nu silu koja moè da uni{ti sve protivnike. Wihove vo|e verovale su da politika sile, terora i zlo-~ina ima stvarala~ko dejstvo, tj. da dobro moè da nastane iz zla. Upotreba nasiqa propisana je kao nu`nost uz pomo} koje bi se raski-nuo lanac svih dotada{wih „nepravdi“ i uspostavila istinska, komu-nisti~ka sloboda, dru{tvo jednakosti i op{teg blagostawa.

Vlast je {irili iracionalnu neminovnost koja je iz temeqa me-wala psihologiju naroda. Mnogi qudi su poverovali u neminovnost, a poneki i u svrsishodnost onoga {to se doga|alo oko wih. [ireno je uverewe da je po~ela nova era i da narodu ne ostaje ni{ta drugo nego da se pokori „istorijskoj nu`nosti“ koja se poklapala sa idealima „najboqih qudi i boraca za qudsku sre}u“. Zaglu{uju}a propaganda o „istorijskom determinizmu“ oduzimala je voqu i slobodu rasu|ivawa. Tako je pronalaèno opravdawe za postoje}e stawe.

Da je do{lo novo vreme i da }e jugoslovenski komunisti krenuti u religiozno nametawe voqe svoje partije, jasno je poru~io narodu u Beogradu Blagoje Ne{kovi} 21. oktobra 1944. godine: Uzalud bi bile

sve na{e `rtve ako bi kao osnovica na{e dràve sluìle razne i naj-

raznovrsnije politi~ke stranke koje su vodile na{u zemqu u pro-

past 23 godine i koje su se sve zajedno, sem Komunisti~ke partije Ju-

goslavije, dràle pasivno po strani, ili se otvoreno i aktivno sta-

vqale u slu`bu neprijateqa na{eg naroda.5

4 Isto, 156. 5 Politika, 28. oktobar 1944, 4.


Kakvu }e sudbinu imati protivnici komunizma, jasno su gra|a-nima Beograda ve} 27. oktobra 1944. godine poru~ili generali Ko~a Popovi} i Peko Dap~evi}, istaknute vojskovo|e nove religije: „Pravda obuhvata osvetu, pravda ukqu~uje osvetu“.6 Samo nekoliko da-na kasnije (31. oktobra) stanovnici Beograda upozoravani su i na no-va pravila ako su èleli da sa pobednicima grade novi svet: Sloboda

koja je do{la na{em gradu posle tri i po godine najcrweg ropstva i

koja je izvojevana morem najplemenitije krvi, u~inila je Beogra|ane

veoma nepa`qivim spram samih sebe, svoje sredine i nove mlade drà-

ve koju ve} godinama prièqkuju. Veliki broj qudi na{eg grada u naj-

radosnijim ~asovima wihovih ìvota, ostao je predmetom najdrski-

jih prevara. Na{a vojska donela je za sedam dana Beogra|anima slobo-

du, ali na{e vlasti za to vreme nisu mogle izmeniti i mentalitet

gra|ana. I najnaivniji Beogra|ani trebalo bi ve} da uvide da je iz

korena u{~upana ona trula, koruptivna i kriminalna stara ’drà-

va’ i da je do{lo ne{to novo. To novo je — narodna dràva i narodna

vlast u woj. Narodna dràva i narodna vlast su do{li, ali wih tre-

ba pomagati, oja~ati i uzdizati op{tom, masovnom saradwom. Naj-

boqi na~in za to je budnost i op{te interesovawe za ìvot svoje

sredine.7 Zuko Xumhur je, govore}i na mitingu u Beogradu 27. oktobra

1944. godine, o ulozi omladine u stvarawu novog sveta istakao: Mi

ìvimo u doba velike prekretnice ~itave qudske istorije i mi, mo-

`da, ne moèmo u potpunoj slici sebi da predstavimo neizmernost

wegove va`nosti, ali mi to ose}amo u dubini na{e svesti. Omladi-

na }e pomo}i svim qudima da se otresu ropstva, bede, laì i izdaje i

da u svom radu na|u dovoqno sredstava za ìvot dostojan ~oveka.8 Svaka diktatura, ma koliko silovita bila prema sopstvenom na-

rodu, ipak na|e dovoqan broj pristalica koji }e joj dati unutra{wu snagu. Tako je bilo i sa komunisti~kom diktaturom – ona je lako na-{la svoje vernike koji su joj odano sluìli, nezavisno od zastra{uju-}eg represivnog aparata kojim je raspolagala. Oslonac je na|en u onom delu naroda kod koga su na povr{inu isplivali svi kompleksi: mr`wa, zavist, li~ne osvete, uro|ena podlost. Srbija je s jeseni 1944. godine bila prepuna cinkaro{a koji su upirali prst u „narodne neprijateqe“. Ostali su dràni u strahu. Pravoverstvo je propisivalo potpunu netr-peqivost prema svim otpadnicima, svima koji nisu prihvatali kult. Jeretike nije trebalo vra}ati na pravi put. Wih je trebalo uni{tava-ti. Smrt ja~a veru i zato je stalno trebalo traìti nove nevernike.

Tokom prvih nekoliko dana po oslobo|ewu Beograda, izvr{eno je na hiqade hap{ewa. Osim vlasti, ta~an broj uhap{enih nije znao niko. Od novembra su po~ela i prva masovna pogubqewa. Nova „narod-

6 Politika, 28. oktobar 1944, 3. 7 Zlo~inci preru{eni u partizanska odela, „Politika“, 31. oktobar 1944, 3.

Beogra|ani su posebno upozoreni na to da moraju da pomognu „narodnu vlast“ kako bi se {to pre likvidirali „~etnici, Nedi}evi panduri, Qoti}evi zlo~inci i petoko-lona{i. Gra|ani Beograda bi trebalo {to masovnije da pomognu organima vlasti u likvidirawu zlo~inaca i narodnih neprijateqa“. (Isto).

8 Politika, 1. novembar 1944, 4.


na“ vlast od prvog dana se ispoqavala kao apsolutna vlast nad naro-dom. Odmah je zapo~ela sa terorom: îm su weni uspostaviteqi do-

{li do prakti~ne vlasti, prvi posao im je bio da se preko dobo{ara

i zbora gra|ana narodu naredi: da stanovnici doti~nog mesta prija-

vquju imena ’izdajnika naroda’. A pod tim nazivom podrazumevali su

se svi oni koji su bili u slu`bi ranije vlasti — àndarmi, upravni

~inovnici, finansi, pa i saobra}ajna policija iz ve}ih mesta. U tu

grupu mogli su se svrstati bogatiji qudi, trgovci i svi ’Draìnov-

ci’. Svi su oni upisivani u spiskove, saslu{avani, dosta ih je osu|e-

no i likvidirano.9 Za one koji bi se pokajali i prihvatili novu religiju, bilo je i

milosti. Na sednici Predsedni{tva AVNOJ-a, odrànoj 21. novem-bra 1944. godine, Tito je podneo predlog odluke o amnestiji za lica „koja su u~estvovala u ~etni~kim jedinicama Draè Mihailovi}a i u jedinicama hrvatskih i slovena~kih domobranaca“. Predlog je, narav-no, jednoglasno prihva}en. Amnestija je vaìla do 15. januara 1945. go-dine, a odluka o woj donesena je kako bi se dala mogu}nost „svim zave-denim da isprave svoje gre{ke pred narodima i doprinesu svoj dio, iako vrlo kasno, u ovim posqedwim borbama za oslobo|ewe na{e ze-mqe, da doprinesu svoji dio u budu}oj izgradwi na{e nove demokrat-ske, federativne Jugoslavije“.10

Amnestija je trebalo da pokaè kako komunisti nemaju nameru da se svete, ve} da su spremni pruìti ruku pomirnicu svakom onom

koji nije okrvavio svoje ruke nedu`nom narodnom krvqu. Davawe ta-

kve amnestije predstavqa novi dokaz snage i jedinstva na{ih naro-

da, predstavqa novi dokaz za sve one u zemqi i inostranstvu koji br-

bqaju o gra|anskom ratu i staraju se da posiju sumwu u na{a demo-

kratska na~ela, u na{u pravdu.11 „Na{a pravda“ – ponekad je ~udno bilo weno lice, pa je agit-

prop morao vrlo ~esto da obja{wava wene principe i da uverava po-danike u svrsishodnost wene naj~e{}e kazne – smrtne. Vojni sud ko-mande Beograda imao je pune ruke posla u jesen 1944. godine, ali „voj-ni sudovi ne mogu svuda da dospeju“, pa je pravda „za kojom su narodi oduvek vapijali, pravda koje danas, kod nas, zaista postala jedna na-rodna stvarnost, mora da bude i stvar svakog po{tenog pojedinca“.12

Ko su bili narodni neprijateqi? Spektar je bio dosta {irok: od „koqa{a“ do sitnih sabotera i „narodnih {teto~ina“, a postojali su i „qudi nepotrebni, u neku ruku moralno prekobrojni“. [ta je tre-balo raditi sa wima? Marksisti~ka „nauka“ imala je odgovor i na tu dilemu: „Ku`ne jedinke se odstrawuju. Sve je to mawe-vi{e svakome dobro poznato“. Ali, treba da je poznato i drugo ne{to: da se u izu-

zetnim okolnostima primewuju i izuzetne mere. Mi smo u ratu, izu-

zetnom ratu, besprimernom u istoriji. I mi smo pribegli izuzet-

nim merama — nasiqu smo suprotstavili snagu narodnu, mobilisali

smo se {to u na{em narodu postoji krepko, ~asno svesno.

9 Marko Milunovi}, Od nemila do nedraga, Stokholm 1992, 121–122. 10 Op{ta amnestija, „Politika“, 22. novembar 1944, 1. 11 Isto. 12 Narodni neprijateqi, „Politika“, 26. novembar 1944, 1.


Kako je neko postajao narodni neprijateq? Uglavnom – sam od sebe, svesno ili nesvesno: Pogledajte oko sebe: va{ sused je kriti-

kant. Prvo mu je potrebna bila voda u kupatilu — vodovod je prora-

dio. Gun|ao je {to nema osvetqewa — centrala je proradila. Hleb?

I hleb je do{ao. Sve bi bilo dobro da je tramvaja — tramvaji su po~e-

li. Cene padaju i pada}e. Svako ve~e on slu{a slobodno radio. Ima bi-

oskope, pozori{te, filharmoniju, novine, cigarete, bolnice, kafa-

ne. A {ta je on za sve to uradio? Ni{ta. Radnici, lekari, umetnici,

omladina, deca na{a koja su po godinama deca a po savesti divni qu-

di, oni rade, oni nastavqaju ono to su zapo~eli svojim ma{inkama

partizani i crvenoarmejci po ulicama na{eg Beograda. A on, kriti-

kant — kritikuje. Amnestija — to je za wega slabost. Miodrag Todo-

rovi}, radnik koji je osramotio petokraku zvezdu, wegov je saveznik.

On pronalazi radio vesti koje niko sem wega nije ~uo. On do{aptava

la`. On kleveta. On podme}e. On nema hrabrosti da kaè, samo sleè

ramenima. Vojni sud pri komandi grada Beograda oglasio ga je za na-

rodnog neprijateqa. Ka`wen je najve}om fizi~kom i moralnom ka-

znom: smrt i gubitak ~asti.13 Takav narodni neprijateq bio je i li~ni neprijateq: Du{manin

va{eg deteta. On mo`da nije bio agent Gestapoa, ali svakako nije

ni saradnik na narodnom dobru. On mo`da nema materijalnog ra~una

da zastupa {pekulante, ali je u du{i svojoj {pekulant. On nema sme-

losti da digne pu{ku protiv svoga naroda, on je kukavica, on je ju~e-

ra{wi gotovan, on je u dana{wem dru{tvu onaj — prekobrojni. Budi-

te budni — ne podozrivi. Budite uvek, svakog ~asa, svakog dana, kroz

ceo ìvot — i u trenutku kada budete ìvot svoj poloìli za na-

rodno dobro — prijateq narodni, brat i drug, borac svugde, na fron-

tu i u pozadini. Budite odlu~ni, nepomirqivi, fanati~ni neprija-

teq — narodnih neprijateqa.14 Sveti zadatak srpskog naroda bio je obra~un sa rojalisti~kim

pokretom generala Mihailovi}a. Trebalo je zauvek ugasiti nacional-nu ideju i iz svesti naroda iskoreniti uspomenu na „~etnike“. To pi-tawe bilo je „univerzalno i sudbonosno“ po daqu budu}nost srpskog naroda i ono je moralo biti shva}eno u „svom istorijskom zna~aju“. Bar je tako mislio Marko Risti}. Vojnici generala Mihailovi}a pripadali su „svejedno da li svesno ili nesvesno toj poìvin~enoj ar-miji hitlerovske smrti“; oni su bili wen sastavni deo, „jedna od hor-di srpskih fa{ista“; wihovi zlo~ini imali su „onaj naro~iti oblik podmukle i zverske, koqa{ke svireposti usta{kih zlo~ina“. Usta-{e? Oni su bili samo „izdajnici hrvatskog naroda“.15

Nesumwiva je bila i li~na odgovornost generala Mihailovi}a „za pokoqe koje su vr{ili wegovi ~etnici nad muslimanskim i hrvat-skim ìvqem u Bosni i Hercegovini, u Dalmaciji, u Lici, svuda gde su mogli da dospeju“. Risti} je pisao kako je „draìnov{tina“ bila „kulminacija, sinteza velikosrpske varijante teroristi~kog fa{i-

13 Isto. 14 Isto. 15 Marko Risti}, Izdajnik Draà Mihailovi} i wegovi fa{isti~ki sau~esni-

ci, „Politika“, 13. decembar 1944, 1.


zma“ i upozoravao je one koji „ni sada ne}e da uvide, da priznaju izdaj-ni~ku ulogu Draìnu, koji negiraju fa{isti~ki, zverski, teroristi~-ki i pqa~ka{ki karakter draìnov{tine“. Te qude, te uporne, neiz-

le~ive draìnovce treba raskrinkati i ìgosati jer oni nisu ni-

{ta drugo do ostaci one na{e sebi~ne, korumpirane, odnaro|ene reak-

cije. Draà Mihailovi} nije ni{ta drugo nego nema~ki najamnik koji

je Nemcima tim korisniji {to se prikazuje kao buntovnik koga oni

toboè progawaju. Monstruoznost ovog dvostrukog izdajstva takva

je da je sve ono {to je sledovalo, ma koliko luda~ki izgledalo, samo lo-

gi~na posledica, dosledna razrada te osnovne monstruoznosti.16

Opra{tawe i zaborav predstavqali bi samo „kriminal“ prema ~asti i sre}i naroda: Nije samo savest ono {to zahteva izvr{ewe

neumoqive, bespo{tedne, nemilosrdne pravde, nego je to i budu}nost

naroda. Samota koju su izdajstva i zlo~ini vr{eni uvek u ime srp-

stva i srpskog naroda tako je te{ka i gnusna da srpski narod moè

tu sramotu da spere sa sebe jedino jednim beskompromisnim i total-

nim uni{tavawem svih onih uslova koji su tu prqav{tinu omogu}i-

li, jednim potpunim ~i{}ewem svega onoga {to je taj gad uslovilo i

izlu~ilo.17 Toliko od nadrealiste, „pesnika revolucije“. Nije bilo dovoqno samo izraziti qubav mar{alu i iskazati

odanost novom poretku. Srbija je morala da plati svoj dug zbog, kako je pisao Sreten @ujovi}, „prisilne poslu{nosti Hitleru, organizo-vawa privrede u Srbiji za ra~un Nemaca, prisilne pomo}i srpskom radnom snagom nema~koj ratnoj privredi i organizovawa oruàne borbe protiv partizana“, kako bi zasluìla „raj“ koji su nudili novi prvosve{tenici. Na prvom mestu bila je pomo} postradalim krajevi-ma Jugoslavije, kao da Srbija nije bila opusto{ena ratnim strahota-ma. Ta pomo} bila je „sveta obaveza i dug“. Najva`niji je, naravno, bio obra~un sa „doma}im izdajnicima“ koji su {irili „zarazu padawa du-ha, poniàvawa, ropstva, pasivnog podno{ewa terora, demoralizaci-je i unakazivawa ose}aja nacionalnog ponosa“.18

Ti „izdajnici“ nametali su uverewe o nepobedivosti Nema~ke, vodili su se „kukavi~kim strahom za svoju glavu“ i zatvarali o~i pred borbom, `rtvama i stradawem ostalih naroda Jugoslavije. Ali, kada se pojavio Tito sa svojom politikom bratstva i jedinstva, sa politi-kom oruàne borbe protiv okupatora i „doma}ih izdajnika“, stvoreni su „~elik-narodi, narodi-borci“ koji su imali svest i veru „od najma-weg deteta do sede starine“ o opravdanosti takve strategije: Zato ni-

{ta nije moglo skr{iti borbu naroda koje je nadahnula i vaspitala

Titova misao, niti zaustaviti zamah narodnog ustanka i ja~awa

na{e vojske.19 Uloga Srbije u zavr{noj fazi rata nije bilo samo pitawe ~asti

i ponosa ve} i dokaz da su svest i voqa srpskog naroda kona~no oslo-

16 Isto. 17 Isto. 18 Sreten @ujovi}, Obaveza i dug Srbije i srpskog naroda, „Borba“, 19. decem-

bar 1944, 1. 19 Isto.


bo|eni: Ispuwavawe obaveze i duga Srbije i srpskog naroda prema

drugim narodima Jugoslavije treba da pokaè slobodarsko lice i de-

lo srpskog naroda, da pokaè wegovo ose}awe ravnopravnosti, kako u

pravu tako i u obavezi prema wima.20

O „novim te`wama“ srpskog naroda pisao je i Vladislav Ribni-kar. Smatrao je da treba izvr{iti diskontinuitet sa celokupnim na-sle|em srpske nacionalne borbe 19. i prve polovine 20. veka. Sve ono za {ta se srpski narod u tom periodu borio: demokratija, decentrali-zovano dràvno ure|ewe, ujediwewe celokupnog srpskog naroda i pro-ruska orijentacija, doìvelo je istorijski slom. Zato je trebalo kre-nuti sasvim novim putem i odbaciti sve {to je u pro{losti smetalo napretku. Ribnikar je isticao da se „prava“ demokratija moè ostva-riti samo „kroz narodnu vlast izvojevanu s oru`jem u ruci, kroz na-rodno-oslobodila~ke odbore“; zatim, ti odbori (seoski, op{tinski, rejonski, gradski sreski i okru`ni) bili su najsavremeniji oblik onoga {to je nekada Svetozar Markovi} „sticao kao prvi zahtev na-rodnih masa“. Umesto ujediwewa srpskog naroda, trebalo se okrenuti jedinstvenoj Jugoslaviji, „zasnovanoj na na~elu ravnopravnosti“, a ve-kovne te`we „za tesnim zblièwem i bratskom saradwom“ sa ruskim narodom svoje puno ostvarewe na{le su u „zajednici krvi“ sa „slav-nom“ Crvenom armijom: U narodnoj dràvi koju danas izgra|ujemo,

stvoreni su svi uslovi za slobodan razvitak srpskog naroda u onome

pravcu kojim su oduvek teìle da idu narodne mase.21 Ko nije na pravi na~in shvatao nove te`we srpskog naroda, ko

nije bio spreman da „oduì dug“ koji je Srbija morala da podnese, ogla{avan je za narodnog neprijateqa i po kratkom postupku stre-qan. Tako je bilo sa sedam lica u Pirotu, po~etkom januara 1945. go-dine. U tom gradu „posle oslobo|ewa narod je po~eo da hvata zlo~ince i narodne neprijateqe i da ih sam predaje narodnim sudovima“. Stre-qani su: Lozan Ivanov, \enadin Gogov, Todor Ili}, Jevrosim Mir-~i}, Dimitrij Draèv, Angel Marinkov i Borisav Milenkovi}.22 Obrazloèwe wihove krivice nije navedeno. Sli~no je bilo i u Le-skovcu, kada je su|eno grupi „narodnih neprijateqa“ iz Vlasotinaca. Smrtna kazna ovoga puta je izostala: Prisutna masa naroda, gra|ana

i seqaka, pozdravila je presude uverena da narodnom sudu ne}e izbe}i

ni jedan izdajnik.23

Sudovi su radili po ubrzanom postupku. Milan Preli} je pisao da to zahtevaju vreme u kome se ìvi i priroda „inkriminisanih de-la“ koja su vre|ala kolektivni interes i srpsku nacionalnu ~ast. Ta-kva dela bila su: postavqewna i unapre|ewa za vreme rata, slu`bena putovawa, dràwe predavawa, davawe raznih iskaza, pisawe ~lanaka za okupacione novine, razni oblici poslovne saradwe sa nema~kim vlastima. Oni koji su se branili egzistencijalnim interesima, u stvari su hteli samo da prikriju svoju izdaju: Na ovaj izgovor, pitawe

20 Isto. 21 Vladislav Ribnikar, Osnovne te`we srpskog naroda, „Politika“, 6–8. janu-

ar 1945, 1. 22 Osuda na smrt izdajnika u Pirotu, „Politika“, 9. januar 1945, 6. 23 Javno su|ewe izdajnicima u Leskovcu, „Politika“, 9. januar 1945, 6.


hleba za inkriminisanu saradwu koji, uzgred budi re~eno, upotrebqa-

vaju ba{ oni koji materijalno nisu bili r|avo, najboqi bi odgovor,

pored drugih, dali oni jastreba~ki i drugi partizani koji su nedeqa-

ma ìveli jedu}i list bukve, a ipak nisu poklekli.24

Preli} je odbacio prigovore da se na ovaj na~in dràva odri~e velikog broja pojedinaca koji bi, posle „prevaspitavawa“, mogli po-stati korisni ~lanovi nove zajednice: Oni koji se nisu dràli kao

po{teni Srbi u ovome ratu, koji je predstavqao veliki ispit za sve

nas, i nisu nikakve vrednosti, te ne treba ni àliti za wima. Na{a

zajednica treba da se razvija i cveta. Jedan od uslova za to je uklawa-

we iz we svega trulog i prqavog.25 Pobednik je bio nemilosrdan. Radilo se, osim o osveti, i o me-

wawu dru{tveno-ekonomske strukture preko konfiskacije privatne imovine. Kao zlo~in tretirana je svaka politi~ka, propagandna, kul-turna, umetni~ka, privredna, pravna i administrativna saradwa sa okupatorom za vreme rata. Pod udar je dolazilo i najmawe odràvawe prijateqskih i bliskih odnosa sa pripadnicima okupatorske vlasti. îtav privatni ìvot stavqen je pod kontrolu i {pijunaù okoline. Ako je neko ne{to ~uo a to pre}utao vlastima, postao bi sau~esnik: Deca po {kolama morala su saop{tavati odre|enim u~iteqima raz-

govore roditeqa i wihovih posetilaca. Deca su u dosta slu~ajeva

potkazivala roditeqe. Qudi su se ~aurili u same sebe, sti~u}i na-

vike poslu{nosti i pot~iwavawa vlastima. Gubila su se prijateq-

stva i poverewe se nije imalo ni u koga. Bilo je dovoqno samo nekoli-

ko godina da se od nekada slobodnih qudi stvori bezli~na masa koja je

stekla navike i poprimila oblike koje su komunisti èleli. Tako se

narod pretvorio u groznu materiju koja nije imala ni svesti, ni sa-

vesti. A bez wih, ne moè biti ni budu}nosti.26 Stvarawe novog sveta podrazumevalo je ru{ewe starog. Sve ono

{to je trajalo pre revolucije, moralo je da nestane i to tako da bude zaboravqeno kao da nikada nije postojalo. Mnogo gra|ana je osumwi-~eno i osu|eno za saradwu sa okupatorom. Jo{ je vi{e bilo onih koji su izgubili gra|anska prava i veoma malo onih koji su sasvim mirno mogli stati pred lice partizanske pravde. Pobednik je priznavao sa-mo strategiju koja je podrazumevala beskompromisnu oruànu borbu protiv okupatora, bez obzira na `rtve i represalije. Sva druga pona-{awa odba~ena su kao izdajni~ka. Najvi{i rukovodioci KPJ bili su ube|eni da je wihov dolazak na vlast nepromenqiva istorijska ~iwe-nica. Milo{ Mini} je, na primer, januara 1945. godine u â~ku javno rekao: „Mi smo sada do{li i nikad oti}i ne}emo“.27

Pravi komunisti~ki vernici mislili su da }e kraj rata doneti slobodu svima, a da }e same komuniste osloboditi ideolo{kih stega, da }e se revolucionarno bratstvo ra{iriti na sve gra|ane. Ali, kako je priznao najve}i komunisti~ki vernik, a zatim pokajnik, Milovan

24 M. Preli}, Posledice i ciq presuda suda srpske nacionalne ~asti, „Poli-

tika“, 17. mart 1945, 1. 25 Isto. 26 M. Milunovi}, Od nemila do nedraga, 123. 27 Veliki narodni miting u â~ku, „Slobodni glas“, 18. januar 1945, 2.


\ilas, sve je bilo suprotno: Izopa~ewa, izneveravawa ideje i sebe, po-

~ela su najpre kod komunista — moglo bi se mirne du{e re}i: samo kod

komunista i pri{ipetqa nove vlasti, s obzirom na to da su oni, ko-

munisti, imali apsolutnu vlast. Po~elo je razgrabqivawe vila, bo-

gatstava, ~ak i li~ne svojine, s konstruisawem krivica mnogim vla-

snicima: saradwa s okupatorom. Sli~no, samo jo{ drasti~nije, bilo

je s vlasnicima fabrika, banaka, radionica, trgovina, veleposeda.

Nisam ni ja bio protiv ka`wavawa saradnika okupatora — bilo je

sli~nih ka`wavawa {irom Evrope, ni tamo ih pobedni~ki antifa-

{izam nije milovao. Ali mi je bila mu~na i pomisao na iznalaèwe

la`nih, sramotnih razloga da bi se to postiglo: istina i pravda,

ma koliko surove, moraju biti neokrwene i nezamagqene za svakoga. U

to vreme apsolutna vlast kakvu je Titu donela pobeda, preobraàva

wegovu li~nost u kult, naporedo s kultom Staqina. Uvek sam u sebi

negodovao protiv svih kultova, pogotovu onih u komunizmu, ve} i

zbog toga {to su oni, smatrao sam, suprotni osnovnom komunisti~-

kom u~ewu i komunisti~kom drugarstvu i {to ozna~avaju prvo i ne-

pobitno preobraàvawe revolucionarnog pokreta u vlastodrà~ki

i birokratski. Nova dràva je sve vi{e li~ila na apsolutisti~ke

policijske dràve. Bez terora i monopola nad partijom i dràvom,

Tito ne bi mogao biti vi{e od istaknutog revolucionarnog vo|e.

Zadràvaju}i prividno to svojstvo, on je samovla{}em pot~inio i

partiju i dràvu i na ovaj ili onaj na~in odstranio i potisnuo revo-

lucionare: mali, umereniji Staqin u maloj i neimperijalnoj dràvi.28 Oni koji su ~inili zlo~ine u ime nove religije, nisu nikada po-

mi{qali da }e wihove `rtve ikada uskrsnuti i progovoriti. To im je davalo posebnu snagu, kao i ose}awe da je vreme stalo. Uop{te, vlada-lo je uverewe da se nikada ni{ta ne}e promeniti, a ostali svet treba-lo je samo da sledi jugoslovenski primer. Qudi koji su usvojili takav na~in razmi{qawa po{teno su radili u ime novog morala jer je on potekao iz „istorijskog determinizma“ razvijenog do krajnosti. Sli~no kao nekada u Sovjetskom Savezu, revolucionarnim xelatima „nije uop{te padalo na pamet da te sjene mogu jednom ustati i pozvati svoje grobare na red“.29

Ma kolika bila surovost iz dana gra|anskog rata, ona se nije mogla meriti sa sistematskim masovnim egzekucijama kojima je mo}na dràva „novog tipa“ podvrgavala svoje podanike u skladu sa zakonima, instrukcijama, naredbama i tuma~ewima koja su dolazila „odozgo“. Svako ubistvo opravdavano je time {to se gradi svet u kome vi{e ne-}e biti nasiqa i {to za novo dru{tvo nikakve `rtve nisu velike.

Op{teprihva}eno mi{qewe bilo je da se „kod nas“ streqaju sa-mo „{pijuni, diverzanti i izdajnici“ dok se u drugim zemqama glava mogla izgubiti zbog bilo ~ega! U takva obja{wewa najvi{e je verova-la omladina, pre svega studenti i oni koji su bili ukqu~eni u novi sistem. Studenti su, na primer, verovali da je op{te {kolovawe bilo mogu}e samo u socijalizmu, a da je u kapitalizmu narod „ogrezao u ne-

28 Milovan \ilas, Pad nove klase. Povest o samorazarawu komunizma, Beograd 1994, 15.

29 Nade`da Mandelj{tam, Strah i nada, Zagreb 1978, 52.


pismenosti“. U iskrivqenoj realnosti, qudi su se ~vrsto povezivali preko zlo~ina. [to je bilo vi{e ume{anih i uprqanih, {to je vi{e bilo izdajnika i dou{nika, to je sve vi{e rastao broj pristalica ko-munisti~kog reìma koji su prièqkivali da taj reìm {to duè potraje kako ne~ista savest jednoga dana ne bi progovorila.

*

Temeqna dogma jugoslovenskog komunizma bila je prava opsesivna

vera da nema socijalizma bez nasiqa, da socijalizam mora biti prinu-dan. Stvarnost nasiqa doticala je ukupan ìvot dru{tva, a obeleèna je posebnom zabranom svake politi~ke opozicije, progonom vojnih i po-liti~kih kadrova, prinudnom kolektivizacijom seoskih gazdinstava, izazivawem sveop{teg straha u narodu. Prema tuma~ewu ideologa ko-munizma, nasiqe je bilo neminovno sredstvo klasne borbe za socijali-zam. Proleterska revolucija morala je da bude nasilan prevrat i tuma-~eno je kako je to neizbeàn zakon revolucionarnog pokreta.

Upotreba nasiqa u klasnoj borbi ne zavr{ava se, me|utim, na-silnom socijalisti~kom revolucijom jer se ni klasna borba ne zavr-{ava pobedom revolucije. Ta nasilna klasna borba ne opada izgrad-wom socijalisti~kih odnosa nego se, naprotiv, zao{trava samim na-pretkom socijalizma. Sistematsko politi~ko nasiqe zvani~no se na-zivalo diktaturom proletarijata. Jugoslovenska elita zalagala se pr-vih godina svoje vlasti za dugove~no ja~awe radni~ke dràve, za traj-nu zamenu jedne dràve drugom, a ne za trajnu slobodu dru{tva od dr-àvnosti. Postoje}e kapitalisti~ko okruèwe bilo je dovoqan raz-log za ja~awe dràve i onda kada bi, jednoga dana, u besklasnom dru-{tvu, i{~ezli razlozi za unutra{wu dràvnu prinudu.

Odnos novih apostola prema qudskoj li~nosti bio je nemilosr-dan: li~nost nije bila ciq ve} sredstvo za stvarawe proleterskog „raja“. Li~nost se u ime ciqeva socijalizma mogla ugwetavati i odu-zimala su joj se sva prava. Ber|ajev je davno upozoravao: Stihija bez-

li~nog i nekakvih apstraktnih, sredwih veli~ina kona~no }e tri-

jumfovati. Nova socijalisti~ka religija maksimalno je pojednosta-vila odnose u dru{tvu: pre revolucije vladalo je zlo (kapitalizam). Kultura je po~ivala na ekonomskoj eksploataciji radnih qudi i sva dotada{wa istorija svodila se na klasnu borbu. Posle revolucije svet postaje dobar, prestaje eksploatacija i nastupa carstvo istine i ve~ne pravde. Ra|awe socijalisti~kog dru{tva nije obi~na istorij-ska ~iwenica, to je ne{to izuzetno i jedinstveno, neka vrsta misti~-nog preokreta u samim osnovama istorije.

Socijalisti~ka religija apsolutno je negirala pro{lost i raz-vijala negativnu psihologiju revolucionara. Wegovo dostojanstvo po-~iva na postojawu onih koji se progone, snaga se meri mr`wom prema zlu a ne qubavqu prema dobru, osim u materijalisti~kom smislu. Ka-tegorije morala pozivaju se na negativne zasluge: iskorewivawe „zla“ koje je vladalo u pro{losti. ôvek nije prihvatan kao li~nost prema individualnim kvalitetima, nezavisno od socijalnih okolnosti. Pro-leter postaje mit, u wemu je snaga budu}nosti, on postaje kriterijum za odre|ivawe istine. Jednakost me|u qudima tuma~i}e se kao nive-


lacija li~nosti i weno obezli~avawe u masi. Socijalisti~ka religi-ja je obogotvorila i fizi~ki rad, a sve vrednosti ìvota pot~iwene su ekonomskoj proizvodwi. Samo neposredno u~e{}e u radu obezbe|i-valo je mesto u dru{tvu. Vrednosti duhovnog rada postaju mawe va`ne, a kvalitet rada mawe bitan.

Odvojiv{i se od naroda, kao vi{i izabranici, komunisti su se-be proglasili neprikosnovenim i prigrabili su pravo rukovo|ewa svim dobrima, kao i sva rukovode}a mesta i pravo odlu~ivawa. Tako su zagospodarili dràvom kao celinom i svim narodnim bogatstvom. Takvu vlast smatrali su istorijskom nu`no{}u i obezbedili su je ustavom. Za razliku od ostalih modernih religija, komunisti~ka je i{la na potpuno iskorewivawe „neveruju}ih“. Marksisti~ki revolu-cionari, {ire}i svoju religiju i vlast, uporno su ponavqali svoje ge-slo: „Ko nije sa nama, on je protiv nas“.

Novi prvosve{tenici dobijali su mnogo ve}e sinekure od, na primer, vazala u feudalizmu. Daleko je {iri bio izbor poklona u cr-venoj religiji: posebne plate i penzije, vile, letwikovci, procenat od poslova, skupocena kola, jahte, name{taj, daleka putovawa, mnogi provodi, metrese, qubavnice, kabineti sa sekretaricama, kola i vo-za~, ku}na posluga, izgradwa najluksuznijih stanova za najodanije. Najlep{e ku}e na Dediwu naselili su komunisti po{to su raniji vla-snici prethodno pohap{eni, proterani ili pobijeni.

Komunizam je predstavqao takav oblik totalitarizma u kome su postojala tri osnovna faktora gospodarewa qudima – vlast, svojina i ideologija, monopol jedne politi~ke partije, {to je predstavqalo je-dinstven fenomen u modernoj istoriji. Komunizam je prvo nastao kao ideja koja je u svojoj klici zadràvala totalitarnu prirodu. Vlast je u komunizmu imala najva`niju ulogu – kroz revoluciju vlast je treba-lo osvojiti, zatim, u izgradwi socijalizma vla{}u je trebalo stvori-ti nov sistem, a zatim ga uz pomo} vlasti i o~uvati. Tako je vlast evo-luirala od sredstva kao jedinom ciqu: U stvari, ona je uvek bila ciq,

u ve}oj ili mawoj meri, ali je komunisti~ki vo|i nisu shvatali ta-

kvom, veruju}i da }e wom kao sredstvom posti}i idealan ciq. Ba{

zbog toga {to je sluìla kao sredstvo za preobraàvawe dru{tva,

ona je mogla da se pretvori u ciq za sebe. U prvoj i drugoj fazi ona je

mogla izgledati sredstvom. U tre}oj fazi ne moè vi{e biti skri-

veno da je ona stvarno glavni ciq i su{tina komunizma.30 Sve osnovne ideje, filozofski principi i moralni obziri, na-

cija, vlastita istorija sve je moglo biti mewano ili `rtvovano. Ali ne i vlast jer je vremenom ona postala i sredstvo i ciq da bi komuni-sti o~uvali svoje privilegije i svojinu. Odre}i se vlasti, zna~ilo bi odre}i se sebe, svoje su{tine: Pojedinci to i mogu. Ali klasa, parti-

ja, oligarhija to ne mogu. To je svrha i smisao wihove egzistencije.31 Jugoslovenski komunizam (titoizam) predstavqao je nameru da

se na osnovu principa „komunisti~ke filozofije istorije“ (nau~ni socijalizam) uspostavi nova stvarnost, da se ona oblikuje i da se wo-

30 M. \ilas, Pad nove klase, 213. 31 Isto, 214.


me upravqa. U tom smislu zasnivao se na brisawu tradicije, istorij-skog se}awa i qudskih sudbina. Iako se komunizam uspostavio nasi-qem, iako je predstavqao totalnu vlast koja je u prvoj fazi po~ivala na skoro neograni~enom teroru, on je imao znatnu privla~nu snagu kao novi, pseudoreligijski poredak, posebno kod srpskog naroda. Mno{tvo qudi proìmala je sna`na vera da se pojedinac i dru{tvo mogu mewati prema unapred utvr|enom planu i iz jednog centra, da se moè upravqa-ti qudskim du{ama. U ime te vere, uni{tavani su i qudi i narodi.

U svojoj revolucionarnoj fazi, komunizam je imao nameru da iz-meni ~itavu dotada{wu civilizaciju i pripremi put za negra|ansko dru{tvo. Prvi korak na tom putu bilo je podizawe proletera u vlada-ju}u klasu. Oni koji su verovali u te ideje, tvrdili su da je to samo na-~in da se ukine svaka vlast! Ta vlast, kada je za to do{lo vreme, pre-tvorila u diktaturu jedne partije i neograni~enu vlast jednog ~oveka. Teorijski je to opravdavano stavom da vlast radni~ke klase nije u su-protnosti sa diktaturom partije, a ni diktaturom vo|e. Samim svojim postojawem, Komunisti~ka partija Jugoslavije imala je autoritet koji se nije morao dokazivati. Iz toga je proiza{la i Titova li~na vlast.

Politi~ki poredak koji je oli~avao Josip Broz temeqio se na niskim svojstvima i pokrivao je celu jugoslovensku negra|ansku struk-turu. Takav poredak omogu}avao je laka zadovoqstva, brz uspeh, od po-jedinca se nije traìo nikakav ozbiqan napor. Takav poredak nije mogao da iznedri pobunu, jer je onemogu}avao nastanak „velikog gne-va“. Bio je toliko korumpiran da je iskqu~ivao smisao `rtve za we-govu promenu. Pobuna nije mogla da nastane bez svesti o smislu `r-tve. Poredak zasnovan na demagogiji i licemerju, ostvario je dru-{tveni i gra|anski legitimitet prizemnih karakternih, mentalitet-skih i moralnih svojstava. U tom smislu odgovarao je ve}ini stanov-ni{tva. Posebno je samoupravqawe podstaklo nerad i primitivnost, amoralnost i neodgovornost, agresivnost i asocijalnost.

Dogmatski vid verovawa, karakteristi~an za ranu fazu izgrad-we novog dru{tva u Jugoslaviji, imao je potrebu da ponovo stekne si-gurnost. Takva koherentnost postizala se jednostavnim i imperativ-nim odgovorima na pitawa („ovo je ta~no, ovo je pogre{no“). Tako se otklawala svaka rasprava. Svaki zakqu~ak novih prvosve{tenika bio je „logi~an“, svaki sud „nepogre{an“. Ideolozi KPJ dokazivali su da se nikada nisu prevarili, da nikada nisu pogre{ili, da se wiho-va politika nikada nije mewala, {to je bilo od posebne va`nosti. Nametana kao da su apsolutne istine, ponavqana neprekidnim sugeri-sawem, nova verovawa u Jugoslaviji ostajala su izvan doma{aja rasu-|ivawa, sumwe ili o~iglednih ~iwenica koje su govorile suprotno.

Nova religija koja se razvijala u Jugoslaviji bila je profana: ona se nije zasnivala na bogu niti na ìvotu posle smrti. Takva reli-gija potpuno je odgovarala izvesnim psihi~kim nu`nostima: potrebi za sigurno{}u, regresiji pojedinaca u masi. Nije se zasnivala na to-bo`wem religioznom ose}awu, uro|enom qudskoj prirodi. Nije ra~u-nala na uplitawe nekakvog boànskog bi}a u qudske poslove. Napro-tiv: pozivala se na svakojaka bi}a (prirodu, istoriju, otaxbinu, indu-striju) koja navodno na objektivan na~in upravqaju sudbinom. Prodi-


ru}i u pore masovnog dru{tva, ona je postajala supstancija qudskog ìvota, energija jedne nestale vere bez koje sve umire.32

Nova komunisti~ka religija bila je religija nade. Ona je garan-tovala qudima da }e iz svojih muka iza}i pobedonosno i jednom zauvek, pod uslovom da se identifikuju sa idealom koji predstavqa ne{to {to je iznad wih, ali i da po{tuju pravila koja im se propisuju. Po{tova-wem pravila izbegava se sukob sa dru{tvom. Pojedinac je oslobo|en te-{ke du`nosti da bira, a izbegava i opasnost da u odnosu na druge skre-ne s puta. Egzistenciji pojedinca pruà se izvestan dru{tveni smisao, daje svrha ìvotu koji wu moè ste}i samo pod uslovom da odustane od svojih èqa i da vlastitu stvarnost posmatra o~ima drugih.

Jedinstvo i delovawe mase po~ivali su na novoj „istini“ koja se postavqa van nadle`nosti razuma, ponekad i iznad wega. Osnovni za-datak uspostavqawa Titovog kulta bio je da preobrazi marksisti~ku teoriju u shvatawe koje ima snagu verovawa. Zadatak vo|e bio je da na-rodu teoriju KPJ nametne kao viziju sveta, tj. da obezbedi primat ve-re koja treba da istisne raniji primat razuma i svih drugih religij-skih verovawa.

Paganski strah od haosa okupacije i gra|anskog rata, izazivao je molitve Bogu da do|e neka sna`na vlast, ~vrsta ruka koja bi vratila u korito qudsku bujicu {to je „preplavila obale“. Taj strah bilo je naj-postojanije ose}awe. Iz wega je proisticali èqa, koju su tvorci no-ve religije ve{to koristili, da ne bude vi{e nikakvih iznena|ewa, da sve „te~e glatko i po planu“, {to je sve stvaralo pretpostavke za prihvatawe novih „mudraca“ koji }e voditi svoje stado. Kada su oni zauzeli vlast, vernici se nisu vi{e usu|ivali ni{ta da urade bez wi-hovog vo|stva i od wih su o~ekivana neposredna uputstva za svako-dnevni ìvot. Vernici su se sami borili za jedinstvo misli, jer su se u svakoj nesuglasici i pojedina~nom mi{qewu privi|ali anarhija i haos. Tako je narod, }utawem i odobravawem, sam pomagao sna`noj vla-sti da se jo{ vi{e osnaì, jer se u tu|a iskustva nije verovalo. Tako je razvijano ose}awe sopstvene inferiornosti i zavisnosti od mudra-ca i wihove milosti.

Novi apostoli kao da su govorili: Mi gradimo novu dràvu, pa

bi bilo licemerno da se odri~emo onoga {to uvek kroz istoriju ima-

ju oni koji su na vlasti. Naravno da je uvi|ano da ìvot nije tekao po {emama, ali su {eme progla{ene nepovredivim i nisu se smele upo-re|ivati za onim {to se zaista doga|alo. Osnovno pravilo bilo je da se ~ovek ne osvr}e na stvarnost. Iz deterministi~ke teorije proizi-lazila je i zabrana prou~avawa stvarnosti – za{to podrivati temeqe i izazivati nepotrebne sumwe ako nas istorija vodi prema ozna~enom i prihva}enom ciqu: socijalisti~kom raju? Rukovodioci su mogli da govore samo o onome {to se nameravalo posti}i.

Tako je izopa~eni humanizam postao stvarnost jugoslovenskog dru{tva. Nijedna dru{tvena grupa nije imala pravo na sopstveno mi-{qewe o nekom doga|aju. Nikada se nije smelo iskazati nezadovoqstvo celog jednog dela dru{tva. Zbor sledbenika nove religije, koji se

32 Ser`. Moskovisi, Doba gomile, Beograd 1997, I, 298.


sluìo revolucionarnom terminologijom, nije hteo da ~uje za pojedi-na~ne sudbine.

Komunisti su svoju partiju utemeqili na autoritetu kao crkva, ali je to bila preokrenuta crkva utemeqena na deifikaciji ~oveka. Poistove}ivawe vladara sa Bogom bilo je najvidqivije kroz jedno-stavna obja{wewa da sve {to on radi radi pravedno poput nekog boga. Posebno su Srbi oboàvali ~oveka o kome gotovo da ni{ta pouzdano nisu znali. Bio im je na poseban na~in i dalek, kao pravo boànstvo, ali i blizak, kao u nekada{wem paganskom svetu. Oboàvawe vo|e prirodni je nagon svetine.33

Prava vera je propisivala potpunu netrpeqivost prema svim ot-padnicima, svima onima koji nisu prihvatali Titov kult. Preobra}a-we jeretika nije se praktikovalo, ve} samo wihovo uni{tavawe: Po-

gubqewe ja~a veru. Upravo kao neki Bog, Tito je bio promenqive na-ravi, ~as dobar i pun qubavi, ~as zao i osvetoqubiv.

âs dolaska komunizma Srbi su do~ekali bez krsta i molitve, jer jednostavno nikada nisu ni ìveli kao pravoslavni hri{}ani. Prelazak u socijalizam, tj. u puni ateizam odigrao se, posebno kod se-qaka, izuzetno lako da su ~ak i novi vlastodr{ci bili iznena|eni. Narod koji je sebe doìvqavao pravoslavnim i u ~ijoj su se tradiciji wegovi pripadnici ~itavog ìvota molili i krstili, pokazao je do koje je mere nepo{tovawe religijskih uverewa postalo moralno i ì-votno samoubistveno.34 Razlika izme|u duhovnih i religijskih na~ela i stvarnog verovawa, tzv. srpske vere, otvorila je provaliju koja je progutala ~itav narod. Srpsko deklarativno isticawe pravoslavqa sa-mo je pokrivalo verovawe u obe}awa ovozemaqskih bogova. Prema hri-{}anskim svecima postupano je identi~no kao prema paganskim idoli-ma, bogovima i mitskim zmajevima u vreme egzistencijalne krize.

Prihvataju}i komunizam kao novu religiju, Srbi su korenito promenili stav prema prethodnim verskim sadràjima. U pitawu je bio lako prepoznatqiv i karakteristi~an paganski odnos koji je re-lativizovao odre|eni sadràj vere. Psiholo{ka odre|enost ove poja-ve pruà uvid u wenu su{tinu vezanu za sam ~in odbrane verski neu-korewenog i vekovima egzistencijalno nesigurnog i ìvotno ugroè-nog bi}a balkanskog ~oveka.35 Srbi su, mnogo vi{e nego drugi narodi, odnos prema veri temeqili na wenom iskustvenom aspektu i ispuwa-vawu odre|enih èqa i o~ekivawa. Mawe je bio prisutan wen eshato-lo{ki princip – utemeqivawe realnosti nepoznatog, duhovnog sveta. Paganski vid o~ekivanog poverewa u bogove, lako uo~qiv kod Srba, zasnivao se na odre|enom psiholo{kom ili materijalnom interesu kao potvrdi èqenih o~ekivawa. Izneverene nade, pra}ene razo~are-wem, dovele su u pitawe dotada{we poverewe koje se u trenutku sla-bosti ili velike dru{tvene (egzistencijalne) krize lako vezuje za ne-ki drugi ponu|eni sadràj.36

33 Anton Antonov-Ovsejenko, Staljin. Portret tiranina, Zagreb 1986, 230.34 Bojan Jovanovi}, Duh paganskog nasle|a u srpskoj tradicionalnoj kulturi,

Novi Sad 2000, 22. 35 Isto, 58. 36 Isto, 59.


Srbi su 1945. godine veoma lako predali du{u novim, crvenim bogovima jer nisu bili duhovno zreli. Bili su fascinirani tim no-vim, drugim sadr`ajem i lako su poverovali u wegovu mo}. Zato su se odrekli sopstvene vere: Poverovati u ponu|ena obe}awa, prihvati-

ti drugu veru zna~i nestrpqivo ubrati zeleni plod sopstvene du-

hovne nezrelosti. Verovawe u mo} bilo kog sakralizovanog entite-

ta, nadnaravnog, religijsko-institucionalnog, partijskog ili na-

cionalnog fanatizuje veru i zarobqava pojedinca u kolektiv koji

svoj identitet stvara i brani suprotstavqawem drugom kolekti-

vu.37 U sistemu jugoslovenskog religioznog komunizma sve oblasti

~ovekovog `ivota su politizovane: ne samo oblast materijalne proiz-vodwe i potro{we, ve} i nauka, umetnost, vaspitawe dece, patrioti-zam, qubav, poroci svake vrste. Sve se to vrednovalo po meri kori-snosti za politiku, kao da je ona izvor svih vrednosti a ne samo sred-stvo za izvorne qudske vrednosti. Politi~ari su upravqali svim i sva~im i smatrali se nadle`nim za sve samo na osnovu politi~ke nad-le`nosti, bez obzira na ograni~ene li~ne sposobnosti.

Kosta Nikolic

„THE PESTILENT INDIVIDUALS WILL BE ERADICATED“

Summary

The social system, pretended to offer the final solution to the problem of human existence, also showing intentions to impose itself as new religion which, in the rightful way, would solve the most important problem in the lives of people – poverty, had been established in Serbia since 1944. Perceiving the connection between economic processes and religious beliefs, communists wrongly set the thesis that religion depended on economic relations. They were endeavoring to ’liberate’ people from the fetters of nature, duties and all the sufferings. Communists in Yugoslavia did not want to solve only social problems of society. They had been trying to build an extensive religious belief which would offer answers to questions on meaning of life and the aim of history. They preached about their communist moral, created their communist science and art, submitted all the manifestations of life to economic imperative. It was insisted on special communist understanding and feeling of life, feeling that the World of socialism would be the world reborn and that the new society would be super-historic process or the beginning of new history.

37 Isto, 60.

NATA[A MILI]EVI], istraìva~-pripravnik Institut za noviju istoriju Srbije Beograd, Trg Nikole Pa{i}a 11 UDK 323,25 (497,1) „1944/1950“

OTPOR SRPSKOG GRA\ANSTVA „NOVOJ VLASTI“ 1944–1950�

APSTRAKT: U radu se obra|uje otpor kao malo poznata pojava

iz odnosa srpskog gra|anstva i „nove vlasti“ u prvih nekoliko

godina po oslobo|ewu Srbije. Uz ukazivawe na neka od osnovnih

obele`ja tog otpora, posebna pa`wa posve}ena je oblicima i

formama otpora koje su bile najprisutnije i naj~e{}e. Razma-

trane su razne vrsta nemirewa i neprihvatawa dru{tvenih

odnosa ili dràvnog ure|ewa individualnog ili grupnog tipa: od neformalnih okupqawa, obla~ewa, odlazaka u crkvu ili od-

bijawa pojedinaca da rade, preko parola kao sredstva da se javno

pokaè stav do otpora ilegalnih organizacija.

Represija je bila jedna strana pona{awa „nove vlasti“ u kojoj su komunisti imali glavnu re~ prema srpskim gra|anskim slojevima od-mah po oslobo|ewu Srbije u jesen 1944. Prve mere revolucionarnih snaga „nove vlasti“ deo pripadnika gra|anstva doìveo je kao „novu okupaciju“. Na minulu okupaciju podse}alo ih je kako uvo|ewe poli-cijskog ~asa, ograni~ena sloboda kretawa i hap{ewa, tako i ekstrem-na primena nasiqa, posebno u toku 1944–45. godine, kojom je trajno uklowen izvestan broj gra|anskih pripadnika; uz to je pritisak „nove vlasti“ gra|anstvo li{io raznih vrsta prava (a svaka okupacija dono-sila je i suàvawe kruga priznatih prava) i prakti~no ih pretvorio u gra|ane drugog reda. Izgleda da je to bilo ono {to ih je posebno po-ga|alo. Tada mladi gra|anski savremenik Dimitrije \or|evi} se}ao se da ga nije toliko uznemirio gubitak imovine, koji je bio veliki, koliko ose}awe „obespravqenosti“.1 Gra|anin-individua sa imenom i prezimenom postao je predstavnik mase, samo podanik od koga se tra-ìla poslu{nost; gubio je preko optu`bi i osuda gra|anska i politi~-ka prava, ugled i status. Podrivena egzistencija u ratu pretvorila se sa oslobo|ewem za gra|anske pripadnike u pravu dramu.

Represija je kako je to nalagala komunisti~ka ideologija bila prate}i proces ru{ewa starog i stvarawa „novog dru{tva“ socijalne pravde, te prema tome traìla je „likvidaciju“ glavnih protivnika

� Rad je napisan u okviru projekta Srpski faktor i razbijawe Jugoslavije —

uzroci i posledice 1918—2000 (br. 1627), koji finansira Ministarstvo nauke i za{ti-te ìvotne sredine Republike Srbije.

1 D. \or|evi}, Oìqci i opomene, I, Beograd 1994, 12; B. Peki}, Godine koje su po-jeli skakavci, II, Beograd 1989, 166.

Nata{a Mili}evi} ISTORIJA 20. VEKA 2/2004 64

odnosno gra|anstva. Za gra|anstvo koga su odlikovale liberalnode-mokratske vrednosti u „novom dru{tvu“ nije bilo mesta. Kontrolisan javni i privatni ìvot i nemogu}nost ispoqavawa druk~ijeg mi{qe-wa i pona{awa od onih koji su proklamovani nisu samo sputavali gra|anina individuu i wegovo mi{qewe nego i svaki vid iskazivawa druga~ijeg koji se prepoznavao kao „staro buròasko“ i bio smatran neprijateqskim. To je vodilo uspostavqawu svojevrsnog otpora kao odgovora na represiju.

Neka obele`ja otpora. Odgovori, odnosno otpori gra|anskih pripadnika na represivni sistem koji se uspostavqao posle oslobo-|ewa bili su razli~iti u skladu sa na~inom wegovog ispoqavawa, no-siocima, upotrebqenim sredstvima. I dok se najve}i deo gra|anskih pripadnika na{ao u i{~ekivawu, ili kako se isti~e u jednom izve-{taju „i{~ekivawu ne~ega {to, mo`da treba da do|e...“2, znatno mawi deo wih odvaìo se na otpor.

Otpor srpskog gra|anstva u zemqi pritisku vlasti postojao je ve} od oslobo|ewa. Jednim delom on se naslawao na rat i bio je wego-vo produèwe samo u mirnim uslovima i druk~ijim sredstvima. Glav-ni nosioci bile su sve one snage koje su se usprotivile vode}oj i nad-mo}noj ulozi revolucionarnih snaga u vlasti, tj. komunistima. Uz osvedo~ene antikomuniste otporu su se okrenuli i oni koji su se po-sle oslobo|ewa na{li na udaru revolucionarnih mera vlasti: izve-stan broj gra|anskih politi~ara, krupnih i sredwih vlasnika kapita-la, wihove porodice, gra|anska omladina, crkva, pojedinci koji su mislili druk~ije. Okrenuti vrednostima koje su smatrali najva`ni-jim u zapadnoevropskoj dru{tveno-politi~koj i kulturnoj ba{tini, traìli su i nadali se podr{ci upravo tih zapadnih demokratija, pre svega Velike Britanije i Sjediwenih Ameri~kih Dràva.

Otpor se iskazivao u razli~itim oblicima i formama. On je bio i legalan i ilegalan, pojedina~an i grupni, organizovan i forma-lan, neformalan i spontan, pasivan i aktivan. Do 1947. godine sve po-menute forme i oblici otpora egzistirali su i paralelno i ispre-pletano. Uz legalni otpor gra|anskih politi~ara, tekao je proces ilegalnog otpora pojedinih grupa, bilo vojnog porekla u smislu ~et-ni~kih grupa, bilo gra|anskih omladinskih grupa. Pojedinci su u skladu sa svojim uverewima, htewima, sve{}u, hrabro{}u preduzimali i poje-dina~ne akte otpora; neki su odbijali da rade, drugi su spoqnim izgledom tj. obla~ewem kao spoqnom manifestacijom pokazivali {ta misle, tre}i su odlazili u crkvu i sl.

Legalni otpor je bio ispoqavan do 1947. godine do kada je posto-jala i gra|anska opozicija, odnosno do su|ewa Dragoqubu Jovanovi}u. On je bio za javno gra|ansko suprotstavqawe komunistima po raznim politi~kim pitawima. Ogledao se u povremenim istupima gra|anskih politi~ara za govornicom u Skup{tini, kra}e vreme i stvarawem opozicionih listova, obnavqawem predratnih stranaka; kretao se u okvirima legalnih politi~kih tokova. U isto vreme legalni otpor je

2 Arhiv Srbije (AS), Centralni komitet Saveza komunista Srbije (CK SKS), organizaciono-instruktorska uprava; k-90; Izve{taj Okru`nog komiteta Beograda br. 1686, 14. jun 1946.

Otpor srpskog gra|anstva „novoj vlasti“ 1944–1950 65

bio zapravo pomagawe uspostavqawa reìma budu}i da je stvarao pri-vid postojawa pluralizma u mi{qewu i politi~kom delovawu. Omogu}avali su ga spoqnopoliti~ki i unutra{wi poloàj zemqe, taktika saradwe i svestan ustupak komunista u borbi da revolucio-narne promene dobiju me|unarodno priznawe. On je postojao upravo zato {to ga je dozvolila najja~a politi~ka grupa u vlasti odnosno ko-munisti. Legalnom otporu okrenuli su se stariji predstavnici gra-|anstva i to pre svega odranije poznati gra|anski politi~ari. Legal-na opozicija reìmu i pritisku u okviru sistema institucija, poseb-no sa skup{tinske govornice bila je onemogu}avana raznim sredstvi-ma, pre svega brojno{}u komunisti~kih poslanika, wihovim dràwem svih komandnih pozicija u dru{tvu (vlade, policije, vojske, sredstva informisawe, i sl.). Taj vid otpora je bio najizraèniji do izbora 11. novembra 1945. kada je glavnu snagu otporu davao demokrata Milan Grol. Kasnije je nastavqen preko istupawa lidera Narodne seqa~ke stranke, dr Dragoquba Jovanovi}a. I dok se prvi shvatao kao otpor van Narodnog fronta kao politi~ke organizacije, drugi je bio otpor saradnika u samom Narodnom frontu.3 U wihovom delovawu najva`ni-ju ulogu imala su politi~ka i propagandna sredstva: govori, zborovi, {tampa (Demokratija), apstinencija i kritika.

Onemogu}avawe legalnog delovawa gra|anskih predstavnika uslo-vilo je da ilegalni otpor postane skoro jedini oblik suprotstavqa-wa novoj vlasti. On je u periodu 1944–1950. godine i pored stroge kon-trole nad javnim i privatnim ìvotom, strogih kazni za prekr{ioce zakona bio ìv. âk je, ako je suditi na osnovu gra|e, povremeno iz-gledalo da je zemqa sva uzburkana u otporu. Pojavquju se brojne omla-dinske grupe kao klice organizovanog otpora. Dimitrije \or|evi} je smatrao da su one u periodu 1945–1948. godine predstavqale „vesnike otpora“.4 Treba ista}i da se ilegalni otpor delimi~no naslawao na otpor iz rata; s jedne strane deluju ~etni~ke grupe koje su odbile da predaju oru`je, a s druge „legalizovani ravnogorci“ pobornici antiko-munisti~ke i monarhisti~ke orijentacije. Tre}u stranu predstavqaju oni gra|anski predstavnici koji su bili pre svega demokratski i an-tikomunisti~ki orijentisani, a naslawali su se na liniju Demokrat-ske stranke Milana Grola. Osnovni nosioci, ako se izuzmu zaostali ~etnici koji su bili pojedinci ili grupe vojnog porekla, bili su pre svega mla|i pripadnici gra|anstva. Oni su obuhvatali tek mali deo ukupne omladine koja ostala izvan masovnih omladinskih organizaci-ja (SKOJ-a, USAUS, Narodne omladine Srbije, Sredwo{kolske na-rodne omladine, Studentske narodne omladine) koje su okupqale i mo-bilisale omladince na narodnofrontovskoj podlozi i programu iz-

3 Delovawu politi~ke opozicije posve}eno je vi{e radova u celini i u delovi-ma. Me|u zna~ajnije spadaju N. Jovanovi}, @ivot za slobodu bez straha: studija o

ìvotu i delu dr Dragoquba Jovanovi}a, Beograd 2000; V. Koštunica, K. âvoški, Stra-na~ki pluralizam ili monizam: posleratna opozicija – obnova i zatiranje, Beograd 1990; B. Petra-novi}, Jugoslavija na razme|u (1945—1950), Podgorica 1998; B. Petranovi}, S. Dautovi}, Jugoslavija, velike sile i balkanske zemlje 1945–1948 (Iskustvo narodne demokratije kao partijske dràve), Beograd 1994; B. Petranovi}, Politi~ke i pravne prilike za vreme Privremene vlade DFJ, Beograd 1964, itd.

4 D. \or|evi}, Oìqci i opomene, II, Beograd 1995, 39.


gradwe socijalisti~kih odnosa.5 U sastavu neorganizovane omladine na{li su se oni sredwo{kolci i studenti „prozapadno orijentisani“, oni iz gra|anskih porodica, te oni koji su bili pod izrazitim utica-jem crkve. Wihov otpor ne samo da se postepeno uobli~avao kako je rasla svest da je neophodno se suprotstaviti, ve} su va`nu ulogu ima-li jo{ neki momenti, uostalom kao i kod starijih generacija gra|an-stva; vera u zapadne saveznike i mene u svetskoj politici a potom i snaga imena i borbe Draè Mihailovi}a, do prole}a 1946. godine ka-da je on uhap{en, bili su me|u va`nijim. I ostaci ~etnika su svojim postojawem pruàli nadu i bili sam wen izraz da bi moglo do}i do podr{ke Zapada.

Iako je bio uglavnom antikomunisti~ki i monarhisti~ki moti-visan, otpor je u stvari bio podstican konkretnim povodima koje je ìvot nametao (kr{ewem raznih vrsta prava, pogo|eno{}u merama vlasti i sl.). Pa`wu smo usmerili pre svega na one oblike wegovog ispoqavawa koje su bile naj~e{}e i najprisutnije. U wih su spadale razli~ite vrste neprihvatawa i nepristajawa na postoje}e stawe u dru{tvenim odnosima ili dràvnom ure|ewu bilo individualnog i grupnog tipa (iskazivawa razli~itosti bilo spoqnim izgledom, bilo nasle|enim duhovnim potrebama, navikama...) ili ozbiqnijim poku-{ajima formalnog organizovawa raznih grupa.

Oblici nemirewa. Kao prvi oblik otpora i donekle mo`da najlak-{i (sa najmawe posledica) iskazao se onaj koji se ogledao u povla~ewu u krugove koji su samo gra|anski. Usled toga su partijski izve{taji uglav-nom donosili zabele{ke da su se „gra|anski pripadnici povukli, zakon-spirisali“ ili da se wihov rad sveo „na krug svojih prijateqa“. Zapravo, ona su bila neka vrsta duhovne ali i vremenski odre|ene fizi~ke ograde od ostatka dru{tva. I dok je prva mogla da zamaskirana traje skoro bes-kona~no i stvar je pojedinca, ova druga ograda je, hteli oni to ili ne, usled potrebe nastavka ìvota postepeno ru{ena. Moè se re}i i da su takva okupqawa bila izraz vremena, nepoverewa, straha, prilago|avawa novonastalom stawu i „neprijateqskom okruèwu“, ali i prelazna faza u nastojawu da se preìvi a da „wihovi neprijateqi“ ne prodru u tu „oazu relativnog mira“.6 Radilo se o nekoj vrsti neformalnih okupqa-wa kao vidu pasivne rezistencije. Se}aju}i se tih godina B. Peki} je za-pisao „... u moju ku}u, u ku}u mojih prijateqa, nikad u{ao nije bilo ko iz mog razreda ili {kole za koga se sumwalo da je ~lan SKOJ-a...“.7 Time su izvesne gra|anske zajednice, svedene u ku}e brane}i podru~je svoje fi-zi~ke i duhovne slobode, iskazivale potpuno odsustva poverewa i tole-rancije prema revolucionarnom subjektu kao neprijatequ.

5 O tim omladinskim organizacijama u posleratnom periodu, wihovoj aktivno-

sti, na~inima angaòvawa u dru{tvu, organizacionom ustrojstvu videti vi{e u M. Mitrovi}, Izgubqene iluzije. Prilozi za dru{tvenu istoriju Srbije 1944—1952, Be-ograd 1997, 145–192.

6 Istorijski arhiv Beograda (IAB), Gradski komitet Saveza komunista Srbi-je (GK SKS) Beograd, periodi~ni i mese~ni izve{taji o radu partijske organizacije II rejona, 1945–1951, k-317; Izve{taj o radu za februar 1945. od 6. marta 1945.

7 B. Peki}, n. d., I, 81.


Takva okupqawa u privatnim stanovima u mawim grupicama, u bifeima, ili kafanama omogu}avala su gra|anskim pripadnicima odr-àwe kroz razmenu mi{qewa, ideja, ali i kritiku vlasti u istom klasnom krugu, bez straha od posledica koje su ne retko mogle popri-miti ozbiqan karakter. Izgleda da su ih tako shvatali i predstavni-ci vlasti po{to su uglavnom protiv wih malo {ta preduzimali. Tako su prosto registrovali da se neki poput advokata Veqka Kova~evi}a ograni~avaju da u uskom krugu pri~aju protiv komunista.8 „Klasno po-be|eni“ su bili svesni da se wihova delatnost prati, posebno ukoli-ko su odranije bili politi~ki aktivni. Prema saznawima partijske organizacije na I rejonu u Beogradu raspravqalo se na tim skupovima u februaru 1945. godine o raznim pitawima; izme|u ostalog, uo~eno je da je jedna grupa u razgovorima teìla okupqawu demokrata i zemqo-radnika pod parolom stvarawa koalicije gra|anskih stranka.9 Radilo pre svega o promi{qawima {ta je dobro preduzeti ili bi trebalo preduzeti kako bi se lak{e suprotstavilo komunistima, ali su ona bila bez stvarne podloge i ozna~avala su samo politi~ku te`wu. B. Peki} se se}ao da se na takvim okupqawima ili onim povremenim o slavama skoro svake godine moglo ~uti sva{ta, od optimisti~kih predvi|awa da komunisti~ka vlast ne}e potrajati, da }e do ovog ili onog praznika ili slave komunizmu do}i kraj, ali skoro uvek uz po-mo} nekog tre}eg (saveznika) ili ne~eg tre}eg (tre}eg svetskog rata i sukoba saveznika i SSSR a), te krajwih pesimisti~kih vizija, da se to ne}e desiti.10 Ali i tu se {to{ta promenilo sa sukobom Jugoslavije i SSSR. Sukob je podstakao nadu u promenu i uticao da se u neformal-nim okupqawima sa op{tih tema i razmene misli pre|e na konkret-nije aktivnosti. U grupi qudi koja se okupqala oko dr Koste Kumanu-dija krajem oktobra 1948. godine bio je obrazovan Odbor na ~elu sa wim. U wega su u{li predstavnici pojedinih stranaka poput demokra-ta Igwata Stefanovi}a, biv{eg ministra, dr Milana \. Milojevi}a, biv{eg ministra i narodnog poslanika, radikala, Velimira-Veqe Popovi}a, dr Vasilija Jovanovi}a, samostalaca dr Svetislava Popo-vi}a, dr Prvislava Grizonoga, ili dr @arka Stupara kao vanstrana~-ke li~nosti. Neki od wih su ve} bili hap{eni i osu|ivani poput Ku-manudija i Stupara. âk je 20. juna 1949. izabran Izvr{ni odbor koji je imao zadatak da izradi Ustav tre}e Jugoslavije. Preko Grizonoga koji je emigrirao planirano je povezivawe sa emigracijom i bila je poslana grupa od 11 diverzanata. Iako je sve ra|eno u dubokoj tajnosti saznawe o takvim aktivnostima je stiglo i do organa bezbednosti pa je ve} juna 1950. godine do{lo do hap{ewa obe grupe.11 Tako je i ovaj

8 IAB, GK SKS Beograd, periodi~ni i mese~ni izve{taji o radu partijske or-

ganizacije III rejona, 1945–1951, k-317; Izve{taj o radu partijske organizacije XI rejo-na od 12. aprila 1945.

9 Isto, periodi~ni i mese~ni izve{taji o radu partijske organizacije II rejo-na, 1945–1951, k-317; Izve{taj o radu za februar 1945. od 6. marta 1945.

10 B. Peki}, n. d., II, 61–64. 11 Milan R. Raji}, Srpski pakao u komunisti~koj Jugoslaviji. Trilogija komu-

nisti~kih zlo~ina, Beograd 1991, 171–175. Su|ewe je odràno januara 1951. pred Voj-nim sudom. Optuèno je 17 lica me|u kojima su wih ~etvorica ve} bili osu|ivani (dr Kosta Kumanudi na 18 i 1946, Udovi~i} Stanojle na 10 godina 1948, Stefanovi} Mi-


poku{aj ilegalnog okupqawa biv{ih politi~ara bio skr{en i pre nego je dobio odre|eni organizacioni okvir i ozbiqniju mogu}nost da se iskaè.

Posle oslobo|ewa pojedini gra|anski pripadnici nastavili su da idu i na ona mesta na koja su ranije i{li. Na taj na~in su odràva-wem svojih navika odbijali da se prilagode i prihvate izmewenu stvarnost. Prime}ivalo se da u Beogradu otpu{teni vi{i ~inovnici odlaze u kafanu „Ruski car“ kao i ranije i da se tu sastaju sa „nekim bogata{ima iz centra“.12 U mesta okupqawa spadali su i bifei, go-stiona kod Sotirovi}a i Bajlonijeve pivare.13 Prema jednom izve{ta-ju qudi koji se okupqaju po kafanama su oni koji nemaju pravo glasa, razni trgovci, ratni dobitnici, {pekulanti, dakle svi oni koji su bili pogo|eni merama vlasti. Naglasak je stavqen na okupqawa kod vinara Jovi~i}a u Du{anovoj ulici, u kafani „Car Lazar“ u Dubro-va~koj, kod Kri~kovi}a koji je izgubio pravo glasa i sl. U „Gr~koj kraqici“ skupqaju se redovno svi trgovci, poznati kao {pekulanti, gde odràvaju vezu sa trgovcima iz unutra{wosti. [to se ti~e ku}a, sastanci su se odraàvali kod Delfe Ivani}, u ~ijoj ku}i su stano-vali Amerikanci iz ambasade. Zatim, uo~eno je da se odràvaju sa-stanci u ku}ama Dositejevoj ulici, Dobra~inoj, Strahiwi}a Bana i Jovanovoj. U ulici Topli~in venac br. 13 kod „nekog Trajkovi}a“, ~iji su sinovi „prodavali“ Grolovu demokratiju odràvali su se ta-ko|e sastanci.14

Svi oni su se hteli ili ne na{li izop{teni od ostatka dru-{tva, {to na~inom razmi{qawa, {to idejno-politi~kim te`wama, pogo|eno{}u merama, obeleèno{}u terminom „reakcija“ i drugim nazivima poput „ratnih bogata{a“,„{pekulanata“ i sl. S druge strane svesno su se i sami ogra|ivali. Time su u stvari stvarali jedan duhov-ni krug kao upori{te i beg od stvarnosti, mogu}nost za slobodnije iz-raàvawe i pona{awe. On je bio i nevidqivi zid prema spoqnom sve-tu, kao svestan izraz netrpeqivosti prema „klasi pobednika“. Iako na uskom delu stvarnosti ta vrsta okupqawa bila je pasivni otpor ko-ji je omogu}avao, kako je to video B. Peki}, da se sa „odre|enom nadmo}no{}u, podnesu i spontane i birane neprijatnosti kojima je ~ovek bio izloèn van tog ekskluzivnog geta.“15 U su{tini bilo je neophodno izbegavati razgovore sa komunistima jer se nije moglo sa wima razgovarati na ravnopravnoj ravni; oni su mogli otvoreno re}i sve {to misle, a gra|anski predstavnici ne, jer u protivnom bi mogli biti ozna~eni kao „neprijateqi“. Radi ilustracije karakteristi~na je izjava pristalice Demokratske stranke u srezu masuri~kom, Dragu-

lutin, na 10 godina 1945, dr @arko Stupar na gubitak nacionalne ~asti 1945). Najve-}i broj osu|en je na robiju izme|u 10 i 20 godina, dvojica na doìvotnu robiju, a wih ~etvorica na kazne od osam i {est godina. (Isto, 204–225).

12 IAB, GK SKS Beograd, periodi~ni i mese~ni izve{taji o radu partijske organizacije II rejona, 1945–1951, k-317; Izve{taj o radu II rejona od januara 1945.

13 Isto, periodi~ni i mese~ni izve{taji o radu partijske organizacije III re-jona, 1945–1951, k-317; Izve{taj o stawu na III rejonu za januar 1945.

14 Isto, zapisnici sa plenuma, konferencija RK KPS I rejona, 1945–1952, k-334; Zapisnik sa sastanka RK KPS I rejona od 21. septembra 1946.

15 B. Peki}, n. d., I, 81–82.


tina Mihailovi}a koji kaè: „Mi ne smemo da govorimo, a imali bi smo {to{ta“.16

Izgled i pona{awe kao spoqna manifestacija otpora bili su osobena forma otpora pojedinaca iz gra|anstva. Druga~ije obla~ewe, izraàvawe i pona{awe bili su prilika da se iskaè nemirewe sa postoje}im stawem u dru{tvu i trenutnim trendovima u modi. Oni su im pruàli bar malu satisfakciju da nisu kao ostali, ~ime su u isto vreme nastojali da onemogu}e svoje utapawe u masu. S jedne strane oni su bili ne samo modni izraz ve} i izraz potrebe za razli~ito{}u, s druge potreba da dobrim izgledom sa~uvaju deo dostojanstva. Usled to-ga su se gra|anski pripadnici odvaìli da obuku, na primer, bundu ili stave {e{ir kao jasan pokazateq svog klasnog porekla, ali ih je za to ubrzo stizala i kazna. Tako je majka Borislava Peki}a isteriva-na iz redova ispred radwi jer je nosila bundu, „a bundu je nosila jer je ve}ina ostale garderobe bila preraspodeqena“.17 Verovatno joj je taj deo ode}e i ostavqen kao simbol „buròaskog sveta“. Sestra od tetke Dimitrija \or|evi}a je zbog bunde, u kojoj se pojavila u hladnom no-vembru, bila „primorana da pere prozore na javnoj zgradi“.18 Ukoliko se neko usudio da umesto ka~keta nosi {e{ir moglo se desiti da bude „odre|en da ~isti ulice“.19 Gra|anska filozofija razli~itosti, koja se suprotstavqala komunisti~koj filozofiji istosti, dobijala je kod mla|e generacije poseban izraz vode}i je i u prave obra~une sa komunisti~kim omladincima okupqenim u SKOJ-u i NO. Deo gra|an-skih omladinaca se kico{ki obla~io, nosio crne {e{ire sa {iro-kim obodom, kravate sa „gnomskim“ odnosno trouglastim ~vorovima, duge kapute, sakoe ogromnih revera na dva reda, uske pantalone tzv. sulundarice ili frula pantalone i cipele na spratove.20 Ne retko wihovi nosioci su nazivani „tipovima“ i „mondenima“ ili „dekaden-tima“. Tako obu~eni oni su se pojavqivali na nekim manifestacija-ma, kao {to je recimo bilo ponovno otvarawe ameri~ke izlo`be kra-jem 1946. godine. Prema jednom izve{taju, bilo ih je dosta na izlo`bi bez obzira {to je „bilo stra{no hladno“ i {to je „duvao hladan ve-tar“; vreme odnosno nevreme, primetio je pisac izve{taja, nije ih omelo da prisustvuju tom doga|aju.21 U skoro svakoj gimnaziji u Srbiji bilo je vidqivo wihovo prisustvo. U beogradskoj I me{ovitoj gimna-ziji i na prostoru naseqa Sewak me|u u~enicima 1947. godine iskazi-vane su sli~ne te`we ka razli~itosti.22 KPJ ih je definisali kao „sitnoburòaske navike“ koje je trebalo iskoreniti. Budu}i da je me-|u omladinom vladala podela na pristalice „nove vlasti“ i wene protivnike, nije bio mali broj pravih obra~una izme|u wih. Za pri-

16 AS, CK SKS, organizaciono-instruktorska uprava; k-90; Izve{taj Okru-

`nog komiteta Vrawe br. 248 od 1. avgusta 1945. 17 B. Peki}, n. d., I, 82. 18 D. \or|evi}, Oìqci i opomene, II, 11. 19 Isto. 20 B. Peki}, n. d., II, 64; Sveta Luki}, Biv{i Beograd, Beograd 1994, 55. 21 IAB, GK SKS Beograda, mese~ni i periodi~ni izve{taji o radu partijske

organizacije I rejona 1945–1952; k-317; Izve{taj za decembar 1946 od 5. januara 1947. 22 Isto, godi{wi izve{taji RK SKOJ-a; k- 738; Izve{taj VII rejona za 1947. go-

dinu.


padnike SKOJ-a i NO takvo obla~ewe bilo je provokativno i izazi-valo ih je na akciju u kojoj su mlade „kico{e“ prebijali, sekli maka-zama kravate i pantalone.23 Dakle, takvo odevawe je na re~it, spoqni na~in pokazivalo pripadnost gra|anstvu i bilo je delom u funkciji odvajawa od ostatka dru{tva; ono je iskazivalo wihov raniji dru-{tveni status i ukazivalo je na ekonomsku snagu i poloàj u dru{tvu. Me|utim, u novim dru{tvenom ure|ewu iz koga je gra|anstvo protera-no kao „klasa“ ono je zna~ilo i nemirewe i neprihvatawe izjedna~a-vawa sa prevla|uju}im delom dru{tva u kome je glavnu ulogu trebalo da ima radni~ka klasa i wen stil ìvqewa.

