ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ ● ГРАЂАНСКО ПРАВО ● КРИВИЧНО ПРАВО ● УПРАВНО ПРАВО ● ПРИВРЕДНО ПРАВО ● РАДНО ПРАВО ● УНАКРСНИ ПОГЛЕД

новембар 2019 / број 86 11/2019

ISSN 2406-1085

legeartis.rs

ПРОПИСИ У ПРАКСИ

u Топли оброк и регрес за запослене у државним органима – прописи и пракса

u Измене и допуне Закона о ауторском и сродним правима – шта доносе новине и прецизирања

u Нови систем правних лекова у Закону о извршењу и обезбеђењу

u Пристанак лица за обраду података о личности према новом Закону о заштити података о личности

u Различите тенденције у пракси приликом оцењивања постојања кривичног дела насиље у породици

1

propisiupraksi.rs

Часопис Lege Artis – ПРОПИСИ У ПРАКСИ отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, по-хвале и критике. Можете их упутити ауторима текстова или на имејл редакције часописа redakcija@legeartis.rs

Пратите нас:● www.legeartis.rs● www.propisi.net● www.ingpro.rs● www.facebook.com/IngProLegeArtis

Будимо на вези

w w w . l e g e a r t i s . r s

ПРОПИСИ У ПРАКСИ

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

34

LEGE Artis : прописи у пракси / главни и одговор-ни уредник Ана Фулетин. - [Штампано изд.]. - Год. 3, бр. 25 (окт. 2014)- . - Београд : ИНГ-ПРО, 2014- (Београд : Digital art). - 28 cm

Месечно. - Наслов лат., текст ћир.. - Преузима нумерацију електронског издања. - Друго издање на другом медијуму: Lege Artis (Online) = ISSN 2334-6140ISSN 2406-1085 = Lege Artis (Штампано изд.)

LEGE A

RTIS ●

НО

ВЕМБА

Р 2019.

ISSN 2406-1085Година VIII, број 86, НОВЕМБАР 2019.

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а

За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар

Главни и одговорни уредник Редакције: Јован Матијашевић

Главни и одговорни уредник часописа: Ана Фулетин

Сарадници:

Дејан ОбренићЖељко АлбанезеЈасмина ВранићЉиљана Рудић Димић Маја МатићМилош ЈовићНемања РилкеНикола ПантелићПетар МијатовићСлободанка Келечевић

Технички уредник: Милена Станковић

Лектура: Милица Радованчев

Графичка припрема: Мирослав Арамбашић

Штампа: Digital art, Београд

Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836-890 факс: +381 11 2836-474 имејл: redakcija@legeartis.rs

Часопис излази једанпут месечно (10 бројева и 1 двоброј у оквиру годишње претплате).

Градитељство је најоданија слушкиња времена и околности.Борислав Пекић

Поштовани претплатници,

Јавна набавка грађевинских радова по природи ствари пред-ставља комплексну јавну набавку и због своје новчане вредности може да има изузетно велики значај, а спровођење овог поступка захтева познавање шире законске регулативе, превасходно оне из области планирања и изградње, па кроз текст који посвећујемо овој теми настојимо да помогнемо наручиоцима да овај поступак спроведу у складу за законском процедуром.

У септембру су усвојене измене Закона о ауторском и сродним правима, тако да се овом приликом бавимо поменутим изменама, пре свега онима које се односе на права аутора рачунарских про-грама и база података, као и на ауторска дела настала у радном односу.

Закон о заштити података о личности због новина које доноси и даље изазива велику пажњу, па настављамо да се бавимо овом темом, с тим што је у овом броју акценат стављен на питања која се тичу пристанка за обраду података о личности.

У пракси судова примећен је већи број тужби код којих се ту-жбени захтев односи на потраживања накнаде за топли оброк и регрес запослених у државним органима, тако да овој теми по-свећујемо текст у рубрици „Радно право”. У оквиру исте рубрике скрећемо пажњу и на текст о акту о отказу уговора о раду, одно-сно на то шта све наведени акт треба да садржи да би био законит, као и на процедуру достављања, уз примере из судске праксе.

У оквиру рубрике „Грађанско право” и даље се бавимо изме-нама Закона о извршењу и обезбеђењу, с тим што је сада акценат стављен на одредбе о правним лековима које су претрпеле зна-чајне промене.

Кривично дело насиља у породици већ дуже време налази се у жижи интересовања стручне и шире јавности, при чему су у пракси судова примећене различите тенденције у погледу оцене условa које треба испунити да би постојало ово кривично дело, чему је посвећен текст у рубрици „Кривично право”.

Поред наведених, ту су и други врло актуелни текстови у по-менутим, али и другим рубрикама, као и наше сталне рубрике „Портал читалаца”, „Календар аката” и „Регистар прописа доне-тих између два броја”.

u Зато што је прегледан и једноставан и не захтева никакву специјалну обуку за коришћење (user friendly).

u Зато што је могућ приступ неограниченом броју докумената у току претплате.

u Зато што има највећи број прописа, примера судске праксе, правних мишљења, модела и других докумената.

u Зато што има претраживач који даје прецизно сортиране и брзе резултате претраге.

u Зато што се документа – прописи и др. – могу претраживати путем одговарајућих скраћеница и синонима који се у правној пракси често користе.

u Зато што је једини на тржишту који аутоматски бележи најпрегледаније документе сваког претплатника и издваја их на почетној страни.

u Зато што има мејл-сервис који омогућава претплатницима да о новим прописима, примерима из судске праксе, правним мишљењима и стручним коментарима и другим документима из области које сами изаберу, буду информисани путем мејла истог дана кад су објављени у бази.

u Зато што ради са било ког рачунара на интернету, без икакве инсталације, а подржава рад и у интранет окружењу.

u Зато што је увек ажуран (не захтева ажурирање од стране претплатника).

u Зато што су текстови докумената и интерфејс доступни на ћирилици или латиници.

u Зато што једним кликом могу да се ископирају текстови у Word или PDF формату.

u Зато што има најсвеобухватнију и највећу базу судске праксе, са разгранатом структуром по одговарајућим правним гранама и правним институтима.

u Зато што се из текста прописа једним кликом приступа повезаним документима.

?Зашто баш

WWW.PROPISI.NET

3

propisiupraksi.rsLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

4 Јавна набавка грађевинских радова11 Осврт на измене и допуне Закона о буџетском систему

РАДНО ПРАВО

15 Топли оброк и регрес за запослене у државним органима – прописи и пракса21 Решење о престанку радног односа кроз закон и праксу, са посебним освртом на проблем достављања27 Повећање плата у јавном сектору – од плате за новембар 2019. године29 Исплате запосленима поводом државног празника Републике Србије32 Новија судска пракса из области радног права

ГРАЂАНСКО ПРАВО

42 Нови систем правних лекова у Закону о извршењу и обезбеђењу

КРИВИЧНО ПРАВО

51 Различите тенденције у пракси приликом оцењивања постојања кривичног дела насиље у породици54 Притужбе на рад Полиције

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

61 Пристанак лица за обраду података о личности према новом Закону о заштити података о личности67 Измене и допуне Закона о ауторском и сродним правима – шта доносе новине и прецизирања78 Коментар Уредбе о изменама и допунама Уредбе о начину и условима за отпочињање обављања комуналних делатности

РУБРИКЕ

87 Инфо-правник... између два броја...

89 Портал читалаца

99 Преглед прописа донетих између два броја

102 Kaлендар важења правних аката

У овом броју...

4

ЈАВ

НЕ

НА

БАВ

КЕ

И Б

УЏЕТ

ИLE

GE

AR

TIS

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

Јавна набавка грађевинских радоваЈавна набавка грађевинских радова од великог је значаја и за наручиоце и за ширу заједницу, а познавање Закона о планирању и изградњи и његових подзаконских аката предуслов је за израду квалитетне конкурсне документације и даље спровођење поступка.

Милош Јовић, експерт за јавне набавке

УВОД

Јавна набавка грађевинских радова по при­роди ствари представља комплексну јавну на­бавку, која веома често због свог стратешког и/или финансијског значаја за наручиоца, али и ширу заједницу, као и због интереса јавности и у већем броју случајева изражене конкуренције, представља озбиљан изазов за лица која поступак јавне набавке треба да спроведу. Због тога је значај израде квалитет­не конкурсне документације за извођење гра­ђевинских радова посебно изражен, а огледа се у јасном, прецизном, логичком и сврси­сходном дефинисању свих кључних аспеката конкурсне документације (техничке специ­фикације, услови за учешће у поступку, кри­теријуми за доделу уговора, модел уговора и средства обезбеђења).

Међутим, пре него што Комисија за јавну набавку започне са израдом конкурсне до­кументације за јавну набавку грађевинских радова неопходно је да се њени чланови упо­знају са прописима од значаја, пре свега са одредбама Закона о планирању и изградњи (даље: ЗПИ).

Од значаја за извођење грађевинских ра­дова су и Правилник о садржини и начину издавања грађевинске дозволе, Правилник о садржини и начину вођења књиге инспекци­је, грађевинског дневника и грађевинске књи­

ге, Правилник о садржини и начину вођења стручног надзора и Правилник о изгледу, садржини и месту постављања градилишне табле, али и Правилник о енергетскoj ефи­касности зграда, Правилник о садржини и начину вршења техничког прегледа објекта, саставу комисије, садржини предлога ко­мисије о утврђивању подобности објекта за употребу, осматрању тла и објекта у току гра­ђења и употребе и минималним гарантним роковима за поједине врсте објеката, Уредба о безбедности и здрављу на раду на привреме­ним или покретним градилиштима, Посебне узансе о грађењу и др.

У вези са изнетим важно је сагледати и кључне појмове који су дефинисани у члану 2. став 1. ЗПИ­а, као што су објекат, објекат јавне намене, зграда, помоћни објекат, линиј­ски инфраструктурни објекат, комунална ин­фраструктура и сл. Такође, када је реч о врсти грађевинских радова, од значаја су дефини­ције припрeмних рaдoва, изградње oбjeктa, грaђeња, рeкoнструкциjе, рeкoнструкциjе линиjскoг инфрaструктурнoг oбjeктa, дoгрaд­ње, aдaптaциjе, сaнaциjе, инвeстициoнoг oдржaвaња објекта, тeкућeг (рeдoвнoг) oдр­жaвaња oбjeктa итд.