U posetama ameri~koj i engleskoj ~itaonici ta „mlada gospoda“ su iskazivala potrebu za sadràjima koji su bili bitno druga~iji u odnosu na zvani~ne i dozvoqene. U isto vreme posete su bile i na~in da se nepisane zabrane prekr{e i pokaè nemirewe koje bilo i idej-no i politi~ko, ali i kulturno. Ne treba zaboraviti da su pre svega u pitawu bile ustanove „zapadnog imperijalizma“, kao najzna~ajnijeg neprijateqa. Uglavnom najaktivniji posetioci izlo`bi i ~itaonica bili su, kako su to videli partijci, „omladinci grolovci“. U kwiga-ma koje se daju u ovim ~itaonicama redovno su pronalaène parole, leci, ceduqice u kojima se iskazivalo protivqewe postoje}em stawu. Do druge polovine 1946. godine u wima se nalazila i kwiga èqa u kojoj su omladinci upisivali svoje èqe poput toga „Da u ~itaonicu ne ulaze organi OZN-e“, „Da prestane diktatura Tita“, i sl.24 Iako sve vreme pod nadzorom organa vlasti ameri~ka ~itaonica je bila po-sebno apostrofirana kao „neprijateqska ustanova“ u vreme krize u jugoslovensko-ameri~kim odnosima u leto 1946. godine, kada su ame-ri~ki avioni u vi{e navrata naru{ili jugoslovenski vazdu{ni pro-stor. Tada je protiv ameri~ke ~itaonice pokrenuta lavina optu`bi; ukazano je na wen „nezakonit i protujugoslovenski rad“ jer je umesto da bude „veza izme|u naroda Jugoslavije i naroda Amerike“ postala „centrala za neprijateqsku propagandu, institucija odakle se kleve-ta SSSR i poku{ava remetiti mir, ustanova u kojoj nalaze uto~i{ta i moralno-politi~ke potpore ostaci razbijene reakcije u Jugoslaviji i razne sluge nekada{wih fa{isti~kih okupatora“.25 Od ranije pod prismotrom, ameri~ka ~itaonica i weni gra|anski posetioci bili su u tom periodu predmet posebne pa`we organa bezbednosti. Policajci u civilu su ispred ~itaonice ~esto sa~ekivali posetioce i odvodili ih na policijska ispitivawa. 26

Prema jednom savremeniku, muzika je u iskazu najvi{e iskakala iz tada{we poratne svakodnevice usled „pojmovne neodre|enosti“ ko-ja moè da se „shvati kao pribeì{te, pa kao i {ifra za slobodu“.27 Otuda su za gra|anstvo bili va`ni koncerti prire|ivani i na Kolarcu i ameri~koj ~itaonici. Na Kolarcu se slu{ala klasi~na mu-

23 B. Peki}, n. d., II, 64; S. Luki}, Biv{i Beograd, 55. 24 IAB, GK SKS, Zapisnici sa plenuma, konferencija RK KPS I rejona, 1945–

1952, k-334; Zapisnik sa sastanka RK KPS I rejona od 21. septembra 1946. 25 Borba, 4. septembar 1946, 3. 26 S. Luki}, Biv{i Beograd, 63. 27 Isto.


zika i opera, ali wih mogao pratiti samo onaj mali deo gra|anskih pripadnika koji je imao ve} nekakvo muzi~ko obrazovawe. U ameri~-koj ~itaonici, koja je prema Sveti Luki}u bila „obi~no prepuna“, slu{ali su sa plo~a koncerte xez muzike, koja je toliko odudarala od tada{wih javnih igranki i javnih priredbi gde se obi~no sakupqala komunisti~ka omladina.28 I jedni i drugi koncerti gde se, na primer, deo wih muzi~ki obrazovao imali su zna~aj duhovnog otpora. Me{a Selimovi} je se}aju}i se prvih posleratnih godina zapisao: „Bilo je to vrijeme kad je i klasi~na muzika mogla biti opasna...“.29 I dok su se stariji gra|anski pripadnici okupqali na ve~erama, slavama i dru-gim tradicionalnim svetkovinama, dodu{e u sve uèm krugu, omladi-na je organizovala ùreve. U stanovima koji su zamra~ivani slu{ala se xez muzika sa plo~a pozajmqenih iz ameri~ke ~itaonice, a na wih nije pozivan niko za koga se nije sigurno znalo da pripada „klasi po-raènih“ Slu{ali su se Armstrong, Ger{vin, Djuk Elington, Glen Miler.30 Time se otkrivao i osvajao jedan duhovni prostor oslobo|en komunisti~kih simpatizera, dou{nika, akcionih parola, mobiliza-torskih poruka, idejnopoliti~kog pritiska. Na ùrevima se otkri-vao svet druk~iji od onog koji ih je okruìvao; nasuprot zvuka har-monike i koraka kozara~kog kola upoznavao se zvuk saksofona. Pred-stavnici mla|eg gra|anstva su preko ùreva kao vida zabave svoj-stvene mladosti pruàli otpor kulturnim priredbama, igrankama u kojima je preovla|uju}i sadràj trebalo da bude inspirisan minu-lom ratnom pobedom. U pojedinim mestima, kao u Gorwem Milanov-cu, ùrevi su bili i prilika da se „neprijateqski omladinci“ upo-znaju sa odlukama skojevskih grupa i rukovodstva SKOJ-a i pripreme svoje istupawe.31 U isto vreme oni su takvim izborom zabave polagali pravo na razli~itost i pravo na izbor u skladu sa svojim ukusom, te-`wama, inspiracijama.

U gimnazijama je otpor iskazivan na razne na~ine. On je bio de-lom i naivan i hrabar i deo mladala~ke ludosti nesvesne raznih opa-snosti koje su iz takvih ~inova mogle nastati. U vi{im razredima gra|anski omladinci su odbijali da pi{u radove na politi~ke teme pod izgovorom da politika nije za {kolu. Kao vrsta individualne ne-poslu{nosti te prema tome i „neprijateqskog istupa“ oni su bili i akti otpora. Takvih slu~ajeva bilo je u znatnom broju gimnazija u Sr-biji. U toku 1947. godine oni su posebno zabeleèni u beogradskoj II mu{koj gimnaziji; u I ènskoj gimnaziji je nekoliko mladih gospo|ica pevalo pesme u kojima se pogrdno izraàvalo o „Omladinskoj pruzi“.32 B. Peki} svedo~i da je u III mu{koj gimnaziji u Beogradu konstantno izbegavao da pi{e pismeni iz srpskog na teme iz narodnooslobodi-

28 Isto. 29 Meša Selimovi}, Sje}anja, Beograd 1976, 221. 30 B. Peki}, n. d., I, 80–81; Isto, II, 206 31 AS, CK SKS, komisije za dru{tvene i masovne organizacije 1947–1952; k-8–

1948; Izve{taj sa terena Gorwi Milanovac od 25. marta 1948. 32 IAB, GK SKS Beograd, izve{taj o radu organizacije SKOJ-a i NO II rejona

za 1947. godinu; k-738; Izve{taj RK SKOJ-a II rejona za 1947. godinu od 5. decembra 1947; AS, CK SKS, organizaciono-instruktorska uprava; k-157; Godi{wi izve{taj MK KPS za Beograd za 1948. godinu, 109.


la~ke borbe, a ako bi se desilo da je ona „neodre|eno patriotska“ on-da bi „redovno“ pisao o nekom doga|aju iz srpske istorije koji bi se mogao shvatiti kao nacionalisti~ki. Istom redu pripadali su i dru-gi predmeti pogodni za napad na „nau~no marksisti~ko tuma~ewe sve-ta“ kao {to su psihologija, istorija, biologija, filozofija. Sli~ne pojave u {kolama bile su prisutne iz godine u godinu; poput Peki}a u {kolama se uvek pojavqivao poneko ko je hteo i èleo da na taj na~in pokaè svoje mi{qewe, iskaè svoj stav, suprotstavi se pritisku ko-ji je na u~enike ~iwen novim promenama u nastavnim sadràjima.33 Krajem decembra 1945. godine Peki} se, na primer, sa svojim {kol-skim drugom usudio da ure|uju}i zidne novine ne obradi nijednu aktu-elnu temu, ne pomene NOB ni partiju, ni radne akcije ve} starije peri-ode istorije (vizantijsku istoriju), ali i kako izgledaju ameri~ki par-lamentarizam, britanska pobeda kod El Alamejna i sl.34

[kola je povezivala „naprednu“ i „reakcionarnu“ omladinu i omogu}avala wihove svakodnevne susrete i trebalo je da izjedna~i is-kustva, smawi idejnopoliti~ke razlike i uti~e na socijalno izjedna-~avawe. Me|utim, razlike su ostajale a netrpeqivosti su stalno is-kazivane. [kolska omladina je, kao i u ostatku dru{tva ili naseqa, bila podeqena na dva neprijateqska tabora. U nekim beogradskim {kolama bila je vidqiva podela na omladinu koja je sebe nazivala „Pobe|ena“ i na omladinu koja sebe smatrala i nazivala „Pobedni~-kom“. Ovi prvi su kao jedan od glavnih zahteva svih gra|anskih omla-dinaca traìli da se iskqu~i politi~ki uticaj iz {kola. Zanimqi-vo je da se podela izraàvali i u fizi~koj podvojenosti na levu i de-snu stranu u razredima. S jedne strane je bila „napredna omladina“, a s druge „grolovci i fa{isti“.35 U Drugoj mu{koj gimnaziji u Beogra-du gra|anski pripadnici su javno iskazivali solidarnost sa drugom koga je uhapsila OZN-a pa su organizovali spremawe paketa za wega.36 Pojava organizovanije aktivnost mladih gimnazijalca gra|anskog po-rekla svodila se na male grupe; neke od wih smatrale su se uobraèni-ma, samouverenima, a opet druge su same sebe nazivale „mangupima“, ve-rovatno ironi~no jer ih je vlast upravo tako nazivala, a svojim „neo-zbiqnim pona{awem okupqali su izvestan broj mladih“. De{avalo se da me|u podeqenom omladinom povremeno bude tu~a pa i pravih obra-~una. Jedan izvor svedo~i da je u nasequ Vo`dovcu u Beogradu do takvih tu~a dolazilo, jer „omladinci vole da igraju ulogu organa OZN-e“. Ti skojevci su, na primer, krajem septembra 1945. godine organizovali no}na deùrstva i pratili „reakcionarne“ omladince; tom prilikom su jednog od mladog gra|anina pretukli i odveli ga u OZN-u, a pre toga su i{li wegovoj ku}i da ga hapse.37

33 B. Peki}, n. d., I, 332.34 Isto, 332, 330. 35 IAB, GK SKS Beograda, zapisnici partijske organizacije II rejona 1945–

1952; k-337; Zapisnik sa sastanka II rejona od 3. decembra 1945. 36 Isto. 37 IAB, GK SKS Beograda, izve{taji o radu organizacije SKO-a i NO za VI

rejon; k-738; Izve{taj RK SKOJ-a VI rejona od 1. oktobra 1945. ; Isto, periodi~ni i mese~ni izve{taji o radu partijske organizacije VI rejona, 1945–1951, k-317; Izve-{taj o radu omladine za oktobar od 31. oktobra 1945.


Druga vrsta otpora je bila izbegavawe uli~nih konferencija, sastanka ili bilo kakvih omladinskih akcija.38 Odlazak na radne ak-cije bio je spre~avan {irewem raznih vesti o te{kom stawu na radi-li{tima u zdravstvenom pogledu ili u pogledu ishrane. Neki gra|an-ski omladinci su obe}avali odlazak, ali se nisu upisivali, drugi su se upisivali a nisu odlazili, tre}i su izmi{qali razna opravdawa. Najra{irenije opravdawe za neodlazak na radne akcije bilo je vezano za bolest. Gra|anski omladinci su u tu svrhu pribavqali uverewa o bolesti ili lo{em zdravstvenom stawu.39 To je podrazumevalo posto-jawe bliskih veza sa lekarima, ako ne ro|acima ono bar prijateqima, koji su ih mogli izdavati. Studenti gra|anskog porekla izbegavali su radne akcije pod izgovorom da moraju da u~e i polaù ispite. Povre-meno su im u tu svrhu sluìli govori glavnih li~nosti revolucije, na primer Titov govor odràn 15. decembra 1948. godine na zajedni~-kom kongresu SKOJ-a i Narodne omladine o u~ewu i polagawu ispita kao najva`nijem zadatku studenata. To su prema jednom izve{taju obi-lato koristili studenti na Arhitektonskom, Filozofskom i deli-mi~no na Medicinskom fakultetu. U drugim slu~ajevima zna~aj je imala jedna objava NSO da na radne akcije ne}e i}i oni studenti koji imaju zaostale ispite. Ona je bila najvi{e kori{}ena kao opravdawe grupe studenta na Agronomskom fakultetu okupqene oko Bogdana Be-li}a.40

I odlazak u crkvu bio je ~in neslagawa sa postoje}om politi-kom i spremnosti da se iskaè otpor. Crkva je doìvqavana kao du-hovni stoèr i sredstvo da se iskaè stav suprotan ideologiji i po-litici revolucionarnih snaga „nove vlasti“. U tom smislu odlazilo se u crkvu, ~ak u ve}em broju nego ranije. Prime}ivalo se 1948. godine da je u niìm razredima gimnazije to uzelo {ireg maha, pa je u jednom odeqewu tre}eg razreda u Uìcu ~ak deset u~enica napustilo ~as i oti{lo u crkvu.41 U Kragujevcu je oko polovine u~enica gimnazije po-se}ivalo crkvu. U gimnazijima u ]upriji i Ni{u bilo je 1949. godine organizovanog nedolaèwa u {kolu na Boì}..42 U Gorwem Milanov-cu su u vreme pri~esti samo iz jednog odeqewa tre}eg razreda oti{li svi u~enici u crkvu sem wih troje. Veliki broj u~enica je nosio kr-stove oko vrata. âk se i{lo i daqe, pa su u~enici u Gorwem Mila-novcu po~eli da se me|usobno pozdravqaju kako u gradu tako i u {ko-li parolom „Pomozi bog brate“.43 I{lo se i na ~asove veronauke.

38 Isto, periodi~ni i mese~ni izve{taji o radu partijske organizacije VI re-jona, 1945–1951, k-317; Izve{taj o radu omladine za oktobar od 31. oktobra 1945 ; B. Peki}, n. d., I, 332.

39 B. Peki}, n. d., II, 210–213. 40 AS, CK SKS, uprava agitpropa, 1949; k-28; Referat o neprijateqskom radu

me|u omladinom na teritoriji NR Srbije u periodu od maja 1948. do maja 1949. od 18. maja 1949.

41 Isto, komisija za dru{tvene i masovne organizacije 1947–1948; k-8/40; Izve-{taj sa terena â~ak - Uìce 2–5. aprila 1948. ; B. Peki}, n. d.,. I, 332.

42 AS, CK SKS, uprava agitpropa, izve{taji, planovi rada, 1949; k-28; ; Refe-rat o neprijateqskom radu me|u omladinom na teritoriji NR Srbije u periodu od ma-ja 1948. do maja 1949. od 18. maja 1949.

43 Isto, komisije za dru{tvene i masovne organizacije 1947–1952; k-8–1948; Iz-ve{taj sa terena Gorwi Milanova od 25. marta 1948.


Prema saznawima partijske organizacija, u {kolama je tokom 1948. godine ~asove veronauke pose}ivalo 20–30% omladinaca i pionira.44 Na ~asove veronauke kako se se}ao B. Peki} odlazilo se organizova-no, iako u ve}ini nisu bili vernici, ali su te ~asove iskoristili da slobodnije progovore, izmene mi{qewa i ~ak ih pretvore u debatne klubove.45 De{avalo se da |aci koji ranije nisu ~itali molitvu sada ho}e da je ~itaju.46 U Zemunu je prema proceni SKOJ-a mawi deo gim-nazijske omladine i{ao na ~asove veronauke, dok su pojedinci odbija-li da prime ~lanske karte USAOS-a; naro~ito je to bilo izraèno me|u u~enicima {estog razreda gimnazije gde je takvih bilo pet. U decembru 1945. godine ti u~enici su uhap{eni {to je izazvalo uzbu|e-we u gimnaziji. Me|u wima je bila i Radmila Petrovi}, u~enica osmog razreda.47 Mladi gra|anski pripadnici su obrazovali pred cr-kvom straù prilikom crkvene slave Velike Gospojine 1946. godine u crkvi Aleksandra Nevskog u Beogradu.48 U kojoj meri se crkva kori-stila za pokazivawe ose}awa i stavova ne samo gra|anskih pripadni-ka nego i ostalih slojeva dru{tva pokazuje dolazak anglikanskog bi-skupa od Hereforda u maju 1946. godine. Tada je na slu`bi u Sabornoj crkvi bilo, kako je to procewivao britanski diplomata, oko 3.000 qudi, a ispred crkve broj prisutnih je iznosio oko 10.000. I samo pri-sustvo takvom doga|aju bilo je izraàvawe stava, nemirewe sa posto-je}im stawem, ali i demonstracija probritanskih ose}awa. Masa oku-pqenih qudi je uzvikivala „Beograd-London, London-Beograd“, nasu-prot paroli „Beograd-Moskva“. ûla se i parola „@iveo biskup“ koja je, kako je to interpretirao engleski diplomata, do tada uzvikivana samo Titu i najvi{im ~elnicima vlasti. Neki od prisutnih su posle zavr{ene slu`be bili privedeni od Uprave dràvne bezbednosti. Prema istom izvoru broj uhap{enih iznosio je u jednom slu~aju 50, a u drugom oko 300.49

Izgleda da je udar na crkvu, sve{tenstvo i uop{te religiju de-lom uticao da pojedine crkve pove}aju broj posetilaca, ali i da pri-padnici gra|anstva svesno pove}aju prisustvo u wima ili u najmawu ruku nastave da ih pose}uju. Posle povrataka patrijarha Gavrila, ka-ko su prime}ivali predstavnici partije, aktivnost sve{tenstva poja-~ala se pa su crkveni obredi i slu`ba postali na~in okupqawa vernika i iskazivawa slobode izbora i vere. Prema nekim podacima, u 1947. godini odràno je 1.288 litija koje su okupile oko 100.000 qu-di. Priznavalo se da je izvestan broj litija bio je zabrawen, ina~e bi

44 Isto, organizaciono-instruktorska uprava; k-157 ; Godi{wi izve{taj MK

KPS za Beograd za 1948 godinu, 114. 45 B. Peki}, n. d., 332. 46 IAB, GK SKS Beograda, zapisnici partijske organizacije II rejona 1945–

1952; k-337; Zapisnik sa sastanka II rejona od 3. decembra 1945. 47 Isto, mese~ni izve{taji o radu SKOJ-a; f-738; Izve{taj MK SKOJ-a Zemu-

na za decembar 1945. upu}en MK SKOJ-a za Beograd od 5. januara 1946. 48 Isto, periodi~ni i mese~ni izve{taji o radu partijske organizacije I re-

jona, 1945–1951, k-317; Izve{taj o radu partijske organizacije I rejona od 18. novem-bra 1946.

49 Public Ricord Office 371/59501, za mogu}nost kori{}ewa ovog dokumenta zahva-qujemo dr Radmili Radi}; M. L. Raji}, n. d., 53–54.


broj u~esnika bio jo{ ve}i. Glavna inicijativa, kako se to isticalo, nije poticala od sve{tenika koliko od „izvesnih reakcionarnih ele-menata“. Partija je procewivala da od svih vernika okupqenih oko crkve, „dve tre}ine su neprijateqi“, {to naro~ito vaì za gradove. Na litijama je dolazilo i do sukoba, pa i neprijateqskih istupa zbog ~eka je bilo „pozvano na odgovornost“ 239 qudi. 50

I dok su neprijateqske parole po zidovima gimnazija bile ne samo op{ta ve} i prate}a pojava raznih ispada, neki drugi neprija-teqski ispadi bili su specifi~niji i povremeni. Tako je po~etkom 1947. godine jedna grupa omladinaca gra|anskog porekla provalila u prostorije uprave I me{ovite gimnazije u Beogradu i tom prilikom uni{tila je dnevnike i ispisala neprijateqske parole po zidovima..51 Slata su i anonimna pisma frontovcima sa porukama koje su trebale da ih zastra{e i odvrate od mirnog i pasivnog prihvatawa stawa.52

Raniji navodi svedo~e da su gradovi bili i popri{ta „uli~nih borbi“, pomalo skrivenih, jedva vidqivih ali prisutnih. Naj~e{}e su ~lanovi SKOJ-a bili ti koji su pod okriqem no}i napadali gra|an-ske pripadnike. Me|utim, bilo je i suprotnih primera. Tako su gra-|anski omladinci koristili proslave pojedinih novoustanovqenih praznika. Dan Crvene armije bio je povod da su trojica de~aka od 12–13 godina izudarala dvojicu pionira koji su zakasnili na proslavu i pri tom im pokazali slike kraqa Petra.53

U Vrawu su, ako je suditi po jednom izve{taju iz druge polovi-ne 1946. godine, gra|anski pripadnici izgleda uspeli da iskoriste sportske organizacije za ne{to slobodnije delovawe i pripadawe ne~emu {to nije bilo idejno-politi~kog karaktera. Me|utim, ubrzo je takvo nastojawe propalo pa su timovi dobili upravo obele`je ko-je su oni èleli da izbegnu. Zapravo, bila su stvorena dva fakti~ki klasna tima, od kojih je jedan vaìo kao „dràvni“, a drugi kao „re-akcionarni“. U ovaj drugi u{li su neki biv{i trgovci, biv{i ~et-nici i sl. Prilikom utakmica nastajala je prava sva|a ne samo izme-|u igra~a nego i publike. Ali i to je trajalo kratko, pa su ~lanovi Oru`nog komiteta uspeli da preko frontovske organizacije izbace „reakcionare“ iz tima.54

Povremeno se de{avalo da neki pripadnici gra|anstva pokaù otvorenije svoje neslagawe, qutwu, bes, posebno u slu~aju kada su im bili ugroèni neki interesi od ìvotnog zna~aja. Tako su pred izbo-re u novembru 1946. godine na jednoj ku}noj konferenciji u Hilendar-skoj ulici u Beogradu tri-~etiri trgovca izjavila u qutwi „kako ni-

50 AS, CK SKS, Izve{taji, planovi rada, k-1; Godi{wi izve{taj KPS za

1947, 139. 51 IAB, GK SKS Beograda, mese~ni i godi{wi izve{taji RK SKOJ-a; k-738;

Izve{taj VII rejona za 1947. 52 AS, CK SKS, organizaciono-instruktorska uprava; k-156; Bilten MK KPS

Beograda za septembar 1946, del. broj. 15464 od 21. oktobra 1946. upu}en CK KPS. 53 IAB, GK SKS Beograd, periodi~ni i mese~ni izve{taji o radu partijske

organizacije IV rejona, 1945–1951; k-317; Mese~ni izve{taj RK KPJ IV rejona za fe-bruar od 5. marta 1945.

54 AS, CK SKS, organizaciono-instruktorska uprava; k-90; Izve{taj Okru-`nog komiteta Vrawe za avgust br. 1275 od 5. septembra 1946.


jedan ne}e da glasa i napali su narodnu vlast govore}i kako ona ide na ukidawe privatne svojine“.55 Isto tako pojedinci koji su glasali 10. novembra 1946. godine su istupili sa ironi~nim pitawem „zar samo jedna kutija“ i sa „prezrewem bacili kuglicu“.56

U nemirewu sa postoje}im stawem pojedini gra|anski pripadni-ci i{li su i dotle da su odbijali da rade u novom dru{tvu. Aleksije Mitrovi}, predratni sudija Sreskog suda u Uìcu i ~lan Radikalne stranke, pod okupacijom pristalica ravnogorskog pokreta predsta-vqao je karakteristi~an primer. Po oslobo|ewu on nije mogao da prihvati revolucionarne promene i odlu~io je da se ne zaposli. Zbog toga mu je bilo oduzeto bira~ko pravo, a izdràvala ga je èna-pro-fesor. Sve do 1. januara 1951. godine on nije radio ni{ta; posle tog datuma nastojao je da na|e zaposlewe, na {ta je verovatno uticaj imao i zapo~eti proces liberalizacije posle 1950. godine, promewena po-liti~ka klima. U dràvnoj slu`bi mu je to bilo onemogu}eno pa je po-~eo da se bavi advokaturom.57 Drugi gra|anski pripadnici su opet u jednom momentu iskazali „otvoreno neprijateqstvo“ odnosno svoje mi{qewe iako su neposredno po oslobo|ewu bili angaòvani u radu Narodnog fronta. Zapravo posle apstinencije M. Grola i opozicije, uì~ki advokat Jovan Borovi} je na jednom su|ewu 1946. godine javno iskazao neprijateqstvo „vre|aju}i sud i vlast“ posle ~ega je osu|en na osam meseci prinudnog rada koji je izdrào u Poàrevcu.58 U su-{tini dok god su svoje mi{qewe zadràvali za sebe ili ga iskaziva-li u najuèm krugu, (podrazumeva se da nisu imali znatnija „ogre{ewa pod okupacijom“), oni su ostavqani na miru. Tek onda kada su javno iz-neli svoje mi{qewe i kriti~ki stav usledila je i odre|ena sankcija kao u prethodnom slu~aju.

Parole. Skoro od samog po~etka pojavile su se parole kao vid otpora gra|anskih pripadnika novouspostavqenim dru{tvenim i po-liti~kim odnosima. Bile su plod individualnog i organizovanog na-pora pripadnika gra|anstva i u datim uslovima kontrole svih oblika javne komunikacije ({tampe, radija, i sl.) imale su ilegalan oblik. Jedna od wihovih osnovnih funkcija bila je iskazivawe neslagawa sa trenutnim stawem u dru{tvu i proklamovanom politikom. U strahu od mogu}ih sankcija, gra|anski pripadnici su preko parola poku{ali da kaù ono {to nisu smeli li~no i javno. Preko wih oni su obe}ava-li i pretili, protestovali i psovali, iskazivali qutwu i bes, izno-sili politi~ki stav, slali poruku o svom postojawu, podsticali ot-por. Time su emocije bile glavni propratni element i deo skoro svih parola i stoga su ukazivale na op{te psiholo{ko stawe gra|anskih pripadnika. Naj~e{}e su bile iskazivane pisanim putem gde god je za

55 IAB, GK SKS Beograd, periodi~ni i mese~ni izve{taji o radu partijske organizacije II rejona, 1945–1951, k-317; Izve{taj o radu partijske organizacije II re-jona od 18. novembra 1946.

56 Isto, periodi~ni i mese~ni izve{taji o radu partijske organizacije I re-jona, 1945–1951, k-317; Izve{taj o radu partijske organizacije I rejona od 18. novem-bra 1946.

57 AS, CK SKS, komisija za narodnu vlast, 1951–1952; k-237; Izve{taj o radu advokata u Titovom Uìcu br. 112 od 28. februara 1952.

58 Isto.


to postojala mogu}nost: zidovi zgrada, hodnici, klozeti, preko plaka-ta i parola vlasti, na glasa~kim listi}ima i sl. Ukoliko se desilo da su javno uzvikivane, {to je bilo izuzetno retko, najpogodnija pri-lika bila je okupqena masa naroda koja je tada delovala kao {tit.

U posleratnom razvoju Srbije, posebno tih prvih godina po oslobo|ewu pored {tampe, radija, parole i plakati su bili za jugo-slovensku vlast va`no i mo}no sredstvo obave{tavawa stanovni{tva o raznim aktuelnim pitawima i problemima; bilo da su pitawu poli-ti~ki programi, propagirawe i obave{tavawe o organizaciji raznih manifestacija, izbornih i drugih kampawa, popularisawe kulturnih akcija, sportskih de{avawa i raznih godi{wica, praznika sl., parole i plakati su bili vi{e nego pogodna forma op{tewa.59 S druge stra-ne, sa malim ili skoro nikakvim mogu}nostima javnog iskaza svog ne-slagawa gra|anski protivnici novog dru{tvenog sistema su preko svojih parola i re|e plakata poku{ali da pariraju i suprotstave se onima koje je izdavao revolucionarni subjekt i kojih je bilo u neupo-redivo ve}em broju. Posle ga{ewa jedinog opozicionog lista Demo-

kratije, parole su bile skoro jedini na~in preko kojeg su mogli da upoznaju javnost sa svojim shvatawima i pogledima, ali i svojim po-stojawem. Kao „agitaciona aktivnost neprijateqa“ parole su se sadr-àjem kretale u okvirima koje su pruàli politi~ki doga|aji u ze-mqi i svetu, prozapadno i monarhisti~ko ose}awe, kritika rada i me-ra vlasti, te{ka ekonomska situacija u kojoj se zemqa nalazila i sve-ga onoga {to je trenutno optere}ivalo ìvot gra|anskih pripadnika.

Ve} od oslobo|ewa u jesen 1944. godine u Srbiji pojavqivale su se parole koje su iskazivale nadu u pomo} i podr{ku zapadnih save-znika – Velike Britanije i Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Uzdawe u wihovu pomo} je za srpsko gra|anstvo posle poraza i povla~ewa D. Mihailovi}a u Bosnu dobilo prvenstvo. Drugim re~ima, bez obzira na politi~ku opredeqenost pripadnika srpskog gra|anstva, o~ekiva-la se spoqna pomo} po{to su unutra{we snage bile poraène. Uosta-lom, takva o~ekivawa nisu bila bez realne podloge po{to ih je ujedi-wavao antikomunizam. Ponajpre je to o~ekivawe iskazivao onaj deo gra|anskih predstavnika koji je bio okrenut liberalno-demokrat-skim vrednostima Zapada. Dodatni podsticaj za takva shvatawa proiz-ilazio je od idejno-politi~kih konfrontacija izme|u samih savezni-ka {to je ve} od kraja rata podelilo svet na dva dela. U svakom slu~a-ju za srpsko gra|anstvo je mogu}nost novog svetskog rata bila idejno prisutna, izgledala je stvarna i podgrevala je predstavu o kratkotraj-nosti komunisti~ke vlasti. Otuda je svako sukobqavawe izme|u save-znika, bez obzira na to da li je u pitawu doga|aj prevashodno vezan za odnose izme|u Jugoslavije i Zapada ili pak za odnose izme|u samih sa-veznika bio prilika da parolama pokaù svoje mi{qewe. Nasuprot raznim manifestacijama podr{ke koju su partijske i narodnofron-tovske organizacije organizovale, protestnih mitinga, parola i pla-kata po pitawu zapadnih granica, posebno pitawa Trsta, sukobqava-wa oko wega na Konferenciji mira u Parizu, pojavile su se parole

59 M. Mitrovi}, Izgubqene iluzije..., 26.


koje su imale prizvuk skepse i nepoverewa u uspeh jugoslovenske vla-sti, ali i uverewa da }e do}i do raskida sa saveznicima i pa i rata. Upravo tu su negde i pripadnici gra|anstva videli na~in izmene sta-wa i svoju {ansu. U tom smislu se kao jedna od najra{irenijih parola javqala ona koja je govorila o novom ratu. Tako su se u Beogradu maja 1945. godine posle doga|aja u vezi sa Trstom pojavqivale parole po-put „Rat sa Englezima je neizbeàn“. Partijska organizacija je pro-cewivala da wih {ire uglavnom qudi „koji su se ranije povezivali sa Draòm, sredwi trgovci me|u kojima ima i Grolovih demokrata“.60 I posle novembarskih izbora 1945. godine i uspeha Narodnog fronta ja-vqale su se parole koje su iskazivala nadu da „Engleska i Amerika ne}e priznati na{e izbore“, da }e „sigurno do}i do rata izme|u En-gleske i Amerike s jedne strane i Sovjetskog Saveza s druge strane“. Rat se o~ekivao na prole}e 1946. godine.61 Pravo ohrabrewe za sli~an sadràj parola davali su doga|aji u toku prole}a i leta 1946. godine, poput preletawa anglo-ameri~kih aviona preko jugoslovenske teri-torije i zategnutosti u jugoslovensko-ameri~kim odnosima, Mirovna konferencija u Parizu. U ve}ini wih isticalo se „kako su Rusi slabi te moraju da popu{taju pred Engleskom i Amerikom“, da su „nas osta-vili Rusi“ po pitawu Trsta, da }e se na Mirovnoj konferenciji „do-neti odluka o promeni ure|ewa u Jugoslaviji i vratiti kraq".62 Novi momenat za sadràj parola pruìle su posledice sukoba Jugoslavije sa SSSR-om i zemqama „narodne demokratije“ kao i okretawe Jugo-slavije saradwi sa zapadnim demokratijama, te mere demokratizacije i liberalizacije u zemqi. Glavna parola koja je iskazivala raspolo-èwe protivnika vlasti bila je ona koja je konstatovala da je usledi-lo „vra}awe na staro“. U paroli „pritisak Amerike“ povezivale su se mere vlasti na ekonomskom planu sa novim odnosima Jugoslavije i Amerike; ona ih je videla kao „pritisak“ posebno u slu~aju preduzi-mawa mere ukidawa otkupa pojedinih poqoprivrednih proizvoda i sl. Mo`da je najboqe obuhvatala sve razne sadràje parola ona koja je imala slede}i iskaz: „Kad nas Rusi napadnu do}i }e nam u pomo} Ame-rikanci, dove{}e kraqa i vrati}e staro." 63 Izgleda da je parola o „vra}awu na staro“ bila toliko jaka da je uticala na razne biv{e vla-snike u nekim gradovima kao {to su Ni{, Leskovac i Pirot da „ma-sovno traè vra}awe nacionalizovane imovine“.64

Uz nadu u pomo} Zapada na ~isto unutra{wem planu prvih godi-na parole su imale ne samo prizvuk nade ve} i izvesne „pretwe“. One su samim prisustvom trebale da svedo~e da otpor postoji ali i da mu

60 IAB, GK SKS Beograd, periodi~ni i mese~ni izve{taji o radu partijske

organizacije III rejona, 1945–1951, k-317; Izve{taj o radu partijske organizacije V re-jona od 2. juna 1945.

61 AS, CK SKS, organizaciono-instruktorska uprava; k-91; Izve{taj Okru-`nog komiteta Leskovac za decembar 1945. br. 41 od 13. januara 1946.

62 Isto, organizaciono-instruktorska uprava; k-90; Izve{taj Okru`nog komi-teta Vrawe za avgust br. 1275 od 5. septembra 1946; Isto, k-91; Izve{taj Okru`nog komiteta Leskovac za juli 1946. br. 1122 od 4. avgusta 1946.

63 AS, CK SKS, komisija za agitaciju i propagandu, k-11; Neshvatawe odnosa sa Zapadom od 2. novembra 1951.

64 Isto.


daju novi podsticaj. Usled toga mogle su se u martu 1945. godine u Beo-gradu ~uti i videti parole „Do}i }e boqe „vreme“", da „Srbi snose teret cele Narodnooslobodila~ke borbe“, ali i one „Gore }e zazele-neti, uze}emo metode Partizana“, ili „Saveznici }e uzeti stvar u svoje ruke“.65 Iako je Srbija tek nekoliko meseci bila slobodna, a ostatak zemqe se tek osloba|ao – s jedne strane se upozoravalo na to da vlast partizana ne}e potrajati dugo jer saveznici ne}e dopustiti uspostavqawe komunizma, a sa druge strane, ponavqan je u obliku pa-role–konstatacije stav izre~en na Velikoj narodnooslobodila~koj skup{tini Srbije da se od Srbije o~ekuje da iznese teret daqeg oslo-bo|ewa zemqe, a pri tom i borbi na Sremskom frontu koje su tada po-sebno ti{tale Srbe jer je broj mobilisanih vojnika iznosio na dese-tine hiqada. Istovremeno se obe}avalo i pretilo da }e Srbi u nastu-paju}em prole}u kada {uma zazeleni primeniti partizanske metode borbe.

Svaki doga|aj na unutra{wem planu koji je tangirao gra|anske pripadnike i protivnike vlasti bio je prilika za wihovo ogla{ava-we putem parola. U takve doga|aje spadali su izbori na razli~itim nivoima. Me|u izborima, oni odràni novembra 1945. godine bili su najzna~ajniji. Tada su se predstavnici gra|anske opozicije izvan Narodnog fronta odlu~ili na apstinenciju.66 Usled toga ne ~udi da je glavna parola svih onih koji su odbijali svoje u~e{}e bila „apstini-rati, do}i }e do promene“.67 Kao op{ta parola gra|anskih slojeva ona je tada prihva}ena i preno{ena glasno i {apatom, usmeno i pismeno {irom Srbije. Ona je i na svim slede}im izborima (na primer 1946) imala zna~aj za izvestan broj gra|ana prilikom uzdràvawa od glasa-wa. Po svemu sude}i u uslovima stabilizovane vlasti komunista ima-la je znatno mawi odjek nego na prvim izborima.68 Prema nekim poda-cima i prilikom izbora za Narodni front 1949. godine parola „ap-stinencije“ bila je prisutna. Me|utim, nije samo bitno to {to su se neki uzdràli od glasawa pod uticajem te parole, ve} je va`no da su se glasa~ki listi}i iskoristili za pokazivawe stava. Na primer na izbore za Narodni front na I rejonu u Beogradu 1949. godine iza{lo je 28.200 glasa~a, dok je tek oko 1000 odbilo da iza|e na glasawe. Me|u glasalim na{ao se i 391 glasa~ki listi} koji je bio etiketiran kao neprijateqski. U tom broju bilo je na razli~ite na~ine pokazano mi-{qewe prema vlastima, pa je 190 glasa~kih listi}a bilo precrtano „uzdu` i popreko“, 154 su bila prazna, a 47 je imalo razne neprijateq-ske parole. Me|u neprijateqskim parolama neke su bile za kraqa, jedna ~ak sa kukastim krstom, jedna za Trumana, neke za SSSR i In-

65 IAB, GK SKS Beograd, periodi~ni i mese~ni izve{taji o radu partijske

organizacije XIV rejona, k-317; Izve{taj za mart 1945. o stawu partijske organizacije XIV rejona.

66 „Saop{tewe udruènih opozicionih stranaka od 20. septembra 1945, Demo-

kratija od 27. septembra 1945, 1. 67 AS, CK SKS, organizaciono-instruktorska uprava, f-41; Zapisnik Okru-

`nog Narodnog fronta podriwskog okruga od 27. decembra 1946. 68 IAB, GK SKS Beograd, periodi~ni i mese~ni izve{taji o radu partijske

organizacije IV rejona, k-317; Izve{taj MK KPS o izbornoj kampawi i izbornim re-zultatima na IV rejonu od 18. novembra 1946.


formbiro, ali i bilo je i onih kojima su psovani i kandidati Narod-nog fronta i vlast uop{te. Od ovih posledwih jedna je nosila pretwu slede}e sadrìne: „Ovo su posledwi izbori, dole grobari, ho}emo bo-qu ishranu“, itd. 69

Neprijateqski raspoloèni omladinci su, na primer, posle su-koba Tito-Staqin i tokom 1948–1949. godine pisali neprijateqske parole uperene protiv dràvnih i partijskih rukovodilaca po zido-vima hodnika i klozeta. Obi~no su ih ispisivali olovkom i kredom. Tih parola je tokom pomenutog perioda bilo oko dvadesetak za koje se saznalo. One su se uglavnom svodile na slede}e „@iveo kraq-Dole Tito“ i re|e „Ho}emo kraqa da nam da hleba“ kao izraz te{kog eko-nomskog stawa u kojem su se nalazili i se}awa na predratni ìvot. Ina~e, one su se uglavnom pojavqivale u gimnazijama u Beogradu i u unutra{wosti. U pore|ewu sa ranijim godinama bilo ih je znatno ma-we posle 1948. godine.70

U izno{ewu parola posebno su kori{}ene prilike na kojima se okupio ve}i broj qudi. To je pruàlo mogu}nost da protivnici vlasti pokaù svoje postojawe okupqenoj masi, ohrabre je. Usled toga pra-znici i razna slavqa stvarali su vi{e nego pogodnu situaciju za ak-ciju. Tako su uo~i 1. maja 1945. godine u Uìcu, na primer, skojevci ispisali „xinovsku parolu“ na kojoj je pisalo „@iveo 1. maj“ a ujutru je umesto we osvanula jo{ „xinovskija parola“ na kojoj je pisalo „@i-veo kraq Petar“.71 I dok je najve}i broj parola bio u pisanom obliku karakteristi~na je jedna koja je izgovorena glasno. Prilikom prosla-ve 1. maja 1948. grupa studenata, u kojoj se nalazio i Milorad K. Fili-povi}, poremetila je prethodno utvr|eni raspored uzvikuju}i jednu od parola koja nije planirana. Filipovi} je tada viknuo: „Izru~ewe Pa-veli}a“ {to su okupqeni podràli skandirawem, ne razmi{qaju}i uostalom kao i kod drugih parola.72 Postupak M. K. Filipovi} nije promakao „kontrolorima“, koji su se starali da sve te~e po utvr|enom planu pa je on pozvan na odgovornost od strane ~lanova SKOJ-a i ~la-nova partije na fakultetu. Tada je sve proteklo bez ve}ih problema, ali je krajem 1948. godine posledica takvog ~ina bila izbacivawe sa fakulteta.73

69 AS, CK SKS, organizaciono-instruktorska uprava, godi{wi izve{taji re-

jona 1949; k-162; Izve{taj I rejona za 1949. godinu –MK KPS Beograda. 70

Isto, uprava agitpropa, 1949; k-28; Izve{taj o neprijateqskom radu me|u omladinom u Beogradu od maja 1948. do 18. maja 1949. Posebno je ukazano na nekoliko beogradskih gimnazija i {kola poput I ��e, II mu{ke, III ��{ke, I ènske, II ènske, VII ènske gimnazije ili Gra|evinske i Industrijske {kole.

71 Qubomir Simovi}, Uìce sa vranama: hronika, koja je povremeno roman, ili

roman, koji je povremeno hronika, Beograd 1996, 521. 72 Milorad K. Filipovi}, Neopojane sudbine (progoni studenata demokrata i

robijawe u Sremskoj Mitrovici posle 1945), Beograd 1995, 95–96. 73 Milorad. K. Filipovi}, n. d., 84. Me|utim, to je poput lan~ane reakcije uti-

calo da Milorad K. Filipovi} pogo|en gubitkom prava na {kolovawe stvori sa jed-nom grupom istomi{qenika studentsku grupu koja bi delovala protiv uspostavqenog sistema. „Morali smo ne{to preduzeti“ napisao je on kasnije. (Isto). Oni su se us-protivili spajawu Studentske omladine i SKOJ-a, i u tom smislu potpisali Rezolu-ciju, potom su se spremali da traè nabavku literature koja nije marksisti~ka i sl. Grupa je imala osam ~lanova. Ona je bila povezana sa jednom ve}om organizacijom pod


Parole su redovno bile pra}ene i kombinovane sa drugim sred-stvima otpora. Slate su na lecima putem po{te ili su ubacivane u po-{tanske sandu~i}e. Sa gledi{ta vlasti bilo je va`no da li su pisane rukom ili ne, da li su {irene u ve}em ili mawem broju i sl. Zato se uglavnom u izve{tajima partijskog porekla i nagla{avala ta ~iweni-ca.74 Druga strana iste pojave bila je cepawe plakata i proglasa koje je „nova vlast“ objavqivala, posebno proglasa.75 Isto tako za neprija-teqsku delatnost progla{eno je i „klevetawe partijskog i dràvnog rukovodstva“, a cepane su i slike dràvnih rukovodilaca. U septem-bra 1946. godine putem letka pozivani su Srbi da se utorkom i sredom okupqaju u Pa{i}evoj ulici u Beogradu izme|u 5–6 sati da bi demon-strirali protiv „tiranije komunista“. U isto vreme pozivani su svi da sabotiraju kupovawe novina utorkom, a tada je izlazila samo Bor-

ba, kao partijski list.76 Pored parola op{teg tipa koje su se pojavqivale {irom Srbije,

postojale su i one koje su bile specifi~nost odre|enog kraja. Me|u one op{teg tipa spadale su „@iveo kraq Petar“, „@iveo kraq – dole Tito“, „Do}i }e do savezni~ke intervencije“, dok su me|u specifi~-nije ulazile „@ivela reakcija“ (u Uìcu)77 ili pak „Do}i }e anketna komisija“ (u Bosiqgradu).78

Sve u svemu parole su bile mo`da najzna~ajniji na~in iskaziva-wa otpora. Mogle su biti istaknute na najrazli~itijim mestima, a vlast je ~esto ostajala bez mogu}nosti otkrivawa wenih nosilaca, te prema tome i ka`wavawa. Otuda su one bile ~ak i najra{ireniji ob-lik delovawa protivnika vlasti. Svojom sadrìnom parole su poku-{ale da vlastima i wenim pristalicama predo~e druk~ije mi{qewe i zaprete, a mogu}im istomi{qenicima pruè ohrabrewe i nadu. Mo-`da se moè re}i da su one bile i svojevrstan glas onog dela ukinutog javnog mwewa koje su ~inili i pripadnici gra|anstva. Usled svega re-~enog parole su predstavqale jedno od glavnih sredstva borbe gra|an-skih predstavnika organizovanih u ilegalne organizacije protiv ju-goslovenskih vlasti.

Organizovani otpor. Prve organizovanije forme otpora bile su one nastavqene iz rata koje su nosile ~etni~ke grupice. Iako oslabqene tek po nekoliko wih, retko u ve}em broju, one su napadale na odbornike, ~lanove Komunisti~ke partije, stvarale ose}aj straha svojim pretwama i maltretirawem, ubistvima; iako im je aktivnost nazivom Savez nacija Jugoslavije. Ve} juna 1949. grupa je otkrivena i svi su osu|eni na dugogodi{we robije (Isto, 103–105, 115).

74 IAB, GK SKS Beograd, periodi~ni i mese~ni izve{taji o radu partijske organizacije IV rejona, k-317; Izve{taj MK KPS o izbornoj kampawi i izbornim re-zultatima na IV rejonu od 18. novembra 1946.

75 Isto, mese~ni i periodi~ni izve{taji o radu partijske organizacije II rejo-na, 1945–1951, k-317; Izve{taj Mesnom komitetu KPS od 3. novembra 1945. ; Isto, ma-terijali o nepravilnostima i negativnom pojavama u preduze}ima I i II rejona, k-396/1; Izve{taj o politi~kom stawu na II rejonu od 21. septembra 1946.

76 AS, CK SKS, organizaciono-instruktorska uprava; k-156; Bilten MK KPS Beograda za septembar 1946. del. broj. 15464 od 21. oktobra 1946. upu}en CK KPS.

77 M. Mitrovi}, Izgubqene iluzije..., 171. 78 AS, CK SKS, organizaciono-instruktorska uprava, k-90; Politi~ki izve-

{taj Okru`nog komiteta KPS Vrawe za januar br. 95 od 2. februara 1946.


svedena na teroristi~ke akte ona je bila i u osobenom vidu nastavak „gra|anskog rata u miru“. One su za jugoslovensku vlast bile znatan problem. Tako je ~etnika aktivnost, kako se isti~e u jednom izve{ta-ju Okru`nog komiteta Vaqeva, dovela po~etkom decembra 1945. godi-ne do ubistva „~etiri na{a druga na terenu“. Me|utim, delovawem OZN-e, milicije i vojske od 1. decembra 1945. do 10. januara 1946. go-dine ubijena su i uhva}ena 44 ~etnika.79 Stabilizacija organa vlasti, potreba stanovni{tva da prestanu nespokojstvo i uznemirenost, dou-{ni~ka mreà, postepeno su stezali krug oko wih i smawivali wihov broj pa je procewivano da ih je ostalo jo{ 58. Na Kosmetu delatnost raznih odmetni~kih bandi i balista bila je vrlo intenzivna; u junu 1946. godine ubijeno je sedam pristalica komunista (me|u kojima jedan ~lan SK Istok, jedan ~lan partije i skojevac u srezu gwilanskom, itd.). Pored teroristi~kih akata, ~etnici su obijali i pqa~kali za-druge, hvatali ~lanove KP i frontovce, zlostavqali ih, pa ih onda pu{tali ~ime su gra|anskim predstavnicima pruàli ohrabrewe. Me|utim, hap{ewem D. Mihailovi}a oni su bili znatno demoralizo-vani, ~ak se i predavali vlastima.80 Tokom 1947. godine razne vrste odmetnika me|u kojima je najvi{e bilo ~etnika i balista izveli su 180 akcija od kojih je 51 ubistvo, a ostatak su dela razbojni{tva i pqa~ke. Prema saznawima dràvne bezbednosti iako je u 1947. godini „likvidirano“ 645 odmetnika, u Srbiji je na dan 1. januara 1948. godi-ne ostao jo{ 231 odmetnik (170 ~etnika, 40 balista i 21 drugih).81 U svakom slu~aju te zaostale ~etni~ke grupice su s jedne strane hrabri-le i pozivale na otpor, stvarale ose}awe da jo{ nije sve gotovo za po-bornike antikomunisti~ke i monarhisti~ke orijentacije, a s druge strane svojim delovawem unosile su uznemirenost i strah. Druga stra-na se iskazivala dvostruko jer su ~etnici ka`wavali jatake i simpa-tizere koji su odbijali da im daqe pruàju pomo}, a mere organa vla-sti bile su izuzetno o{tre ukoliko su pojedinci pomagali wihovom opstajawu.

I u samim gradovima dolazilo je do organizovanih teroristi~-kih napada na pojedine predstavnike „nove vlasti“. Na meti su bile pre svega vojska i OZN-a (UDB-a) kao glavni simboli „nove vlasti“ i institucije represije. Osvetqavawe takve delatnosti gra|anskih po-jedinaca ili grupa mogu}e je tek u retkim slu~ajevima; poneki poda-tak u izvorima partijske provenijencije omogu}ava da se nasluti da je ona bila prisutna u znatnijoj meri. Kao vid otpora javqa se ve} od oslobo|ewa Srbije u jesen 1944. godine. O tome svedo~e neki primeri. Na dan 30. aprila 1945. majora Jugoslovenske armije \ura Bo{kovi}a ubio je Sa{a Mihailovi}, pukovnik i ratni komandant Beograda iz redova ravnogorskog pokreta. Sa{a Mihailovi} je uz pomo} Vojisla-va Vukoji~i}a, industrijalca, trebalo da obezbe|enim engleskim avi-onom pobegne iz zemqe, ali je upao u zasedu OZN-e i tom prilikom je

79 Isto, k-90; Izve{taj za decembar 1945. Okru`nog Komiteta KPS Vaqevo

br. 41 od 10 januara 1946. 80 AS, CK SKS, uprava agitpropa, k-21; Bilten za juli 1946: neprijateqski rad. 81 AS, CK SKS, izve{taji, planovi rada, f-1; Godi{wi izve{taj KPS za

1947, 138.


ubio pomenutog majora, ali je i sam ubrzo uhva}en. V. Vukoji~i} je us-peo da pobegne, ali je nekoliko drugih qudi koji su mu pomogli bilo osu|eno.82 U no}i izme|u 4–5 juna 1945. godine izveden je od nepozna-tih lica i atentat na jednog oficira OZN-e u wegovom stanu.83 Po-~etkom 1948. godine desilo se da su „pioniri“ pucali na oficira Ju-goslovenske armije. UDB-a je bila mi{qewa da su „deca radila prema direktivama starijih i u~enika iz vi{ih razreda“. Me|utim, izgleda da nije bilo ozbiqnijih posledica ni po oficira a ni po „pionire“ jer Ministarstvo prosvete nije usvojilo kaznu iskqu~ewa iz gimnazi-je ve} je dozvolilo upis deci u drugu gimnaziju.84

Uporedo sa takvim oblicima otpora koji su imali oblik tero-rizma, stvarala se postepeno od pre svega mla|ih gra|anskih pred-stavnika i neka forma organizovanog otpora saglediva u obrazovawu mawih ilegalnih grupa ~ija je delatnost bila dosta ograni~ena, ali i ~ije su mogu}nosti delovawa bile vrlo suène. Ona je svedo~ila o potrebi ne samo okupqawa onih koji su druga~ije mislili, ve} i o neophodnosti da se preduzmu izvesni koraci koji bi pokazali da po-stoji otpor komunisti~koj viziji dru{tva i op{toj kontroli koju su zaveli.

Za organizaciono uobli~avawe ilegalnog otpora gra|anskih predstavnika je od va`nosti bio faktor iskustva iz dugogodi{we ilegalnosti komunista i ste~eno znawe o oblicima konspirativnog rada u Kraqevini Jugoslaviji. Usled toga revolucionarnim snagama na vlasti nije bilo neophodno puno mudrosti a ni razmi{qawa kako su oni koji su se suprotstavqali vlasti mogli pona{ati, {ta }e pred-uzimati, koja }e sredstva upotrebiti, kako su se mogli povezivati i sli~no. S druge strane, gra|anski predstavnici, posebno oni mla|i, imali su nedovoqno iskustva ste~enog u ilegalnom delovawu pod oku-pacijom. Usled tih momenata bila je pod znakom pitawa i sposobnost da ilegalne gra|anske omladinske grupe, ukoliko su i uspele da se oforme, budu trajnijeg karaktera.

Odre|ene forme organizovanog gra|anskog otpora javqale su se mawe-vi{e u svim gradovima Srbije tokom ~itavog perioda koji razma-tramo. U toku 1945. godine kada su postojali kakvi-takvi oblici bar i prividnog legalnog delovawa opozicije, pojavile su se razne ilegalne grupe gra|anske omladine ~ije ~lanove KP nije uspela da okupi u svo-jim omladinskim organizacijama. One su tada bile mo`da i najbrojnije, ali i najmawe pa`qive u svom radu upravo zbog dozvoqenog delovawa

82 Izgleda da su ga skrivali Slobodan Vukosavqevi}, Lazar Qubinovi}, Milan

Golubovi} i Luka Bugarski koji su potom uhva}eni i osu|eni na po sedam godina ro-bije sa prinudnim radom izuzev posledweg Luke Bugarskog koji je dobio jednu godinu zatvora. (AS, G 264, Vrhovni sud SRS 1945–1955; „K`“-f-3; Presuda Vrhovnog suda NR Srbije K`. 754 od 11. maja 1946. na àlbu Slobodana Vukosavqevi}a, Lazara Qubino-vi}a, Milana Golubovi}a i Luke Bugarskog); D. \or|evi}, Oìqci i opomene II, 24–25; U. Krsti}, Nepristajawe: druga kwiga hronike Najlep{i poziv na svetu, Beograd 1997, 10.

83 IAB, GK SKS Beograd, periodi~ni i mese~ni izve{taji o radu partijske organizacije VII rejona, 1945–1951, k-317; Izve{taj o radu od 5. juna 1945.

84 AS, CK SKS, komisija za dru{tvene i masovne organizacije, 1947–1952; k-8; Izve{taj sa terena o radu Narodne omladine od 28. januara do 3. februara 1948.


gra|anske opozicije. Zapravo, ideolo{ki oslonac ilegalnim organiza-cijama pruàli su svojim radom gra|anski politi~ari, posebno demo-krata Milan Grol. One su naj~e{}e i sledile upravo tu idejnu liniju. Naravno, odre|eni uticaj imali su i oni mawe poznati politi~ari ko-ji su postali pasivni pod „novom vla{}u“, a bili su ako ne u ro|a~kim, ono bar u prijateqskim odnosima sa porodicama pojedinih gra|anskih omladinaca. Druga~ije je vrste bio oslonac ~etni~kih grupa van Srbije i u samoj Srbiji. Jedna op{ta zbuwenost, nesnalaèwe pa i nesposob-nost srpskih gra|anskih politi~ara da se sna|u u novom vremenu nije bila dobro shva}ena u krugu mla|ih gra|anskih predstavnika koji su smatrali da je kakav-takav otpor neophodan.85 Novembarski izbori 1945. godine, razbijawe znatnog broja ~etni~ka, zatim hvatawe Draè Mihailovi}a marta 1946. godine, konsolidacija vlasti revolucionar-nog subjekta zna~ajno su suzili mogu}e moralne i ideolo{ke podsticaje ilegalnog organizovawa gra|anskih omladinaca. Me|utim, poku{aji ilegalnog grupisawa nastavqeni su i kasnije. U svakom slu~aju uglav-nom organizovani u nevelike grupe, omladinci gra|anskog porekla po-ku{avali su da zajedno okupqeni lak{e izraze nezadovoqstvo. Dakle, grupe su bile vi{e skup istomi{qenika nego organizacije ukoliko se organizacije defini{u kao skup qudi okupqenih oko jasno definisa-nog ciqa, programa, ~vrstog organizacionog ustrojstva i odre|enog na-~ina rada Me|utim, labava povezanost ~lanova, malobrojnost (retke su grupe sa vi{e od 20 ~lanova), mladost i neiskustvo, kratkotrajnost bi-le su neke od wihovih osnovnih odlika.

U odnosu na cepawe plakata, zidnih novina, parola i drugih formi nemirewa, pojava organizovanog otpora bila je za vlast ozbiq-nija ali je bila jo{ ozbiqnija takva aktivnost, sa gledi{ta posledi-ca, za uhva}ene ~lanove tih grupa.

Grupe ili uslovno re~eno organizacije su se svojim nazivima ~e-sto pozivale na ranije organizacije sa nacionalnim, antikomunisti~-kim i monarhisti~kim predznakom. Tako je tradiciju ravnogorske an-tikomunisti~ke borbe nastavilo vi{e ilegalnih grupa. U Kraqevu je u leto 1945. stvorena „Organizacija ravnogorske omladine“ (ORO);86 u Beogradu su u prole}e 1945. godine delovale „Trojke“ kao organizaci-je Draè Mihailovi}a.87 Tokom leta 1945. godine svoj rad u Beogradu zapo~ela je grupa „Kruòk“ sa odborom u Jagodini.88 Od kraja 1945. go-dine u Beloj Palanci je aktivna bila grupa pod nazivom „Crni osvet-nici“.89 Neke grupe su imale nazive u {iframa u obliku brojeva, {to

85 B. Peki}, n. d., II, 62. 86 Istorijski arhiv Kraqevo (IAK), Okru`ni sud Kraqeva 1945–1962; k-47;

Saslu{awe Petrovi} Vere u OZN-i u Kraqevu od 4. avgusta 1945. ; AS, Vrhovni sud SRS, „K`“-f-1; Re{ewe Vrhovnog suda Srbije K`. 343/45 od 27. novembra 1945. na àlbu Vere Petrovi} i Julke Smiqani}.

87 AS, Vrhovni sud SRS, „K`“-f-1; Presuda Vrhovnog suda Srbije K`. 1/46 od 29. januara 1946. na àlbu Javnog tuìoca grada Beograd na presudu Bajagi} Melanije i drugih od 26. novembra 1945.

88 Isto, Presuda Vrhovnog suda Srbije K`. 171/46 od 16. marta 1946 na àlbu op-tuènih êdomira Arsi}a i drugih i na zakonsku intervenciju Javnog tuìoca Srbije.

89 Isto, Presuda Vrhovnog suda Srbije K`. 722/46 od 3. maja 1946. na àlbu An-dreje To{kovi}a i drugih.


je tako|e bio poku{aj oslawawa na nazive omladinske ravnogorske organizacije i pozivawa na wihovu aktivnost (na primer JURAO 501). Tako je u Gorwem Milanovcu krajem 1945. godine stvorena grupa „br. 205“.90 Predratni naziv omladinske sekcije Srpskog kulturnog kluba, „Nacionalna revolucionarna srpska omladina“ (NRSO) uzela je omladinska grupa u Beogradu u prole}e 1945. godine.91 U Beogradu je 1948–1949. godine obrazovana organizacija pod nazivom „Pokret otpo-ra Jugoslavije br. 6945“.92 Druge organizacije su svojim nazivima oì-vqavale ime omladinske organizacije pokreta Dimitrija Qoti}a, mada je wihov rad povezivan sa radom pripadnika organizacije Draè Mihailovi}a. Pod starim nazivom „Beli orlovi“ pojavilo se vi{e organizacija. Samo u Beogradu se sredinom 1946. godine pomiwu wih dve.93 Druge su pak imale sli~ne nazive poput „Organizacija kraqev-skih belih orlova“ (ORBO) u Kwaèvcu jula 1945. godine.94 Do prole-}a 1947. godine u Beogradu je delovala grupa „DOM“ sa odborima u ]u-priji.95 Druge su bile bez naziva, a neke samo pod nazivom „Grupa“.96

Iako je otpor predstavnika gra|anstva posebno onih mla|e ge-neracije uglavnom bio motivisan antikomunizmom i monarhisti~kim ose}awima, naj~e{}i pokreta~i otpora bili konkretni postupci „no-ve vlasti“ prema wima i ~lanovima wihovih porodica. U tom smislu to je izrazito primetno kod one gra|anske omladine koju je nova ideo-logija u po~etku privukla i koja je na NOP gledala sa simpatijama i podràvala ga, ali ih je upotreba represivnih mera prema porodici ili okruèwu odvela u nezadovoqstvo i otpor.97 Posle osude kraqe-va~kog industrijalca Miqka Petrovi}a–Riè juna 1945. godine, we-gova 20-godi{wa k}erka Vera je bila ogor~ena i ozloje|ena prilika-ma u kojima se na{la wena porodica. Ona je tim ose}awima morala da da odu{ka. Konkretan izraz ona je na{la u stvarawu gupe istomi{qe-

90 Isto, Presuda Vrhovnog suda Srbije K`. 15/46 od 26. januara 1946. na zakon-

sku intervenciju Javnog tuìoca Srbije i àlbu Nade Jeli} i drugih. 91 D. \or|evi}, Oìqci i opomene II, 29. 92 AS, CK SKS, uprava agitpropa, izve{taji i planovi rada; k-28; Izve{taj o

neprijateqskom radu me|u omladinom u Beogradu u periodu maj 1948 – maj 1949. od 18. maja 1949.

93 Istorijski arhiv Beograd (IAB), Skup{tina grada Beograd (SGB), odeqewe narodne imovine, dos. 828; k-20; Presuda Vojnog suda za grad Beograd od 13. maja 1947. za Jovanovi} Petra.

94 AS, Vrhovni sud SRS, „K`“-f-1; Re{ewe Vrhovnog suda Srbije K`. 40/46 od 25. januara 1946. na àlbu Miodraga Dragojevi}a i drugih; IAB, SGB, odeqewe narod-ne imovine, dos. 1805; k-39; Presuda Vojnog suda za grad Beograd od od 15. avgusta 1947. za Kneèvi} Milana.

95 Isto, „K`“-f-1; Presuda Vrhovnog suda Srbije K`. 207/48 od 26. marta 1948. na àlbu Borivoja Berenxije iz Para}ina, Milana Milanovi}a iz ]uprije i drugih.

96 Isto, „K`“-f-1; Presuda Vrhovnog suda Srbije K`. 33/49 od 3. marta 1950. na àlbu optuènog Pur{ Henriha i Pani} @ivote.

97 Na saslu{awu u OZN-i u Kraqevu Vera Petrovi} je rekla: „Po oslobo|ewu Kraqeva u prvo vreme NOP mi se svi|ao. Same prilike u mojoj porodici izbrisale su moje pravilno mi{qewe o NOP-u. Zatvarawem moga oca, wegovom osudom, konfi-skacijom imovine ja sam promenila mi{qewe o NOP-u. Samom osudom moga oca nisam bila zadovoqna, te sam zbog toga i postala konkretan neprijateq NOP-a“. (IAK, Okru`ni sud Kraqevo 1945–1962, k-47; Saslu{awe Petrovi} Vere u OZN-i u Kraqe-vu od 4. avgusta 1945).


nika koja se protivila postoje}em stawu. Pored we aktivnost grupe usmeravala je i Julka Smiqani}. Grupi su dale naziv „Organizacija ravnogorske omladine“ ili „ORO“. Tokom prole}a i leta 1945. godine wih dve su pisale letke protiv vlasti sa sadràjem poput „Smrt fa-{izmu i komunizmu“, „Zar je to sloboda gde su apse pune i gde su toli-ki grobovi i crne marame“ ili „Da se dana{wi ~etnici bore za slo-bodu naroda“. Potom su ih rasturale po dvori{tima funkcionera i qudi na vlasti u Kraqevu, smatraju}i da }e ih tako „iznervirati“ ali i pomo}i „odràwe morala kod reakcionarnih elemenata“.98 Izgleda da je pored poruke neslagawa koju su leci pruàli svojom sadrìnom, posebno bio vaàn jedan {iri ciq takve aktivnosti, ako se prihvati kao ta~an iskaz Vere Petrovi} dat isledniku 4. avgusta 1945. godine, a koji se ogledao u podsticawu i odràvawu duha otpora. S druge stra-ne, izgleda da su poku{ale da se preko „majke bandita Ve{kovi}a po-veù sa ~etnicima“.99 Po~etkom avgusta 1945. godine grupa je otkrive-na, a Vera je uhap{ena. Potom je usledilo dugotrajno saslu{awe na-pre u kraqeva~koj, a onda u ~a~anskoj OZN-i gde je islednik insisti-rao i na ne~asnim radwama.100 Tek u oktobru 1945. Vera Petrovi} je osu|ena na pet godina li{ewa slobode sa prinudnim radom posle ~ega je sprovedena na izdràvawe kazne u Poàrevac.101 Posle àlbe na presudu i vi{e molbi Prezidijumu Narodne skup{tine Srbije, kazna joj je 24. februara 1947. godine delimi~no opro{tena i ona je bila pu-{tena na slobodu.102

U toku 1945. godine, a povremeno i kasnije nosioci ilegalnog otpora su nastojali, ukoliko su ta~ni wihovi iskazi i optu`nice (tj. nisu mewani od strane samih islednika) da uspostave veze sa ~etni~-kim grupama ili odmetnutim pojedincima. Pored pomenute organiza-cije ORO iz Kraqeva i grupa od 20 ~lanova iz Kru{evca je poku{ala da poja~a svoju delatnost saradwom sa poznatim odmetnutim pojedin-cima. Glavnu ulogu imala su ~etiri gimnazijalca Dimitrije Petro-vi}, zv. „Ta}i“, Miroslav Pe{i}, Aleksa Andri}, Miroslav Cvetko-vi}, zv. „Mika“, ali su weni ~lanovi bili i predstavnici radni~ke klase (jedan jorganxijski radnik, jedan berberski, jedan èlezni~ki), te dva predstavnika seqa{tva. U woj se na{lo i {est doma}ica (me|u wima i dve starije ène od 45 godina). I kod wih je prva akcija bila pisawe parola po ulicama Kru{evca. Me|utim, oni su poku{ali da odu i daqe pa su postakli i povezivawe sa „odmetnikom“ Budimirom

98 IAK, Okru`ni sud Kraqevo 1945–1962; k- 47; Saslu{awe Petrovi} Vere u OZN-i u Kraqevu od 4. avgusta 1945; Optu`nica protiv Vere Petrovi} i Julke Smi-qani} k 453/1945 od 10. oktobra 1945; AS, Vrhovni sud SRS, „K`“-f-1; Presuda Vr-hovnog suda Srbije K`. 343/45 od 27. novembra 1945. na àlbu optuène Vere-Verice Petrovi} i Julke Smiqani}; Razgovor vo|en sa Zoricom M. Petrovi} 27. jula 2003. u Beogradu; Zorica M. Petrovi}, ôvek zvani Rià, Kraqevo 1995, 87.

99 Isto, k- 47; Saslu{awe Petrovi} Vere u OZN-i u Kraqevu od 4. avgusta 1945; Optu`nica protiv Vere Petrovi} i Julke Smiqani} k 453/1945 od 10. oktobra 1945.

100 Razgovor vo|en sa Zoricom M. Petrovi} 27. jula 2003. u Beogradu; Zorica M. Petrovi}, n. d., 91–93.

101 IAK, Okru`ni sud Kraqevo 1945–1962; k-47; Presuda Okru`nog suda u â~-ku KZP 87/45 za Veru Petrovi} i Julku Smiqani} od 25. oktobra 1945; Zorica M. Pe-trovi}, n. d., 88–96.

102 Isto, k-47; Molba za sudsku rehabilitaciju Vere Petrovi} od 6. decembra 1957.


Simi}em za koga su nabavili 25 metaka; sa wim je bio na~iwen i dogo-vor o saradwi (nabavqawe prese za {tampawe letaka i sl.). Vezu iz-me|u wih je trebalo da odràva majka Budimira Simi}a. Time je ak-tivnost organizacije postala ozbiqnija a iskazivala je sli~ne te`we i za budu}nost. Ostali ~lanovi su bili ukqu~eni tek ovla{ odràva-wem raznih veza sa wima. To je sve propalo kada su krajem avgusta 1945. uhva}eni a glavnooptuèni Dimitrije Petrovi} sve priznao, kao i ostali. Budu}i da je ostvaren odre|eni oblik saradwe sa „odmetnikom“ B. Simi}em i obzirom da je u aktivnost grupe unet element oruàne ak-cije, kazna koja je usledila (kao i u sli~nim slu~ajevima), posebno za glavnog D. Petrovi}a bila je stroga. Presudom Okru`nog suda u Kru-{evcu 25. septembra 1945. Petrovi} je osu|en na streqawe, dok je ve}i-na ostalih dobila kaznu li{ewa slobode izme|u jedne i pet godina. Majka B. Simi}a osu|ena je na osam godina robije. Posle àlbe Vrhov-nom sudu kazna streqawa je preina~ena na 20 godina robije i 10 godina gubitka gra|anskih prava po isteku prethodne kazne, po{to je optuè-ni Petrovi} bio skoro sve vreme rata u Mauthauzenu.103

Me|u ilegalnim organizacijama retke su one koje su uspele da svoju aktivnost pro{ire van mesta osnivawa, stvarawem lokalnih od-bora. U tom smislu zanimqiva je grupa „Kruòk“ koja je osnovana 14. i 15. avgusta 1945. u Beogradu. Ona je okupila oko desetak ~lanova iz Beograda, a iskazala je i nameru da se {iri prema unutra{wosti stvarawem lokalnog odbora u Jagodini. Inspiratori wenog stvarawa bili su Veqko Guberina i Lazar Rankovi}. Ina~e, veza sa omladinci-ma u Jagodini bila je ostvarena zahvaquju}i V. Guberini, koji je tu, kao izbeglica iz Hrvatske, i{ao u gimnaziju. ^lanovi su bili uglav-nom gra|anski omladinci, pre svega maturanti i u~enici gimnazija. Kao i u ostalim slu~ajevima aktivnost im se svela na pisawe parola „Dole la`na demokratija“ „Dole Josip Broz Tito“, „@iveo kraq Pe-tar“ i wihovo rasturawe po ulicama Beograda. Vlast je akciju oka-rakterisala kao te`wu da se „izloì javno poruzi postoje}i politi~-ki poredak u DFJ“, {to je ukazivalo i na wihov „neprijateqski stav prema tekovinama narodnooslobodila~kog pokreta“. Izvesna organi-zovanost grupe je bila tek u za~etku, a za weno ozbiqnije organizaci-ono uobli~avawe trebalo je vremena, koga oni nisu imali. Me|utim, kako isti~e u naknadnom se}awu V. Guberina, grupa je bila otkrivena vrlo naivno, wegovim pri~om Greti Finci kod koje je u~io engleski jezik. Ona je ceo slu~aj prijavila Ozni, ali se nije pojavila kao sve-dok na su|ewu.104 Obojica su bili osu|eni 27. novembra 1945. na po ~e-tiri godine robije, dok svi ostali na godinu i po dana. Ne{to kasnije u àlbi Vrhovnom sudu kazna je smawena na po tri godine za Veqka, Lazara i Zagorku Simonovi}, a i ostalima na kazne do godinu dana ili samo na prisilan rad bez li{ewa slobode.105 ^lanovi odbor u Ja-

103 AS, Vrhovni sud SRS, „K`“-f-1; Presuda Vrhovnog suda Srbije K`. 312/45

od 12. decembra 1945. na àlbu Javnog tuìoca okruga kru{eva~kog od 11. oktobra i àlbu optuènih Dimitrija Petrovi}a i ostalih od 18. oktobra 1945.

104 Ve}e za demokratske promene, Stenogram svedo~ewa Veqka Guberine, 5–6, 105 AS, Vrhovni sud Srbije, „K`“-f-1; Presuda Vrhovnog suda „K`“. 414/45 od 4.

januara 1946; Ve}e za demokratske promene, Stenogram-svedo~ewa Veqka Guberine, 11.


godini nisu uspeli da izvedu nijednu akciju i pali su u ruke policije i suda skoro odmah po hvatawu grupe u Beogradu.106

Za razliku od ove i sli~nih grupa odnosno organizacija demo-kratski orijentisanih omladinaca, grupa Dimitrija \or|evi}a ima-la je znatno razra|eniju organizacionu {emu ali ambiciju da postane znatniji faktor u otporu. Delovala je pod imenom Nacionalna revo-lucionarna srpska omladina (NRSO), imenom preuzetim iz predrat-nog perioda, odnosno iz vremena delovawa Srpskog kulturnog kluba u ~ijoj je omladinskoj sekciji delovao i deo ~lanova NRSO-a. Ve} broj od ~etrdesetak ~lanova svedo~i da je imala te`wu ka {irem okupqa-wu i da je me|u sli~nim organizacijama bila me|u najve}ima. U teri-torijalnom smislu obuhvatila je samo omladince iz Beograda i to uglavnom bruco{e i gimnazijalce. Ve}i broj wih se me|usobno pozna-vao i delovao je pod okupacijom u ravnogorskim omladinskim organi-zacijama. Ve} od prole}a 1945. godine zapo~elo je postepeno okupqa-we i povezivawe omladinaca. Podsticaj je davao ravnogorski omladi-nac Mihailo Stankovi} koji se u to vreme vratio iz Bosne u Srbiju. 107 Organizacija se delila na oblasti rada pa je „operativnim komite-tom“ rukovodio M. Stankovi}, a „politi~kim komitetom“ Dimitrije \or|evi}. D. \or|evi} je sastavio i idejno-politi~ki program orga-nizacije pod imenom „Na{ ideolo{ki stav“, u kojem je izneo wihove poglede na nacionalno pitawe, spoqnu politiku, unutra{we ure|ewe i sl. Na idejnu i programsku opredeqenost organizacije uticaj su imale ideje i delatnost Srpskog kulturnog kluba iz predratnog vre-mena. Usled toga NRSO je u re{avawu nacionalnog pitawa preuzela osnovnu parolu SKK – „Jako Srpstvo –Jaka Jugoslavija“. Time su ~la-novi organizacije ra~unali sa postojawem Jugoslavije, ali uz vo|ewe ra~una o Srbima i Srbiji. S druge strane, odbacili su ranije centra-listi~ko i tada{we federalisti~ko ure|ewe Jugoslavije i zaloìli su se za konfederalni oblik ure|ewa dràve, a parlamentarnu monar-hiju sa dinastijom Kara|or|evi} suprotstavili su republici. U spoq-noj politici su zagovarali oslon na Ameriku i Francusku.108 Uporedo sa terenskom aktivno{}u ona je u toku leta i jeseni 1945. godine pred izbore teìla da se poveè sa ostalim omladinskim grupama, a poseb-no omladinom Demokratske stranke u ciqu stvarawa omladinskog opozicionog bloka.109 Me|utim, taj poku{aj ostao je bez uspeha. Ne-{to uspe{nije bile su izvedene akcije suprotstavqawa reìmu. Na-ravno, one su kretale u sli~nim okvirima kao i kod ostalih grupa: pi-sawe parola i bacawe letaka, posebno prilikom pojedinih proslava. Tako su ~lanovi NRSO-a prilikom proslave 1. maja 1945. godine u Be-ogradu bacili, sa zgrade Izvozne banke na Terazijama i ranijeg sedi-{ta SKK, na okupqene qude ispisane letke „Mi se borimo za ~etiri slobode“, „Mi se borimo za demokratiju, protiv svih diktatura“,

106

Isto, „K`“-f-1; Presuda Vrhovnog suda Srbije K`. 171/46 od 16. marta 1946 na àlbu optuènih êdomira Arsi}a i drugih i na zakonsku intervenciju Javnog tu-ìoca Srbije.

107 D. \or|evi}, Oìqci i opomene II, 29; U. Krsti}, Nepristajawe..., 9–10. 108 D. \or|evi}, n. d., II, 39–44. 109 Isto, 52–55.


„@iveo Kraq Petar II“, „Ho}emo kraqa, ne}emo Tita“. Veliki broj letaka (skoro 2000) izazvao je prili~nu uzbunu me|u organima bezbed-nosti, ali grupa je ostala neotkrivena. Slede}a akcija izvedena je tek posle nekoliko meseci, na proslavu godi{wice oslobo|ewa Beograda 20. oktobra 1945. godine. Ovog puta su letak pod nazivom „Bilans jed-ne udarni~ke godine“ ubacivali u po{tanske sandu~i}e.110 Jedan drugi poduhvat bio je osu|en skoro od po~etka na propast. Bili su se name-rili da iz zatvora izvuku Vojina Andri}a, koga su vlasti uhapsile ok-tobra 1945. godine u Bosni, ali je organizacija otkrivena ve} posled-wih dana oktobra. U naredna dva i po meseca usledilo je hap{ewe 41 ~lana organizacije. Posledwi, D. \or|evi} uhap{en je januara 1946. godine. Me|u ~lanovima najve}i broj je studirao na Pravnom i Teh-ni~kom fakultetu, a bilo je i nekoliko gimnazijalaca i svr{enih ma-turanata.111 U vi{emese~noj istrazi insistiralo se na vezama organi-zacije sa M. Grolom i na pripadnosti organizaciji Draè Mihailo-vi}a.112 U maju 1946. godine, kada je saslu{avan vo|a ravnogorskog po-kreta Draà Mihailovi}, odràno je jedno od najve}ih su|ewa gra-|anskoj omladini. Prema se}awima savremenika, Mihailo Stankovi} se ubio ili je posle poku{aja bekstva iz zatvora OZN-e poginuo, ne-kolicina je bila pu{tena posle saslu{awa (12), a ostali su bili osu-|eni na vi{egodi{we kazne zatvora. Wih nekoliko, sa D. \or|evi-}em na ~elu, osu|eni su na ~etiri godine zatvora i dve godine gubitka gra|anskih prva.113 Me|utim, izvestan broj osu|enih je 1947. pomilo-van i pu{ten {to je omogu}ilo obnavqawe rada NRSO-a. Ve} pre toga su se, u jesen 1946. godine, po~eli okupqati omladinci demobilisani iz Jugoslovenske armije kao i oni koji su uspeli da ostanu skriveni od OZN-e, stvaraju}i jezgro za obnovu organizacije. Time je ova orga-nizacija bila jedinstvena u krugu posleratnih ilegalnih organizaci-ja, budu}i da posle kratkotrajnog postojawa i prvog hap{ewa nijedna nije obnovila svoj rad posebno ne sa istim qudima. S druge strane, pou~eni prethodnim iskustvom, ~lanovi NRSO-a su delovali u stro-goj konspirativnosti, pa su produìli delovawe do po~etka pedese-tih godina 20. veka.114 Prema se}awima jednog od wenih ~lanova Ugqe-{e Krsti}a, koji se organizaciji pridruìo u junu 1947. godine posle izlaska iz zatvora u kom je bio drugim povodom, obnovqeni NRSO je imao sloèniju strukturu. Sa komandantom {taba, na~elnikom {ta-ba, propagandnim i organizacionim rukovodiocima i sistemom trojki (kao i u ratu) organizacija je imala poluvojnu strukturu; ona je bila izraz prilika u kojima su o~ekivali i oruànu aktivnost i trebalo je za wu biti spreman. Bili su izra|eni ~ak i planovi za slu~aj vojne aktivnosti. Pomenuti savremenik ukazuje na takva dva plana: jedan iz

110 Isto, 30–34. 111 Isto, 36, 62–65. 112 Isto, 72, 113 Su|ewe je odràno od 15. do 19. maja 1946. a presuda je izre~ena 20. maja. U

odnosu na D. \or|evi}a ostali su dobili mawe kazne, izme|u {est i dve (D. \or|e-vi}, Oìqci i opomene II, 207, 204). U. Krsti}, Nepristajawe..., 10.

114 U. Krsti}, Nepristajawe..., 11–13; D. \or|evi} je sluìo kaznu u Zabeli. Posle pomilovawa pu{ten je maja 1947, ali se nije pridruìo obnovqenoj NRSO.


marta 1948. i drugi iz oktobra 1949. godine. Me|utim, promenom me|u-narodnih prilika ona je marta 1950. godine izgubila poluvojni ka-rakter.115 Ono {to je zanimqivo, a jedini izvor jesu upravo se}awa U. Krsti}a, jeste da je NRSO imala i za ono vreme, ~ak nezamislivu pu-blicisti~ko-kwièvnu delatnost. Od 1948. do 1950. godine izlazila su tri lista: Re~ mladih Srba, Velika Srbija i Kwièvni prepo-

rod.116 Svoj pogled na dru{tvenu stvarnost NRSO je definisala po-~etkom 1949. godine u 10 programskih na~ela kojima je trebalo da se rukovodi u svom delovawu. Wih je iznosila i u svojoj izdava~koj de-latnosti. U wima se insistiralo da ~lanovi mogu biti samo omladin-ci ~ije su glavne odlike nacionalizam i revolucionarnost, da je bor-ba i samo borba jedini put ka ostvarewu wihovih pogledima bez od-stupawa i kompromisa. U re{avawu nacionalnog pitawa zagovarali su stvarawe Velike Srbije ({to je bitna razlika u odnosu na pogled NRSO-a iz 1945. godine koji ra~unaju na Jugoslaviju), insistirali na moralnom preporodu srpskog dru{tva u sklopu Velike Srbije, ukazi-vali na demokratiju kao najva`niji ciq a protiv svih diktatura sle-va i desna, smatrali su da se bez reforme celokupnog dràvnog apara-ta, dru{tva i porodice ne moè i}i daqe, a zagarantovanu privatnu svojinu i slobodu trì{nu utakmicu smatrali su osnovom za ekonom-sko ja~awe zemqe. Preduslov za ostvarewe navedenih stremqewa bilo je „osloba|awe na{e zemqe“ zbog ~ega je i obnovqena organizacija.117 Dakle, u pitawu je nacionalno-romanti~arska te`wa koja nije vodila ra~una o prilikama u kojima se nalazila. Uostalom, organizacija je delovala u velikoj tajnosti; poznata tek u krugu od ne{to vi{e od tridesetak ~lanova ona se nije javno ogla{avala a prema tome ni jav-no delovala (na primer putem letaka). Usled toga, bez obzira na polu-vojnu prirodu nije pokazivala aktivan otpor, ve} je bila vi{e grupa istomi{qenika koja je zajedni{tvo koristila za duhovnu ogradu i od-branu od ostatka dru{tva, mogu}nost za razmenu mi{qewa i ideja. Iako je imala nameru da se {iri primawem novih ~lanova, pitawe je koliko je to mogla s obzirom na svoju duboku konspirativnost. Fasci-niraju}a je bila glavna aktivnost ove organizacije – obimna izdava~-ka delatnost u prilikama kada je i za letke bilo veoma te{ko nabavi-ti papir. Usled toga zanimqivo je, a u se}awima nam U. Krsti} ne govori o tome kako je organizacija nabavqala papir, {tampala listo-ve i sl.118 Kako je taj materijal uop{te mogao da promakne predstavni-

115 Isto, 14. 116 Isto, 31. Prvi broj lista Re~ mladih Srba iza{ao je novembra 1948, a drugi

februara 1949 (samo su oni sa~uvani). Trebalo je da bude nastavak listova koji su izla-zili kao glasila Srpske nacionalne revolucionarne omladine odnosno „Nove Srbadi-je“(od 1939. do 1941), „Neboj{e“(1943–1944). List Velika Srbija bio je zvani~no glasilo NRSO-a. Izlazio je od 1. decembra 1949 do 15. marta 1950 –ukupno sedam brojeva. Tre}i list Kwièvni preporod“ je iza{ao prvi put jula 1948 (o tome vi{e u U. Krsti}, Ne-

pristajawe: druga kwiga hronike „Najlep{i poziv na svetu“, Beograd 1997). 117 U. Krsti}, Nepristajawe..., 24–30. 118 On nam je ostavio neodre|ene informacije, poput one u kojoj kaè da je u to-

me posluìlo iskustvo koje su stekli svojim novinarskim i izdava~kim radom u rav-nogorskim omladinskim listovima pod okupacijom („Neboj{a“, „Glas ravnogorske omladine“ i drugi), (Isto, 31).


cima vlasti? U svakom slu~aju ostaje dilema. Jedino se na osnovu de-lovawa organa vlasti u drugim slu~ajevima moè izvesti nekoliko pretpostavki. Prva bi bila da je organizacija ostala nepoznata za or-gane vlasti, jer bi ideje koje je zastupala odvele wene ~lanove na op-tuèni~ku klupu. U tom smislu posebno ideja Velike Srbije koja bi je pretvorila u direktnog zastupnika o{tro progawanog „velikosrpskog hegemonizma“. Druga je pretpostavka mawe verovatna, ali nije nemogu-}a ukoliko se primeni saznawe iz aktivnosti pojedinaca: organizacija je bila poznata organima vlasti ali nije do{lo do intervencije jer ni-je bilo javnog ispoqenog neprijateqstva i aktivnosti s jedne strane, a mogla se lak{e pratiti i kontrolisati s druge. Sa sociopsiholo{kog gledi{ta ostaje zanimqivo pitawe koliko je duboka mimikrija wenih ~lanova s obzirom na to da su idejnopoliti~ki delovali na dva razli-~ita koloseka.

Mo`da je me|u ilegalnim organizacijama gra|anske omladine organizacija „Savez demokratske omladine Jugoslavije“ (SDOJ) bila jedna od najozbiqnijih u pogledu organizovanosti, na~ina rada i ci-qa. Po~etak stvarawa organizacije pada u leto 1947. godine kada su Borislav Peki} i Slobodan Jeremi} razgovarali o spajawu vi{e ile-galnih antikomunisti~kih grupa u jednu.119 O~ekivali su da }e wiho-vim ujediwavawem biti ostvareno ne samo povezivawe raspar~anih ilegalnih grupa ve} i stvarawe jedne velike, ~vrste organizacije, sa jedinstvenim rukovo|ewem i lak{im i sna`nijim delovawem. Obojica su pre stvarawa SDOJ-a imali svoje ilegalne grupe. Grupa S. Jeremi}a je bila rasturena kada je sprovedena akcija „defa{izacije“ gimnazija u zimu 1946, a ilegalna antikomunisti~ka grupa B. Peki}a bila je u jesen 1946. godine prili~no aktivna u III mu{koj gimnaziji u Beogradu. Izbacivawe „neprijateqskih orijentisanih |aka“ iz gim-nazija poja~alo je netrpeqivost prema vlastima i ubrzalo stvarawe ja~e organizacije. Dodatni razlog dala je prisilna akcija prikupqa-wa gimnazijalaca za rad na izgradwi pruge [amac – Sarajevo polovi-nom 1947. godine, gde su se dvojica glavnih inspiratora na{li.120 Ubr-zo potom osnovan je Glavni odbor ~iji je predsednik bio S. Jeremi}, student medicine. B. Peki} je postao politi~ki sekretar. Wih dvojica su imali glavnu ulogu u sastavqawu statuta organizacije (B. Peki}) i wenog programa (S. Jeremi}). Statut je definisao karakter organiza-cije, osnovni zadatak, ciq, prava i du`nosti ~lanova. U tom smislu SDOJ se deklarisala kao organizacija „demokratski napredne omladi-ne u borbi protiv komunizma“ ~iji je osnovni zadatak „ru{ewe komuni-sti~kog reìma“ sa ciqem „izgradwe demokratske Jugoslavije“. ^lan organizacije mogao je da bude svaki antikomunisti~ki orijentisan omladinac koji poznaje program i statut SDOJ-a. Organizacija se finansirala na principu ~lanarine ili samopomo}i.121 U programu se

119 B. Peki}, Godine koje su pojeli skakavci II, 25. 120 Isto, 210–214. 121 Navedeno prema: B. Peki}, n. d., II, 301–303. U Statutu je Peki} upotrebio i

niz pojmova karakteristi~nih za ono vreme, poput „napredna omladina“, „direktiva“ i sl. Komentari{u}i naknadno tekst Statuta bio je svestan da su pojmovi uneti jer je se u pisawu ugledao na Statut Narodne omladine.


ukazivalo na to da je „borba protiv komunizma“ logi~na, jer je komuni-zam „tiranija ~oveka nad ~ovekom, mawine nad ve}inom“, on je „dikta-tura“ koja ide na to da „~oveka sasvim zarobi, i to najvi{e intelektu-alno“, ona je radniku oduzela pravo {trajka „jer je poslodavac dràva“, a inteligencija, {kolska i univerzitetska omladina se nalaze „pred ~iwenicom ga{ewa slobodnog izraàvawa misli“. U alternativi iz-me|u demokratije i komunizma jedini izbor je demokratija. Zbog toga je program zahtevao da se na svim mestima (preduze}u, {koli, ustanovama) „svim sredstvima koja nam stoje na raspoloèwu, organizovati i davati otpor komunizmu. Narod mora osetiti da stawe u zemqi nije trajno. Stvarati duh otpora, duh pobune... to je osnova na{e borbe“.122 Prva ak-cija ~lanova bila je weno {irewe i organizaciono uobli~avawe; sve dok nije otkrivena u novembru 1948. ona je uspela da formira odbore, odnosno }elije u skoro svim beogradskim gimnazijama i na ve}ini fa-kulteta. Za rad na fakultetima bio je zaduèn Univerzitetski odbor, dok je sredwo{kolski odbor tek trebalo oformiti. 123 Iako nije uspe-la da izvede nijedan akt direktno uperen protiv vlasti, sa stanovi{ta otpora va`ni su pravci u kojima je poku{ala da deluje. U okviru pri-prema za propagandnu borbu organizacija je, i pre osnivawa SDOJ-a imala dva {apirografa, jedan ge{tetner i pisa}i materijal za umno-àvawe letaka. To su u svojim stanovima sve dok nisu uhap{eni (novem-bra 1948) ~uvali Bal{a Mladenovi} i Dimitrije Stanojevi}. Pripremana je i nabavka materijala za izdavawe lista „Glas mladih“. U svrhu oruàne borbe nabavqeno je bilo oru`je, municija, pi{toq. Zarad sna`nijeg otpora bila je ostvarena veza i sa jednom Slovencem koji je navodno trebalo da ih poveè sa sli~nim organizacijama iz Slovenije, ali je ta veza bila pogubna po{to je on bio agent UDB-e.124 Ona je i sa gledi{ta vlasti smatrana za jednu od najozbiqnijih i najo-pasnijih u nizu sli~nih organizacija. To je isticano posebno zbog toga {to su organizaciju vodili studenti koji su za sredwo{kolce predsta-vqali izvesne autoritete, smele, sposobne i pametnije drugove u ~ijem dru{tvu su voleli da se kre}u te tako i podleù wihovom uticaju. Iako su 1948–49. godine organizovane sredwo{kolske grupe bile spo-radi~ne, a odlaskom starijih godi{ta opadao uticaj i „rad po liniji D. M.“ (Draè Mihailovi}a – N. M.) te i organizacija takvog tipa, uticaj organizacija „grolovskog karaktera“ u koju je vlast svrstala SDOJ, bio znatniji.125 Utoliko je ve}a pa`wa bila posve}ena i organizaciji SDOJ. Otkrivawe organizacije novembra 1948. godine vodilo je hap{e-wu i izvo|ewu na sud wenih dvadesetak ~lanova. B. Peki} je uhap{en no}u izme|u 6 i 7. novembra 1948. godine.126 Su|ewe u maju 1949. bilo je

122 Navedeno prema: B. Peki}, n. d., II, 298–301. 123 ��, � SKS, uprava agitpropa, k-28; Izve{taj o neprijateqskom radu me|u

omladinom u Beogradu u periodu maj 1948 – maj 1949. od 18. maja 1949; IAB, SGB, odeqewe narodne imovine, dos. 2123; k-45; Presuda Okru`nog suda za grad Beograd Posl. Br. K-148/49 od 19. maja 1949. za Markovi} Du{ana i druge iz Beograda; B. Peki}, n. d., I, 61, 207.

124 Isto; IAB, SGB, odeqewe narodne imovine, dos. 2123; k-45; Presuda Okru-`nog suda za grad Beograd Posl. Br. K-148/49 od 19. maja 1949. za Markovi} Du{ana i druge iz Beograda; B. Peki}, n. d., II, 297.

125 ��, � SKS, uprava agitpropa, k-28; Izve{taj o neprijateqskom radu me|u omladinom u Beogradu u periodu maj 1948 – maj 1949. od 18. maja 1949.

126 B. Peki}, n. d., I, 41.


drugo veliko su|ewe demokratskoj omladini posle su|ewa ~lanovima organizacije NRSO iz maja 1946. godine. Ono se odvijalo u uslovima bitno druk~ijim nego ono tri godine ranije. Zemqa se tada nalazila ve} godinu dana u sukobu sa SSSR i zemqama „narodnih demokratija“ {to je imalo nekoliko posledica: borbu partije sa protivnicima u sopstvenim redovima i borbu prema „neprijateqskim ostacima“ iz redova srpskog gra|anstva (tre}i ciklus represivne politike prema gra|anstvu), promenu politike prema Zapadu, po~etak nove o{trije politike prema selu i seqacima. Osude koje su dono{ene za te gra-|anske „prestupnike“ bile su ne{to stroè nego one na procesu maja 1946. godine, ali ne i tako stroge kako je traìla optu`ba (smrtna ka-zna) a posebno ne obzirom na to da je kod ~lanova organizacije na|eno oru`je i da su bili tere}eni za „protivnarodni rad i {pijunaù“ u ko-rist jedne ili vi{e stranih sila. Su|ewe se odvijalo podelom ~lanova na dve grupe. Grupa B. Peki}a je dobila ne{to ve}e kazne nego grupa Du{ana Markovi}a. Sam Peki} je osu|en na osam godina robije i tri godine gubitka gra|anskih prava po izdrànoj kazni, da bi te godine pove}ala àlba, nepredvidivom Vrhovnom sudu, na 15 godina.127

Iz vi{e razloga zanimqive su bile organizacije „Belih orlo-va“. Iako su se nazivom oslawale na omladinsku organizaciju pokreta D. Qoti}a, nisu imale ni{ta zajedni~ko sa wima osim imena i anti-komunizma. U novim uslovima, posle rata u kojem su osnovne ideje za koje se pokret zalagao poraène, one su poku{ale da antikomunisti~-ku borbu nastave povezuju}i se sa svima onima koji su mogli da pomog-nu tu borbu, zaostalim ~etnicima ili strancima (Amerikancima). Jedna takva organizacija delovala je u Kwaèvcu od februara 1945. do septembra 1945. kada je otkrivena. Obuhvatila je nekoliko u~enika gimnazije u Kwaèvcu i imala je propagandni karakter. U woj su vla-sti videle produètak rada i aktivnost organizacije D. Mihailovi-}a.128 Znatno ozbiqnija bila je organizacija osnovana u Beogradu u le-to 1946. godine u vreme napetih odnosi izme|u Jugoslavije i SAD. Ona je razmatrala aktivniju oruànu borbu i imala i komandanta za slu-~aj rata i bombardovawa Beograda. Izme|u ostalog, weni ~lanovi su imali i ideju da bace bombe na ameri~ku i englesku ambasadu u ciqu izazivawa sukoba sa ovim zemqama. U odnosu na prethodnu ova organi-zacija je izgleda okupqala ne{to starije predstavnike gra|anstva pa su i kazne bile znatno ve}e.129

127 B. Peki}, n. d., I, 64, 242; IAB, SGB, odeqewe narodne imovine, dos. 2123; k-45; Presuda Okru`nog suda za grad Beograd Posl. Br. K-148/49 od 19. maja 1949. za Marko-vi} Du{ana i druge iz Beograda; D. Markovi} je osu|en na pet robije, Miroslav Go-beh na pet i po godina {to je bila i najve}a kazna u ovoj grupi, a svi ostali na kazne od ~etiri i mawe godina. Presudu je potvrdio i Vrhovni sud NR Srbije (Isto, Pre-suda Vrhovnog suda NR Srbije K`-644/49 od 27. juna 1949. na àlbu Du{ana Markovi}a i drugih iz Beograda).

128 AS, Vrhovni sud SRS, „K`“-f-2; Presuda Vrhovnog suda NR Srbije K`. 40/46 od 25. januara 1946. na àlbu Srbobrana Petrovi}a i ostalih. Sud je potvrdio raniju presudu pri ~emu je najvi{a kazna bila od pet godina a najmawe na godinu i po sa prinudnim radom bez li{ewa slobode.

129 IAB, SGB, odeqewe narodne imovine, dos. 1805; k-39; Presuda Vojnog suda za grad Beograd, Sud. br. 230/47 od 15. avgusta 1947. za Kneèvi} Milana. Optuèni Kne-èvi} je bio gostioni~ar, ro|en 1912 , pripadao je organizaciji Draè Mihailovi}a,


Pomenuti primeri pokazuju da je najve}i deo ilegalnih antiko-munisti~kih grupa odnosno organizacija nije bio trajnijeg karaktera, ako se izuzme obnovqena NRSO koja je delovala u dubokoj ilegalno-sti i bez javnog otpora. Od osnivawa do otkrivawa nije prolazilo pu-no vremena, tek mesec ili dva, a u najboqem slu~aju godinu dana. To je bilo kratko vreme za organizaciono formirawe, {irewe i pripremu aktivnosti. Otuda retke su grupe koje su imale ve}i broj ~lanova, a posebno svoju mreù van mesta osnivawa. Bez dovoqno iskustva za ilegalni otpor organizacije su posle jedne ili dve akcije bile otkri-vane a ~lanovi hap{eni i osu|eni. Nedovoqna konspiracija, povreme-no i naivnost, dou{ni~ka mreà, uba~eni provokatori bili su samo neki od uzroka wihovog kratkog trajawa. Otpor ilegalnih organiza-cija kretao se u nekoliko pravaca. Naj~e{}a i najra{irenija forma bila je vezana za propagandnu aktivnost odnosno {tampawe i bacawe letaka. Tokom ~itavog perioda (1945–1950) to je karakteritika otpo-ra skoro svih ilegalnih organizacija. Me|utim, sa gledi{ta vlasti, znatno opasnija i ozbiqnija aktivnost bila je povezivawe sa „odmet-nicima“ odnosno „~etni~kim bandama“, kao i mogu}a iako neostvarena podr{ka i veza sa predstavnicima politi~kog gra|anstva. Obe ove aktivnosti bile su posebno apostrofirane tokom 1945–46. godine, a povremeno i kasnije.130 Nisu bez zna~aja iako retki, {to se ne bi re-klo prema prenagla{enom vi|ewu vlasti, kontakti sa strancima (pre svega predstavnicima SAD i Velike Britanije). Vlast je wih poseb-no isticala od 1947. godine i kvalifikovala ih je kao {pijunsku ak-tivnost ilegalnih antikomunisti~kih organizacija. Ne treba zanema-riti ni odre|eno oruàno delovawe koje je bilo vi{e pripremnog ka-raktera (sakupqawe oru`ja, municije, sanitetskog materijala i sl.) nego {to je imalo konkretne rezultate. Ono se pojavqivalo uglavnom uzgredno, iako je ve}ina organizacija predvi|ala takav rad za budu}-nost. U svakom slu~aju, bez obzira na to {to preduzete aktivnosti ne-maju zna~aja sa stanovi{ta konkretnih rezultata one su u svakom seg-mentu (od sastanka, preko nabavke papira ili bacawa letaka do one opasnije kao {to je nabavka oru`ja) bile poduhvat za ~lanove organi-zacija i nosile su opasnost od otkrivawa i ozbiqnih sankcija.

U javnom ispoqavawu otpora vlast je videla opasnost pre svega u stvarawu svesti da otpor postoji, da nisu svi uz „narodnu vlast“, {to bi sa gledi{ta budu}nosti moglo izazvati wegovo lan~ano {ire- a od februara 1945. do janura 1946. bio je u Jugoslovenskoj armiji. On je osu|en na 15 godina zatvora sa prinudnim radom, tri godine gubitka gra|anskih i politi~kih pra-va i konfiskaciju imovine.

130 O tome govore navedeni primeri, ali pomenimo i ilegalnu grupu iz Vaqeva sa Vladetom Milovanovi}em na ~elu. On je 29. novembra 1945. osnovao „udruèwe“ koje je navodno delovalo kao deo Demokratske stranke Milana Grola, ali je imalo i nameru da se poveè sa „~etni~kim bandama“ (AS, Vrhovni sud SRS, „K`“-f-3; Presu-da Vrhovnog suda NR Srbije K`. br. 693/46 od 27. aprila 1946. na àlbu Vladete Mi-lovanovi}a i drugih). Organizacija iz Gorweg Milanovca pod nazivom u obliku {i-fre br.“203“ i “203“ okupqala je sistemom trojki desetak lica. Ona je odràvala veze ~etnicima, posebno sa ~etnikom Markeqi}om, pruàla pomo} u sanitetskom materi-jalu, sve radi zajedni~ke borbe (AS, Vrhovni sud SRS, „K`“-f-1; Presuda Vrhovnog suda NR Srbije K`. 15/46 od 26. januara 1946. na zakonsku intervenciju Javnog tuìo-ca Srbije od 8. januara 1946, i àlbe Nade Jeli} i ostalih iz Gorweg Milanovca).


we. Zato je na jednom su|ewu ukazano na to da su leci sa „neprijateq-skom sadrìnom“ mogli uneti „uznemirewa u mase“ i time podsticati otpor.131 Usled toga vlast nije mogla dopustiti grupisawe nezadovoq-nih gra|anskih omladinaca, a posebno ne ispoqavawe otpora.

^lanovi ilegalnih antikomunisti~kih organizacija ka`wavani su na osnovu ~lana 3 Zakona o krivi~nim delima protiv naroda i dr-àve. Iako restriktivan, taj zakon je u ka`wavawu mla|ih gra|an-skih pripadnika bio dosta blag, zbog stava da su to mladi qudi koji su mogli da se „lak{e poprave“ i da dràva i dru{tvo ne treba zauvek da ih izgube i pretvore u trajne neprijateqe. Usled toga su mladost, eventualno priznawe i stepen {tetnih posledica uzimani kao olak-{avaju}e okolnosti pri izricawu kazne. Jasno se ukazivalo na to, ~ak i onda kada je pripremana oruàna borba to jest sakupqano oru`-je, da pripremana delo nisu dovela do „naro~ito te{kih posledica“ ili da „nisu proizvela {tetne posledice“.132 Ozbiqnije kazne sledi-le su onda kada je ostvarena veza sa „odmetnicima“ i uporedo sprovo-|ena oruàna priprema. U pojedinim slu~ajevima one su mogle imati i egzemplaran karakter. Ukoliko su u pitawu bili maloletnici (~iji broj nije mali) sve te okolnosti su bile jo{ nagla{enije i bile su od naro~itog zna~aja u izricawu malih kazni.

131 AS, Vrhovni sud SRS, „K`“-f-2; Presuda Vrhovnog suda NR Srbije K`.

210/48 od 7. februara 1948. na àlbu optuènog Vlastimira ]irkovi}a i drugih od 21. januara 1948. i na àlbu Javnog tuìoca za grad Beograd od 22. januara 1948.

132 Isto, „K`“-f-2; Presuda Vrhovnog suda NR Srbije K`. 207/48 od 26. marta 1948. na àlbu Borivoja Berenxije i ostalih.


Natasha Milicevic

THE SERBIAN CITIZENS’ RESISTANCE TO ‘ THE NEW AUTHORITIES’ 1944-1950

Summary

The composition analyzes the resistance as a hardly known phenomenon in the relation between Serbian citizens and ‘the new authorities’ within a few years’ period following the liberation of Serbia. It has been perceived that the smaller number of the Serbian citizens turned to resistance while the majority found themselves in the state of “expectation”. In addition to the declaredanticommunists, all of those who had become the target for authorities’ revolutionary measures after the liberation, turned to resistance as well: the smaller number of city politicians, large and middle capitalists, especially members of their families, city youth, church, individuals who thought differently. Besides the leaders of resistance, some other characteristics of the Serbian citizens’ resistance have been analyzed too. In that sense, the following facts have also been emphasized: their tendency to align on war, even on its prolongation only in peacetime and with different means, interweaving and parallel activities of different shapes and forms of resistance (legal and illegal, passive and active, formal and organized, informal and spontaneous etc.). For instance, the legal resistance of civil politicians ran parallel with the process of illegal resistance of certain groups, either military factions, in the sense of Chetniks’ groups, either illegal city youth groups (organizations). It has been perceived that the resistance was encouraged with anticommunist and monarchist motives but the main initiators were authorities’ concrete deeds, especially for those city representatives who had not belonged to military formations in war. The most widespread and frequent forms of resistance have been especially observed. These include different ways of citizens refusing to reconcile with the existing state in social relations and state organization whether individually or in groups (expressing differences either in one’s appearance either in inherited spiritual needs, habits, refusing to go to work, going to church…), the importance of resistance through slogans as a specific form of stating opinions and attitudes of citizens, as well as the resistance organized by creating illegal anticommunist groups of city youth. ss

BOJAN B. DIMITRIJEVI], nau~ni saradnik Institut za savremenu istoriju Beograd, Trg Nikole Pa{i}a 11 UDK 321,728/.74;929 TITO

172,2:321,74 (497,1)

ARMIJA – OSLONAC TITOVOG KULTA LI^NOSTI 1945–1954�

APSTRAKT: ^lanak razmatra nastanak i razvoj kulta li~no-

sti mar{ala Tita u Jugoslovenskoj armiji u prvoj posleratnoj

deceniji. Osnovna nit teksta je analiza stvarawa, modelira-

wa i iskazivawa oboàvawa Tita u armiji, koje je zbog niza spe-

cifi~nosti vojske vrlo karakteristi~no. ^lanak je zasnovan

na kombinaciji tuma~ewa iz literature sa pojavnim oblicima

registrovanim u internoj armijskoj {tampi onog vremena, kao

i na mawem broju arhivske gra|e.1

Vojska i rat imali su zna~ajnu ulogu u stvarawu i profilisawu

kulta li~nosti mar{ala Josipa Broza Tita. Wegov kult nastao je u toku rata. U po~etku je bio obavijen velom misterije da bi se na kara-ju rata on prikazivao kao odlu~ni i nepokolebqivi vo|, pobednik, spasilac i jedina alternativa. Mitsko je nadogra|ivalo realno jo{ od prvih glasina o wemu. Jo{ u toku rata, u pojavi li~nosti komuni-sti~kog vo|e „Tita“ spajalo se nekoliko sna`nih mitova: glasine o wegovom ruskom poreklu, konspirativno ime, neuobi~ajen izgled i pona{awe, specifi~na distanca od saradnika. Sve to ga je odvajalo od wegove (narodne) vojske i sredine, i na neki na~in ~inilo ga privla~-nijim i interesantnijim za wegove sledbenike. Ni definitivno vezi-vawe identiteta „Tita“ sa imenom i prezimenom profesionalnog ko-munisti~kog agenta i rukovodioca, hrvatske nacionalnosti, nije po-kolebalo wegove (srpske) pristalice. Bogdan Radica nai{ao je u Upravi Beograda 1945. na jednog majora Li~anina koji se ovako izra-zio o svom vrhovnom komandantu: „Jeste, more, qudina je to, iako je katolik!“ U prvim posleratnim ~lancima, govorima, pesmama i hva-lospevima postoji vrlo malo podataka iz Titovog ìvota. Kako je sam govorio „revolucionari nemaju svoju li~nu biografiju...” Detaqi we-gove revolucionarne pro{losti predstavqali su samo mali deo u od-nosu na pohvale upu}ene na wegov ra~un. Delovi wegovog privatnog ìvota uglavnom nisu bili poznati van uskog partijskog vrha. Dvoji-

� Rad je napisan u okviru projekta Istorija srpskih (jugoslovenskih) dràv-

nih institucija i znamenitih li~nosti u 20. veku, koji finansira Ministarstvo nauke i za{tite ìvotne sredine Republike Srbije.

1 Poglavqe je napisano uz kori{}ewe slede}ih naslova: Josip Broz Tito, Go-

vori i ~lanci, Zagreb 1959; Tihomir Stanojevi}, Dragan Markovi}, Tito, ìvot i

rad, Zagreb 1962; Predrag Pej~i}, Tito me|u vazduhoplovcima, Beograd 1979; Tito,

vrhovni komandant, Beograd 1980; Zaveti vrhovnom komandantu, Beograd 1981; Tito-

va re~ u publikacijama JNA, Anotirana bibliografija, Beograd 1982.

Bojan B. Dimitrijevi} ISTORIJA 20. VEKA 2/2004 98

ca sinova razli~itih uzrasta bili su neskriveni indikatori wegove ranije privatnosti. Titov sin @arko, koji je do{ao iz Crvene armije s jeseni 1944, bio je vi|an septembra 1945. godine u Beogradu u „nekom no}nom lokalu koji se tada novi otvorio... uvijek pijan i u dru{tvu jeftinih dama! Nije govorio „na{eg“ jezika nego ruski!“2 „Mi{a –ma-li sin druga Mar{ala“, vi|en je 1946. godine u Belom dvoru, kod Tita.

Kraj rata u Beogradu i parada odràna tim povodom bila je pri-lika da se Tito pokaè u javnosti. Jedan nenakloweni svedok to ovako vidi: „Na Terazijama sve pripremqeno za proslavu zavr{etka rata. Tito treba da govori. Ali prije se o~ekuje Staqinov govor. Tito go-vori. Titov glas i wegovo izgovarawe onoga {ta ~ita ostavqa hladan utisak na mase. Ni glas ni akcent nisu glas ni akcent Hrvata. Mo`da Slovenca s austrijske granice. Ose}am Tito ne moè privu}i mase. Nema u wega nikakvih odlika ni srpskih ni hrvatskih narodnih qudi i vo|a na{ih naroda... Tito ostavqa hladan utisak na mase.“ 3

Titov radni dan i stvarawe

dvorskog okruèwa

Prema se}awu Gustava Vlahova, li~nog Titovog sekretara, u pe-

riodu 1945–1949, Titov radni dan u drugoj polovini 1945. godine bio je ovakav: „...doru~ak je bio uglavnom u sedam. Ru~ak je bio oko trinaest i ve~era oko devetnaest do pono}i... Drug Tito – govorim o razdobqu kada nije bio oèwen – obi~avao je rano da ustaje. Posle kratkotraj-ne {etwe po parku, ili posle sata jahawa, i{ao je na doru~ak. Narav-no da je pre doru~ka ulazio u svoj radni kabinet i pregledao depe{e pristigle tokom no}i. Potom mi je za vreme doru~ka, davao uputstva o tome {ta da uradim s depe{ama. Ako bi neka bila va`na i osetqiva (a to su uglavnom bile depe{e od Staqina i sl.) \uri} (Qubodrag) i ja smo imali dozvolu da ga no}u budimo i obavestimo o sadrìni. De-ùrni ordonans je depe{u primao od kurira, kome je re~eno sve o we-nom svojstvu i hitnosti, pa je on trebao da pozove \uri}a ili mene. Takav slu~aj, dok sam bio na slu`bi kod Tita, nismo imali ni jednom. Cenilo se da i najosetqivije depe{e, i one od Staqina, koliko god da su hitne, mogu uvek da ~ekaju do idu}eg jutra. Ve}ina depe{a je i{la posredstvom Rankovi}a, Kardeqa ili Vukmanovi}a Tempa, naravno i Velebita. Ako su bile vojne, prosle|ivao ih je Ko~a Popovi}.

Posle doru~ka Tito je radio, a zatim bi i{ao pola sata u {etwu ili bi, ako se nije i{lo negde zvani~no, svirao na klaviru (Tito je imao obi~aj da {eta u ba{ti. Pratio ga je deùrni ordonans, a i ja da bih bio pri ruci ako ne{to zatreba da se pribeleì. êsto bi on za-po~eo razgovor o nekoj temi koju je èlelo da proradi).4 Zatim bi do ru~ka produàvao da radi, primaju}i i stranke. Za ru~kom se Titovom malom dru{tvu ~esto jo{ poneko prikqu~ivao, naj~e{}e onaj drug ko-ji bi bivao primqen kod Mar{ala posle 12 sati. Posle ru~ka Tito je

2 B. Radica, n. d., 52, 238. 3 Isto, 57–58. 4 Gustav Vlahov, Hiqadu dana uz Tita (6), „Narodna armija“, 25. januar 1990. 54.

Armija – oslonac Titovog kulta li~nosti 1945–1954 99

voleo da se odmori jedan i po do dva sata... Vreme posle odmora bilo je predvi|eno za rekreaciju. Tito je po~eo da igra tenis, kao jedan od na-~ina za odràvawe kondicije uz {etwu, jahawe, a kasnije i plivawe. Sluìo sam kao sparing-partner, a pomalo i kao trener... êsto su do-lazili da zajedno igramo tenis, pre svih Ko~a Popovi}, nekad Vladi-mir Dedijer ili doktor [tefi [najder. Retko smo po povla~ewu dru-ga Predsednika ostajali da igramo... Zatim bi se Predsednik, po{to bi se istu{irao vratio u svoj kabinet i produìo da radi. Trebalo bi da naglasim kako je u to vreme Predsednik èleo da se obavesti o svim materijalima, ~ak i o takvim koji bi, bez potrebe, oduzimali wegovo dragoceno vreme...

Na ve~eri, od stalnog sastava, ostajao sam skoro uvek samo ja i mo`da Zvonko Brki}, ali se uvek neko prikqu~ivao, uglavnom iz Po-litbiroa ili neko drugi i ostajao posle ve~ere da pogleda film. Ti-to je voleo filmove, te smo ih gledali kad nije bio zauzet. Uvek se ne-ko od na{ih rukovode}ih drugova, ili wih vi{e, prikqu~ivao. To su bili filmovi koje smo posle oslobo|ewa zatekli u Beogradu u speci-jalnom bunkeru. Tako bismo se razonodili i opustili. Posle filma bismo razgovarali ili igrali bilijar. Re{ili bismo i poneki pro-blem. Ostajali smo tako i do posle pono}i.“5

Od generala Milana @eèqa saznajemo kakav je Titov radni dan bio u vreme priprema za 6. kongres KPJ. Tokom septembra i okto-bra 1952. on je ~esto mewao mesto boravka. Tako je bio u Beogradu, pa na Brionima, zatim na Bledu i na Brdu kod Krawa. Ujutro bi pucao iz flober-pu{ke po parku, a po podne do kasno u no} je pisao referat za kongres. General @eèq bi ga pitao za{to ne spava. Na {ta bi mu Tito traìo samo mastilo da dopuni... (Tito se tada, tokom kongresa pojavio kao „obi~an {eta~“ u Zagrebu, u vreme odràvawa kongresa). 6

Vlahov svedo~i i o tom ranom sastavu Titovog okruèwa. On je zamenio Mitra Baki}a na mestu li~nog sekretara, {ef kabineta bio je general Qubodrag \uri}, zatim tu su bili tada potpukovnik Milan @eèq, major Rade @ugi}, kapetan Nikica Prqa7 koji je bio {ofer, zatim poru~nik Dane ûdi}, koji je neposredno radio u kabinetu, i ne{to kasnije tako|e oficir Stevo Muniàba, koji je bio daktilo-graf. Tu je bio i major Rade Ristanovi}, na~elnik slu`be za odràva-we objekata kojim se mar{al sluìo. U najblièm okruèwu su se nalazili oficiri ordonansi, koji su se regularno mewali. Kasnije tu je i bila i major Jovanka Budisavqevi}. Prema dogovoru Tita je u zva-ni~nim posetama pratio general \uri}, a u poluzvani~nim (privat-nim) Vlahov. U inostranstvu, Tita je pratio Vlahov, ali su u poseti Bugarskoj bila obojica u wega.8 \ilas nam u ubedqivoj skici Titovog

5 Isti, Hiqadu dana uz Tita (3), „Narodna armija“, 4. januar 1990, 53–54. 6 Gardist, 11, 24. maj 1953; Jugoslovenski mornar, 4, 1953; ûvar Jadrana, 247, 29.

maj 1953. 7 O wemu \ilas svedo~i: „Titov li~ni {ofer Prqa, prvoborac iz Podgorice,

tipi~na me{avina borca i lumpa, toliko je brzo „zasluìvao“ ~inove da se osilio bio i prema ~lanovima Politbiroa i prema dràvnoj imovini: uhva}en u prodavawu guma i delova iz bogate Titove garaè, ubio se da ne bi dospeo na robiju“. M. \ilas, n.d.,106–107.

8 G. Vlahov, n. d., 3, Narodna armija, 4. januar 1990, 53.


portreta ukazuje na to da nije bilo familijarnosti izme|u Tita i osobqa. „Odnos je bio ozbiqan, pa i drugarski, s osobqem koje je u~e-stvovalo u ratu i sluìlo otpo~etka (na primer s kelnerom Bujasom), ali bez intimnosti, na odstojawu. Za to je verovatno imalo i tehni~-kih razloga, kasnije. Me|u osobqem kod Tita su izbijale aferice- kra|ice, intrige, surevwivosti. Tito se i{~u|avao: Neverovatno ka-ko se kvare qudi oko mene.“9

U periodu 1945–1946. uz Tita je bila sekretarica Davorjanka Paunovi}-Zdenka. Ona je ve} u tom periodu bila ozbiqno nagrièna bole{}u plu}a. Umrla je 1946. „Po svoj èqi sahrawena je u vrtu Be-log dvora – da bude uz Tita. Na Titu se prime}ivala utu~enost. Nije-dan vode}i drug nije prisustvovao wenoj sahrani, ali ne samo zbog to-ga {to je bila omraèna, vi{e nego je to i zasluìvala, nego {to Ti-to nije nikog o wenoj smrti obavestio“. Nova èna, nova qubav, mogla se na}i jedino u Titovoj okolini, ve} i zbog toga {to su Titovo kre-tawe i druèwe bili sku~eni pod stalnom budno{}u straà i slu-`bi. Me|utim, ubrzo se desila promena. Dvadesetrogodi{wi major Jovanka Budisavqevi} dodeqena je 1946. godine iz 6. li~ke proleter-ske divizije na slu`bu kod Tita. Ona je bila zaduèna za vo|ewe, ka-ko pi{e \ilas, wegove ku}e i doma}instva. Jovanka se svakodnevno, naj~e{}e i bez odre|enog radnog vremena, kretala u neposrednoj Ti-tovoj okolini. Pripadala je, po du`nosti, najuèm telesnom obezbe-|ewu, u li~noj pratwi. Uvek u uniformi, ona je bila zdrave upadqive lepote, bez koketnosti i sa prigu{enom ènstveno{}u. Kako navodi \ilas, „pre Tita nije imala qubavnika“. \ilas sumwi~i slu`bu bez-bednosti da su „odabrali i doveli ~estitu i politi~ki proverenu, a po-vrh svega i lepu devojku i smestili je uz wega nek priroda ~ini svoje. U {ali, i ja sam nekom prilikom zadirkivao Rankovi}a – dakako po{to se Tito oènio Jovankom – da su wegovi udbovci udesili da se Jovanka na|e uz Tita. On je to poricao, s vragolastom neuporno{}u“.10

Od samog dolaska u Beograd, Tito je pokazao izuzetnu brigu za svoje budu}e luksuzno stani{te. Odmah je obi{ao kraqevske dvorce na Dediwu, izabrav{i Beli dvor kneza Pavla za sebe. Ovaj objekat je odmah opravqen za wegovu upotrebu – na koju nije u tom trenutku imao pravo ni po kakvom osnovu, osim osnova pobednika. To je izazva-lo i prva gun|awa u wegovom okruèwu, iz razli~itih pobuda. Kako svedo~i \ilas: „Hebrang, i sam sklon luksuzu, àlio se po~etkom 1945. godine sovjetskim vo|ama da Tita vi{e interesuje opravka Be-log dvora nego Sremski front, a ~e{}a su bila negodovawa iz asoci-rawa na kraqa: Pa Tito nije kraq!” Radni deo dana Tito je provodio u Belom dvoru, a za privatni ìvot izabrao je vilu u Rumunskoj (kasni-je Uì~koj) ulici 15. Kako je rat prestajao mnoga luksuzna imawa ili objekti bili su pridodavani Titu – vile ili dvorci koje su koristili Kara|or|evi}i, ili ogromna imawa i lovi{ta u Kara|or|evu i Bequ. Po~etkom pedesetih godina, arhipelag Brioni pretvoren je u Titovu letwu rezidenciju. Radove na vili uglavnom su izvodili privilegova-

9 M. \ilas, n. d., 133. 10 Isto, 146–149.


ni robija{i. \ilas ukazuje na to da je Tito ispoqavao izvesnu {iri-nu u wihovom kori{}ewu, pa su ~lanovi Politbiroa i drugi najbli-ì saradnici imali mogu}nost da se oku{avaju u lovu ili da se snab-devaju namirnicama sa ovih imawa.11

Bogdan Radica nai{ao je na Tita negde uz put Novi Sad –Beo-grad u lovu, juna – jula 1945. „Tito u lova~kom odijelu, savr{enom mo-dernom odijelu, s lova~kom pu{kom, lovi jarebice. Do wega ruski oficiri. Bilo ih je {estorica. Zatim garda: Dalmatinci, Crnogorci i Li~ani.“12 General Jak{i} je u svojim se}awima dao sliku jednog lo-va u Kara|or|evu, oktobra 1945, zbog kojeg ga je mar{al Tito zvao na odgovornost kod {efa svog kabineta generala \uri}a, koji ga je upi-tao za{to je i{ao u „Mar{alovo lovi{te u Kara|or|evo“. Tada je Jak{i} saznao da je mar{al prisvojio i dva lovi{ta: Kara|or|evo i Beqe za svoje potrebe. Prema wemu, navodni Jak{i}ev „uspeh“ u lovu, i ne{to kasnije saznawe da Jak{i} ima odli~nu lova~ku pu{ku izazi-vali su kod Tita odre|enu zavist13. \ilas ukazuje da „Titovo posedo-vawe dvoraca i kraqevskih dobara osvetilo se u prvom redu komuni-stima – pristaju}i na takav odnos oni su pristali i na poloàj svoje-vrsnih dvorjana i vernih podanika.“14 Bilo kako bilo, tro{kovi mar-{alata bili su na vojnom buxetu koji je stajao van javne kontrole i bio je usvajan bez velikih rasprava15.

Tito je, prema \ilasovom se}awu, nasledio i „kraqevski voz“, koji nije bio za wega dovoqno luksuzan, pa je preure|en. Vozu su doda-te dve oklopne kompozicije, jedan ispred, druga iza Titovog voza: u planirawu tako temeqnog obezbe|ivawa u~estvovale su i sovjetske slu`be, krajem rata – „pre nego su sovjetska vrbovawa na{ih funkci-onera i slu`benika dobijala sistematski i opasan vid“. Ovaj voz, u upotrebi od 1945. nazivan je specijalni voz. Prema zvani~nim podaci-ma, ideja da se oformi voz za Titova putovawa rodila se februara 1947. fabrici „Heroj Srba“ u Smederevu, a ve} aprila iste godine za Beograd je otpremqena kompozicija od {est vagona, od kojih je jedan bio salon vagon. U Mariboru je 1951. godine 10 putni~kih vagona pri-premano za potrebe specijalnog voza. Pet kola izra|eo je u maribor-skoj radionici, a drugih pet u „Go{i“ u Smederevskoj Palanci. Kola jo{ nisu bila ofarbana. Ma{inovo|a koji je vozio parnu lokomotivu za potrebe specijalnog voza, plavo ofarbanu, predloìo je da se i ko-la ofarbaju u plavo. Tako je i u~iweno, a garnitura za specijalni voz dobila je ime „Plavi voz“. Postoje i druge verzije o tome ko je i kako odredio plavu boju. Jedan od tih je da je Tito sam u~inio, jer je plava boja slu`bena boja uniforme u Gardi i uniforme koje je Tito nosio.16

[ef ameri~ke vojne misije, tada{wi potpukovnik Franklin Lindsej, otkriva nam u se}awima mnogo detaqa iz Titovog mar{al-skog ìvota u Beogradu u prole}e 1945. godine. On svedo~i da je na prije-

11 Isto, 99–108. 12 B. Radica, n. d., 87. 13 P. Jak{i}, n. d., 23–24. 14 M. \ilas, n. d., 99–108. 15 Todor Kuqi}, Tito — sociolo{ko-istorijska studija, Beograd 2000, 139. 16 Svetolik Kostadinovi}, Petar Kova~evi}, Od prekida od uspostavqawa sa-

obra}aja, Beograd 2000, 169–170; M. \ilas, n. d., 109.


mima tokom prve polovine 1945, Tito bio graciozan doma}in i dobar za-bavqa~, a wegovi stolovi sa posluèwem uvek su bili prepuni delicija svakojake vrste, ukqu~uju}i rusku votku i kaspijski kavijar.17 Ficroj Maklejn je odmah posle prve posete Belom dvoru primetio da se Tito sa-svim dobro snalazi u novom komforu: „kao da je ~itav vek proveo u dvor-cu“. Britanac je tom prilikom zatekao Titovu sekretaricu Olgu koja je skidala kraqevske oznake sa posteqine a Tito je „savesno obja{wavao“ da re~ o imovini kneza Pavla, koja je „konfiskovana zbog izdajni~kog pona{awa.“18 Ameri~ki vojni predstavnik svedo~i: „On se prilagodio tako lako da je izgledalo kao da je ro|eni habzbur{ki princ a ne sin hr-vatskog seqaka“. Amerikanac navodi da je Tito popravio svoju liniju po dolasku u Beograd, {to je sa novim i slikovitim uniformama, „na nesre-}u podse}alo na Geringa“.19 I Bogdan Radica prime}uje Titov izgled od-mah posle rata: „...Odebqao. Iz daqine ìvo podsije}a na Stojadinovi-}a. U Beogradu ga zovu Geringom. U Zagrebu Titlerom.“ 20

Titov autoritet u vojsci

Partizanski komandant, mar{al Tito je iz Drugog svetskog rata

iza{ao u zrelim pedesetim godinama sa oreolom oslobodioca, oboga-}en iskustvom vojskovo|e i diplomate koji je uspe{no uklonio unu-tra{we rivale i obezbedio me|unarodno priznawe. Prema se}awu Ko~e Popovi}a, na ~elnoj poziciji niko mu nije bio ravan. Imao je sve osobine autenti~nog vo|e: spretnost, odva`nost, odlu~nost i do-vitqivost. Bespogovorni Titov autoritet i s wim skop~ana autori-tarnost izgra|eni su u periodu revolucije. Sa ja~awem mo}i i autori-teta unutar i van zemqe rasla je i li~na autoritarnost. Sjaj slave {irio je prostor neodmerenoj li~noj vlasti21. Kako je primetio jedan nenakloweni savremenik 1945. godine, „Titu pripada sve: vojska, par-tija, Narodni front, vlada, dràva, narod. Dràva to je Tito.“22

Tito nije na vlast do{ao partijskim nego vojnim putem, a izvor-ni autoritet stekao je po obrascu „vojska stvara vladara“. Zbog rat-nog u~inka i realne mo}i komandanta mogao je lak{e napustiti neke oblike pravdawa komunisti~kih vo|a – na primer naslawawa na Sta-qinovu harizmu. Bila je to mlada vojska iza{la iz rata, ~iji su ka-drovi stare}i ostajali sna`no vezani za svog legendarnog komandan-ta23. \ilas navodi da je Tito negovao „i posebni, li~ni odnos“ sa ar-mijom24. Vojska mu je u svim fazama vlasti bila lojalna, a Tito je pre-sekao dugu pretorijansku tradiciju u srpskoj i jugoslovenskoj istori-ji u kojoj je civilna vlast bila u stalnoj senci prevrata. Pod Titom vojska nije postala apoliti~na, neutralna sila ve} partijska i odana vo|i. Nije bilo crnoruka{kih aspiracija jer je vojska verovala svom

17 F. Lindsay, n. d., 249. 18 Ficroj Maklin, Rat na Balkanu, Beograd 1980, 240. 19 F. Lindsay, n. d., 249–250. 20 B. Radica, n. d., 87. 21 T. Kuqi}, n. d., 96–100. 22 B. Lazi}, n. n., 169. 23 T. Kuqi}, n. d., 139. 24 M. \ilas, n. d., 69.


komandantu i wegovoj politici.25 Prosto, jer ju je Tito stvorio takvu kroz rat i revoluciju.

Potreba vojske za odlu~nim vo|om bila je ispuwena, ali su i zbog sopstvenog interesa oficiri bili zainteresovani za odràvawe Titove legende. Obrisi legende po~eli su da nastaju tokom rata, a ka-ko je pobeda bila materijalizovana osvajawem vlasti, prestankom ra-ta i promenom sistema, ja~awe legende je postala dnevna praksa. Gene-ral Jak{i} svedo~i o razgovoru sa generalom Drap{inom u jesen 1945. godine, koji se upravo vratio od Tita i u qutini rekao: „Rastera}u ja svu ovu partizaniju... Mnogo se isti~e Partija, a da nije bilo Tita ne bi bilo ni Partije“ – glasno je razmi{qao tom prilikom Drap{in na svoj, meni nov i stran na~in.26

Tito je bio omiqen u vojnom kadru koji je pripadao partiji ili koji je u partizanima pro{ao rat. Me|utim, i sam se starao o armiji i nastojao da preko partije oja~a wenu lojalnost.27 Stalna pa`wa po-klawana je sistematskom ideolo{kom obrazovawu omladine, pripad-nika armije, naro~ito kadra na odsluèwu vojnog roka i pitomaca vojnih {kola, i wihovom vezivawu za Titov autoritet. Posle 1948. godine, posebno je poboq{an materijalni poloàj oficira zbog do-datnog motivisawa i obezbe|ewa lojalnosti. Tito je u kriti~nom mo-mentu za armiju, avgusta 1949, u govoru stare{inama jedinica 3. vojne oblasti u Skopqu, kao i na 4. vanrednom zasedawu Narodne skup{ti-ne, ukazao da je „vrlo va`na zada}a u 1949. godini pitawe izgradwe na-{e vojne industrije i pitawe stanova za oficire i podoficire.“28 Ova inicijativa potvr|uje da se Tito starao da se vojsci, uz boqi ì-votni standard i tako pove}anu lojalnost, obezbedi i privilegovani poloàj u dru{tvu.29

Pored toga, Tito je ~esto isticao brigu za odràvawe savreme-nosti i tehnolo{kog nivoa armije. U uvodnom tekstu lista Narodna

armija 2. oktobra 1945, pomenuo je sintagmu, koja je kasnijih decenija bila ~esto ponavqana kada je armija u pitawu: „Na{a mlada armija snabdjevena je danas najsavr{enijom tehnikom“.30 U zdravici na ve~e-ri s rukovodiocima 4. armije, jula 1947, Tito je istakao: „Mi ne}emo nikada dozvoliti da na{a armija bude zapostavqena u pogledu moder-nizacije i tehni~kog usavr{avawa.“31 U istom obra}awu, ispoqio je brigu za obrazovawe oficira: „Nastavite svojim putem, a mi }emo na-stojati da vam pomognemo. Nikad nijedan oficir ne treba da se boji ili stidi ako je potrebno da se obrati i na mene li~no da bi rije{io svoje pitawe.“32 Ovo su mnogi oficiri shvatili doslovno pa je narednih godina razvijena praksa da se pojedini aktivni pripadnici

25 T. Kuqi}, n. d., 140. 26 P. Jak{i}, n. d., 36. 27 T. Kuqi}, 141. Prete`no srpska struktura oficirskog kadra armije bila je

sna`no jugoslovenski opredeqena, pa se Tito u kriznim situacijama ~esto pozivao na armiju kao ultima ratio kako smatra Titov biograf Todor Kuqi}.

28 Za pobedu, 51, 7. avgust 1949. 29 T. Kuqi}, n. d., 139. 30 J. B. Tito, Stvarawe i razvoj Jugoslovenske armije, 300. 31 J. B. Tito, Govori i ~lanci, IV, 73. 32 Isto, 75.


armije obra}aju direktno Titu: neki vodnik iz \enovi}a je od wega traìo otpu{tawe iz armije, drugi iz Loznice traìo je sli~no, ne-ki tre}i podoficir traìo je preme{taj iz Prizrena. Po~etkom 1952. godine oceweno je da „ovakvi postupci pojedinaca koji dosad ni-su bili retki, predstavqaju ne samo smetwu za daqe u~vr{}ewe di-scipline... Pored toga, takvo neposredno obra}awe Vrhovnom koman-dantu moè da se protuma~i i kao nepoverewe u svoje stare{ine. Ta-ko, na primer, jedan vodnik II klase Jovan Prodanovi} pi{e u svojoj molbi vrhovnom komandantu; „Smatram druè Mar{ale da ste vi jedi-ni koji }ete me pravilno razumeti...”33

U vi{e slu~ajeva on je obe}avao da }e se razli~iti tehnolo{ki problemi re{iti u armiji. Konkretno, Ratnoj mornarici nabavi}e se tehni~ka sredstva i brodovi. Tada bi govorio u mnoìni: „Mi }emo“, „Mi danas nismo jo{ u mogu}nosti da vam pruìmo“... odnosno ako je bilo razloga za radost, kao posle smotre vazduhoplovne industrije 1953. godine: „Moram vam re}i da sam bio neobi~no radostan, i ja i ostali drugovi“.

Oficirski kadar je kontrolisan preko sna`ne partijske orga-nizacije u armiji. U politi~koj kulturi socijalizma armija nije bila neutralna sila nego aktivno sredstvo u posredovawu ideolo{kih ci-qeva monopolske partije. U Jugoslaviji armija je bila i {kola brat-stva i jedinstva, nadnacionalna ustanova koju su ponajmawe nagrizala me|unacionalna trvewa. Sve te proklamovane vrednosti i Tito je spajao u svojoj li~nosti i promovisao se za wihovog zato~nika. Pored realne sprege partije i vojske upadqiva je i organizacijska srodnost wihovih na~ela. Odavno je poznato da je disciplina vojske kolevka discipline uop{te, a u boq{evizmu je vojna disciplina dugo bila obrazac partijske. Titov neprikosnoveni autoritet je ujediwavao vr-hove obeju hijerarhija. Izme|u partije i armije stajala su i druge pa-ramilitarne dru{tvene organizacije. Bez vojne komponente autori-teta ovaj funkcionalni spoj razli~itih na~ela bi verovatno bio neo-drìv34.

Interesantna ~iwenica, posebno sa stanovi{ta odnosa sa SSSR-om, jeste da je Tito je za komandante partizanskih jedinica bi-rao prevashodno “[pance“, to jest u~esnike [panskog gra|anskog ra-ta, i oprezno mlade kadrove Kominterne, {to je bio slu~aj u drugim armijama koje su bile pod sovjetskim uticajem. Na ovaj na~in izbegao je velike probleme u periodu sukoba sa Staqinom. Iz Crvene armije, i uop{te iz SSSR u novu armije je preuzeto tek nekoliko oficira: dvojica kasnijih generala i nekoliko drugih vi{ih oficira. Me|u-tim, wihova uloga svodila se na du`nosti sa ograni~enim kompeten-cijama.

U novoj dràvi, Tito je komandovao armijom kao predsednik re-publike, kao ministar odbrane i kao vrhovni komandant. On je bio i li~nost sa najvi{im vojnim ~inom – mar{alom. Takvog ~ina nije bilo u ranijim jugoslovenskim ili srpskim armijama. Za re{avawe organi-

33 Narodna armija, 7. januar 1952. 34 T. Kuqi}, n. d., 139, 143–144.


zacije vrhovnog komandovawa, u drugoj polovini 1945. godine bila je obrazovana Vojna komisija. Ova ustanova je uz mar{ala Tita, kao mi-nistra narodne odbrane, bila najvi{i vojnopoliti~ki i partijski organ za rukovo|ewe oruànim snagama, iznad tri tada najva`nija sektora armije: General{taba, Politi~ke uprave i Komande pozadi-ne. U woj su bili rukovode}i qudi ova tri organa: Ko~a Popovi}, Svetozar Vukmanovi}-Tempo i Pavle Jak{i}. Komisija je povreme-no razmatrala najkrupnije probleme oruànih snaga vojne, politi~-ke i upravno-finansijske prirode. Kako svedo~i general Jak{i}, pred komisijom se pojavio i specifi~an problem, uslovqen tada-{wom politi~kom situacijom: kako obezbediti da se „nekompromi-tovani“ politi~ari privremene vlade i Skup{tine ne me{aju u voj-ne stvari i kako izbe}i da Tito kao mar{al i neprikosnoveni auto-ritet, legenda, referi{e u ulozi ministra vojske toj vladi o vojnim problemima. „Posle duèg razmi{qawa i analize, dao sam predlog da se vladi dozvoli uvid u globalni vojni buxet, ali ne i u wegovu detaqnu strukturu i utro{ak. Tempo je to prihvatio s odu{evqe-wem. U daqim razmatrawima do{lo se do zakqu~ka da treba uvesti novu visoku vojnu funkciju „pomo}nika ministra vojske“, u ciqu da taj „pomo}nik“ zastupa ministra narodne odbrane, mar{ala Josipa Broza Tita u Koalicionoj vladi prilikom debate o buxetsko-finan-sijskim vojnim rashodima. Posle usvajawa ove organizacione mere za „pomo}nika“ je, opet na moj predlog, bio predvi|en Mijalko Todoro-vi} Plavi, tada na~elnik Odeqewa za vojnu industriju. Nakon veli-ke havarije u jednom trofejnom vojnom skladi{tu, odgovornost je pa-la na Todorovi}a Plavog i Tito je, qut zbog toga, odbacio wegovo naimenovawe za specijalnog pomo}nika ministra vojske i na taj po-loàj, na moje veliko iznena|ewe, postavio mene... Tako sam ja po-stao neki nezvani~ni, maskirani ~lan Koalicione vlade i ~lan Privrednog saveta... Kako Koaliciona vlada nikad nije razmatrala vojni buxet, a koliko znam ni ostale privredne probleme, nisam ni-kad prisustvovao wenom zasedawu“, zavr{ava se}awe na ovu vojnopo-liti~ku manipulaciju general Jak{i}.35

Reorganizacija dràvne uprave po~etkom 1953, u~inila je da Tito defini{e svoj poloàj kao poloàj predsednika Republike. êlno mesto za armiju postao je dràvni sekretar za narodnu od-branu (reklo bi se, ministar vojni), koji je bio u sastavu novofor-miranog organa Saveznog izvr{nog ve}a (vlada). Na to mesto posta-vqen je general Ivan Go{wak. Na taj na~in, Tito se rasteretio funkcije ministra odbrane, koju je imao u posleratnom periodu. Povodom progla{ewa Tita za prvog predsednika Republike iz mno-gih jedinica stizale su ~estitke, a u Splitu su se oglasile salve iz obalskih topova JRM!36 Ipak, prepu{tawe ovog poloàja nije zna-~ilo odvajawe od armije niti gubitak direktne kontrole nad zbiva-wima u woj u narednom periodu.

35 P. Jak{i}, n. d., 26–27. 36 Jugoslovenski mornar, 2, 1953.


Tito u uniformi

^lan ameri~ke vojne misije Franklin Lindsej se prili~no ~u-

dio kako se Tito „seqa~ki sin, komunisti~ki podzemni organizator i partizanski vo|a u {umi tako brzo prilagodio ìvotu vladara“. On opisuje wegove upadqive mar{alske uniforme: „Bile su perfektno sa-{ivene i pa`qivo ukra{ene sa zlatnim dekoracijama i oznakama we-govom mar{alskog ~ina.“ Tito se pojavqivao ~esto u takvoj sivoj uni-formi, tamnoplavim jaha}im pantalonama sa crvenom trakom sa strane i crnim jaha}im ~izmama. Druga mu je uniforma bila bela za zlatnim dekoracijama i oznakama. Wegov ogrta~ skoro da je dodirivao zemqu, a {apka je bila sva u zlatu. „Samo je crvena petokraka zvezda podse}ala na wegovu komunisti~ku karijeru.“37 Urednost i redovnost Titova is-poqavale su se i u odevawu i ishrani. U svakoj prilici bio je odeven u kompletno novcijato i pomodno odelo. Nigde gu`votinice ili mrqi-ce. U ratu je on pazio na odevawe i spoqni izgled vi{e nego iko. Takva pomodnost i ~esto mewawe odela, naro~ito uniformi, pridonosili su ve} i pre rata utisku o skorojevi}stvu. Titove uniforme su najpozla}e-nije, sve wegovo je moralo biti „pravo“ i „jedino“: grb na opasa~u mu je bio izra|en od ~istog zlata, pa mu je, zbog teìne, malko spadao, sluìo se naj~e{}e masivnim zlatnim perom... Ode}u je mewao i po tri-~etiri puta preko dana, ve} prema zna~ewu i utisku koji je èleo da ostavi. Ta-ko se pred vojskom i vojnim stare{inama uvek pojavqivao u mar{alskoj uniformi, ~iju je zlatnu naki}enost smislio zajedno s umetnikom.38

Analiza Titovih uniformi prema mnogobrojnim fotografija-ma pokazuje da se Tito u javnosti pojavqivao u mar{alskoj uniformi koja je imala na rukavima petokraku okruènu lovorovim li{}em, kao i li{}em na reverima. Ova uniforma imala je svoju tamniju – sve-~anu (verovatno tamno plava) i svetliju (smb, siva?) varijantu. Tito na svetlijoj uniformi nije nosio naramenice niti epolete, dok su na tamnijoj bile epolete, sa oznakom mar{alskog ~ina. U ovakvim bojama i{ao bi {iwel za zimske dane. Za razliku od sovjetskih, do grla za-kop~anih bluza, Tito je nosio otvoren, raskop~ani tip, sa diskretno vidqivom kravatom i belom ko{uqom ispod bluze. Na nogama su mu bile duboke ~izme, sa svetlim ili tamnim jaha}im pantalonama. U ne-kim situacijama (privremena vlada DFJ) uniformu su dopuwavale ci-pele. U redovnim okolnostima ponekad na desnoj strani grudi imao bi jedan orden, a na levoj jednu ili vi{e lentica, koje je preferirao premda su bile mawe, a ozna~avale su pojedini orden. Nao~are je no-sio kada bi ~itao govore. U periodu 1952 –53. Tita vi{e ne vi|amo u ~izmama. Od tada wegovu mar{alsku uniformu krase uvek elegantne cipele, ~ak i kada hoda po terenu manevarske prostorije, kao u jesen 1953. Tito je od kraja 1944. godine, nosio {apku koja umesto standard-ne petokrake ima grb nove Jugoslavije. Svetlu {ubaru sa uniformom, imao je u zimu 1944–45, i zimu 1948. godine, a ka~ket na civilnom ode-lu nosio je u nekoliko navrata po~etkom pedesetih godina.

37 F. Lindsay, n. d., 249. 38 M. \ilas, n. d., 115,132.


Kako smatra \ilas, Tito je ponekad ode}om nagla{avao svoj stav i gledawe: ako bi se u uniformi pojavio pred civilima, makar to bili i ~lanovi CK, to je moglo zna~iti da iza wegovih stavova stoji ili da }e stajati vojska.39

Tito se pojavqivao u uniformi u skoro svim politi~kim doga-|ajima u prvoj polovini posleratne decenije. On je u woj na glasa~kom mestu prilikom izbora 1945, 1946. i 1950. godine. U woj je na progla-{ewu Republike, novog ustava, za vreme sednica vlade. Tito je i u Na-rodnoj skup{tini tako|e u uniformi; zatim na raznim redovnim i osniva~kim kongresima: na 2. kongresu NOF, septembra 1947. gde se pojavio u za to vreme neobi~noj beloj uniformi, na osniva~kom kon-gresu Saveza boraca oktobra 1947, zatim oktobra 1948. na 4. kongresu SKOJ-a, na 3. kongresu NOF-a aprila 1949, na generalnoj skup{tini me|unarodne federacije biv{ih boraca (1951). 40

Tito je u svim spoqnopoliti~kim kontaktima u tom periodu no-sio uniformu. Ovo je obja{wivo ~iwenicom da je u me|unarodnoj jav-nosti (osim u vrhu SSSR-a) bio poznat u to vreme iskqu~ivo kao „mar{al Tito“. Taj imix je prosto ukqu~ivao no{ewe uniforme. U woj Tita vidimo prilikom do~eka Envera Hoxe u Beogradu, zatim ka-da do~ekuje poqsku delegaciju (1946) ali i prilikom poseta inostran-stvu: SSSR-u, Poqskoj, êhoslova~koj (1946) Ma|arskoj, Rumuniji i Bugarskoj (1947)41. Na kraju ovog perioda, kada je usledilo novo diplo-matsko otvarawe, Tito je bio u uniformi prilikom posete Velikoj Britaniji 1953. godine. Tada vidimo Tita u standardnim sve~anim uniformama na prijemu kod êr~ila i britanske kraqice.

U uniformi se pojavquje i prilikom obilaska zemqe: Zagreba i Hrvatske, Uìca i âjetine (1946, ovom prilikom i Rankovi} nosi generalsku uniformu), zatim u Crnoj Gori i na Jadranu i daqe u Ti-tovoj Korenici i Jesenicama (leto 1946), u Sloveniji 1947, u obilasku fabrike u @elezniku kada ima netipi~an izgled sa {ubarom ruskog tipa (januar 1948), Borskom rudniku (1948). Tito u uniformi pose}uje zagreba~ki Domu JA i novu „kazali{no-koncertnu dvoranu“, po{to je prethodno posetio zagreba~ki velesajam oktobra 1949. Prate ga u uni-formama Rankovi} i general Kupre{anin. Tito je, obu~en u unifor-mu, govorio gra|anima Uìca, â~ka i Gorweg Milanovca 1951. Vidi-mo ga kako igra kolo sa vojnicima i oficirima na Kozari po~etkom avgusta 1951.42

Mar{al nosi uniformu i tokom raznih sve~anosti: povodom pu-{tawa u saobra}aj Pan~eva~kog mosta („Mosta Crvene armije“), pri-likom otvarawa slovenskog kongresa u Beogradu decembra 1946. Za-tim, na mitingu povodom zavr{etka pruge [amac-Sarajevo, na skupo-vima u Jugoslovenskoj akademiji znanosti i umetnosti, na proslavi Nove 1948. godine, na aeromitingu 23. maja 1948, kao i dva dana kasnije

39 Isto. 40

Front 20, 15. april, 34, 15. novembar 1946, 89, maj 1949, 100, april 1950; Za do-

movinu, 8, 23. oktobar 1948. 41 Front, 61, 62, 1, 15. januar 1948. 42 Front, 25–28, jul-avgust 1946; Za domovinu, 41, 8. oktobar 1949, 26, 4. avgust

1951; Borba, 13, 16, 29. jul 15. avgust, 8, 11, 16, 18, 24–27. septembar 1951.


kada prima {tafetu. Ina~e, Tito je nosio uniformu na svim sve~a-nostima predaje {tafete u celom prou~avanom periodu.43

U civilu se pojavio na kongresima KPJ: Petom 1948. i [estom 1952. godine, zatim u narodnoj skup{tini (od 1950), prilikom promo-visawa u po~asnog ~lana SANU, 1948. godine i prilikom izbora za predsednika Republike januara 1953. godine. Na putovawima i u pose-tama razli~itim mestima i ustanovama od tog vremena vi{e je kori-stio civilno odelo (prilikom posete Trep~i 1950, u obilasku vi{e mesta 1950–1952). U poseti Sarajevu, po~etkom marta 1953. na putu ka obali i Britaniji, Tito je bio u uniformi, po prvi put u toj godini. Do tada se u javnosti pojavqivao u civilnom odelu. Me|utim, prili-kom ispra}aja i na brodu Galeb Tito je ponovo bez uniforme. U Bri-taniji nosi uniformu, kao i na povratku sa tog puta. Na „veli~anstve-noj proslavi“ deset godina osnivawa 6. slavonskog korpusa u Slavon-skom Brodu, Tito je bio u uniformi. Sedmog jula u Qubqani je u civi-lu; u Okroglici u beloj uniformi. Tokom septembra plovio je po Ja-dranu jahtama Jadranka i Podgorka. Vidimo ga kako sa lulom i ka~ke-tom lovi sa istarskim ribarima. êtvrtog oktobra 1953. Tito u uni-formi u~estvuje na proslavi formirawa 10. korpusa NOVJ. Odrào je govor i odabranima podelio odlikovawa. U oba dramati~na govora u vreme eskalacije tr{}anske krize, u Leskovcu (10.) i Skopqu (11.) Tito je govorio u uniformi. U Skopqu nosi i kabanicu. Tokom pose-ti Bosni po~etkom novembra 1953. tako|e nosi uniformu, kao i za vreme rada Narodne skup{tine u vreme krize oko Trsta. 44

Profilisawe Titovog kulta u vojsci

Od 1943. stvara se ubrzano Titova harizma u Jugoslaviji, na Bal-

kanu i u Evropi. Titovom izlasku iz anonimnosti mnogo su doprineli Sovjeti od 1942. i Britanci od jeseni 1943. godine. Na stvarawu Tito-vog kulta radili su i najbliì Titovi saradnici M. \ilas, A. Ranko-vi}, E. Kardeq i drugi, traè}i od partije da se slavi kao veliki dr-àvnik, vojskovo|a i vo|a jugoslovenske revolucije.45

Da se takva politika primewivala u partiji i wenoj partizan-skoj vojsci to je sasvim jasno. Me|utim, reklo bi se „nasilnom“ poja-~avawu Titovog ugleda radilo se i sa stranim vojno-diplomatskim predstavnicima. [ef ameri~ke vojne misije Franklin Lindsej navo-di primer gde mu je jednog dana (kraj marta? 1945) stiglo obave{tewe iz General{taba JA da se od wega, kao {efa vojne misije, o~ekuje da bude prisutan do~eku mar{ala Tita, koji se sa nekog puta vra}ao avi-onom na aerodrom Zemun. Fotografija koja prati ovo se}awe prokazu-je pripadnike ameri~ke, sovjetske i britanske misije kako stoje pore-|ani ispred stroja jugoslovenskih vojnika i ~ekaju da pozdrave mar-{ala.

43 Front, 55, 56 1, 15. oktobar, 33, 35, 36 1. novembar, 1, 20. decembar 1946, 71,

jun 1947. 44 Borba, 8, 10, 18. mart, 18. maj, 8. jul, 7, 12, 13. septembar, 5, 6, 11, 12. oktobar, 2.

novembar 1953; Front, 80, novembar 1948. 45 B. Petranovi}, n. d., 139.


Jo{ tokom 1945. Tito je u armijskoj {tampi i bro{urama ozna-~avan kao „jedan i jedinstven po svojoj mudrosti, genijalnosti i veli-~ini“, „veliki Mar{al“. Isticani su wegova „mudrost“, „vje{tina wegove taktike“, „genijalnost wegova rukovawa“, „drugarska topli-na“, „roditeqska ne`nost“, „saose}awe u svim nevoqama“, „iskrena briga za svoju vojsku“, „komandant kakvog mora imati svaka armija ko-ja èli da joj borba ne bude uzaludna.“46

Titov ro|endan, sa do sada nerazja{wenom nedoumicom za{to je slavqen 25. maj, a ne 7. maj – stvarni ro|endan Josipa Broza, postao je odmah posle rata jedno od va`nih mesta u~vr{}ewa Titovog kulta. Ovaj datum je prerastao i u posebne izlive ose}awa prema vrhovnom komandantu, u vidu proslava, pozdravnih telegrama ili takmi~ewa koja su organizovana u jedinicama. „Titov ro|endan posebno je veliki i radosni praznik na{e slavne Titove armije... Toga dana u du{i svih vojnika jo{ vi{e se razgreva plamen bezgrani~ne qubavi i odanosti drugu Titu...”47 Tako je ve} prvi Titov ro|endan posle rata (25. maja), bio sve~ano proslavqen u jedinicama JA. Kao primer, u 19. srpskoj brigadi, tada negde kod Dvora na Uni, u 13 ~asova tog dana je bila sve-~ana smotra „ose}ala se vesela, prazni~na atmosfera“ Izvr{eno je postrojavawe, a onda je politi~ki komesar govorio o ìvotu i radu wihovog komandanta Tita. „Govor je ~esto prekidan ovacijama drugu Titu... narodno veseqe, posle zavr{ene proslave trajalo je od 18,00 ~asova.“48 \ilas se se}ao kako je pro{ireno slavqewe ovog dana, uvo-|ewem pozdravne {tafete. „Na primer, Rato Dugowi} je predloìo {tafetu 1945. i Titu je predata u Zagrebu. Bilo je to u zanosu pobede, vojska je bila povezana sa omladinom – sa stanovi{ta celog tog rat-nog na{eg revolucionarnog i oslobodila~kog pokreta {tafeta ima logiku, ne~eg prirodnog. Tito {tafetu odmah institucionalizuje, traì da se to odrì kao forma. Kasnije dobija organizaciono-ritu-alni karakter...”49

Vojska je u prvoj posleratnoj deceniji organizovala i po nekoli-ko {tafeta koje su kretale iz razli~itih vidova ili rodova, bile no-{ene od vojnika i slivale se sa drugima u Beogradu, odakle su no{ene u Beli dvor i predavane najve}em jugoslovenskom slavqeniku. Kao presek {tafetovawa u armiji uze}emo samo 1949.godinu. Oceweno je da je te godine {tafeta bila „veli~anstvena manifestacija qubavi i odanosti radnih qudi i... pripadnika JA najve}em sinu na{ih naro-da“. U Armiji je 1949. bilo nekoliko {tafeta: knojevska je pre{la 4116 km du` granice, {tafeta suvozemne vojske u obliku male pu{ke krenula je iz Bitoqa i nosila pozdrave iz svih vojnih oblasti, a „tr-~ale“ su i mornari~ka i vazduhoplovna, kao i {tafeta vojnika koji su bili na izgradwi autoputa. Sve {tafete su 25. maja stigle do bine postavqene ispred Kneèvog spomenika na Trgu Republike. Odatle su uz pozdrav generalmajora Ratka Vujovi}a odnete do Belog dvora na Dediwu. Oficiri koji su predali {tafete bili su u belim sport-

46 Na{a mlada armija, izdawe centralnog odbora USAOJ-a Beograd 1945. 15, 16, 25. 47 Armija u Titovoj {tafeti, Beograd 1949. 48 P. Pej~i}, 19. srpska brigada, 242. 49 M. \orgovi}, n. d., 97.


skim odelima sa kratkim rukavima, bez kape. Tito je naravno bio u uniformi. Posle ceremonije predaje {tafeta slavqeniku, prire|en je prijem. Zakqu~ak je bio kulminacija ovakve aktivnosti: „Ovogodi-{wa proslava ro|endana Druga Tita bila je najsna`nija manifesta-cija vernosti armije svom Vrhovnom komandantu.“50

Oboàvawe Tita u Jugoslaviji bilo je skoro ravno oboàvawu Staqina u Sovjetskom Savezu. Fotografije Tita, obi~no u mar{al-skoj uniformi, bile su istaknute u svim vladinim kancelarijama, u bankama, trgovima i kafanama.51 „Za razliku od Zagreba, u Beogradu kao i cijeloj Jugoslaviji pored Titove postoji uvijek Staqinova slika.“52 Odnos Titovih fotografija i Staqinovih (grupnih i por-treta) u listu Narodna armija u drugoj polovina 1946. godini bio je 23: 5 za Tita. Staqinove fotografije su bile prisutne samo u vreme obeleàvawa Oktobarske revolucije, Sveslovenskog kongresa ili povodom wegovog ro|endana. Naprotiv, mar{al Tito je bio kon-stantno prisutan svojim likom. Na jednoj jedinoj fotografiji bio je u civilu, prilikom prijema delegacije invalida. U svim prilikama mar{al je bio u vojni~koj uniformi. Pored Tita, jedini jugosloven-ski rukovodioci koji su bili zastupqeni portretima bili su Kar-deq (3) i \ilas (1).53 Jedna filmska ekipa ameri~kog vazduhoplov-stva boravila je u Jugoslaviji 1945. godine i tom prilikom snimala Tita u radnoj atmosferi. Na kraju sesije, fotograf je upitao Tita da li bi jo{ negde voleo da se slika. Ovaj je odmah predloìo da iza-|u u vrt i da ga slikaju sa jednim od wegovih kowa. A|utant je doveo belca i Tito se fotografisao na kowu i pored wega drè}i uzde.54

Proces stvarawa specifi~nog Titovog kulta ukqu~ivao je uz standardne prizore sa narastaju}om gardom, zastavama, paradama, go-vorima, kwigama, citatima, i posebno obezbe|ewe koje je postajalo svakodnevna pojava na wegovim mnogobrojnim pojavqivawima u jav-nosti. Franklin Lindsej otkriva da je u prole}e 1945. zapo~et pro-ces stvarawa specifi~nog Titovog pona{awa i u ovom segmentu jav-nog ìvota. On nam svedo~i o merama obezbe|ewa koje je Tito oko sebe stvorio. Tokom prole}a 1945. u Beograd je stigao i komandant savezni~kih vazduhoplovnih snaga na Mediteranu, ameri~ki general Ira Eaker. On je posetio Tita, a kao deo programa posete u ameri~-koj vojnoj misiji je trebalo da se odrì prijem na kojem je prisustvo-vao Tito. Dan pre prijema, oficir iz wegovog li~nog obezbe|ewa do{ao je u misiju zahtevaju}i da pregleda prostorije iz bezbedno-snih razloga, {to je u~inio na vrlo detaqan na~in. Na dan prijema, u jutro Titov {ef kuhiwe je do{ao da proveri spremawe jela. On je ostao da li~no proba svako od jela koja su izno{ena pred Tita. Tokom prepodneva zgrade oko ameri~ke misije su bile ispra`wene i pretre-sene, a na crkvi preko puta misije, gde je otkazano nekakvo ven~awe, stavqen je pu{komitraqez. Na krovovima okolnih ku}a pojavili su

50 Armija u Titovoj {tafeti, Beograd 1949. 51 X. Ridli, n. d., 245. 52 B. Radica, n. d., 53. 53 Narodna armija, za drugu polovinu 1946. godine. 54 F. Lindsay, n. d,. 250.


se naoruàni straàri. Sat pre po~etka prijema na putu od Titovog dvora do ameri~ke misije postavqeni su vojnici na svakih stotinu metara, a ulice su bile ispra`wene. Tito je stigao u predratnom ka-dilaku, a pratwa sa predwe i zadwe strane bila dva nema~ka otvorena terenska vozila sa desetak naoruànih qudi u svakom55.

Bogdan Radica beleì jo{ jedan takav doga|aj koji svedo~i o ulozi pratwe i obezbe|ewa u Titovim javnim pojavqivawima.Ovaj svedok opisuje „prvu paradu 1. svibwa u Beogradu“: „Na Terazijama tribina. Tito dolazi u pratwi svoje garde. ûvan stra{no. To me upla{i. Ne volim narodne junake koje ~uvaju policajci. Pa kakvi god bili. U ameri~koj demokraciji nijedan prijedsednik nije tako ~u-van.“56

Da je bilo razloga za brigu o Titovoj bezbednosti u prvim po-sleratnim danima, sasvim je razumqivo. Zemqa jeste bila pod komu-nisti~kim vlastima, ali daleko od toga da je bila bezbedna. „Narod-nih neprijateqa“ i „reakcije“ bilo je prili~no. Kasnije, pojavi}e se daleko opasniji protivnik, koji je bio prisutan i u najblièm Tito-vom okruèwu – Sovjeti i wihovi qudi. Prema publicisti @ivora-du Mihajlovi}u-[iqi, u periodu ome|enom na{om temom, na Tita su poku{ana tri atentata, a iza svih stajali su Sovjeti: u prvom slu~aju februara 1947. posle operacije kile na Brdu kod Krawa, medicinska sestra iz SSSR-a je imala ampule sa otrovom. Po ovoj pri~i, zahva-quju}i budnosti Titovog a|utanta @eèqa, koji je posumwao u so-vjetsku ekipu doktora Smoitrova i Bekeqeva, spre~en je gotovo si-guran atentat.57 Drugi slu~aj, navodno, trebalo je da bude za vreme jednog diplomatskog lova u Kara|or|evu 1949. i kona~no 1952–53. ka-da je jedan od qudi iz sovjetske ambasade trebalo da izvr{i atentat na mar{ala.58

Radi obezbe|ewa Tita i wegovog dvora, ali i svih drugih loka-cija na kojima je boravio {irom Jugoslavije (Dediwe, Bled, Brdo kod Krawa, Han Pijesak, Zagreb, Brioni) Prate}i bataqon Vrhov-nog {taba je jo{ 1944. prerastao u Gardijsku brigadu koja je prvih dana 1947. postala divizija sa tri gardijske brigade. Ova divizija, koja je od sredine 1948. nosila ime 4. gardijska, imala je nekoliko pe{adijskih, artiqerijskih i drugih pukova koji su formirali Gar-du JA. Ove snage su bile locirane u Beogradu, Zemunu, Sarajevu, Za-grebu i na Brionima. Direktno fizi~ko obezbe|ewe bilo je u nadle-`nosti 118. specijalnog puka Garde.59

U po~etku, Titova mitologija je bukvalno imitirala Staqin-sku. Kako navodi Predrag Markovi}, u prvom, vi{e sovjetskom nego

55 F. Lindsay, n. d., 251, 255, 256. 56 B. Radica, n. d., 57–58. 57 Miladin Adamovi}, (Svi) Brozovi strahovi, Beograd 1999. 58 @ivorad Mihajlovi}-[iqa, Atentati. Hteli su da ubiju Tita, Beograd–

Zagreb 1989, 32–39. 59 Kwiga organizacijskog i mobilizacijskog razvoja Jugoslovenske armije i

KNOJ-a, prema Naredbi VKOS i MNO FNRJ, br. 67, 24. jul 1949, (~uva se u Upravi za organizaciju, mobilizaciju i vojnu obavezu G[ VSCG), kao i podaci iz spomen-sobe Gardijske brigade (VP 4795) Beograd.


jugoslovenskom, filmu snimqenom u Jugoslaviji „U planinama Jugo-slavije“ Abrahama Roma, bukvalno je parafrazirana scena sa Staqi-nom u kojoj Staqin razmi{qa nad topografskom kartom. U ovom slu-~aju, prikazan je Tito kako razmi{qa nad kartom.60 Sve je ovo moglo da brine Staqina. Jer, Tita, toliko omiqenog komunisti~kog vo|u, verovatno }e biti sve teè kontrolisati. Taj problem re{avao je ta-ko {to je Titu naizmenice podilazio, a onda ga umawivao i svodio na vlastitu meru wegove zasluge.61

Nije onda ~udo {to je u leto 1948. Tito bio zabrinut. Znao je da, ako kao posledwe sredstvo do|e do rata protiv Sovjetskog Saveza i wegovih satelitskih dràva, Jugoslaviji ne bi bilo spasa.. Tito je ka-snije rekao Maklejnu da je raskid sa Sovjetskim Savezom bio najtrau-mati~niji doga|aj u wegovom ìvotu. \ilas je verovao da su ù~ni ka-menci, od kojih je Tito uskoro po~eo da pati, nastali pre svega usled wegove zabrinutosti i zbog sva|a sa Staqinom.62 General Jak{i} sve-do~i o wegovoj izuzetnoj odsutnosti 27. marta 1948, na jednom skupu, kada ga je usred ceremonije upitao: „Za{to ne kre}ete?“63 Gustav Vla-hov pi{e o na~inu na koji su do Tita stigle depe{e iz SSSR-a 28. marta, odnosno, kako je poslat odgovor 13. aprila 1948: „Posle sedni-ce Centralnog komiteta KPJ Tito mi je, zanimaju}i se za moje mi-{qewe o sadrìni odgovora rekao: „Prosto je neshvatqivo {to oni (Staqin i Molotov) ho}e. Mi smo wima od svih zemaqa narodne demo-kratije najverniji. I to ne samo 1941. i tokom cijelog rata, daju}i ogromne `rtve, nego i danas. Mi }emo im dokazati da smo potpuno na liniji izgradwe socijalizma. Tu je sigurno ne{to drugo posredi.“ Na moju opasku da bi trebalo analizirati „~istke-likvidacije“ u Sovjetskom Savezu, Tito mi je rekao da je imao drugi zavr{etak od-govora Molotovu i Staqinu, znatno o{triji, ali da su drugovi mi-slili da s tim treba pri~ekati, jer jo{ nije vreme. Tako|e sam pri-metio da jedna analiza pokazuje kako se Staqin bojao svakog ko je imao zasluge u toku revolucije 1917. godine, te ga je na neki na~in, javno ili tajno, nastojao uni{titi. Tito je samo rekao: „U tom prav-cu nisam razmi{qao.“64

Me|utim, uz svega nekoliko slu~ajeva protivqewa otklonu od Staqina u najvi{em vojnopartijskom vrhu, Tito je i pored mno{tva novih problema mogao da konstatuje da brodi sigurno. Staqinov neu-speh u obarawu Tita jo{ vi{e je oja~ao utisak o nepobedivosti vo|e koji je uvek sa svojim narodom. (Poja~ana propaganda vo|e od 1949. do 1954. vidqiva je i ve}em broju objavqenih slika u {tampi nego u pret-hodnom periodu). Ograda od staqinizma je nalagala izvesnu promenu u isticawu vo|e, pa je u apologiji wegove uloge 50-ih godina isticano

60 P. Markovi}, n. d., 197. Film je sniman u junu 1945, na lokalitetima takozva-

ne 4. neprijateqske ofanzive. U snimawu je u~estvovala 19. srpska brigada 25. divi-zije koja se vra}ala sa zapada Jugoslavije u Srbiju i to popodne 6, zatim 7. i 8. juna na lokalitetima oko Prozora i Jablanice. P. Pej~i}, n. d., 247–248.