Чланом 5. ЗЈН­а предмет уговора о јавној набавци радова дефинисан је као: 1) извођење радова или пројектовање и извођење радова описаних у Уредби о класификацији делатно-сти, сектор Ф – Грађевинарство; 2) извођење радова на изградњи грађевинског објекта узе-тог као целина, који испуњава све економске и техничке захтеве наручиоца.

Избор извођача радова врши се по пра­вилу у отвореном поступку јавне набавке, али би користан поступак у случајевима ве­

5

ЈАВ

НЕ Н

АБА

ВК

Е И БУЏ

ЕТИLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

ликих грађевинских подухвата могао бити и рестриктивни, у којем се у првој фази заин­тересована лица подношењем пријава ква­лификују за одређене конкретне грађевинске радове, а кандидати који испуњавају тражене услове (обавезне и додатне услове за учешће у поступку), односно који су се квалифико­вали, у другој фази подносе понуду за пред­метне радове. Такође, у случајевима када су испуњени услови из чл. 36. ст. 1. т. 5) ЗЈН­а, наручилац може да спроведе преговарачки поступак без објављивања позива за подно­шење понуда у случају додатних (непредви­ђених) радова.

Јавна набавка радова, сходно одредбама Закона о јавним набавкама (даље: ЗЈН), по­седује одређене специфичности у односу на набавку добара и услуга, међу којима су најва­жније следеће: 1) код добара и услуга позив за подношење понуда објављује се и на страном језику уколико је процењена вредност истих већа од 250 милиона динара, док је тај вред­носни лимит у случају радова дупло већи; 2) уговор о јавној набавци услед потребе за по­већањем обима предмета набавке за добра и услуге може да се анексира до вредности од максимално 5% и највише 5 милиона динара уговорене вредности, док се ови лимити не односе на вишкове радова уколико су исти уговорени, што значи да тај проценат или номинални износ може да буде и већи.

ТЕХНИЧКE СПЕЦИФИКАЦИЈЕ – ПРОЈЕКТНА (ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА)

Чланом 70. став 1. ЗЈН­а прописано је да техничке спецификације и пројектна доку­ментација представљају техничке захтеве који су обавезни и саставни део конкурсне документације, у којима су предвиђене опи­сане карактеристике радова које морају да омогуће да се радови који се набављају опишу на начин који је објективан и који одговара потребама наручиоца.

Терминолошки најисправнији, када је реч о грађевински радовима, јесте појам „те­хничка документација”. Тeхничкa дoкумeн­тaциja прeдстaвљa урeђeни скуп прojeкaтa кojи сe сaстoje oд тeкстуaлних, нумeричких и

грaфичких прилoгa, кojимa сe oбeзбeђуje ус­клaђeнoст сa лoкaциjским услoвимa, вaжeћим прoписимa, стaндaрдимa и нoрмaтивимa, a изрaђуjу сe у циљу утврђивaњa лoкaциjских, функциoналних, тeхничких и oбликoвних кaрaктeристикa oбjeктa, као и дeфинисaњa нaчинa грaђeњa oбjeктa и извoђeњa рaдoвa.

Чл. 2. ст. 1. т. 29) ЗПИ­а и чл. 2. ст. 1. Пра­вилника о садржини, начину и поступку из­раде и начину вршења контроле техничке документације према класи и намени објеката

дефинишу техничку документацију као скуп пројеката који се израђују ради утврђивања концепта објекта, разраде услова, начина из­градње и за потребе одржавања објекта.

Техничка документација израђује се као: 1) генерални пројекат; 2) идејно решење; 3) идејни пројекат; 4) пројекат за грађевинску дозволу; 5) пројекат за извођење и 6) пројекат изведеног објекта.

Документ којим се одобрава извођење радова на изградњи објеката јесте грађевин­ска дозвола. Наведену дозволу издаје Ми­нистарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре за изградњу двадесет пет различитих врста објеката, који су дефини­сани чланом 133. ЗПИ­а, а када се ови објекти граде на територији АП Војводине, грађевин­ску дозволу издаје Покрајински секретаријат за енергетику, грађевинарство и саобраћај. За све остале објекте грађевинску дозволу издаје надлежни орган локалне самоуправе. За објекте за које грађевинску дозволу издаје Министарство, односно надлежни орган ау­тономне покрајине, пре издавања грађевин­ске дозволе потребно је прибавити извештај ревизионе комисије. Грађевинска дозвола престаје да важи ако се не изврши пријава радова у року од три године од дана право­снажности решења којим је издата грађевин­ска дозвола.

За изградњу одређених објеката и извође­ње одређених радова (седамнаест посебних врста објеката и радова, између осталих, и радови на текућем одржавању) није потреб­но прибављање грађевинске дозволе, што је ближе одређено посебним подзаконским актом донетим по основу овлашћења из чла­на 144. ЗПИ­а (Правилник о посебној врсти објеката и посебној врсти радова за које није

6

ЈАВ

НЕ

НА

БАВ

КЕ

И Б

УЏЕТ

ИLE

GE

AR

TIS

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

потребно прибављати акт надлежног органа, као и врсти објеката који се граде, однoсно врсти радова који се изводе на основу решења о одобрењу за извођење радова, као и обиму и садржају и контроли техничке документације која се прилаже уз захтев и поступку који на­длежни орган спроводи).

У конкурсној документацији, у делу који се односи на техничке спецификације, односно техничку документацију, најпре је неопход­но дефинисати сам предмет и главну обавезу извођача, као и рок за извођење, било фиксно (прецизно) било као максималан рок унутар ког понуђач нуди рок за извођење радова.

Пожељно је да се понуђачима у конкурсној документацији наведе ко је израдио техничку документацију и ко је извршио њену техни­чку контролу, уз напомену да се у конкурсној документацији налази извод из пројекта, као и да комплетна техничка документација – те­хнички опис и графичка документација којом располаже наручилац може да буде предмет увида по претходно поднетом писаном захте­ву за преглед техничке документације. Ово је веома важно јер понуђачима може бити ко­рисно да се упознају са сваким садржајем те­хничке документације који им може помоћи у сачињавању понуде.

У изводу из техничке документације која се наводи у конкурсној документацији најпре је обавезно навести пун обим радова, односно шта све радови обухватају (нпр. приликом из­градње моста радови обухватају и изградњу приступних саобраћајница мосту, регулацију реке, са прецизним навођењем стационаже и др.). Важно је нагласити да је обавеза изво­ђача да обезбеди одржавање неопходног ни­воа безбедности за све учеснике у саобраћају, уколико се радови изводе под саобраћајем, уз опис начина на који треба да се изврши регу­лисање саобраћаја у зони извођења радова и организује привремено регулисање саобра­ћаја, уз обавезу поступања по пројекту регу­лисања саобраћаја током извођења радова. У зависности од врсте објекта који се гради, уколико је неопходно, понуђачима ће у делу техничких спецификација бити установљене обавезе коришћења лабораторија, вршења геодетских обележавања и израде цртежа, обављања привремених радова, радова који

се односе на измештање и заштиту инстала­ција, заштиту животне средине и сл. У овом делу конкурсне документације пожељно је да наручилац учини доступним и друге изводе из пројекта, као што су цртежи и технички услови за извођење радова, али и сву оста­лу документацију коју сматра неопходном како би понуђач стекао увид о врсти радо­ва, техничким карактеристикама (специфи­кацијама), квалитету, количинама и начину спровођења контроле.

УСЛОВИ ЗА УЧЕШЋЕ У ПОСТУПКУ ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Чланом 75. став 1. тачка 5) ЗЈН­а прописа­но је да понуђач мора да има важећу дозволу надлежног органа за обављање делатности која је предмет јавне набавке, ако је дозвола предвиђена посебним прописом.

Приликом извођења радова постоји могућ­ност да је понуђачима неопходно поседовање тзв. велике лиценце уколико грађевинску до­зволу издаје Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, односно По­крајински секретаријат за енергетику, гра­ђевинарство и саобраћај. Услови за добијање потребних лиценци прописани су Правилни­ком о начину, поступку и садржини података за утврђивање испуњености услова за изда­вање лиценце за израду техничке докумен­тације и лиценце за грађење објеката за које грађевинску дозволу издаје Министарство, односно аутономна покрајина, као и о услови­ма за одузимање тих лиценци. Тако, примера ради, велика лиценца И131Г2 – за извођење радова на саобраћајницама добија се у слу­чају да правно лице које поднесе захтев за ту лиценцу запошљава најмање два лица са ли­ценцом Инжењерске коморе Србије 415 или једно лице са лиценцом 415 и једно лице са ли­ценцом 412, за велику лиценцу И132Г1 – из­вођење грађевинских конструкција – најмање два лица са лиценцом 410 или једно лице са лиценцом 410 и једно лице са лиценцом 412, за изградњу хидрограђевинских објеката на пловним путевима (велика лиценца И160Г3) најмање два лица са лиценцом 413 или 414 итд. Списак предузећа са великим лиценца­ма може да се пронађе на интернет страници

7

ЈАВ

НЕ Н

АБА

ВК

Е И БУЏ

ЕТИLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (www.mgsi.gov.rs/sites/default/files/spisakfirmi190131.pdf).

Када је реч о додатним условима за уче­шће, њима се од понуђача захтева да докажу да поседују одређени финансијски, пословни, те хнички и кадровски капацитет који наручи­лац сматра неопходним како би добио квали­тетног и поузданог извођача радова. Додатни услови финансијског капацитета, уколико се траже, требало би пре свега да буду усмере­ни на одређени пословни приход, односно на захтев ликвидности у посматраном периоду.