61 D`. Ridli, n. d., 246. 62 Isto, n. d,. 265. 63 P. Jak{i}, n. d., 29. 64 G. Vlahov, n. n., 43.


da je Tito ostao ~ovek i nije se pretvorio u nedodirqivu veli~inu kao {to je bio slu~aj sa Staqinom.

Od izbijawa rata do 1949. godine ja~awe Titovog autoriteta karakteri{e beskonfliktno sapostojawe sa Staqinovom hari-zmom. Ugled vo|e jugoslovenskih partizana i komunista je po~ivao na wegovoj vezi sa „velikim u~iteqem i vo|om svetskog proletari-jata“. Veli~awe ideolo{ke strane Staqinovog kulta bio je uslov prihvatawa Titovog autoriteta unutar partije, a antifa{isti~ki oslobodila~ki u~inak Crvene armije je kori{}en za isticawe pre-sudnog oslobodila~kog udela tzv. NOVJ i wenog vrhovnog koman-danta. Monopolskoj vi{eslojnoj propagandi ove vrste, na kojoj je gra|ena legitimnost novog reìma i autoritet vo|e, bilo je te{ko odupreti se ne samo zbog pritiska nego i realnog antifa{isti~kog doprinosa wegove vojske koji je bio nesporan kod svih saveznika. Verovatno najmawe sporna osnova kulta vo|e bilo je Titovo neod-vajawe od vojske u ratu. Ipak, do raskida sa Staqinom, Titov ideo-lo{ki autoritet bio je u senci autoriteta dràvnog poglavara. Zbog nepoquqanosti direktivnog autoriteta Moskve u krug ideo-lo{kih klasika jo{ uvek nije ukqu~ivan Tito. U senci Staqinove harizme Tito je uìvao ugled antifa{isti~kog narodnog vo|e oslobodila~ke vojske. Kult Tita je ovo vreme stvaran delom i kao imitacija Staqinovog kulta. (Proslava Titovog ro|endana uvede-na odmah posle rata...) Tek }e posle sukoba 1948. kult Tita aktivno biti kori{}en za simbole otpora i borbe za samostalnost Jugosla-vije65.

Prate}i armijsku {tampu posle 1948, vidimo daqe profilisa-we Titovog kulta. On je ozna~avan kao „tvorac na{e Armije i orga-nizator wenih pobeda“, „genijalni vo|a na{ih naroda i Vrhovni ko-mandant JA“. Bio je „najvi{i izraz stremqewa slobodarskog naro-da“, „inspirator i organizator svih na{ih pobeda“, „najve}i sin ko-ga su svojoj istoriji dali na{i narodi“, „Na{ Tito“, „Na{ voqeni u~iteq i vo|a“, „genijalni vo| i u~iteq partije i naroda“, „herojski vo|a i u~iteq”, „organizator i tvorac socijalisti~ke Jugoslavije-Drug Tito“ ili mu se klicalo „da ìvi vo| i u~iteq na{ih naroda Vrhovni komandant na{e slavne armije!“, „ìvio na{ voqeni Vr-hovni komandant vo|a i u~iteq na{ih naroda!“. Isticana je wegova „genijalnost“: „Na{ Vrhovni komandant na{ ponos i slava... koji je jedini imao hrabrosti, odlu~nosti i snage da ustane protiv zavo|e-wa tutorskog odnosa i neravnopravnosti me|u socijalisti~kim ze-mqama, za odbranu nauke Marksizma-Lewinizma od svakog iskrivqa-vawa i revizije“.66

Izlivi vernosti u armiji bili su spontani. Oni su se kretali od obi~nog vojni~kog izvikivawa parola („Tito – Partija“), pevawa pesama u stroju („Tito je mar{al, Tito je genije“), do pozdravnih te-legrama i grandioznih manifestacija odanosti. U pozivu 6. prole-

65 T. Kuqi}, n. d., 309–312. 66 Za pobedu, 19, 22. decembar 1948, 40. 22. maj 1949; Narodni vojnik 38, 39, 22, 29.

maj 1949, 90, 91, 21, 28. maj 1950; Za domovinu, 21, 21. maj 1949, 19, 13. maj 1950; Narodni

borac 30, 22. maj 1949; Front, 90, jun 1949.


terske divizije za produèwe takmi~ewa u jedinicama 5. vojne obla-sti u ~ast Titovog ro|endana, u prvoj re~enici stoji slede}e: „...na-{a qubav prema drugu Titu u kome je oli~ena sva na{a slava i veli-~ina neizmjerna je.“ Na partijskom savetovawu u 3. vojnoj oblasti marta 1949, pro~itan je pozdravni telegram Titu, a potom se za~ula pesma „Druè Tito mi ti se kunemo“, koju su zapevali svi prisutni. Parole su bile u stilu „ìvio 57 ro|endan Mar{ala Tita!“ Pozdrav 5. vojne oblasti 1949, Titu za 57 ro|endan klicao je „ìvio vo|a i u~iteq na{ih naroda, voqeni komandant na{e armije, neustra{ivi borac, za pobjedu istine u me|unarodnom radni~kom pokretu Drug Tito“. Telegrami iz jedinica slati su Titu u raznim prilikama i po raznim pitawima. U vreme wegove bolesti tokom maja 1951, ovim te-legramima pripadnici armije izraàvali su brigu za wegovo zdra-vqe, a posle oporavka èqe za brzo ozdravqewe i radost zbog uspele operacije.67

U svakodnevnoj vojni~koj obuci Tito je bio prisutan svugde. Na fotografijama (do sredine 1949, uz Staqina), parolama, u voj-ni~kim novinama, na politi~koj nastavi, u bro{urama, na ~asovima opismewavawa nepismenih vojnika koji su neve{to ispisivali we-govo ime. Na analfabetskom te~aju 1948. godine „prva re~enica ko-ju je napisao tek opismeweni vojnik izraàva qubav prema Vrhov-nom komandantu.“68 Izjave pojedinih vojnika u vojni~koj {tampi ta-ko|e svedo~e o sugerisanim ose}awima i podsticawu Titovog kul-ta. Vojnik Muzilija Xemal, iz neke jedinice V. voj. oblasti, kako je obja{weno, „Makedonac“ po nacionalnosti, kaè:„Ja nisam ta-ko spreman da mogu govoriti, ali mogu re}i samo jedno, spreman sam da branim socijalisti~ku Jugoslaviju zato {to u woj gledam ravnopravnost, zato {to volim Tita i Partiju. Ja svako jutro po-qubim sliku druga Tita koji mi je omogu}io da ìvim... Vojnik Je-rilovi} \or|e kaè... Ja sam dva puta bio udarnik na auto-putu jer sam radio koliko god sam mogao, a tako sam radio zato {to bez-grani~no volim Tita, Partiju i na{u socijalisti~ku domovinu... Ovo govori bez sumwe da kontrarevolucionarni napadi na na{u zemqu zbijaju qude jo{ ~vr{}e oko Partije i druga TITA“.69

Odlu~nost u sukobu sa Staqinom donela je daqi rast Titove po-pularnosti kod wegovih pot~iwenih, produbqewe mita i legende o wemu, ali i postepeno wegovo opu{tawe. Kohezija partije i armije oko wega omogu}avala je Titu da se opusti. O tome svedo~i i scena iz jednog objekta Narodne milicije, u koji je Tito sa najbliìm sarad-nicima neo~ekivano svratio 1949. godine: „Za sve vreme oko druga Tita igralo je kozara~ko kolo u koje su u{li drugovi Marko i \ido. Svaka pesma po~iwala je sa Titom i zavr{avala se sa Titom. Hiqadu puta ponovili smo „{to je vi{e kleveta i laì, Tito nam je miliji i draì“. Ponekad bi drug Tito prekidao razgovor sa pionirima i slu{ao na{e borbene pesme: „Ne da sa tvog puta ne skrenemo“ nego

67 Za domovinu 18, 1. maj, 22, 28. maj 1949, 18,21, 5, 26. maj 1951; Za pobedu, 30. 13. mart 1949. Narodni borac, 30, 22. maj 1949.

68 Front, 63, 1. februar 1948. 69 AJ 507, A. CK SKJ, VIIa-kI, KK br. 3154 22. oktobar 1949, 3–4.


„da sa na{eg puta ne skrenemo“ prime}uje nam drug Tito. „Kad je bi-la borba kod Drvara VI li~ka spasila Mar{ala, drug Tito sa pod-smehom dobacuje: „Onaj ruski general ne kaè tako!“70 Kao {to vidi-mo, Tito je u javnosti koristio i poneku re~enicu, {alu ili dosetku ne bi li na taj na~in u~inio kontakt prisnijim. Ova osobina poseb-no je potencirana od raskida sa Staqinovom partijom. U vremenu 1945–1948. slika Tita u javnim nastupima u vojsci bila je daleko u{togqenija, i vi{e po sovjetskom modelu komandanta. Me|utim, raskol i ovde donosi promenu. Tito sada dobija i crtu duhovitosti, koja svedo~i o wegovoj ~ove~nosti i pomalo obi~nosti. Na kongresu organizacije Saveza boraca, Tito je nastupio sa neobi~nim i opu-{taju}im uvodom: „Da vam pravo kaèm, ne{to me malo grip uhva-tio... Mi rukovodioci u Jugoslaviji, nemamo prava da budemo bole-sni, jer Informbiro to smatra kao krupnu politi~ku grije{ku i skretawe u imperijalisti~ke vode. Druga je stvar kad neko od wih oboli. Na primjer, ako Staqin kihne, to }e biti prilog marksizmu-lewinizmu...“ Kasnije, on prema slu{aocima sugeri{e otvorenost, koja tako|e postaje posebna veza sa svojim pot~iwenima: „Ja imam obi~aj da govorim otvoreno. Ja ne volim da demagogi{em da bih zado-bio neke simpatije. Neka me qudi cijene po onome {to radim, a ja ne}u da budem u svom govoru slatkorije~iv da bih stekao jevtine i kratkotrajne simpatije. I danas }u vam ja o ovoj stvari govoriti potpuno otvoreno.“71 Pred vazduhoplovcima u Batajnici 21. maja 1952. Tito je po~eo govor dramskim, ali i skoro privatnim otvara-wem: „Htio bih da vam stavim na srce...“ a zatim je izrazio brigu za qude, ovde vazduhoplovce. „On mora znati da pripada narodu i da sredstva koja mu je narod dao wega dvostruko obavezuju da ~uva mate-rijalnu stvar koju je dobio, i samoga sebe. Budite uvjereni, drugovi, da ja kad god se desi kakva avionska nesre}a ne mislim na avion koji ko{ta milione, ve} mislim na ~ovjeka. Wega àlim, jer znam da je to gubitak dragocjenog borca ... @ao mi je wega kao ~ovjeka u prvom re-du.“72 Ovakvi verbalni pasaì ilustruju i sredstva kojima je Tito poja~avao harizmu u nastupima pred vojni~kom javno{}u.

Posete jedinicama

Posete jedinicama armije bile su zna~ajne ta~ke u utvr|ivawu

vernosti armije svom vrhovnom komandantu i u {irewu Titovog mita. To su, me|utim, bile prilike gde bi Tito isticao svoje aktuelne sta-vove, definisao probleme, najavqivao wihovo re{ewe, odapiwao o{tre govorne strele neprijateqima i izlagao stavove podarnosti i saradwe saveznicima. U toku 1946–1947, Tito je posetio jedinice za-greba~kog garnizona i komandu 4. armije. Avgusta 1946, iz svoje rezi-dencije Tito je video obarawe jednog ameri~kog aviona od strane jugo-

70 Narodna milicija, 7/1949, 5. 71 J. B. Tito, Govori i ~lanci, kw. 6, 8, 201. 72 Isto, kw. 7, 95.


slovenskih lovaca73 Nekoliko zna~ajnih Titovih govora ~lanovima partijske organizacije u armiji odràni su u najelitnijoj 1. prole-terskoj diviziji, u Postojni ili 4. gardijskoj diviziji koja je formi-rala Beogradski garnizon i obezbe|ivala objekte u kojima je on bora-vio. Tito je kao delegat 1. proleterske divizije podneo izve{taj o ra-du 5. kongresa 10. avgusta 1948. U gardijskoj diviziji govorio je 1947, dva puta tokom 1949. godine i jednom 1951. godine. 74 Tito je u ovom pe-riodu u vi{e navrata na sve~anostima podelio zastave jedinicama JNA: i to decembra 1951, dva puta u toku maja 1952, septembra 1952, ma-ja 1953. i septembra 1954. Ovo su bile posebne prilike za susret pri-padnika JNA sa Titom, jer su predstavnici raznih pukova i brigada stizali iz svih krajeva dràve. Posebno va`ne Titove posete jedini-cama armije su bile za vreme manevara 1949. i 1953. godine. Tito bi sa posebne osmatra~nice pratio dejstva, defile trupa, ili bi odrào govore, koji su imali posebnu teìnu u vreme odràvawa oba manevra. Parade su bile tako|e zna~ajne prilike za pojavqivawe pred pripad-nicima armije i javnosti uop{te. Defilei jedinica su otpo~iwali stereotipnom naredbom „Moète po~eti!“ a mo} mar{uju}ih e{alona qudi i tehnike sabirala se u odse~nom pozdravu „na desno“ pred tri-binom na kojoj je sedeo mar{al. Tito je oti{ao na le~ewe 15. aprila 1951. „od oboqewa ù~i“. On je 19. istog meseca operisan od kamena u ù~i. To je bila prilika da iz jedinica koje su se pripremale za u~e-{}e na paradi po~nu da stiù telegrami. Zdravstveni problemi su uticali da se Tito ne pojavi na paradi maja 1951.75

Posle oporavka od bolesti usledio je ponovni Titov izlazak na teren, leta 1951. Krajem jula vidimo Tita u kozara~kom kolu sa ofi-cirima na velikom zboru na Kozari. Tito je neo~ekivano do{ao u po-setu rodnom Kumrovcu 7. septembra. Sa wim su u pratwi bili Kraja-~i}, komandanti 5. oblasti Na|, [ibl i a|utant @eèq. Usledila je poseta vojnom preduze}u kod Sarajeva 15. septembra, a onda poseta gradovima u Srbiji. Ponekad se Tito iznenada pojavqivao u vojnim objektima. Tako je po~etkom oktobra 1953. iznenada posetio kasarnu u Bjelovaru, obi{av{i vojnike i kasarnski kompleks.76 Interesantno je da u ovom periodu Tito nije nijednom obilazio vojne {kole kopne-ne vojske i vazduhoplovstva.

Prilikom posete Moskvi maja – juna 1946, mar{al Tito je obi-{ao neke vojne akademije i {kole gde su se {kolovali stare{ine iz wegove armije. Posle obilaska tih u~ili{ta, priredio je 2. juna u vi-li ambasade FNRJ sve~ani ru~ak za grupu najvi{ih jugoslovenskih stare{ina koja se {kolovala na akademiji „Voro{ilov“, kao i za gru-pu drugih probranih stare{ina na obuci u SSSR-u. Prilikom prigod-ne zdravice generalu Arsi Jovanovi}u, Tito je navodno rekao i slede-}e: „I sutra ako zatreba, na{a }e armija biti prethodnica Crvenoj

73

Titova re~ u publikacijama, 347, 352, 361. 74 Za domovinu, 3, 15. avgust 1948; Vojnopoliti~ki glasnik 3/1948, 1–5, isto

5/1949, 7–11; Isto, 10/1949, 1–9; isto, 1–2/1951, 1–10. 75 Borba, 16, 21, 26, 30. april 1951. 76 Borba, 13,16, 29. jul 15. avgust, 8,11,16, 18,24–27. septembar 1951;5,6, oktobar 1953.


armiji na putu k Laman{u“. Salom su se prolomili aplauzi i uzvici odobravawa i ushi}ewa77.

U toku prou~avanog perioda, Tito je u vi{e navrata bio u pose-tama jedinicama vazduhoplovstva. [esnaestog septembra 1945. izvr{io je smotru 1. jugoslovenskog (254.) lova~kog puka na aerodromu Zemun, koji je dve dana pre doleteo sa vazduhoplovcima koji su se obu-~avali u SSSR-u i 40 novih lovaca Jak-3. êtiri godine kasnije, 21. maja 1950, fanfare su najavile Titov dolazak na isti aerodrom. Tada je uz pratwu ~elnih generala JRV, izvr{io predaju novoizra|enih lo-va~kih aviona Ikarus S-49A 117. puku. Na dan JRV, 21. maja 1952. i 1953. godine, Tito je na posebnim sve~anostima predao zastave vazdu-hoplovnim pukovima. Program ovih sve~anih poseta bio je takav da je posle do~eka obi~no sledio Titov govor, govor odabranih predstav-nika vazduhoplovstva, da bi kulminacija bio leta~ki program. Tito je uz pratwu pregledao postrojene avione i posle obja{wewa davao ko-mentare. U nezvani~ne posete, o kojima javnost nije bila obave{tava-na, spada svakako ona po~etkom januara 1952. godine, kada je Tito obi-{ao aerodrom Pula gde su tih dana po~eli da pristiù avioni iz pro-grama vojne pomo}i.78

Jedinice mornarice Tito je posetio je prilikom {ire posete Jadranu, krajem jula 1946. Tada je posetio splitsko brodogradili{te, a organizovan je i prijem 27. jula u komandi JRM. Tito je bio u morna-rici septembra 1946, a o tome svedo~i jedna fotografija na brodu u dru{tvu admirala êrnog i Krstulovi}a. Uve~e, 11. septembra 1949, u Beogradu Tito je primio delegaciju JRM i zadrào se sa wom i gru-pom ostalih generala iz vrha JA u duèm razgovoru. Posetio je Dal-maciju i jedinice JRM marta 1950. Tokom jula 1951. Tito je boravio u vi{e mesta Crne Gore, a 14. jula posetio je mornari~ki remontni za-vod u Tivtu. Mesec dana kasnije 14. avgusta, u pratwi svog a|utanta @eèqa posetio je razara~ Durmitor. Tito je prisustvovao „veli-~anstvenoj proslavi dana RM“ 10. septembra 1951, a govorio je i na proslavi Vojnopomorske akademije. Posle defilea mar{al je obi{ao torpedni kabinet, a zatim je posmatrao tradicionalnu trku mornara, u kuterima na 12 vesala, za prvenstvo JRM. Napustio je VPA u 10,30 pra}en burnim pozdravima. Uo~i dana JRM u splitskom kazali{tu odràna je sve~ana akademija, koju je Tito posmatrao sa balkona. I slede}e 1952. godine, Tito je posetio mornaricu, predao zastave bro-dovima i dvema mornari~ko-desantnim brigadama na brodu Galeb. Usledila je parada flotnih jedinica, a po smotri Tito je isplovio na Galebu. Posle raporta admirala Jerkovi}a, usledio je defile mino-lovaca, razara~a, patrolnih brodova i torpednih ~amaca. Sa brodova koji su prolazili odjekivao je pozdrav Ura!, a brodove su preletali avioni JRV.79

77 Front, 25 1. jul 1946.; I. Matovi}, n. n., 185. 78 P. Pej~i}, Tito me|u vazduhoplovcima, 38–44. 79 Front 28. avgust 1946, isto, 101 maj 1950, isto, septembar 1951; ûvar Jadra-

na 158, 14. septembar 1951, 211, 11. novembar 1952. Jugoslovenski mornar 10/1949, 8–9/1952, 10/1952.


Susret mnogobrojnih oficira i vojnika sa Titom je uvek u na-knadnim opisima bio predstavqen kao kulminacija emocija. Oficir ili vojnik bi obi~no u{togqen, prepun treme i napetosti, i{~eki-vao taj trenutak. Pojava Tita bi obi~no donela veliko opu{tawe. Ne-posredno{}u, duhovitom dosetkom ili poznavawem li~nosti osvajao je pot~iwene iz armije. Navodimo samo pregr{t se}awa na fenomen, zvani „prvi susret sa Titom“. Tako o prvom susretu sa mar{alom Ti-tom, u Beogradu krajem 1944, po~etkom 1945. svedo~i potowi general Veqko Kova~evi}: „Osje}am veliko uzbu|ewe pred susret s Vrhovnim komandantom. Ne znam kako }e ispasti, mogao bi mi se i jezik sveza-ti... Optere}en nesavladivom tremom koja mi je teà od bilo kog ra-nijeg straha. Nije {ala prvi put videti Tita. I dok tako sjedim s Mi-trom (Baki}em), on se pojavi na vratima. Pri|e mi sa smije{kom na usnama i oslovi me po imenu. U tom trenutku bio sam kao preporo|en. Ni traga od treme.“ Kova~evi} je bio iznena|en Titovim poznavawem situacije na terenu.80 I budu}i Titov sekretar, Gustav Vlahov, sli~no se ose}ao 15. jula 1945. kada je trebalo da upozna Tita i stupi na du-`nost u wegov kabinet: „Uzbu|ewe je bilo tako veliko da sam auto-matski i{ao daqe... raportirao sam na ruskom, dosta uzbu|en, a Titov govor je bio tako smiruju}i da su me uzbu|ewe i trema brzo pro{li.“81

Vazduhoplovni pukovnik Sreten [anti} se}a se svog susreta sa mar{alom na aerodromu Zemun 1945:„Drug Tito po~iwe da usporava korak kako bi svojim pogledom odao priznawe i otpozdravio skoro svakom pojedincu. Svako se isprsio, ponosno digao glavu i pogledom punim ushi}ewa, prati hod druga Tita. To je pozdrav svom Vrhovnom komandantu, pozdrav pun qubavi i odanosti. Ose}amo laku tremu. ûdno ose}awe, od uzbu|ewa i gordosti, {to smo s Titom, i {to nam otpozdravqa svojim qudskim i toplim pogledom, sa izvesnim uùrba-nim zadovoqstvom na licu.“82

Jedan od pitomaca-artiqeraca pred ulazak u Beli dvor 1946. go-dine, razmi{qa: „ûo sam da Mar{al Tito u razgovoru sa gra|anima uvek je potpuno prirodan ~ovek. Pa ipak, znaju}i sve to, za mene je predstavqalo izvesnu nevjerovatno}u sastati se i razgovarati sa ~o-vekom koji je po svojim delima mnogo vi{i od ostalih“. Ova tri pi-tomca su do{la sa poklonima-maketama oru|a u Titovu vilu. Na ulazu ih je ~ekao general \uri} i uveo ih je... Zatim se pojavio Tito nasme-jan. Rekao im je da sednu „Donesite qudima rakiju!“. Razgledaju}i po-klon Tito ih je pitao da li je na tom mini-topu prava municija. Po-{to je bila prava, iza{li su u park. Sa wima je bio i „Mi{a-mali sin druga Mar{ala“. Tito je upitao svog sina „Da li bi ti Mi{o mogao sa ovim topom ubiti nekoga [vabu?“ Po{to su zavr{ili sa „ga|awima“, vratili su se u salon da popiju rakiju. Tito se interesovao kako im ide u {koli i potom rekao: „Prenesite na va{e drugove da sam sa va-ma zadovoqan. @elim da i u budu}e nastavite raditi sa jo{ ve}im elanom za op{te dobro na{eg naroda. Hvala Vam na pa`wi i zdravo!“ Fascinirani pitomac, budu}i Titov oficir zakqu~uje: „Posle 30

80 Veqko Kova~evi}, S kraja ratne 1944. (2), Narodna armija 7. jun 1990. 36. 81 G. Vlahov, n. n., 53. 82 P. Pej~i}, Tito me|u vazduhoplovcima, 38.


min provedenih sa Mar{alom koji bili za nas topli qubazni i pri-jatni duhovno postajali smo sve ja~i i ja~i.“83

U toku otvarawa jednog odmarali{ta za pripadnike Narodne milicije na Fru{koj gori sredinom juna 1949. pojavio se na drumu po-red objekta i Tito u pratwi \ilasa, Kardeqa i Rankovi}a. Tito i we-gov najuì tim su produìli, a milicioneri su po~eli da se dvoume {ta da ~ine. „Qubav prema Titu slomila je sve uobi~ajene obzire i u~inila, da su se trojica drugova odmah uputili za drugom Titom, da ga nagovore da se vrati sa ostalim drugovima i prisustvuje sve~ano-sti“. Po povratku Tita evo prizora: „Drugovi su sa neopisivom rado-{}u do~ekali druga Tita“. Dugotrajni poklici „Tito je na{, mi smo Titovi“, „Tito-CK“, Tito Partija“, odjekivali su kroz gustu fru{ko-gorsku {umu. ^vrsto zbijeni oko druga Tita pevali smo „[to je vi{e kleveta i laì, Tito nam je miliji i draì“. Svima nama ~inilo se da nam nedostaje glasa kojim bi dovoqno izrazili qubav koju ose}amo prema Titu, no ona se zaista ne moè izraziti re~ima. Na{e o~i ima-le su neobi~an izgled, one su bile vla`ne od suza radosnica, a od upr-tog pogleda u Tita zenice su neobi~no rasle. Okupqeni tako oko dru-ga Tita, klicali smo i pevali ali sve to ~inilo nam se malo, sve je to bilo nedovoqno prema ose}awima koji su buktali u nama, a koje su pratili neobi~ni otkucaji srca. Drug Tito aplaudirao je zajedno sa nama, obasipaju}i nas svojim prijatnim osmehom, svojim toplim po-gledom vedrih o~iju...”84

Jedan komandant, koji }e primiti pukovsku zastavu iz Titovih ruku decembra 1951, opisuje svoje ose}awe videv{i kako Tito vr{i smotru ja{u}i na belcu u pratwi generala @eèqa i Ko~e Popovi}a. „Vr{io je smotru, a mi rastemo od sre}e i ponosa.“85 Drugi potpukov-nik pi{e istim povodom: „Svi smo o~ekivali da ga vidimo. Znali smo da }e i on da govori, da nas pozdravi i da nam ~estita veliku desetogo-di{wicu... Wega smo i èqeli na taj dan da vidimo i ~ujemo... On nije samo ~ovjek i rukovodilac. On je pojam koji u sebi sadrì na{u isto-riju, na{u borbu, na{e uspomene, na{u slavu i pobjede i na{e nade u veliku budu}nost.“86

U ovom periodu, mar{al je daqe razvijao kontakt sa predstavni-cima vojske u nekim specijalnim situacijama. Jedan od najva`nijih vojnopoliti~kih doga|aja bila je wegova spektakularna poseta Veli-koj Britaniji marta 1953. Bio je to wegov prvi put u inostranstvo brodom „Galeb“. Tito je iz Zelenike u Crnoj Gori zaplovio tajno 7. marta 1953. godine, a vest je objavqena dan kasnije iz bezbednosnih razloga.87 Tokom puta na brodu „Galeb“, Tito je mogao da se u vi{e na-vrata pokaè posadi u qudskoj, bri`noj varijanti. De{avalo se da se usred no}i pojavi na komandnom mostu ili drugde na palubi, ili spu-

83 Na{a poseta kod Mar{ala, Artiqerijski tehni~ar, izdaje komanda Arti-

qerijsko-tehni~kog vojnog u~ili{ta, br ¾, avgust 1946. 78–80. 84 Narodna milicija, 7/1949, 5. 85

Za domovinu 1, 5. januar 1952. 86 Narodna armija, 7. januar 1952. 87 Miladin Adamovi}, Galeb mira i razdora, 72 dana oko Afrike, Beograd

2001, 7.


sti u ma{inski deo broda i da tamo razgovara sa ma{inistima. „Zar i u ovo doba no}i on na nogama? Ne odmara se. Sve ga interesuje...” bili su komentari mornara i oficira. Pred povratak u Split on se i sli-kao sa „strojarima“. U povratku je obradovao komandanta i komesara broda potpisanim fotografijama, koje im je odneo general @eèq. Po povratku u Jugoslaviju, Tito je pojedine mornare iz svoje posade nagradio nov~anim iznosima ili odsustvom. Pred uplovqavawe u Split, mar{al je traìo da proba hranu koja je deqena za ru~ak mor-narima: „Kad su mu doneli jelo u tawiru, drug Tito je probao i rekao: Dobro je. A zatim je pojeo sve ono {to je bilo u tawiru. Posle su mor-nari me|u sobom govorili: Mar{al je jeo sa nama iz istog kazana“. Prema tekstu V. Mi}unovi}a, Tito nikada nije „sjeo za ru~ak a da se ne raspita i ustanovi da li je i kako je posada ru~ala.“ U toku puta dok je bio na jednom razara~u, posada drugog je „pone{to zavidela“, pa je Titi zamoqen da pre|e kod wih i da se slikaju, {to je i u~inio.88

Tito je dan po dolasku iz Velike Britanije marta 1953. napra-vio prijem, na koji su pozvani i avijati~ari koji su leteli u pozdrav-nom e{alonu iznad broda Galeb. Posle rukovawa sa svakim pilotom, rekao je:„Vi ste, drugovi piloti, izvr{ili dosta teàk zadatak i ja sam veoma zadovoqan sa vama i va{im letewem... Znate, drugovi, kako nam je bilo prijatno kada sam iznad nas, dok smo plovili izme|u Otranskih vrata. Odmah smo se ose}ali nekako sigurnije. No, donesi-te nam da popijemo {to!“ –Mi ne pijemo, rekao je jedan od pilota, Znam, uzvratio je mar{al, to kada idete na borbeni zadatak, ali sada moèmo!“ 89 Sve ove anegdote {irile su se lan~ano u vojsci, dodatno poja~avaju}i saznawe da vrhovni komandant deli vojni~ki ìvot, da i pored velikih obaveza odvaja vreme za svoje qudstvo, da se u wego-vom dru{tvu opu{ta, prirodno }aska.

Kapetan Vasko Ivanovski bio je pilot u formaciji aviona koja je do~ekala Tita iznad Jadranskog mora 1953. On opisuje prijem u Splitu, koji je organizovao Tito: „A evo na{ih avijati~ara... Zdravo drugovi“, bila je wegova dobrodo{lica. Na{ svedok je opijen Tito-vom harizmom: „Da li ja sve ovo sawam ili je stvarnost. U{tinuo bih kad me ne bilo sramota. Drug Tito prilazi, pruà mi svoju desnicu i o~inski stiska moju, a pogled mu je veseo, razdragan. Za svakoga na|e po koju lijepu rije~.” Tito je vazduhoplovcima tom prilikom rekao kako se ose}ao sigurnije u Otranskim vratima, kada je video avione. Posle zakuske, prisutnima je preneo utiske iz Velike Britanije, a zatim rekao ne{to o sadejstvu mornarice i vazduhoplovstva. „Ja slu-{am i gutam svaku wegovu rije~. Wegovo prirodno dràwe, na~in iz-lagawa i ton govora opili su me i prosto ne vjerujem da sam i ja tu gdje on govori. To su nezaboravni trenuci u mom ìvotu. Taj je najsve~ani-ji moj dan ispuwen sre}om i rado{}u, jer se moja èqa ispunila da vi-dim wega – Tita... Pjevao je i veselio se s nama zajedno a nakon dva sa-ta provedena u na{em dru{tvu, oprostio se i oti{ao jer ga zovu veli-ki dràvni poslovi.“90 Po povratku u Jugoslaviju, Tito se zagrlio sa

88 ûvar Jadrana, 3. april 1953. 5; isto 22. maj 1953. 89 P. Pej~i}, n. d., 163. 90 ûvar Jadrana, 246, 22. maj 1953.


komandantom JRM viceadmiralom Matom Jerkovi}em, koji mu je rekao„Ja bih vas najradije zagrlio i poqubio i zaplakao od sre}e {to ste opet u Otaxbini.“91 Da li ovakvi izlivi radosti, osim {to svedo-~e o ja~ini Titovog kulta u armiji, svedo~e i o zahvalnosti za polo-àje, privilegije? Da li mogu da budu indikator podani{tva i pol-tronstva najvi{eg vojnog rukovodstva?

Po~etkom pedesetih godina i Zapad je gledao blagonaklono na ja~awe i {irewe Titove harizme, zbog antistaqinisti~kog u~inka u potencijalnoj eroziji lagera. Interesantna je uloga Dedijerove bio-grafije u stvarawu Titovog imixa na Zapadu i objavqivawe wenih od-lomaka u listu Lajf. U politi~koj propagandi, popularisawe reìma kroz li~nost poglavara je oprobano sredstvo u podsticawu ma{te jav-nog mwewa i sticawu podr{ke. U tom pogledu Dedijerova biografija, plasirana u pravom trenutku hladnoratovske napetosti, bila je uspe-{an potez mlade jugoslovenske vlasti sa dalekose`nim politi~kim posledicama92. Poseta jedinice indijskih razara~a Jugoslaviji, jula 1953, nagovesti}e budu}u fasciniranost qudi iz tre}eg sveta Titom, koja je kasnije dostigla velike razmere.93

91 Borba, 1. april 1953. 92 T. Kuqi}, n. d., 312–322. Titovo ime i armijski kontekst bili su potencirani

i u stranoj {tampi, {to je jugoslovenska vojna {tampa ~esto prenosila. „Odlu~na od-brana jugoslovenske nezavisnosti u~inila je Mar{ala Tita jednom od najdinami~ni-jih i najodlu~nijih li~nosti posleratne Evrope (ameri~ki list Newyork Vorld Tele-gram)“. „Mar{al Tito je veliki vo| koji ume da postavi i izvr{i sve one zadatke ko-ji su potrebni za sre}u i slavu wegove zemqe (citat iz izjave koja je data {tampi od strane egipatske vojne delegacije posle posete na{oj zemqi)“; „Tito je ponosan i ne-zavisan ~ovek, vo|a jednog isto tako ponosnog i nezavisnog naroda, koji nije oklevao da izloì neprijateqstvu Rusije, da bi sa~uvao svoj nacionalni karakter (gr~ki list Vima)“; „Mali qudi Velike Britanije iskazali su srda~no po{tovawe prema hra-brom ~oveku koji se veli~anstveno borio za slobodu svoje zemqe i koji je imao smelo-sti da prkosi grubom zastra{ivawu Sovjetskog Saveza (engleski list Wu Stejtsmen

end Nei{n)”. Posle ovih citata autor je zakqu~ivao „Jugoslavija, wen vo| i wene oruàne snage nailaze na sve vi{e vernih prijateqa u svetu.“ Krila armije, 22. de-cembar 1953. 3.

93 Indijski pomorski komandanti preba~eni su do Briona amfibijom. Tamo ih je Tito primio u srda~noj atmosferi a indijski oficiri su neprekidno ispoqavali svoje odu{evqewe {to su wegovi gosti. Po povratku u Split, „uzbu|eni posjetom“ po-kazivali su fotografije sa potpisom mar{ala i stalno su govorili o „drugu Titu“. ûvar Jadrana 256, 31. jun 1953.


Bojan Dimitrijevic

THE ARMY – THE PROP TO TITO’S PERSONALITY CULT 1945–1954

Summary

The creation and development of the personality cult of Marshal Tito inthe Yugoslav army in the first decade after War have been analyzed in the article. The distinguishing characteristics and the creation of mythologization have been pointed out, the parallel between Tito’s and Stalin’s cults have been drawn. The article also illustrates the first elements of life at court, greater security and their further development to the system. It has been indicated that in the period betwe-en 1945 and 1948, Tito’s cult, in many ways, resembled Stalin’s cult. However, after the conflict between the two of them in 1948, many distinctive characteri-stics of Tito’s cult appeared, especially developed by the army. Tito’s cult had been created and deepened by his visits to army units and vice versa, songs, slo-gans, swearing on him, and other manifestations (the one that has especially been emphasized is carrying baton ceremony). When everything is considered, Tito’s military surrounding was of great significance for the development of his cult in society but his appearance in uniform in public was also the demonstration of mutual reliance between Tito and the army, especially at the critical moments when it served to emphasize the military component of Tito’s rule and to give a signal to inner and foreign policy and public.

DRAGAN BOGETI], nau~ni savetnik Institut za savremenu istoriju UDK 327,5 (497,1:47) „1958“

Beograd, Trg Nikole Pa{i}a 11 327,55/57

DRUGI JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI SUKOB 1958. I KONCEPT AKTIVNE MIROQUBIVE

KOEGZISTENCIJE� APSTRAKT: U radu su obra|ena zbivawa koja su uslovila i pra-

tila dramati~no zao{travawe u jugoslovensko-sovjetskim od-

nosima do koga dolazi ta~no deset godina posle poznatog suko-

ba Jugoslavije sa Informbiroom. Pou~eno prethodnim isku-

stvom, jugoslovensko rukovodstvo je relativno brzo uspelo da

kompenzira izostanak saradwe sa ideolo{ko bliskim dràva-

ma, ponovnim otvarawem prema Zapadu i uspostavqawem te-

snih ekonomskih i politi~kih odnosa sa afro-azijskim zemqa-

ma. Istovremeno, ono uspeva da zadrì odre|eni nivo ekonomske

saradwe i sa socijalisti~kim lagerom i izbegne isku{ewa jed-

nostranog privrednog vezivawa za zapadne sile, karakteri-

sti~nog za raniji sukob sa Moskvom. Tokom posledwih dvaju godina pete decenije Jugoslavija se u

svom tragawu za novom spoqnopoliti~kom strategijom suo~avala sa sli~nim me|unarodnim determinantama i izazovima kao i na samom po~etku ovog razdobqa. Dodu{e ovaj put su svi ti problemi bili, ipak, blaèg intenziteta i mawe opasni nego {to je to ranije bio slu~aj, ali je wihova su{tina i sadrìna uglavnom ostala ista.

Po~etkom 1958. godine Jugoslavija se na{la u veoma opasnoj strate{koj poziciji – nad wom se ponovo nadvila opasnost da bude istovremeno izloèna izolaciji i od strane Istoka i Zapada. Kontu-re ovakvog stawa oformqene su ve} krajem prethodne godine. Jedno-strani prekid diplomatskih odnosa SR Nema~ke sa Jugoslavijom ok-tobra 1957 (po{to je jugoslovensko rukovodstvo priznalo vladu DR Nema~ke), nije doveo samo do pogor{awa odnosa sa kqu~nim ekonom-skim partnerom Jugoslavije u Evropi, nego i do narastaju}eg nepove-rewa Zapada u celini prema aktuelnom jugoslovenskom spoqnopoli-ti~kom kursu u kome se ispoqavala sve ve}a kooperativnost prema ze-mqama socijalisti~kog lagera. Sli~an je efekat imao i jugosloven-ski zahtev za obustavqawem ameri~ke vojne pomo}i i insistirawe da ameri~ka vojna misija okon~a svoj rad u Beogradu do marta 1958. Po-novno su|ewe Milovanu \ilasu i wegovo hap{ewe, nai{lo je na è-stoku osudu britanske Laburisti~ke partije ~ije su vode}e li~nosti ispoqavale visok stepen uvaàvawa prema ovom politi~aru i wego-

� Rad je napisan u okviru projekta Srbija, Jugoslavija i velike sile u 20. veku (2160) koji finansira Ministarstvo nauke i za{tite ìvotne sredine Republike Srbije.

Dragan Bogeti} ISTORIJA 20. VEKA 2/2004

124

vim doktrinarnim stavovima. Sli~no su reagovale i druge socijalde-mokratske partije u Evropi, upozoravaju}i na nedemokratski karak-ter reìma u Beogradu i wegov animozitet prema svemu {to u sebi nosi zapadni predznak. Revolt u ovom kontekstu je dosegao svoju najvi-{u ta~ku posle su|ewa grupi pripadnika starog reìma, me|u kojima se nalazila i nekolicina socijaldemokrata u~lawenih u Socijali-sti~ku internacionalu zbog „protivdràvne delatnosti“.

Jugoslovenski stav prema procesu dekolonizacije u Aziji i Africi, koji se u potpunosti poklapao sa stavom SSSR-a, na Zapadu je u celini negativno ocewen, posebno od strane najmo}nijih koloni-jalnih sila Velike Britanije i Francuske. Sve otvorenija jugoslo-venska podr{ka alìrskom pokretu otpora, u Parizu je shvatana kao brutalan izazov francuskoj vladi i odsustvo èqe za nastavqawem ranije uspostavqene prisne saradwe dvaju dràva. Zaustavqawe i prisilno sprovo|ewe jugoslovenskog trgova~kog broda „Slovenija“ u alìrsku luku Oman od strane francuskih ratnih brodova, zbog sum-we da je prevozio oru`je „alìrskim pobuwenicima“, dovelo je do no-vog zao{travawa u jugoslovensko-francuskim odnosima.

Uporedo sa pogor{awem odnosa Jugoslavije sa Zapadom, ozbiqno se pogor{avaju i weni odnosi sa grupacijom isto~noevropskih zemaqa. Svi elementi o{tre konfrontacije Jugoslavije i zemaqa Kominforma karakteristi~ni za 1948, posle deset godina – davali su ton i „drugom ju-goslovensko-sovjetskom sukobu“, kako su na Zapadu ~esto nazivali naglo pogor{awe odnosa Beograda i Moskve tokom 1958. godine. Kqu~ni doga-|aji koji su doveli do ponovnog definitivnog prekida jugoslovensko-so-vjetske me|udràvne i me|upartijske saradwe svodili su se na jugoslo-vensko odbijawe da potpi{e Deklaraciju 12 komunisti~kih partija na skupu u Moskvi odrànom novembra 1957. i usvajawe Programa SKJ na Sedmog kongresu u Qubqani aprila 1958. Odbijawe jugoslovenskih ko-munista da u Moskvi potpi{u deklaraciju koja je imala karakter osni-va~kog akta novog Kominforma (odnosno odbijawe da se ukqu~e u novu asocijaciju socijalisti~kih dràva pod patronatom SSSR-a) i usvajawe dokumenta sasvim suprotnog sadràja, sa naglaskom na samostalnost ko-munisti~kih partija u izboru puta u socijalizam, definitivno je raspr-{ilo sve iluzije sovjetskog rukovodstva da je mogu} povratak Jugoslavi-je u socijalisti~ki lager. Svest o tome da je nepotrebno uloèn veliki trud oko jugoslovensko-sovjetskog pribliàvawa i da su uzaludni bili svi poku{aji da se jugoslovensko rukovodstvo uveri u potrebu bezrezer-vnog podre|ivawa „organizovanim i koordinisanim formama klasne borbe svetskog proletarijata“, kod Hru{~ova i wegovih saradnika iza-zvala je snaàn revolt i rezultirala preduzimawem ~itavog niza spoq-nopoliti~kih mera sa ciqem da se Jugoslaviji {to je mogu}no vi{e ote-à me|unarodni nastup i konsolidacija unutra{weg sistema. U tom kon-tekstu otkazani su Jugoslaviji ranije sklopqeni spektakularni kredit-ni aran`mani, suèna je osnova robne razmene u skladu sa novoprokla-movanim sovjetskim principom „uzajamne koristi“ (primewenim iskqu-~ivo na Jugoslaviju), prekinuta praksa razmewivawa poseta na najvi-{em dràvnom nivou i intenzivirana sveop{ta antijugoslovenska kam-pawa u mnogo ~emu sli~na onoj koja je vo|ena i u Staqinovo vreme.

Drugi jugoslovensko-sovjetski sukob 1958...

125

Suo~ena sa opasno{}u da po drugi put u svojoj posleratnoj isto-riji bude izloèna me|unarodnoj izolaciji, Jugoslavija je vrlo ener-gi~no reagovala. Ovaj put jugoslovensko rukovodstvo je akciju za raz-bijawe opasne sovjetske blokada kanalisalo u dva smera. Kao i po~et-kom 50-tih godina, i sada je preduzelo mere za sklapawe krupnih eko-nomskih i finansijskih aran`mana sa zapadnim silama kao kompenza-cijom za neizvr{ene obaveze dràva socijalisti~kog lagera. Me|u-tim, vode}i ra~una o imperativu odràvawa distance prema obema blokovima, Beograd je sada istovremeno ogroman zna~aj pridavao i maksimalnom stepenu unapre|ewa ekonomske i politi~ke saradwe sa afro-azijskim dràvama

Iako je na prelazu izme|u 50-tih i 60-tih godina jugoslovenska spoqnopoliti~ka strategija dobila svoju kona~nu fizionomiju, wena realizacija je bila suo~ena sa ozbiqnim problemima. Istok vi{e ni-je ispoqavao nikakav interes za saradwom sa vanblokovski orijenti-sanom Jugoslavijom; Zapad je takvu wenu politiku shvatao kao indi-rektnu podr{ku sovjetskom prodoru na afro-azijski prostor, a same dràve „tre}eg sveta“ su uglavnom mlako reagovale na jugoslovenske ponude za intenzivirawem saradwe i inicijative za zajedni~kim de-lovawem u pravcu radikalne transformacije postoje}eg sistema me-|unarodnih odnosa. One su strahovale da bi tesnije vezivawe za Jugo-slaviju, s obzirom na aktuelni jugoslovensko-sovjetski sukob, moglo negativno delovati na budu}u spremnost sovjetskog rukovodstva da im pruì neophodnu ekonomsku i finansijsku pomo}, bez koje nije bilo mogu}no sanirawe katastrofalnog stawa u privredi i u~vr{}ivawe unutra{weg reìma.

Iako se ne bi moglo re}i da je jugoslovensko rukovodstvo tokom posledwih dvaju godina pete decenije uspelo u svojoj nameri da se kroz spektakularan prodor na trì{ta Afrike i Azije i snaàn uticaj na dràvnike ovog regiona, nametne Evropi i Americi kao respektabi-lan politi~ki faktor, ostaje ~iwenica da je tada{wa diplomatska ofanziva Beograda stvorila uslove da Jugoslavija to postigne tokom razdobqa koje je potom usledilo.

Drugi jugoslovensko-sovjetski sukob, su{tinski posmatrano, ot-po~eo je onog momenta kada su konfrontirane strane iscrpile sva ideolo{ka i politi~ka sredstva za odbranom svog vi|ewa budu}e plat-forme odnosa unutar komunisti~kog pokreta.

Silna energija utro{ena sa sovjetske strane, kako bi se Tito i wegovi saradnici vratili u socijalisti~ki lager i odrekli svog spoqnopoliti~kog koncepta, nije rezultirala èqenim ishodom. Ju-goslovenski poku{aj, pak, da ~itavim nizom politi~kih ustupaka po raznim me|unarodnim pitawima dokaè svoju odanost marksizmu i le-winizmu i privoli Moskvu da prihvati politi~ku realnost u Jugo-slaviji, unapred je bio osu|en na neuspeh.

Svest o neminovnosti obnavqawa sukoba definitivno je ispli-vala na povr{inu u vreme kada je potpuni krah doìveo posledwi so-vjetski poku{aj ukqu~ivawa Jugoslavije u me|unarodnu asocijaciju komunisti~kih partija prilikom proslave 40-godi{wice Oktobarske revolucije u Moskvi na Savetovawu komunisti~kih i radni~kih partija


126

novembra 1957. Titov izostanak na ovom skupu („zbog iznenadnih kom-plikacija izazvanih akutnim lumbagom“), bojkot jugoslovenske delegaci-je od strane predstavnika ostalih komunisti~kih partija i od strane sa-mog doma}ina i, kona~no, odbijawe Jugoslovena da tom prilikom potpi-{u Deklaraciju 12 komunisti~kih partija – definitivno su ozna~ili za-vr{etak jednog razdobqa pregovora i normalizacije odnosa dvaju strana.

Iako je zvani~na Moskva bila spremna da posle navedenog gesta „neposlu{nosti“ Titovih saradnika na Moskovskom skupu otpo~ne o{tru kampawu protiv Jugoslavije i prekine svaku saradwu sa wom, od toga je, na iznena|ewe ve}eg dela me|unarodne javnosti, ipak, pri-vremeno odustala. Od novembra 1957, pa do aprila 1958. dolazi do kratkotrajnog zati{ja u sklopu sovjetske antijugoslovenske kampawe, pra}enog uglavnom ideolo{ko-teorijskim izno{ewem kriti~kih sta-vova prema „jugoslovenskom revizionizmu“ i ignorantskim odnosom prema svemu {to je imalo nekakve veze sa Jugoslavijom.

Ovo „zati{je pred buru“ uzrokovano je uglavnom internim poli-ti~kim razlozima Hru{~ovqeve grupe posle pobede nad „staqini-sti~kom grupom“ Molotov-Kaganovi~-Maqenkov na junskom plenumu CK KPSS i postepenim uklawawem iz vrha sovjetskog rukovodstva ve}ine kqu~nih qudi koji su, pored Hru{~ova, bili glavni akteri politi~kog ìvota SSSR-a posle Staqinove smrti. Iako je junskim plenumom prakti~no sankcionisan novi odnos snaga u KPSS i dràv-nom aparatu i stvoreni uslovi za centralizaciju mo}i u rukama Hru-{~ova, jo{ uvek sve faze ove radikalne smene vlasti nisu u potpuno-sti okon~ane. Politi~ke turbulencije su dodatno intenzivirane po-sle nepopularnog ~ina smene, u narodu i partijskim redovima, popu-larnog mar{ala @ukova, oktobra 1957. i tokom pripremawa terena za smenu dugogodi{weg predsednika vlade Nikolaja Bulgawina. Burna politi~ka previrawa u Sovjetskom Savezu, koja su pratila ove drama-ti~ne doga|aje, nisu predstavqala povoqan kontekst u kome bi se ot-po~elo sa otvorenim napadom na Jugoslaviju, ~ije je rukovodstvo, kako se to videlo prilikom Titove posete SSSR-u, uìvalo simpatije ve-likog dela sovjetskog naroda.

Politi~ka kriza u sovjetskom rukovodstvu definitivno je pre-vazi|ena tek krajem marta 1958, kada je Hru{~ov na sednici Vrhovnog sovjeta imenovan za predsednika vlade. Time je i formalno objedinio i sam preuzeo dràvnu i partijsku vrhovnu vlast.1 Vi{e nije postoja-la mogu}nost da neko od wegovih konkurenata ja~aju}i svoje pozicije u vladi dovodi u pitawe wegovu poziciju u partiji. Sada kada je i dr-àvni i partijski aparat bio pod wegovom kontrolom, Hru{~ov se mogao energi~nije posvetiti spoqnopoliti~kim pitawima i u tom kontekstu spornoj situaciji nastaloj zbog „Titovog nacionalizma“.

Neposredno uo~i Sedmog kongresa SKJ, sredinom aprila 1958, otpo~iwe „drugi jugoslovensko-sovjetski sukob“ koji }e davati ton me|udràvnim odnosima Jugoslavije i zemaqa socijalisti~kog lagera tokom celokupnog predstoje}eg petogodi{weg perioda.

1 Uz ove funkcije, Hru{~ov je istovremeno preuzeo i ulogu glavnokomanduju-}eg armije, rukovodioca dràvne bezbednosti i vrhovnog {efa sovjetske obave{tajne slu`be.


127

Su{tina jugoslovensko-sovjetskog spora zasnivala se na istom problemu koji doveo do konfrontacije dvaju komunisti~kih rukovod-stava i deset godina ranije. Titovo nastojawe da samostalno rukovodi zemqom nikako nije mogla biti opcija prihvatqiva za velikodràv-nu politiku sovjetske komunisti~ke oligarhije, pa bila ona personi-fikovana u Staqinu, Hru{~ovu ili nekom tre}em lideru KPSS-a, svejedno. Jugoslovenska vanblokovska politika podrivala je jedin-stvo komunisti~kog pokreta i vodila wegovom osipawu i slabqewu. Tolerisawe „Titovog puta u socijalizam“ i ohrabrivawe drugih is-to~noevropskih zemaqa da se u ve}oj ili mawoj meri osamostale od Moskve, neminovno bi rezultiralo sve ve}om inferiorno{}u Var-{avskog ugovora u odnosu na NATO pakt i socijalisti~kog lagera u odnosu na Zapad. U takvim uslovima te{ko bi bilo izvodqivo o~uva-we socijalizma kao „svetskog procesa“.

Slede}i ovakvu logiku, mogle bi se prihvatiti sovjetske optu`be na ra~un „jugoslovenskog nacionalizma“ ili „sebi~nosti i egocentri~-nosti SKJ“. Te{ko bi u Evropi bio mogu} jugoslovenski put u socija-lizam, bez postojawa monolitnog bloka socijalisti~kih dràva i op-{teg sistema ravnoteè snaga. Bez takve konstelacije snaga, socijali-zam onakav kakav je bio u Evropi, zbog svoje ekonomske, finansijske i vojne inferiornosti, ne bi ni u jednoj evropskoj dràvi (osim u SSSR-u, koji je obuhvatao teritoriju skora dva puta ve}u od najve}ih dràva u svetu – Kine, Kanade i SAD) – odoleo jakim internim centrifugalnim silama i spoqnim pritiscima. Da bi se koristile pogodnosti spoqno-politi~kog koncepta baziranog na strategiji lavirawa me|u blokovi-ma, naravno, neophodno je bilo postojawe tih dvaju suprotstavqenih grupacija. Stoga, posmatraju}i iz ugla sovjetskih zvani~nika, jugoslo-venska neutralnost nije se mogla tuma~iti druga~ije nego kao „beàwe od odgovornosti“ i „amoralna, kratkovida i anahrona politika“.

Hru{~ov je, za razliku od Staqina, shvatio da Tita, kao kqu~-nog i neprikosnovenog protagonistu te politike, ne moè eliminisa-ti sa politi~ke scene „jednim pokretom prsta“. Me|utim, ni on nije pronikao u svu dubinu Brozovih unutra{wih sukobqavawa kao komu-niste iskreno lojalnog ideji marksizma-lewinizma i harizmati~no nastrojenog vo|e, odlu~nog da zadrì svoju apsolutnu vlast u zemqi, ali i da se svetu nametne kao mo}ni predvodnik obespravqenog Juga naspram zava|enog Istoka i Zapada. Stoga se, bar kada je u pitawu Ju-goslavija, opredelio za jednu, kako se ubrzo pokazalo, dosta jalovu i nesvrsishodnu strategiju. Poku{ao je da neuhvatqivog Tita impresi-onira otvarawem perspektive {irokog spektra ekonomske i politi~-ke saradwe sa zemqama ideolo{ki bliskim, u ~ijem dru{tvu se Jugo-slavija ne bi ose}ala kao strano telo, kako je to bio ranije slu~aj (pr-vo u okviru Kominforma, a potom u sklopu povezivawa sa zapadnim dr-àvama). Kada ova taktika nije uspela, vidno razo~aran i revoltiran Hru{~ov se opredequje za politiku pritiska na Jugoslaviju, poku{a-vaju}i da je dovede u stawe op{te me|unarodne izolacije. To je bi put da se obezbede bar dva spoqnopoliti~ka ciqa SSSR-a: da se Jugoslavi-ja, eventualno, primora da odustane od svog „neutralizma“, a da se, isto-vremeno, po svaku cenu spre~i daqe osipawe socijalisti~kog lagera.


128

Formalni povod za otpo~iwawe drugog jugoslovensko-sovjetskog sukoba predstavqalo je usvajawe novog Programa SKJ na Sedmom kon-gresu SKJ, odrànog u Qubqani od 22. do 26. aprila 1958. U neku ruku taj skup je delovao kao manifestacija suprotstavqena novembarskom Moskovskom skupu na kome je sankcionisano jedinstvo okupqenih partija pod dominacijom KPSS, a usvojeni Program SKJ, usredsre|en na potencirawe na~ela ravnopravnosti i samostalnosti u odnosima socijalisti~kih dràva i wihovih partija, kao dokument suprotsta-vqen Deklaraciji 12 komunisti~kih partija, koja je propagirala upravo suprotnu opciju.

Po~etak sukoba — Sedmi kongres SKJ

Sukob Jugoslavije i socijalisti~kog lagera intenzivirao se u

vreme neposredno uo~i Sedmog kongresa SKJ i trajao je sve do 1962. godine. Wegova eskalacija odvijala se u vi{e faza i bila je manife-stovana kroz razli~ite ideolo{ko-politi~ke forme kampawe prime-wivane u zavisnosti od momentalnog stawa u me|unarodnim odnosima i aktuelnog sovjetskog nastupa u tom kontekstu.

Nacrt programa SKJ — napad na sovjetski

model socijalizma

Objavqivawe Nacrta programa SKJ uo~i Sedmog kongresa, u ob-

liku obimne kwige, i to u ogromnom tiraù, a potom weno prevo|ewe na strane jezike i preno{ewe na stranim jezicima preko brojnih ra-dio-stanica, u Moskvi je shva}eno kao otvoreni izazov jugoslovenske strane i ofanzivan korak protiv sovjetskog modela socijalizma. Pro-pagirawe ovog programa predstavqalo je svojevrsno suprotstavqawe moskovskoj Deklaraciji 12 komunisti~kih partija, ne samo zbog vre-menske i drugih koincidencija, nego i zbog toga {to je za veliki broj kqu~nih pitawa u vezi budu}eg razvoja socijalizma nudio sasvim raz-li~ita re{ewa od onih koja su proizilazila iz Deklaracije. U Mo-skvi je Nacrt programa SKJ shva}en kao projekat koji nije namewen samo jugoslovenskim komunistima, ve} ima daleko ambicioznije name-re. One se svode na jugoslovenske pretenzije za nametawem sopstvenog unutra{weg sistema drugim zemqama, na hegemoniju Jugoslavije u me-|unarodnom radni~kom pokretu i beskompromisnu borbu protiv so-vjetskog modela socijalizma kome se Jugoslavija suprotstavqa ve} ~i-tavu jednu deceniju.

U znak protesta zbog sadrìne teksta Nacrta programa SKJ, SSSR je otkazao dolazak svoje partijske delegacije na Sedmi kongres, iako je wen sastav prethodno ve} bio odre|en i zvani~no objavqen.2 U Pismu CK KPSS upu}enom CK SKJ 5. aprila 1958, o ovoj sovjetskoj

2 Ubrzo posle toga, i druge evropske komunisti~ke partije, kao i KP Kine, po-

vukle su odluku o slawu delegacija na Sedmi kongres SKJ (DASMIP, 1958, str. pov., f-2, 130. Depe{a ministra inostranih poslova Ko~e Popovi}a svim ambasadorima i

poslanicima, 18. april 1958).


129

odluci je zvani~no obave{teno jugoslovensko rukovodstvo. U tom pi-smu je Nacrt programa SKJ okarakterisan kao antisovjetski, supro-tan marksizmu-lewinizmu, apologetski nastrojen prema kapitalizmu i imperijalizmu i svesno orijentisan na dezorijentaciju i ru{ewe je-dinstva me|unarodnog radni~kog pokreta.3

Reaguju}i na ove optu`be, Tito je u svom pismu od 12. aprila 1958, upu}enom CK KPSS-u, upozorio Hru{~ova da }e otkazivawe u~e{}a sovjetske delegacije na Sedmom kongresu SKJ izazvati „i kod komunista Jugoslavije i naroda uop{te ne samo iznena|ewe, ve} i ve-liko nezadovoqstvo i ogor~ewe“. Optu`be na ra~un jugoslovenskih komunista su odba~ene kao neosnovane i neutemeqene, ali opasne po perspektivu daqih jugoslovensko-sovjetskih odnosa, jer oìvqavaju politi~ke sadràje iz vremena staqinizma. U èqi da ostavi otvore-na vrata eventualnom kompromisu i pomirewu, Tito je u svom pismu, ipak, priznao da je svestan ~iwenice da su u Nacrtu programa „pojedi-ne formulacije neprecizne, ponekad nejasne, i da time stvaraju mo-gu}nost za jednostranu ili nepravilnu interpretaciju“. Stoga je u to-ku „mijewawe ili izbacivawe pojedinih formulacija, kao naprimjer o hegemoniji i neke druge, koje su kod vas izazvale prigovore“.4

Poku{avaju}i da omek{a stav Moskve prema Programu SKJ i pitawu u~e{}a sovjetske delegacije na Sedmom kongresu, Tito je Hru-{~ovu ve} posle tri dana (15. aprila) uputio jo{ jedno pismo u kome ga je detaqnije obavestio o brojnim ispravkama i dopunama u spornom Nacrtu tog programa, u~iwenim u skladu sa sovjetskim primedbama.5 Ambasador Mi}unovi} je dobio posebne instrukcije iz Beograda da odmah zatraì prijem kod Hru{~ova i preda mu pismo, koje je brzopo-tezno, odmah po{to je sa~iweno, poslato preko specijalnog kurira u sovjetsku prestonicu. Ova misija je, me|utim, doìvela totalni krah i izazvala sasvim suprotan efekat od onog koji se o~ekivao. Po prvi put od kako je akreditovan u Moskvi, po sopstvenom kazivawu, Mi}u-novi} se na{ao u situaciji da je Hru{~ov odbio da ga primi. Jugoslo-venska sklonost ka popu{tawu samo je jo{ vi{e ohrabrila Ruse da po-ja~aju pritisak, ne bi li u posledwem momentu izborili radikalni obrt u postoje}oj situaciji i primorali svoje oponente da odustanu od projekta koji je osporavao sovjetski monopol u me|unarodnom radni~-kom pokretu.6

Po{to Hru{~ovqeva sugestija Mi}unovi}u – da se termin odr-àvawa Sedmog kongresa SKJ odloì na neodre|eno vreme potrebno za ozbiqnije ispravke Programa – nije prihva}ena, sovjetsko ruko-vodstvo prelazi sa terena interne ideolo{ke polemike na javnu anti-jugoslovensku kampawu. To ~ini neposredno uo~i po~etka rada Sed-mog kongresa SKJ, 18. aprila 1958. Naime tada u teoretskom organu CK KPSS biva objavqen veoma op{iran zvani~an ~lanak Fedosejeva, Pomjelova i êrpakova u kome su o{tro napadnute gotovo sve postav-

3 AJ, CK SKJ, 507/IX, 119/1–146. Op{ti pregled bilateralnih odnosa SKJ i KPSS. 4 Isto, 118. Pismo Generalnog sekretara CK SKJ J. B. Tita prvom sekretaru

CK KPSS N. S. Hru{~ovu, 12. april 1958. 5 Isto, 146. Op{ti pregled bilateralnih odnosa SKJ i KPSS. 6 Veqko Mi}unovi}, n. d., 430–431.


130

ke Nacrta programa SKJ, kao ne{to nespojivo sa teorijom i praksom marksizma-lewinizma. U ovom ~lanku, pod naslovom „O Nacrtu pro-grama SKJ“, posebno su kritikovani jugoslovenski stavovi o odumira-wu dràve u socijalizmu, o postojawu dva svetska sistema, o razli~i-tim putevima u socijalizam, sadrìni na~ela proleterskog interna-cionalizma i po{tovawu ravnopravnosti u odnosima komunisti~kih partija i dràva u kojima su te partije na vlasti. U posledwem pasusu se, ipak, napomiwe da kritika Nacrta programa SKJ ne treba da bude prepreka daqem razvoju odnosa Jugoslavije i SSSR.7

Me|utim, ubrzo se pokazalo da je o{tra ideolo{ko-politi~ka polemika nepremostiva prepreka za o~uvawe dobrih bilateralnih od-nosa. Isto~noevropske zemqe, Kina i rukovodstva komunisti~kih partija iz Evrope i drugih delova sveta, ostala su pri svojoj (odnosno sovjetskoj) odluci, da lideri wihovih partija i wihove partijske de-legacije ne}e u~estvovati u radu Sedmog kongresa SKJ. Na ovom sku-pu, odrànom u Qubqani od 22. do 26. aprila 1958, isto~noevropske zemqe i SSSR bile su zastupqene samo u svojstvu posmatra~a preko svojih ambasadora (sa izuzetkom Albanije i êhoslova~ke koje, kao i Kina, nisu uputile ni svoje posmatra~e). Nije se ispunila ni jugoslo-venska nada da }e italijanski komunisti poslati svoju partijsku dele-gaciju, {to bi imalo posebnu teìnu s obzirom na wihov veliki po-liti~ki uticaj u svojoj zemqi i zapadnoj Evropi uop{te – i oni su po-slali samo svog posmatra~a. Francuska KP nije uradila ni toliko, nije uop{te prisustvovala qubqanskom skupu.

Odluku da bojkotuju Sedmi kongres SKJ jo{ po~etkom godine do-nele su i sve socijaldemokratske partije u znak protesta zbog „nede-mokratskog karaktera jugoslovenskog reìma i torture nad neistomi-{qenicima“. Naime u to vreme dolazi do ponovnog hap{ewa Milova-na \ilasa i otvarawa procesa protiv grupe srpskih gra|anskih poli-ti~ara, od kojih su pojedini bili ~lanovi Socijalisti~ke internaci-onale (Aleksandra Pavlovi}a i Bogdana Kreki}a).

Izolacija i bojkot Sedmog kongresa SKJ od partija koje se ubra-jaju u levicu radni~kog pokreta i onih koji ~ine desnicu tog pokreta, sna`no su uticali na sadrìnu i ton govora ve}ine aktera skupa. Po-sebnu pa`wu su, naravno, izazvali nastupi dvojice vode}ih li~nosti partije: Josipa Broza i Aleksandra Rankovi}a. Iako bi se, sude}i po tome kako su naslovili svoje referate, mogao ste}i utisak da }e prvi govoriti uglavnom „O zadacima SKJ u vezi sa me|unarodnom situaci-jom“, a drugi o „Organizaciono-politi~kim zadacima SKJ“, pokazalo se, kako je i o~ekivano, da je kqu~ni deo izlagawa, ipak, zauzimala ela-boracija uzroka i pozadine aktuelnog jugoslovensko-sovjetskog sukoba. Taj deo obeju referata, iako po obimu nije zauzimao preveliki prostor, probudio je najvi{e pa`we u~esnika qubqanskog skupa, ali i doma}e i strane javnosti. Ujedno, on je izazvao i najve}i revolt predstavnika isto~noevropskih zemaqa, a istovremeno pozitivne komentare zapad-nih krugova, koji su podvrgli podrobnoj analizi celokupnu sadrìnu govora koji su obeleìli najvi{i skup jugoslovenskih komunista.

7 AJ, CK SKJ, 507/IX, 119/1–121. Tekst ~lanka Fedosejeva, Pomjelova i êpra-kova – O Nacrtu programa SKJ.


131

U svom, po obi~aju preop{irnom referatu, o svim pitawima re-levantnim za sagledavawe ekonomske i politi~ke situacije u zemqi i za jugoslovensku spoqnopoliti~ku strategiju, Tito se na vrlo opre-zan na~in osvrnuo na pitawa vezana za aktuelno stawe u odnosima Ju-goslavije sa socijalisti~kim lagerom.

Izbegavaju}i da upotrebi i jednu o{tru re~ na ra~un sovjetske politike prema Jugoslaviji tokom posledwih godina, sve optu`be ve-zane za nastojawa Moskve da po svaku cenu primora Jugoslaviju da se ukqu~i u socijalisti~ki lager, izneo je o{tro kritikuju}i Staqina i sovjetsku politiku iz tog vremena. „Kruta politika Staqina“ je, po Titu, bila „osnovni razlog za stvarawe Atlantskog pakta“, za „ja~awe pozicije zapadnih zemaqa, s Amerikom na ~elu“ i „za slabqewe pozi-cija Sovjetskog Saveza u svijetu. Pritisak na Jugoslaviju 1948, je ozbiqno uzdrmao autoritet prve zemqe socijalizma i ozbiqno uzdr-mao me|unarodni radni~ki pokret“.8

Neodmereno hvale}i tekovine XX kongresa KPSS, Tito je ovoj „istorijskoj prekretnici“ sovjetske politike pridavao znamewa koja su Hru{~ovqevoj ekipi bile taman toliko bliska, koliko im je bila bliska i svaka pomisao na po{tovawe samostalnosti svojih satelita i uvaàvawe wihovog nacionalnog identiteta. U stvari, na taj na~in, li-der jugoslovenskih komunista je promovisao onu platformu na kojoj bi se, po wemu, stvarno trebali ubudu}e zasnivati odnosi me|u komuni-sti~kim partijama i socijalisti~kim dràvama: „nemije{awe u wihov unutra{wi razvoj i priznawe da specifi~ni uslovi u svakoj zemqi po-sebno igraju jednu od najva`nijih uloga za uspje{nu izgradwu socijali-zma. Ovakva polazi{ta, kojima se navodno i rukovodi KPSS, po Titu su jedina politi~ka opcija koja bi mogla doprineti „postepenom usposta-vqawu povjerewa i ponovnog ja~awa socijalisti~kih snaga u svijetu“.9

Nesklon suptilnim aluzijama kojima je mimo svog obi~aja pri-begao Tito u svom govoru, a u skladu sa prethodnim dogovorom unutar jugoslovenskog partijskog vrha, Aleksandar Rankovi} je o{tro nastu-pio osvr}u}i se na kampawu isto~noevropskih dràva prema Jugosla-viji. Reaguju}i na sovjetske optu`be da Jugoslavija sedi na dve stoli-ce, odnosno da lavira izme|u Istoka i Zapada, ciqao je u najslabiju ta~ku sovjetskog rukovodstva: podsetio ih je na saradwu SSSR-a sa fa{isti~kom Nema~kom i pakt sa Hitlerom sklopqen tokom septem-bra 1939. godine: „Nisu komunisti Jugoslavije ni narodi Jugoslavije koji su ih sledili, sedeli na dve stolice, niti se prodavali fa{izmu, niti su se mirili sa wim (...) na{a Partija i na{i narodi niti su po-gazili niti prodavali svoje revolucionarne principe“.10 Posle ovih re~i, dok su svi prisutni delegati SKJ odu{evqeno aplaudirali i skandirali: „Heroj Tito! Tito-Partija! “, ambasadori isto~noevrop-skih zemaqa su demonstrativno napustili salu. Istovremeno, dok su oni izlazili, Rankovi} je, mirno nastavio svoje izlagawe o tome kako jugoslovenski komunisti nisu popu{tali ni pred Hitlerom, „kao {to

8 J. B. Tito, n. d., kw. XIII, 149, 175–176. 9 Isto. 10 Referat Aleksandra Rankovi}a na Sedmom kongresu Saveza komunista Ju-

goslavije, „Borba“, 24. april 1958.


132

se ni 1948. godine nisu nikome prodavali, pa ni onda kada se sa oru`-jem zveckalo na jugoslovenskim granicama“. SSSR i wegove saveznike je optuìo da „umesto da izvuku iskustva iz pro{losti, ponovo po~i-wu da o{tre stara zar|ala oru`ja Kominforma“. Pozvao je komuniste iz drugih dràva da o ovakvoj strategiji Moskve dobre razmisle „jer se ne radi samo o na{oj zemqi i na{em Savezu komunista, o nama Jugo-slovenima, nego o ~itavom radni~kom pokretu“.11

Posle Sedmog kongresa SKJ usledili su prvomajski praznici, koji su privremeno odgodili nezaobilaznu „drugarsku“ razmenu optu-`bi u vezi pitawa: ko je skrenuo s puta marksizma-lewinizma i ko uporno nanosi {tetu me|unarodnom komunisti~kom pokretu. Za to vreme vlasti u Beogradu su morale odlu~iti kako da se postave u vezi ranije zvani~no dogovorene posete Jugoslaviji predsednika Prezidi-juma Vrhovnog sovjeta SSSR (nominalnog {efa dràve) Klimenta Je-fremovi~a Voro{ilova. U novonastaloj situaciji nije bilo realno o~ekivati da }e ta poseta biti realizovana, a opet, nije bilo ni mo-gu}no otkazati je. Stoga je odlu~eno da se, bez obzira na o~ekivani is-hod, pristupi opse`nim pripremama za do~ek gostiju iz Moskve. Am-basadoru Mi}unovi}u je naloèno da se ponovo obrati sovjetskom mi-nistarstvu inostranih poslova i tamo dogovori sa nadle`nima o svim detaqima vezanim za program posete koja je ina~e bila predvi|ena za 10. maj. U tu svrhu odmah se pristupilo pripremama za do~ek zna~ajnog gosta. Sve ulice Beograda kojima je trebalo da pro|e Voro{ilov oki-}ene su cve}em, podignuti su upadqivi slavoluci, na sve strane istak-nute su jugoslovenske i sovjetske zastave.

Me|utim, poku{aj jugoslovenske ambasade (sedmi po redu) da sa sovjetskim zvani~nicima ra{~isti pitawe posete Voro{ilova, ostao je bez rezultata, iako je ostalo jo{ samo dva dana do zakazanog termi-na. Ovakvo pona{awe Moskve od nesu|enih doma}ina shva}eno je kao strategija ~iji je ciq bio da navede jugoslovensku stranu da u revoltu otkaè posetu, a onda to iskoristi kao neoboriv dokaz kako je Jugo-slavija svesno, pored partijskih, zao{trila i dràvne odnose sa SSSR-om.12 Mi}unovi} se, izve{tavaju}i svoje ministarstvo o igno-rantskom odnosu Rusa prema wegovim nastojawima da se kona~no utvr-di da li wihov predsednik dolazi u Jugoslaviju ili ne, àlio na ne-prijatnu situaciju proiza{lu iz toga. Naime, ambasadori drugih ze-maqa u Moskvi stalno su mu se obra}ali, interesuju}i se za datum ka-da }e Voro{ilov krenuti iz sovjetske metropole za Beograd, kako bi do{li da ga isprate na aerodrom u skladu sa uobi~ajenom diplomat-skom praksom. Po{to nije znao {ta da im kaè, bio je u dilemi kako da se postavi. Saop{titi istinu, u postoje}oj situaciji, nije bilo po-èqno, ali je jo{ gore bilo izmi{qati neuverqive izgovore.13

Dan uo~i zakazanog termina za posetu, u svom pismu Hru{~ov je obavestio Tita da „u svetlosti onoga {to se dogodilo na VII kongresu SKJ“ poseta sovjetskog predsednika ne moè biti ostvarena. „Posle

11 Isto. 12 DASMIP, PA, 1958, SSSR, f-118, 411 129; V. Mi}unovi}, n. d., 440–443. 13 Isto, 410 979. Telegram ambasadora V. Mi}unovi}a Dràvnom sekretarijatu

inostranih poslova FNRJ.


133

onih ispada koji su bili u~iweni u govorima oficijelnih lica na VII kongresu protiv Sovjetskog Saveza i KPSS, na{a partija i sav so-vjetski narod ne bi shvatili takav put“. Sugerisao je da se izna|e ne-ka „uzajamno prihvatqiva forma“ u vezi otkazivawa posete „kako ne-prijateqi socijalizma ne bi mogli iskoristiti otkazivawe ove pose-te u svoje ciqeve“.14

Sa time kako jugoslovenska vlada namerava da doma}oj i stranoj javnosti objasni ovakvu reakciju Moskve, upoznat je ambasador SSSR Zam~evski tokom razgovora sa ministrom inostranih poslova Ko~om Popovi}em, 11. maja 1958. Tom prilikom Popovi} je obavestio sovjet-skog ambasadora o tekstu saop{tewa koje }e narednog dana biti obja-vqeno u jugoslovenskoj {tampi. Ono je bilo u duhu Hru{~ovqevog predloga za iznalaèwem „uzajamno prihvatqive forme“. Svodilo se na kratku informaciju: „Iz Dràvnog sekretarijata za inostrane po-slove se saznaje da se poseta Predsednika Prezidijuma Vrhovnog so-vjeta SSSR K. J. Voro{ilova odlaè“.15

Iako se Beograd odlu~io za zata{kavawe skandala vezanog za posetu Voro{ilova, u tajnoj prepisci sa sovjetskim partijskim vrhom izneo je sav svoj revolt tim povodom. U svom pismu Hru{~ovu odasla-tom ne{to kasnije, 14. juna 1958, Tito je u polemi~kom tonu oko toga {ta sve „veseli i uveseqava neprijateqe socijalizma“, u taj kontekst stavio i otkazivawe posete predsednika Vrhovnog sovjeta SSSR-a. Taj ~in je okarakterisao kao „uvredu za ma koju suverenu dràvu“ i gest koji „ne sluì ugledu socijalizma“. Pri tome je podsetio Hru-{~ova: „Vama je poznato da smo pred doma}om i svetskom javno{}u, pre{li preko tog pitawa, iako nas na to ne obavezuje sada{wa kampa-wa protiv socijalisti~ke Jugoslavije u kojoj se upotrebqavaju najte-è uvrede“.16

Momenat otkazivawa posete sovjetskog predsednika Jugoslaviji poklapao se sa momentom kada jugoslovensko-sovjetski odnosi ulaze u novu, vi{u fazu konfrontacije. Ona se manifestuje postepenim pre-laskom iz sfere interne ideolo{ke polemike („drugarske i objektiv-ne kritike“) unutar politi~ki bliskih subjekata, na sferu me|udr-àvnih odnosa, eskaliraju}i u sukob koji se sve sna`nije reflektuje na ukupan splet me|unarodnih odnosa. U sukob se sve otvorenije, na strani SSSR-a ukqu~uju i wegovi sateliti, ali i rukovodstvo NR Ki-ne. S druge strane, sve ve}e interesovawe u vezi sukoba ispoqavaju i zapadne sile, sklone da, u novonastaloj situaciji, redefini{u svoje stavove u vezi aktuelne ocene ponovnog vra}awa Jugoslavije u tabor socijalisti~kih dràva i ponovo pruè energi~niju podr{ku Jugo-slaviji u wenoj politici „neutralizma“.17

14 AJ, CK SKJ, 507/IX, 119/1–122. Pismo Prvog sekretara CK KPSS N. S. Hru-

{~ova Generalnom sekretaru CK SKJ J. B. Titu, 9. maj 1958. 15 DASMIP, PA, 1958, SSSR, f-118, 410 936. Zabele{ka o razgovoru Dràvnog

sekretara Ko~e Popovi}a sa ambasadorom SSSR Zam~evskim, odrànim 11. maja 1958.

16 AJ, CK SKJ, 507/IX, 119/1–128. Pismo Generalnog sekretara CK SKJ J. B. Ti-ta Prvom sekretaru CK KPSS N. S. Hru{~ovu, 14. jun 1958.

17 DASMIP, 1958, str. pov., f-3, 239. Neke karakteristike antijugoslovenske

kampawe u zemqama lagera.


134

Posle Sedmog kongresa SKJ sovjetsko rukovodstvo je izgubilo svaku iluziju o mogu}nosti da disciplinuje jugoslovenski partijski vrh, {to se posebno o~itovalo u stilu koji je davao ton prepisci sa Titom i wegovim saradnicima. Pribegava se diskusiji ispuwenoj naj-o{trijim i najuvredqivijim re~nikom, primerenim èqi da se su-protna strana u potpunosti diskredituje i predstavi kao izvor svih zala u me|unarodnom komunisti~kom pokretu. U tom duhu, istog dana, 9. maja 1958, u listu Pravda objavqen je uvredqiv ~lanak o tome kako i za koliko dolara je jugoslovensko rukovodstvo prodalo Amerikan-cima svoju ideologiju i programska na~ela, a u Pismu CK KPSS, od-nosno Hru{~ova, upu}enom Titu, „raskrinkana“ uloga Jugoslavije „na podrivawu jedinstva svetskog komunisti~kog pokreta“.

U ~lanku u Pravdi, pod nazivom „Jedinstvo i zbijenost marksi-sti~ko-lewinisti~kih partija – zaloga daqih pobeda svetskog socija-listi~kog sistema“, vanblokovska politika Jugoslavije je predsta-vqena kao podr{ka ameri~kim imperijalistima u borbi protiv SSSR i socijalisti~kih zemaqa. Za tu podr{ku Jugoslavija je obila-to pla}ena. U tom smislu se navodi da je Tito za svoj govor u Puli, gde je kritikovao sovjetsku vojnu intervenciju u Ma|arskoj, dobio 98,3 miliona ameri~kih dolara; za odbijawe da potpi{e Deklaraciju 12 komunisti~kih partija – 60, 5 miliona dolara; a za Sedmi kongres SKJ tek treba da dobije odgovaraju}u dolarsku nagradu.18

Sadrìna ~lanka nije mnogo odudarala od teksta Hru{~ovqe-vog pisma Titu odaslatog na adresu CK SKJ istog dana. U tom pismu CK KPSS detaqno, na 12 strana, iznosi „svoja gledawa na pitawe od-nosa me|u na{im partijama u vezi sa okolnostima nastalim povodom VII kongresa SKJ“.

Tito i partijski vrh Jugoslavije optuèni su da su „stvorili na Kongresu atmosferu histerije, organizovav{i, u su{tini neprija-teqsku demonstraciju protiv KPSS i drugih komunisti~kih i rad-ni~kih partija“. Shodno tome i dokument usvojen na qubqanskom sku-pu – Program SKJ, „proèt je duhom neprijateqstva prema Sovjet-skom Savezu“ i „ima za ciq zata{kavawe i opravdavawe imperijali-sta i ide u prilog protivnika mira i bezbednosti naroda, onih sila koje se protive socijalizmu i vr{e ogor~enu borbu protiv wega“. U Programu SKJ je izloèna teza o podeli sveta na dva antagonisti~ka vojno-politi~ka bloka ~ija se politika poistove}uje, {to je, po Hru-{~ovu „kleveta za socijalisti~ki tabor“, budu}i „da se samim tim mi-roqubiva politika socijalisti~kih zemaqa poistove}uje sa agresiv-nom politikom imperijalisti~kih sila“. Posebno mu~an utisak u tom kontekstu ostavio je deo Titovog referata u kome on optuùje SSSR da je odgovoran zbog pogor{awa me|unarodne situacije i govori o to-me da je „kruta politika“ SSSR prouzrokovala stvarawe Atlantskog saveza.19

18 AJ, CK SKJ, 507/IX, 119/1–123. Jedinstvo i zbijenost marksisti~ko-lewini-

sti~kih partija — zaloga daqih pobeda svetskog socijalisti~kog sistema.

19 Isto, 122. Pismo Prvog sekretara CK KPSS N. S. Hru{~ova generalnom se-kretaru CK SKJ J. B. Titu, 9. maj 1958.


135

U pismu od 9. maja energi~no su odba~eni jugoslovenski stavovi da je u Staqinovo vreme do{lo do odstupawa od osnovnih postavki marksizma-lewinizma u SSSR-u i da je spoqna politika vo|ena sa po-zicija hegemonizma. Stoga je ve} na samom po~etku pisma ukazano da CK KPSS nije posle XX kongresa promenio svoj stav prema tekstu rezolucije Informbiroa iz juna 1948, koji smatra „pravilnom kriti-kom gre{aka rukovodstva Komunisti~ke partije Jugoslavije“. Te gre-{ke su ozna~ene kao ne{to {to i daqe dovodi u pitawe platformu ju-goslovenskih komunista u vezi daqe izgradwe socijalisti~kog siste-ma. Program SKJ je u tom smislu potpuno suprotan osnovnim postav-kama marksizma-lewinizma i idejnim stavovima celokupnog me|una-rodnog radni~kog pokreta. Po{to se rukovodstvo SKJ samo opredeli-lo za ovakvu politi~ku orijentaciju, upozoreno je da „stupa na opasni put izolacije Jugoslavije od wenih istinskih prijateqa – naroda so-cijalisti~kih zemaqa i naprednih odreda me|unarodnog radni~kog pokreta“.20

Prenose}i ideolo{ki sukob na sferu me|udràvnih odnosa, vlada SSSR notom od 27. maja 1958. jednostrano je odloìla izvr{ewe investicionog ugovora iz 1956, ~ime je suspendovala 285 miliona do-lara kredita preko potrebnih za izgradwu jugoslovenske industrije.21 Taj kredit SSSR je ve} jednom odloìo na pet godina (29. decembra 1956) zbog stava Jugoslavije povodom ma|arskih doga|aja. Iako je ova odluka u noti obrazloèna nedostatkom sredstava za izgradwu sop-stvene hemijske industrije, u diplomatskim kontaktima davana su sa-svim druga~ija obja{wewa. Stalno je ukazivano na deo Titovog refe-rata na Sedmom kongresu u kome je on govorio da se ekonomski odnosi izme|u Jugoslavije i SSSR-a zasnivaju na uzajamnoj koristi, dakle na ~isto komercijalnoj osnovi. Sa sovjetske strane je onda postavqano pitawe: ako ve} sovjetska vlada daje kredite iz komercijalnih razlo-ga, {to bi ih onda davala Jugoslaviji, umesto da pomo}u istih tih kre-dita izgra|uje industriju u sopstvenoj zemqi. Ovi krediti su u SSSR-u shva}eni kao ozbiqno li~no `rtvovawe da bi se ukazala „bratska pomo}” Jugoslaviji. Po{to Tito insistira na trì{noj rentabilno-sti, sovjetska strana }e kredite plasirati tamo gde su za wu stvarno ekonomski unosni ili u privrede socijalisti~kih zemaqa koje to shvataju kao pomo} i druga~ije se odnose prema darodavcima.22

Ozbiqno pogor{awe u jugoslovensko-sovjetskim odnosima u pot-punosti je davalo ton svim nastupima rukovodilaca dvaju dràva, ne-zavisno od konkretne situacije i povoda za javni nastup. To je posebno do{lo do izraàja tokom istupawa Nikite Hru{~ova na Sedmom kon-gresu KP Bugarske u Sofiji, 3. juna 1958. i Titovog govora u Labinu, 15. juna povodom 150-godi{wice rada rudara u istarskim rudnicima.

Ne obaziru}i se mnogo na ~iwenicu da prisustvuje kongresu bu-garskih komunista, Hru{~ov je svoj govor, uglavnom, sveo na najteè

20 Isto. 21 DASMIP; PA, 1960, Jugoslavija, f-56, 435 330. Me|unarodni problemi. So-

cijalisti~ki lager. 22 Isto, 1958, str. pov., f-3, 239. Neke karakteristike antijugoslovenske kam-

pawe u zemqama lagera.


136

optu`be na ra~un vlasti u Beogradu, koriste}i skup u Sofiji kao tribinu za antijugoslovensku kampawu i daju}i mu karakter nekakvog jugoslovensko-bugarskog frakcijskog kongresa.23

Ni ovaj put nije zaobi{ao kompleks jugoslovensko ameri~kih odnosa i „dobijawa milostiwe od imperijalisti~kih dràva“ – „pita-wa koje svuda uzbu|uje po{tene komuniste“. To pitawe je na Kongresu u Sofiji Hru{~ov formulisao na slede}i na~in: „Za{to imperijali-sti~ki rukovodioci, nastoje}i da zbri{u sa lica zemqe socijalisti~-ke dràve i ugu{e komunisti~ki pokret, istovremeno finansiraju jednu socijalisti~ku zemqu i daju joj povoqne kredite i besplatne po-klone? “24

Kao odgovor ponudio je dve opcije. Na samo pomiwawe prve, salom se razlegao smeh i aplauz. Ona se

svodila na „dosta ~udnovatu situaciju – imperijalisti ho}e da razvi-jaju marksizam-lewinizam kroz tu zemqu“ [Jugoslaviju – D. B.].

Druga opcija je zahtevala {iru elaboraciju i izraèna je u me-tafori~noj formi kroz legendu o trojanskom kowu: „Kada neprijate-qi nisu mogli opsadom i napadom zauzeti grad Troju, oni su Trojanci-ma poklonili drvenog kowa, a u kowu su sakrili svoje qude da bi oni no}u otvorili gradske kapije. Da ne bi bilo zabune, Hru{~ov je poja-snio da je Jugoslavija preuzela ulogu „trojanskog kowa imperijali-zma“ i da se stavila u slu`bu bloka kapitalisti~kih zemaqa sa ci-qem da „iznutra podele revolucionarne partije, da podriju jedinstvo i unesu razdor i zbrku u marksisti~ko-lewinisti~ku teoriju“.25

Rukovode}i se imperativom „jedinstva i zbijenosti marksisti~-ko-lewinisti~kih partija kao zaloge daqih pobeda svetskog socijali-sti~kog sistema“, Hru{~ov se u pozitivnom svetlu osvrnuo na delova-we Informbiroa u Staqinovo vreme: „Gledaju}i u nazad, moramo re-}i da je Informbiro u odre|enoj etapi odigrao svoju pozitivnu ulogu istorijsko-revolucionarnog marksisti~ko-lewinisti~kog pokreta, u zbijawu snaga komunisti~kih i radni~kih partija na bazi principa proleterskog internacionalizma, u borbi za ~vrst mir, demokratiju i socijalizam. Na osnovu ovakvih postavki pozitivno je ocenio i sa-drìnu Rezolucije Informbiroa: „Godine 1948. na konferenciji In-formbiroa usvojena je rezolucija, O situaciji u KPJ, koja je sadràla pravednu kritiku delatnosti KPJ u nizu principijelnih pitawa. Ta rezolucija je u osnovi bila pravilna i odgovarala interesima revolu-cionarnog pokreta. “26

Hru{~ovqev nastup na Sedmom kongresu KP Bugarske ozna~io je prekretnicu u odnosima Jugoslavije sa zemqama socijalisti~kog lagera. On je bio signal ostalim komunisti~kim partijama za sprovo-|ewe najo{trije antijugoslovenske kampawe u kojoj }e se koristiti uglavnom upravo argumentacija kojom se koristio i prvi sekretar KPSS-a. U tom smislu, po{to je rehabilitovan Staqinov napad na Jugoslaviju 1948, rehabilitovana je i kompletna forma, instrumenti

23 Isto, PA, SSSR, f-118, 32 408. 24 AJ, CK SKJ, 507/IX, 119/1–127. Govor Hru{~ova na Kongresu BKP, 3. juna 1958. 25 Isto. 26 Isto.


137

i terminologija kampawe tog vremena. Zato nije ni ~udo {to drevna legenda o trojanskom kowu postaje, bez obzira na relativno nezadovo-qavaju}i obrazovni nivo, ba{tina sveukupnog radni~kog pokreta, pri~a poznata svim iole zna~ajnijim rukovodiocima tog pokreta.

Jugoslovenski odgovor na te{ke optu`be protivni~ke strane usledio je ve} desetak dana kasnije. On je izloèn u pismu CK SKJ od 14. juna 1958, potpisanom od strane Josipa Broza, a upu}enog CK KPSS-u, odnosno Hru{~ovu; i u okviru Titovog govora u Labinu, na-rednog dana, 15. juna 1958.

Obra}aju}i se gra|anima Istre, Hrvatskog i Slovena~kog pri-morja, na mitingu u Labinu povodom 150-godi{wice rada rudara u istarskim rudnicima, Tito im je odmah na po~etku dao na znawe da im ne}e govoriti o „na{im unutra{wim problemima“, nego „o onome {to nam smeta, {to nas, naàlost, onemogu}ava da idemo jo{ brìm kora-cima naprijed u izgradwi na{eg boqeg ìvota“. Radilo se, naravno, o sukobu sa socijalisti~kim lagerom, ~iju je pozadinu i izvori{ta Tito u detaqe obrazloìo, ostavqaju}i razmatrawe problematike aktuelne za svakodnevicu rudara, ~iji se praznik slavio, za neku drugu priliku.

U ovom govoru strogo je nagla{ena razlika izme|u povoda i uzroka sukoba. Kao povod je navedeno odràvawe Sedmog kongresa i usvajawe novog Programa SKJ, kojima su ton davali razli~iti stavo-vi od KPSS po nizu internih i me|unarodnih pitawa. Me|utim, uzrok sukoba je leào u ne~em drugom, mnogo zna~ajnijem: „Glavni raz-log je u tome {to smo mi odbili da potpi{emo deklaraciju dvanaest partija donesenu u Moskvi novembra 1957. godine, i {to smo odbili da u|emo u takozvani socijalisti~ki lager“.27

Govore}i o napadima zbog nepristupawa Jugoslavije socijali-sti~kom taboru, Tito je napomenuo da su oni „èstoki i nimalo dru-garski“, puni „najgrubqih psovki i kleveta“ zasnovani na la`nim ili falsifikovanim citatima. U tom smislu, osvr}u}i se na optu`be da je Jugoslavija „trojanski kow imperijalizma“, utemeqene na rezonu da u protivnom Amerika ne bi nikad pruàla pomo} jednoj socijalisti~-koj zemqi, podsetio je Hru{~ova na vreme velikih su{a u SSSR-u to-kom 1921. i 1922. godine, kada je Staqin dobio veliku pomo} od SAD, ~ime je spre~eno daqe masovno gladovawe sovjetskog stanovni{tva. „A nama su Amerikanci po~eli davati pomo} poslije 1949. godine, ne radi toga da bi u na{oj zemqi pobijedio socijalizam – jer oni ga ne vole i to ne kriju – ve} zbog toga {to nam je, s jedne strane, prijetila glad, a s druge strane, {to se Jugoslavija na taj na~in mogla lak{e od-uprijeti Staqinovom pritisku i o~uvati nezavisnost“.28

Odgovaraju}i na Hru{~ovqevo podsme{qivo pitawe, postavqe-no u sklopu govora na Sedmom kongresu Bugarske komunisti~ke parti-je: „da li se socijalizam moè izgra|ivati na ameri~koj p{enici? “, Tito je, koriste}i se sli~nom terminologijom, razjasnio poziciju Ju-goslavije: „Drug Hru{~ov ~esto ponavqa da se socijalizam ne moè graditi na ameri~koj p{enici. Ja mislim da to moè ~initi onaj ko

27 J. B. Tito, n. d., kw. XIII, 253–254. 28 Isto, 260–261.


138

zna, a koji ne zna, ne moè graditi socijalizam ni na sopstvenoj p{e-nici(...) Ameri~ka p{enica, uostalom, nije ni{ta gora od sovjetske – koju ne dobijamo, dok ameri~ku dobijamo – a to vaì tako|e i za osta-lu robu“.29

U Pismu CK SKJ, upu}enom Hru{~ovu dan ranije pre Titovog nastupa u Labinu, iznesene su sli~ne konstatacije, dodu{e u malo blaòj formi, kao oblik idejno-teoretske polemike o kqu~nim pita-wima oko kojih je ispoqeno razmimoilaèwe dvaju strana. Sovjetska strana je upozorena da je sadràj posledweg pisma CK KPSS upu}e-nog SKJ i karakter svega onoga {to je potom usledilo „takav da u do-gledno vreme zatvara svaki izlaz iz stvorene situacije“. Pri tome, navodi se da nije problem u kriti~kom odnosu KPSS prema ideolo-{kim i politi~kim stavovima jugoslovenskih komunista. Oni su „jav-na stvar i kao takve moè svaka komunisti~ka partija da ih kritiku-je“. Problem je nastao kada je kao uslov za saradwu SKJ i KPSS po-stavqen zahtev „da SKJ mora da prihvati tu kritiku i odstupi od sta-vova po pitawima u kojima se ne slaèmo. Nesuglasice ne treba pri-krivati, niti u wihovom prevazilaèwu treba izbegavati konstruk-tivnu kritiku. Me|utim, ako se u ime kritike vr{i pritisak na jednu socijalisti~ku zemqu pretwama o wenoj izolaciji, pa ~ak i ekonom-skim sankcijama, onda se ne samo onemogu}ava normalna saradwa, nego se takva zemqa dovodi u neravnopravan poloàj, {to mora prouzroko-vati poreme}aje i deformacije u me|usobnim odnosima“. U pismu SKJ se upravo u ovakvom nastupu KPSS-a vidi su{tina problema, koji je te{ko re{iti „jer SKJ nije spreman da na takvoj bazi zasniva svoju saradwu sa drugim partijama“, a i smatra da se ovde uop{te i ne radi o sporu oko Programa SKJ i Sedmom kongresu, nego o „vaskrsavawu sta-rih metoda koje su u pro{losti – naro~ito posle 1948. godine – nane-le toliko mnogo {tete me|unarodnom radni~kom pokretu“.30

Posle ovog pisma prakti~no je prestala svaka zvani~na saradwa izme|u SKJ i KPSS, izuzev povremenih kontakata ambasadora dvaju dràva sa partijskim rukovodiocima.

Iako su sve zemqe socijalisti~kog lagera sledile politiku Moskve i o{tro osu|ivale „jugoslovenski revizionizam“ od samog po-~etka jugoslovensko-sovjetskog sukoba, ipak, tokom 1958. godine mogle su se uo~iti zna~ajne razlike me|u wima u pogledu obima i intenzite-ta te osude. Uslovno posmatrano, u tom kontekstu one su se mogle po-deliti u tri grupe.

Najuzdr`qivije u kritici jugoslovenske politike bile su Poq-ska i Demokratska Republika Nema~ka. Stavqaju}i u prvi plan – u meri u kojoj je to bilo mogu}no unutar socijalisti~kog lagera – sop-stvene nacionalne interese i raspoloèwe svog naroda prema Jugo-slaviji, one su se u antijugoslovensku kampawu ukqu~ile samo onoli-ko koliko je to bilo neophodno da ne bi pogor{ali odnose sa SSSR-om. To je, ~ak, jednom prilikom, poqski ministar inostranih poslova Adam Rapacki otvoreno izneo vlastima u Beogradu, podvla~e}i da

29 Isto, 261. 30 AJ, CK SKJ, 507/IX, 119/1–128. Pismo Generalnog sekretara CK SKJ Prvom

sekretaru KPSS N. S. Hru{~ovu, 14. jun 1958.


139

oni „govore samo toliko koliko je neophodno radi wihovog poloàja u lageru i da ih trebamo razumeti“.31

Lider poqskih komunista Gomulka je delimi~no i sam uvaàvao ~itav niz stavova koje je zastupala Jugoslavija, a i bio je svestan da je jugoslovenski koncept socijalizma u velikom delu poqskog naroda uìvao ve}u popularnost od nametnutog sovjetskog modela. Na osnovu takvog raspoloèwa masa i posle krvavih doga|aja u Poznawu i {ire-wa op{tenarodnog bunta {irom cele zemqe, na plenumu Centralnog komiteta Poqske ujediwene radni~ke partije oktobra 1956. izvr{ena je smena vlasti i na mesto prvog sekretara partije postavqen Vladi-slav Gomulka. Wemu samom je bilo jasno da su optu`be protiv „jugo-slovenskog revizionizma“ delimi~no uperene i protiv wega. S druge strane, sudbina Imre Na|a je bila zastra{uju}a opomena, {ta bi se moglo desiti ako bi Poqska zauzela druga~iji kurs prema Jugoslaviji od ostalih zemaqa socijalisti~kog lagera. Stoga }e Gomulka kasnije napustiti svoj uzdràni stav i izlaz iz opasne situacije traìti u mogu}nosti da Poqska arbitrira izme|u Jugoslovena i Sovjeta kako bi se spor prevazi{ao.32

[to se rukovodstva DR Nema~ke ti~e, relativna uzdrànost u antijugoslovenskoj kampawi tokom 1958. godine proizilazila je iz sa-svim drugih razloga. Pozadina takvog dràwa leàla je u ~iwenici da je goru}e pitawe kojim je isto~nonema~ka vlada bila zaokupqena u to vreme bilo re{avawe nema~kog pitawa od strane velikih sila. Po{to je Jugoslavija priznala DR Nema~ku i zastupala istovetan stav u vezi wenog me|unarodno-pravnog statusa kao SSSR, vlada ove dràve je bila svesna da konfrontacijom sa Beogradom smawuje efe-kat podr{ke jednog faktora koji u postoje}oj situaciji sigurno moè u izvesnoj meri uticati na op{tu konstelaciju snaga u Evropi u vezi nema~kog pitawa.

U drugu grupu dràva socijalisti~kog lagera mogu se ubrojati one ~ija je kampawa protiv Jugoslavije bila o{tra, ali je ipak bila podlo`na izvesnim oscilacijama i uglavnom svedena na nivo ideolo-{ko-teoretske kritike. Tu se radi prvenstveno o Rumuniji33, Ma|ar-skoj (izuzimaju}i period sukoba u vreme objavqivawa informacije o pogubqewu Imre Na|a) i, u izvesnoj meri, êhoslova~koj.

Najo{trije su u antijugoslovenskoj kampawi nastupale Kina, Al-banija i Bugarska. One su pri tome koristile najbrutalnije i najuvre-dqivije izraze na ra~un politike vlasti u Beogradu: „fa{isti~ki te-ror“, „zverske operacije“, „politika varvarskog progona prema neisto-mi{qenicima“. Za Tita i wegove saradnike rezervisani su izrazi: „re-vizionisti~ka i izdajni~ka klika na ~elu sa Titom“, „Titova klika“, „sramna agentura imperijalizma“, „age i kolonizatori“, „xelati“, „sa-

31 Isto, 119/4, 113. Izve{taj Dràvnog sekretarijata za inostrane poslove FNRJ: Odnosi FNRJ — IEZ (isto~noevropske zemqe – D. B.).

32 Isto, 4–7. Odnosi FNRJ sa Poqskom. 33 U sklopu uzlaznog trenda jugoslovensko-rumunske privredne saradwe ba{ u ovo

vreme dve dràve su potpisale Sporazum o zajedni~kom projektovawu hidro-energetskog sistema \erdap. U intervalu do 1. juna 1958. ~lanovi zajedni~ke projektne grupe imali su u~estale sastanke u Beogradu i Bukure{tu radi uskla|ivawa tehni~kih elaborata, a za-tim su otpo~eli zajedni~ki radovi ~iji je zavr{etak predvi|en za jun 1959.


140

disti~ki qudi“. Jugoslaviju su svrstavali „u jednu od najreakcionar-nijih dràva u svetu“.34

Posebnu ulogu u ovom kontekstu igrale su Bugarska i Albanija kao jugoslovenski susedi. Forsirana je teza o „ugroènosti malih su-seda od {ovinisti~ke i imperijalisti~ke Jugoslavije“. Poku{avaju-}i svim sredstvima da destabilizuju reìm u Beogradu, ovi „mali su-sedi“ ponovo su po~eli da ispoqavaju svoje teritorijalne aspiracije prema Jugoslaviji. Bugarska je, po obi~aju, osporavala nacionalni iden-titet makedonskog stanovni{tva, dovode}i u pitawe opravdanost pri-kqu~ivawa teritorije na kojoj je ono ìvelo Jugoslaviji. Albanija je, pak, „brinula“ za sudbinu {iptarskog ìvqa u Jugoslaviji i otvoreno ispoqavala teritorijalne aspiracije prema Kosovu i Metohiji.35

Ipak, najo{triju kampawu, uz re~nik neprimeran diplomatiji, sprovodila je NR Kina. Po{to weno rukovodstvo nije bilo sklono da se odrekne Staqina kao svog velikog u~iteqa, ono nikada decidirano nije ni odbacilo wegovu viziju „socijalizma kao svetskog procesa“. Zagova-raju}i ratnu opciju kao najboqi put za eliminisawem kapitalizma sa svetske pozornice, Peking nije imao mnogo razumevawa za „jugosloven-ski nacionalisti~ki revizionizam“, koji je slabio jedinstveni front socijalisti~kih dràva naspram Zapada. U ~lanku organa KP Kine, li-sta @en Min @ibao od 5. maja 1958. jo{ jednom je potvr|ena kineska po-dr{ka optu`bama sadrànim u Rezoluciji Informbiroa na ra~un Jugo-slavije: „Mi smatramo da su osnovi pravilne kritike koje je izneo u junu 1948. Informativni biro komunisti~kih partija u svojoj rezoluciji“. Koliko su te optu`be bile dalekovide i opravdane proizilazi iz ~iwe-nice, kako stoji u tekstu ~lanka, da je „jugoslovenski revizionizam“ sve vi{e „usmeren na cepawe me|unarodnog komunisti~kog pokreta i potko-pavawe solidarnosti socijalisti~kih zemaqa, {to je direktno {tetno po osnovne interese jugoslovenskog naroda“.36

Odgovaraju}i na optu`be iz Kine, na ve} pomenutom mitingu u La-binu juna 1958, Tito se osvrnuo na „hajku“ protiv wega od strane lista @en Min @ibao. Vidno revoltiran, s podsmehom je izgovarao i samo ime lista, {to je doprinelo tome da su okupqeni uz glasan smeh propratili svako pomiwawe tog glasila KP Kine. @en Min @ibao je opisao kao list „vrlo poznat u svijetu po svojim psovkama protiv nas“ i „nakarad-nim tuma~ewima nekih tobo`wih marksista“. Po{to su ti ~lanci ube-dqivo najuvredqiviji od svih tekstova koje objavquje {tampa socijali-sti~kih zemaqa, oni su obavezno pre{tampavani u svim ~asopisima i li-stovima lagera. „Takvim psova~kim rje~nikom ti marksisti, toboè bra-ne ~istotu teoretskih misli Marksa, Engelsa i Lewina. A wih trojica prevrnuli bi se u grobu, kad bi znali ko sve i na kakav na~in obja{wava wihovu nauku. Marksisti~ka nauka je, izgleda, doìvjela takvu metamor-fozu dok je stigla iz Evrope do kineskih rukovodilaca, da je danas weni tvorci nikako ne bi mogli prepoznati“.37

34 DASMIP, 1958, str. pov., f-3, 292. Karakteristike najnovije faze antiju-

goslovenske kampawe u zemqama lagera.

35 Isto, 292, 239, 373. 36 Jugoslavija i Kina „Jugoslovenski pregled“, septembar 1962.. 37 J. B. Tito, n. d., kw. XIII, 257.


141

U jeku ovako o{trih uzajamnih uvreda i optu`bi dolazi do fak-ti~kog zamirawa jugoslovensko-kineskih diplomatskih odnosa. Kine-ski ambasador Vu Hsiju ûan je napustio Beograd jo{ 2. maja 1958. Ju-goslovenski ambasador Vladimir Popovi} je u~inio isto takore}i odmah posle povratka iz Beograda u Peking u maju 1958, posle Sedmog kongresa SKJ. Napustio je Kinu 25. juna 1958. Tom prilikom, protiv-no diplomatskoj praksi i kurtoaziji, nijedan ~lan kineske vlade ili rukovodilac Kine nije hteo da Popovi}a primi u opro{tajnu posetu, iako je on to zatraìo. Niko sa kineske strane nije do{ao ni na opro{tajnu ve~eru prire|enu za diplomatski kor u Pekingu od strane jugoslovenske ambasade, {to je naravno izazvalo vrlo mu~an utisak prisutnih diplomata.

Obnavqawe polemike oko zbivawa u Ma|arskoj

povodom vesti o pogubqewu Imre Na|a

Novo izvori{te pogor{awa odnosa Jugoslavije i zemaqa socija-

listi~kog lagera predstavqala je vest, objavqena 17. juna 1958. u Ma-|arskoj, o pogubqewu Imre Na|a.38 Ona je bila povod za zao{travawe, ne samo jugoslovensko-ma|arskih odnosa, nego i odnosa SKJ sa ve}inom rukovodstava komunisti~kih partija iz Evrope i ostalog dela sveta.

U saop{tewu ma|arskog ministarstva pravosu|a, tim povodom, navedeno je da su „pojedine grupe zaverenika tipa Imre Na|a potra-ìle azil tamo odakle su i ranije dobijale podr{ku“ i da su „iz zgra-de jugoslovenske ambasade u Budimpe{ti slale svoja uputstva za na-stavqawe oruànog otpora, za organizovawe {trajkova koji parali-{u ìvot i za ponovo organizovawe podzemnog podriva~kog rada“, da su „iz zgrade jugoslovenske ambasade preko Miklo{a Gime{a i drugih sau~esnika uspostavili vezu sa Centralnim radni~kim savetom Bu-dimpe{te, sa radio-stanicom, Slobodna Evropa,, {tavi{e, dali su da se izdaje novi ilegalni list, »23. oktobar«.”39

Objavqivawe vesti o pogubqewu Imre Na|a u jeku o{tre kon-frontacije Jugoslavije i isto~noevropskih zemaqa, izazvalo je burnu reakciju me|unarodnog javnog mwewa. U zapadnoj {tampi se iznose ra-znovrsne pretpostavke o pozadini vesti o pogubqewu Imre Na|a. Sve otvorenije se postavqa pitawe da li je ova egzekucija povezana sa eskalacijom jugoslovensko-sovjetskog sukoba i sa namerom Moskve da zastra{i jugoslovensko rukovodstvo i rukovodstva ostalih socijali-sti~kih zemaqa u kontekstu eventualnog daqeg oìvqavawa interesa za koncept samostalnog puta u socijalizam. U tom smislu je ameri~ki dràvni sekretar Dals na konferenciji za {tampu, na pitawe novi-nara da li pogubqewe Na|a ima neke veze sa aktuelnim jugoslovensko-sovjetskim sporom, odgovorio: „Moglo bi da ima veze i mo`da je nago-

38 Ma|arsko ministarstvo pravosu|a objavilo je 17. juna 1958. saop{tewe o to-

me da je izre~ena i izvr{ena smrtna presuda nad Imrom Na|em i trojicom ~lanova wegove vlade (Pal Maleterom, Miklo{ Gime{ijem i dr Jozefom Szilagijem). Pri tome nije navedeno, ni kada je su|ewe odràno, ni kada je kazna izvr{ena.

39 Borba, 24. jun 1958.


142

ve{taj predsedniku Titu da, ako ne bude pokorniji, i on moè pre ili kasnije doìveti sli~nu sudbinu.“40

Jugoslovenski ambasador u Moskvi, Veqko Mi}unovi} je u svom dnevniku iznosio i drugu mogu}nost koja je bila predmet spekulacija u diplomatskom koru: „Da je Na| odavno likvidiran, a da su ovdje to tek sada objavili da to ne bi uradili mi, jer smo navodno, mi odavno znali za sve, i Rusi su se pla{ili da to sada ne objavimo prvi.“41

U svakom slu~aju, ono {to nije moglo proma}i jugoslovenskim vlastima, bila je ~iwenica da su se sadrìna gotovo svih optu`bi so-cijalisti~kog lagera u vezi politi~ke delatnosti Imre Na|a takore-}i poklapala sa sadrìnom optu`bi upu}ivanih na adresu Beograda. Na Jugoslaviju su se mogle odnositi optu`be izre~ene prilikom su|e-wa biv{em ma|arskom premijeru: da je insistirao na likvidaciji blokova, forsirao „nacionalni komunizam“ i formirawe radni~kih saveta u Ma|arskoj. Na| je kvalifikovan kao „agent imperijalizma“, „razbija~ socijalisti~kog lagera i me|unarodnog radni~kog pokre-ta“, a u prvom redu, da je „revizionist.“

Ono {to tako|e pada u o~i jeste i ~iwenica da je u vreme kada otpo~iwe o{tra antijugoslovenska kampawa socijalisti~kog lagera, u toj kampawi u~e{}e Ma|ara bilo takore}i simboli~no.42 Kadar i wegovi saradnici nisu bili skloni zahla|ewu odnosa sa jugosloven-skim partijskim vrhom ni u prethodnom periodu, kada je od strane KPSS Nacrt Programa SKJ ozbiqno osporavan i kada je Hru{~ov obznanio svoju odluku da sovjetska delegacija u znak protesta ne}e prisustvovati Sedmom kongresu. Suprotno tome, Kadar je uputio pi-smo Titu u kome mu je predloìo sastanak rukovodstava dvaju partija u ciqu razmatrawa svih va`nih pitawa bilateralnih odnosa i una-pre|ewa ekonomske saradwe. Po{to je Tito pozitivno odgovorio na ovu inicijativu, 27. marta 1958, u novoizgra|enom kompleksu Kara-|or|evo, dolazi do sastanka delegacija Ma|arske socijalisti~ke rad-ni~ke partije i SKJ. U razgovorima obe strane su bile predstavqene najvi{im dràvnim i partijskim rukovodstvom (s jugoslovenske stra-ne u~estvovali su Josip Broz, Aleksandar Rankovi}, Edvard Kardeq i Veqko Vlahovi}, a sa ma|arske Jano{ Kadar i \ula Kalaj). U srda~-noj atmosferi postignuta je saglasnost o potrebi normalizovawa od-nosa dvaju dràva, potiskivawa u drugi plan svega onoga {to je spor-no, a favorizovawa svega {to doprinosi saradwi. U tom kontekstu je tretirano i pitawe Imre Na|a.43

Posle susreta u Kara|or|evu ma|arsko-jugoslovenski odnosi su i{li uzlaznom linijom. Iako su ma|arski komunisti, slede}i stav KPSS, odbili u~e{}e na Sedmom kongresu SKJ, nisu bili skloni upotrebi o{trih kvalifikacija na ra~un jugoslovenskog rukovod-stva, kojima je pribegavala ve}ina KP isto~noevropskih zemaqa. Ova uzdrànost u vrhu SKJ je tuma~ena kao rezultat popularnosti jugo-

40 Campbell, n. d., 42–43; DSB, 7. jul 1958, 39:7 (L. M. Lis, n. d.). 41 V. Mi}unovi}, n. d., 468. 42 DASMIP, 1958, str. pov., f-3, 239. Neke karakteristike antijugoslovenske

kampawe u zemqama lagera. 43 AJ, CK SKJ, 507/IX, 75/I-54. Stenografske bele{ke o razgovorima u Kara-

|or|evu 27. marta 1958.


143

slovenskog koncepta socijalizma u ma|arskom narodu, ali i me|u ~la-novima Ma|arske socijalisti~ke radni~ke partije. S druge strane, ona je obja{wavana i „kompromitovano{}u kominformskih metoda“ i montiranih surovih politi~kih procesa, poput onog Laslu Rajku.44

U datom kontekstu, posle vesti o pogubqewu Imre Na|a, zao-{travawe u jugoslovensko-ma|arskim odnosima uglavnom je kanalisa-no na optu`be sukobqenih strana oko uloge Jugoslavije u burnim zbi-vawima u Ma|arskoj, koja su dovela do sovjetske intervencije. Jugo-slovensko rukovodstvo je optuèno da se me{alo u unutra{we stvari Ma|arske i da je podsticalo grupu Imre Na|a na pobunu i ru{ewe dr-àvnog poretka. Na tu temu je objavqena i posebna Bela kwiga u kojoj je nagla{ena jugoslovenska uloga u toj „protivdràvnoj i protivna-rodnoj zaveri“. Po objavqivawu Bele kwige na relaciji Beograd-Bu-dimpe{ta dolazi do razmene vi{e nota ~iji je sadràj uglavnom odgo-varao razmeni jugoslovensko-ma|arskih optu`bi posle novembarske intervencije sovjetskih oruànih snaga u Budimpe{ti i uspostavqa-wa Kadarovog reìma krajem 1956.

Reaguju}i povodom ma|arskog saop{tewa o pogubqewu Imre Na-|a i wegovih saradnika, jugoslovenska vlada je uputila Ma|arskoj 23. juna 1958. o{tru protestnu notu. Pri tome jugoslovensko nezadovoq-stvo je posebno ispoqeno u vezi dvaju spornih momenata vezanih za tragi~an epilog burnih zbivawa u Ma|arskoj 1956. Radilo se, narav-no, o protestu zbog surove kazne i obra~una sa Imrom Na|om, suprot-no sporazumu Kadarove vlade sa Jugoslavijom od 18, odnosno, 21. no-vembra 1956, u kome su s ma|arske strane date garancije o li~noj bez-bednosti azilanata iz jugoslovenske ambasade u Budimpe{ti i garan-cije u vezi wihovog slobodnog povratka ku}ama. Drugo pitawe, koje je izazvalo o{tar protest Beograda, ticalo se optu`bi da je jugosloven-ska ambasada, po dolasku Imre Na|a i pojedinih ~lanova wegove vla-de, preuzela ulogu centra politi~ke delatnosti azilanata, odnosno da se me{ala u unutra{we stvari Ma|arske.

Svesna sopstvene odgovornosti za tragi~nu sudbinu azilanata sme{tenih u wenoj ambasadi, jugoslovenska vlada je u svojoj noti, a i u svim zvani~nim nastupima povodom egzekucije nad Na|om, nagla{ava-la postojawe sporazuma sa ma|arskom vladom u kome je ovim licima garantovana li~na bezbednost. Istovremeno, stalno je podse}ala na svoju intervenciju posle hap{ewa Imre Na|a po izlasku iz ambasade i Kadarovih uveravawa da su azilanti skloweni u Rumuniju upravo ra-di wihove li~ne bezbednosti, kako ih neko od provokatora ne bi li-kvidirao, a potom prebacio krivicu na novu ma|arsku vladu i SSSR. Po{to su te ~iwenice bile dobro poznate vlastima u Budimpe{ti, bilo je o~igledno da jugoslovenska vlada na ovaj na~in uglavnom obra-}a me|unarodnoj javnosti, koja je s velikim negodovawem primila vest o Na|ovom pogubqewu ({irom zapadne Evrope odràvane su protest-ne manifestacije, a u pojedinim zapadnim metropolama demolirane su sovjetske i ma|arske ambasade).

44 Isto, 65. Bele{ke o stawu MSRP i kampawi protiv SKJ posle pogubqewa Na|a.


144

Drugi deo note odnosio se na optu`bu o me{awu Jugoslavije u unutra{we stvari Ma|arske i zloupotrebu svoje ambasade za pomaga-we politi~kog delovawa azilanata na ru{ewu dràvnog ure|ewa ove susedne zemqe. Te optu`be su se uklapale u sovjetsku tezu o pretenzi-jama SKJ da preuzme rukovode}u ulogu u me|unarodnom radni~kom po-kretu i pretenzijama Jugoslavije za nametawem svog unutra{weg si-stema drugim socijalisti~kim zemqama. Odbacuju}i ovakve tvrdwe kao „neistinite i iskonstruisane od po~etka do kraja“, jugoslovenska vlada je podsetila da su „i u pro{losti vo|eni sli~ni procesi, kao na primer proces Rajku, u kojima je optuìvana Jugoslavija i {to se i ta-da tvrdilo da se raspolaè pouzdanim dokazima o jugoslovenskoj kri-vici i me{awu, pa je kasnije, kada je ve} poteklo mnogo nevine krvi, utvr|eno, uz izri~ito priznawe i odgovornih ma|arskih qudi, da su ti dokazi bili isfabrikovani“. Stoga su ma|arske optu`be okarak-terisane kao „grub i ni~im ne izazvan napad na FNRJ, sa jasnim ci-qem da se, ponovnim kori{}ewem najmra~nijih metoda iz nedavne pro{losti, zao{tri i opravda ve} postoje}a, organizovana, bezobzir-na antijugoslovenska akcija, da se korenito pokvare ma|arsko-jugo-slovenski odnosi i poku{a prebaciti odgovornost za onda{we doga-|aje u Ma|arskoj na Jugoslaviju, {to nepobitno potvr|uje ~iwenica da su navodi iz ma|arskog saop{tewa odmah kori{}eni u {tampi ne-kih vlada koje u~estvuju u ovoj akciji“.45

Posle ove note intenzivira se diplomatska prepiska dvaju vla-da zasnovana na ve} poznatim stavovima Budimpe{ta i Beograda.

U ma|arskoj noti od 21. jula 1958. dat je opseàn odgovor na jugo-slovensku notu od 24. juna, uglavnom zasnovan na dokumentacionim prilozima iz „Bele kwige“. Prezentirane su ~iwenice i gomila do-kaza“ koji ukazuju na jugoslovensku ume{anost u „kontrarevolucio-narnu zaveru Imre Na|a i wegovih sau~esnika“. Jugoslavija je odgovo-rila 8. oktobra notom kojoj je prikqu~ila op{iran dokumentacioni materijal kojim je argumentovala suprotno stanovi{te.46

Predaju}i notu svoje vlade, sa~iwenu 5. januara 1959, jugoslo-venskom ministru inostranih poslova Ko~i Popovi}u, ma|arski am-basador êbi je objasnio da ona predstavqa samo kratak odgovor na ju-goslovensku notu i da na taj na~in wegova vlada èli „da se ovim za-vr{i diskusija o ovom pitawu, gde nam se stavovi o~igledno ne sla-ù“. Pri tome je napomenuo da tu notu Ma|arska ne}e nigde objaviti, rukovode}i se potrebom normalizovawa jugoslovensko-ma|arskih od-nosa. Popovi} se saglasio sa ovakvom inicijativom, ali je napomenuo da wena realizacija zavisi i od same sadrìne upravo uru~ene note. Naknadno upoznavawe sa sadràjem navedene note nije rezultiralo preteranim zadovoqstvom sa jugoslovenske strane. Iako se ona svodi-la samo na jedan pasus, ipak je zadràla o{tar ton kao i prethodna nota. Reaguju}i na jugoslovenski protest i priloènu dokumentaciju, ma|arska vlada je ocenila da diplomatski potezi Beograda predsta-

45 Jugoslovenska protestna nota Ma|arskoj povodom izricawa i izvr{ewa

kazne nad Imre Na|om, „Borba“, 24. jun 1958. 46 DASMIP, 1959, str. pov., f-2, 1. Note DSIP-a u vezi sa obnavqawem slu~aja

Imre Na|a, razmewene izme|u vlada FNRJ i NR Ma|arske.


145

vqaju „iskrivqavawa, klevete i poku{aje me{awa i unutra{we stva-ri Ma|arske“ i da shodno tome „ni najmawe ne doprinose normalnim me|udràvnim odnosima dveju zemaqa“. Priloèn dokumentacioni materijal, u tom smislu, predstavqa „s jedne strane na tendenciozan na~in skupqene delove pojedinih dokumenata koji su bili svrsishod-ni sa stanovi{ta vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije, a s druge strane sumwive i klevetni~ke materijale“. Odbacuju}i sadr-ìnu jugoslovenske note, ma|arska vlada je napomenula da „smatra za-kqu~enom neplodnu diskusiju po ovom pitawu za koje je jugoslovenska strane dala inicijativu“. Istovremeno, istakla je svoju èqu za „odr-àvawem normalnih odnosa sa FNRJ, te da to smatra mogu}im nasu-prot tome {to postoje poznate suprotnosti na ideolo{kom podru~-ju“.47

S jugoslovenske strane, formalno, nije prihva}en ma|arski stav da treba zakqu~iti „neplodnu diskusiju“ po pitawu Imre Na|a i o tome je obavestila drugu stranu u svojoj noti od 27. januara 1959. Prakti~no, sama skromnost u pogledu obima ove note je ukazivala da se ni u Beogradu ne vidi vi{e svrsishodnost daqe polemike uz stalno ponavqawe iste argumentacije. Stoga se u tekstu jugoslovenske note, svedenom na nekoliko re~enica, ne ide vi{e u detaqe oko spornih pi-tawa. Ovaj put, sve se svodi na upozorewe da, s obzirom na to da se op-tu`be na ra~un Jugoslavije i daqe {ire u Ma|arskoj i isto~noevrop-skim zemqama, „da vlada FNRJ zadràva pravo da objavi materijale i ~iwenice koji opovrgavaju pomenute optu`be“.48

Ovom notom, ipak, ne samo {to je zavr{ena diplomatska prepi-ska dvaju vlada u vezi pogubqewa Imre Na|a, nego je, uglavnom, obu-stavqeno i javno uzajamno optuìvawe u tom kontekstu. Ni jednoj, ni drugoj strani ta polemika nije predstavqala neku reklamu. Ni jedna, ni druga strana nije mogla izbe}i ve}i ili mawi nivo odgovornosti za stravi~an epilog burnih zbivawa u Ma|arskoj tokom 1956. godine. Pored toga, relativno pozitivan trend dràvnih odnosa uspostavqen u prethodnom periodu, uprkos eskalaciji antijugoslovenske kampawe, sigurno je pozitivno delovao u pravcu sti{avawa strasti. U tom smi-slu je i sa~iwena bele{ka jugoslovenskog ministarstva inostranih poslova o relativno malom u~e{}u Ma|arske u navedenoj kampawi. Tu se posebno ukazuje na to: „Prvo, da je broj napada mawi nego u zemqama u kojima se kampawa najvi{e razbuktala; 2. da su ti napadi slabiji po o{trini – sem slu~aja Na|a – mada se i tu uo~ava da su Ma|ari dono-sili uglavnom ono {to je re~eno u saop{tewu, ne donose}i mnogo ko-mentara u kojima bi se napadala Jugoslavija“.49

47 Isto. Nota NR Ma|arske Dràvnom sekretarijatu inostranih poslova FNRJ,

5. januar 1959. 48 Isto. Nota FNRJ Ma|arskoj, 27. januar 1959. 49 AJ, CK SKJ, 507/IX, 75/I-65. Bele{ke o stawu MSRP i kampawi protiv SKJ

posle pogubqewa Na|a.


146

Privremeno sti{avawe sukoba Jugoslavije

i isto~noevropskih dràva u vreme izbijawa krize

na Bliskom i Dalekom istoku

U drugoj polovini 1958. godine postepeno dolazi do privreme-nog zati{ja u jugoslovensko-sovjetskom sukobu. To je bilo vreme kada su o~i me|unarodne javnosti, pa i SSSR-a, ponovo uperene prema Bli-skom istoku i burnim zbivawima koja su ozbiqno ugroàvala svetski mir i vodila novoj konfrontaciji velikih sila. Po drugi put u in-tervalu od samo dve godine zapadnoj premo}i na ovom podru~ju zadat je snaàn udarac. Posle nacionalizacije Sueckog kanala i potiski-vawa uticaja biv{ih kolonijalnih sila iz Egipta, sada se kontroli Zapada izmi~e i druga kqu~na dràva Bliskog i Sredweg istoka, do tada ~lanica Bagdadskog pakta50, formiranog na inicijativu Velike Britanije, upravo zato da bi se zaustavio, ili bar oslabio, talas re-volucionarnih, nacionaloslobodila~kih pokreta. Naime, 14. jula 1958, u Iraku je izvr{en dràvni udar, ukinuta monarhija i usposta-vqena republika. Prozapadno orijentisani kraq Fejsal II, wegova porodica i premijer Nuri Said su likvidirani. Obrazovano je Ve}e suvereniteta i nova revolucionarna vlada na ~elu sa glavnim akte-rom pu~a – generalom Abdul Kerimom el Kasemom. Nova vlada je po-ni{tila sve sporazume sa Velikom Britanijom, donela odluku o istupawu Iraka iz Bagdadskog pakta i raskinula federaciju sa Jor-danom.51

Sli~an tok doga|aja o~ekivao i u drugim dvama zapadno orijen-tisanim dràvama u neposrednom susedstvu – Libanu i Jordanu. Ose-tiv{i se ugroènim, u strahu da }e do}i do sli~nih prevratni~kih akcija i u wihovim zemqama, predsednik Libana Kamij [amun (Camil-le Chamoun) i jordanski kraq Husein, pozvali su vlade SAD, Velike Britanije i Francuske da interveni{u u wihovim zemqama i pruè im vojnu podr{ku radi konsolidacije reìma ugroènih talasom po-buna. Samo dan posle dràvnog udara u Iraku, ameri~ki marinci su se iskrcali na obalu kod Bejruta, uz podr{ku vazduhoplovnih i pomor-skih snaga VI flote. Narednog dana (16. juna) britanske trupe u{le su u Jordan. Isto~nim Sredozemqem su krstarile jake jedinice anglo-

50 Taj pakt se u po~etku nazivao – Tursko-ira~ki pakt, jer su ga 24. februara 1955. formirale ove dve dràve u Bagdadu. Slede}eg meseca pristupila mu je i Veli-ka Britanija, pod ~ijim uticajem je i formiran. Septembra 1955. Paktu je pristupio Pakistan, a oktobra iste godine, Iran. Kao formalni razlog formirawa Bagdadskog pakta, navo|ena je potreba za{tite od „komunisti~ke opasnosti.“ SAD nisu formal-no bile ~lan Pakta, ali su pristupile wegovim organima Ekonomskom savetu i Voj-nom komitetu. Izda{no su finansijski i vojno pomagale ovu organizaciju.

51 Ta federacija dvaju ha{emitskih monarhija Iraka i Jordana, pod imenom Arapska unija, formirana je 14. februara 1958, kao protivteà ujediwewu Egipta i Sirije, ostvarenom samo dve nedeqe ranije (zato su je neki zvali i „konkurentska unija“). Na ~elu federacije bio je ira~ki kraq Fejsal II. Jordanski kraq Husein po-stao je namesnik, broj ministara u vladi je bio isti, a prestonicu je trebalo svakih {est meseci seliti iz Bagdada u Aman i obrnuto.


147

ameri~ke mornarice, me|u wima i u svetu najmo}niji ameri~ki nosa~ aviona – Saratoga.52

Novonastala situacija na Bliskom istoku dovela je do nove kri-ze u odnosima velikih sila i o{tre polemike u OUN, pra}ene te-{kim optu`bama suprotstavqenih strana u vezi pozadine aktuelnih zbivawa. Zapad je optuìvao SSSR i Egipat da su inspirisali i po-mogli prevrat u Iraku i pripremali sli~ni scenario i za Liban i Jordan, a SSSR je optuìvao Anglo-Amerikance za vojnu intervenci-ju unutar suverenih dràva u~iwenu mimo postoje}ih me|unarodno-pravnih instrumenta Ujediwenih nacija. Pri tome, sa sovjetske stra-ne NATO-u su upu}ena jasna upozorewa o odlu~nosti sovjetskog vrha da i sam reaguje u slu~aju da se vojne snage SAD i Velike Britanije ne povuku iz Libana i Jordana, a posebno ako poku{aju da intervenciju pro{ire i na Irak. Da bi to upozorewe potkrepila konkretnim me-rama, Moskva je naredila pokret svojih trupa i vojne manevre u rejonu Kavkaza, u blizini Turske i u Turkmeniji prema Iranu. Sli~ni mane-vri su organizovani i od strane bugarske vojske uz u~e{}e sovjetskog ratnog vazduhoplovstva u blizini tursko-bugarske granice.

U naelektrisanoj situaciji, Jugoslavija je u potpunosti podrà-la stav SSSR-a i socijalisti~ke grupacije dràva prema zbivawima na Bliskom istoku. U tom smislu, odmah po izvr{ewu dràvnog udara u Iraku, priznala je revolucionarnu vladu generala Kasema ({to su istovremeno u~inile i sve dràve socijalisti~kog lagera),53 a potom, o{tro osudila intervenciju anglo-ameri~kih snaga u Jordanu i Liba-nu, kvalifikuju}i je sli~nim atributima kao i zvani~na Moskva. I sam Hru{~ov, tokom razgovora vo|enim 16. jula 1958. sa jugosloven-skim ambasadorom Mi}unovi}em, konstatovao je „kako su nam stavovi isti, iako se nijesmo prethodno dogovorili.“ U sklopu srda~ne atmos-fere, ve} duè vremena neuobi~ajene za susrete ove vrste, sovjetski lider je uputio poziv Titu da poseti SSSR i pridruì mu se u lovu u Ukrajini, u kome su trebali da u~estvuju i Gomulka i Kadar.54

Ono {to je unosilo posebnu dozu delikatnosti u aktuelne jugo-slovensko-sovjetske odnose, bila je ~iwenica da je upravo uo~i i to-kom burnih zbivawa na Bliskom istoku, u poseti Jugoslaviji boravio

52 Vojna intervencija u Libanu bila je u duhu „Ajzenhauerove doktrine“ kojom

su se rukovodile SAD posle izbijawa Suecke krize. Ta doktrina zasnivala se na sta-vu Ajzenhauera, iznetom 5. januara 1957. ameri~kom Kongresu, da je posle potiskivawa Velike Britanije i Francuske sa prostora Sredweg istoka, u tom va`nom podru~ju nastao „veliki vakum mo}i.“ Da bi se eliminisala opasnost da taj „vakum“ do|e pod kontrolu „me|unarodnog komunizma“, ameri~ki predsednik je zatraìo i dobio sa-glasnost Kongresa za pruàwem ekonomske i vojne pomo}i, pa i upotrebi ameri~kih oruànih snaga, u slu~aju da neka od dràva Bliskog i Sredweg istoka zatraì takvu pomo} da bi za{titila svoj teritorijalni integritet i nacionalnu nezavisnost.

53 U svojoj poruci novom predsedniku ira~ke vlade Kasemu, od 16. jula 1958, Ti-to je izrazio svoje zadovoqstvo {to je u prilici „da prizna Ira~ku Republiku i da joj predloì uspostavu normalnih diplomatskih odnosa. Vlada FNRJ to ~ini sa toli-ko ve}im zadovoqstvom {to u pro{losti nije bilo mogu}no uspostaviti diplomatske odnose dvije zemqe […] Uvjeren sam da }e ovaj korak predstavqati sre}an po~etak za plodan razvoj na{ih me|usobnih odnosa u interesu na{ih naroda i mira u svijetu“, Borba, 17. jul 1958.

54 V. Mi}unovi}, n. d., 482.


148

egipatski predsednik Naser. înilo se, kako su to – ne bez malicio-znosti – komentarisali neki zapadni listovi, da pred svaku krizu na Bliskom istoku egipatski lider obavezno poseti Brione.55 Pri tome, obojica dràvnika zauzmu po pravilu antizapadni stav i osu|uju}i politiku blokova dokaù da wihov neutralizam nije naro~ito inkom-patibilan sa sovjetskom me|unarodnom strategijom.56 Budu}i da je Moskva veliki zna~aj pridavala uspostavqawu tesnih odnosa sa Egip-tom, kqu~nom dràvom Bliskog istoka, nije vi{e mogla u svojim zva-ni~nim saop{tewima i ~lancima u {tampi da i daqe osu|uje „jugoslo-venski neutralizam“ kao „indirektnu podr{ku imperijalizmu“, a da istovremeno podràva Naserov stav prema aktuelnim me|unarodnim zbivawima, jer su se oba stanovi{ta u potpunosti poklapala. Stoga se, po prvi put u sovjetskoj {tampi i {tampi isto~noevropskih dràva pojavquju tekstovi u kojima se u pozitivnom kontekstu tretira jugoslo-venski nastup povodom zbivawima na Bliskom istoku i bez ideolo{kih kvalifikacija izve{tava o razgovorima dvojice dràvnika na Brioni-ma. Dodu{e, sude}i po izve{taju jugoslovenskog SMIP-a, radi se o „ve-oma oskudnim vestima“, ali s obzirom na pre|a{we stawe, one su oce-wene kao pozitivan pomak u aktuelnom trenutku.57

U neku ruku, Naser je tokom svoje posete Jugoslaviji odigrao ulogu privremenog pomiriteqa Hru{~ova i Tita u sklopu sloène me|unarodne situacije koja ih je povezivala. Wegova èqa da poseti SSSR po povratku iz Jugoslavije, dodatno je doprinela ovakvom obr-tu. Naime, i Tito i Hru{~ov su, u nameri da obezbede Naserov bezbe-dan povratak u Kairo i dogovore se o svim detaqima s tim u vezi, ob-novili komunikaciju kakva je ve} duè vremena bila napu{tena u wi-hovim odnosima. Pri tome su obojica bili skloni da preuveli~aju opasnost koja je egipatskom lideru pretila ukoliko bi se u Kairo vratio istim putem kojim je do{ao u Jugoslaviju. Upozoravali su ga da bi se u tom slu~aju morao, sa porodicom, vratiti svojim jahtama preko Sredozemqa gde su stacionirane pomorske jedinice NATO-a, nena-klowene egipatskoj politici podr{ke ira~kim pobuwenicima i ak-terima antireìmskih previrawa u Libanu i Jordanu. Hru{~ov i Ti-to su, èle}i da pokaù Naseru koliko brinu o wegovoj bezbednosti, delili stav da bi opasan bio i Naserov povratak preko Mediterana supermodernim sovjetskim avionom TU-104. Posle opse`nih konsul-tacija dogovoreni su svi modaliteti optimalnog re{ewa, koje je ukqu~ilo i pitawe povratka Naserove porodice, ène i dece i naj-bliìh saradnika, koji su ostali na Brionima posle wegovog odlaska u SSSR. Sovjetskim avionima svi su preba~eni preko Irana i Sirije u Kairo, dok su brodovi kojima su doplovili iz luke Aleksandrije, ostali neko vreme u jugoslovenskim pristani{tima.58

55 I u vreme neposredno uo~i Suecke krize, u leto 1956, samo nedequ dana pre

nego {to je zvani~no objavio odluku o nacionalizaciji Sueckog kanala, Naser je bio Titov gost na Brionima.

56 DASMIP, PA, UAR, 1958, f-132, 417 887 i 417 987. 57 Isto, 1958, str. pov., f-3, 239. 58 Komentari{u}i kasnije, tokom susreta sa Nehruom u Indiji, ovu neobi~nu

epizodu vezanu za Naserov povratak, Tito se hvalio svojom predusretqivo{}u prema


149

Tokom narednih meseci postepeno se sti{avala bura u me|una-rodnoj zajednici izazvana anglo-ameri~kom intervencijom u Jordanu i Libanu59, ali odnosi Jugoslavije sa socijalisti~kim lagerom su za-dràli privremeno uspostavqeni nivo smirivawa uzajamne kampawe. Izuzetak je predstavqala kampawa Kine, Albanije i Bugarske koja se i daqe nije sti{avala, nego je ~ak dobijala na intenzitetu.60

S jugoslovenske strane, u ovom periodu uo~ena je promena stra-tegije kampawe usmerena na „elasti~nije i suptilnije metode.“ Weno teì{te se sada prenosi na teren teorije i izno{ewe kritike na ra-~un SKJ kroz nau~ne ~asopise, publikacije i kwige. Umesto politi-~ara i novinara, ovog posla se prihvataju instituti, nau~nici i pro-fesori zaduèni za ~istotu marksisti~ke misli.

U to vreme u Pragu je po~elo da izlazi novo glasilo socijali-sti~kog lagera – ~asopis Pitawe mira i socijalizma. Jedna od kqu~-nih tema kojom se bavila ve}ina autora priloga u tom ~asopisu bila je „pitawe savremenog revizionizma“, odnosno odstupawa od socijali-sti~kog koncepta razvoja dru{tva. U tom smislu, redakcija u „Uvod-niku“ prvog broja, kao najva`niji zadatak ure|iva~ke politike ~aso-pisa navodi „borbu protiv svih pojava buròaske ideologije, a u pr-vom redu borbu protiv revizionizma, koji u sada{wim uslovima pred-stavqa glavnu opasnost po komunisti~ki pokret.“ Naravno, glavni primer u praksi preko koga su se ovakve „devijacije“ mogle objasniti bila je Jugoslavija.61

Ve} u prvom broju ovog, „teoretskog i informacionog ~asopisa komunisti~kih i radni~kih partija“, objavqeno je vi{e priloga i ~lanaka u kojima se iznose ozbiqne optu`be na ra~un jugoslovenskog partijskog i dràvnog rukovodstva. Te optu`be su krajwe ishodi{te op{teprihva}enog stava da je ceo svet podeqen na snage mira i snage rata. Kao uzro~nik svih ratova i neprijateq mira broj 1, u ~lanku „Za pobedu mira i socijalizma“ Antowina Novotnog (prvog sekretara CK KP^ i predsednika êhoslova~ke) naveden je ameri~ki imperijali-zam. Opasnost od wega „jo{ se pove}ava u vezi s tim {to imperijali-sti raspolaù takvim oru`jem masovnog uni{tewa kao {to su atom-

uvaènom gostu. Minimiziraju}i ulogu Hru{~ova u svemu tome, objasnio je Nehruu, kako je u stvari na wegovu li~nu inicijativu Naser promenio mar{rutu svog povra-taka i umesto „opasne Sredozemne opcije“, opredelio se za povratak preko SSSR-a, Irana i Sirije. Pri tome Tito mu je „naru~io i platio let Tupoqevom [TU-104 – D. B.]“. Tako je, ujedno i do{lo do nepredvi|enog Naserovog susreta sa Hru{~ovom u Moskvi, koji je doprineo poboq{awu egipatsko-sovjetskih odnosa. (DASMIP, PA, 1959, Indija, f-39, 33 853).

59 Pod pritiskom me|unarodne javnosti i arapskog sveta, a u skladu sa odlukom Generalne skup{tine UN, Velika Britanija je oktobra 1958. povukla svoje trupe iz Jordana. Sjediwene Dràve su u~inile to isto, odmah, po smirivawu gra|anskog rata i uspostavqawu nove vlade u Libanu. Iako se situacija u Libanu privremeno smiri-la, Amerikanci nisu ostvarili svoj ciq. Liban je prestao da bude wihov saveznik i postao neutralna dràva. Jordan se, opet, na{ao u izolaciji okruèn Irakom, UAR, Libanom i Saudijskom Arabijom u kojoj je sa politi~ke scene privremeno uklowen wen prozapadno orijentisan kraq Saud.

60 DASMIP, 1958, str. pov, f-3, 292. 61 AJ, CK SKJ, 507/IX, 119/IV-124. Antijugoslovenski stavovi na stranicama

prvog broja ~asopisa „Pitawa mira i socijalizma“.


150

ske i vodoni~ne bombe. To oru`je se sada daje u ruke zapadnonema~kih fa{isti~kih generala, onih koji su izgubili Drugi svetski rat i da-nas ponovo ùde za revan{om.“ U takvoj situaciji posebna odgovor-nost, po Novotnom, leì na onima „koji brane (spre~avaju) razotkri-vawe antinarodnog karaktera ameri~kog imperijalizma u o~ima mi-roqubivog ~ove~anstva. Upravo takvu ulogu vr{e u radni~kom pokre-tu oportunisti i revizionisti, a u prvom redu rukovode}i faktori Saveza komunista Jugoslavije, koji tvrde da me|unarodna zategnutost izvire iz politike snage, koju toboè vodi Sovjetski Savez isto kao i imperijalisti.“ Zbog toga {to izjedna~avaju blokove i smatraju da i jedan i drugi predstavqaju opasnost po svetski mir, ~e{ki partijski lider je jugoslovenske komuniste optuìo da „su se ne samo odrekli od marksisti~ko-lewinisti~kog u~ewa o miru i ratovima, ve} na sebe preuzeli ulogu da maskiraju ameri~ki imperijalizam, da ga ulep{ava-ju, da krivicu za me|unarodnu zategnutost prebacuju s wegove glave na tu|u.“62 Razvijaju}i ovu tezu, autori drugih tekstova u ~asopisu Pita-

we mira i socijalizma optuùju rukovodstvo SKJ da svojom politi-kom deluje u pravcu razbijawa jedinstva snaga koje se bore za mir i sa-mim tim oja~ava snage koje se rukovode suprotnim ciqem. Otuda van-blokovska politika Jugoslavije, prenebregavaju}i klasni aspekt sve-op{te polarizacije sveta, prenebregava i zna~aj osnovnih marksi-sti~ko-lewinisti~kih na~ela, posebno na~ela „proleterskog inter-nacionalizma.“63

Izlazak iz {tampe Lewinovog rada „Marksizam i revizioni-zam“, posluìo je kao povod za sli~ne optu`be zemaqa socijalisti~-kog lagera na ra~un jugoslovenskog rukovodstva.64 U tom duhu, sticao se utisak da je Lewin jo{ u vreme dok je pisao ovu kwigu predvideo da }e se u Evropi pojaviti komunisti~ka partija sklona da pomogne „ameri~ki imperijalizam“ i „nema~ki militarizam“, unose}i elemen-te razdora u me|unarodni radni~ki pokret.65

Iako se u sovjetskoj {tampi i daqe uglavnom ignori{e unutra-{wa i spoqnopoliti~ka aktivnost SKJ, u ovom periodu se, ipak, s vremena na vreme pojavquju i ~lanci bez negativnih kvalifikacija o aktuelnim zbivawima u Jugoslaviji. Citiraju se stavovi Jugoslavije u Ujediwenim nacijama, prate se odre|eni segmenti wene me|unarodne aktivnosti, registruju posete stranih dràvnika i sve ono {to se uklapa u sovjetsku me|unarodnu strategiju. Na taj na~in je tretiran i odlazak Mi}unovi}a iz Moskve, iako je taj korak u~iwen uprkos insi-stirawu Hru{~ova da se produì wegova ambasadorska misija, dok se

62 Isto, 3. 63 Isto. Ostap Dluski, Nema~ki militarizam — pretwa miru. 64 AJ; CK SKJ, 119/4, 113. Izve{taj Dràvnog sekretarijata za inostrane po-

slove FNRJ: Odnosi FNRJ — IEZ (isto~noevropske zemqe – D. B.). 65 Autori priloga objavqenih tim povodom posebno su se kriti~ki odnosili

prema jugoslovenskom stavu o odumirawu dràve u procesu izgradwe socijalizma i stavu o prvenstvenoj odgovornosti komunista pred sopstvenim narodom, a tek onda pred me|unarodnim radni~kim pokretom. Takav stav su tretirali kao nacionalizam u redovima SKJ koji vodi slabqewu bloka socijalisti~kih dràva i ja~awu wihovih protivnika.


151

ne konsoliduju jugoslovensko-sovjetski odnosi.66 Mi}unovi}evom po-vratku u Beograd dat je uobi~ajen publicitet, karakteristi~an za ovakve situacije. Ina~e, Radio-Moskva je od septembra prekinula da prenosi antijugoslovenski intonirane ~lanke iz pojedinih glasila socijalisti~kog lagera, {to je do tada bila gotovo redovna praksa. Kad je Jugoslavija u pitawu, ograni~ila se na kulturni sektor. Izve-{tavalo se o jugoslovenskim kwigama koje su upravo prevo|ene u SSSR-u, o kupovini jugoslovenskih filmova, gostovawu folklornih dru{tava iz Beograda, trendovima u muzici. Istovremeno, u raznim prilikama, zvani~no i nezvani~no, upu}uje se poziv rukovodstvu SKJ za sastanak na kome bi se „spor nekako ubla`io i razre{io“.67

Zvani~ni Beograd se prema neuobi~ajenoj kooperativnosti Mo-skve odnosio sa velikom dozom rezerve i nepoverewa. Preovladavao je stav, {to se kasnije i pokazalo ta~no, da se radi samo o privreme-nom manevru, ~iji je ciq da se ispita „kakav su efekat imali priti-sak i kampawa na nas, da li smo postali mek{i“.68 Sumwi~avost po tom pitawu, navela je jugoslovenskog ministra inostranih poslova Ko~u Popovi}a da, znatno ranije, jo{ u vreme kada je sovjetska pomir-qivost predstavqala sporadi~nu pojavu u diplomatskoj komunikaci-ji, uputi {ifrovani cirkularni telegram svim jugoslovenskim amba-sadama. U tom telegramu je upozoravao diplomatsko osobqe na jugo-slovensko vi|ewe pozadine nove taktike SSSR-a i lagera: „Smisao i ciq wihove sada{we taktike su jasni. O~uvati i konsolidovati, po-zitivne, rezultate kampawe, vo|ene tobo` na planu ideolo{ke ras-prave. Daqe javno produbqivawe bi moglo u samom lageru pokrenuti neke latentne probleme. Nas dovesti u zabunu i neutralisati, kako bi sebi olak{ali otklawawe negativnog efekta kampawe kod wihovih masa i vani, naro~ito kod vanblokovskih [zemaqa – D. B.], istovreme-no prebacuju}i na nas odgovornost ako ne do|e do popravqawa odnosa i izazivaju}i nove sumwe na Zapadu prema nama... Sasvim je jasno da sovjetski ciqevi prema nama ostaju isti, a da im se samo taktika jo{ jednom mewa u skladu sa wihovim interesima i postoje}im okolnosti-ma“. Iz ovakve analize stawa, proiza{la je i Popovi}eva instrukcija: „Treba da pazite da ne nasedate. Svoju voqu za saradwom mogu dokazati samo stvarnom promenom politike prema nama. Prema ovakvoj antiso-cijalisti~koj politici nemamo nikakve socijalisti~ke obaveze“.69

Polaze}i od procene da sovjetska strana nema iskrenu nameru da poboq{a svoje odnose sa Jugoslavijom, Tito je preko ambasadora Mi-}unovi}a odbio ponudu za novim sastankom sa rukovodstvom SSSR-a. Ovu ponudu izneo je Hru{~ov tokom oktobra 1958, za vreme opro{taj-ne posete jugoslovenskog ambasadora, uprili~ene u letwoj rezidenci-ji {efa sovjetske partije i vlade, na obali Crnog mora. Sude}i po

66 Na Hru{~ovqevo insistirawe, odlo`en je Mi}unovi}ev povratak u Jugosla-

viju planiran za jul 1958. Me|utim, oktobra iste godine, jugoslovenski ambasador je, ipak, napustio SSSR i preuzeo funkciju zamenika ministra inostranih poslova.

67 AJ, CK SKJ, 507/IX, 119/4, 113. 68 Isto. 69 DASMIP, 1958, str. pov., f-2, 204. Cirkularni telegram Ko~e Popovi}a

svim jugoslovenskim diplomatskim predstavni{tvima.


152

Mi}unovi}evim bele{kama, tom prilikom Hru{~ov je bio zaokupqen iznalaèwem re{ewa koje bi doprinelo popravqawu jugoslovensko-sovjetskih odnosa i likvidirawu aktuelnog spora. Najboqe re{ewe je video u sastanku rukovodstava dvaju zemaqa. Pri tome je naglasio da „ne dolazi u obzir da Rusi ovog puta idu u Jugoslaviju“. To je navodilo na zakqu~ak „da bi Jugosloveni sada trebali da do|u u Moskvu, ako èle da se stawe me|u nama promijeni“.70

Po{to su ovakvi pozivi ve} bili upu}ivani jugoslovenskoj strani, a ona zauzela stav da nije pravo vreme da se na wih da poziti-van odgovor, iskusni Veqko Mi}unovi} je izbegao direktan odgovor na Hru{~ovqevu inicijativu, ostavqaju}i jugoslovenskoj vladi da se ovim pitawem jo{ jednom naknadno pozabavi i zauzme odgovaraju}i stav. Taj stav je o~igledno bio negativan, jer nikakav zvani~an odgo-vor u vezi sastanka Tito-Hru{~ov nije dat. Me|utim, jugoslovenski predsednik u~inio je jedan drugi korak kako bi ublaìo svu nepopu-larnost samog ~ina odbijawa pruène ruke pomirewa. Iskoristio je svoj nastup uprili~en 12. oktobra 1956, povodom pu{tawa u pogon no-ve visoke pe}i u èqezari u Zenici i u svom govoru odlu~no izrazio spremnost jugoslovenskog rukovodstva da se preduzmu koraci kako bi {to pre bio prevazi|en spor sa SSSR-om i isto~noevropskim zemqa-ma. „Zar ne bismo mogli imati boqe odnose? Mi èlimo da imamo bo-qe odnose... Mi znamo da ovakvo stawe ne smije i ne moè dugo da tra-je. Jednoga dana }e biti i ostvareni boqi odnosi. Mi èlimo da to bu-de {to prije“.71

Ono {to je posebno privuklo pa`wu doma}e i strane javnosti u vezi sa ovim Titovim nastupom, pored pomirqivog tona prema SSSR-u, bila je {iroko elaborirana kritika na ra~un ~itavog niza „subjek-tivnih slabosti“ vezanih za sprovo|ewe privredne politike Jugosla-vije tokom posledwih godina. Ta kritika je u mnogim ta~kama bila sli~na onoj koja je dolazila iz socijalisti~kog lagera. Ovaj put Tito nije bio tako siguran po pitawu postavqanom iz Moskve „da li se so-cijalizam moè graditi na ameri~koj p{enici? “ Dok je u Labinu Ru-sima prkosno odgovarao da moè i da ameri~ka p{enica nije ni{ta gora od sovjetske, sada se, prelaze}i na ovaj klizav teren, ozbiqno po-kolebao. Napomenuo je da se toj vrsti pomo}i SAD niko u Jugoslaviji „mnogo ne raduje, jer ponosan jugoslovenski narod ne voli da od nekoga stalno dobija pomo}. Mi ne bismo htjeli da se takvo stawe produì“. Priznao je da se to u „politi~kom pogledu po~elo nezgodno odraàva-ti“ i da je „nama i na me|unarodnom terenu mnogo lak{e kad ni od ko-ga ni u ~emu ne zavisimo“. Kao jedini izlaz iz ove nezahvalne situaci-je, Tito je naveo davawe prioriteta poqoprivredi i radikalnom po-ve}awu proizvodwe p{enice u Jugoslaviji, ~ime bi se kona~no stvo-rili uslovi za postepeno eliminisawe potrebe za obimnim nabavka-ma ovog poqoprivrednog artikla iz SAD.72 „Vrijeme je da u toku ove

70 Veqko Mi}unovi}, n. d., 509. 71 J. B. Tito, n. d., kw. XIII, 365. 72 Jugoslavija je od po~etka realizacije Tripartitnog programa pomo}i zapad-

nih sila 1951, pa do momenta kada je Tito drào ovaj govor, svake godine dobijala na ime pomo}i od SAD, u skladu sa ameri~kim Zakonom o poqoprivrednim vi{kovima, u proseku preko milion tona p{enice.


153

dvije ili tri godine likvidiramo svaku potrebu za uvozom p{enice, a pokazalo se da je to mogu}no. Sa {est ili sedam stotina hiqada hekta-ra mi moèmo zadovoqiti na{e potrebe i u~initi da ne uvozimo p{e-nicu, pa ni drugo“.73

Ovaj Titov nastup najboqe ilustruje koliko su ga poga|ale op-tu`be iz zemaqa socijalisti~kog lagera {to „prosja~i pomo} od im-perijalista“ i koliko je i sam smatrao da one imaju u sebi ~iweni~ki osnov. U velikoj meri wegova odluka o potrebi obustavqawu progra-ma za vojne pomo}i SAD krajem 1957. godine, uslovqena je èqom da se oslobodi rastu}e zavisnosti od Zapada, koja ga je dovodila u situa-ciju da se stalno brani od Staqinovih, a potom Hru{~ovqevih optu-`bi da je prodao komunisti~ke ideale za ameri~ke dolare.74 Pokazalo se da se obustavqawem vojne saradwe sa SAD samo delimi~no oslobo-dio ove te{ke hipoteke. Morao je i}i daqe i stvoriti uslove za sli-~an potez i u pogledu stawa po pitawu p{enice.75

Neuobi~ajeno op{irnim govorom o brojnim propustima u pri-vredi, niskom ìvotnom standardu stanovni{tva, neadekvatnom plat-nom sistemu i sistemu nagra|ivawa prema radu, o zloupotrebama po-loàja i neopravdanim privilegijama pojedinih struktura dru{tva i nerealnim privrednim planovima, Tito je, svesno ili nesvesno, potvr-dio ~iweni~ku zasnovanost brojnih kriti~kih opservacija izno{enih u sovjetskoj {tampi i nau~nim ~asopisima na ra~un nezadovoqavaju}eg stawa u jugoslovenskoj ekonomskoj sferi. Pokazalo se da jugoslovenski lider nije dobro procenio trenutak za ovakvo „posipawe pepelom“, ni-ti mogu}u reakciju socijalisti~kog lagera u tom kontekstu.

Tretiraju}i Titove optu`be kao krunski dokaz koliko je blok socijalisti~kih dràva bio u pravu u kritici „jugoslovenskog revi-zionizma“, Moskva je postepeno na~inila nov zaokret u politici pre-ma Jugoslaviji, poja~avaju}i pritisak na weno rukovodstvo. O~igled-no nezadovoqan Titovim odbijawem da poseti SSSR i kona~no se od-rekne svog disidentstva u me|unarodnom komunisti~kom pokretu, Hru{~ov je krenuo ponovo u ofanzivu. Sovjetska {tampa, a potom i nau~ni ~asopisi, iskoristila je veliki deo Titovog govora da dokaè kako je wihovo ranije pisawe bilo objektivno i dobronamerno, a kako je jugoslovensko rukovodstvo bez ikakvog razloga takvo izve{tavawe nazivalo „antijugoslovenskom kampawom“. Ovaj put nije trebalo is-krivqivati citate, dovoqno je bilo dati ih u izvornoj formi. Slede-}i primer SSSR-a i ostale zemqe socijalisti~kog lagera su sli~no postupile.76 Kratkotrajnom primirju je o~igledno do{ao kraj.

73 J. B. Tito, n. d., kw. XIII, 357–358. 74 Te optu`be su povezane sa op{tom sovjetskom kritikom jugoslovenske poli-

tike na selu. Interesantno je da su i Sovjeti svoje primedbe po tom pitawu argumen-tovali na sli~an na~in kao i Amerikanci, iako rukovo|eni sasvim suprotnim ciqe-vima. Stalno su postavqali pitawe kakvu to politiku Jugoslavija vodi na selu, koja je dovele do neverovatnog obrta, da je od zemqe koja je sve do Drugog svetskog rata bi-la izvoznik p{enice, sada postala wen veliki uvoznik.

75 U tome je i uspeo. Posle ove Titove direktive dolazi do nagle promene u po-litici investirawa. Proizvodwa p{enice se drasti~no pove}ava, da bi po~etkom 60-ih godina Jugoslavija kona~no prestala da bude uvoznik ovog artikla.

76 AJ, CK SKJ, 507/IX, 119/IV, 113.


154

Tito je, 23. novembra 1958. govore}i okupqenim radnicima u No-vom Mestu, `estoko uzvratio sovjetskom rukovodstvu, kome se u stva-ri i obra}ao u tom momentu: „Moj govor u Zenici, ~ini mi se, krivo su protuma~ili neki qudi u isto~nim zemqama. Vi znate da sam ja tamo, u ime ~itavog naroda i svih nas, pledirao za ostvarewe mirne sarad-we, isti~u}i da mi ne `elimo sva|u i da nismo nikakve sva|alice. Ali, to se protuma~ilo kao izraz neke na{e slabosti, tako kao da sam je ve} po~eo da reteriram; a to zna~i, prema wihovom mi{qewu, da nas treba pritisnuti jo{ malo, pa }emo onda definitivno popusti-ti“. Da od popu{tawa nema ni{ta, jugoslovenski predsednik je pono-vio vi{e puta, ne ostavqaju}i mesta nikakvoj dilemi po tom pitawu. Samouvereno je odbacio princip kojim se, po wemu rukovode sovjet-ski rukovodioci „ko je ja~i, taj tla~i“, kao i wihova nastojawa „da nas razuvjere silom, odnosno da u~ine da se pod pritiskom sile odrek-nemo svoje linije i prakse koju sprovodimo“. Pri tome, upozorio je svoje kriti~are: „Mi nismo navikli da pod nekim pritiskom priklo-nimo svoje glave. U odnosu na nas to nikad niko nije postigao. Ne zato {to bismo nas nekoliko bili takvi, ve} zato {to je ~itav na{ narod takav. Na{ narod bi nas prognao kad bismo bili kukavice i kad bismo izdali wegove interese“.77

Dragan Bogetic

THE SECOND YUGOSLAV-SOVIET CONFLICT AND THE CONCEPT OF ACTIVE PEACEABLE COEXISTENCE

Summary

Ten years later, the same contents, typical for the sharp confrontation between Yugoslavia and the USSR in 1949, characterized the second Yugoslav-Soviet conflict, as this sudden deterioration of relations between Belgrade and Moscow in 1958 was often named in the West. However, this time, the conflicts were less intensive and less dange-rous than the previous one but their essence and contents were mainly the same.