Пословни капацитет односи се пре свега на тзв. референце у послу. ЗЈН прописује да се референце могу захтевати у периоду не ду­жем од последњих осам година, али је углав­ном рационалније да тај период буде краћи (нпр. пет година). Овим захтевом наручилац жели да осигура добијање пословног партне­ра који има искуства у обављању посла који је предмет јавне набавке. У том смислу и за­хтевани услов односи се на искуство у изво­ђењу радова који су предмет јавне набавке или изградњу сличних објеката, односно из­вођење истих или сличних радова, при чему је неопходно одредити ту сличност кроз де­финисање јасних параметара. Референце се траже у вези са одређеним обимом или коли­чином одређене вредности, одређеног броја уговора или кумулацијом ових захтева. Услов пословног капацитета може да буде и посе­довање одређених стандарда квалитета (ISO стандарда), попут оних општих: ISO 9001 – Међународни стандард за управљање квали­тетом, ISO 14001 – Међународни стандард за системе управљања животном средином и ISO 45001 – Међународни стандард за упра­вљање здрављем и безбедношћу на раду, који замењује старији 18001 OHSAS, али и стан­дарда као што су ISO 50001 – Међународни стандард за системе управљања енергијом, ISO 44001 – Међународни стандард за кола­боративни рад и др.

Услов техничког капацитета односи се на располагање одређеним транспортним и дру­гим возилима, опремом и радним машинама понуђача, при чему се располагање посматра у ширем смислу, односно није неопходно да понуђач захтевану опрему (машине, возила)

има у власништву, већ може да их користи и по основу лизинга и закупа. Овде је, сходно самом предмету набавке, тј. врсти радова (да ли је нпр. реч о радовима у нискоградњи или високоградњи), географском терену, раду у условима одвијања саобраћаја или не и сл., потребно одредити одређене услове који би свакако морали да буду у логичкој вези и сра­змери са предметом јавне набавке.

У том смислу, у зависности од врсте радо­ва (бетонски, асфалтерски, земљани, висо­коградња, инвестиционо одржавање итд.), биће оправдани захтеви да понуђач распо­лаже: асфалтном базом, фабриком бетона, финишером, ваљковима и виброваљковима, виброплочама и виброжабама, машинама за сечење бетона и асфалта, ауто­миксером, камионима, багерима (гусеничарима), бул­дожерима, хидрауличним корпама, муљним пумпама, ровокопачима, крановима, компре­сорима и сл.

Коначно, у погледу услова кадровског ка­пацитета, захтева се да одређена лица буду у пословном односу са понуђачем и да имају захтеване квалификације, стручне и иску­ствене капацитете и квалитете. Дакле, овде је неопходно доказати постојање односа изме­ђу понуђача и ангажованог лица и постоја­ње одређеног капацитета ангажованог лица. При извођењу грађевинских радова пожељно је захтевати да понуђач докаже да има радно ангажована лица (по било ком од Законом о раду предвиђених основа) која имају одређе­не лиценце Инжењерске коморе Србије, и то лиценце одговорних извођача радова. То су следећа звања и лиценце: дипломирани ин-жењер архитектуре: 400 и 401; дипломира-ни инжењер машинства: 430, 432, 434 и 436; дипломирани грађевински инжењер: 410, 411, 412, 413, 414 и 415; дипломирани инжењер саобраћаја: 468, 469 и 470; дипломирани ин-жењер геодезије: 471; дипломирани инжењер шумарства: 473 и 474.

КРИТЕРИЈУМИ ЗА ДОДЕЛУ УГОВОРА

Критеријум за доделу уговора приликом извођења грађевинских радова у највећем броју случајева је најнижа понуђена цена. Када је критеријум економски најповољнија

8

ЈАВ

НЕ

НА

БАВ

КЕ

И Б

УЏЕТ

ИLE

GE

AR

TIS

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

понуда, као неценовни елемент критеријума најчешће се одређује рок за извођење радова.

Потребно је да рок за извођење радова буде унапред одређен када је неопходно да радови буду завршени у тачно дефинисаном року (нпр. школа мора бити завршена до одређе­ног датума како би се на време исходовала употребна дозвола и како би 1. септембра деца кренула у исту). То не значи да унутар тог рока не може да се дозволи да понуђачи понуде краћи рок и да се додељује одређени додатни број пондера (бодова) за то.

Пондерисање рока за извођење радова по­себно је пожељно када рок завршетка радова није стриктно везан за одређени дан (дане), али постоје оправдани, пре свега економски, али и друштвени разлози да се радови заврше што пре. То ће бити случај када од динамике радова, односно рока завршетка изградње ау­то­пута зависи и моменат када ће бити уведе­на наплата путарине, па је свакако у интересу да се наплата успостави што раније како би се што пре кренуло у поступак враћања уложе­ног новца. Када се гради центар за хемодија­лизу, што пре он буде завршен и пуштен у рад, то ће болесници којима је он потребан за, не­ретко, и свакодневни третман, исти имати у свом месту живљења и неће бити принуђени да губе и новац и време на путовања у хемоди­јализни центар који се налази у неком другом месту. Коначно, када се ради реконструкција путева са потпуном или делимичном обуста­вом саобраћаја на деоници која је предмет ре­конструкције, од многоструког значаја је да период обуставе буде што краћи.

Када је реч о (делимичној) обустави сао­браћаја, мора се имати на уму и могућност да се бодују и организационо­функционалне карактеристике, као што је нпр. проходност улица приликом извођења радова у смислу периода затварања саобраћаја у данима, пе­риода у току дана (континуирано или само у ноћним часовима), методологије решавања проходности (делимично пропуштање, ком­плетна проходност у тзв. шпицевима) и сл.

Од осталих елемената који би могли да се бодују, од значаја би евентуално могао да буде и период гаранције за изведене радове или материјале, уколико није општеприхваћен и јединствен.

МОДЕЛ УГОВОРА – УГОВОР

Уговор о извођењу грађевинских радо­ва представља веома комплексан уговор, па израда модела уговора, као саставног дела конкурсне документације, може да се сматра и најважнијим задатком Комисије за јавну набавку.

Модел уговора (даље: уговор) најпре мора да садржи предмет уговора, односно кратак назив истог, уз напомену да су његови састав­ни делови техничка документација, усвојена понуда изабраног понуђача и динамички план извођења радова.

Када је реч о уговореној цени, поред цене радова из понуде, неопходно је дефиниса­ти да ли постоје објективни параметри који могу да утичу на корекцију исте (нпр. цена материјалa који се уграђују, девизна клаузула и сл.), а неопходно је уредити и питање ви­шкова и мањкова радова. Они свакако не мо­рају да буду уговорени (радови могу да буду уговорени у фиксном износу), али је природа грађевинских радова таква да би наведено по­ступање тешко било оправдано. Вишкови и мањкови радова исказују се у грађевинском дневнику, а њихов обрачун врши се по једи­ничним ценама из усвојене понуде.

Поступање у случају вишкова и мањкова је различито, али је препорука да се уговори дужност извођача да, у случају вишкова или мањкова изведених радова у односу на угово­рене, уз привремену ситуацију (као и касније уз окончану) достави и приказ вишкова од­носно мањкова радова, са образложењем које оверава стручни надзор, при чему је пожељно ограничити проценат вишкова радова који би се могли извести без претходне сагласности наручиоца (инвеститора). Другим речима, корисно је предвидети дужност извођача да, уколико се у току извођења радова појави по­треба за извођењем вишкова радова већим од одређеног процента (5% или 10%) укупно уговорених радова, застане са том врстом ра­дова и писаним путем обавести наручиоца о поменутим вишковима, а исте изведе тек по добијању писане сагласности од стране на­ручиоца. Коначно, пожељно је установити и дужност извођача да по завршетку радо­ва, уз записник о извршеним радовима, до­

9

ЈАВ

НЕ Н

АБА

ВК

Е И БУЏ

ЕТИLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

стави и коначни обрачун количина стварно изведених радова оверен од стране стручног надзора. Притом, имајући у види одредбе чл. 115. ст. 4. и 5, а у вези са ставом 1. истог члана ЗЈН­а, уколико је укупна вредност стварно изведених радова већа од уговорене вредно­сти (вишкови су већи од мањкова), уговорне стране сачиниће анекс којим ће утврдити ко­начну вредност радова, па ће након потписи­вања анекса извођач доставити и окончану ситуацију.

Када је реч о цени радова, важно је у уго­вору назначити шта та цена обухвата, а по правилу би требало да обухвати све трошкове који настају у вези са извођењем радова, као што су трошкови организације и осигурања градилишта, комуналних услуга (електрична енергија, вода и сл.), евентуалног закупа јавне површине за потребе извођења радова и ме­ханизације потребне за извођење радова, као и остале зависне трошкове.

Уговором морају да се установе и услови плаћања. При извођењу радова често је веома оправдано предвидети авансно плаћање (од 10 до 30, у оправданим случајевима и 50%), при чему се аванс исплаћује пошто извођач достави средство финансијског обезбеђења у вредности аванса, а након пријема предра­чуна (авансног рачуна). Остатак уговорене вредности (или укупна вредност ако нема аванса) плаћа се извођачу по испостављеним привременим ситуацијама (обично месечним ситуацијама, али може и по обављеној групи радова) и окончаној ситуацији. Уз ситуације, извођач доставља обрачунске листове грађе­винске књиге које оверавају и надзорни орган и извођач, а верификује наручилац. Такође, корисно је задржати одређени проценат (обично 10%) до окончања техничког прегле­да објекта, односно након достављеног изве­штаја комисије о техничком прегледу објекта без примедаба.

Уговором је неопходно дефинисати и рок за извођење радова, при чему је важан и мо­менат када исти почиње да се рачуна. Једина исправна пракса је да тај моменат буде дан увођења у посао, а наручилац извођача уводи у посао тако што му предаје решење о грађе­винској дозволи (или одобрењу за изградњу), потврду о пријему документације и пријави

радова, решење о именовању стручног над­зора, обавештење о лицима овлашћеним за праћење реализације уговора и план превен­тивних мера, у складу са Законом о безбед­ности и здрављу на раду, а затим извођачу обезбеђује несметан прилаз градилишту и испражњен простор од лица и ствари у којем се изводе радови.

С друге стране, да би био уведен у посао, и извођач мора да испуни одређене обавезе према наручиоцу, односно да достави сред­ство обезбеђења за добро извршење посла, динамички план извођења радова и поли­су осигурања (обавезно осигурање од про­фесионалне одговорности), као и решење о именовању лица које ће бити задужено за спровођење мера безбедности и здравља на раду током извођења радова.