The cause for the renewed discontinuation of cooperation between the states and parties of Yugoslavia and the USSR was Yugoslavia’s rejection to sign the Declarations of 12 communist parties at the gathering in Moscow held in November, 1957, and the adoption of the Program of the Union of the Communists of Yugoslavia (SKJ) at the Se-venth Congress in Ljubljana in April, 1958. The main reason, however, of the conflict between Khrushchev and Tito appeared due to the total failure of the Soviet action to get Yugoslavia back to the group of socialist states and persuade the Yugoslavs to renounce the politics of avoiding firm alliance with any of the two opposing blocks. All the Khrushchev’s illusions of the Yugoslavia’s return to the socialist circle definitely disper-sed when the Yugoslav communists, instead of signing the declaration that had the cha-racter of the constitutive act of the new Cominform, adopted the Program of SKJ, i.e. the document of completely different content, with stress on communist parties’ independent choice of their path to socialism.

77 J. B. Tito, n. d., kw. XIII, 408–416.

PRILOZI BRANKO NADOVEZA, vi{i nau~ni saradnik Institut za noviju istoriju Srbije Beograd, Trg Nikole Pa{i}a 11

AGRARNA POLITIKA MILANA STOJADINOVI]A

APSTRAKT: Milan Stojadinovi} sprovodio je specifi~nu agrar-

nu politiku kao predsednik Vlade Kraqevine Jugoslavije, u pe-

riodu 1935—1939. godine. Osnova wegove politike bila je u li-

kvidirawu seqa~kih dugova, odnosno u reformi poreza. Tako|e,

u modernizaciji poqoprivrede, usvajawem savremenih tehnolo-

{kih re{ewa i izuma na bazi modernih evropskih poqopri-

vrednih dostignu}a i politike. Stojadinovi} se zalagao za ve-

}e u~e{}e seqa{tva u svim institucijama dràve i dru{tva,

posebno u wegovoj, vladaju}oj partiji. Milan Stojadinovi} (1889–1961) kreirao je agrarnu politiku

dok je bio predsednik vlade Kraqevine Jugoslavije (jun 1935–februar 1939). Osnove wegove politike u tom periodu su reforme poreskog si-stema u agraru, pre svega likvidacija seqa~kog duga; modernizacija agrara u smislu prihvatawa nau~no-tehnolo{kih izuma i pove}awa proizvodwe; ukqu~ivawe seqaka u sve institucije dru{tva i dràve.

U tom periodu, kako M. Stojadinovi} isti~e u svojim memoari-ma, otklowene su mnoge anomalije u agraru, od kojih je seqa~ki duh bila najve}a. Tako pi{e: „Pitawe zemqoradni~kih dugova, koje se go-dinama povla~ilo, bilo je re{eno poput Gordijevog ~vora“. Seqak je pre roka isplatio sve dugove. Stojadinovi} u memoarima navodi:

„Naporedo, blagodare}i smi{qenoj privrednoj politici, cene agrarnih proizvoda znatno su sko~ile i uskoro dostigle svoj raniji nivo. Ovome je navi{e doprinelo zakqu~ewe povoqnih ugovora, naro-~ito sa Nema~kom, koja nam je davala preferencijalne cene, a koje su iznosile 20% iznad trì{nih. Ujedno, sve industrijske proizvode nabavqati u Nema~koj za 40% jevtinije, koliko je Nema~ka vlada do-pla}ivala izvoznicima iz svojih sredstava“.1

To se odnosi na period od 1937. kada se Jugoslavija privredno po~e-la pribliàvati Nema~koj i Italiji. Stojadinovi} isti~e da je zemqa-rina smawena za tre}inu, zadrugama su date mnoge olak{ice, pogotovo u smislu pla}awa poreza. Za duvansku privredu navodi:

„Proizvodwi duvana poklowena je naro~ita pa`wa, jer je to pred-stavqalo odli~an proizvod za izvoz. Tako je od 10,9 miliona kilograma u 1935, godi{wa proizvodwa duvana dostigla 24,1 milion 1937. godine“.2

1 Milan Stojadinovi}, Ni rat ni pakt, Rijeka 1970, 496. 2 Isto, 497.

Branko Nadoveza ISTORIJA 20. VEKA 2/2004 156

Stojadinovi} se nije bavio veli~inom zemqi{nog poseda, po-sebno ne wegovim ukrupwavawima, ve} mogu}no{}u wegove moderni-zacije i efikasnosti.

„Osim znatnog broja bezemqa{a, Kraqevina Jugoslavija je ima-la i veoma usitwen posed. Godine 1931. na 10.645.980 ha bilo je ~ak 1.985.725 gazdinstava poqoprivrednih. Vi{e od tre}ine 33,83% imalo je posed do 2 ha, dok ih je 34,06% raspolagalo posedom izme|u 2–5 ha. Obe kategorije gazdinstava, wih 67,89% imale su u vlasni{tvu svega 28,04% ukupne povr{ine. Nasuprot tome, gazdinstva sa posedom iznad 50 ha koja su ~inila svega 0,35% svih gazdinstava, dràli su 9,60% ukupne povr{ine“.3

Gotovo 80% stanovni{tva ìvelo je na selu, a oko 75% bilo je vezano egzistencijalno za poqoprivredu.

Kraqevina Jugoslavije je nasledila potpuno razli~ito stawe u agraru. Od ostataka feudalizma u Makedoniji i na Kosovu, zadrugar-stva u Srbiji i modernog agrara u Sloveniji, i agrarnog proletarija-ta u Vojvodini i drugim delovima zemqe. Zbog toga su mnoge agrarne reforme doìvele neuspeh. U raznim krajevima agrarna reforma se susretala sa razli~itim problemima, nagomilanim i novim. Oblik svo-jine, veli~ina poseda i imovinsko stawe seqaka bili su razli~iti.4

Veliko nezadovoqstvo agrarnom reformom postojalo je u Slo-veniji a pogotovo kod Hrvata. „Osim te posle neekonomske prakse s agrarnom reformom izrodio se cio sistem wezinoga sprovo|ewa u ta-ko strahovitu korupciju, koja zajedno sa sistemom zloglasnih izvozni-ca upravo obiqeàva bolesni duh toga vremena“, pisao je Hinsko Si-rovatka. Agrar je najboqi i najreprezentativnije izraàvao protiv-re~nosti na kojima je stvorena nova dràva. Tu je bilo toliko razli-~itih interesa da se nije ni{ta moglo pokrenuti, a pogotovu ne izvr-{iti sveobuhvatna agrarna reforma. Na kqu~na pitawa agrarne re-forme postojali su sasvim razli~iti pogledi. „No zato je prvi uslov da taj seqak ili ekonom raspolaè sa svim potrebnim sredstvima za svoju ekonomiju. Tu je dakle bilo je potrebno, da se za seqaka, naro~i-to onog kojem se daje u ruke zemqi{no tlo, spremi dovoqan kredit, da si on ta sredstva – ku}u, gospodarske zgrade, blago, gospodarsko oru|e, umjetno gnojivo itd. – moè stvarno nabaviti i tako se spremno po-svetiti obradi svoga zemqi{ta“.5

Privreda Jugoslavije u vreme vladavine M. Stojadinovi}a bila je na prekretnici. Problem je bio u koji se evropski sistem integri-sati – da li se opredeliti za evropski princip ili interes. U su{ti-ni, stawe u privredi je bilo veoma lo{e.6

Modernizacija privrede u zemqi je uvek zavisila od regional-nih problema. U Srbiji su zadràni jaki elementi zadrugarstva.7 Uredbom o likvidaciji seqa~kog duga iz septembra 1936. napravqen je

3 Mom~ilo Isi}, Seqa{tvo u Kraqevini Jugoslaviji, „Jugoslovenska dràva 1918–1998“, zbornik, Beograd 1999, 402–403.

4 Oto Frange{, Die sozialokonomisete Struktur der jugoslawisehen Landwirtschaft, Berlin 1937 (Die Agrarverfassungen in Jugoslawien, Die Agrarreform in Jugoslawien, 128–230).

5 Hinko Sirovatka, Privredni i socijalni odnosi u Jugoslaviji, Zagreb 1937, 15. 6 Wlad Rosenberg, La situation Economique de la Yugoslavie, Bruhelles 1937, (16 str.). 7 Stevan Ivani}, Poqoprivreda u Srbiji, Beograd 1938.

Agrarna politika Milana Stojadinovi}a 157

veliki pomak u agrarnoj politici. Tako je zaslugom M. Stojadinovi}a uspe{no re{en ovaj problem. Otplata duga bila je u skladu sa eko-nomskom mo}i seqaka. Posle ekonomske krize cena poqoprivrednih proizvoda se stabilizovala.

Pitawe zemqoradni~kih dugova kona~no je regulisano uredbom o likvidaciji radni~kih dugova septembra 1936. godine. Prema Ured-bi, svim du`nicima – zemqoradnicima ~ije dugovawe nije prelazilo 25.000 dinara, dug je smawen na polovinu. O procentu duga za otpis onih du`nika-zemqoradnika, ~ije je dugovawe prelazilo 25.000 odlu-~ivali su sreski sudovi. Kod ovih du`nika procenat duga za otpis mo-gao je da se kre}e od 30% do 50% ukupnog dugovawa. Sva potraìvawa privatnih banaka i zemqoradni~kih zadruga preneta su na Privile-govanu agrarnu banku, ~ime je izvr{ena koncentracija du`ni~ko-po-verila~kih odnosa u poqoprivredi. Privatna lica su tako|e morala da smawe svoja potraìvawa za 50%, ali o naplati druge polovine mo-rala su da se brinu sama. Du`nici, bez obzira na to kome su dugovali, morali su da izmire ostatak svoga duga u roku od 12 godina.

Kako je Privilegovana agrarna banka obe{tetila privatne ban-ke i zemqoradni~ke zadruge? Banka se obavezala da im 50% potraì-vawa isplati u roku od 14 godina u jednakim godi{wim delovima, a 25% u dràvnim troprocentnim obaveznicama u roku od 20 godina. To zna~i da je 1/4 potraìvawa privatnih banaka i zemqoradni~kih za-druga bila otpisana.

Da bi omogu}ila Privilegovanoj agrarnoj banci da do|e do 25% sredstava za obe{te}ewe privatnih banaka i zemqoradni~kih zadru-ga, dràva je krajem 1936. godine emitovala obveznice za likvidaciju radni~kih dugova u nominalnom iznosu od 500 miliona dinara s tim {to je Uredbom o likvidaciji radni~kih dugova omogu}eno da kona~-na suma emitovanih obveznica moè da bude ve}a od 900 miliona dina-ra. Obveznice su nosile kamatu 3%, a rok wihove otplate bio je 20 go-dina. Ove obveznice je Privilegovana agrarna banka predala privat-nim bankama i zemqoradni~kim zadrugama a dràva je po~ela da im ot-pla}uje dug 1937. godine. Tro{kovi otplate obveznica za likvidaciju zemqoradni~kih zadruga pali su na teret redovnog dràvnog buxeta.8

Vlada M. Stojadinovi}a je naro~ito povodom trogodi{wice vlasti isticala svoje uspehe u privredi ~itavim nizom manifestaci-ja, bro{urama, almanasima i na druge na~ine.

U bro{uri vladaju}e Jugoslovenske radikalne zajednice o li-kvidaciji seqa~kog duga se kaè:

„Tako su svi podneli izvesne `rtve da bi se seqaku smawili te-ret. Osim toga data je seqaku mogu}nost da u 12 godina sa kamatom 3 i 4,5% moè da otplati dug. Ina~e seqak u mnogim slu~ajevima nikad ne bi otplatio dug jer je kamata tolika da nije mogao ni wu pla}ati pa je dug rastao i rastao bi mo`da jo{“.9

8 Dragana Gwatovi}, Stari dràvni dugovi – Prilog ekonomskoj i politi~koj

istoriji Srbije i Jugoslavije 1862—1941, Beograd 1991, 165. 9 Vlada dr Milana Stojadinovi}a za na{e selo i na{eg seqaka, „Na{a poqo-

privredna politika“, br. 3, izdawe Glavnog odbora JRZ, Sekcija za propagandu, Beo-grad 1938, 8.


Zatim se razmatralo sklapawe povoqnih trgovinskih ugovora za agrarne proizvode. Otkup poqoprivrednih proizvoda podrazumeva dobre trgovinske proizvode, naro~ito za inostrano trì{te. Poseb-no je razmatran razvoj poqoprivrede u pasivnim krajevima. Odnos razvijenih krajeva i pasivnih krajeva bio je veliki problem za Kra-qevinu Jugoslaviju, koji je izazivao niz ekonomskih a pogotovu poli-ti~kih nesuglasica. Veliki je problem bio re{avawe pitawa koloni-sta i dobrovoqaca, jer prema wima ~esto nisu izvr{ena obe}awa, a oni sami nisu imali naviku obra|ivawa zemqe.

U modernizaciji agrara je ura|eno mnogo. „Ako i ne èlimo da se sasvim li{imo izvoza, èleti je da {to

vi{e smawimo uvoz agrarnih artikala kad ve} moramo uvoziti indu-strijske proizvode. Izuzev ju`no vo}e i tzv. kolonijalnu robu, koju mi ne moèmo sami da proizvodimo mi uvozimo u znatnim koli~inama neke agrarne proizvode koji su industrijske sirovine, naro~ito: pa-muk i vunu. Uvozili smo mnogo i uqana semena ali smo za posledwe tri godine uspeli da pove}amo svoju proizvodwu uqarica u tolikoj meri da }emo ih ve} u ovoj godini imati ~ak i za izvoz. Za ovo isto vreme pove}ali smo povr{inu pod pamukom od oko 1.000 ha na preko 5.000 ha. Sa vunom je stvar takva da mi nemamo dovoqno vune kakvo}e pa se radi na tom da, koliko na{e prilike dozvole usavr{e kakvo}u. [to uvozimo koù nije nikakvo ~udo. Kad podsetimo na to da mi izvo-zimo veliki broj stoke u ìvom stawu, a sa wom i koù, koju posle uvozimo.

U ovom vremenu zapo~et je i planski rad na usavr{avawu kvali-teta na{ih agrarnih proizvoda. Poznato je da je pre desetak godina pokvaren na daleko ~uveni kvalitet na{e vojvo|anske (banatske) p{enice, uno{ewem i {irewem jedne dodu{e robne ali nekvalitetne sorte p{enice (zvane prolifik) i poznato je koliko su ~esto i ozbiqno ponavqani zahtevi iz privrednih krugova da se ta gre{ka popravi. U posledwe tri godine vodi se uporno akcija oko uno{ewa i {irewa isto toliko rodnih ali i kvalitetnih sorata i ve} smo blizu punog uspeha“.10

Problem zadrugarstva je bio specifi~an. Zadrugarstvo je naro~ito bilo prisutno u Srbiji. „I zadrugarstvu je u ovom vremenu poklowena ve}a pa`wa nego ikad pre. Ova vlada je zadovoqila davnu èqu na{eg zadrugarstva da se donese novi jedinstveni zadru`ni za-kon, koji je u Narodnom predstavni{tvu primqen u septembru 1937. U septembru 1938. obrazovan je Glavni zadru`ni savez kao vrhovna za-dru`na ustanova za celu zemqu, koja }e u svom ~lanstvu imati oko 35 zadru`nih saveza. U buxetu su znatno poja~ana sredstva za zadrugar-stvo i jo{ je obrazovan naro~it fond za pomagawe zadrugarstva u koji ide 10% prihoda Dràvne klasne lutrije a u taj fond ulazi jo{ i po 2% od godi{weg ~istog prihoda Dràvne hipotekarne banke i Po-{tanske {tedionice.

U èqi da zadru`ne ustanove budu {to sposobnije za ìvot i rad i drè}i u vidu da su neki zadru`ni savezi zapali u takve te{ko-

10 Isto, 13.


}e da ne mogu da rade, ili ~ak da im preti opasnost od pune propasti, izvr{ena je u ove tri godine sanacija tri zadru`na saveza i to: Sre-di{weg saveza hrvatskih seqa~kih zadruga u Zagrebu, Saveza zemqo-radni~kih zadruga u Novom Sadu i Saveza srpskih zemqoradni~kih zadruga u Sarajevu. Sve tri sanacije pokazale su se za kratko vreme veoma uspe{ne i navedeni savezi su ne samo izvedeni na zdrav put ne-go ve} pokazuju sve znake normalnog ìvota. Osim ovih sanacija za-sebnom uredbom je data dràvna garancija za zajam od 20 miliona di-nara Glavnom savezu Srpskih zemqoradni~kih zadruga u Beogradu“.11

U okviru agrara velika je pa`wa posve}ena sto~arstvu, od kojeg je selo ostvarivalo glavnicu prihoda. Zbog vi{kova proizvodwe bilo je potrebno prona}i inostrano trì{te. Uvedene su premije za izvoz.

Cena sviwetine je porasla. „Jer dok je seqak u 1934. dobijao za sviwu prose~no 7 dinara po jednom kg., a u 1938. godini dobija prose~-no 9 din po 1 kg, {to zna~i da je cena sviwama porasla za posledwe ~e-tiri godine za 2 dinara po kilogramu“.12

Tokom 1934. izvezeno je 141.000 sviwa, a 1937. godine 307.000 ko-mada. Goveda su poskupela za 3 dinara po komadu (sa 4 na 7). Pove}ana je cena ìvine, ovaca, kowa. Prihodi sto~arstva 1934. bili su 2.586 milijardi dinara a 1937. 5,76 milijardi, {to iznosi 3,190 milijardi vi{ka. Za izgubqena trì{ta izvoza goveda prona|ena su nova u [paniji, Egiptu, Malti i Palestini. Izra~unato je {ta je seqak mo-gao da kupi za prodatu sviwu, gove~e ili kowa, 1935. a {ta 1938, i uo~en je bitan napredak. „Sveukupno sto~arstvo je na osnovu gore iz-loènog rada Vlade g. dr Milana Stojadinovi}a dala na{em selu po-ve}awa prihoda od 3 milijarde i 190 hiqada dinara“.13

U partijskom glasilu JRZ, listu Samouprava, prilikom obele-àvawa trogodi{wice rada vlade govori se i o agrarnim uspesima. U broju 698 od 17. juna 1938, doneta je u celosti Uredba o silosima uz obrazlaèwe velikog uspeha te Uredbe. U jednom ~lanku je navedeno: „Posle regulisawa dràvnih finansija, re{eno je pitawe zemqorad-ni~kih dugova. Punih 10 godina re{avano je pitawe zemqoradni~kih dugova i nikad se nije mogao na}i kraj tome re{ewu. Trebalo je ~eka-ti da do|e na vlast g-d Stojadinovi} pa da se to pitawe re{i“.14

U jednom ~lanku prenetom iz osije~kog lista Jugoslovenska za-

stava pi{e da je agrarna politika M. Stojadinovi}a postigla uspehe na svim poqima: „Vlada g-dra Stojadinovi}a sa uspjehom sprovodi svoju agrarnu politiku imaju}i u vidu da od seqaka stvori dobroga proizvo|a~a i kupca koji bi bio u stawu da odrì i daqe na stepenu op}eg narodnog blagostawa i da se ne bude zavistan“.15

Ministar poqoprivrede je bio Svetozar Stankovi}, a pored ostalih opisivan je i rad wegovog ministarstva: „Ministarstvo po-

11 Isto, 16. 12 Prihod od sto~arstva pove}an je za preko 3 milijarde godi{we, „Na{a sto-

~arska politika“, br. 10, izdawe Glavnog odbora JRZ, Sekcija za propagandu, Beograd 1938, 5.

13 Isto, 14. 14 Tri godine, „Samouprava“, br. 701, 21. jun 1938, Beograd, 4. 15 \. B, Na{a agrarna politika, „Samouprava“, br. 698, 17. jun 1938, 4.


qoprivrede preduzelo je i preduzima i daqe mnogobrojne mere za una-pre|ewe na{e poqoprivredne proizvodwe, posve}uju}i pri tome po-sebnu pa`wu na{em sto~arstvu, radi energi~no na definitivnoj li-kvidaciji agrarne reforme i unapre|uje kolonizaciju naro~ito u ju-`nim krajevima na{e zemqe“.16

U to vreme objavqivane su mnoge statistike privrednih kreta-wa koje ukazuju na napredak agrara. Podaci su obi~no izloèni po ba-novinama. Tako je general Stevan Pe{i} napravio statistiku za voj-ne potrebe. U agraru isti~e proizvodwu hlebnih i ostalih strmnih ìta po banovinama (p{enica, ra`, ovas, je~am, kukuruz, proso, hmeq) i industrijskih biqaka (lan, kudeqa, pamuk, duvan, uqana repica, {e-}erna repa, gro`|e), zatim variva (pasuq, pirina~, gra{ak, so~ivo i bob), potom povr}a i za~ina (kupus, krompir, patlixan, crni i beli luk); zelene sto~ne hrane (livade, detelina, pa{waci, sto~na repa), stoke za klawe, koù, tovar, vu~u i ìvinu (goveda, bivoli, sviwe, ov-ce, koze, kowi, magarci, mazge i ìvina).17

M. Stojadinovi} je od 1937. privredu, a samim tim i agrar vezao za Italiju a pogotovo za Nema~ku. O tome ima mnogo podataka. Sa Ne-ma~kom i dràvama pod wenom kontrolom sklopqeno je mnogo trgo-vinskih ugovora i projekata. Tako je Vlada Stojadinovi}a uspela da 1938. godine dobije specijalni kontingent izvoza 80.000 sviwa u Ne-ma~ku. O vezi jugoslovenske i nema~ke privrede ima vi{e podataka.18 O tome se govori i u statistici u privrednim i trgovinskim kreta-wima u jugoisto~noj Evropi za 1936, 1937. i 1938. godinu.19

U finansirawu jugoslovenske privrede u~estvovao je doma}i i strani kapital i banke. Tako je, recimo, u prehrambenoj industriji 1937. stawe bilo slede}e:

„Prema podacima prikupqenim od strane Centrale industrij-skih korporacija, prehrambena industrija prema broju preduze}a i po iznosu vrednosti proizvodwe stoji, u redu ostalih grana, na prvom me-stu. Od 3.455 preduze}a wih 935 bave se ovom granom industrije, – a wihova se proizvodwa procewuje na 4.211 miliona dinara. Ova je pro-izvodwa, dakle, skoro dva puta ve}a od {umske i rudarsko metalur{ke proizvodwe. Doista, razgranata poqoprivreda, sto~arstvo i ribolov pruàju toliko raznovrsnih i obilnih sirovina ovoj industriji da wen razvitak predstavqa prirodnu pojavu. I drugi razlog postoji za taj razvitak, – naime okolnost {to ure|aj ove vrste proizvodwe zah-teva samo u retkim slu~ajevima krupne investicije, dok se ve}ina preduze}a zadovoqava malim kapitalima. Tako se obja{wava ~iweni-ca da akcionarski sektor ove industrije obuhvata samo 94 preduze}a, t. j. oko 1/9 prema wenom brojnom stawu, mada je prose~na visina akci-

16 Aktivnost Ministarstva poqoprivrede, „Samouprava“, br. 704, 24. jun 1938, 4.

17 Stevan Q. Pe{i}, Privreda Kraqevina Jugoslavije u statisti~kim poda-

cima, Beograd 1937, 25–70. 18 Boris Zajec, Jugoslawien, (Aubenhandel), Berlin 1938, 72–79. H. Bev-Meri, K najve}oj

Nema~koj, Zagreb 1939, 28–44. Wolk und Reich 14 Jabrgang, seft 1, Berlin 1938. 19 Privredni godi{wak Jugoslavije i priru~nik za trgovinu i promet u jugoi-

sto~noj Evropi 1939/40, Dubrovnik 1940, (Statistika – poqoprivredni proizvodi, 38–68; Statistika – stoka i sto~ni proizvodi, 69–86).


onarska glavnice ovih preduze}a mawa od glavnice drugih industrij-skih grana.

Proizvodwa predmeta za ishranu i proizvodwu raznih pi}a to-liko je raznovrsna da se mora podeliti na izvesne podgrupe. Glavne su bran{e: mlinska industrija; proizvodwa keksa i drugih izrada od te-sta; prerada mesa; industrija {e}era; proizvodwa ~okolade, bombona i slatki{a; industrija konzervi; industrija piva, {piritusa i alko-holnih pi}a.

Ova grana industrije skoro iskqu~ivo radi za doma}e trì{te; mada bi mogla da radi i za izvoz. Na àlost, mnogi predmeti za ishra-nu koji bi se, prera|eni, mogli izvoziti prodaju se u inostranstvu kao sirovina“.20

Iz tih natpisa i statisti~kih podataka vidi se da je upravo u doba vlade M. Stojadinovi}a strani kapital najvi{e prodro u zemqu, a naro~ito u wen srpski deo.

Posle silaska sa vlasti M. Stojadinovi}a po~etkom 1939. godi-ne, (4. februara 1939. wegova vlada je podnela ostavku), zabeleèn je zastoj u izvozu poqoprivrednih proizvoda.

U jednom statisti~kom pregledu u izdawu Narodne banke Jugo-slavije, po~etkom 1939. zapisano je:

„Kao period vremena zna~ajan za unov~ewe na{ih poqoprivred-nih proizvoda, prvo tromese~je 1939. pokazalo je, kroz podatke o izvo-zu, tendenciju opadawa prema istom periodu vremena 1938: dok je sma-wewe po koli~ini za 64%, ono po vrednosti je za 21,8%. Smawewe i koli~ine i vrednosti nastalo je uglavnom zbog znatnog opadawa izvo-za ìtarica: od 165.130 tona u vrednosti 51,1 mil. din. u 1939. Nerav-nomerno opadawe koli~ine i vrednosti, me|utim rezultat je posku-pqewa poqoprivrednih proizvoda na inostranim pijacama“.21Sve je to potkrepqeno statistikom i tabelarnim prikazima.

U slede}em broju biltena je navedeno slede}e: „Ne{to druk~iji bio je razvoj na{e privrede u I ~etvoromese~ju

1939. Kao u prete`no poqoprivrednoj zemqi, u Jugoslaviji je pri-vredni tok bio uplivisan u najve}oj meri smawewem izvoza, usled ma-wih izvoznih vi{kova poqoprivrednih proizvoda, kao i odgovaraju-}im opadawem kupovne mo}i {irih potro{a~kih slojeva. Izvoz po koli~ini smawio se u 1939. prema 1938. za 18%, nasuprot smawewu od 8,5% zabeleènom u 1938. prema 1937; uvoz je opao po koli~ini za 2,9% prema 1938, mada se u 1938, prema 1937 bio pove}ao za 33,5%, - ~i-wenica ina~e zna~ajna za ocenu pada tra`we inostrane robe. Broj utovarenih vagona je za 4,3% mawi nego u 1938, nasuprot pove}awu od 13,2% u 1938 prema 1937. godini. Naporedo sa tim u padu su i indeksi cena zemaqskih proizvoda, kao nastavak tendencije ve} zabeleène I tromese~ja ove godine. Dok su cene biqnih proizvoda opale prema 1938, samo za 0,9% (nasuprot pove}awu od 29% u 1938 prema 1937. godi-

20 Vladimir V. Rozenberg i Jovan Q. Kosti}, Ko finansira jugoslovensku pri-

vredu, — dràva—banke—inostrani i doma}i kapital u slu`bi privrede, Beograd 1940, 176.

21 Razvoj narodne privrede u Jugoslaviji, januar–mart 1939, br. 1–3, Narodna banka Kraqevine Jugoslavije, Odeqewe za ekonomska izu~avawa, Beograd 1939, 5.


ni), cene sto~nih proizvoda su opale za 4,5% (prema pove}awu od 3,3% u 1938. prema 1937.), a op{ti indeks je pao za 3,1% nasuprot po-ve}awu od 11,3% u 1938. prema 1937. godini.“22

Stojadinovi} je agrarnu politiku promatrao kroz ukupnu pri-vrednu reformu. Ciq je bio pre svega pove}awe proizvodwe na svim segmentima agrara, uz modernizaciju agrara nau~no-tehni~kim izumi-ma i administrativnu intervenciju dràve u regulisawu zakonodav-stva kod agrara. U wegovom periodu doneta su dva zakona o agraru, 32 uredbe o agraru i 40 pravilnika o agraru.

Stojadinovi} je po{ao od kombinacije planske intervencije dr-àve u agraru i trì{nih odnosa, ukqu~uju}i unutra{we jugosloven-sko i svetsko trì{te. Privredu je povinovao i spoqnoj politici, jer je istovremeno bio i ministar spoqnih poslova. Nije polazio od tradicija i starih {ema, a u wegovo vreme italijanski fa{izam, a na-ro~ito nema~ki nacionalsocijalizam bili su evropska realnost.

Iako su mu mnogi, ~ak i politi~ki protivnici i neistomi{qe-nici, odali priznawe zbog ogromnih uspeha u privredi, a samim tim i u agrarnoj politici, Milan Stojadinovi} je morao da si|e sa vlasti.

22 Isto, g. XI, januar–april 1939, br. 4, Beograd 1939, 1.

IVANA DOBRIVOJEVI], istraìva~-pripravnik Institut za savremenu istoriju Beograd, Trg Nikole Pa{i}a 11 ALEKSANDAR R. MILETI], postdiplomac Beograd, Du{ana Petrovi}a [aneta 15/4

ISTOK I ZAPAD U JUGOSLOVENSKOJ KARIKATURI 1948 –19521

APSTRAKT: Studija je posve}ena fenomenu oblikovawa stere-

otipa Istoka i Zapada u jugoslovenskim satiri~nim ~asopisi-

ma u nazna~enom periodu. Nastala je kao plod istraìvawa re-

levantne arhivske gra|e i ~asopisa, najvi{e beogradskog sati-

ri~nog ~asopisa Je`. Centralno mesto posvetili smo karika-

turi kao vizuelno-propagandnom sredstvu izrazite sugestiv-

nosti i mediju koji se lako prilago|avao direktivama trenut-

ne partijske politike. Sukob jugoslovenskog komunisti~kog reìma sa Staqinom u le-

to 1948. godine, ukazuje se danas kao jedinstvena pojava u globalnim hladnoratovskim relacijama pro{log veka. Nijedan drugi reìm so-vjetskih satelita nije uspeo da se istrgne iz wihovog zagrqaja i da preìvi na vlasti. Tako|e, nije nam poznat primer tako radikalnog otklona u spoqnopoliti~koj orijentaciji jedne zemqe u hladnom ra-tu: od potpunog oslona na Istok do pune saradwe sa Zapadom. U Jugo-slaviji tada nastaje svojevrsni paradoks, naime, da totalitarni pore-dak sa oficijelnom revolucionarnom ideologijom marksizma - lewi-nizma opstojava na vlasti zahvaquju}i vojnoj i finansijskoj pomo}i Zapada.

Zaokret jugoslovenskog reìma ka Zapadu zapo~eo je nevoqno i uz izvesno ose}awe nelagode kod visokih partijskih rukovodioca. Za-tvoren sa Istoka ekonomskim embargom, reìm je na zaokret prema Zapadu bio poùrivan razlozima egzistencijalne prirode. „Mi ne tr-gujemo s principima, ali moramo da vodimo ra~una o trgovini“2 poru-~ivao je, tim povodom, u zatvorenom partijskom kruòku, Milovan

1 Rad predstavqa deo {ire studije o me|uuticaju fenomena hladnog rata i fra-

zeologije jugoslovenskog reìma („Hladni rat i zvani~na frazeologija jugosloven-skog reìma 1945–55“), koji su autori predstavili na me|unarodnom nau~nom skupu „Velike sile i male dràve u hladnom ratu 1945–55“, odrànom u Beogradu, novembra 2003. godine. Nastao je u okviru projekta Istorija srpskih (jugoslovenskih) dràv-

nih institucija i znamenitih li~nosti u 20. veku, (1194) koji finansira Ministar-stvo nauke i za{tite ìvotne sredine Republike Srbije.

2 „Savjetovawe u Upravi za agitaciju i propagandu CK KPJ po nekim aktuelnim pitawima agitacije i propagande od 28. marta 1949“, AJ-ACKSKJ, 507, VIII, II/4-d-18.

Ivana Dobrivojevi}, Aleksandar Mileti} ISTORIJA 20. VEKA 2/2004 164

\ilas, marta 1949. godine. Me|utim, nije se radilo samo o trgovini. Ideolo{ki puritanci, koji su svojevremeno izvrgavali ruglu Truma-nov obra~un tro{kova za odbranu 1948. godine (slika 1), godinama ka-snije su se odràvali na vlasti zahvaquju}i tim sredstvima.

Sukob sa Informbiroom, u leto 1948. proizveo je dramati~ne obrte u domenu spoqnopoliti~ke orijentacije, ideologije i real-po-litike jugoslovenskog reìma. Dnevnopoliti~ka frazeologija jugo-slovenskih vlasti i medija prilago|avala se ovim velikim promena-ma. Metamorfozi slike Sovjetskog Saveza odgovarala je promewena percepcija zapadnog sveta. Naposletku, oni su zamenili mesta. Svoje-vrsna „amerikanizacija“ medija koju smo zapazili tokom 1952. godine i{la je tako daleko da je jedno zvani~no partijsko glasilo po~elo da objavquje ~lanke u kojima pronalazi da u SAD postoje forme socija-lizma i – ~ak, Kardeqevih radni~kih saveta3. Ovaj rad poku{a}e da predo~i trag koji su ovi veliki spoqnopoliti~ki obrti ostavili u jugoslovenskoj karikaturi 1948–52. godine.

Manihejsko, {ematsko, a ne retko i vulgarno predstavqawe li-kova i pojednostavqivawe doga|aja do krajnosti bilo je karakteri-sti~no za karikature u beogradskom satiri~nom ~asopisu Je`

4. Pri-mitivne, ideolo{ke i tipske, naj~e{}e li{ene umetni~ke vrednosti, ali i jetke i inteligentne satire, sa nekoliko lajt motiva koji su se ponavqali, kori{}ene su kao jedno od glavnih oru|a propagande prvo u borbi protiv Zapada, a zatim i protiv Istoka. U referatu „Pitawe na{e karikature“5 Branko [otra isti~e da „karikatura mora sadrà-ti sve elemente socijalisti~kog realizma“. Ona je, smatra autor, zbog svoje simbioze sa ùrnalistikom, mnogo mo}nija od bilo kog vida umetnosti. Stoga, „pravilno shva}ena, ona ima sve uslove neposrednog i mo}nog agitaciono-propagandnog sredstva u borbi za novo, a protiv starog“6. Kada se ima u vidu obrazovna struktura stanovni{tva7, kul-turna zaostalost i na~in ìvota, jasno je za{to je ba{ ovaj vid „umet-nosti“ morao imati istaknuto mesto u propagandnoj ma{ineriji re-ìma. Za razliku od ~lanaka ~ije je ~itawe zahtevalo vreme i izvesnu dozu posve}enosti, potowa karikatura, zao{trena i {ematizovana do

3 Naprijed, br. 36 i 43, 1952. Koncept tzv. socijalisti~kog samoupravqawa i

radni~kih saveta je specijalno jugoslovenski doprinos socijalisti~koj doktrini. Ove ~lanke treba shvatiti kao poku{aj da se vojni saveznik u~ini privla~nim ~ak i u ideolo{kom smislu.

4 Od 1946. godine, Je` je, u tiraù od 150.000 primeraka, izlazio svake nedeqe, na 4 strane. U maju 1949. Ideolo{ka komisija Centralnog komiteta Komunisti~ke partije Jugoslavije (u daqem tekstu Agitprop) zalagala se za pove}awe tiraà na 200.000: AJ, A-SKSJ, k 4, VIII, II/ 2-b-22 (1–4).

5 AJ, A-CKSKJ, k 4, VIII, II/ 2-b-22 (1–4). Dokument je nastao 17. maja 1949. 6 [otra daqe navodi da sovjetska savremena karikatura moè dobrim delom da

posluì kao uzor dobre, realisti~ne karikature u kojoj je do vidnog izraàja do{lo pravilno, politi~ko i umetni~ko gledawe na stvarnost, pravilno shva}ena uloga umetnosti i umetnika u socijalisti~kom dru{tvu. Ovakvo javno pozivawe na sovjet-ski model kao uzor u zvani~nom dokumentu re~ito govori o nesnalaèwu partijskog ~lanstva po pitawu odnosa sa SSSR-om.

7 Q. Dimi} navodi da je u Srbiji, neposredno posle rata, bilo nepismeno 1,300.000 qudi, odnosno svaki ~etvrti stanovnik. Posebno velika nepismenost je vladala na selu i me|u ènskom populacijom: Q. Dimi}, Agitprop kultura, Beograd 1985, 63.

Istok i Zapad u jugoslovenskoj karikaturi 1948–1952 165

krajnosti, nije traìla bilo kakvo intelektualno angaòvawe. Dok je pisawe tekstova iziskivalo vi{e originalnosti i ma{tovitosti, budu}i da se nisu stalno mogle ponavqati iste fraze, karikatura je lako postala jedan od nosilaca stereotipnog i tipskog, a kroz wu je najlak{e bilo lansirati i do iznemoglosti ponavqati iste motive. Tako je ona, tokom razmatranog razdobqa, postala medij neukih.

îtave 1948. o{trica Jeà je bila usmerena protiv Amerike i ameri~ke „imperijalne“ i „diskriminatorske“ politike. Objavqeno je ukupno 117 antiameri~kih karikatura ali nijedna antisovjetska. Me|utim, uprkos impozantnom broju objavqenih karikatura, antiame-ri~ka propaganda nije bila ni originalna ni raznovrsna. Uglavnom je rabqeno nekoliko motiva – Mar{alova pomo} Evropi, „imperijali-sti~ke“ te`we ameri~ke diplomatije, pretwa svetskom miru i ume{a-nost u ratove u Kini i Gr~koj, besposlica i teàk ìvot radnika kao i diskriminatorski odnos prema crnom stanovni{tvu. Mar{alov plan je, po karikaturama Jeà, Evropi doneo izvoz ma{ina, sirovina, strate{kih proizvoda, patenata i umetni~kih dela, pad proizvodwe i zatvarawe brojnih fabrika, ali i poplavu ameri~ke jevtine, no i bez-vredne, robe {iroke potro{we, naj~e{}e personifikovane u gumi za `vakawe8. Karakteristi~na je karikatura Gozba objavqena 19. juna 1948 (slika 2). Na woj je Xorx Mar{al predstavqen kao ameri~ki ka-uboj koji evropskim dràvnicima sluì otrov u ~a{ama sa mrtva~-kom glavom. îtava poruka je „poja{wena“ tekstom: „Samo kura`no! Dajemo vam u kapqicama“. Na drugoj slici, predstavnici 16 evropskih dràva, koji su se okupili u Londonu radi precizirawa uslova pod kojima }e dobiti pomo} iz Mar{alovog plana, prikazani su kao beza-zleni prasi}i koji sami sebi pripremaju raàw (slika 3).

Ameri~ka vojna pomo} vladi u Gr~koj, a naro~ito aktivno u~e-stvovawe ameri~kih i britanskih oficira u planirawu, a katkad i vo|ewu vojnih operacija9 bili su povod za nastanak niza karikatura posve}enog ameri~kom, politi~kom i vojnom, uplivu na gr~ke prili-ke. Ameri~ka èqa za hegemonijom i vojna mo}, simbolizovana u atomskoj bombi, grubo je upore|ivana sa Hitlerovom, a nuklearno oru`je i [erman tenkovi, poistove}eni sa nema~kim Tigar tenkovi-ma, prokaèni su kao glavni vinovnici svog zla u svetu.10 Kuriozitet je da }e isti [erman tenkovi ponosno biti predstavqeni jugosloven-skoj javnosti na vojnoj paradi u Beogradu 1953.11

8 Tako je u karikaturi Kako se snuje, kuje i ostvaruje Mar{alov plan objavqe-noj 17. januara 1948. prikazan sastanak upravnog obora jedne ameri~ke kompanije sa karakteristi~nim grafikonima u pozadini. Jedan je pokazivao rast proizvodwe, a drugi pad prodaje: zakqu~eno je da se daqi privredni sunovrat moè spre~iti samo ukoliko se dobiju nova trì{ta na kojima ameri~ka roba ne}e imati konkurenciju. Stoga je trebalo vi{kove robe, pod firmom pomo}i, uputiti Evropi. Privredna pe-netracija je podrazumevala i vojnu, pa je na sastanku vojne policije (Jeèv karikatu-rista uspe{no varira skra}enicu MP kao Mar{alov plan, mnogo propagande, mnogo profita i military police) odlu~eno da najlon ~arape i gume za `vakawe prati i „ne-{to ratnih brodova i nekoliko divizija stru~waka“.

9 Ri~ard X. Krempton, Balkan posle Drugog svetskog rata, Beograd 2003, 148. 10 U Gr~koj, „Je`“, 19. jun 1948. 11 Predrag J. Markovi}, Beograd izme|u Istoka i Zapada 1945—1965, Beograd

1996, 91.


Kritikovana je i ameri~ka èqa za profitom u svakoj prili-ci,12 ali i manipulisawe i podmi}ivawe delegata u OUN-u, na koju je u to vreme u Jugoslaviji gledano kao na neprijateqsku „glasa~ku ma-{inu“ i u celosti zapadnu tvorevinu.13 Po karikaturama Jeà, u Uje-diwene nacije je bilo mogu}e u}i samo ukoliko bi se prethodno dozvo-lila neometana eksploatacija rudnih bogatstava i ostalih sirovina ameri~kom kapitalu.14 Neposredno ukazivawe na Amerikance kao one koji ugroàvaju svetski mir, ponekad je u karikaturama dobijalo za-nimqive forme, kao u slu~aju obeleàvawa godi{wice ruskog pisca Tolstoja (slika 4). Pa`wu nam je privuklo i karikirawe Britanskog komonvelta u istoimenoj ilustraciji (slika 5). Lik tipi~nog Ameri-kanca, visokog, ko{~atog, ostarijeg i pomalo pogurenog mu{karca, retke ali duga~ke brade, u prugastim pantalonama i leptir ma{nom sa zvezdicama i dolarskim znakom na {e{iru, nije bio originalno „re{ewe“ karikaturista Jeà, ve} je, ~ini se, u potpunosti „pozajm-qen“ iz sovjetske satiri~ne {tampe.15

Prva karikatura protiv Isto~nog bloka se pojavila 22. janu-ara 1949. Bila je to Poqska ~itaonica, zapravo „likovni prikaz“ Borbinog ~lanka od 12. januara16 u kome je kritikovano neistini-to prikazivawe ìvotnog standarda Poqaka na jednoj izlo`bi u Poqskoj ~itaonici. Ovo je bio uvod u 76 {ablonskih karikatura koje }e se pojaviti u toku 1949.17 Jedan stereotip je zamewen dru-gim. Rusi su najednom postali „lo{i momci“ koji deklarativno podràvaju mir a ugroàvaju ga svojim „hegemonisti~kim“ i „im-perijalisti~kim“ te`wama, pqa~kaju zemqe narodne demokratije, trguju Gr~kom i Koru{kom zarad dolarske dobiti i fabrikuju la-ì preko dirigovanih medija. Jedna od omiqenih Jeèvih tema je bilo prikazivawe ruske eksploatacije satelita. O tome je na{i-roko pisala i sva jugoslovenska {tampa, pa je jo{ jednom potvr|e-no da Je` karikira ~lanke iz dnevnih novina, obi~no sa nedeqom dana zaka{wewa.

Sovjetska privredna hegemonija je, ba{ kao nekad Mar{alov plan, shva}ena kao jedan od kqu~nih argumenata u „raskrinkavawu im-perijalisti~ke politike Moskve“. Iako bi se dalo o~ekivati da }e ovako velika i za reìm va`na tema usloviti objavqivawe i jednog broja originalnijih karikatura, to se nije desilo. Karikaturisti su posegli za matricama koje su kori{}ene godinu dana ranije pri kri-

12 U karikaturi Qudi meka srca objavqenoj 29. maja 1948. se cini~no prikazuje ameri~ko naoruàvawe i Arapa i Izraelaca: „Ono jest da smo priznali jevrejsku dr-àvu Izrael, ali moramo biti pravedni i prema Arapima“.�

13 Ovo najboqe ilustruje karikatura Ma{ina u „Jeù 13. novembra 1948. 14 Zaloga prijateqstva, 4. decembar 1948. 15 Radojica Luburi}, Vru}i mir hladnog rata, Beograd 1992, 84. 16 U pitawu je ~lanak O jednoj obmani Poqske ~itaonice. 17 Na sastanku odrànom 17. maja 1949. kao zadaci spoqnopoliti~ke rubrike Je-

à navedeni su: „1) borba protiv klevetni~ke kampawe Informbiroa, a za marksi-sti~ko-lewinisti~ke odnose me|u socijalisti~kim zemqama, 2) borba protiv svih spoqnih poku{aja ometawa i ugroàvawa na~e socijalisti~ke izgradwe i nezavisno-sti na~e zemqe, 3) borba protiv imperijalisti~kog porobqavawa i ratnohu{ka~ke propagande i 4) pomo} borbi ugwetenih i kolonijalnih naroda“, AJ - A-CKSKJ, k 4, VIII, II/2-b-45.


tici Mar{alovog plana. Stereotipi o pqa~ki i uni{tavawu privre-de su varirani na isti na~in. Ipak, uo~qivo je da su Amerikanci „mar{alizovanim“ zemqama ipak davali ne{to zauzvrat – `vake i najlon ~arape, dok su Rusi iz „sovjetizovanih“ zemaqa grabili {ta god su stigli – poqski ugaq, rumunsku naftu, ma|arsko ìto i aluminijum, ~e{ki porcelan, bugarsko uqe ali i kineske ~e-kiwe i albansku bozu u prahu (slika 7). Jugoslovensko neprista-jawe na sovjetsku eksploataciju ma{tovito oslikava ilustraci-ja navodnog najnovijeg izuma sovjetske nauke – „kravoìrafe“ (slika 8).

U karikaturama su ipak naj~e{}e kritikovani mediji, a ne-ki put se i{lo tako daleko da je Radio Moskvu personifikovao bog rata Mars (slika 9).18 Uo~qivo je da su mnogo vi{e kritiko-vane zemqe narodne demokratije, nego SSSR. Na udaru Jeà su se na{le Bugarska i Albanija, koje su napadane mnogo vi{e nego ostale zemqe Isto~nog bloka. Jedno od mogu}ih obja{wewa je broj grani~nih incidenata koji je bio najve}i na granicama sa pomenutim zemqama, a verovatni i to {to je Bugarska poku{ava-la da se izdigne iznad ostalih zemaqa narodne demokratije i zau-zme mesto u socijalisti~koj hijerarhiji koje je do 1948. pripada-lo Jugoslaviji.

Sa posebnom pa`wom su propra}eni montirani sudski pro-cesi Ko~i Dzozeu, Traj~u Kostovu i Laslu Rajku. Jedna od origi-nalnijih karikatura na tu temu je bila Potsetnik (17. decembar 1949) na kojoj je prikazan optuènik koji govori: „Molim te, daj mi dana{wi broj Izvestija da vidim {ta }u da kaèm“. Iako su sva su|ewa bila jednako nepravedna, primetno je da je Je`, kao uostalom i Borba, najvi{e pa`we posvetio Sofijskom procesu. Karikaturista Jeà u duhovitoj kompoziciji „Opre-znost u Bugarskoj“ opisuje pometwu i mobilizaciju koja je u So-fiji nastala kada je iz jugoslovenske ambasade iza{la jedna ma~ka (slika 10).

Od 1. oktobra 1949. u Jeù po~iwe objavqivawe serije ka-rikatura kojom se kritikuje sovjetski ministar spoqnih poslo-va A. Vi{inski kao eksponent deklarativno miroqubive, a u biti „imperijalisti~ke“ politike SSSR-a. Jedna od original-nijih je bila karikatura Re~i i dela. Na woj je prikazan Vi-{inski kako u rukama drì maslinovu gran~icu i goluba mira, i wegov obrnuti lik koji ma{e notama i ekonomskom blokadom, a u ruci drì patku – Jeèv simbol za laì i klevete (slika 11). O{tro kritikovawe SSSR-a je svakako bilo u vezi sa oja-~anim pozicijama Jugoslavije na zapadu, Kardeqevim govorom u Ujediwenim nacijama (26. septembra 1949) i prijemom Jugosla-vije u Savet bezbednosti.

Me|utim, karikature u Jeù nisu bile sasvim po ukusu par-tijskog vrha. Na sastanku Agitpropa sa redakcijom (30. avgusta 1950), Jeù je zamereno preterano banalizovawe stvari. „Ne vi-

18 Videti karikaturu I uz duduk i uz diple, „Je`“ 30. septembar 1950.


dimo su{tinu stvari koju treba zapaziti kada je u pitawu Ko-minform i neprijateqski tabor koji se oko te zastave u{an~io, ne vidimo {ta je bitno, da li smo to bitno napali, razdvajaju}i ga od onoga {to malogra|anina interesuje i {to nosi izvesnu sitni~avu besprincipijelnu notu'.19 Ba{ zbog te banalizacije, {ablonizacije i ogoqenosti na primeru karikature se, mo`da jasnije i odlu~nije nego bilo gde drugde, ispoqio jugoslovenski spoqnopoliti~ki zaokret i potpuni raskid sa isto~nim blokom leta 1949.

19 AJ, A-CKSKJ, k 4, VIII, II/2-b-45.


Antiameri~ke karikature

Slika 1: Trumanov predlog ameri~kog buxeta za 1948, „Je`“, 24. januar 1948.

Slika 2: Gozba, „Je`“, 19. jun 1948.


Slika 3: Brem: Kako `ive `ivotiwe, „Je`“, 20. mart 1948 (u Londonu je po~ela Kon-

ferencija 16 zemaqa – pristalica Mar{alovog plana)

Slika 4: Kako wujor{ki izdava~ Smit priprema proslavu 120. godi{wice

Tolstojevog ro|ewa, „Je`“, 9. oktobar 1948.


Slika 5: Britanska zajednica naroda,„Je`“, 6. novembar 1948.

Slika 6: Manevri ameri~ke flote na Atlantskom okeanu, „Je`“, 8. januar 1949.


Antisovjetske karikature

Slika 7: [ef radwe, „Je`“, 15. april 1950.

Slika 8: Kravo`irafa, „Pavliha“, 22. oktobar 1949.


Slika 9: I uz duduk i uz diple, „Je`“, 30. septembar 1950.

Slika 10: Opreznost u Bugarskoj, „Je`“, 22. oktobar 1949.

(Pst! Ova ma~ka je izi{la iz jugoslovenske ambasade)


Slika 11: Re~i... i dela, „Je`“, 1.oktobar 1949.

IZVORI NIKOLA @UTI], nau~ni savetnik Institut za savremenu istoriju Beograd, Trg Nikole Pa{i}a 11

JOSIP BROZ, ENGLEZI I PITAWE

PREDAJE KOSMETA ALBANIJI

Polemika me|u istori~arima i publicistima o pitawu predaje Kosova i Metohije Albaniji, razbuktala se krajem osamdesetih i po-~etkom devedesetih godina 20. veka. Mnogo godina tabu tema, kosov-sko-metohijsko pitawe sve vi{e je postajalo kamen spoticawa izme|u istori~ara naklowenih oficijelnom proalbanskom dràvno-partij-skom stavu i onih koji su smatrali da se kona~no mora progovoriti i o nedodirqivim dogmatiziranim istoriografskim temama. Na sve u~estalije rasprave o posleratnoj jugoslovenskoj politici prema Ko-smetu i Albaniji, posebno u delu koji se odnosio na navodne namere da se srpska pokrajina dodeli Albaniji, reagovao je istori~ar Mom~ilo Pavlovi}, objavqivawem dokumenta o razgovoru J. V. Staqina i Edvarda Kardeqa u Moskvi, aprila 1947. godine, kada je pomenuto i ovo pitawe. Za Pavlovi}a je pri~a o tome da }e Jugoslavija pokloni-ti Kosovo Albaniji bila proizvoqna, i smatrao je da „pomenuti doku-ment treba posmatrati u sklopu tada{wih prilika i odnosa u zemqa-ma narodne demokratije, planovima i vizijama Balkanske (ju`noslo-venske) federacije i, konkretno, bratskih i srda~nih odnosa Jugosla-vije i Albanije u tom periodu“.1

Na Pavlovi}eve napise usledila je reakcija kwièvnika Alek-sandra Petrova, koji je smatrao da Pavlovi} iskazuje „àlopojke za vremenima kada ni{ta nije bilo sumwivo“. Petrov je isticao i da je Kardeq nagovestio „dono{ewe po srpski narod sudbonosnih odluka“ da se Srbima spremala sudbina gora nego i jednom narodu poraènom u ratu. Petrov je ocenio da je Pavlovi}evo mi{qewe o tome da se Kardeqevi stavovi obja{wavaju odnosima i prilikama toga vremena, kao sasvim neprimereno.2

Najboqi poznavalac problematike jugoslovensko-albanskih od-nosa u periodu ratnom i poratnom, prof. dr Branko Petranovi}, pi-sao je da „jugoslovenska (boqe re~eno Brozova – N. @.) namera o pre-davawu Kosova i Metohije Albaniji 1943–1948. nije zabeleèna ni u jednom partijskom dokumentu koji smo pregledali, ali to ne zna~i da

1 O tome op{irnije: K. Nikoli}, Pro{lost bez istorije, polemike u jugoslo-

venskoj istoriografiji 1961—1991, Beograd 2004, 199–200. 2 „Ali za magistra (Pavlovi}a) i wegove istomi{qenike Petrov je imao vi{e

pitawa: Za{to bi se onovremenim odnosima pravdala samo jedna strana? Za{to bi

se razumeo samo Kardeq a ne i Staqin? Da je Staqin traìo pripajawe Kosova Al-

baniji, da li bi se i za to traìlo razumevawe?“ (Isto, 200–201).

Nikola @uti} ISTORIJA 20. VEKA 2/2004 176

ona nije i postojala“. Petranovi} je daqe precizirao da „pojedina~-nih iskaza rukovode}ih predstavnika partije i dràve o predaji Ko-sova ima, kako na internim forumima, ali nema me|udràvnog spora-zuma ili dràvnog akta koji bi u tom smislu skinuo pitawe s dnevnog reda“.3

U slu~aju Kosmeta upadqivo se radi o kreirawu li~ne politi-ke, o Brozovim zamislima koje se razilaze i sa zamislima Envera Ho-xe i Staqina, bar kada je re~ o Albaniji. Po mi{qewu Petranovi}a, poloàj Kosova ili predaja oblasti Albaniji uè je pitawe ideje o jugoslovenskoj federaciji kao osnovi balkanske federacije. Za raz-liku od postojawa projekta balkanske federacije izme|u Jugoslavije i Bugarske 1944–45, nema projekta o tro~lanom karakteru te federa-cije (Jugoslavija–Bugarska–Albanija) ili samo Jugoslavije i Albani-je. Petranovi} je isticao da nije poznato da li je bilo nacrta ugovora prilikom razgovora Tito – Enver Hoxa u Beogradu 1946. godine, koji su vo|eni u tajnosti a o kojima je pisala zapadna {tampa, naro~ito italijanska.4

Dokument (predmet) koji predstavqamo nau~noj javnosti ne go-vori o nekakvoj mogu}oj federaciji izme|u Jugoslavije i Albanije, ve} o jednostavnoj isporuci Kosova i Metohije Albaniji na inicija-tivu, ovaj put, Engleza preko Josipa Broza i wegovog emisara Vladi-mira Velebita. On se od skorijeg vremena ~uva u Arhivu Jugoslavije, ali je dugo godina bio nedostupan istori~arima-istraìva~ima i bri`qivo skrivan u depoima Sekretarijata inostranih poslova SFRJ. Dokument, sa originalom na francuskom jeziku, nastao je u kan-celariji Ministarstva inostranih poslova Kraqevine Jugoslavije, str. pov. br. 278, i kao raspis 21. aprila 1944. godine dostavqan amba-sadama u Londonu, Va{ingtonu i Kraqevskom predstavni{tvu u Al-ìru. Poverqiva obave{tewa iznesena u dokumentu, Ministarstvo inostranih poslova dobilo je od engleskog obave{tajnog servisa. Za na{e prilike dokument, koji svedo~i o monstruoznim planovima En-gleza i Josipa Broza, izuzetno je dragocen jer kao dosad neobjavqeno (neotkriveno) svedo~anstvo potvr|uje vi{e ili mawe proizvoqne pri~e o Brozovim namerama da Kosovo i Metohiju jednostavno ispo-ru~i Albaniji.

Pored navedenog, dokument sadrì podatke i o razli~itim ide-olo{ko-politi~kim pokretima u Albaniji, od nacifa{isti~kog (ba-listi~kog) Severa, komunisti~ko-partizanskog Nacionalnog komite-ta oslobo|ewa do monarhisti~ko-legitimisti~kog pokreta zoguovaca (pristalica kraqa Ahmed beg Zogua); o borbama izme|u Nacionalnog komiteta za oslobo|ewe i nacisti~kog Severa; o po~etnoj saradwi zoguovaca i Nacionalnog komiteta oslobo|ewa pa potom me|usobnim besomu~nim borbama i sukobima. Ovaj me|ualbanski ratni sukob neo-doqivo podse}a na usta{ko-partizanski (~etni~ki) sukob, na ~etni~-ko-partizanske „ideolo{ko-klasne“ borbe koje su se kretale od bli-ske saradwe do brutalnog krvoproli}a. Ovaj ratni sukob u Albaniji

3 B. Petranovi}, Kosovo u Jugoslovensko-albanskim odnosima i projekt bal-

kanske federacije, u: Srbi i Albanci u XX veku, Beograd 1991, 309. 4 Isto.

Josip Broz, Englezi i pitawe predaje Kosmeta Albaniji 177

nije progla{avan narodnom revolucijom, kako su to komunisti~ki apologeti rata u Jugoslaviji, ve} je iskqu~ivo nazivan „krvavim gra-|anskim ratom“.

Zbog izuzetnog zna~aja raritetnog dokumenta u celini ga pre-zentiramo javnosti:

„Populacija Albanije danas se (politi~ki) deli na tri velike

frakcije: 1. Nacionalni komitet oslobo|ewa (Comite national de liberasion), 2. Zogiste 3. Severni region Albanije. 1. Nacionalni komitet oslobo|ewa (CNL) je najja~a organiza-

cija otpora. To su Albanije, veoma dobro organizovani i disciplino-vani na na~in jugoslovenskih partizana. Komunisti (albanski – N. @.) diriguju i rukovode sa Nacionalnim komitetom oslobo|ewa. Wi-hova teritorija je centar i jug Albanije. Tito je u tesnom kontaktu sa Nacionalnim komitetom oslobo|ewa. On ima svoje predstavnike (de-legate) u izvr{nom odboru Komiteta koji prima naoruàwe od En-gleza.

2. Zogisti. To su pristalice kraqa Zogua. Lider je Abas Kupi, najmo}nija li~nost albanskog pokreta otpora. Abas Kupi i wegova organizacija bili su u kontaktu sa Nacionalnim komitetom oslobo-|ewa. On je bio ~ak i ~lan izvr{nog odbora Nacionalnog komiteta oslobo|ewa. Danas su se Zogisti sa Abasom Kupijem odvojili od Na-cionalnog komiteta oslobo|ewa. Ove dve organizacije se tuku izme|u sebe.

3. Severni region Albanije. Organizacija vrlo jaka. Dobro nao-ruàna. Skoro ~itava populacija severne Albanije je ekstremno na-cionalisti~ka, antikomunisti~ka i antisrpska. Sever radi sa Nem-cima iako zna da je rat izgubqen za Nemce. Mr`wa severa protiv Na-cionalnog komiteta oslobo|ewa – to zna~i i prema komunistima je toliko jaka da sever ne}e ni da ~uje o saradwi sa Komitetom ili o borbi protiv Nemaca.

To je gra|anski rat u Albaniji, najdivqiji i najekstremniji. Glavni protivnici: Sever protiv Nacionalnog komiteta. Iz ovog gra|anskog rata koristi su izvukli Nemci. Tito i komunisti bi veo-ma èleli da se ovaj gra|anski rat zavr{i i da Sever barem prestane da sara|uje sa Nemcima.

Englezi su uzeli na sebe ulogu posrednika izme|u Nacionalnog komiteta i Severa. U tom smislu bilo je pregovora u Kairu izme|u Engleza i Titovog predstavnika pukovnika Velebita. Ima qudi koji misle da se moè zaustaviti divqa~ka borba izme|u Severa i Nacio-nalnog komiteta oslobo|ewa, ukoliko se severwacima obe}a za{tita od Srba. Tokom ovih pregovora u Kairu pukovnik Velebit se sloìo,

u Titovo ime, da Albanija moè posle rata da zadrì srpsku oblast

Kosovo. Velebit se slaè da pregovara~i o miru izme|u Nacionalnog

komiteta oslobo|ewa i Severa mogu da obe}aju Severu da }e Albanija

zadràti posle rata, ne samo ~itavu svoju teritoriju nego da }e

Nikola @uti} ISTORIJA 20. VEKA 2/2004 178

Albanija biti uve}ana obla{}u (distriktom) Kosovo, tj. da }e za-

dràti ovaj distrikt (Kosovo). Velebit je tokom ovih pregovora u

Kairu izjavio da on govori (u vezi onoga {to se ti~e Kosova) uz punu

Titovu saglasnost, da je on razmotrio ovo pitawe pre svoga odlaska

(sa Titom) i da se Tito slaè da plati ovu cenu (Kosovo Albanci-

ma) ako Sever prestane da sara|uje sa Nemcima i ako se pridruì Na-

cionalnom komitetu oslobo|ewa borbi protiv Nemaca. [to se ti~e juga Albanije, Nacionalni komitet oslobo|ewa i wegove pristalice tako|e èstoko mrze Grke i Gr~ku, kao {to sever Albanije mrzi Srbe i Jugoslaviju“.

ISTORIOGRAFIJA MOMÎLO PAVLOVI], nau~ni savetnik Institut za savremenu istoriju Beograd, Trg Nikole Pa{i}a 11

JUGOSLOVENSKA – SRPSKA ISTORIOGRAFIJA O KOSOVU1

APSTRAKT: Predmet rada je analiza nekih istoriografskih

radova u Jugoslaviji osamdesetih godina i wihovog uticaja na

oblikovawe javnog mwewa i politi~ke tokove u Jugoslaviji

pred po~etak destruktivnih procesa koji su razorili zemqu.

Politi~ki ambijent

Demonstracije Albanaca na Kosovu 1981. trajno su pogor{ale i

onako krhke odnose i me|unacionalno poverewe na Kosovu. Otvorene rasprave o ustavnom poloàju Srbije u odnosu na pokrajine, iseqava-we Srba i Crnogoraca pod pritiskom i osu|ivawe albanske akcije stvorili su politi~ke pretpostavke za nove qude i doga|aje koji }e uslediti. Prvi znaci destabilizacije Jugoslavije, koji su bili i test za wenu ~vrstinu i efikasnost, javili su se na Kosovu. Provala al-banskog nacionalizma i separatizma (u to vreme pogre{no je upotre-bqavan termin iredentizam) ozna~ila je bu|ewe pritajenih naciona-lizama fatalnih po zajednicu. Iako je u po~etku prema tom pitawu izraèna velika saglasnost jugoslovenskih republika, pravqeni pla-novi i programi, od na~elne saglasnosti i zajedni~ke policijske ak-cije, nije se mnogo odmaklo. Republike }e zapo~eti igru oko Kosova zarad drugih svojih interesa (Na Kosovu se brani avnojevska Jugosla-vija – bila je poruka iz Slovenije).

Neproduktivni sastanci, zakqu~ci i rezolucije nisu promenili stawe na Kosovu. Srbi su se iseqavali iz politi~kih ali i ekonomskih razloga, a Albanci su suvereno vladali Kosovom. [tampa je donosila brojne primere pritisaka na Srbe, silovawa, uni{tavawa imovine, ubistava iz nacionalne mr`we. To je samo poja~avalo iseqavawe pod pritiskom koje je permanentno trajalo od 1945, za {ta su navo|eni slede}i podaci: od 1961. do 1980. sa Kosova se iselilo 92.197 Srba i 20.424 Crnogorca, a od juna 1981. do juna 1988. jo{ 28.000. To je dovelo do toga da je u periodu od 1961. do 1981. udeo Albanaca na Kosovu sa 62,7 % porastao na 77,4 % a udeo Srba u ukupnom stanovni{tvu se smawio sa 23,6 % na 13,2% sa tendencijom daqeg smawewa.

Stawe na Kosovu i odnosi u federaciji nisu promeweni ni usva-jawem ustavnih amandmana na Ustav SFRJ 1988. Ti amandmani su ot-klonili neka re{ewa iz Ustava iz 1974. u zakonodavnoj sferi federa-

1 Rad je ura|en u okviru projekta Srpska i jugoslovenska istoriografija u vre-

me krize i raspada Jugoslavije (br. 2158), 1980–2000, koji finansira Ministarstvo nau-ke i za{tite ìvotne sredine Republike Srbije.

Mom~ilo Pavlovi} ISTORIJA 20. VEKA 2/2004 180

cije stvaraju}i uslove za jedinstveno jugoslovensko trì{te, ali ne diraju}i u temeqne principe na kojima je po~ivala Jugoslavija i za-dràvaju}i konsenzus u odlu~ivawu na federalnom nivou.

Srbi sa Kosova po~eli su da traè svoja prava posetama Beogra-du, tj. Saveznoj skup{tini. Ovi dolasci izazivali su zabunu kod Srba u Srbiji u smislu da neko ne èli ili ne moè da re{i ili poboq{a stawe na Kosovu. U Sloveniji se, me|utim, otvoreno govorilo o vozo-vima srpskog nacionalizma.

Doga|aji iz 1981. uticali su na me|unacionalne odnose i, pored nepoverewa i straha, stvorili su atmosferu za politi~ku i drugu ak-ciju Srba i Crnogoraca sa Kosova. Wihova akcija se najpre svodila na àlbe, proteste, pisma i peticije najvi{im organima u republici i federaciji, a kasnije su na ulicama mnogobrojnih gradova i u insti-tucijama vlasti, od Skup{tine SFRJ do Predsedni{tva, traìli za-{titu od velikoalbanskih nacionalista. Drugim re~ima, otvoren je politi~ki sukob Srba i Albanaca, najpre preko partijskih foruma a onda i mimo partije, kao me|unacionalni sukob.

Pitawe Kosova i Albanaca u istoriografiji posebno je aktue-lizovano sredinom 80-ih godina, prate}i politi~ke obra~une koji su zahvatili Jugoslaviju krajem osamdesetih. Otvoreno kosovsko pitawe je u srpskoj javnosti predstavqano najpre kao kontrarevolucija Alba-naca koji èle da razbiju Jugoslaviju sa wihovim zahtevima za repu-blikom (M. Mi{ovi}, Ko je traìo republiku, Beograd 1986) i kao veliki pritisak na Srbe da se isele sa Kosova kako bi bio napravqen etni~ki ~ist prostor. Odgovor na takvo pitawe sredinom 80-ih bila je velika produkcija mawe istoriografskih, vi{e istoriografsko-publicisti~ih a najvi{e publicisti~kih radova.2

S druge strane, Kosovo je kao problem u istoriografiji uvedeno i preko nasilnog iseqavawa Srba i Crnogoraca sa Kosova i demo-grafske eksplozije Albanaca u Jugoslaviji. Deo istoriografije je po-ku{ao da pruì odgovore i na takva pitawa.3

Kosovski istoriografski ciklus iz oblasti savremene istorije je pro{ao, bio i ostao bez kriti~ke analize. Lewost duha, nedostatak specijalista, jezi~ke barijere, zauzetost drugim poslovima, slabost organizacije, nau~ni izolacionizam u ime komoditeta, apriorno od-

2Bogdanovi}, Dimitrije, Kwiga o Kosovu, Beograd 1985;Foli}, Milutin, Ko-

munisti~ka partija Jugoslavije na Kosovu 1919—1941, Pri{tina 1987; Hasani, Sinan, Kosovo — istine i zablude, Zagreb 1986; Hrabak, Bogumil, Arbana{ki upadi i pobune

na Kosovu i u Makedoniji od kraja 1912. do kraja 1915. godine, Vrawe 1988; Iliri i

Albanci (ciklus predavawa), SANU, Beograd 1988; Kosovo — pro{lost i sada-

{wost, Beograd 1989; Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji, Beograd 1989; Peruni-~i}, Branko, Zulumi aga i begova u kosovskom vilajetu, Beograd 1989; Rajovi}, Rado-{in, Autonomija Kosova, Istorijsko-pravna studija, Beograd 1985; Uro{evi}, Ata-nasije, Etni~ki procesi na Kosovu tokom turske vladavine, Beograd 1987; Zadu`bi-

ne Kosova — spomenici i znamewa srpskog naroda, Prizren – Beograd 1987; Zbornik

okruglog stola o nau~nom istraìvawu Kosova, SANU, Beograd 1988. itd. 3 Peruni~i}, Branko, Zulumi aga i begova u kosovskom vilajetu, Beograd 1989;

Kosovo – pro{lost i sada{wost, Beograd 1986; Uro{evi}, Atanasije, Etni~ki proce-si na Kosovu tokom turske vladavine, Beograd 1987; Zadu`bine Kosova – spomenici i znamewa srpskog naroda, Prizren–Beograd, 1987; Zbornik okruglog stola o nau~nom istraìvawu Kosova, SANU, Beograd, 1988. itd.

Jugoslovenska–srpska istoriografija o Kosovu 181

bacivawe vrednosti nastalih radova – jednostavno nepostojawe meri-torne i nau~ne kritike, doveli su do takve situacije.

Jo{ 1989. jedan kolega je ukazivao na ~iwenicu da su „albanski istori~ari uspostavqawem izolacije izgradili istoriografski mo-nopol na istraìvawe Kosova i Metohije u pro{losti i u savremenoj epohi“. Imali su za{titu politike, podr{ku van Kosova, ozakonili su proizvoqnosti kao nau~no osvedo~ene ~iwenice, pretili sankcija-ma (politi~kim) ukoliko se neko suprotstavi.

Nau~ni skupovi, okrugli stolovi

i tematski zbornici o Kosovu

U prole}e 1983. osnovan je me|uodeqewski odbor SANU za pro-

u~avawe Kosova. Me|u prioritete odbor je stavio organizovawe okruglog stola o problematici prou~avawa Kosova. Oceweno je da bi takav skup bio najboqi na~in da se sagleda {ta je u svakoj nau~noj di-sciplini dosad u~iweno, a {ta ostaje da se uradi. Formirana je komi-sija ~iji je predsednik bio akademik Dimitrije Bogdanovi} (~lanovi Milutin Gara{anin, Vojislav J. \uri}, Pavle Ivi}, Milo{ Macura i Radovan Samarxi}). Posle nekoliko sastanaka krajem 1984. utvr|e-no je da je ciq organizovawa okruglog da se napravi pregled sa oce-nom stawa u nauci „ u vezi sa svakom nau~nom disciplinom“. Zakqu~e-no je da se za svaku oblast odredi po jedan referent koji bi na saèt na~in izneo rezultate, stawe i zadatke u prou~avawu kosovske i srp-sko-albanske problematike.

Okrugli sto je odràn 26–27. februara 1985. O stawu istoriogra-fije podneta su dva saop{tewa od kojih jedno nije {tampano: Sima ]ir-kovi} „Istoriografija srpsko-albanskih odnosa – sredwovekovno raz-dobqe“ i Radovan Samarxi} „Novija srpska istoriografija o Kosovu i Metohiji XV–XVIII vek“. Ve}ina referata publikovana je tek 1988. pod naslovom Zbornik okruglog stola o nau~nom istraìvawu Kosova.

Pored ovog, SANU je objavila jo{ dva zbornika: Iliri i Al-

banci — ciklus predavawa SANU, Beograd 1988, i Srbija i Albanci u

19. i po~etkom 20. veka, ciklus predavawa, SANU, Beograd 1990. Od drugih zbornika treba izdvojiti Zadu`bine Kosova —spome-

nici i znamewa srpskog naroda, Prizren –Beograd 1987; Kosovo i Me-

tohija u srpskoj istoriji, Beograd 1989; Kosovo — pro{lost i sada-

{wost, Beograd 1989; Kosovo —Srbija —Jugoslavija, Qubqana 1989; Stanovni{tvo slovenskog porijekla u Albaniji, Titograd 1991; Ko-

sovo i Metohija — izazovi i odgovori, Beograd 1997; Kosovo u veliko-

albanskim planovima 1878—2000, Beograd 2001.

Kwiga Dimitrija Bogdanovi}a — prelomna kwiga

o Kosovu

Blokadu }utawa srpskih istori~ara o kosovskim temama probio je akademik Dimitrije Bogdanovi} Kwigom o Kosovu (SANU, kw. 2, Beograd 1985) koji je „napravio podvig ulaze}i u jednu oblast koja ni-je bila – uè gledano – wegova specijalnost, zatim sveobuhvatno{}u


kwige, ulaèwem u savremeno doba, kriti~kom intonacijom i odbaci-vawem svakojakih proizvoqnosti koje su se namnoìle u albanskoj istoriografiji i publicistici“. Pored te kwige u stru~noj periodi-ci i na nau~nim skupovima bilo je radova i saop{tewa o razli~itim temama vezanim za Kosovo i Albance: iredentisti~ka propaganda na Kosovu, Prizrenska liga, formirawe SS divizije, kolaboracija, Bu-janska konferencija itd. To su, me|utim, bila samo individualna is-traìvawa i rezultati, ali nije postojalo {ire i plansko utemeqe-we ovih tema preko nau~nih institucija u Srbiji ili na Kosovu.

Ovde treba spomenuti monografiju Rado{ina Rajovi}a, Auto-

nomija Kosova (istorijsko-pravna studija), Beograd 1985, kao kom-pleksno i sistemati~no istraìvawe i kori{}ewe razli~itih isto-rijskih izvora, sa uo~avawem i odre|ivawem prema spornim pitawi-ma, zatim Dragoquba Petrovi}a, Konstituisawe federalne Srbije, Nova kwiga, Beograd 1988. Tu je analizirana dràvno-pravna strana nastajawa Srbije kao sloène federalne jedinice, ali ostaju neispi-tane mnogo dubqe politi~ke, me|unacionalne i me|unarodne kombi-nacije 1941–1945.

Izvesnu izvornu vrednost ima i Albanski dnevnik Nijaza Di-zdarevi}a, Sarajevo 1988, ali se ipak radi samo o dnevni~kim zabele-{kama bez dubqe analize jugoslovensko-albanskih odnosa.

Otvorenijem sagledavawu Kosova i Metohije u savremenoj epohi doprinele su i kwige Spasoja \akovi}a, Sukobi na Kosovu, Ilije Vu-kovi}a i generala Sava Drqevi}a Vojna uprava na Kosmetu.

Dominantna pitawa u srpskoj istoriografiji

o Kosovu i Albancima

Postoji nekoliko dominantnih tema kojima se bavi ili kojih se

doti~e istoriografija na srpskom jeziku. Pomenu}emo samo neke, bez namere da pravimo inventar takvih tema. To je, najpre, tema – Strada-we i proterivawe Srba sa Kosova, od sredweg veka do danas, a posebno u 19. i 20. veku.

Ovo je uglavnom dominantna tema ve}eg dela istoriografskih radova o Kosovu, posebno publicisti~kih radova i memoara. U okviru tog pitawa posebno je pisano o srpskim izbeglicama sa Kosova, najvi-{e kolonistima koji su pobegli pred albanskim terorom, sistemat-skom paqewu srpskih sela u ciqu proterivawa Srba i stvarawa et-ni~ki ~istog Kosova, ru{ewu i skrnavqewu spomenika duhovnog ì-vota i kulture. Pojedini autori isti~u da je samo do 1942. Kosovo i Metohiju pred terorom napustilo 100.000 Srba (Bogdanovi}, Pejin, Milo{evi} itd.).

Druga strana ovog problema, koji je predmet istoriografskih i drugih radova, jeste zabrana povratka raseqenih i izbeglih sa Kosova u ranija mesta ìvqewa na kraju rata. Radi se o jednoj uredbi iz marta 1945. po kojoj je kolonistima zabrawen povratak na Kosovo i Metohi-ju i Makedoniju. O ovome postoji nekoliko istoriografskih ~lanaka, ali gotovo da nema rada koji to pitawe ne isti~e kao nameru komuni-sti~kih vlasti da smawi broj Srba na Kosovu. Tako se desilo, kako


pi{e jedan autor, „da od 1941. kada je srpsko stanovni{tvo Kosova i Metohije bilo u ve}ini, ve} 1953. spadne na 27,9% a 1988. na 10,6%. Pored genocida 1941–1944. takvom smawewu doprineli su arbana{ki kolonisti iz Albanije koji su zaposeli opusto{ene srpske zemqe i naseqa i ~iji se broj, prema italijanskim izvorima, kre}e od 150.000 do 200.000 lica, a zatim intenzivnog arbana{ewa muslimana srpskog jezika – Arnauta{a, Turaka, êrkeza i Cigana.“ (J. Pejin, Genocid

nad Srbima u Drugom svetskom ratu, Vojska, br. 40, 25. februar 1993). P. Imami pi{e da je u Drugom svetskom ratu na Kosovu i Meto-

hiji poginulo 6. 200 qudi svih nacionalnosti, ali ne navodi izvor za svoju tvrdwu. On kritikuje pojedine politi~are i novinare u Srbiji koji su ~esto ponavqali notornu la` da se za vreme okupacije veliki broj Albanaca iz Albanije naselio na Kosovo. Pri tome se navodi brojka od nekoliko desetina hiqada do 200.000–300.000. Citira inter-vju iz Borbe u kome Mi{el Ruks kaè da se ne moè govoriti o o 300.000, jer bi to bilo skoro 30% ukupnog stanovni{tva Albanije.

„Razni srpski ~lankopisci“, pi{e Imami, „potpuno su ignori-sali podatke Inspekcije Saveznog sekretarijata za unutra{we poslo-ve iznete na Ve}u naroda Savezne skup{tine (Politika, 24. februar 1989), po kojima su za vreme Drugog svetskog rata u Jugoslaviju do{la 3.604 lica ro|ena u Albaniji, 501 Jugosloven (nealbanac) koji je pre rata emigrirao u Albaniju i 4.000 Albanaca ro|enih u Jugoslaviji ko-ji su u Albaniju prebegli za vreme Kraqevine Jugoslavije, 7137 gra|a-na Albanije koji su posle 1948. do{li u Jugoslaviju kao politi~ke iz-beglice, {to zna~i sve zajedno 15.000 lica. Jugoslaviju su posle toga napustila 3.304 lica, od kojih je najvi{e oti{lo u zapadne zemqe, dok je 360 vra}eno u Albaniju. Dràvqanstvo SFRJ automatski je dobilo 4.000 Albanaca koji su ro|eni na Kosovu, dok ga je re{ewem steklo 3.055 – oni koji su ro|eni u Albaniji. Priznat status izbeglica u SFRJ imalo je 778 lica iz Albanije, od kojih 694 ìvi na Kosovu. Prema informaciji Republi~kog SUP-a Srbije, saop{tenoj u Skup-{tini SR Srbije 1. aprila 1986, u ~itavoj republici ìvi oko 1.300 biv{ih emigranata iz Albanije, koji su primili jugoslovensko drà-vqanstvo (Imami, n. d., 298–299).

Dominantne teme u istoriografiji o Kosovu na srpskom jeziku bile su i agrarni odnosi (Rajovi}, Hrabak, Ga}e{a, Obradovi}), pita-we autonomije, (Rajovi}, D. Petrovi}, Maksi}…), ru{ewe i skrna-vqewe spomenika srpske kulture na Kosovu (Jefti}, Popovi}…), ide-ja i praksa „Velike Albanije“ (Borozan).

Publikacije posve}ene Kosovu iz drugih

jugoslovenskih centara

U politi~kim obra~unima krajem 80-ih nisu birana sredstava. Tri kwiìce (naro~ito prve dve), koje su se pojavile u Sloveniji, sa-dràle su posebno negativno odre|ewe u Srbiji. To su kwiìce „do-kumenta“, u izdawu ~asopisa Kritika znanosti, pod naslovom Srbija

i Albanci — pregled politike Srbije prema Albancima od 1878. do

1914. i od 1913. do 1945. godine, Qubqana 1989. Tendenciozno probra-


ni izvori ili delovi pojedinih dokumenta za koje autori tvrde da su srpski i dostupni su svakom gra|aninu Beograda (npr. ~lanu Narodne ili Gradske biblioteke) trebalo je da „otrezne“ srpsku politi~ku i intelektualnu elitu. To su tendenciozno odabrana dokumenta ili de-lovi iskaza pojedinih politi~kih li~nosti tokom posledweg veka u raznim prigodama i raznim situacijama u procesu neposrednog nasta-jawa istorije, bez nau~nog aparata. „Krajwa nekriti~nost koja je u stvari otvorena pristranost vidi se iz na~ina prezentacije Bujanske rezolucije, ispred koje se daje Titov ~lanak iz decembra 1942 (uzgred re~eno izbacivawem onih mesta u kojima Tito govori da je NOVJ uglavnom srpska u to vreme). Izostavqene su odluke Drugog zasedawa AVNOJ-a, kao da one nisu vaìle za Albance. Poznato je da Kosmet u Jajcu nije institucionalizovan i da se tek govori da }e nacionalnim mawinama priznati sva prava.“.

Najve}a zamerka ovoj hrestomatiji bila je u tome {to nije done-la nijedan dokumenat o stradawu Srba na Kosovu (dominantnoj temi dela srpskog istoriografskog ciklusa), proterivawu srpskog ìvqa sa Kosova za vreme Drugog svetskog rata, stvarawu Velike Albanije, formirawu Prizrenske lige, masovnoj kolaboraciji albanskog sta-novni{tva. Govorilo se i pisalo o slovena~koj zaslepqenosti, ego-centrizmu i antisrpskom kompleksu. Srbiji kao da se èleo natova-riti milenijski novi teret stalnih obra~unavawa sa narodom s kojim Srbi ìve na prostoru Kosova, dugo i bez druge mogu}nosti. Ove dve kwiìce u slu`bi takve politike spomenik su tako|e antijugoslo-venskom bezumqu, razbijawu unutra{wih osnova ìvota i podsticawu defetizma u celini. Na kraju ocewene su i kao „sra~unata subverzija“ i „petokolona{ka publikacija“.

Jedan primer razli~itog gledawa

Politi~ka i ustavna projekcija rado su preno{eni u politi~ko

istorijsku-publicisti~ku ili formalno istoriografsku literaturu. Postojalo je, kao nepisano pravilo, da ustavna pozicija naroda i na-rodnosti mora da na|e odgovaraju}e mesto i u pro{losti, maltene od stvarawa Jugoslavije. Karakteristi~an je primer bro{ure u kojoj je pisac prepustio odgovornom uredniku da unese fotografije i legen-de. Ispod poznate fotografije demonstracija od 27. marta, koju je ~ak i svaki uxbenik istorije objavqivao (demonstranti na motociklu sa prikolicom ispod palate Albanija koji nose jugoslovensku trobojku), pisalo je: „Narodi i narodnosti Jugoslavije odbacili su Trojni pakt“. Naravno da je to osporavano, u smislu da je narodnost pojam no-vijeg datuma, da su demonstracije imale epicentar u Beogradu i da u wima nisu u~estvovali samo predstavnici drugih naroda, posebno ne pripadnici nacionalnih mawina. Ispalo je, po legendi, da su pu~ izveli i organizovali manifestacije i pripadnici mawina, {to je moglo da zna~i ~ak i nema~ke, ma|arske, albanske ili rumunske. Naravno, to je bilo u skladu sa novim ustavnim re{ewima o poloàju mawina, podrazu-mevaju}i i reviziju i simetriju u pro{losti. Svi su se borili protiv Nemaca, svi su stradali i sl. Me|utim, ni tu nije kraj problemima sa


ovom fotografijom. U kwizi Petrita Imamija Srbi i Albanci kroz ve-

kove,, Beograd 2000, na str. 273. naveden je obrnut stav. On pi{e: „Na ~u-venoj fotografiji demonstracija odrànih 27, marta 1941. vide se dva Albanca u pozadini kako posmatraju demonstracije i prolazak motoci-kla s prikolicom na kojoj nekoliko demonstranata drì zastavu. Kada bi se ta fotografija objavqivala u novinama ili u kwigama, po pravilu, „se~ena“ je tako da se ta dva Albanca uop{te ne vide na woj“. Naravno da je i ovo besmislica i refleks prakse koja je postojala ranije, ali i bana-lan primer razli~itog pogleda i tobo`we revizije istorije.

Zadaci postavqani pred srpske

nau~nike i istoriografiju

Politi~ku ocenu da svet nije dovoqno upoznat sa su{tinom ko-

sovskog problema, posebno sa stradawima Srba i Crnogoraca na Ko-sovu, istoriografija i istorijska publicistika trebalo je da ispune davawem sopstvenog nau~nog priloga, {to objektivnijeg, o kosovskom kompleksu pitawa kao {to su autonomija Kosova, napredak i emanci-pacija Albanaca u Srbiji i Jugoslaviji od 1945. do danas, uzrocima iseqavawa Srba sa Kosova i sl. S jedne strane, ciq je bio upoznavawe svetskog javnog mwewa sa problemom Kosova (otuda i {tampawe ove kwige i na engleskom jeziku). S druge, bio je to odgovor na pamflete i kvazi nauku pojedinih albanskih politi~kih grupacija, kao i pari-rawe sve aktivnijem albanskom lobiju u svetu. Ovaj zbornik je uziman „kao po~etni primer, mada dosta zakasnela reakcija, svedo~anstvo ko-risno nesumwivo, ali i putokaz da sli~na izdawa u budu}nosti treba prepustiti nau~nim ustanovama i nau~nim radnicima, izdava~kim ku-}ama doma}im i stranim, i stalno raditi na tome da re~ nauke blago-vremeno stigne na pravo mesto“.

Nedostatak dugoro~nih projekata, sistematskih istraìvawa i utemeqenih radova o Kosovu i Albancima, kao i nedostatak kriti~-kog sagledavawa rezultata dometa istoriografije o Kosovu i Alban-cima, karakteri{e srpsku istoriografiju o Kosovu. Mnogi autori za-lagali su se za multidisciplinarna, sistematska i dugoro~na istra-ìvawa prostora Kosova i Metohije i usmeravawe mla|ih nau~nih radnika, posebno istori~ara i filologa, ka ovom tematskom kom-pleksu. To zna~i, kako je napisao D. Bogdanovi}, omogu}iti {kolova-we, zapo{qavawe, specijalizaciju i nau~no usavr{avawe nekoliko desetina mla|ih qudi, s dobrom koordinacijom i svom potrebnom sa-vremenom opremom. Samo u Drugom svetskom ratu uni{tena je tre}ina onoga {to se dotle bilo sa~uvalo od kosovskih rukopisa posle svih paqevina, kra|a i pohara tokom osmanlijskog ropstva. To je tre}ina kosovskog i ne mali deo celokupnoga srpskog istorijskog pam}ewa. Na-{a generacija ne moè i ne sme dozvoliti da nam i ostale dve tre}ine budu uni{tene ili otu|ene bez traga, neprou~ene, nesnimqene, nepu-blikovane. „Vreme je brè od na{eg rada“, zakqu~io je Bogdanovi} (Zbornik okruglog stola o nau~nom istraìvawu Kosova, Beograd 1988, 78).


„Kakav je odnos istorika, pa i celog naroda, prema svojoj pove-snici najboqe se da proceniti na osnovu wihove brige za izvore do-ma}eg porekla. Najve}im delom, srpski izvori za istoriju Kosova i obli`wih krajeva nalaze se u àlosnom stawu. Zapisi, natpisi, pome-nici, pisma i dokumenti pravne sadrìne ~esto su objavqivani sa-svim nepouzdano, ponekad bez dovoqno kriti~kog razgledawa, a u ve-likom broju nalaze se jo{ uvek neizdati po riznicama. Ovaj posao je po~eo neprekidno da zamire uporedo sa ve}im razdvajawem filologi-je i istoriografije. Nemaran stav prema izvorima srpskog porekla negativno je uticao i na metod posmatrawa i prikazivawa istorij-skih pojava i zbivawa, jer u kori{}ewu izvora na prvom mestu treba saslu{ati ono {to jedan narod govori sam o sebi. Ovome treba dodati da su za istoriju Kosova nedovoqno pregledani i prou~eni fondovi srpskih arhiva, posebno vojnih i policijskih.

Dakle, istorija Kosova, kako ranijih tako i najnovijeg perioda, uprkos obiqu istoriografskih a vi{e istriografsko-publicisti~-kih ili smo publicisti~kih radova, jo{ uvek nije dovoqno i na nau-~an na~in istraèna i obra|ena. Razmatrani su samo odre|eni doga-|aji i pojave. Iz starijeg perioda to su posebno Kosovski boj i seobe Srba 1689–1690. U novijoj istoriji to je period Berlinskog kongresa, povla~ewe srpske vojske preko Albanije (Albanska golgota), a poseb-no period albanske kolaboracije sa okupatorima na Kosovu na kraju Drugog svetskog rata i neposredno posle rata (vojna uprava). Postoji i zna~ajan broj istoriografskih radova o agrarnim odnosima na Ko-sovu izme|u dva rata. „Poraàvaju}e deluje“, kako je pisao R. Samar-xi}, „da nisu ispitani demografski odnosi, dru{tveni poloàj naro-da, prilike na selu, o istoriji crkve se zna ne{to vi{e, ali i to ne-pouzdano s prazninama, s mnogim tvrdwama koje, ~im se uporede sa ozbiqnijom gra|om, podleù kriti~koj sumwi. Ova slika postaje jo{ sumornija kada joj se dodaju ~iwenice o zaparloènosti u istraìva-wu i objavqivawu izvora. U stvari, stawe je takvo da se moè popra-viti jedino na taj na~in ako se rad u celini reorganizuje i obnovi.“ (R. Samarxi}, Novija srpska istoriografija o Kosovu i Metohiji

XV-XVIII vek, Zbornik okruglog stola o nau~nom istraìvawu Kosova, Beograd 1998, 91).

Zakqu~ak

Jugoslovenska istoriografija o Kosovu se tradicionalno bavi

politi~kom istorijom, preciznije odnosima Srba i Albanaca na tom prostoru. Paralelan ìvot na Kosovu i Metohiji, posmatran kroz sliku koju je stvorila istoriografija u Srbiji, mawe-vi{e je sveden na sukobe Srba i Albanaca, proterivawa, me|usobno satirawe qud-skih i materijalnih resursa, zlostavqawa.

Celokupna istoriografija na prostoru nekada{we Jugoslavije je pod sna`nim uplivom politi~kih zbivawa i politi~kih faktora. Politi~ki sukobi, ocene i ukupan vokabular ~esto su preneti, po pravilu nekriti~ki prihva}eni, i u neke istoriografske radove. Na-ravno, stvar se moè postaviti i obrnuto. Pojedina~ni rezultati


istoriografije, ~esto senzacionalisti~ki prikazani kroz {tampu i medije, uzimani su kao argumenti u politi~kim obra~unima.

Istoriografija u Srbiji, za razliku od drugih republika, nije pokazivala tendencije za dokazivawem i potvr|ivawem nacionalnog identiteta. Prema pitawu Kosova imala je mawe-vi{e iste stavove: Kosovo se prikazuje kao srpska zemqa (sveta srpska zemqa), koje je „bilo i osta}e srpsko“, a svetu treba pokazati veliko stradawe Srba na Kosovu koje je za posledicu imalo permanentno iseqavawe Srba sa Kosova.

Osim toga, kao da se èlelo re}i da svet ne poznaje dovoqno istorijskih ~iwenica na osnovu kojih bi mogao da lak{e razume ukup-ne probleme u ovoj pokrajini. Svet je zavaran zbog nepoznavawa nekih osnovnih ~iwenica, a to su: Kosovo i Metohija su centri Stare Srbi-je, najve}a riznica wenih spomenika kulture i civilizacije, okosni-ca wihove duhovne i narodnosne samobitnosti; i pored vi{evekovnih nasiqa, broj Srba u oblasti uo~i Drugog svetskog rata bio je gotovo isti kao i broj Arbanasa, ne ra~unavaju}i kategoriju poarnau}enih Srba. U svetu nije dovoqno poznato da bi odsecawe ove oblasti od srpskog tkiva imalo isti smisao i posledice kao odsecawe Rajnske oblasti od Nema~ke, doline Loare od Francuske, Pijemonta od Ita-lije ili Novgoroda od Rusije (Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji, Beograd 1989).

S druge strane srpska istoriografija, arheologija, onomastika i druge nauke osporavaju ne samo ilirsko poreklo Albanaca, nego i prepoznatqivu tendenciju u albanskoj istoriografiji po kojoj su Al-banci starosedeoci na tom prostoru pa shodno tome imaju i istorij-sko pravo na te prostore. Najboqe je, barem u naslovu, to istakao B. Krsti} nasloviv{i svoju kwigu Kosovo izme|u istorijskog i etni~-

kog prava (Beograd 1994). Me|utim, iako zvu~i lepo, ova fraza nije ta~na. Niti Srbi imaju samo istorijsko pravo na prostor Kosova i Metohije, niti pak Albanci imaju samo etni~ko pravo. Pravo je re}i da i jedni i drugi, odnosno svi narodi koji ìve na tim prostorima imaju i etni~ko i istorijsko pravo.

Dakle, srpska istoriografija iznosi i potencira srpske isto-rijske argumente u prilog tvrdwi da je Kosovo od sredweg veka deo srpskog dràvnog okvira, u jednom trenutku sedi{te i sredi{te srp-ske dràve, {to se potvr|uje mnogobrojnim doma}im i stranim izvo-rima i brojnim materijalnim dokazima. Pored toga, obi~no se tvrdi da su Kosovo i Metohija imali ve}insku srpsku etni~ku osnovu, koja je vremenom, zbog terora Albanaca pod pokroviteqstvom velikih si-la (Turske, Austrougarske, Italije i Nema~ke, u najnovije doba SAD) drasti~no izmewena u korist Albanaca. Albanci, pak, imaju}i perma-nentno nelojalan odnos prema dràvi Srbiji i Jugoslaviji, cikli~no, bez obzira na stepen autonomije, dolaze}i u sukob sa dràvnim vla-stima, teè}i svom krajwem ciqu – nezavisnom Kosovu prikqu~enom Albaniji (Kosovo u velikoalbanskim planovima, Beograd 2000, \. Bo-rozan, Velika Albanija, Beograd 1995).


Odabrana literatura o Kosovu

Batakovi}, Du{an, Kosovo i Metohija u srpsko-arbana{kim odnosima, studije

i ~lanci, Pri{tina 1991. i 1998. Bogdanovi}, Dimitrije, Kwiga o Kosovu, Beograd 1985. Boòvi}, Branislav – Vavi}, Milorad, Surova vremena na Kosovu i Metohiji

(Kvislinzi i kolaboracija u Drugom svetskom ratu), Beograd 1991. Borozan, \or|e, Velika Albanija, porijeklo — ideje —praksa, Beograd 1995. Dizdarevi}, Nijaz, Albanski dnevnik, Zagreb – Sarajevo 1988. Dimi}, Qubodrag –Borozan, \or|e, Jugoslovenska dràva i Albanci, (doku-

menti) I i II, Beograd, 1998–1999. Foli}, Milutin, Komunisti~ka partija Jugoslavije na Kosovu 1919—1941,

Pri{tina 1987. Hasani, Sinan, Kosovo — istine i zablude, Zagreb 1986. Hrabak, Bogumil, Arbana{ki upadi i pobune na Kosovu i u Makedoniji od kra-

ja 1912. do kraja 1915. godine, Vrawe 1988. Hrabak, Bogumil, Prizrenska arbana{ka liga 1878—1881, Beograd 1998. Hudelist, Darko, Kosovo, bitka bez iluzije, Zagreb 1989. Iliri i Albanci (ciklus predavawa), SANU, Beograd 1988. Jefti}, Atanasije, Od Kosova do Jadovna, Pri{tina 1990. Jefti}, Atanasije, Stradawe Srba na Kosovu i Metohiji, od 1991—1990, Pri-

{tina 1990 Komatina, Branko, Jugoslovensko-albanski odnosi 1979—1983. Bele{ke i se}a-

wa ambasadora, Beograd, 1995. Kora}, Maksim, SAP kao sastavni dio SR Srbije i konstitutivni elemenat

SFRJ po ustavima iz 1974, Pri{tina 1990. Kosovo — pro{lost i sada{wost, Beograd 1989. Kosovo i Metohija — izazovi i odgovori, Zbornik radova, Beograd 1997. Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji, Beograd 1989. Krsti}, Branislav, Kosovo izme|u istorijskog i etni~kog prava, Beograd 1994. Malikovi}, Dragi, Kosovo i Metohija 1918—1912, Pri{tina 2000. Milatovi}, Arso, Kosmet 1935—1945. Moje svedo~ewe, Beograd 1990. Nikoli}, Miodrag, Albanija — Srbi i Albanci: vekovni neprijateqi ili sud-

binski upu}eni jedni na druge, Beograd, 1991. Peruni~i}, Branko, Zulumi aga i begova u kosovskom vilajetu, Beograd 1989. Popovi}, Radmila, Stradawa Srba na Kosovu, Malom Kosovu i Sirini}koj

ùpi 1941—1944, Pri{tina –Beograd 1999. Rajovi}, Rado{in, Autonomija Kosova, Istorijsko-pravna studija, Beograd 1985. Sekuli}, Tomislav, Seobe kao sudbina, Pri{tina 1994. Srbija i Albanci (Pregled politike Srbije prema Albancima od 1913. do

1945), kw. I – III, Qubqana 1989. Srbija i Albanci u 19. i po~etkom 20 veka (ciklus predavawa), SANU, Beo-

grad 1990. Stanovni{tvo slovenskog porijekla u Albaniji (zbornik radova), Titograd 1991. Stojan~evi}, Vladimir, Srbi i Arbanasi, Novi Sad 1994. Stojan~evi}, Vladimir, Kosovo i Metohija u srpsko-arbana{kim odnosima u

19. veku (1804—1878), Beograd, 1994. Uro{evi}, Atanasije, Etni~ki procesi na Kosovu tokom turske vladavine,

Beograd, 1987. Zadu`bine Kosova, spomenici i znamewa srpskog naroda, Prizren –Beograd 1987. Zbornik okruglog stola o nau~nom istraìvawu Kosova, SANU, Beograd 1988. @ena i ra|awe na Kosovu i Metohiji, zbornik radova, Beograd 1988.

OSVRTI ÊDOMIR JANI] Beograd

Nikola @uti}, AVIOINDUSTRIJA I VAZDUHOPLOVSTVO U KRAQEVINI JUGOSLAVIJI 1918–1945, Institut za savremenu istoriju, Beograd 2004, 214

Nastanak i brz razvoj vazduhoplovne industrije u Kraqevini

SHS/Jugoslaviji predstavqali su specifi~an fenomen u okviru we-nog ukupnog privrednog i industrijskog napretka i dokaz kako se i u maloj, zaostaloj agrarnoj zemqi mogu u~initi veliki pomaci na putu modernizacije kada postoje jasni ciqevi i istrajnost u wihovom do-stizawu.

U kwizi Avioindustrija i vazduhoplovstvo u Kraqevini Jugo-

slaviji 1918—1945 dr Nikola @uti} je u~inio jedan od prvih poku{aja da ovu industriju prikaè u okviru razvoja svetskog i jugoslovenskog vojnog i civilnog vazduhoplovstva, oslawaju}i se na izvore koje je us-peo da prikupi u toku vi{egodi{wih istraìvawa.

Naàlost, autor nije bio dovoqno uporan u tragawu i za drugom dostupnom izvornom gra|om i dokumentacijom, {to je dovelo do broj-nih propusta i znatno umawilo verodostojnost kwige. Nije tako us-peo da pregleda gra|u koja se nalazi u Arhivu Vojnoistorijskog in-stituta koji je, i pored prekida rada zbog bombardovawa NATO-a, ve} od jeseni 2000. godine bio dostupan istraìva~ima. U wegovim fon-dovima nalaze se dokumenti koji su nezaobilazni za utvr|ivawe na-bavki aviona i drugog vazduhoplovnog materijala u zemqi i inostran-stvu, kao i za razumevawe odnosa pojedinih preduze}a i vojnih koman-di i ustanova, koje su bile skoro iskqu~ivi naru~ioci ove industri-je. Tako|e, autor nije pregledao ni nepotpuno sa~uvanu arhivu fabri-ke aviona Zmaj iz Zemuna, u kojoj se i pored toga nalaze vredni podaci za rekonstrukciju organizacije i proizvodwe fabrike, kao i doku-menti koji se ne mogu prona}i na drugim mestima a obja{wavaju pri-rodu odnosa dràve i vojske prema privatnom kapitalu angaòvanom u proizvodwi aviona.

Autor je koristio vrlo ograni~en broj doma}ih vazduhoplovnih i drugih novina i ~asopisa u kojima se nalazi veliki broj podataka za temu koju je istraìvao. Sude}i po izvorima koje navodi, od vazduho-plovnih publikacija oslawao se samo na Almanah i Godi{wak jugo-

slovenskog vazduhoplovstva koji su izlazili od 1930. do 1941, a nije koristio mese~nik Komande vazduhoplovstva, Vazduhoplovni glasnik, u kojem je od 1927. pa do 1941. stalno pra}en razvoj vazduhoplovne teh-nike, a doma}e i strane vazduhoplovne industrije i vazduhoplovnih konstrukcija. Me|u citiranim ~asopisima ne nalazi se ni organ Aerokluba Na{a Krila (1924–1941) gde se, tako|e, mogu prona}i broj-ni ~lanci i vesti o na{oj vazduhoplovnoj industriji i doma}im lete-

êdomir Jani} ISTORIJA 20. VEKA 2/2004 190

licama. Isto vaì i za ~asopis Aero kao i za druge vazduhoplovne pu-blikacije, ali i dnevne novine i ~asopise koji u kontinuitetu prate nastanak i razvoj doma}e vazduhoplovne industrije i vazduhoplovstva u celini.

@uti} u kwizi ~esto citira ~lanak in`. Ogwana Petrovi}a „Civilni aeroplani Kraqevine Jugoslavije 1925–1941“ iz prvog broja ~asopisa Let, koji je iza{ao 1998, a ne zna i za nastavak ovog ~lanka od istog autora „Vojni aeroplani Kraqevine SHS/Jugoslavije 1918–1930“ objavqen u drugom broju Leta iz 2000. godine. U tom ~lanku na-lazi se, tako|e, obiqe proverenih podataka koji su mogli da budu od koristi autoru.

Zbog nekompletnosti kori{}enih izvora, @uti} se u celoj kwi-zi suo~ava sa brojnim problemima. Jedan od najzna~ajnijih je utvr|i-vawe ta~nog broja i tipova u doma}im fabrikama proizvedenih avio-na, aviomotora, rezervnih delova, avioinstrumenata kao i druge opre-me i naoruàwa, ali i odgovaraju}ih nabavki iz inostranstva. Svi ovi podaci sastavqeni u celinu daju osnovu istraìva~u za procenu i utvr|ivawe vrednosti i zna~aja doma}e vazduhoplovne i pomo}ne in-dustrije za snabdevawe i razvoj vojnog i civilnog vazduhoplovstva. Me|utim, u uvodu kwige, autor je objasnio kako èli da „iza|e iz uobi~ajene publicisti~ke predstave o avio-industriji preko brojeva i tipologije proizvedenih aviona“ (2), prepu{taju}i tako „publici-stima“ i drugim istraìva~ima da obave taj dugotrajan i mukotrpan posao.

To pokazuje da autor nije razumeo da se o jednom privrednom su-bjektu, a jo{ mawe o celoj sloènoj industrijskoj grani, ne mogu dono-siti ispravni sudovi ako se prethodno ne utvrde weni ukupni proiz-vodni kapaciteti, proizvodwa u razli~itim periodima, tehnolo{ki nivo, kao i ekonomska efikasnost. Po{to je uglavnom raspolagao fi-nansijskim pokazateqima koji su objavqivani u godi{wim bilansima i izve{tajima uprava preduze}a akcionarima, @uti} se zadovoqio da wihovim nabrajawem, bez neophodnih komentara, prikaè stawe u po-jedinim preduze}ima. To naàlost nije bilo dovoqno, pa smo ostali uskra}eni za celovitu sliku o poslovawu preduze}a i vazduhoplovne industrije u celini.

U uvodu autor tako|e napomiwe da „Za razliku od vojnih istori-~ara, istori~ara vazduhoplovstva, muzejskih kustosa i publicista u ovoj kwizi nisu u ve}oj meri tretirana vojno-strate{ka pitawa u oblasti vazduhoplovne industrije, niti vojno-tehni~ka pitawa vezana za vazduhoplovstvo, ve} je razvoj vazduhoplovne industrije u Kraqevi-ni SHS/Jugoslaviji uklopqen u kontekst evropskih ideolo{ko-poli-ti~kih kretawa, odnosno, ideolo{ko-politi~kih veza liberalne eli-te Kraqevine Jugoslavije sa evropskim liberalno-demokratskim eli-tama, pa potom elitama korporativnih i nacifa{isti~kih zema-qa.“(2).

Autor me|utim nije dosledan u opredeqewu da se prete`no bavi uticajem me|unarodnog faktora na vazduhoplovnu industriju u Jugo-slaviji, i tim problemima posve}uje mawe od 10% prostora. Pri tom iznosi stavove koji nisu dovoqno zasnovani na ~iwenicama, a neka va-

Avioindustrija u Kraqevini Jugoslaviji 1918–1945 191

`na pitawa uop{te i ne spomiwe. U prvom delu kwige (19), a zatim i u rezimeu (191), bez neophodnog obrazloèwa i usvajaju}i ustaqene politi~ke kli{ee, iznosi mi{qewe da su „Zapadne demokratske ze-mqe inicirale potrebu stvarawa jugoslovenske avio-industrije..“ Ta-kav stav nije prihvatqiv po{to brojni izvori svedo~e da je ta inici-jativa bila potpuno doma}a, uslovqena potrebama sopstvenog vazdu-hoplovstva, raspoloìvim vojnim buxetom i mogu}nostima doma}e in-dustrije i privatnog kapitala. Ukratko, prve ideje o osnivawu doma-}e vazduhoplovne industrije formulisane su ve} na Solunskom fron-tu 1918, a zatim je usledilo nekoliko poku{aja da se one ostvare ubr-zo po formirawu Kraqevstva SHS. Me|utim, tek po{to je komisija Ministarstva vojske i mornarice, sa na~elnikom Odeqewa za vazdu-hoplovstvo generalom Uzelcem na ~elu, prilikom obilaska Francu-ske i Engleske po~etkom 1923, do{la do zakqu~ka da te savezni~ke ze-mqe nisu spremne da obezbede kredite za nabavku aviona i da wihove firme ucewuju kupce nerealnim ponudama i nude {kolske avione i hidroavione lo{eg kvaliteta i letnih osobina, doneta je kona~na od-luka da se proizvodwa aviona pokrene u doma}im fabrikama.

Za izradu prvih doma}ih aviona iskori{}eni su crteì koje su na{i inèweri izradili kopiraju}i i poboq{avaju}i austrougarske avione B.1 nazvane Mali Brandenburg, a dràva je u prole}e 1923. ras-pisala konkurs (koji dr @uti} ne pomiwe) za izbor prvih preduze}a kojima }e biti poverena wihova izrada.

O pomo}i Francuske razvoju jugoslovenske vazduhoplovne indu-strije moè se govoriti tek od 1927, kada je na komercijalnoj osnovi firmi Brege povereno da u Kraqevu formira fabriku aviona metal-ne konstrukcije, a u Rakovici kod Beograda, uz ravnopravno u~e{}e doma}eg kapitala, osnuje fabriku aviomotora.

Kao razloge za odustajawe od nabavki francuskog vazduhoplov-nog materijala od polovine 30-ih, @uti} navodi ideolo{ko-politi~-ko udaqavawe Jugoslavije od Francuske (134). To je bilo samo deli-mi~no ta~no, jer su presudan uticaj na izbor aviona i motora potreb-nih za modernizaciju Vazduhoplovstva Vojske imali vojnotehni~ki razlozi kao {to su boqi kvalitet letelica (lovci Hoker-Fjuri, Ho-ker Hariken i Meser{mit ME-109, kao i bombarderi Dornier DO-17 i Bristol Blenhajm), ali i spremnost Engleske i Nema~ke da isporu-ke naoruàwa podrè odgovaraju}im kreditima.

Interesantno je tako|e da autor u kwizi ni{ta ne govori o ita-lijanskom faktoru u nabavci aviona za jugoslovensko vazduhoplov-stvo pred Drugi svetski rat. Kao {to je poznato, tada su iz Italije bez ve}ih uslovqavawa nabavqeni tromotorni bombarderi Savoja-Marketi S-79 i trena`ni dvomotorci Kaproni Ka-310 i 311, kao i iz-vestan broj aviomotora, bombi, mitraqeza i drugog naoruàwa i opreme.

Rade}i na monografiji Ikarus-Ikarbus 1923—1998, @uti} je ste-kao ne{to boqi uvid u delatnost na{e najstarije fabrike aviona, pa je wenom radu posvetio znatno ve}u pa`wu i prostor nego ostalim fabrikama letelica, motora i opreme. Time je doprineo nedovoqnoj izbalansiranosti ~itavog teksta i stvarawu neta~ne slike o stawu u


doma}oj vazduhoplovnoj industriji. Radu Ikarusa je u kwizi posve}e-no pribli`no 30 stranica, dok su ostalih pet fabrika aviona i jedri-lica, dve fabrike aviomotora, jedna fabrika precizne mehanike i avioinstrumenata i dve remontne radionice, dobile ukupno samo oko 40 stranica.

Uo~ena neravnoteà jo{ vi{e se pove}ava zbog toga {to se u kwizi uop{te ne pomiwu mnoge zna~ajne fabrike pomo}ne vazduho-plovne industrije koje su proizvodnim programima i kapacitetima bile nezamenqive za ukupan proces proizvodwe letelica i aviomoto-ra u zemqi. Tu pre svega treba pomenuti fabrike precizne mehanike Mikron i Nestor iz Beograda (o kojima ima nekoliko re~enica u po-glavqu o avioindustriji za vreme okupacije) koje su osnovane tokom 30-ih godina uz podr{ku Komande vazduhoplovstva, zapo{qavale su ve}i broj radnika i preuzele znatan deo proizvodwe avioinstrumena-ta i delova naoruàwa. U kwizi se ne spomiwe ni poznata fabrika padobrana i opreme za leta~e Knebl i Ditrih iz In|ije (dana{wi Kluz) koja je doprinela da se od 1934. padobrani vi{e nisu uvozili iz inostranstva. Ne pomiwe se ni preduze}e Vistad iz Vi{egrada i Va-qeva proizvo|a~ aviobombi tipa „Stankovi}“, koje su ~ak izvoène i u Francusku. U kwizi nema ni podataka o jo{ 11 fabrika koje su za potrebe vojnog i civilnog vazduhoplovstva i vazduhoplovne industri-je isporu~ivale specijalne boje i lakove, platno za avione kao i dru-ge polufabrikate i sirovine, pa su zato postale ~lanice Zemaqskog saveza aeronauti~kih industrija Kraqevine Jugoslavije, koji je u martu 1941. imao ukupno 22 ~lana.

Polaze}i od potpuno pogre{ne procene da je u Jugoslaviji do Drugog svetskog rata proizvedeno samo oko 1000 aviona, autor tvrdi da je Ikarus sam ostvario skoro 50% ukupne proizvodwe aviona (150). Kao izvor navodi {ematski prikaz Ikarusove proizvodwe le-telica koji se nalazi na izlo`bi „70 godina jugoslovenske vazduho-plovne industrije“ otvorene u Muzeju vazduhoplovstva aprila 1994. Sa iste {eme prepisao je i podatke o tipovima i broju aviona i je-drilica izra|enih u Ikarusu do 1941, kojih ima ukupno 475. Da je iz-lo`bu obi{ao pa`qivije, sigurno bi zapazio da su isti podaci pri-kazani i za ostale doma}e fabrike aviona, po kojima je u Rogoàr-skom izra|eno do rata 286 aviona, u Zmaju 359, u fabrikama Brege i DFA u Kraqevu 479 i Utvi 47 jedrilica. Ura~unavaju}i i oko 30 aviona i jedrilica proizvedenih u fabrici Albatros u Sremskoj Mitrovici, {to nije prikazano na izlo`bi u Muzeju, lako je izra~u-nati da je u zemqi od 1923. do 1941. izra|eno ukupno 1676 aviona i je-drilica, pa tako Ikarusu pripada samo 28,3%, a ne oko 50% ostvare-ne proizvodwe letelica, kako tvrdi @uti}. Potrebno je ovde ipak napomenuti da podaci o broju proizvedenih letelica koji su prika-zani u Muzeju nisu dovoqno precizni, a ve} sada znamo da su i ne-znatno ve}i od citiranih.

Pored neta~nih broj~anih podataka i neke tvrdwe i ocene auto-ra o pojedinim fabrikama, po kojima je Ikarus „najuspe{niji“, Rogo-àrski „privilegovan“, a da je dràva prema Zmaju imala „ma}ehin-ski odnos“, ne mogu se prihvatiti jer nemaju upori{te u izvorima.

Avioindustrija u Kraqevini Jugoslaviji 1918–1945 193

Nije ta~na ni tvrdwa autora da „Avioni koji su proizvo|eni u jugoslovenskim fabrikama postajali su znatno jeftiniji od inostra-nih, dok su motori bili ne{to skupqi jer su se za wih iz inostran-stva morali nabavqati sirovine i delovi“ (43). Brojni dokumenti upu}uju na suprotan zakqu~ak, po{to su avioni i motori koji su izra-|ivani u zemqi bili za 10% do 50% skupqi od uvoznih, ali je dràva imala druge razloge da podsti~e doma}u proizvodwu ovih strate{kih proizvoda.

Nedovoqna upu}enost u istorijske izvore i literaturu, ali ~e-sto i nepa`wa autora, doveli su i do brojnih materijalnih gre{aka koje se, naàlost, provla~e kroz celu kwigu. To se moè dokazati u vi{e desetina slu~ajeva, ali zbog ograni~enog prostora i prirode ovog osvrta ukaza}u samo na nekoliko karakteristi~nih primera. Ve-rovatno ponet nazivom „Prva srpska fabrika aeroplana @ivojin Ro-goàrski“, autor je pobrkao podatke pa je weno osnivawe stavio u 1923. godinu, i to u Novi Sad (19). Iz brojnih dokumenata i napisa u {tampi, moè se lako utvrditi da je ova fabrika, kao druga u zemqi, osnovana i protokolisana tek aprila 1924. i to u Beogradu, dok je fa-brika Ikarus osnovana oktobra 1923, a registrovana 20. novembra iste godine u Novom Sadu. Time joj pripada pravo prvenstva me|u fa-brikama doma}e vazduhoplovne industrije. Ve} na slede}oj, 20. stra-nici kwige, autor navodi da je prvi avion proizveden u Rogoàrskom poleteo 10. maja 1924, a samo {est redova daqe, u istom pasusu, tvrdi da se taj doga|aj odigrao 10. maja 1925. Za neupu}enog ~itaoca ostaje prava enigma koji je od ta dva datuma ta~an. Sve~ana predaja prvog aviona izra|enog u Rogoàrskom dogodila se ipak 10. maja 1925, o ~e-mu su beogradska i druga {tampa objavili vi{e ~lanaka i vesti.

Nekoliko gre{aka autor je na~inio pi{u}i i o najboqem avio-nu toga vremena, lovcu IK-3. Dok na stranicama 119, 158 i 159 ta~no navodi da su ovi avioni izra|ivani u fabrici Rogoàrski, na strani-ci 147. tvrdi da su to bili... najsavr{eniji avioni proizvedeni u Ika-rusu“, a na stranici 148 ~ak da je i serija od 12 aviona ovog tipa pro-izvedena u Ikarusu, dok je druga poboq{ana serija od 25 aviona ura-|ena u fabrici Rogoàrski, uo~i nema~kog napada na Jugoslaviju. Kao izvore za ove kontradiktorne podatke navodi publikaciju 70 go-

dina vazduhoplovne industrije Jugoslavije 1923—1993 (autor ^. Ja-ni}), u kojoj je stvarno navedeno da su IK-3 izra|ivani u fabrici Ro-goàrski, ali nema ni pomena o proizvodwi ovih aviona u Ikarusu. Tako|e, u pomenutoj publikaciji ne stoji ni tvrdwa da je druga serija IK-3 zavr{ena do rata 1941, ve} samo da su ovi avioni bili u proiz-vodwi kod Rogoàrskog, koji je na to utro{io samo nekoliko proce-nata potrebnih radnih sati. Gde je @uti} prona{ao pogre{ne podat-ke o proizvodwi IK-3 u Ikarusu nije mi poznato.

îtaoca tako|e moè da zbuni i podatak koji autor navodi da je januara 1936. Ikarus sklopio ugovor za izradu engleskih aviona tipa Blenhajm (96). U stvari tada je ugovorena izrada dvokrilnih lovaca Hoker Fjuri, koji su zajedno sa fabrikom Zmaj isporu~ivani Vazduho-plovstvu Vojske tokom 1937. i 1938. godine. Ugovor za izradu Blenhaj-ma Ikarus je sklopio tek 1938, a ovi avioni su zavr{eni do kraja 1940.


Na strani 114 navedeno je da je „U periodu 1932–37, produkcija ratnih aviona (Avia BH) u fabrici Ikarus iznosila ukupno 22 aparata, dok Zmaj i Rogoàrski nisu imali poruxbine ni za jedan jedini ratni avi-on“. Ovo je tipi~an primer nekriti~kog preuzimawa podataka bez proveravawa wihove istinitosti, jer autor se oslawa na izve{taj Ze-maqskog saveza aeronauti~kih industrija, koji o~igledno nije ta~an ni potpun. U navedenom periodu Ikarus i Zmaj su otpo~eli isporuke lovaca Hoker Fjuri, koji je bio ratni avion, zatim su u Ikarusu izra-|ena dva prototipa doma}ih lovaca metalne konstrukcije IK-L1 i IK-02, a kompletirano je i 48 izvi|a~a i bombardera Brege 19–8 sa ugradwom sna`nijih motora Ciklon. U fabrikama Zmaj i Rogoàrski proizvedeno je i nekoliko serija {kolskih aviona Fizir FN, izra|e-ni su prototipovi doma}ih prelaznih aviona FP-2, PVT i PVT-H ~i-je su prve serije isporu~ene pre isteka navedenog perioda. Tvrdwa da su u periodu 1932–1937. godine proizvedena samo 22 ratna aviona, o~i-gledno nije ta~na.

Na pogre{ke oko aviona IK-3, ali i na mnoge druge, ukazao sam dr @uti}u jo{ februara 1998. u pismenoj recenziji rukopisa za monografiju fabrike Ikarus – Ikarbus. Mada je u me|uvremenu bio u mogu}nosti da proveri ta~nost ovih navoda, on je ipak ve}inu spornih podataka i zakqu~aka preneo i u svoju posledwu kwigu.

Na kraju, èleo bih da napomenem da je ciq ovog kriti~ki into-niranog teksta da ukazivawem na neta~nosti i propuste, kao i neka sporna tuma~ewa autora, doprinese boqem i ta~nijem razumevawu na-stanka, razvoja i zna~aja jugoslovenske vazduhoplovne i pomo}ne indu-strije u vremenu do rata aprila 1941. godine.

êdomir Jani}

PRIKAZI

Francis de Lannoy, LES COSAQUES de PANNWITZ/PANNWITZ COSSACKS 1942–1945, Heimdal Paris 2000, 288

Moè delovati kao lo{ pri-

stup ili kao propust kada se u ~aso-pisu prikaè kwiga stara skoro ~e-tiri godine. Me|utim, u dana{woj re-alnosti nabavke stranih kwiga u Sr-biji, ovaj razmak ne deluje uop{te kao zaostatak. Pojedini naslovi dolaze u na{e kwiàre sa stranom kwigom i {tampom relativno brzo, ako za na-bavqa~e deluju atraktivno i profi-tabilno. Me|utim, ako oni ne prepo-znaju komercijalnost, moè pro}i do-sta vremena dok se neko izdawe ne po-javi kod nas, ako se uop{te i pojavi. Tako je i sa ovom kwigom. Sam na-slov, ni autoru ovog prikaza nije de-lovao privla~no. Kada smo je preli-stali otkrili smo da je re~ o vrlo dragocenom istorijskom izvoru za isto-riju Drugog svetskog rata u okupira-noj Kraqevini Jugoslaviji, odnosno ako se gleda iz nove politi~ke vizu-re, za istoriju rata na teritoriji Nezavisne Dràve Hrvatske. Kako je ko od nau~nika ili entuzijasta bude posmatrao, svejedno. Sigurno je, me-|utim, da }e ova kwiga privu}i pa-`wu zainteresovanih za Drugi svet-ski rat na ovim prostorima.

Koza~ka zajednica u osvit Pr-vog svetskog rata brojala je oko pet miliona qudi rasutih po obodu Rusije: Donu, Kubanu, Uralu, Orenburgu, Tere-ku, Astrahanu, ju`nom Sibiru, Tran-sbajkaliji, Amuru sve do isto~nih mo-ra. Ova slobodna ratni~ka krajina da-vala je vojnike carskoj ruskoj vojsci 162. puka, mahom kowicu. U vremenu boq{evi~ke revolucije, kozaci su naj-ve}im delom bili u sastavu belih sna-ga. Pobeda boq{evizma donela je te-{ke trenutke kozacima koji su bili naviknuti na slobodu, a deo wih oti-{ao je u emigraciju. Mnogi su na{li uto~i{te i u Kraqevini SHS. U no-vom ratu, kada su nema~ke snage za{le i u wihove oblasti, do{lo je do masov-nog prelaska kozaka na wihovu stranu i do priliva ve}eg broja dobrovoqaca. O~ekivali su da }e kroz nema~ku po-

bedu nad Sovjetskim Savezom ponovo uìvati prava i slobode koje su boq-{evici gu{ili dve decenije. Formi-rane su prve koza~ke jedinice, a neke su kompletno pre{le iz Crvene ar-mije i samo izmenile naziv. Tokom 1941–1942. godine kori{}ene su na raznim delovima Isto~nog fronta. Na inicijativu Helmuta fon Panvi-ca, iz komande jedne nema~ke armije u jesen 1942. po~iwe grupisawe koza~-kih jedinica u ve}e formacije. Ovaj oficir je bio zaduèn i za wihovo preformirawe, a osta}e i do kraja rata zaduèn za koza~ke jedinice is-pred Vermahta. Kao takvog, sovjetske vlasti }e ga streqati sa ostalim ofi-cirima kozacima. Zbog toga se autor odlu~io da kwigu nazove Panvicovi

kozaci, iako je time na prvi pogled kwigu u~inio privla~nom samo spe-cijalistima koji znaju za ovu istorij-sku li~nost.

Prva koza~ka divizija raspo-re|ena je sredinom septembra 1943. u Jugoslaviju, na teritoriju NDH. Prvo sedi{te wene komande u ovim kraje-vima bilo je u Sremskoj Mitrovici, a jedinice su imale zadatak da preduzi-maju akcije protiv partizana u Sremu, kao i da {tite prugu Beograd –Za-greb. Neke od tih akcija bile su po zlu zapam}ene na terenu gde su pro{li kozaci u nema~kim uniformama. Ka-snije je ova jedinica raspore|ena du-bqe na teritoriju NDH i daqe je bila angaòvana u borbama protiv partiza-na. Do kraja rata dostigla je veli~inu kowi~kog korpusa. Poznavaoci ratne problematike mogu primetiti da u faktografskom smislu ova kwiga ne donosi mnogo toga novog. U na{oj li-teraturi i objavqenim izvorima ima dosta podataka o delovawu koza~kih jedinica, ali ono {to ova kwiga unosi u na{e saznawe je veliki broj foto-grafija iz angaòvawa koza~kih sna-ga u Jugoslaviji (Hrvatskoj). Vi{e od 110 strana ove kwige formata A4 sa-drì nekoliko stotina fotografija! I odjednom, ~italac dobija sasvim osvetqen nepoznat deo rata u ovda-{wim krajevima. To je ujedno i najve-}a vrednost kwige.

Prikazi ISTORIJA 20. VEKA 2/2004 196

Pa`qivom prou~avaocu Drugog svetskog rata nije moglo da promakne da je izbor fotografija na kojima se vide okupatori, a koje prate dosada-{we naslove sa ovom temom, uglav-nom stereotipan i {ablonski. Foto-grafijama Aprilskog rata se ilu-struje mo} nema~kih snaga ili zaro-bqavawe jugoslovenskih vojnika, onim iz ustani~ke 1941. uglavnom represa-lije, slikama na kojima se vide Nem-ci i pripadnici nekih od doma}ih ra-tuju}ih snaga sugeri{e se kolabora-cija. Slede fotografije iz tzv. ne-prijateqskih ofanziva, koje se uglav-nom ponavqaju od naslova do naslova, a vizuelizacija rata se zasvo|uje sli-kama nema~kih zarobqenika iz 1945. godine, gde dominiraju scene predaje, wihove duga~ke kolone, itd. Realnost vi{egodi{weg prisustva okupatora time je uglavnom vizuelno nedo~ara-na, a posebno su izostajale slike re-alnih, svakodnevnih situacija. Tome je sigurno doprinela vi{edecenijska stereotipna vizuelizacija kroz {a-blonski pristup i odabir, ali i kroz nametnutu sliku u medijima (film ili televizija). Otuda su i fondovi dostupnih ilustracija koje pokazuju realan lik okupatora uglavnom bili nezanimqivi za ovda{we autore.

U ovoj kwizi objavqen je pot-puno ekskluzivan materijal, iz fran-cuske vojno-filmske ustanove Etablis-sement Cinematographique et Photographi-que des Armees (ECPA), a mawim delom i iz Bundesarhiva u Koblencu. îta-lac ima priliku da vidi izgled ko-za~kih vojnika u nema~koj slu`bi u Jugoslaviji. Uo~avaju se razlike i sli~nosti u uniformama, naoruàwe i oprema, vide se wihova lica, figure i ìvot, bilo da su oficiri ili obi~ni vojnici. Scene iz operacija protivpartizanske borbe dokumento-vane su tako da oko kamere registruje pretres terena, represalije, rekvizi-cije, uàsnute likove pohvatanih se-qaka, zarobqene partizane. Tu su i scene iz kasarnskog ìvota, obuke, smotre, proslave, koza~ke igre, navod-no ili realno srda~ni odnosi sa sta-novni{tvom. Posebno su interesant-

ne i gotovo simboli~ne fotografi-je kozaka u patrolama du` pruge Beo-grad–Zagreb.

Kwiga ima veoma kriti~an stav prema britanskoj politici i we-nim vojnicima koji su bez milosti, a prema ranijem dogovoru, izru~ili ove zarobqenike Sovjetima koji su im po-tom namenili stra{nu kaznu na svojoj teritoriji. Autor je preuzeo stavove Tolstoja i Betela i wihova istraì-vawa ovog problema. Prona{ao je, me-|utim, iz britanskog Imperijalnog ratnog muzeja fotografije koje su Britanci snimili po wihovoj predaji u Austriji maja 1945. Na wima se vide kozaci, ulogoreni pred iznenadnu predaju Sovjetima. Kada znamo da je istu sudbinu doìvelo hiqade anti-komunista i nacionalista iz Jugosla-vije, koji su sa istog prostora vra}e-ni u Jugoslaviju i potom pobijeni u slovena~kim bespu}ima, ove fotogra-fije dobijaju posebnu informativnu teìnu. Sa pravom se pitamo da li isti muzej krije fotografije na koji-ma se mo`da vide i pripadnici Qoti-}evog korpusa, slovena~kih belogar-dejaca ili crnogorskih ~etnika?

U prilogu autor daje pregled organizacije, li~nog naoruàwa ko-za~kih jedinica, ambleme, oznake, za-stave i druge insignije. Tako|e, navo-di i kra}e biografije najvi{ih sta-re{ina ovih jedinica, a na kraju je dat deo sa ilustracijama u boji, mahom crteà ili ilustracija preuzetih iz ratnog nema~kog magazina Signal.

Iako pisana i objavqena na francuskom jeziku, kwiga je dvojezi~-na: tekst i ilustracije su paralelno prevedeni na engleski {to olak{ava ~itawe. Mogu}e je da je u pojedinim pasaìma uputno uporediti prevod sa francuskim originalom, ali to ne umawuje op{ti povoqan utisak o ovoj kwizi, kao zna~ajnom doprinosu shva-tawu Drugog svetskog rata u okupira-noj Jugoslaviji. Ostaje da se zapitamo kada }e i na{a istoriografija obja-viti sli~na dela kojima }e unapredi-ti stereotipna saznawa.

Bojan B. Dimitrijevi}

Prikazi 197

ârls Zorgbib, ISTORIJA NA-TO-a (Histoire de l Otan – Charles Zorgbi-be), Istorijska pitawa (Questions a l Histoire), Editions Complexe, Bruxelles 2002.

Istorija NATO-a od 1949. do

dana{wih dana obuhvata prezentaci-jom i koncepcijom autora istoriju Za-pada pa i ostatka Evrope u drugoj po-lovini 20. veka. Na 280 strana autor je dao vi|ewe ovih procesa pre svega iz francuskog ugla, tako da je uloga Francuske u istorijatu razvoja NA-TO-a u prvom planu (autor Zorgbib ima belgijsko dràvqanstvo, ali je francuske nacionalnosti).

Kwiga je podeqena u tri dela gotovo podjednake veli~ine. U prvom delu „Ra|awe alijanse“ obra|eni su geneza i razvoj NATO pakta do po-~etka {ezdesetih godina. Autor je prvo izneo diplomatske, a zatim i institucionalizovane poku{aje to-kom prve polovine 20. veka koji su imale sli~nu zamisao objediwavawa vi{e dràva u okviru kolektivne bezbednosti – savezi, paktovi, ali-janse. Te i sli~ne istorijske poku{a-je Zorgbib posmatra istorijski i po-litikolo{ki (sa aspekta nauke o me-|unarodnim odnosima) pa su pristup autora i metod istraìvawa multi-disciplinarni, obuhvataju}i istorij-ske i politi~ke nauke. U za~etke ko-lektivne bezbednosti autor ubraja i Malu antantu, Balkansku antantu (Balkanski pakt – l Entente balqanique) iz 1934. godine, savez Estonije i Le-tonije – alijansa iz Talina iz iste godine (75–76). Prete~e tih saveza autor vidi u koalicijama i savezima iz 19. veka, da bi u jednom trenutku spomenuo i Peloponeski rat i Tuki-dita ( 49). U tom delu kwige autor je dao zanimqivu politikolo{ku ana-lizu tipova saveza i alijansi od bi-polarnog modela i ravnoteè snaga do sada{weg trenutka dominacije jed-ne supersile (po autoru taj trenutak polako prolazi i svet se vra}a za~et-ku novog multipolarizma).

Najve}i deo ovog poglavqa se bavi prvom decenijom razvoja NATO-a koji je bio optere}en mnogim pro-

tivre~nostima. Najve}a od wih je vezana za Francusku koja je pod De Golom istupila iz pakta {ezdese-tih godina. Autor smatra da je ori-ginalan u tezi da Francuska nije iza{la iz NATO-a preko no}i usled promene politike generala – predsednika prvih godina Pete re-publike, ve} da su fundamentalne nesuglasice i protivre~nosti izme-|u Pariza sa jedne strane i SAD i Britanije sa druge postojale od sa-mog po~etka (62–65). U potpoglavqu Prva frustracija Francuza ukaza-no je na stalan poku{aj Pariza da zadobije ravnopravnu poziciju sa SAD i Britanijom u kreirawu NA-TO-a i stalno distancirawe Va-{ingtona i Londona u periodu 1946–1954, od takvih poku{aja Francuske. I pored molbe francuskog mini-stra Bidoa, Va{ington je 22. marta 1948. organizovao tajne dogovore. SAD, Britanije i Kanade na kojima su udareni temeqi stvarawu alijan-se, {to se u nizu navedenih slu~aje-va ponavqalo i kasnije.

Iako priznaje zaostajawe Fran-cuske tog vremena u politi~koj, eko-nomskoj i vojnoj mo}i za atlantskim saveznicima (zavisnost od Mar{a-love ekonomske pomo}i, rat u Indo-kini i uloga ameri~ke pomo}i, na-ro~ito 1952–54, nestabilne vlade u doma}em politi~kom ìvotu, eko-nomska stagnacija i socijalni pro-blemi), autor ipak smatra da je Francuska od po~etka propustila da obezbedi ravnopravniji odnos. Citira ameri~kog istori~ara Ir-vina Vala (Irwin Wall) koji tvrdi da je „... u celokupnoj istoriji postoja-wa NATO-a za Francusku bilo pred-vi|eno da ~eka na vratima eksklu-zivnog kluba Anglo-saksonaca koja su za wu uglavnom bila zatvorena“ (63). Autor daqe ukazuje na proble-mati~nost francuskih interesa u pogledu pitawa Nema~ke, koja je bi-la realna istorijska pretwa za Pa-riz, dok su Anglosaksonci imali u vidu samo odbranu od SSSR-a (67). Pitawe odluke o nuklearnoj odma-zdi, koje u okviru NATO-a nije bilo


u francuskim rukama, zatim samo-stalna nuklearna odbrana, izgradwa Evropske unije u partnerstvu sa Bo-nom doveli su najzad do povla~ewa Francuske iz ove vojne alijanse pod De Golom (67–72). Autor paralelno iznosi i prve korake formirawa sa-mostalne evropske bezbednosti, sa velikim pauzama i zastojima smewi-vanim sa periodima oìvqavawa te ideje u praksi.

Drugi deo kwige Alijansa u

hladnom ratu opisuje postepenu or-ganizacionu i institucionalnu evo-luciju alijanse. Vremenom su u wu ulazile nove ~lanice, prete`no sa ju-ga kontinenta, najvi{e Mediterana ([panija, Gr~ka, Turska) ~ime je ona geografski sve mawe opstajala kao „severnoatlantska“, ali se evidentno {irila i ja~ala. Razni paktovi i sa-vezi u drugim delovima sveta, kao {to su SEATO, CENTO i drugi predstavqaju oja~avawe evroatlant-skog odbrambenog saveza. Slu~ajevi izlaska iz wega su retki i uglavnom su vezani za Francusku. Prvo je Al-ìr (ta~nije wegova tri severna de-partmana kao deo Francuske) dobija-wem nezavisnosti 1962. postao izgu-bqen za NATO ~iji je deo bio od sa-mog nastanka 1949, a zatim je i Fran-cuska napustila savez. Ti trenuci su bili vrlo trusni za alijansu, {to je po autoru kulminiralo porazom SAD u Vijetnamu polovinom 70-ih. Iako je i Var{avski pakt imao velikih pro-blema, mogu}nost istupawa ujediwene Nema~ke iz NATO-a bio je realan i akutan problem tih godina.

U tre}em delu Posle hladnog

rata — Alijansa i kolektivna bez-

bednost, Zorgbib opisuje prvo krah Var{avskog pakta (161–167). NATO se transformi{e od odbrambene za-jednice ka prevenciji konflikta ( 169–183). Opisuju}i konflikte na tlu biv{e SFR Jugoslavije autor ocewu-je da je upravo tu do{lo do priblià-vawa izme|u NATO-a i OUN, jer je NATO postepeno dobijao ingerenci-je za intervenciju na prostoru Bosne i Hercegovine pre svega. Upravo je na prostoru biv{e SFRJ iskazana ne-

efikasnost samostalne evropske in-tervencije u odnosu na akcije koje je NATO sproveo. Kruna potvrde ne samo opstanka NATO-a usled nestan-ka opasnosti od biv{eg Var{avskog pakta, ve} i prilago|avawa novim uslovima jeste ponovan ulazak Fran-cuske u wegove redove (200–205).

Autor najzad sa sada{we in-stance posmatra prvo staro jezgro NATO-a (stare ~lanice) i wihove interese i pozicije sa aspekta ko-lektivne bezbednosti i politi~kih ambicija (205–229). Sa druge strane daleko je trusnije podru~je novih ~lanica i onih za koje se u trenutku pisawa kwige (2002) o~ekivalo da }e u}i u savez (229–240). Na kraju Zorgbib analizira vode}u poziciju SAD u alijansi, za koju smatra da ima odre|ene naprsline. Sagledava i poziciju zemaqa biv{eg SSSR i NATO, gde je kqu~na uloga Rusije ( 243–255). Autor smatra da je veoma zna~ajan sporazum od 27. maja 1997. o saradwi NATO – Rusija. Istina je, me|utim, da Rusija nije dobila pra-vo veta na akcije NATO koje joj ne odgovaraju (252), isti~e autor, ~ime se iskazuju elementi neefikasnosti ovog sporazuma u praksi {to je bilo posebno vidqivo prilikom inter-vencije NATO na Kosovu 1999, sa kojom se Rusija nije slagala. Doga|a-ji septembra 2001. daju izvesne mo-gu}nosti postojawa u praksi novog koncepta kolektivne bezbednosti u odnosu na raniji koncept defanziv-ne bezbednosti, kada su bile predvi-|ane samo akcije na teritoriji ze-maqa alijanse. Autor, koji nije krio skepsu prema mogu}nostima primene novog koncepta upraksi, sada ukazu-je ~ak i na takve mogu}nosti sarad-we u kolektivnoj bezbednosti gde bi sara|ivali SAD sa Rusijom i Ki-nom, na primer, protiv globalnog terorizma za koji ne kaè izri~ito (ali se moè podrazumevati) da je islamski pre svega. Uostalom, pred NATO-om kao i pred modernim sve-tom nalaze se nove raskrsnice i no-vi izazovi koji mogu rezultirati razli~itim re{ewima, do kraja ne-

Prikazi 199

predvidqivim za autora. Uz biblio-grafiju data je na kraju kwige i hro-nologija istorijata NATO (255–282).

Kwiga Istorija NATO-a âr-lsa Zorgbibe predstavqa interesan-tan poku{aj u okviru politi~kih i istorijskih nauka da se prikaè i analizira poluvekovna istorija ove vojno-bezbednosne alijanse, antici-piraju ciqevi wenog postojawa i po-ku{a proniknuti u wenu neposrednu budu}nost. Smatramo je interesant-nom za stru~wake u navedenim nauka-ma, kao i susednim nau~nim discipli-nama, a weno izdawe na srpskom jezi-ku moè da bude interesantno i delu {ire ~itala~ke publike.

Dragan Petrovi}

Akiko Shimizu, DIE DEUTSCHE

OKKUPATION DES SERBISCHEN BA-NATS 1941–1944 UNTER BESONDERER BERÜCKSICHTIGUNG DER DEUTSC-HEN VOLKSGRUPPE IN JUGOSLAWI-EN, Münster (LIT Verlag) 2003, 487.

Tema folksdoj~era i posebno

wihove uloge i poloàja tokom Dru-gog svetskog rata zaokupqala je ve}i broj nema~kih, eksjugoslovenskih i an-glosaksonskih autora. Dobar deo wih se odlikovao prili~nom pristrasno-{}u, posebno istori~ari iz redova nema~ke mawine (me|u kojima prak-ti~no i nije bilo profesionalnih), kao i ve}i deo jugoslovenskih istori-~ara koji su stajali u slu`bi ako ne komunisti~kog reìma, a onda bar u slu`bi wegove ideologije koja je do-zvoqavala da se o folksdoj~erima go-vori samo lo{e. Profesionalni ne-ma~ki i austrijski istori~ari (We-hler, Sundhaussen, Suppan, Völkl i dr.) prilazili su temi mnogo objektivnije, a to vaì i za anglosaksonske, kojima su se me|utim ~esto potkradale fakto-grafske gre{ke. Postkomunisti~ki istori~ari sa prostora biv{e Jugosla-vije (Geiger, Repe, Ne}ak, itd.), tokom devedesetih tako|e su po~eli da daju doprinose objektivnom sagledavawu istorije nema~ke mawine.

Vredan doprinos objektivnom izu~avawu ove etni~ke zajednice je nedavno stigao iz neo~ekivanog de-la sveta. Re~ je o doktorskoj diser-taciji japanske istori~arke Akiko [imizu, odbrawenoj na Univerzite-tu u Regensburgu i objavqenoj pro-{le godine. Wen rad stavqa sudbinu folksdoj~era u srpskom Banatu u {iri kontekst istorije nema~ke na-cionalne mawine u me|uratnoj Jugo-slaviji i u okvire nacisti~ke poli-tike iskori{}avawa nema~kih ma-wina u evropskim zemqama za po-trebe Rajha.

Kwiga se sastoji od devet de-lova sa dodatkom. Uvod (3–22) daje osnovne podatke o temi i stawu we-ne istraènosti. Drugi deo (23–82) bavi se pregledom istorije podunav-skih [vaba u Vojvodini od naseqa-vawa u 18. veku do Drugog svetskog rata, sa akcentom na razdobqe Kra-qevine Jugoslavije. U tom kontek-stu se govori i o raznim ustanovama iz Nema~ke koje su se trudile da stave folksdoj~ere (ne samo u Jugo-slaviji) pod svoj uticaj. Autorka ukazuje na odlu~uju}u ulogu ovih usta-nova za usmeravawe nema~ke mawine u skladu sa ideolo{kim i politi~-kim potrebama Rajha.

Tre}e poglavqe (83–125) govo-ri o Aprilskom ratu u Banatu i ulo-zi folksdoj~era u wemu, kao i o ne-koliko masovnih ubistava do kojih je tom prilikom do{lo. [imizu razma-tra planove koji su u krugovima po-dunavskih [vaba u trenucima sloma Jugoslavije kolali o stvarawu auto-nomne folksdoj~erske dràvne tvo-revine pod okriqem Nema~ke. ê-

tvrto poglavqe (127–172) na vero-vatno do sada najsistemati~niji i najdetaqniji na~in izlaè organiza-ciju okupacione vlasti u Srbiji (ko-joj je Banat i daqe formalno pripa-dao), kao i zna~ajne personalne suko-be me|u vode}im li~nostima nema~-kog okupacionog aparata.

Peto poglavqe (173–241) te-matski se nadovezuje na prethodno opisuju}i organizaciju vlasti u srp-skom Banatu pod folksdoj~erskom


prevla{}u. Dosta pa`we je posve}e-no razlozima i organizaciji 7. Waf-fen-SS divizije „Princ Eugen“. Autor-ka pobija posleratne apologetske tvrd-we nekada{wih folksdoj~erskih vo-|a, dokazuju}i nepobitno da su oni (pre svega vo|a nema~ke mawine dr Sep Janko) u organizaciji ove SS di-vizije bili radikalniji i od svojih nalogodavaca iz Rajha.

[esto poglavqe (243–311) go-vori o najsramnijem delu folksdoj-~erske prevlasti u Banatu: progoni-ma Jevreja i prisvajawu wihove imo-vine. Autorka prikazuje i maltreti-rawe Cigana, kao i „rasno-politi~-ke“ mere prema folksdoj~erima rasu-tim {irom centralne Srbije. Sedmo

poglavqe (313 –382) bavi se borbom nema~kih vlasti protiv pokreta ot-pora, pre svega oli~enog u komuni-stima. U sklopu toga autorka govori o merama odmazde, zatvorima, koncen-tracionim logorima itd.

Osmo poglavqe (383–440) govo-ri o privredi Banata i ulozi folk-sdoj~era u woj, pre i naro~ito tokom Drugog svetskog rata. Zavr{ni deo kwige ~ine rezime sa zakqu~kom i dodatak koji sadrì spisak skra}eni-ca, mera i jedinica, bibliografiju, spisak izvora, imenski i geografski registar.

U celini, ovo je sjajna kwiga koja }e biti nezaobilazna u daqim prou~avawima Banata tokom Drugog svetskog rata. Autorka je obavila is-traìvawe sa poznatom japanskom te-meqito{}u, a kao kona~an proizvod pred ~itaocem se pojavquje sloèna i izdiferencirana slika jednog te-{kog vremena. Pripadnici nema~ke mawine, za razliku od jednostranih prikaza u „zavi~ajnoj“ folksdoj~er-skoj i komunisti~koj istoriografi-ji, pojavquju se onakvi kakvi su i bi-li: kao qudi od krvi i mesa me|u ko-jima je bilo i dobrih i lo{ih. Nisu pre}utani ne~asni postupci mnogih (posebno vo|a), ali autorka s pravom ukazuje i na manipulaciju kojoj je ce-lokupna „narodna grupa“ bila izlo-èna od strane (me|usobno ~esto ne-slo`nih) ustanova i pojedinaca iz

Rajha. [teta je {to ovako dobra kwiga nije dobila kratak epilog o kraju nema~ke vlasti u Banatu i po-towoj sudbini nema~ke mawine. Taj epilog bi na skladan na~in zaokru-ìo ovo izuzetno delo.

Zoran Jawetovi}

Nikica Bari}, USTROJ KOP-

NENE VOJSKE DOMOBRANSTVA NEZAVISNE DR@AVE HRVAT-SKE 1941–1945, Hrvatski institut za povijest, Zagreb 2003, 592

Ova kwiga koja se pojavila u

jesen 2003. nastala je na osnovu ma-gistarskog rada na{eg kolege iz Hr-vatske, mr Nikice Bari}a. Re~ je o voluminoznom radu sa namerom da, zanatski re~eno, iscrpi temu kopne-ne komponente domobranskih snaga u Drugom svetskom ratu u Nezavi-snoj Dràvi Hrvatskoj (NDH). U de-vet poglavqa i sa detaqnim uvodom, u kome je dao istoriografski pre-sek teme, autor znala~ki i detaqno opisuje nastanak domobranstva, we-govu organizaciju, nekoliko reorga-nizacija, unutra{wu strukturu, od-nos sa silama Osovine, kao i pozi-cije u okviru dràve u kojoj je na-stalo.

Bari}evo delo pojavquje se u ~asu kada, ~ini nam se, vi{e nema znatièqe ili euforije u Hrvat-skoj oko ovakvih tema kako je to bi-lo po~etkom 90-ih godina, kada se 1992. i 1994. pojavila u Zagrebu dvo-tomna kwiga Ivana Ko{uti}a Hr-

vatsko domobranstvo u Drugom svjet-

skom ratu. Sli~no je i na srpskoj strani. Iìvqavawe istorijskih fru-stracija, novi rat i novi istorio-grafski problemi doveli su do toga da, osim povremenog preteranog kri-tizerstva, rad mla|e generacije isto-ri~ara na kontroverznim temama bude ipak u ambijentu koji mnogo vi-{e vrednuje ovakva nau~na dostignu-}a. Autor je ponudio opse`no i na izvorima fundirano delo. U uvodu je dao presek dosada{wih radova o

Prikazi 201

ovoj temi i o{tro ocenio neke od wih, po~ev od dosta glorifikovanog Ko{uti}a, koga je precizno i temeq-no analizirao. îni nam se da se od sada Ko{uti} moè uspe{no ~itati samo uz konsultaciju Bari}evog dela. Za mnoge mo`da neo~ekivano, Bari} isti~e da je propartizanski istraì-va~ Mladen Coli} dao najtemeqniji prikaz domobranstva NDH.

Sa stanovi{ta iskustva rata 1991. i pravqewa mnogih istorijskih paralela, vrlo je zanimqiv opis stva-rawa domobranstva i stepena wegove transformacije od propale jugoslo-venske vojske. Uo~avamo neizbe`ne sli~nosti sa prethodnom vojskom: od {lemova i uniformi do organizacij-skog izgleda, ali i forsirawe dis-tance i uvo|ewe noviteta u duhu nove dràve. Autor gotovo filigranski razmatra organizaciju domobranstva i daje najiscrpniju formacijsku sli-ku ove vojske. Tom vernom formacij-skom razradom Bari} je upravo odgo-vorio naslovqenoj temi. Zaintereso-vani ~italac moè da pravi iscrpnu sliku ove vojske, ali i da je upore|uje sa predratnom ili posleratnom jugo-slovenskom vojskom, ili sa ostalim sli~nim formacijama koje su nastale u toku rata na teritoriji okupirane Kraqevine Jugoslavije.

Karakteristika mnogih neko-munisti~kih, nacionalnih vojski na-stalih u Drugom svetskom ratu u Jugo-slaviji bila je odbijawe da se sluì i ratuje daqe od svog doma. Taj sin-drom su pokazivali i hrvatski domo-brani u ve}oj meri. Nema~ke vojne vlasti, do kapitulacije Italije, ne-voqno su naoruàvale te lokalne snage svojim najnovijim naoruàwem. Probleme koje je imalo domobran-stvo u obezbe|ivawu naoruàwa i opreme imale su u isto vreme i sve oruàne formacije srpske vlade. To pokazuje da su Nemci gajili sumwe u borbenu efektivnost i pouzdanost ovakvih sastava, bez obzira na wiho-vu nacionalnu pripadnost. Vrlo su interesantni delovi u kojima se opi-suje na~in preformirawa jedne domo-branske jedinice u hrvatsku jedinicu

nema~ke vojske, kao i reakcije domo-brana zbog bojazni od odlaska na Is-to~ni front. Autor ukazuje da su pou~eni iskustvom stvarawa ova-kvih legionarskih hrvatskih divi-zija, Nemci imali mnogo boqe bor-beno-organizacijske efekte i da su se u drugoj polovini rata vi{e slu-ìli ovim metodom, nego ja~awem problemati~nog domobranstva, koje je u promewenim ratnim okolnosti-ma moglo da postane rezervoar oru`-ja i qudstva za wih neprijateqske snage. Italijani su imali lo{e mi-{qewe o ovima snagama, zbog wiho-ve nesposobnosti da se nose bilo sa ~etnicima, bilo sa partizanima. Pro-nema~ka orijentacija i austrougarski bekgraund mnogih oficira domobran-stva, dodatno su uznemiravali Ita-lijane.

Na vi{e mesta Bari} ilu-struje srpsko-domobranski odnos. On razmatra na~in popune u kraje-vima u kojima su Srbi bili u ve}i-ni, formirawe posebnih radnih je-dinica u okviru domobranstva, od-nos prema domobranima srpske na-cionalnosti ili onima koji su se pokrstili. Autor posve}uje pa`wu i jedinicama domobranskih dobro-voqa~kih snaga, u kojima mahom pre-poznajemo muslimanske seoske mili-cije za za{titu teritorije na kojoj je ìvela ova etni~ka grupa. Bari} ocewuje da je sa ~etni~kim lokal-nim snagama bilo mnogo teè i da su samo izolovane i mawe grupe pri-hvatale status subora~kih postroj-

bi, odnosno nadre|enost domobran-ske komande. Naveden je i jedan pri-mer saradwe ~etnika i domobrana protiv partizana u zoni Vozu}e i Ozrena 1943. godine.

Za ovda{wu terminologiju upo-trebqavawe izraza pobuna, pobuwe-

ni~ki pokret, pobuwenici za srp-ske ustanike iz 1941 (bez razlike) predstavqa prili~nu novinu i temu za diskusiju. Mogu}e da to pokazuje autorov odnos prema NDH kao drà-vi koja se danas vidi kao kvislin-{ka, ali ipak kao tekovina hrvat-ske èqe za sopstvenom dràvno-


{}u, pa i u takvim uslovima Drugog svetskog rata. Sa te strane posmatra-no, stoga i razumqivo, organizaciju pokreta otpora na ~ijem je ~elu bio general Mihailovi} autor naziva ve-

likosrpskim ~etni~kim pokretom, ne ulaze}i u pojedinosti i specifi~-nosti koje su zna~ajne za srpsku stra-nu tog rata.

Deveto poglavqe Politi~ki i

dru{tveni svjetonazor domobran-

stva predstavqa mo`da najzanimqi-viju unutra{wu analizu domobran-stva. Novi jezik, otklawawe srbiza-ma, psovki, starih obi~aja, odnos pre-ma Jevrejima, razlike u odnosu na usta{ku organizaciju, motivacija, {ko-lovawe i drugo, u ovom poglavqu za-svo|uju obuhvatno{}u sliku o domo-branstvu. U zakqu~ku, autor iznosi tezu da je domobranstvo u italijan-skoj zoni NDH imalo nivo iz 1941, i da se nije razvijalo ravnomerno kao domobranstvo u ostalim delovima te ratne tvorevine. âk se moè re}i da su to bile dve razli~ite vojske, i da se i posle kapitulacije Italije do-mobranstvo u ovoj zoni nalazilo u znatno mawem obimu i prisutnosti. Autor zakqu~uje da je domobranstvo bila prava vojska sa razvijenom orga-nizacijom i velikim brojem pripad-nika, kao i zna~ajnim brojem qudi koji su pro{li kroz wegov vojni si-stem. Kao protivgerilska formacija, domobranstvo je bilo uglavnom sla-bije borbene vrednosti i nedovoqne motivacije {to je, kako smatra autor, bilo odraz op{teg stawa u NDH.

Autor je svoje istraìva~ko delo obogatio probranim fotografijama, sa dobrim legendama, kojima je vizu-elno do~arao temu. U situaciji kada istori~ari segmentu ilustracije ~e-sto posve}uju malo pa`we, Bari} je i ovde pokazao visok entuzijazam i na-por u prou~avawu teme.

Vrednost i nau~no po{tewe Bari}a upravo se vide u tome {to i sam ukazuje na neke mane svog dela. To su, pre svega, nekonsultovawe gra|e u Arhivu Vojnoistorijskog instituta u Beogradu, kao i neujedna~enost kwige koju je gra|a diktirala svojom sa~u-

vano{}u. Neki od dokumenata beo-gradskog AVII bi dopunili ili „diskutovali“ sa ovom kwigom, ali je o~evidno da je i pored nedostatka na koje sam skre}e pa`wu, Bari} po-nudio monografiju dugog trajawa.


Charles R. Shrader, THE MUSLIM-

CROAT CIVIL WAR IN CENTRAL BO-SNIA, A MILITARY HISTORY, 1992–1994, Texas A&M University Press, 2003, 222

Kwiga penzionisanog potpu-

kovnika ameri~ke vojske ârlsa [ra-dera donosi novi ugao posmatrawa poznatih doga|aja i podsti~e ~itao-ca da razmi{qa i pravi istorijske paralele. U pitawu je monografija o hrvatsko-muslimanskom sukobu u Bosni 1992–1994. U tom sukobu srp-ska strana je bila po strani ili se ukqu~ivala mahom pomaù}i hrvat-ske snage (Hrvatsko vije}e obrane, HVO) asistiraju}i, za nadoknadu ili bez we, teìm naoruàwem, indi-rektnim sadejstvom, propu{tawem snaga HVO ili prihvatawem izbe-glog hrvatskog stanovni{tva i wi-hovim prebacivawem na druge hrvat-ske teritorije. I sam autor se Srba doti~e tek uzgred. Wegova vizija ograni~ena je na hrvatsku i musli-mansku stranu, i to samo na boji{tu sredwe Bosne. âk i sukob ove dve strane u drugim delovima Bosne ne ulazi u wegov pedantni istraìva~-ki fokus. Ono {to je presudno za nastanak ovog prikaza, osim li~ne zainteresovanosti ovom temom, je-ste niz pitawa koje je autor posta-vio a koja se odnose na redefinici-ju stereotipnog posmatrawa rata u BiH 1992–1995.

[rader ne dovodi u pitawe stereotip da su Srbi glavni agreso-ri u ratu u Bosni. Srbi ga ~ak puno i ne zanimaju. Me|utim, on je posta-vio ~itav niz pitawa i ustanovio niz stajnih ta~aka da bi „rehabili-

Prikazi 203

tovao“ hrvatsku stranu, kojima i mi moèmo da se posluìmo kada prou-~avamo srpsku stranu i wenu ulogu u ovom ratu. Pre svega, on je doveo u sumwu ustaqenu sliku o muslimanima (on koristi iskqu~ivo taj termin, ne Bosanci, Bo{waci ili druge koji da-ju legitimitet vladi u Sarajevu) kao nevinim `rtvama ratnih zlo~inaca Srba i Hrvata. Argumentovano odgo-vara na pitawe kako je tako veliki broj inteligentnih i iskusnih posma-tra~a prihvatio mit o muslimanima kao `rtvama. On obja{wava da je fo-kus mnogih stranih posmatra~a i iz-ve{ta~a na Sarajevo i za{ti}ene en-klave, kao i potpun oslon na infor-macije vlasti u Sarajevu, preko koje su oni uglavnom dolazili u Bosnu, bio presudan za prihvatawe ovakve slike. Ukazuje tako|e na ~iwenicu da sukob ove dve strane nije bio istove-tan u svim delovima BiH. Jedan splet okolnosti i odnos aktera bio je u sredwoj Bosni, drugi u Mostaru, tre-}i u Posavini, a sasvim druga~iji na relaciji izme|u Hrvatske i vlade u Sarajevu. Muslimansko-hrvatski su-kob je, po autoru, posebno bio pogre-{no prezentovan u svetskim medijima i pred Me|unarodnim sudom za ratne zlo~ine na teritoriji Jugoslavije u Hagu.

Ovo je vojna studija, pre svega. Me|utim, wena istoriografska vred-nost je konsultovawe velikog broja izvora sa terena, iz ha{ke dokumen-tacije, izve{taja snaga Unprofora i drugih, kao i rekonstrukcija doga|aja na terenu i wihovo obja{wavawe. To je posebno zna~ajno (pa i za srpsku stranu), jer je na osnovu poluinfor-macije ili iskrivqene slike o doga-|aju me|unarodna zajednica ~esto re-agovala na pogre{an na~in. îtalac se ne bi prevario ako bi presko~io kra}i istorijski uvod, koji moè sa-mo da zavede stilom, i zapo~eo kwigu delom o opisu terena, stanovni{tva i drugim karakteristikama terena. Autor daje geografsko-strategijsku karakteristiku ovog prostora, iz ko-je ~italac dobija sliku pojedinih pra-vaca, komunikacija i wihovog zna~aja

za ratuju}e strane. To je tako|e novi momenat u prezentaciji sukoba, jer se tako mnogo boqe shvataju namere ratuju}ih strana. Uobi~ajeno upro-{}avawe motiva ratuju}ih strana na samo „etni~ko ~i{}ewe“ ~ini nam se znakom nepoznavawa situacije na te-renu, i upravo u ovome [rader pravi najve}i iskorak.

Vojni deo ove studije o orga-nizaciji ratuju}ih strana daje vrlo dobru opservaciju o wihovom sasta-vu, ja~ini, na~inu funkcionisawa (seoske straè, smene, brigade, spe-cijalne i paravojne jedinice, uvo|e-we ~ekpointa itd.), komandnom ka-dru, sistemu komunikacija i drugim detaqima potrebnim za razumevawe ovog nestandardnog rata. Jedno od glavnih pitawa jeste koliko je ko-mandovawe imalo realnu i efektiv-nu kontrolu nad doga|ajima (slu~aj Tihomira Bla{ki}a) na terenu. î-ni nam se, kao i autoru, da je Sud u Hagu pokazao odre|en stepen nera-zumevawa ovog problema, ~ak i kada je donosio pojedinim optuènima vrlo visoke kazne. Da bi objasnio ovaj fenomen, autor uvodi u razma-trawe i poja{wava problemati~-nost kontrole nad raznim specijal-nim i vojno-policijskim snagama, ko-je su uglavnom bile pot~iwene orga-nima najvi{e komande i bez pardona zaobilazile teritorijalne koman-dante (isto i kod Vojske Republike Srpske). Tako|e, uloga lokalno ili privatno obrazovanih paravojnih sna-ga predstavqala je ozbiqan problem za komandovawe i kontrolu obe po-smatrane vojske (a mi dodajemo i srpske). Autor posebno ukazuje na kriminalne grupe koje su koristile masku specijalnih, vojno-policijskih ili ~ak regularnih snaga, za unosne aktivnosti {verca, pqa~ke, iznu|i-vawa, presretawa konvoja UN. U jed-nom od posledwih poglavqa [rader detaqno razlaè motive sukoba i zlo~ina u selu Stupni Do kod Vare-{a oktobra 1993, i ukazuje na to da je kriminal bio osnov za ne{to {to je stranim posmatra~ima izgledalo kao zlo~in i etni~ko ~i{}ewe.


Stanovnici ovog sela koristili su pogodan poloàj i razvili {vercer-sku aktivnost na liniji razdvajawa izme|u srpske i hrvatske strane. Ka-ko navodi autor, posle odbijawa da pristanu na ve}i reket davan snagama HVO u Vare{u do{lo je do napada, koji nije bio motivisan posebnim planom, ve} je bio inspirisan od strane pojedinih hrvatskih lokalnih vojnih vo|a koji su se aktivno bavili kriminalom i koristili snage HVO za mafija{ke akcije.

Prema autoru, sukob muslimana i Hrvata zapo~eo je posle srpskog osvajawa Jajca 29. oktobra 1992. Do tada obe su vojske na tom prostoru odràvale krhko i „ne-jednostavno savezni{tvo“ protiv Srba. Od janua-ra 1993. sukob je buknuo svom èsti-nom. Autor tvrdi da nije mogu}e iden-tifikovati „oru`je koji se dimi“, operativni plan ili dokument koji defini{e politiku, koji bi dokazao bez ikakve sumwe da je armija BiH planirala i izvela napad na hrvatske enklave. Me|utim, on otvara zna~ajnu dilemu: da li pisani dokument koji iznosi ovakav plan napada postoji? Verovatno. Da li kopija ovog doku-menta jo{ uvek postoji? Verovatno, duboko u arhivi armije BiH. Da li }e ikad biti dat na javni uvid? Verovat-no ne, iz vi{e nego o~iglednih raz-loga.