Поред дефинисања рока, пожељно је дефи­нисати и под којим условима исти може да се продужи, при чему то може да се учини и простим позивањем на чл. 42. Посебних узан­си о грађењу. Оправдани продужетак рока (на захтев извођача) по правилу постоји: у случају прекида, застоја или кашњења у изво­ђењу радова, што није изазвано кривицом из­вођача радова, затим у случају елементарних непогода и дејства више силе, као и у случају извођења одређеног процента вишка радова (Посебне узансе о грађењу прописују 10%), и извођења додатних, непредвиђених радова.

Коначно, поред опште одредбе, односно установљавања обавезе извођача да радове који су предмет уговора изведе у складу са по­зитивном законском регулативом, техни чким прописима, техничком документацијом, конкурсном документацијом, динамичким планом извођења радова и самим уговором, веома је битно да се прецизно одреде обавезе извођача и (евентуалне) санкције уколико се те обавезе не поштују.

Те обавезе су: достављање неопходне доку­ментације пре почетка извођења радова (реше­ње о именовању одговорних извођача радова, динамички план извођења радова), обавља­ње свих припремних радовa и организацијa градилишта (ограђивање градилишном огра­дом, израда, постављање градилишне табле и др.), обезбеђивање безбедности свих лица на градилишту, самог градилишта, складишта

10

ЈАВ

НЕ

НА

БАВ

КЕ

И Б

УЏЕТ

ИLE

GE

AR

TIS

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

материјала и сл., затим поступање по свим примедбама и захтевима наручиоца датим на основу мишљења надзорног органа, као и извођење неопходних радова на поправкама, рушењу или поновном извођењу радова, за­мени набављеног или уграђеног материјала и опреме о сопственом трошку.

У смислу изнетог, извођач мора да омогући вршење стручног надзора на објекту, али и да уредно води све књиге предвиђене ЗПИ­ом и другим прописима који регулишу ову област. Извођач је дужан и да по завршеним радо­вима одмах о томе обавести наручиоца, као и да сноси трошкове накнадних прегледа комисије за технички преглед објекта уко­лико се утврде неправилности и недостаци у изведеним радовима. Такође, неопходно је уговором дефинисати одговорност извођача за сав уграђени материјал и опрему, па захте­вати достављање сертификата и атеста за тај материјал и опрему најкасније до дана примо­предаје изведених радова.

Санкције за неизвршавање или неуредно извршавање обавеза од стране извођача сва­како су реализација средства обезбеђења за добро извршење посла, уговорна казна и јед­нострани раскид уговора. Притом, веома је важно прецизно дефинисати под којим усло­вима која санкција може да се изрекне.

Уговорна казна се наплаћује у случају да по­нуђач не изведе радове у уговореном року, али може да се пропише и могућност наплате уго­ворне казне ако се касни и са динамиком изво­ђења радова, уколико је поштовање динамике од посебног значаја. Висина уговорне казне одређује се по правилу у промилима (‰) од укупно уговорене вредности за сваки дан за­кашњења, с тим што се одређује и максималан могући износ који је обично 5% од вредности укупно уговорених радова. Упоредо и незави­сно од уговорне казне, ако је због кашњења у извођењу или предаји радова претрпео штету која је већа од износа уговорне казне, наручи­лац може да захтева накнаду штете (разлику до пуног износа претрпљене штете).

Осим тога, важно је јасно дефинисати и под којим условима наручилац има могућ­ност једностраног раскида уговора. Ова санк­ција се предвиђа за теже повреде уговорних обавеза као што су: недостављање захтева­

ног средства обезбеђења за добро извршење посла, недостављања полисе осигурања, нео­правдано кашњење са извођењем радова дуже од одређеног броја дана, неоправдани прекид извођења радова, извођење радова који нису у складу са техничком документацијом, који не одговарају прописима или стандардима за ту врсту посла и квалитету наведеном у пону­ди извођача, као и непоступање извођача по примедбама стручног надзора.

С друге стране, уговорне обавезе, истина значајно мање, има и наручилац, а односе се на обезбеђење вршења стручног надзора (интерног или екстерног), увођење извођача у посао и предају техничке документације, обезбеђење несметаног прилаза градилишту, отварање грађевинског дневника и плаћање у складу са уговореном динамиком.

СРЕДСТВА ОБЕЗБЕЂЕЊА

Од извођача се обавезно захтева доставља­ње полисе осигурања радова који су предмет уговора од уобичајених ризика (осигурање објекта) и то до њихове пуне вредности, као и полисе осигурања од одговорности за штету причињену трећим лицима и стварима тре­ћих лица.

Осим тога, као што је претходно наведе­но, у случају авансног плаћања извођач мора да достави средство обезбеђења за повраћај авансне уплате, а обавезно треба да тражи и достављање средства обезбеђења за изврше­ње уговорних обавеза, односно за добро из­вршење посла и за отклањање недостатака у гарантном року.

С тим у вези, Правилник о садржини и начину вршења техничког прегледа објекта, саставу комисије, садржини предлога ко­мисије о утврђивању подобности објекта за употребу, осматрању тла и објекта у току гра­ђења и употребе и минималним гарантним роковима за поједине врсте објеката пропи­сује минималне гаранте рокове у грађевин­ским радовима сходно врсти објеката који се граде. Гарантни рок од две године прописан је за пословне зграде, пословне просторије и друге објекте у којима се обавља привредна делатност, затим за објекте у којима се обавља образовна, здравствена, научна, културна

11

ЈАВ

НЕ Н

АБА

ВК

Е И БУЏ

ЕТИLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

или социјална делатност, као и за комуналне објекте. Гаранти рок од три године предви­ђен је, између осталог, и за објекте и радове на железничким пругама и државним путеви­ма I и II реда, хидротехничке тунеле, метрое, подземне гараже и сличне подземне објекте, хале конструктивног распона 50 метара и више, објекте високоградње висине 50 метара

и више, топлане капацитета 25.000.000 кило­калорија часа и више. Коначно, гаранти рок од пет година дефинисан је, између осталог, и за хидроелектране, термоелектране и топлане снаге 10 МW, затим за далеководе, разводна постројења и трафостанице напона 110 kV и више, као и за објекте за масовни пријем људи и станове за тржиште.

Осврт на измене и допуне Закона о буџетском системуЗаконом о изменама и допунама Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, број 72/19 – даље: Закон) дефинисани су поједини појмови који се користе у Закону о буџетском систему, а уједно је извршена и допуна већ дефинисаних појмова. Измене су ступиле на снагу 8. 10. 2019. године.

Слободанка Келечевић, дипл. правник, виши буџетски инспектор у Министарству финансија

ЕВИДЕНЦИОНИ РАЧУН

Законом је измењен члан 2. тачка 49а) За­кона о буџетском систему: евиденциони ра­чун је рачун корисника буџетских средстава у оквиру система извршења буџета Републике Србије, односно локалне власти, на коме се евидентирају извршена плаћања и прима­ња тог корисника за све трансакције преко рачуна извршења буџета Републике Србије, односно локалне власти, који не учествује у платном промету, као и рачун преко којег се врши уплата јавних прихода и који учествује у платном промету.

Овом изменом извршена је допуна де­финиције евиденционог рачуна јер је била изостављена дефиниција евиденционог ра­чуна за кориснике буџетских средстава који у оквиру извршења буџета локалне власти отварају евиденциони рачун на коме се еви­дентирају извршена плаћања и примања тог корисника за све трансакције преко рачуна извршења буџета локалне ласти који не уче­ствује у платном промету и преко којег се врши уплата јавних прихода и који учествује у платном промету.

ОВЛАШЋЕЊЕ МИНИСТРУ ЗА КОНВЕРЗИЈУ СРЕДСТАВА НА КОНСОЛИДОВАНОМ РАЧУНУ ТРЕЗОРА

Чланом 2. овог закона допуњен је члан 10. став 1. Закона о буџетском систему, којим је дато овлашћење министру, односно лицу које

12

ЈАВ

НЕ

НА

БАВ

КЕ

И Б

УЏЕТ

ИLE

GE

AR

TIS

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

он овласти да може да инвестира новчана средства на консолидованом рачуну трезора Републике Србије, осим прихода за које је у посебном закону, односно међународном уго­вору утврђена намена која ограничава употре­бу тих средстава, на домаћем или иностраном финансијском тржишту новца или капитала, у складу са законом и другим прописом, а може и да врши и конверзија ових средстава.

ФИСКАЛНА СТРАТЕГИЈА

Чланом 3. овог закона мењају се ставови 5–8 у члану 27г Закона о буџетском систему, па након усвајања Влада подноси Фискалну стратегију на разматрање Одбору Народне скупштине надлежном за финансије, репу­блички буџет и контролу трошења јавних средстава, који разматра Фискалну стратеги­ју како би оценио да ли је израђена у скла­ду са фискалним принципима и правилима утврђеним у Закону о буџетском систему и извештава Владу да ли има коментаре и пре­поруке у вези са њом.

Уколико Влада на предлог министра одлу­чи да измени и допуни Фискалну стратегију на основу препорука које је дао Одбор На­родне скупштине надлежан за финансије, републички буџет и контролу трошења јав­них средстава, такве измене и допуне уносе се у ревидирану фискалну стратегију, која се доставља поменутом одбору пре упућивања предлога буџета за наредну годину.

Изменом се прецизира да Влада након усвајања Фискалне стратегије исту просле­ђује Одбору Народне скупштине надлежном за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава.

ПОВЕЋАЊЕ ПЛАТА У ЈАВНОМ СЕКТОРУ

Чланом 4. Закона омогућава се повећање плата у јавном сектору:1) Министарства унутрашњих послова, Бе­збедносно­информативне агенције и Мини­старства одбране − за 9%;2) Уставног суда − за 9%; 3) судова, тужилаштава и завода за извршење кривичних санкција − за 9%;

4) високошколских установа, установа основ­ног и средњег образовања и установа учени­чког и студентског стандарда − за 9%;5) истраживача (осим истраживача у нау­чноистраживачкој установи који право на повећање плата остварују у високошколској установи) и помоћног особља у научноистра­живачкој делатности − за 10%; 6) установа културе − за 10%;7) предшколских установа − за 9%;8) установа социјалне заштите (осим здрав­ствених радника) − за 9%;9) осталих корисника средстава буџета Репу­блике Србије − за 8%;10) корисника средстава буџета локалне власти, осим корисника из т. 6)−8) овог става − за 8%; 11) организација обавезног социјалног оси­гурања, осим Фонда за социјално осигурање војних осигураника − за 8%;12) здравствених установа, осим војноздрав­ствених установа, и то: ● доктору медицине, доктору стоматологије / доктору денталне медицине, магистру фар­мације и магистру фармације − медицинском биохемичару са завршеним интегрисаним академским студијима здравствене струке − за 10%; ● медицинској сестри, здравственом те­хничару, односно другом лицу са завршеном одговарајућом високом, односно средњом школом здравствене струке − за 15%; ● осталим запосленим (немедицинском осо­бљу) − за 8%.

Здравствени радници запослени у устано­вама социјалне заштите остварују право на повећање плате у процентима из тачке 12) овог члана.

Повећање плата вршиће се почев од пла-те за новембар 2019. године.

ПРОДУЖЕЊЕ ЗАБРАНЕ ЗАПОШЉАВАЊА

Изменама члана 27е став 34. Закона о буџет­ском систему продужено је важење забране за­пошљавања код корисника јавних средстава до краја 2020. године, која је уведена још Законом о изменама и допунама Закона о буџетском си-стему („Сл. гласник РС” бр. 108/2013), који се примењивао од 7. децембра 2013. године.

13

ЈАВ

НЕ Н

АБА

ВК

Е И БУЏ

ЕТИLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

ИНДЕКСАЦИЈА ПЕНЗИЈА

Брисан је део посебног фискалног прави­ла које се односи на индексацију пензија, с обзиром на то да ће се почев од 2020. године пензије усклађивати на начин прописан зако­ном којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање.

ЈАВНИ ПРИХОДИ И ПРИМАЊА МОРАЈУ БИТИ НАПЛАЋЕНИ ИСКЉУЧИВО НА ПРИНЦИПУ ГОТОВИНСКЕ ОСНОВЕ

Одредбама члана 49. Закона о буџетском систему регулисана ја наплата прихода и примања буџета, тј. да се приходи и примања буџета Републике Србије и буџета локалне власти прикупљају и наплаћују у складу са законом и другим прописима, независно од износа утврђених у буџету за поједине врсте прихода и примања, као и да се јавни приходи и примања уплаћују преко уплатних рачуна јавних прихода које посебним актом пропи­сује министар и да су директни и индиректни корисници буџетских средстава обавезни да на дан реализације обезбеде потпуно и пра­вовремено уплаћивање прихода и примања буџета из оквира своје надлежности на про­писани рачун одговарајућег консолидованог рачуна трезора, за потребе распоређивања у буџету, у складу са Законом.

Чланом 6. Закона уведена је обавеза да јавни приходи и примања морају бити на-плаћени искључиво на принципу готовин-ске основе, осим ако је Законом, односно актом Владе предвиђен другачији метод.

УПРАВА ЗА ТРЕЗОР НЕ ДАЈЕ ВИШЕ САГЛАСНОСТ ДИРЕКТНИМ КОРИСНИЦИМА ЗА РАСПОДЕЛУ СРЕДСТАВА СВОЈИМ ИНДИРЕКТНИМ КОРИСНИЦИМА

Чланом 7. Закона прописано је да Упра­ва за трезор не даје сагласност директним корисницима буџетских средстава за рас­поделу средстава својим индиректним бу­џетским корисницима, с обзиром на то да су директни корисници у буџетском смислу

одговорни за индиректне кориснике буџет­ских средстава.

Подсетимо, одредбама члана 50. став 1. Закона о буџетском систему прописано је да у року од 30 дана од дана ступања на снагу закона, односно одлуке о буџету директни корисници буџетских средстава који су у бу­џетском смислу одговорни за индиректне ко­риснике буџетских средстава врше расподелу средстава индиректним корисницима у окви­ру својих одобрених апропријација и о томе обавештавају сваког индиректног корисника по добијеној сагласности Управе за трезор, односно трезора локалне власти.

ОДГОВОРНОСТ ЗА ПРЕУЗЕТЕ ОБАВЕЗЕ

Одредбама члана 54. Закона о буџетском систему прописана је одговорност за преузе­те обавезе. Ставом 1. овог члана прописано је да обавезе које преузимају директни односно индиректни корисници буџетских средстава и корисници средстава организација за оба­везно социјално осигурање морају да одгова­рају апропријацији која им је одобрена за ту намену у тој буџетској години.

У члану 8. Закона прописано је да се ово ограничење не примењује на преузимање обавеза за подстицаје у пољопривреди и руралном развоју из ИПАРД 2 програма, у складу са Законом о потврђивању Оквир­ног споразума између Републике Србије и Европске комисије о правилима за спрово­ђење финансијске помоћи Европске уније Републици Србији у оквиру инструмента за претприступну помоћ (ИПА II) („Сл. гла­сник РС – Међународни уговори”, број 19/14) и Секторским споразумом између Владе Ре­публике Србије и Европске комисије о меха­низмима примене финансијске помоћи Уније Републици Србији у оквиру инструмента за претприступну помоћ у области подршке по­љопривреди и руралном развоју (ИПАРД), као и у складу са законом који уређује пољо­привреду и рурални развој, у оквиру обима средстава исказаних за текућу и наредне две буџетске године у општем делу буџета за те­кућу годину, укључујући и потребна средства након три фискалне године.

14

ЈАВ

НЕ

НА

БАВ

КЕ

И Б

УЏЕТ

ИLE

GE

AR

TIS

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

ПРОДУЖЕН РОК ПРИМЕНЕ ОДРЕДАБА КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ПРОГРАМСКИ БУЏЕТ ЗДРАВСТВЕНИХ И АПОТЕКАРСКИХ УСТАНОВА

Чланом 10. Закона продужен је рок при­мене одредаба које се односе на програмски буџет здравствених и апотекарских установа. Мењан је члан 112. став 1. Закона о буџетском систему, као и одредбе Закона које се односе на програмски део буџета за здравствене и апотекарске установе чији је оснивач Репу­блика Србија, односно локална власт, а при-мењиваће се поступним увођењем до 2021. године.

ПРОДУЖЕН РОК ЗА ПРИМЕНУ

У члану 11. Закона продужен је рок за при­мену одредаба члана 43. став 2. Закона о изме­нама и допунама Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 73/10, 93/12, 142/14, 103/15, 99/16 и 113/17) за 2023. годину.

У ставу 4. члана 43. бришу се речи „а под­законски акт из члана 29. овог закона донеће се до 31. децембра 2011. године.”

РОДНО ОДГОВОРНО БУЏЕТИРАЊЕ

Чланом 12. Закона продужава се рок за увођење родно одговорног буџетирања код

свих корисника буџетских средстава на свим нивоима власти до 2021. године, а мењају се и одредбе члана 16. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, број 103/15), па ће се одредбе закона које се односе на родно буџетирање примењивати на буџетске кориснике у скла­ду са годишњим планом поступног увођења родно одговорног буџетирања, а у целини до доношења буџета Републике Србије и буџета локалних власти за 2021. годину.

ОСТАЛО

Чланом 13. Закона у члану 21. Закона о из­менама и допунама Закона о буџетском си­стему („Сл. гласник РС”, број 95/18) речи „за 2020. годину” замењују се речима „за 2021. годину”, тако да гласи: Одредба члана 1. став 2. овог закона примењиваће се од припреме и доношења закона о буџету Републике Србије за 2021. годину.

Чланом 14. Закона прописано је да се одредбе члана 8. овог закона, које се односе на преузимање обавеза за подстицаје у по­љопривреди и руралног развоју из ИПАРД 2 програма, примењују се од тренутка припре­ме и доношења буџета Републике Србије за 2020. годину.

Чланом 15. Закона прописано је његово ступање на снагу.

ИНГ-ПРО организује скупове, саветовања, семинаре и обуке с правном и финансијском те-матиком, представљајући прописе који су не само актуелни већ су и у најширој примени у оквиру законодавства Републике Србије. Овакав вид организације постао је неизбежан начин упознавања с бројним недоумицама и проблемима у пракси, али и пут ка њиховом бржем и успешнијем превазилажењу како би се омогућила сврсисходна примена прописа.

Предавачи су врсни и посвећени стручњаци који настоје да подстакну учеснике на промишљање најделотворнијег начина за превазилажење немалих проблема и повећање ефикасности из области које су тема саветовања.

Саветовања се одржавају у пријатном амбијенту, у технички потпуно опремљеним салама, са паузама за кафу и ручак.

На нашим интернет странама www.propisi.net, www.legeartis.rs и www.poslovnisavetnik.net увек се можете информисати о актуелним саветовањима и, уколико сте заинтересовани, попунити електронску пријаву.

ИНГ-ПРО САВЕТОВАЊА

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

15

РАД

НО

ПРА

ВО

LEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

Топли оброк и регрес за запослене у државним органима – прописи и праксаПредмет тужбених захтева у више покренутих радних спорова било је потраживања накнаде за топли оброк и регрес. Аргументи посло-давца, односно државе, који се противе оваквим тужбеним захте-вима, варирају од тврдње да запослени ни немају ово право пошто није било регулисано посебним прописима, до тврдње да је накна-да трошкова исхране у току рада и регреса већ садржана у коефи-цијенту за обрачун и исплату зараде.