Ciqevi muslimana u ratu u sredwoj Bosni, prema [raderu, bili su : zadobiti kontrolu nad komunika-cijama u pravcu sever-jug koje su pro-lazile kroz hrvatska podru~ja; osvo-jiti vojna postrojewa u sredwoj Bo-sni, koja su ostala od JNA u Travni-ku, Novom Travniku, Bugojnu, Prozo-ru, Kowicu, Jablanici, Vakufu; okru-ìti enklave Hrvata i postepeno ih neutralisati, a po iseqavawu Hrvata popuniti taj prostor muslimanskim izbeglicama iz drugih krajeva, koje su kontrolisali Srbi.

Autor je u nekoliko poglavqa dao detaqan razvoj i tok rata u 1993. sve do primirja 25. februara 1994. Ne bismo optere}ivali ~itaoce detaqi-ma borbi i toka vojnih operacija. Zna-

~ajno je autorovo obja{wewe ratnog zlo~ina koje su snage HVO po~inile u selu Ahmi}i, koje je tako|e pro-blematizovano na specifi~an na~in. Posle ameri~ke intervencije u ovom sukobu, dolazi do prestanka borbi i stvarawa „odbrambenog pakta“ pro-tiv „glavnog agresora u regionu, Bo-sanskih Srba“. Ukazuju}i na sve spe-cifi~nosti rata Hrvata i muslima-na (ratni zlo~ini, kriminal, raza-rawe), autor defini{e da je to bio bez sumwe „gra|anski rat“, ali da su na osnovu svih iznetih izvora i wi-hove analize snage ve}inski musli-manske vlade bile agresori u wemu, iako je vlada u Sarajevu potezala svoju „legitimnost“ kao opravdawe za takav akt.

Pitamo se, posle ~itawa ove kwige, da li je na~in koji je prime-nio ârls [rader mogu}e primeni-ti i na analizu postupaka srpske strane. Da li bi negativna slika, na Zapadu razvijena do stereotipa, bi-la promewena ili makar dovedena u sumwu, ako bi se pojedini doga|aji sagledali kroz lucidni pristup spu-{tawa na samo tlo doga|aja koju nu-di ova kwiga.


Dejvid Halberstam, RAT U

VREME MIRA, BU[, KLINTON I GENERALI, Beograd 2003, 677

Razmi{qawe o akterima iz sa-

vremene istorije i li~nostima sa kojima se u posledwih petnaestak godina svakodnevno susre}emo, sli-kawe wihovih karaktera, na~ina razmi{qawa i dono{ewa odluka, osnovne su odlike Halberstamove kwige. Re~ je o obimnom i ~itqivom gradivu, bez mnogo datuma, podataka, ~iwenica, bez arhivskih izvora, ali sa mnogo autorovih stavova i razmi-{qawa. Kwigu treba pro~itati da bi se iz posebnog ugla sagledali do-ga|aji i li~nosti koji su svakodnev-no oko nas, a koje ne prime}ujemo dovoqno ili nemamo vremena da o

Prikazi 205

wima podrobnije promislimo. Ovo tim pre {to je autor podatke saku-pqao u razgovoru sa u~esnicima doga-|aja ili qudima iz drugog plana pa je od wih dobijao podatke o glavnim ak-terima ili je u rukama drào obja-vqene radove savremenika. Tako se pred ~itaocem nalaze likovi qudi koji su vi{e ili mawe bili bliski ameri~kim predsednicima, kao {to su dràvni sekretar Bejker („ve{t politi~ar“, „hladan, ~vrst, efikasan“), Lari Iglberger (drugi ~ovek u Stejt departmentu, koga je Bejker prihva-tio veoma uzdràno), Brent Skoukroft (iz Saveta za nacionalnu bezbednost, po{tovan u {irokim politi~kim kru-govima, „uzdràn i nenametqiv, do-bar u svom poslu“, ali u senci qudi koji su „bili vi{e gladni slave i mo-}i“), Dik êjni („tre}i glavni civil u Bu{ovoj administraciji“). Vidimo i izbor qudi koji }e ~initi Klinto-novu administraciju, poput Vorena Kristofera koji je izabran za dràv-nog sekretara posle Klintonove po-bede. Autor ga je predstavio kao ~o-veka koji je Klintonu odgovarao zbog svojih glavnih osobina –neverovatno vredan, ali ne posebno ma{tovit i originalan. Dostojna pa`wa posve}e-na je i Kolinu Pauelu. Pred nama je de~ak koji je ostvario „ameri~ki san“, predstavqen je wegov put do na-~elnika General{taba, najpouzdani-jeg i najiskusnijeg ~lana Klintono-vog tima, wegove dileme oko inter-vencije u Bosni, èqa ds se izbegnu odluke koje bi ponovile debakl iz Vijetnama. Predstavqena je ìvotna pri~a Medlin Olbrajt, od detiwstva preko porodi~nih problema i probi-jawa u vrhove ameri~ke politike do predstavnika u OUN i dràvnog se-kretara 1997, osobe za koju Halber-stam tvrdi da je pokazivala strast oko Balkana i Milo{evi}a smatraju-}i ga reinkarnacijom Hitlera i Sta-qina, {to je, s obzirom na weno po-reklo i ìvotni put, bilo pore|ewe koje je sadràvalo i crtu li~ne od-bojnosti. Pred nama je i svet li~ne netrpeqivosti, ponekad okrutan, za {ta kao primer moè posluìti na-

~in preme{tawa generala Klarka sa poloàja glavnokomanduju}eg sna-ga NATO posle bombardovawa Sr-bije. îtawe autorovih zapaàwa o ovim qudima name}e pitawe koliko uop{te znamo o wima, o sistemu odlu-~ivawa u najmo}nijoj zemqi sveta, ka-nalima probijawa u krugove vojne i politi~ke elite, o ameri~kim poli-ti~arima i oficirima, dvema stran--kama, strana~koj i dràvnoj hijerar-hiji, vezama, uticajima, prijateqstvi-ma, qudima koji su dolazili u misije na ratni Balkan, koliko su oni znali o zemqama u koje su poslati, sa ka-kvim su predube|ewima o jugosloven-skim prilikama kretali iz Va{ing-tona i sa kakvim su se iskustvima vra}ali.

Pred ~itaocem su i portreti predsednika SAD iz savremene isto-rije, koji su svojim odlukama bitno uticali na ìvot nebrojeno qudi. Bu{ Stariji prikazan je kao ~ovek za ~ijeg su se mandata desili doga|a-ji od ogromne va`nosti, me|u kojima i oni koje su mnogi wegovi prethod-nici mogli samo prièqkivati. Berlinski zid je pao, nestalo je So-vjetskog Saveza, dobijen je Zalivski rat i vra}en ugled ameri~kom oru`ju posle Vijetnama. Autor je, me|utim, osetio pukotine u Bu{ovoj popular-nosti koja je u jednom trenutku do-stigla nestvarnih i neodrìvih 90% –ekonomski problemi koji su „ùqa-li {irok spektar qudi“ i virtuelan karakter Zalivskog rata „u kome je malo qudi angaòvano i malo qudi `rtvovano“, pa ga ve}ina ameri~kih domova nije ni osetila. Na predsed-ni~kim izborima 1992. godine Bu{u se suprotstavio guverner Arkanzasa, Klinton, za ~iji opis autor koristi termine „talentovan“, „intelekt“, „sa-ose}awe“. Prikazao je izbornu stra-tegiju naglasiv{i ulogu savetnika poput Tonija Lejka, kome je palo na pamet i to da Bu{ovoj popularnosti na poqu spoqne politike parira po-tencirawem teme za koju je procenio da je u woj Bu{ najrawiviji, a to je bila Bosna, „u kojoj je svet gledao po-~etak ne~ega {to }e postati qudska


katastrofa“ i Kina „gde se tako|e kr{e qudska prava“. Vidimo i ve-{tinu kori{}ewa afera protiv su-parnika u predsedni~koj trci (Klin-tonovi problemi 1992. godine sa iz-begavawem vojne obaveze i seksual-nim aferama) i pri~u o razlozima neuspeha Bu{ove kampawe iste godi-ne. Name}e se pitawe koliko o isho-du izbora odlu~uju sami kandidati, a koliko qudi oko wih, poput savetni-ka, onih koji sprovode ankete i krei-raju sud gra|ana ili onih koji treba da napi{u govor za predsedni~kog kandidata tako da on bude dobar, ali i da odgovara osobinama samog kandi-data (problem sa Bu{ovom elokvent-no{}u) ili onih koji su zaduèni da broje koliko je re~i u svom govoru kandidat posvetio spoqnoj politici (Klintonu je zamereno da je na demo-kratskoj konvenciji u govoru od 4200 re~i na spoqnu politiku potro{io jedva 141 re~). Ostaje otvoreno i pi-tawe koliko o politici predsednika, odnosno SAD odlu~uju sami predsed-nici, a koliko qudi oko wih. Utisak iz ove kwige jeste da je centar odlu-~ivawa pomeren ka qudima koji okru-ùju predsednika. Ostaje da se vidi i da li je autorov opis Klintona koji besno udara loptice za golf zbog ne-uspeha u spoqnoj politici i zbog to-ga {to na wu ne uti~e dovoqno, pi-kanterija, epizoda koja simbolizuje na~in vo|ewa spoqne politike naj-mo}nije sile sveta ili slika samog predsednika.

Iz kwige saznajemo da je Klin-ton na po~etku svog mandata vi{e mu-~io muku sa unutra{wim problemima poput buxetskog deficita i odnosa sa vojskom (ukqu~uju}i i pikanterije tipa problema sa salutirawem koje autor karakteri{e kao „traqavo“), nego po{to je mario za intervenciju na Balkanu iako je u kampawi kori-stio i Bosnu kao argument protiv Bu-{a. Ni{ta mawe problema nije imao ni u komunikaciji sa ~elnikom CIA Xejmsom Vulsijem i prvim sekreta-rom odbrane Lesom Aspinom. Uosta-lom, Klinton je u prvoj godini svog mandata pretrpeo katastrofu u So-

maliji. Ceh je platio Aspin, mada je za masakrirawe ameri~kih vojnika na ulicama Mogadi{a bilo mnogo odgovornijih od wega. U somalijskoj epizodi va`no je primetiti i ulogu Medlin Olbrajt, ameri~kog pred-stavnika u OUN, osobe koja je insi-stirala na intervenciji i potenci-rala pri~e o demokratiji i strate-giji „izgradwe zemqe“.

Malo je re}i da je autor po~e-tak rata u Jugoslaviji prikazao jed-nostrano i pristrasno. S jedne stra-ne, za wega su postojali ameri~ka administracija i vojni vrh koji ni-su vojno intervenisali protiv Sr-ba, jer se nisu me|usobno slagali (opisani su stavovi dràvnog sekre-tara Bejkera, Iglbergera, generala Pauela, na~elnika {taba avijacije generala Mek Pika itd.) i jer su se qudi iz Bu{ove okoline (oni koji su brinuli za nacionalnu bezbed-nost i politi~ki savetnici) proti-vili intervenciji koja bi se, da je izvr{ena, poklopila sa predsedni~-kom kampawom 1992. godine. S druge strane, u Jugoslaviji su postojali nesrbi koji su strahovali od rastu-}eg „otrovnog“ srpskog nacionali-zma koji je bio u usponu i koji je po-ticao iz Beograda, postojao je Mi-lo{evi}, opisan kao „~ovek koji je upravqao mra~nim silama“, „apart-~ikov apart~ik“, „lukavi, agresivni {ovinista“ ~ije se „varvarstvo“ is-poqilo napadom na Dubrovnik i Vu-kovar. Wemu je pripisana i èqa da stvori Veliku Srbiju, „dominira Kosovom, koje }e smestiti pod srpsku hegemoniju“ i nastani ga Srbima. Za-nimqivo je da je Halberstam u poku-{aju da pronikne u karakter Milo-{evi}a i wegove vladavine koristio kao izvore svedo~anstva mnogih Mi-lo{evi}evih savremenika, me|u wi-ma i efektne izjave Aleksandra Ti-jani}a, Milo{a Vasi}a i Neboj{e Popova, samo nije koristio stavove samog Milo{evi}a. I u opisu lika Frawe Tu|mana autor je koristio uglavnom negativne epitete, ali je hrvatski predsednik pro{ao kudi-kamo boqe od Milo{evi}a. Tako je

Prikazi 207

Halberstam primetio da je Tu|man bio „istinski mrska figura, koja pod-sti~e najgori etni~ki otpad iz Drugog svetskog rata“. îni se da Halberstam smatra da su wih dvojica bili istih karakternih osobina, samo {to je je-dan ostvario zlo~ina~ke namere, a drugi ne ili bar ne u istoj meri. Autor je pokazao inspirativnost i u opisivawu [e{eqeve figure, sma-traju}i da je u ina~e okrutnim bal-kanskim uslovima on bio poznat po svireposti. Kao glavni osumwi~eni za zlo~ine u Srebrenici ni{ta boqe nije pro{ao ni Ratko Mladi} prika-zan u kwizi kao ~ovek koji je kona~no do~ekao priliku da se osveti Turci-ma za zlo~ine po~iwene nad wegovim sunarodnicima pre oko dva veka.

Od doga|aja na jugoslovenskom tlu vredi izdvojiti slede}e. Autor je govorio o sastanku Milo{evi}a i Tu|mana 25. marta 1991. tvrde}i da su tada poku{ali da naprave sporazum o podeli Bosne. Ipak, naivno zvu~i auto-rov stav da je daleko prepredeniji i boqe naoruàn Milo{evi} ubedio naivnog Tu|mana da ne}e napasti Hr-vatsku, ve} da je jedini predmet wego-ve agresije Bosna. Ostaje nejasan i neobja{wiv stav autora da je kraj hladnog rata za Hrvate i Slovence zna~io ne samo slobodu od Moskve i komunizma, ve} i od „beogradske vla-de“. U poku{aju da opi{e doga|aje u Borovom Selu autor je kao jedini iz-vor koristio opis ameri~kog novina-ra Roja Gutmana, koji je javqao da se tamo desio pripremqen masakr Srba nad hrvatskim policajcima. Rat u Bo-sni prikazan je kao poku{aj Milo{e-vi}a da zavlada delom ove teritorije, dotaknuta je tema etni~kog ~i{}ewa uz tvrdwu autora da je tamo po~iwen i genocid. Opsada Sarajeva posmatra-na je samo kao takti~ki potez Srba da odvuku pa`wu sveta sa drugih delova zemqe u kojima su sprovodili ~i{}e-wa nesrpskog stanovni{tva. Prema autoru, rat u Bosni bio je sjajan za Srbe, jer su oni koje su napadali bili uvek lo{ije naoruàni, a Unprofor se pokazao kao odli~an instrument Srba zbog neefikasnosti i slabosti.

îni se da je najteà optu`ba koju je Halberstam napisao na ra~un Sr-ba ta da su oni po~inili najgore zlo~ine na tlu Evrope od vremena Tre}eg rajha, a kqu~ni izvor opet su izve{taji Gutmana iz Bosne, poseb-no iz logora poput Omarske. Doga-|aji u isto~noj Bosni sa po~etka ra-ta opisani su kroz pri~u o etni~-kom ~i{}ewu muslimana od strane Srba, srpskim napadima na Srebre-nicu, ali i napadima vojnika Nase-ra Ori}a na srpska mesta uz opasku autora da su wegovi pohodi bili brutalni kao srpski, ali uz ogradu da je on delovao iz osvete. Sredina devedesetih nesumwivo je bila veo-ma va`na za daqi tok jugoslovenske krize. U julu 1995. srpske snage su zauzele Srebrenicu, a nad musliman-skim stanovni{tvom su po~iweni zlo-~ini (autor se opredelio za cifru od 7.000 ubijenih). Na ~elo Francu-ske do{ao je @ak [irak koji se od-mah suo~io sa fotografijama fran-cuskih vojnika koje su Srbi koristi-li kao taoce, da bi potom po~eo da zagovara ozbiqniju akciju Zapada u Bosni. U Sjediwenim Dràvama, tim predvo|en Lejkom zavr{avao je plan „Zavr{na igra“ ~iji je ciq bila po-dela Bosne u odnosu 51:49 kombinaci-jom diplomatskih i vojnih sredstava ({tap i {argarepa), tj. mirovnom kon-ferencijom prethodno pripremqenom vojnom intervencijom. U isto vreme rezultate su pokazali i napori ame-ri~kog ambasadora u Zagrebu Galbraj-ta da penzionisani ameri~ki ofici-ri obu~e hrvatsku vojsku. Uz pomo} SAD obezbe|en je hrvatsko-musli-manski savez, kao i naoruàvawe ovih armija, pa su mogle da po~nu operaci-je hrvatskih snaga protiv Krajine i hrvatsko-muslimanskih snaga protiv bosanskih Srba uz sadejstvo avijaci-je NATO pakta. Kona~no je va{ing-tonska administracija uspela neka-ko da zaustavi hrvatsko vo|stvo, ali i svog ambasadora u Hrvatskoj da ne pre|u granicu poèqnu za po~etak pregovora. Autor nije propustio da navede da su tom prilikom hrvatske snage po~inile zlo~ine nad Srbima


(etni~ko ~i{}ewe) i da je svoje domo-ve napustilo vi{e od 200.000 Srba. Opis Dejtonske konferencije vi{e je opis poloàja pregovara~kih stra-na i karaktera pregovara~a, pre svih Holbruka koji je na konferenciju do-{ao sa iskustvom Pariske konferen-cije iz 1968. i koji je o~igledno umeo da sprovodi onaj tip diplomatije ko-ji se zahtevao u kontaktima sa bal-kanskim liderima ako se èleo po-sti}i uspeh. Mo`da je istina da je Klinton, kako tvrdi autor, objasnio [iraku da je Holbruk postigao uspeh u Dejtonu zahvaquju}i tome {to je istog karaktera kao Milo{evi}. Kao i u slu~aju Bosne, kriza na Kosovu i Metohiji prikazana je kao vekovni rat do istrebqewa divqih balkan-skih plemena, sa kojima Zapad prosto nije znao {ta da radi. Iz autorovog izlagawa se uop{te ne vidi da je re~ o teritoriji koja je deo Srbije. Za wega je to teritorija koja je u momen-tu raspada zemqe imala status pokra-jine, a ne republike, {to joj je oteà-valo put ka samostalnosti. Dodu{e, spomenuo je stvarawe OVK i to da se naoruàvala iz Albanije, da je po~e-la da napade na Srbe „u klasi~nom ge-rilskom ratu“ i da je èlela da is-provocira srpsku reakciju koja bi dovela do intervencije Zapada. Do-daje da je srpska odmazda u~inila OVK jo{ popularnijom i da je Milo-{evi} smatrao da su „Kosovari... u svakom slu~aju mawe nego qudi“. U vreme dok se kriza na Kosmetu zao-{travala 1998. godine, Klinton se sa jedne strane borio sa posledicama svojih seksualnih afera (Monika Le-vinski), a sa druge je bio suo~en sa grupom saradnika (Olbrajt, Gelbard koji je zamenio Holbruka na mestu specijalnog pregovara~a i Klark ko-ji je prema Milo{evi}u gajio i li~nu mr`wu krive}i ga za smrt svojih dru-gova u Bosni) koji su zagovarali voj-nu intervenciju protiv Milo{evi}a. Autor je zatim prikazao tok pregovo-ra Holbruka i general-majora Majkla [orta sa Milo{evi}em oktobra 1998. Sledi opis doga|aja u Ra~ku okarakterisanih kao masakr. Halbe-

rstam smatra Ra~ak kosovskom Sre-brenicom, doga|ajem na koji su Ol-brajt i Klark samo ~ekali i koji je zagovornike mirnih sredstava u politici prema Balkanu u~inio bespomo}nim. Pregovore u Rambu-jeu i odluku da po~ne bombardova-we prikazao je u kontekstu opisa razlika izme|u „jastrebova“ pred-vo|enih Klarkom i Olbrajtovom i umerenijih ~lanova administracije me|u kojima je bio i dràvni se-kretar odbrane Koen koji nije è-leo da NATO postane vazdu{na snaga OVK. Sli~ne podele donela je i kampawa vazdu{nih napada na Srbiju. Neslagawa su postojala me-|u zapadnim dràvama, politi~ari-ma i oficirima, rodovima vojske, pa i izme|u samih oficira za {ta je najboqi primer neslagawe izme-|u generala Klarka i Koena pri ~e-mu je prvi bio za mnogo ve}i izbor meta i upotrebu kopnenih trupa ~e-mu se Koen uporno opirao.

Treba spomenuti i saznawa koja se iz ove kwige mogu dobiti i o na~inu izve{tavawa u zapadnim medijima o prilikama u Jugoslavi-ji, odnosno o novinarima koji su kreirali sliku o ratu na ovim pro-storima. Uz Roja Gutmana treba spo-menuti i Kristijan Amanpur, koja je na Balkan stigla u junu 1991, za koju autor kaè da nije ~ak ni po-ku{ala da bude nepristrasna. Sti-~e se utisak da je ne samo ona mi-slila da je takvo shvatawe novinar-ske profesije normalno, ve} i da autor kwige potpuno odobrava wen stav. Uostalom, autor je o~igledno bio pod uticajem slike stvorene u ovim medijima, pa je iz wih ili iz propagande zara}enih strana ne-kriti~ki preuzimao pojedine poj-move od kojih vredi navesti neke: Bosna (uvek bez Hercegovine), Ko-sovo (uvek bez Metohije), Kosova-ri, beogradska vlada (pojam kori-{}en u kontekstu opisivawa „do-minacije“ Srba u Jugoslaviji).

Slobodan Selini}

Prikazi 209

Goran Miloradovi}, KARAN-TIN ZA IDEJE. LOGORI ZA IZO-LACIJU „SUMWIVIH ELEMENA-TA“ U KRAQEVINI SRBA, HRVATA I SLOVENACA 1919–1922, Institut za savremenu istoriju, Beograd 2004, 337

U izdawu Instituta za savre-

menu istoriju nedavno je objavqena kwiga saradnika instituta mr Gora-na Miloradovi}a Karantin za ideje koja obra|uje, u dosada{woj istorio-grafiji nedovoqno poznat i prou~en, problem logora za izolaciju i logora za prijem povratnika iz Rusije i Ita-lije u Kraqevini Srba, Hrvata i Slo-venaca u periodu 1919–1922. Teè}i da {to potpunije objasni ovako kom-pleksan problem, autor je temu koja se obi~no svrstava u politi~ku i voj-nu istoriju, obradio sa aspekta dru-{tvene istorije i istorije ideja.

Mreà logora koja je usposta-vqena na tlu Kraqevine SHS u peri-odu 1919–1922. predstavqala je, isti-~e autor, jedan od vidova masovne izo-lacije koja u toku 19. i 20. veka obu-hvatila gotovo ~itav svet. Logori se po prvi put u istoriji javqaju u 19. veku. Na wihovo osnivawe je, po Mi-loradovi}u, presudno uticala pojava modernih politi~kih ideologija i modernih sredstava za wihovo {ire-we, kao i dostupnost obrazovawa ve-likom broju qudi. Naglo ukqu~ivawe masa u politiku je izazvalo reakciju politi~ke elite koja je poku{ala da suzbije nepoèqne ideje. Krajwe sred-stvo u ostvarivawu takvog ciqa su bili upravo logori.

Kraj Prvog svetskog rata sile pobednice su do~ekale sa olak{a-wem, ali i velikom zebwom. Revolu-cionarna zbivawa u Rusiji, koja su se prelila u Nema~ku i Ma|arsku, bila su jasan indikator da boq{evizam te-ì ekspanziji i proklamovanoj svet-skoj revoluciji. Milioni razo~ara-nih i osiroma{enih u ratom razore-nim zemqama su lako mogli postati plodno tlo za {irewe boq{evi~kih ideja. êr~il, tada britanski dràv-ni sekretar za rat i avijaciju, govo-rio je: „ Boq{evi~ka tiranija je go-

ra, razornija i u daleko ve}oj meri poniàvaju}a od svih tiranija u istoriji...“.

Kraqevina SHS je imala mno-go vi{e razloga za zabrinutost od ve}ine evropskih dràva. Brojni unutra{wi i spoqnopoliti~ki pro-blemi, veliki broj nezadovoqnika i protivnika nove dràve, i unutra i spoqa, porast boq{evi~ke i revi-zionisti~ke propagande, nesre|eni odnosi i pitawe granica sa gotovo svim susedima, ratna opasnost na za-padnim granicama, boq{evi~ka re-volucija u Ma|arskoj i mogu}nost wenog prelivawa, strah od komuni-zma, tog stra{nog i nejasnog pojma, koji najve}i broj ni politi~ara ni obi~nih qudi nije znao da defini-{e, a uz to i doma}a komunisti~ka propaganda kako postoje svi uslovi da bukne „velika socijalisti~ka re-volucija“, samo su neki od problema sa kojima se na po~etku postojawa morala suo~iti nova dràva. U ta-kvim okolnostima, Ministarski sa-vet je u februaru 1919. doneo odluku da se svi dràvqani Kraqevine Sr-ba, Hrvata i Slovenaca koji su se borili u austrougarskoj vojsci, bi-li zarobqeni i odvedeni u Rusiju, „imaju evakuisati iz Rusije i dove-sti iz Rusije u domovinu starawem dràve i pod wenom kontrolom“. Repatrijacijom su se bavili Mini-starstvo spoqnih poslova, sa mre-òm diplomatskih predstavni{ta-va, Ministarstvo vojske i mornari-ce, Ministarstvo unutra{wih dela, Ministarstvo finansija, Ministar-stvo za agrarnu reformu, Ministar-stvo za socijalnu politiku i Mini-starstvo trgovine i industrije, kao i nekoliko povratni~kih organiza-cija.

Glavne mase povratnika iz Ru-sije su stizale iz pet glavnih prava-ca: sredworuskim preko Minska, Brest-Litovska, Var{ave i Be~a, ju-`noruskim od Kijeva èleznicom do Bukovine, a odatle preko Budimpe-{te ili Bukure{ta za Kraqevinu SHS, severnoruskim od Petrograda ili Moskve do Narve vozom, zatim


brodom do [}e}ina, a potom ponovo èleznicom preko Nema~ke i Austri-je do Maribora, crnomorskim od Ode-se do Carigrada brodom, a daqe èle-znicom preko Gr~ke za Kraqevinu i dalekoisto~nim od Vladivostoka bro-dom za Trst ili Dubrovnik. Ta~an broj zarobqenika, dràvqana Kraqe-vine SHS, te{ko je utvrditi, isti~e Miloradovi} navode}i da se u izvo-rima i literaturi nailazi na razli-~ite podatke koji se kre}u od 100.000 do 250.000 ili ~ak 300.000. Masovan povratak je po~eo posle sklapawa Brestlitovskog mira i uglavnom se zavr{io do sredine 1921.

Vra}ali su se ne samo zarobqe-ni vojnici Habzbur{ke monarhije iz Rusije i Italije koji su prolazili kroz prijemne logore, ve} i srpski vojnici i internirani civili iz austrougarskog, nema~kog, bugarskog i turskog zarobqeni{tva. Sumwi~e-ni za boq{evizam su bili jedino po-vratnici iz Nema~ke, ali oni nisu izolovani, ve} je vojnim delegatima bilo naloèno da obrate pa`wu na eventualno postojawe boq{evi~kih ideja me|u povratnicima i da ih „su-zbijaju na zgodan na~in“. Milorado-vi} prime}uje da su srpski vojnici, u celini gledano, pokazali prili~nu otpornost na ideolo{ke uticaje.

Glavna svrha mera masovne izo-lacije u Kraqevini, kako navodi Mi-loradovi}, bila je za{tita od boq-{evizma ali i revizionizma susednih zemaqa – Italije, Ma|arske, Bugar-ske, Rumunije i Austrije koje su samo vrebale priliku da iskoriste i iza-zovu eventualne unutra{we zaplete i nestabilnosti u novostvorenoj drà-vi. U toku 1919, kako su izve{tavale vojne vlasti, Italijani su me|u jugo-slovenskim zarobqenicima vr{ili republikansku i boq{evi~ku agita-ciju, Rumuni i Bugari su namerno uba-civali boq{evi~ke agitatore na te-ritoriju Kraqevine SHS, Ma|ari su bili u revolucionarnom vrewu, a u Be~u je formirana grupa pristalica spartakovskih ideja sa ciqem da sa austrijskim Nemcima i Ma|arima „sru-{e formu sada{we vladavine“.

Miloradovi} navodi da se sa stanovi{ta funkcije logori koji su postojali u Kraqevini u periodu 1919–1922. mogu podeliti na dve gru-pe. U unutra{wosti zemqe su osni-vani logori u koje su internirani ve} poznati „antidràvni“ elemen-ti, tj. oni koji su se 1. januara 1919. ve} nalazili na teritoriji Kraqe-vine SHS, dok su se na granicama nalazili tzv. prijemni logori koji su sluìli za otkrivawe i izdvaja-we sumwivih „elemenata“ prilikom wihovog dolaska u zemqu. Logori za internaciju se javqaju pre prijem-nih logora ~ije je osnivawe po~elo od septembra 1919. kada su se zaro-bqenici iz Rusije i Italije masov-nije po~eli vra}ati ku}ama.

Logori za izolaciju politi~-kih protivnika su postojali u slede-}im mestima – Beogradu, Petrovara-dinu, negde u Barawi (ova tri autor naziva „protologorom“, odnosno pre-laznom formom izme|u zatvora i lo-gora), Smederevu, Poàrevcu, Liv-nu, Vaqevu, Mostaru, Klisu i na @irju, ostrvu u {ibenskom kotaru. Miloradovi} isti~e da se svi nave-deni logori ne mogu smatrati logo-rima za izolaciju u punom smislu te re~i. U Beogradu, Petrovaradinu i Barawi nije bilo posebnih objekata za izolaciju ve} su internirana li-ca dràna u vojnim objektima i pri vojnim jedinicama. Za logore u Kli-su, Livnu i na @irju ne moè se, na osnovu raspoloìvih izvora, utvr-diti da li je bilo masovnih inter-nirawa, dok je u logorima u Smede-revu i Vaqevu internircima bilo dopu{teno slobodno kretawe po gra-du i komunikacija sa lokalnim sta-novni{tvom, pa se, prime}uje autor, ne moè govoriti o potpunoj fizi~-koj izolaciji. Logor u Mostaru, osno-van u leto 1920, predstavqa „vrhu-nac razvoja masovne izolacije u Kraqevini SHS“.

Autor navodi da o logoru za izolaciju u Smederevu postoji vi{e sa~uvanih izvora nego o bilo kom drugom logoru. Nacionalna pripad-nost interniraca u tom logoru je

Prikazi 211

bila {arenolika. Bilo je tu Austri-janaca i Ma|ara, ratnih zarobqeni-ka, zatim Srba i Hrvata iz Star~eva, Italijana i Rusa, barem jedan Rumun i dva Jevrejina. Svi oni su, uglavnom, poticali iz siroma{nih porodica. O na~inu i reìmu internacije nema dovoqno podataka. Pravo dono{ewa re{ewa o internaciji su imale ko-mande divizijskih oblasti, koje su prilikom internacije bile obavezne da Ministarstvu vojnom dostave spi-skove interniranih sa wihovim gene-ralijama kao i mestu i razlozima in-ternacije. Uslovi ìvota u logorima su bili skromni. Stanovalo se u ba-rakama koje je ~uvala policija, in-ternirani su mogli biti kori{}eni za razne fizi~ke radove, a hraweni su vojni~kim obrocima. Iz raspolo-ìve gra|e, po re~ima autora, mogu}e je zakqu~iti da je ishrana internira-ca jedno vreme bila veoma oskudna, ali je to bila posledica sveop{te ne-ma{tine u zemqi koju je osetila i voj-ska. Posebno je va`no, po re~ima auto-ra, pomenuti da dokumenti ni ostali izvori nisu zabeleìli nijedan smrt-ni slu~aj me|u interniranima.

Prijemni logori su osnovani u Subotici (prvi logor ovog tipa, osnovan septembra 1919), Qubqani, Mariboru i Dubrovniku, dakle u gra-dovima koji su leàli na glavnim putnim pravcima i bili dovoqno ve-liki da omogu}e sme{taj i ishranu qudi angaòvanih na prijemu povrat-nika. Boravak u ovim logorima je, na-vodi Miloradovi}, trajao mawe od mesec dana. Policija se za to vreme trudila da prikupi {to vi{e podata-ka o povratnicima, naro~ito onima iz Rusije za koje se strahovalo da su „inficirani“ boq{evizmom. Oni su zastra{ivani, proveravani, provoci-rani i pra}eni, a nekad i blaè fi-zi~ki ka`wavani. Druga~iji je bio tretman povratnika iz Italije. Autor isti~e da je odnos prema wima bio blagonaklon, a vlasti su poku{avale da ih pridobiju za novu dràvu. Kroz prijemne logore je pro{lo 82. 000 po-vratnika, od ~ega 25. 000 iz Italije, a ostatak iz Rusije.

Kwiga Gorana Miloradovi}a predstavqa veliki doprinos prou-~avawu prvih godina postojawa Kra-qevine SHS, budu}i da je autor stru~-no i ve{to, katkad primoran da zna-la~ki premo{}uje oskudne izvorne podatke, obradio do sada istorio-grafski potpuno nepoznatu temu. Na kraju treba napomenuti da je Karan-

tin za ideje tehni~ki izuzetno opre-mqena monografija, sa besprekorno ura|enim sadràjem, imenskim i ge-ografskim registrom koji ~itaocu umnogome olak{avaju snalaèwe i kori{}ewe dela. Kwiga }e se usko-ro pojaviti i na ruskom jeziku.

Ivana Dobrivojevi}

Dragomir Bonxi}, BEOGRAD-

SKI UNIVERZITET 1944–1952, Institut za savremenu istoriju, Be-ograd 2004, 421

Dometi jugoslovenske istori-

ografije pro{ireni su pojavom kwi-ge Dragomira Bonxi}a Beogradski

univerzitet 1944—1952. Istorio-grafski doprinos autora istoriji jugoslovenskih institucija i razvo-ja elita u 20. veku multidiscipli-narnog je karaktera. Studija, izme|u ostalog, prikazuje proces stvarawa i delovawa elite po znawu u uslovi-ma direktivnog i represivnog delo-vawa partijske dràve i wen napor da se odupre uticaju politike suzbi-jaju}i namere vlasti da kriteriju-mi, koji su pripadali sferama ideo-lo{kog i politi~kog, potisnu vred-nosti nezavisnog Univerziteta okre-nutog pre svega prema prosvetnim i nau~nim ciqevima.

Hronolo{ko-tematski pristup, ome|en osloba|awem prestonice kra-jem Drugog svetskog rata i kursom liberalnih stavova kratkotrajno po-tvr|enih na 6. partijskom kongresu krajem 1952. godine, omogu}io je auto-ru da postavi strukturu od predgovo-ra (7–17), uvoda (19–68) i {est pogla-vqa (69–348). Pored rezimea na engle-skom jeziku, obimne bibliografije i


indeksa li~nosti, kwigu obeleàva i hvale vredno nastojawe autora da iz-lagawa dopuni prilozima odabranih dokumenata i drugih izvora za isto-riju Univerziteta posle Drugog svet-skog rata (349–420). Uvodni deo po-sve}en je istoriji Univerziteta iz-me|u dva svetska rata. Prva glava ob-ra|uje probleme obnove i po~etka ra-da Univerziteta. Druga se bavi me-stom ove visoko{kolske ustanove u novim dru{tveno-politi~kim uslo-vima kada je stvorena nova struktura institucije i kada su pred wu partij-ski forumi postavili neobi~nu me-{avinu ideolo{kih i obrazovnih za-dataka. Ambivalentnom odnosu u tro-uglu dràva, partija i Univerzitet Dragomir Bonxi} dao je veliki zna-~aj pi{u}i o wemu u tre}em pogla-vqu, da bi u narednom pa`wu ~itaoca preneo na nastavnu i nau~nu delat-nost u vremenima ideolo{ke i poli-ti~ke podobnosti. Autor nije zapo-stavio ni qude kao kqu~nu osnovicu za delovawe institucija, pa je nastav-nicima beogradskog Univerziteta po-svetio peto, a studentima {esto, za-vr{no, poglavqe.

Uvodni deo kwige daje sliku Univerziteta izme|u dva rata, stva-raju}i zakqu~ak da je i u tom vremenu povreda wegove autonomije od strane politi~ara, policije i studenata bi-la ~esta. Sredinom 30-ih godina ko-munisti su kontrolisali zbivawa na fakultetima do te mere da su poti-skivali druge politi~ke opcije bur-òaskih i desni~arskih partija. Vr-{ili su pritisak i na profesore univerziteta, prete}i im i fizi~-kim razra~unavawem, teraju}i ih da se uzdrè od kritika politi~kog de-lovawa i u trenucima kada je poli-ti~ka pozadina {trajkova, protesta i sukoba me|u studentima i sa organi-ma dràve bila sasvim jasna. Uporedo sa velikim u~e{}em studenata na po-bedni~koj strani u Drugom svetskom ratu, ali i zbog tihog i uspe{nog ot-pora Univerzitetskog senata protiv obnove nastave pod okupacijom, stvo-rena je predstava u istoriografiji o Univerzitetu kao jednom od sredi{ta

levi~arskih gledi{ta i strujawa. Od te zami{qene i ~esto preuveli-~ane tradicije politi~ke privrè-nosti idejama komunizma krenulo se posle oslobo|ewa Beograda u obli-kovawe Univerziteta po meri i è-qi novih vlasti.

U prvoj glavi centralna tema je obnova i po~etak rada Univerzi-teta 1944–1945. godine. Odmah posle oslobo|ewa grada Glavni NOO za Srbiju formirao je komisiju za ob-novu Univerziteta. Ona je imala za-datak da organizuje administrativ-nu slu`bu, utvrdi ratnu {tetu, po-pravi o{te}ene zgrade, obnovi in-stitute i biblioteke, organizuje kul-turne priredbe i stvori osnove za po-~etak nastavnog procesa. ^lanovi ko-misije bili su profesori Univer-ziteta bliski novim vlastima i spremni da zapo~nu stvarawe par-tijski poèqnih tipova intelektu-alaca. Ratnu {tetu bilo je te{ko utvrditi. Zajedni~ka svim procena-ma bila je cifra od vi{e stotina miliona dinara. Postojale su {tete koje nije bilo mogu}e adekvatno oceniti jer se radilo o zbirkama i kwigama od nemerqivog zna~aja za kulturu i nauku. Pomo} u inventaru, materijalu i kwigama dolazila je iz zemqe i inostranstva, ali jedva da je bila dovoqna da bi se rad odvijao u okolnostima koje su bile daleko od uobi~ajenih. Kada je zapo~elo oku-pqawe nastavnika komisija za obno-vu formirala je Sud ~asti Beograd-skog univerziteta koji je radio {est meseci. Jedna desetina profesora osu|ena je pred tim sudom koji je de-lovao kao instanca za obra~un sa politi~kim protivnicima i onima koji su se usudili da intelektualno rade po diktatu okupatora. Potom je po~elo okupqawe studenata, kao i rad Komisija za dono{ewe odluka o priznawu diploma, ispita i seme-stara koji su odràni tokom rata. Odluke su dono{ene na osnovu ka-rakteristika OZN-e, ~ija central-na tema nije bila vezana za intelek-tualne sposobnosti ve} za pona{a-we studenata tokom okupacije. Od-

Prikazi 213

nos prema revolucionarnoj vlasti bio je glavni kriterijum u dono{ewu odluke. Pre nego {to je nastava po~e-la, izabrani su rukovodioci Univer-ziteta bliski partijskim struktura-ma, a neki fakulteti po~eli su da ra-de sa studentima starijih generacija ve} u leto 1945. Prve posleratne go-dine Univerzitet je upisalo izme|u deset i trinaest hiqada studenata za ~ije se znawe brinulo vi{e od 300 profesora {to je bio gotovo za 50% mawi broj nastavnika od vremena pre rata. Nedostatak prostora, instrume-nata, sredstava i osobqa bio je u obr-nutoj srazmeri sa naraslim zahtevima politi~kih i prosvetnih vlasti o po-stizawu adekvatnih brojki visoko obrazovanih studenata.

Drugo poglavqe bavi se struk-turalnim promenama Univerziteta i zadacima koje su nove vlasti stavile pred ovu instituciju. [irewe Uni-verziteta bila je neminovnost, po-{to je kraj rata do~ekan sa sedam sta-rih fakulteta koji nisu odgovarali potrebama vremena. U oktobru 1945. pojavio se Farmaceutski fakultet i od tog trenutka razvoj i potrebe Uni-verziteta diktira partija oslawaju-}i se na uzore i dostignu}a iz Sovjet-skog Saveza. Vaspitati studente pre-ma floskuli o novom socijalisti~-kom ~oveku, bio je uslov bez koga se nije moglo delovati, pa su i zahtevi za masovno{}u studenata bili pra}e-ni pre}utnim favorizovawem stude-nata radni~kog i seqa~kog porekla. Od fakulteta poseban poloàj imali su Tehni~ki i Poqoprivredno- {u-marski zbog deficita kadrova. To-kom 1946. godine po~eli su sa radom odseci rudarstva i elektrotehnike na Tehni~kom fakultetu. Prvi peto-godi{wi plan iz 1947. zna~io je daqe negirawe autonomije Univerziteta, jer je u vidu zakona propisivao da se broj diplomiranih stru~waka pove}a na 5.000 godi{we, a republi~kim pla-nom zahtevao se upis 32.000 studenata u periodu 1947–1951. Nastavno oso-bqe bilo je u obavezi da reorganizuje nastavu, pove}a broj diplomaca, asi-stenata i nastavnika pod pritiskom

da se za pet godina obezbedi vi{e od 14.000 novih stru~waka. [tampa je posluìla kao sredstvo javnog pri-tiska, jer su se na wenim stranicama hvalili ili kudili postignuti re-zultati prema potrebama. Razvoj no-vih fakulteta nije se zaustavqao. Ekonomski i Prirodno-matemati~-ki fakulteti osnovani su 1947. go-dine tako da je broj fakulteta po-rastao na deset. Oni su i daqe bili `rtve eksperimentisawa sa visokim {kolstvom kada su tokom 1948. stvo-rene kratkotrajne institucije po-put Tehni~ke i Medicinske velike {kole. Tih godina stvoren je i Sto-matolo{ki fakultet, a razdvojeni su Poqoprivredni i [umarski. U okviru Tehni~ke velike {kole stvo-ren je i Geolo{ki fakultet, a pone-gde su uslove reorganizacije dikti-rale i vojne potrebe. Pravni pro-fil reformi uobli~en je krajem 1948. godine kada je doneta Uredba o katedrama kojih je bilo 109 na ce-lom Univerzitetu. Sve one imale su razra|ene zadatke u okviru petogo-di{weg plana, a 5. kongres KPJ sa-mo je podvukao èqu vlasti da novi stru~waci budu odani nedodirqivoj ideolo{koj doktrini. Novi na~in posmatrawa zadataka Univerziteta datira tek iz 1952. godine kada se dogodila posledwa kozmeti~ko-ide-olo{ka promena u vidu izdvajawa Bogoslovskog fakulteta iz sastava Univerziteta i wegovog formalnog ukidawa kao dràvne ustanove. U takvim uslovima autonomija Uni-verziteta nije ni postojala jer je celokupna struktura visokog {kol-stva bila zavisna od voqe dràvnih vlasti.

Brzo smewivawe dràvnih i partijskih institucija koje su nad-zirale visoko {kolstvo, u prvim go-dinama socijalizma, bila je jedna od karakteristika odnosa prema Uni-verzitetu, opisanih u tre}oj glavi. Ciqevi partije i nadzor nad Uni-verzitetom bili su {ti}eni preko personalne unije partije i dràve i kroz uticaj partijskog ~lanstva na Univerzitetu. Finansirawe se vr-


{ilo preko Ministarstva prosvete Srbije, a pravo na nadzor dobio je Komitet za {kole i nauku pri Vladi FNRJ po~etkom 1946. godine. Komi-tet je postavqao temeqe za stvara-la~ki i istraìva~ki rad i posta-vqao op{ta na~ela za rad Univerzi-teta. Ve} godinu dana kasnije repu-bli~ka institucija za nadzor postao je Komitet za nau~ne ustanove, Uni-verzitet i visoke {kole, a jedan od wegovih ciqeva bilo je plansko usa-vr{avawe svih profila. On je imao posledwu re~ pri dono{ewu propisa o organizaciji, potvr|ivao je nastav-ne programe i predlagao vladi otva-rawe novih visoko{kolskih institu-cija. Struktura Komiteta se vi{e pu-ta mewala, a osnovni problem su mu bili nerealni tro{kovi. Organiza-ciona promena na saveznom nivou de-sila se posle Tre}eg plenuma CK KPJ i od tada su ~lanovi Saveznog ministarstva za nauku i kulturu, pre-ko odeqewa za univerzitete i visoke {kole, konsultovali fakultete o pi-tawima nastave. Slede}a institucija koja je 1950. preuzela Univerzitet bilo je Ministarstvo za nauku i kul-turu NR Srbije, kada su na snagu stu-pile odredbe o decentralizaciji po kojima je Univerzitet dobio pravo nadzora nad studentskim pitawima i izbora nastavnog kadra.

Nastavno-nau~ni rad na Univer-zitetu, opisan u ~etvrtoj glavi, bio je ometen nedostatkom prostora, ma-terijala i uxbenika. Uticaj politike na opremawe instituta bio je negati-van jer su svi dobijali instrumente, ali nijedan zbog toga nije mogao u potpunosti da bude opremqen. Po~e-tak reformi nastave bio je podre|en iskustvu Sovjetskog Saveza. Petogo-di{wi plan uticao je na obim i raz-voj nastave, a autonomija Univerzite-ta smatrala se bespredmetnom. Bilo je dosta revizija nastavnih planova i programa sa ciqem smawivawa obima gradiva i broja predmeta. Uvedeni su novi predmeti sa ideolo{ko-poli-ti~kim predznakom. Samodovoqnost novog reìma, pa i studenata, ose}a-la se u neuspehu zavo|ewa obavezne

nastave stranog jezika. Od zahteva za usko specijalizovanim stru~wacima pre{lo se na suprotnu stranu krei-rawa intelektualaca op{teg profi-la. Poha|awe nastave nije bilo na zadovoqavaju}em nivou tokom celog perioda u kome je vladala kolektiv-na forma u~ewa. Letwa praksa stude-nata pokazala se kao neuspe{na. Isti krah doìvelo je i uvo|ewe marksi-zma. Saradwa nastavnika sa inostran-stvom bila je pod nadzorom, a obja-vqivawe u inostranstvu bilo je uslo-vqeno odobrewem nadle`nih insti-tucija. Na jednog nastavnika dolazi-lo je 65,7, a na asistenta ~ak 105 stu-denata. Mnogi predmeti nisu imali predava~a.

Peta glava govori o vremenu kada su u àru revolucionarnog dog-matizma sitni {raf~i}i partijske ma{inerije ocewivali elitu po zna-wu, zaostalu iz prethodnog perioda dok jo{ oni nisu do{li na vlast, je-zikom ulice, batina{kim re~nikom i frazeologijom koja je odavala wi-hovo nestrpqewe da nabe|eni ili stvarni politi~ki protivnici re-ìma {to pre si|u sa nau~ne, a po mogu}nosti i sa ìvotne scene. Fa-brika za proizvodwu poslu{ni~kih kadrova, {to je u opsenarskoj ma{ti marksisti~kih revolucionara Uni-verzitet i bio, trebalo je da bude „oslobo|ena“ od qudi koji su imali hrabrosti da misle i rade druga~ije, ne pokoravaju}i se politi~kim dik-tatima i partijskim razlozima. Upr-kos nepoverewu, dràva je poku{a-vala da pridobije nau~nike aktiv-nim merama na poqu ìvotnog stan-darda.

U posledwem delu kwige autor je obratio pa`wu na ìvot i rad brojne populacije studenata koja se pove}avala sve do semestara 1948/49. godine. Prime}ivao se neuspeh van-rednog studirawa i socijalni sastav koji nije bio po voqi partije. Plan-ski upis studenata po~eo je 1947. da bi bio ukinut ili prenet na fakul-tete 1951/52. Senka partijskog nad-zora lebdela je nad svima jer se od studenata partijaca traìlo da kon-

Prikazi 215

troli{u ìvot i rad svojih kolega. Vreme nametnute ideologije nije to-lerisalo studenta zainteresovanog is-kqu~ivo za u~ewe, ali ni studente ko-ji su imali druga~ija politi~ka mi-{qewa. Iskqu~ewe studenata sprovo-dila je Narodna studentska omladina koja je naknadno obave{tavala dekana-te koji su potom izve{tavali komisi-ju za ispitivawe rada i dràwa stude-nata pod okupacijom da treba iskqu-~iti pojedince. U celom periodu do-minirali su represija i ~i{}ewe ne-poèqnih. Oni koji su ostajali na Univerzitetu bili su prisiqeni da prihvate politiku takmi~ewa i da podlegnu psiholo{kom pritisku ma-sovnog u~e{}a na radnim akcijama. Partija je bila zabrinuta tim vi{e {to u periodu 1944 – 1952. nije uspela da uspostavi mreù na Univerzitetu me|u nau~nicima i nastavnicima u meri u kojoj su to zahtevali svemo}ni partijski i dràvni satrapi. Do{lo je do neizbe`ne saradwe izme|u Uni-verziteta i dràve, ali se Univerzi-tet, uprkos svim te{ko}ama, uspe{no suprotstavqao, vi{e sticajem okol-nosti nego namerno, preambicioznim i nerealnim ciqevima jo{ nedovoq-no iskusnih vlasti. Neuspeh uvo|ewa ideolo{kih predmeta i wihovo krat-ko trajawe, uprkos masovnosti stu-dentskih organizacija povezanih sa partijom, svedo~ili su o ishitrenom optimizmu onih koji su smatrali da Beogradski univerzitet moè posto-jati i opstajati samo kao politi~ki servis u slu`bi reìma.

Qubomir Petrovi}

Gojko Vezmar, USTA[KO-OKU-

PATORSKI ZLOÎNI U LICI 1941–1945, Muzej `rtava genocida, Udru-èwe Srba iz Hrvatske (Srpsko kultur-no dru{tvo „Zora“), Beograd 2004, 527

Nau~na istoriografija o stra-

dawu jugoslovenskog stanovni{tva to-kom Drugog svetskog rata tek je od 70-ih, a naro~ito 80-ih godina pro{log veka po~ela da daje prve zna~ajnije

rezultate. I pored svih te{ko}a, pre svega materijalne i heuristi~ke prirode, delom i politi~ke, u dru-goj polovini 80-ih godina po~elo je objavqivawe radova sa op{tejugoslo-venskog projekta o Jugoslovenima u zatvorima i logorima tokom Drugog svetskog rata. Jedna od tema na pro-jektu bila je i zlo~ini na podru~ju Like koju je veoma studiozno i pri-qe`no obra|ivao dr Gojko Vezmar. Posledwa istraìvawa bila su upra-vo zavr{ena kada je Jugoslaviju po-~etkom 90-ih godina pogodila eska-lacija nacionalizama i separatiza-ma, koja je najja~e i najdestruktivni-je lice pokazala na istim prostori-ma gde se to de{avalo i tokom Dru-gog svetskog rata.

Pokazalo se da je u klimi stva-rawa nove hrvatske dràve neizvo-dqivo objavqivawe kwige o masov-nim zlo~inima fa{isti~ke (usta-{ke) Nezavisne Dràve Hrvatske. Tim pre {to je u novim okolnostima ponovo doveden u pitawe i sam opsta-nak srpskog naroda u Hrvatskoj. Na scenu je stupila nova hrvatska isto-riografija koja je zlo~ince pretva-rala u `rtve „normalizuju}i“ zlo~i-ne NDH kao legitimnu „odbranu“ jed-ne nezavisne dràve od celog naroda kolektivno osu|enog na uni{tewe. Zajedno sa stotinama hiqada suna-rodnika autor je podelio tragi~nu prognani~ku sudbinu, ali je sre}om uspeo da sa~uva rukopis koji se tek sada pojavquje pred ~itaocima.

Tek na samom kraju kwige (397, napomena 39), autor je neupadqivo is-takao glavne motive za weno pisawe. Opisuju}i prve korake u istraìva-wu, kada se ispostavilo da su sve do 1976. godine spiskovi `rtava nedo-stupni istraìva~ima i da su u pose-du policije, autor je naveo i slede}e: „Bojali su se revan{izma mladog srp-skog nara{taja, mada smo upravo mi Srbi budno straàrili da se to ni-kad ne ponovi bilo s koje strane. Za-to i pi{em ovu kwigu, da se osude vi-novnici, a ne narod. Jer najgore je ako taje}i istinu, ostavimo revan{ u qudskoj du{i.“


Ovoj plemenitoj nameri se ne-ma {ta dodati, ali se iz dana{we perspektive moè, a svakako i mora, postaviti pitawe: da li je ovako ve-liki napor zakasneo i da li je bio uzaludan? Kwiga G. Vezmara i druge kwige sa sli~nom temom objavqene posledwih godina sigurno je zakasne-la. Sve wih trebalo je napisati i ob-javiti mnogo ranije. Me|utim, za to nisu postojali ni istraìva~ki uslo-vi ni, {to je najva`nije, politi~ka voqa. To je bila tema koja je bila pre-krivena parolom o „bratstvu i jedin-stvu“, floskulama o ustanku svih na-{ih naroda i narodnosti (nacional-nih mawina), pri ~emu je „ustanak na-roda Hrvatske“ 27. jula 1941. u Srbu postajao ustanak hrvatskog naroda, stereotipima o „dobrim“ domobrani-ma i malim grupama zlih usta{a, ideo-logizovanom formulom o „`rtvama fa{isti~kog terora“ i nizom sli~-nih. Ovde se radilo o projekciji na pro{lost poèqne stvarnosti, kojoj mo`da i ne moèmo pore}i dobru na-meru, a svakako ne politi~ki pragma-tizam. Me|utim, ako se makar i naj-plemenitije èqe zasnivaju na pre-}utkivawu i iskrivqavawu ~iweni-ca, pogotovo ~iwenica koje su tako bolno poznate ogromnom broju qudi, takva namera se pretvara u svoju su-protnost. Po{to je zlo~in bio tako ogromnih razmera da je pogodio bez-malo sve Srbe, pogotovo na odre|e-nim podru~jima kao {to je bila Lika, nije bilo mogu}e to se}awe izbrisa-ti {upqim frazama i parolama i vi-zijom svetle budu}nosti kojoj na putu stoji nepoèqna pro{lost. Ipak, ako kaèmo da je ova kwiga zakasnela jer, osim nau~nog zna~aja, nije mogla da ima i emancipuju}u dru{tvenu funk-ciju, to ne zna~i da je napisana uza-lud. Naprotiv, ova kwiga ima i uni-verzalnu vrednost, a istovremeno je i ispuwewe duga prema mrtvima.

Izvorna osnova kwige G. Ve-zmara veoma je {iroka i raznovrsna. Iskori{}eni su prakti~no svi ras-poloìvi arhivski izvori i litera-tura. Uz to, autor je sa malom grupom entuzijasta prikupio podatke o `r-

tvama i dugim radom na samom tere-nu. Posebna zasluga autora je {to je uspeo da identifikuje sva ili goto-vo sva mesta masovnih pogubqewa ko-ja su uglavnom vr{ena nad kra{kim jamama. Autor je s pravom istakao (115) veliku odgovornost vlasti so-cijalisti~ke Hrvatske jer nisu izvr-{ile ekshumaciju `rtava iz ovih gu-bili{ta, ~ak ni iz onih najve}ih u okolini Gospi}a. To nisu bila samo mesta genocida nad Srbima, nego i nad Jevrejima jer je holokaust u NDH zapo~eo upravo na strati{tima u Lici. Kao i na nekim drugim prosto-rima masovnog uni{tavawa Srba (Hercegovina) ove jame su uglavnom ili ostale neobeleène ili su zabe-tonirane. I malobrojni podignuti spomenici i obele`ja uni{teni su posle progla{ewa hrvatske nezavi-snosti 1991.

U skladu sa temom, kwiga je tematsko-hronolo{ki podeqena na osam glava, sa predgovorom i prilo-zima od 23 dokumenta, popisom izvo-ra i literature i imenskim regi-strom. Autorova podela kwige na glave mo`da suvi{e kruto drì se godina kao vremenskih okvira. To je, s druge strane, omogu}ilo mnogo lak{e pra}ewe osnovnih tokova sa-me pojave i weno statisti~ko iska-zivawe. Autor je na{ao pravu rav-noteù izme|u izlagawa o samoj te-mi zlo~ina i op{tijeg doga|ajnog okvira bez ~ijeg prikaza oni ne bi imali pravi smisao. Prikupqeni podaci sistematizovani su u broj-nim tabelama iz kojih se vide svi najva`niji podaci o broju i struktu-ri `rtava, hronologiji i mestima stradawa, kao i o zlo~incima i na-~inu usmr}ivawa. Ove precizne kvan-tifikacije dozvoqavaju da se na jed-nom relativno malom prostoru, uz sve wegove specifi~nosti, prati je-dan od kqu~nih fenomena istorije Drugog svetskog rata u Jugoslaviji-ostvarivawe dràvnog programa uni-{tewa Srba u Velikoj Hrvatskoj. Precizna hronologija i rekonstruk-cija zlo~ina pokazuje da su usta{kim hrvatskim vlastima uvek pred o~i-

Prikazi 217

ma glavni ciqevi bili: fizi~ko uni-{tewe celog srpskog naroda i pri-svajawe (pqa~ka) wihove imovine. Uàsan bilans ovakve politike po-kazuje broj od 16.535 civilnih `rtava u Lici od kojih su 93,5 % bili Srbi. Ako se tome dodaju i borci, u ukup-nim zbiru svaki ~etvrti, odnosno pe-ti Srbin iz Like izgubio je ìvot u Drugom svetskom ratu (418–419). To je dovelo do toga da je na popisu stanov-ni{tva 1948. godine po prvi put u~e-{}e Srba bilo ispod polovine sta-novni{tva Like (430).

Iza brojeva i doga|aja u ovoj kwizi uvek stoji ~ovek, pojedinac, li~na i kolektivna tragedija, a `r-tve su, koliko je to bilo mogu}e, in-dividualizovane. Autor je nastojao da u {to ve}oj meri identifikuje i wihove ubice i mehanizam samog zlo-~ina. Kwiga nedvosmisleno pokazuje da ovako masovan zlo~in sa tako uà-snim posledicama ne bi bio mogu} bez masovnosti zlo~inaca i to ne sa-mo direktnih izvr{ilaca, nego i onih koji su na razne na~ine pomagali zlo-~in. Autor je poku{ao da prodre u motivaciju zlo~inaca i na dobrom je putu tuma~e}i je verskom i ideolo-{kom netrpeqivo{}u i indoktrina-cijom koju su sprovodile hrvatske po-liti~ke vo|e i duhovni pastiri to-kom duèg vremenskog perioda. S pravom je autor istakao i socijalno-ekonomske, boqe re}i pqa~ka{ke, motive koji su bili u simbiozi sa po-liti~kim i verskim. Na vi{e prime-ra je prikazao uobi~ajenu sliku meha-nizma uni{tewa: opkoqavawu jednog ili vi{e srpskih sela od strane nao-ruànog hrvatskog mu{kog stanovni-{tva organizovanog u razli~ite voj-ne i poluvojne formacije sledilo je zversko ubijawe svih pohvatanih Sr-ba koje su ubice u velikom broju i li~no poznavale. U nekim slu~ajevi-ma javne egzekucije Srba su se pretva-rale u narodne svetkovine na kojima se igralo i pevalo (64). Iza svojih „hrabrih“ mu{karaca, sa ve} pripre-mqenim zapre`nim kolima u sela su zatim stizali ~lanovi porodica ubi-ca iz okolnih hrvatskih sela i siste-

matski pqa~kali svu srpsku imovi-nu, od poku}stva i stoke do ploda na wivama. Sledilo je paqewe i potpu-no uni{tavawe preostalih objekata da bi se svaki ìvot u~inio nemogu-}im. Autor je istakao i, veoma ret-ke, slu~ajeve solidarnosti i pomo}i Hrvata svojim srpskim kom{ijama izloènim uni{tewu.

Autor ne ostavqa dilemu o to-me da je u Lici od progla{ewa NDH do samog kraja rata postojala masovna podr{ka ve}ine Hrvata usta{koj vla-sti {to je bila ~vrsta osnova na kojoj je uni{tewe Srba i svih tragova wi-hove kulture i postojawa bilo poè-qan oblik dru{tvenog pona{awa. To je svakako bio i osnovni razlog da se prvi logor smrti u NDH, koncentra-cioni logor Gospi} sa svojim „fili-jalama“ organizuje upravo u Lici juna 1941. Tek posle masovnog ustanka srpskog naroda i italijanske reoku-pacije ovog podru~ja, novi logor smrti organizovan je u Jasenovcu av-gusta 1941. gde je nesmetano delovao do samog kraja rata. Motivacija zlo-~inaca u Lici bila je toliko jaka da su ubijawa Srba vr{ena prakti~no do posledwih dana postojawa usta-{ke vlasti. Malobrojni preìveli Srbi u Gospi}u i okolini ubijeni su do kraja aprila 1945. godine {to je organizovao veliki ùpan, ina~e katoli~ki sve{tenik, Josip Bujano-vi}. Me|u 97 obe{enih bilo je i 12 dece i 42 ène (397–402).

Kwiga Gojka Vezmara je uzor-na nau~na monografija koja ima vrednost ne samo za istoriografiju nego i za neke druge nau~ne disci-pline. Autor je s pravom kvalifi-kovao najve}i broj zlo~ina po~iwe-nih u Lici kao zlo~in genocida, ko-ji je u me|unarodno pravo uveden tek posle Drugog svetskog rata. Svojom kwigom on je na najboqi na~in po-kazao {ta je pravi sadràj tog poj-ma. Ovo nije samo kwiga o uàsu uni{tewa jednog naroda, nego i o wegovom juna{tvu i ~ojstvu. Samo oni koji su uspeli da preìve pri ~emu su bili svedoci strahota ma-sovnih pokoqa i ubijawa svojih naj-


bliìh znaju kolika je snaga pobedi-ti sebe. Slu~ajevi odmazde srpskih ustanika prema hrvatskim civilima bili su retki i izolovani. U tome se najboqe ogledala razlika u ciqevi-ma sukobqenih strana: jedni su kao glavni ciq imali potpuno zatirawe protivnika, dok su drugi, i pored svih `rtava, uporno poku{avali da izgra-de osnovu za novi zajedni~ki ìvot. Skora{we iskustvo samog autora i wegovog naroda pokazalo je da ta bor-ba nije imala izgleda na uspeh.

Milan Koqanin

Vojvoda @ivojin Mi{i}, MO-

JE USPOMENE – POMENIK, Fon-dacija „Vojvoda @ivojin Mi{i}", In-stitut za savremenu istoriju, Beograd 2004, 336

Obeleàvaju}i 90 godina od po-

~etka Prvog svetskog rata i pobeda srpske vojske na Ceru i Kolubari 1914. godine, Fondacija „Vojvoda @i-vojin Mi{i}“ i Institut za savreme-nu istoriju priredili su uspomene vojvode Mi{i}a u obliku pomenika posve}enog wemu i wegovoj porodici. Bez namere da iznose nove nau~ne re-zultate, izdava~i su èleli da ponu-de „narodnu ~itanku“ o vojvodi i we-govim sinovima ~ija tragi~na sudbi-na simboli{e istorijsku sudbinu srpskog naroda u 20. veku i da tako podsete na znamenite qude i drama-ti~ne doga|aje iz srpske istorije i podstaknu istraìvawe i sticawe uravnoteènih i nau~no utemeqenih saznawa o periodu nacionalne isto-rije koji je ~esto bio zloupotrebqa-van, mitologizovan ili zapostavqan (Za{to ova kwiga, 5–8).

Iz namera izdava~a proistekla je i kompozicija kwige, koja pored vojvodinih uspomena, sadrì i tri autorska rada o Mi{i}u i wegovim sinovima. Pre toga, u kratkom Pred-

govoru (9–20), istori~ari Bojan B. Dimitrijevi} i Kosta Nikoli} su na osnovu Mi{i}evih uspomena i oda-brane literature dali saèt pregled

vojvodinog ìvota, {kolovawa, na-predovawa u karijeri, u~e{}a i do-prinosa u Balkanskim i Prvom svet-skom ratu i stvarawu nove dràve. U predgovoru su opisani i nastanak i zanimqiva sudbina rukopisa voj-vodinih uspomena posle Drugog svet-skog rata. Tako saznajemo da je Mi-{i} po~eo da pi{e memoare na le-~ewu u Francuskoj 1920. godine, ali ih zbog smrti nije dovr{io: krenuo je od se}awa na najranije detiwstvo i do{ao sa iscrpnim i slikovitim opisom svog ìvota do 1913, ne sti-gav{i tako da ostavi zapis o vreme-nu u kojem je dao najve}i doprinos i odigrao sudbonosnu ulogu u istoriji srpske dràve i naroda. Prepis ne-dovr{enog rukopisa je 1925. otku-pio \eneral{tab, ali ga nije obja-vio, verovatno èle}i da vojvodine bele{ke budu dopuwene i dovr{ene. Original memoara je posle Drugog svetskog rata, 1952. godine, na tra-èwe udovice i }erke vojvode Mi-{i}a, a po naredbi Josipa Broza, otkupio arhiv Vojnoistorijskog in-stituta, gde se rukopis i danas ~uva. Uspomene vojvode Mi{i}a su vi{e puta objavqene (1969, 1980) u redak-ciji Sava Skoka, sa nau~nom apara-turom, komentarima i akcentom na vojnoj karijeri, {to je opredelilo prire|iva~e da „bez sumwe jedno od klasi~nih dela vojne memoaristike moderne srpske istorije“ ( 9) ovaj put objave bez napomena i fusnota, sa prilozima koji }e ~itaocima pribliìti „qudski, vojni i kwi-èvni lik“ vojvode Mi{i}a, upo-znati ih sa tragi~nom sudbinom we-govih sinova i tako dati op{tu sli-ku uloge vojvode i wegove porodice u srpskoj istoriji.

Tekst Moje uspomene vojvode @ivojina Mi{i}a zauzima central-no mesto u kwizi (21–258). Vojvoda je memoare zapo~eo se}awima na rodni Struganik, detiwstvo, poro-dicu i {kolovawe, daju}i mno{tvo geografskih i etnografskih detaqa o rodnom kraju i wegovim stanovni-cima. Posle kratkog osvrta na {ko-lovawe i po~etak vojnog obrazova-

Prikazi 219

wa, pre{ao je na opisivawe svog u~e-{}a u ratovima protiv Turske (1876. i 1877–78) i Bugarske (1885), u kojima se kao mlad oficir istakao hrabro-{}u i znawem i vi{e puta bio odli-kovan i unapre|en. Daju}i u ratnim uspomenama iscrpne podatke o vojnoj organizaciji, poloàju, rasporedu, kre-tawu i borbama jedinica, Mi{i} poka-zuje veliko poznavawe topografije i vojne struke, ali istovremeno, detaq-nom analizom stawa u vojsci, opre-mqenosti, borbenosti, hrabrosti i morala me|u vojnicima i stare{ina-ma, pokazuje i razumevawe i duboko poznavawe psihologije srpskog vojni-ka-seqaka. Iako se uglavnom drì li~nih doìvqaja i vojnih, takti~-kih i strategijskih analiza i razmi-{qawa, vojvoda u se}awima daje i po-neki politi~ki komentar (npr. o „ne-zaja`qivim apetitima Austrougar-ske i neaktivnosti evropske diplo-matije toga vremena“, 80), a povreme-no upu}uje i o{tre kritike na ra~un dràvnog politi~kog i vojnog vrha (kritika vlade zbog slabog naoruà-wa u srpsko-turskim ratovima, 89–90; kritika neorganizovanosti, lo{eg vo-|ewa operacija i „glupih nare|ewa“ u srpsko-bugarskom ratu, „tumarawa i povla~ewa sa Slivnice bez potrebe“, kritika rukovodstva i svih {kolova-nih „doktor~i}a i univerzitetlija“ koji ne poznaju svoj narod, traè sa-mo dobra mesta u ministarstvima i poslanstvima, prenose}i strane teo-rije i ne poznaju}i prilike u narodu, koji im se potajno smeje, itd., 111–126).

Osobinu da prime}uje i pamti pojedinosti, imena qudi i mesta, anegdote, atmosferu i raspoloèwa, vojvoda Mi{i} pokazuje i u se}awima na periode mira u kojima je nastavio {kolovawe i stru~no se usavr{avao, slu`bovao u garnizonima, napredo-vao, putovao po zemqi, polagao ispi-te, pripremao se za |eneral{tabnu struku, ìveo i re{avao svakodnevne probleme sa vojnicima i pretposta-vqenima. U se}awima na ove godine ima i li~nih doìvqaja i razmi{qa-wa, koja ponekad imaju i literarnu vrednost, kao {to je slu~aj sa opisom

lepote Kopaonika (Mi{i} slika Ko-paonik kao „najlep{i i najroman-ti~niji kraj“, „jedan od najdivnijih krajeva na{e otaxbine“, ali isto-vremeno kritikuje obi~ne qude i stru~wake {to ga ne poznaju i dr-àvne vlasti {to ne izgrade dobre puteve do wega, 144–145).

Znawem i samopregornim ra-dom Mi{i} je tokom 90-ih godina 19. veka stalno napredovao, slu`bo-vao kao kraqev a|utant, komandovao garnizonom i divizijom, putovao u inostranstvo, rukovodio vojnim ma-nevrima, drào predavawa na vojnoj akademiji i postao na~elnik opera-cijskog odeqewa u Glavnom |ene-ral{tabu. Ovakav uspon i odnosi sa dinastijom Obrenovi}a u~inili su ga metom kleveta i spletki, koje je jasno uo~avao i o{tro ih ìgosao u srpskom dru{tvu, dràvnom i voj-nom vrhu, oficirskom koru i javnom ìvotu.

Upravo takva dru{tvena at-mosfera dovela je do wegovog izne-nadnog i preranog penzionisawa po-sle Majskog prevrata. Dok ranije velike istorijske doga|aje samo po-miwe (Berlinski kongres, Timo~ka buna, itd.), Mi{i} detaqnije opisu-je kraj dinastije Obrenovi}a, teè-}i da predstavi svoje dràwe i pra-vilno vojni~ko postupawe u danima prevrata, u kojima je i sam ose}ao „tajno negodovawe“ i spletkarewe „zaverenika i wihovih pri{ipe-tqa“ protiv sebe. Penzionisawe ga je 1904. godine zateklo na poloàju pomo}nika na~elnika \eneral{ta-ba, na pripremama za rat sa Turskom i Austrijom. Prise}aju}i se neko-liko narednih godina koje je pro-veo u penziji, Mi{i} kritikuje „nezdravo stawe“ i „zao duh“ u voj-sci, opisuje vladavinu intriga u oficirskom koru i dru{tvu, ali go-vori i o vremenu koje je posvetio pisawu uxbenika Strategije, i po prvi put u uspomenama, progovara detaqnije o li~nom i porodi~nom ìvotu, udaji }erki, materijalnoj oskudici, zaduìvawu i te{kom me-ni~nom izdràvawu.


Posle aneksione krize Mi{i} je u prole}e 1909. reaktiviran na istom poloàju sa kojeg je penzioni-san, i od tada je u~estvovao u pripre-mama za rat protiv Turske, daju}i stru~ni doprinos naporima na mobi-lizaciji srpstva. U wegovim se}awi-ma na ove napore opet izbija sna`na kritika stawa u vojsci, kleveta, pa-kosti, nesuglasica i sukoba koji su ga i li~no poga|ali. I detaqna analiza ratnih operacija i pobedonosnog kre-tawa srpske vojske u Prvom balkan-skom ratu, opisivawe izvrsnog raspo-loèwa vojske uo~i rata i odu{evqe-wa i poleta posle ratnih uspeha i po-beda, za~iweni su jetkim zamerkama i kritikom gre{aka, neodgovornosti, hladnih odnosa, netrpeqivosti i sva-|a u samom vrhu srpske vojske. Na kraju memoara, vojvoda Mi{i} je opi-sao pogor{awe odnosa sa Bugarima, uo~avaju}i pojedine uzroke sukoba, svedo~e}i o stawu u vojsci i narodu i o politi~im i vojnim pripremama za Drugi balkanski rat, ne stiù}i da napi{e ni re~i o wegovom po~etku i toku. Tu se Mi{i}eve uspomene zavr-{avaju i, prekinute smr}u, ostavqaju neispri~anom vojvodinu pri~u o sebi u najodsudnijim i najdramati~nijim danima Prvog svetskog rata, u kojima je sjajnim pobedama stekao slavu i krunisao svoju vojni~ku karijeru.

Prvi prilog uspomenama u ovom Pomeniku predstavqa rad Mileta Bje-lajca, Vojvoda @ivojin Mi{i} kao

vojnik i strateg (261–282), u kojem autor govori o formirawu Mi{i}a kao vojnika, kroz vojno {kolovawe, ratna iskustva, napredovawe u slu-`bi i usavr{avawe stru~ne spreme. Posebnu pa`wu Bjelajac posve}uje vojvodinom karakteru, li~nim sklo-nostima i osobinama, koje su skoro jednodu{no uo~ili wegovi pretposta-vqeni i savremenici: pravedan, odlu-~an, vredan, priseban, mudar, skroman, ~astan, uporan, hrabar, popularan kod pot~iwenih i vojnika, druèqubiv, neke su od osobina koje su mu pripisi-vane. Osim {to je vredno u~io od dru-gih, vojvoda je svoja znawa prenosio na mla|e oficire, pripremaju}i ih za

odgovorne poloàje i zadatke u ka-snijim ratovima, a sam je u~estvovao sa velikim uspesima na razli~itim du`nostima u {est ratova za 50 go-dina. Bjelajac posebno isti~e Kolu-barsku bitku u kojoj je wegov vojni~-ki talenat najvi{e do{ao do izra-àja, i u kojoj je sjajnom pobedom za-sluìo po{tovawe naroda, ali i ne-prijateqa koji ga je od tada smatrao „sigurno najsposobnijim srpskim ofi-cirom i najsposobnijim srpskim vo-|om“. Autor skre}e pa`wu na Mi{i-}evu ulogu u proboju Solunskog fron-ta i u posledwim bitkama Prvog svet-skog rata, i na kraju, isti~u}i wego-vu svest o vezi politike i vojske, ukazuje na poku{aje da se zloupotre-bi wegov stav prema ujediwewu i no-vostvorenoj dràvi, koji vojvoda ni-kada nije zvani~no i javno iznosio.

U prilogu Vojvoda Mi{i} u

kwièvnosti (283–300), kwièvnik Marinko Arsi} Ivkov konstatuje da vojvoda Mi{i}, i pored velike popularnosti u narodu, nije na{ao adekvatno mesto u kwièvnosti, tra-è}i razloge u te{ko}ama koje na-me}e pisawe istorijskog romana i u ~iwenici da su Mi{i} i srpska istorija posle Drugog svetskog rata postali zabrawena tema. Autor za-tim analizira Mi{i}a kao glavnog junaka romana Vreme smrti Dobri-ce ]osi}a, u kojem je pisac stavio akcenat na vojvodine moralne oso-bine, bliskost sa narodom i patri-jarhalne vrednosti, slikaju}i ga na kraju kao mu~enika i tragi~nog mit-skog junaka, pripisuju}i mu usput, po Arsi}evom mi{qewu, i neke svoje politi~ke stavove. Na kraju, autor teksta zakqu~uje da je ]osi}, opte-re}en istorijskim ~iwenicama i mi-tom o vojvodi stvorenim u narodu, propustio da iskoristi ~iwenice za boqe psiholo{ko profilisawe lika i tako stvorio stereotipan, jednodi-menzionalan, neìvotan lik, bez ijed-ne qudske crte, i sve u svemu, „nije uspeo da od Mi{i}a stvori umetni~-ki uspeo, slojevit kwièvni lik“, {to }e, po Arsi}evom mi{qewu, mo-}i da u~ine tek budu}e generacije.

Prikazi 221

Na kraju Pomenika, Kosta Ni-koli} i Bojan Dimitrijevi} su u ~lanku Sudbinsko preplitawe: Voj-

vodini sinovi na suprotnim strana-

ma u novom ratu (301–329), ispri~ali ìvotne sudbine sinova vojvode Mi-{i}a, sme{taju}i ih u kontekst tra-gi~nih podela u srpskom narodu u Drugom svetskom ratu. Vojvoda je imao tri sina: Radovana (1887), Alek-sandra (1891) i Vojislava (1902). Naj-stariji Radovan je kao rezervni ofi-cir 1941. odveden u zarobqeni{tvo gde je i umro neposredno po zavr{et-ku rata. Aleksandar je posle april-skog sloma sa Draòm Mihailovi}em u Struganiku organizovao pokret ot-pora, u~estvuju}i u leto i jesen 1941. u svim aktivnostima na teritoriji oko Kolubare, u kontaktima sa Mila-nom Nedi}em i u odnosima sa komuni-sti~kim pokretom, kojem je 1. septem-bra pri{ao najmla|i vojvodin sin Vojislav. Autori su na osnovu doku-menata, memoara i literature rekon-struisali ulogu Aleksandra Mi{i}a u samim po~ecima ravnogorskog po-kreta i predstavili saradwu i suko-be dva antiokupatorska pokreta koji-ma su pripadali vojvodini sinovi. Po-sle nema~ke ofanzive i sloma ustan-ka u Srbiji u jesen 1941, prilikom po-ku{aja hvatawa Mihailovi}a u Stru-ganiku, Nemci su zarobili Aleksa-dra Mi{i}a i streqali ga 16. decem-bra u Vaqevu. Hvatawe i posledwe Aleksandrove trenutke autori su opi-sali po se}awima wegove supruge Mi-lene i po memoarima saboraca.

Ku}a Mi{i}a je decembra 1941. spaqena, Aleksandar je 1942. posmrtno odlikovan ordenom Kara-|or|eve zvezde, vojvodina udovica Lujza je 1943. pre{la u pravoslavqe, a Vojislav je posle suàwstva na Bawici, krajem 1944. ponovo stupio u partizane i 1946. u~estvovao na su-|ewu Draì Mihailovi}u. Tako je tragi~no i simboli~no zaokruèno u~e{}e porodice vojvode Mi{i}a u istoriji srpskog naroda polovinom 20. veka.

Svi navedeni prilozi se te-matski, ali i jasnim i dopadqivim pripovedawem i stilom, nadovezuju na lako ~itqive i zanimqive uspo-mene vojvode Mi{i}a. Pored toga, kwiga je prire|ena bez obimnog na-u~nog aparata, dobro tehni~ki ure-|ena, bogato ilustrovana fotogra-fijama vojvode Mi{i}a, wegovog rodnog sela i ku}e, roditeqa, su-pruge, sinova, savremenika i vojni-ka saboraca u ratovima, {to je pre-poru~uje {irokom krugu ~italaca. Ukoliko ova kwiga – Pomenik do-pre do {to {ire publike, utoliko se moè re}i da je Fondacija „Voj-voda @ivojin Mi{i}“, uz pomo} Instituta za savremenu istoriju, uspe{no odgovorila ciqevima i zadacima iz statuta koji je u izvodu od{tampan na kraju kwige i u~ini-la veliki doprinos za „o~uvawe i negovawe lika i dela vojvode @i-vojina Mi{i}a“.

Dragomir Bonxi}

ISTORIJA 20. VEKA, 2004, 2

Izdava~ INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU

Beograd, Trg Nikole Pa{i}a 11

Za izdava~a Mom~ilo Pavlovi}, direktor

Priprema za {tampu i korektura Mladen Ackovi}

Tira`: 300 Prvo izdawe

Obim: 22 a/t

Format: 17h24 cm

U tro{kovima izdavawa ~asopisa u~estvovalo je Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije

[tampa: „Foto Futura”, Beograd

istorija 20. veka, 2004, 2 · novica veqanovski (skopqe), goran miloradovi}, miladin milo{evi},...

Documents