Питање топлог оброка и регреса више пута је актуелизовано након 2001. г., имајући у виду да је престанком

примене Општег колективног уговора („Сл. гласник РС”, бр. 22/97, 21/98 и 31/2001) и до­ношењем посебних прописа који регулишу права из радног односа запослених у држав­ним органима престало остваривање права на накнаду трошкова исхране у току рада („топли оброк”) и регреса за коришћење годишњег одмора, без постојања чврстог образложења за такву праксу. Међутим, нова законска ре­шења садржана у Закону о систему плата у јавном сектору, као и у новом Посебном ко­лективном уговору за државне органе, буде наду да ће запослени у блиској будућности, и то почев од 2020. г., започети са остваривањем ових права, с обзиром на то да ови прописи изричито предвиђају наведена права. Тако, Закон о систему плата у јавном сектору („Сл. гласник РС”, бр. 18/2016, 108/2016, 113/2017 и 95/2018), који почиње да се примењује од 1. 1. 2020. г., у члану 32. предвиђа да запослени има право на накнаду трошкова за долазак на рад и одлазак са рада (даље: накнада за превоз) за време које је провео на службеном путу у

Немања Рилке, судијски помоћник у Основном суду у Сомбору

земљи или иностранству, затим за смештај и исхрану док ради и борави на терену, за ис-храну у току рада и регрес за коришћење го-дишњег одмора, као и на накнаду трошкова који су изазвани привременим или трајним премештајем у друго место рада, ако оства­ривање наведених права није обезбеђено на другачији начин. Исто тако, члан 48. Посебног колективног уговора за државне органе („Сл. гласник РС”, бр. 38/2019 од 31. 5. 2019. године) прописује да запослени може да оствари пра-во на накнаду трошкова за исхрану у току рада (топли оброк) и регрес за коришћење годишњег одмора од 2020. године ако се за такву врсту накнаде трошкова стекну услови у буџету Републике Србије.

Поред наведених одредби које на доста штур начин регулишу материју топлог обро­ка и регреса, и то у једном будућем тренутку (могуће од 2020. г.), оправдано се поставља питање да ли су запослени ова права имали и у ранијем периоду, али нису могли да их остваре, па је у том циљу покренуто више радних спорова пред судом који још нису добили свој епилог. Аргументи послодавца, односно државе, који се противе оваквим ту­жбеним захтевима, варирају од тврдње да за­послени ни немају ово право пошто није било регулисано посебним прописима, до тврдње да је накнада трошкова исхране у току рада и регреса већ садржана у коефицијенту за об­рачун и исплату зараде.

16

РАД

НО

ПРА

ВО

LE

GE

AR

TIS

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

Што се тиче аргумената запослених, да би успели са својим тужбеним захтевима, неопходно је да докажу основ потраживања накнаде за топли оброк и регрес, а за решење овог проблема потребна је систематска ана­лиза позитивних прописа, пре свега односа Закона о платама државних службеника и на­мештеника и општих прописа о раду.

Тако је чланом 2. Закона о платама држав­них службеника и намештеника прописано да се плата државних службеника и намеште­ника састоји од основне плате и додатака на плату, као и да се у плату урачунавају и поре­зи и доприноси који се плаћају из плате.

Чланом 7. став 1. истог закона прописано је да се основна плата одређује множењем ко­ефицијента са основицом за обрачун и испла­ту плата (даље: основица).

Чланом 8. прописано је да је основица је­динствена и утврђује се за сваку буџетску го­дину Законом о буџету Републике Србије, а чланом 9. да се коефицијенти за положаје и извршилачка радна места одређују тако што се сваки положај и свако извршилачко радно место сврставају у једну од 13 платних група.

Чланом 39. одређено је да посебним колек­тивним уговором за државне органе могу да се утврде и друга примања државних службе­ника према општим прописима о раду.

Закон чије су одредбе цитиране ступио је на снагу 1. јануара 2007. г. и није садржао одредбе о накнади трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора, као ни Посебан колективни уговор за државне органе, који је након ступања на закона снагу и донет („Сл. гласник РС” број 95/2008).

Како наведено право није било регулиса­но посебним прописима, примењују се општи прописи о раду. Према члану 118. став 1. тачке 5) и 6) Закона о раду, запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду, и то за исхрану у току рада, ако послодавац ово право није обезбедио на други начин, као и за регрес за коришћење годишњег одмора.

Посебан колективни уговор за државне органе („Сл. гласник РС”, бр. 25/2015, 50/2015, 20/2018) садржао је одредбу члана 29. став 2, којом је прописано да се основна плата запо­

сленог одређује множењем коефицијента са основицом за обрачун и исплату плате, при чему су у коефицијенту, у складу са законом којим се уређује начин утврђивања плата државних службеника и намештеника, садр­жане и накнаде трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмо­ра. На овај начин прекршена је императивна одредба претходно цитираног члана 7. став 1. Закона о платама државних службеника и намештеника, која регулише појам основне плате, која се не може мењати вољом уговор­них страна, а поготово не на штету запосле­них – државних службеника, односно, ако је у коефицијенту садржана и накнада наведених трошкова, онда је плата, која по дефиници­ји не садржи трошкове, реално мања за из­нос ових трошкова, чиме се умањује право на плату. Претходно наведено супротно је и члану 8. став 1. Закона о раду, којим је пропи­сано да колективни уговор, правилник о раду (даље: општи акт) и уговор о раду не могу да садрже одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији усло­ви рада од права и услова који су утврђени законом. Да је одредба о коефицијенту само деклараторног карактера говори и тврдња да није исказан ни реалан ни релативан удео ових трошкова у коефицијенту, тако да се не може знати колико они износе. Следствено томе поставља се питање да ли запослени са вишим коефицијентом остварују право на накнаду ових трошкова у вишем износу или не. Следеће логично питање је износ реалне зараде запослених који плату остварују пре­ма коефицијенту 1,00, с обзиром на то да се одбитком трошкова за топли оброк и регрес добија износ мањи од минималне зараде.

У сличној правној ситуацији налазили су се и радници запослени у јавном предузе­ћу АД „Железнице Србије”, који су водили парничне поступке против послодавца ради остваривања права на топли оброк и регрес. У том смислу у Одлуци Апелационог суда у Новом Саду, Гж. 3068/15 од 18. 5. 2016, кон­статује се следеће:

Одредбама члана 104. став 1. Закона о раду прописано је да запослени има право на одго-варајућу зараду која се утврђује у складу са законом, општим актом и уговором о раду,

17

РАД

НО

ПРА

ВО

LEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

а одредбама члана 105. став 1. истог закона да се зарада из члана 104. став 1. састоји од зараде за обављени рад и време проведено на раду, зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуса и сл.) и других примања по основу радног од-носа, у складу са општим актом и уговором о раду, а у ставу 3. прописано је да се под зара-дом у смислу става 1. сматрају сва примања из радног односа, осим накнаде трошкова за-посленог у вези са радом из члана 118. тачке 1–4. и других примања из члана 119. и члана 120. тачка 1) овог закона.

Одредбом члана 118. тачке 5) и 6) Закона о раду прописано је да запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим ак-том и уговором о раду и то: за исхрану у току рада ако послодавац ово право није обезбедио на други начин и за регрес за коришћење годи-шњег одмора.

Одредбе Закона су јасне и њима је несум-њиво утврђено право запослених на накна-ду трошкова исхране у току рада и регреса за годишњи одмор, што значи да је послода-вац у обавези и да их исплати. У уговорима о раду запослених преписана је садржина права по основу зараде која им припадају на основу ових одредаба Закона и тужиоцима је у уго-ворима наведено да имају право на накнаду трошкова и друга примања у складу са зако-ном и колективним уговором.

Међутим, конкретизација овог права у смислу начина исплате и висине, код туже-ног није извршена. Одредбом члана 5. став 1. анекса Колективног уговора за ЈП „Ж. С.” из 2006. године, којим је измењен члан 61. Колек-тивног уговора, прописано је да је вредност једног радног часа за обрачун и исплату за-рада у износу од 53,50 динара, односно 56,00 динара, а ставом 6. да је у вредност једног радног часа укључена месечна вредност за ис-храну у току рада и вредност 1/12 регреса за коришћење годишњег одмора, сведена на један радни час. Каснијим анексима колективних уговора туженог мењана је само вредност радног часа. Из оваквог утврђења вредности радног часа не може се закључити који износ представља накнаду трошкова исхране и регреса. У првостепеном поступку вештак се изјаснио да је немогуће утврдити који из-

нос или део радног часа представља ове тро-шкове, као и да се не може утврдити да је тужени накнаду ових трошкова исплаћивао запосленима.

Из налаза вештака не може се закључити да је послодавац вршио исплату накнаде за-хтеваних трошкова јер, да је то чинио, дошло би се до битне чињенице који износи су испла-ћени по тим основима. Да ти трошкови нису урачунати видљиво је и из података које је вештак утврдио, а то је да зараде запосле-нима нису биле веће након што је извршена измена Колективног уговора, којом је у ставу 6. члана 5, поред промене вредности радног часа, наведена и ова измена којом се у месечну вредност радног часа укључује и вредност за исхрану у току рада и 1/12 регреса, а логично би било да су се увећале зараде јер ове накна-де нису биле обавезне нити су се исплаћивале према претходном колективном уговору (из 2002. године).

Надаље, када би биле урачунате вредно-сти ових трошкова у вредност радног часа, дошло би се до логичног закључка да је износ накнаде за исхрану и регреса директно сра-змеран коефицијенту радног места, што је неприхватљиво. То би значило, када би била позната структура радног часа, да би запо-слени са већим коефицијентом зараде оства-рио сразмерно већу накнаду за исхрану у току рада, као и накнаду за регрес. Познато је да вредност ових накнада треба да буде једнака за све запослене, а не да запослени са већим коефицијентом зараде добијају већу накнаду трошкова исхране и регреса, што није ни била тенденција закона.

Такође, примена ових измењених одредаба подразумева и то да и запослени који због спре-чености за рад, коришћења годишњег одмора или из других разлога није на раду, остварује накнаду ових трошкова које му по нормал-ном току ствари тада не би припадале. Притом ваља истаћи да Законом није пред-виђен обрачун ових трошкова као у случају увећане зараде за рад ноћу и у сменама, за који је предвиђена и могућност вредновања при утврђивању основне зараде (члан 108. став 1. тачка 2) Закона о раду), што такође не иде у прилог тврдњи туженог да су ове накнаде урачунате у вредност радног часа.

18

РАД

НО

ПРА

ВО

LE

GE

AR

TIS

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

Из наведеног произлази закључак да је ту-жени, који се није могао изјаснити о висини ових накнада нити их је вештак могао утвр-дити, примењивао законске одредбе на ште-ту тужилаца (Одлука Врховног касационог суда Рев 2 1618/15 од 28. јануара 2016. године). Према томе, овај суд налази да је право ту-жилаца на исплату наведених накнада само деклараторно наведено у изменама Колек-тивног уговора, јер тужени (на коме је терет доказивања) није доказао да је вршио обрачун и исплату по том основу. Осим тога, у недо-статку конкретне регулативе било је могуће обрачунати ове накнаде према висини која је била одређена ранијим колективним уговором туженог (објављен у „Сл. гласник РС”, бр. 37/95 и 7/00), како је вештак и учинио, чиме се неће вршити примена неважећег општег акта, већ ће се искористити познати параметри које је тужени раније примењивао приликом обра-чуна ових накнада.

Ако се сажме аргументација државе по овом питању, долази се до закључка да она сматра да, ако право на накнаду трошкова није регулисано посебним прописом, оно и не постоји, а према наводу заступника државе није реч ни о праву, него је у питању МОГУЋ-НОСТ која се једноставно није остварила. Су­протно томе, свако лице у Републици Србији које је у радном односу, без обзира на то да ли се ради о приватном или јавном сектору, на основу члана 118. став 1. тачке 5) и 6) Закона о раду има ПРАВО на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду, и то за исхрану у току рада, ако послодавац ово право није обезбедио на други начин, као и за регрес за коришћење годишњег одмора. Ради се о праву које припада сваком запосле­ном, док је конкретизација његове садржине препуштена општем акту или уговору о раду и представља обавезу за сваког послодавца. Другим речима, ниједан послодавац не може да се ослободи обавезе да исплати ове тро­шкове тако што неће регулисати њихову ви­сину, а ако то не учини, поступа противно закону и незаконитим поступањем наноси штету запосленом. У прилог овом ставу го­вори и Правилник о садржају обрачуна за­раде, односно накнаде зараде („Сл. гласник РС”, бр. 90/2014 и даље), који у члану 3. став 1.

тачка 7) прописује обавезну садржину обра­чуна зараде и наводи да се обавезно исказује износ накнаде трошкова који имају карактер зараде (топли оброк, регрес и др.), при чему ова обавеза постоји за сваког послодавца у приватном сектору.

Досадашња судска пракса је у односу на ову аргументацију неповољна за запослене и у том смислу у Пресуди Апелационог суда у Новом Саду, Гж1. 1705/10 од 13. 4. 2011, наво­ди се следеће:

Плате, накнаде и друга примања држав-них службеника и намештеника уређени су Законом о платама државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, бр. 62/06… 99/10), који је ступио на снагу 1. јануара 2007. године. Овај закон прописује да се плата др-жавних службеника и намештеника састо-ји од основне плате и додатака на плату, у коју се урачунавају и порези и доприноси који се плаћају из плате (члан 2). Закон прописује право државних службеника и намештеника на додатке на основну плату (чл. 23–31. и 47–48), право на накнаду плате (чл. 32–36), као и на накнаду трошкова и на друга примања (чл. 37, 38. и 49). Овим одредбама нису предвиђени накнада за исхрану у току рада и регрес као додаци на плату, односно трошкови који се накнађују.

Услови за накнаду трошкова, њихова ви-сина и начин на који се остварују на основу члана 37. став 1. и члана 49. став 1. Закона о платама државних службеника и намеште-ника прописани су Уредбом о накнади тро-шкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, бр. 86/07 и 93/07). Ни сада важећа Уредба, а ни ранија Уредба, међу накнадама и другим примањима у смислу члана 1, нису предвидели накнаду за исхрану у току рада, а ни накнаду за регрес за коришћење годишњег одмора.

Како Закон о платама државних службе-ника и намештеника, а ни наведена Уредба, као посебни прописи у овој области, не регу-лишу право државних службеника на накнаду трошкова исхране у току рада и регреса за годишњи одмор, у погледу основа за оствари-вање ових њихових права важили би општи прописи о раду и Посебни колективни уговор за државне органе, на чију примену упућује

19

РАД

НО

ПРА

ВО

LEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

одредба члана 4. Закона о државним службе-ницима. Као што је већ речено, исти закон у одредби члана 17. предвиђа могућност да Посебним колективним уговором државним службеницима могу да се утврде и права која овим законом нису утврђена, у складу са овим законом и општим прописима о раду. У време ступања на снагу овог закона важио је Посебан колективни уговор за државне орга-не („Сл. гласник РС”, бр. 23/98) који је био у примени до ступања на снагу Посебног колек-тивног уговора („Сл. гласник РС”, бр. 95/08). На могућност колективног уговарања и других примања државних службеника упућује и За-кон о платама државних службеника и наме-штеника у члану 39, али Посебан колективни уговор за државне органе из 1998. године, а ни Посебан колективни уговор од 15. 10. 2008. го-дине не садрже одредбе о накнади трошкова за исхрану у току рада и за регрес за годишњи одмор.

Закон о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05 и 61/05), као општи пропис о раду, одредбом члана 118. т. 5) и 6) прописао је да запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду: за исхра-ну у току рада и за регрес за коришћење годи-шњег одмора. Накнада ових трошкова, према одредби члана 12. Закона о изменама Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 61/05), која је у при-мени од 1. јануара 2006. године, представља право запосленог, а обавезу послодавца. Право на накнаду ових трошкова запослени код по-слодавца остварује под условима и у висини прописаној општим актом и уговором о раду. Ни Уредбом, а ни Посебним колективним уго-вором за државне органе који су били у приме-ни у спорном периоду, као општим актима, није уређено питање остваривања права на накнаду ових трошкова за државне службе-нике и намештенике.

Из наведеног произлази да не постоји основ ни у посебним, а ни у општим прописима за остваривање права на накнаду тражених трошкова, јер нема одговарајућег колективног уговора, као општег акта и инструмента за њихову конкретну реализацију. Закон о раду предвиђа право запосленог на накнаду тро-шкова за исхрану у току рада и за регрес за коришћење годишњег одмора, али утврђивање

услова, висине и начина исплате препушта аутономном регулисању путем закључења ко-лективног уговора као општег акта и уговора о раду. Доследно реченом, услов за остварива-ње права државних службеника и намеште-ника (у правосуђу, као и у другим државним органима, организацијама и службама) на накнаду трошкова за исхрану у току рада и за регрес за коришћење годишњег одмора је-сте постојање колективног уговора којим се уређује право, висина и начин исплате ових накнада.

Сагласно свему наведеном ваљало је прво-степену пресуду преиначити и тужбени за-хтев одбити, применом одредбе члана 380. т. 4) ЗПП-а.

Имајући у виду датум доношења цитира­не одлуке Апелационог суда у Новом Саду и посебно имајући у виду одлуке истог суда но­вијег датума у односу на предмете по тужбама запослених у АД „Железнице”, оправдано се може очекивати заузимање другачијег прав­ног става. Полазећи од установљене судске праксе по тужбама запослених у АД „Же­лезнице”, право запослених у државним ор­ганима могло би да се оствари уз примену одредби Општег колективног уговора, с об­зиром на то да је ово раније важећи правни акт на основу кога је вршен обрачун помену­тих накнада. У прилог овом начину обрачуна говори и чињеница да од момента ступања на снагу Закона о платама државних службеника и намештеника није дошло до увећања зараде државних службеника и намештеника, него управо супротно – плата је била мања него плата по ранијим прописима. Из тог разлога стоји и одредба члана 52. поменутог закона, којом је одређено да државни службеник и намештеник чија би основна плата после 1. ја­нуара 2007. године била мања од плате коју је имао 1. јануара 2007. године (обрачуната без минулог рада), задржава плату коју је имао 1. јануара 2007. године док његова основна плата, применом одредаба овог закона, не достигне плату коју је имао 1. јануара 2007. године. Пре ступања на снагу овог закона запосленима је последњи пут исплаћивана накнада трошкова за топли оброк и регрес применом Општег колективног уговора („Сл. гласник РС”, бр. 22/97, 21/98 и 31/2001), који у

20

РАД

НО

ПРА

ВО

LE

GE

AR

TIS

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

члану 30а прописује да запослени има право на додатак на зараду:

1) за месечну исхрану у току рада у висини од 20% просечне месечне зараде по запосле­ном у привреди Републике према последњем објављеном податку републичког органа на­длежног за послове статистике;

2) по основу регреса за коришћење годи­шњег одмора, ако запослени има право на годишњи одмор у трајању од најмање 18 рад­них дана – у висини просечне месечне зараде по запосленом у привреди Републике према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, а сразмеран део регреса за коришћење годи­шњег одмора, ако запослени има право на го­дишњи одмор у трајању краћем од 18 радних дана, у складу са законом.

Ако се ови критеријуми примене на сада­шњу ситуацију и просечну месечну зараду по запосленом од око 50.000,00 динара, проце­њено потраживање запослених на годишњем нивоу износило би приближно од 50.000,00 динара на име регреса и око 100.000,00 ди­нара на име топлог оброка, у зависности од присутности на раду, односно укупно око 150.000,00 динара за једну годину рада. Када се томе дода могућност остваривања потра­живања из радног односа до границе заста­релости потраживања од три године, лако је закључити да ће тужбени захтеви запослених достизати и износ од 450.000,00 динара, сли­чно као и у споровима запослених АД „Желе­знице Србије”.

Други могући критеријум за утврђивање висине потраживања био би утврђивање из­носа наведених трошкова полазећи од изно­са ових трошкова које остварују запослени у

јавном сектору према посебним колективним уговорима чији је потписник Влада Републи­ке Србије, која је и потписник колективног уговора који се примењује на радни однос државних службеника. Тако, према Посеб­ном колективном уговору за јавна предузећа у комуналној делатности на територији Репу­блике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 27/2015, 36/2017 – Анекс I и 5/2018), у члану 65. став 2. прописана је висина накнаде трошкова за исхрану у току рада, са припадајућим поре­зима и доприносима, у износу од 250 динара дневно, а у члану 66. да запослени има право на регрес за коришћење годишњег одмора, са припадајућим порезима и доприносима, нај­мање у висини 1/12 месечно од 75% просечно исплаћене зараде по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статисти­ку – за претходну годину. Основ примене оба наведена критеријума не би значио примену прописа на актуелну правну ситуацију, него начин да се изврши обрачун штете коју трпе запослени због пропуштања послодавца да уреди висину накнаде.

Ако се вратимо на почетак овог разматра­ња и окренемо ка будућности, може се рећи да се оправдано очекују активности репрезента­тивних синдиката у погледу постизања дого­вора са државом, као послодавцем, у вези са висином права на топли оброк и регрес, чиме се отклањају све недоумице које се односе на постојање и начин остваривања ових права. Те активности могу се очекивати већ прили­ком израде нацрта буџета за 2020. г., тако да запослени у државним органима основано могу очекивати и примања по основу регреса и топлог оброка од наредне године.

Електронски часопис Пословни саветник налази се на интернет страници www.poslovnisavetnik.net и користи се путем корисничког имена и лозинке.

Сви чланци могу да се претражују на различите начине: по речима у називу или самом чланку, областима или ауторима, а дат је и преглед најчитанијих чланака у току месеца. Такође, на једном месту налази се и архива свих бројева од почетка објављивања. Чланци могу да се штампају и копирају.

Е л е к т р о н с к и ч а с о п и с ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

21

РАД

НО

ПРА

ВО

LEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

Решење о престанку радног односа кроз закон и праксу, са посебним освртом на проблем достављањаЗаконска решења, судска пракса и мишљења надлежних органа која се односе на форму, састав и начин достављања решење о от-казу уговора о раду, као и друга питања из праксе везана за овај акт, тема су овог текста.

ОСНОВНА ЗАКОНСКА РЕШЕЊА

Према члану 30. Закона о раду („Сл. гла­сник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење – даље: За­кон), радни однос се заснива уговором о раду који закључују запослени и послодавац. Уго­вор се сматра закљученим када га потпишу запослени и послодавац (у чије име и за чији рачун уговор о раду закључује надлежни ор­ган код послодавца, односно лице утврђено законом или општим актом послодавца или лице које они овласте). Истовремено, према члану 185. Закона, уговор о раду отказује се решењем у писаном облику и обавезно садр­жи образложење и поуку о правном леку. Ре­шење мора да се достави запосленом лично, у просторијама послодавца, односно на адресу пребивалишта или боравишта запосленог. Уколико послодавац није могао да на овај на­чин достави решење, о томе је дужан да сачи­ни писмену белешку и да решење објави на својој огласној табли. По истеку рока од осам дана од дана објављивања на огласној табли решење се сматра достављеним. Запослени је дужан да наредног дана од дана пријема ре­шења у писаном облику обавести послодав­

ца ако жели да спор решава пред арбитром, у смислу члана 194. Закона.

Према томе, решење о престанку радног односа које не може да се достави запосле­ном лично у просторијама послодавца, одно­сно на адресу пребивалишта или боравишта запосленог, може да се објави на огласној та­бли послодавца и сматра се достављеним по истеку осам дана од дана објављивања.

НЕДОНОШЕЊЕ ОДЛУКЕ У ПИСМЕНОМ ОБЛИКУ

Као што се могло видети, члан 185. став 1. Закона прецизира да се уговор о раду отказује решењем – у писменом облику. Стога радни однос запосленом код послодавца може за­конито да престане само на основу одлуке послодавца која има карактер строго фор­малноправног акта, који садржи основ пре­станка радног односа, образложење и поуку о правном леку. У случају да тај акт нема наве­дену форму, запосленом не може да престане радни однос.

У конкретном случају, иако је конкретно лице – тужилац био у сталном радном односу код туженог, од стране туженог није донета одлука у писаном облику о престанку радног односа тужиоцу нити је извршена исплата зараде и накнаде зараде из члана 186. Зако­на, односно није донета правилна и законита одлука о престанку радног односа. То прак­тично значи да тужиоцу радни однос није престао јер није ни утврђен престанак радног

Мр Жељко Албанезе

22

РАД

НО

ПРА

ВО

LE

GE

AR

TIS

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

односа ни основ по коме му је радни однос престао (Пресуда Врховног суда Србије, Рев. II 1686/2008 од 11. 12. 2008. године).

ОБАВЕЗА ДОНОШЕЊА ОБРАЗЛОЖЕНОГ РЕШЕЊА

Уговор о раду на одређено време који се отказује пре истека рока на који је закључен, као и уговор о раду на неодређено време, могу да се откажу само решењем у писаном обли­ку које садржи разлоге због којих се уговор о раду отказује запосленом.

Одредбом члана 185. став 1. Закона пред­виђено је да се уговор о раду отказује реше­њем у писаном облику и обавезно садржи образложење и поуку о правном леку. У скла­ду са наведеном законском одредбом, уговор о раду отказује се искључиво решењем које мора да садржи образложење о разлозима престанка радног односа, без обзира на то да ли се у конкретном случају ради о радном односу на одређено или неодређено време. Стога је послодавац у обавези да, приликом отказа уговора о раду, у образложењу запо­сленом, које представља обавезни елемент решења о отказу уговора о раду, наведе ра­злоге због којих је одређени отказни разлог настао, као и да су испуњени услови за њего­ву примену.

Тачно је да послодавац запосленом може да откаже уговор о раду на одређено време и пре истека рока на који је овај уговор заснован, који обавезно мора да буде наведен у уговору о раду на одређено време. Међутим, управо за овакав отказ уговора о раду неопходно је и да се донесе образложено решење и да се у њему наведу разлози због чега се уговор о раду за­посленом отказује пре истека рока на који је поменути уговор закључен. Запослени има право да од стране послодавца буде прецизно обавештен о разлозима због којих му се уго­вор о раду отказује пре истека рока на који је заснован, а с друге стране обавеза послодавца је да овакве разлоге саопшти запосленом и то у законом прописаној форми решења о отка­зу уговора о раду (Решење Окружног суда у Нишу, Гж. 1 652/2009 од 24. 6. 2009. године).

То значи да, када је у уговору о раду утвр­ђен рок до кога се заснива радни однос на

одређено време, послодавац је дужан да, у смислу чл. 185. Закона, донесе решење о отка­зу уговора о раду и да га достави запосленом, као и у случају када се ради о отказу уговора о раду на неодређено време (Мишљење Мини­старства рада и социјалне политике бр. 011­00­440/2009­02 од 28. 5. 2009. године).

Према Пресуди Врховног касационог суда, Рев2. 1130/2013 од 12. 2. 2014. године, решење о отказу је ништаво ако ни у упозорењу о по­стојању разлога за отказ ни у решењу о отка­зу није наведено време, место и опис повреде радне обавезе/дисциплине. У образложењу се указује на то да је решење о отказу незакони­то и када би постојали разлози који указују на повреду радне дисциплине (чл. 179. став 3. За­кона о раду), зато што упозорење, а и решење о отказу не садрже време, место и начин на­водног примања мита од стране трећих лица у вези са радом. Послодавац се пре доноше­ња решења о отказу није бавио тиме нити је утврђивао да ли је и од кога тужиља у процесу рада примила мито од трећих лица (нужно је било идентификовати та лица) ради доно­шења одлука одређене садржине, да би њено понашање могло да се квалификује „као неса­весно”, али зато доношење решења о спрово-ђењу истраге (постојање основане сумње) или подизање оптужног акта пред надлежним су-дом (постојање извесног степена вероватно-ће) и његово ступање на правну снагу не значи да је учињено одређено кривично дело, па зато та околност не може бити разлог за отказ уговора о раду када нема правоснажне осуђу-јуће кривичне пресуде (Пресуда Врховног суда Србије Рев. II 1626/08 од 27. 11. 2008).

Дакле, решење о отказу уговора о раду има карактер формалног акта, па у ситуацији када се запосленом отказује уговор о раду због учињене повреде радне обавезе, решење мора да садржи конкретну радњу која образује от-казни разлог како у погледу начина тако и у погледу времена и места извршења (Пресуда Врховног касационог суда Рев2. 960/15 од 9. 3. 2016). Притом судска пракса инсистира на томе да решење о отказу уговора о раду тре-ба да садржи време, место и начин извршења повреде радне обавезе, тако да се из решења на несумњив начин може утврдити да је запо-слени учинио повреду радне обавезе (нпр. Пре­

23

РАД

НО

ПРА

ВО

LEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

суда Врховног касационог суда Рев2. 2128/15 од 30. 3. 2016).

Међутим, треба имати у виду и следеће по­себне ситуације:● Пре него што донесе решење о отказу због недовољног рада запосленог, послодавац је дужан да утврди да запослени не остварује предвиђене резултате рада и да му потом да инструкције и писмено упозорење о томе, у којем ће одредити и рок за побољшање рад­ног учинка (Пресуда Врховног касационог суда Рев2 1122/14 од 20. 11. 2014).● Да би се могао дати отказ уговора о раду због неостваривања резултата рада од стране запосленог, потребно је да код послодавца по­стоје утврђени нормативи и стандарди рада у погледу обима и квалитета, као и други кри­теријуми одређени у колективном уговору, односно Правилнику о раду, на основу којих би се вршило мерење радног учинка (Пресуда Апелационог суда у Новом Саду Гж. 2044/12 од 10. 9. 2012).

ДОСТАВЉАЊЕ АКТА О ОТКАЗУ УГОВОРА О РАДУ

Достављање акта о отказу уговора о раду сматра се извршеним у тренутку када је реше­ње о отказу уручено запосленом, без обзира на то што је запослени, пошто се упознао са актом, одбио да потпише белешку о доста­вљању и оставио решење у просторијама по­слодавца, где је достављање вршено (Решење Окружног суда у Ваљеву Гж. 1. бр. 433/2005 од 27. 2. 2005. године).

Када решење о отказу није могло да се достави запосленом лично, лице које је уру­чивало решење сачиниће белешку и навести разлоге због којих достава није могла да се изврши. Нема сметњи да, у случају када је за­послена одсутна, решење о престанку радног односа потпише отац запослене. Лице које је уручивало решење сачиниће белешку и наве­сти разлоге због којих није могла да се извр­ши лична достава (Мишљење Министарства рада, запошљавања и социјалне политике бр. 011­00­571/2006­02 од 15. 5. 2006. године).

Решење о отказу предаје овлашћено лице, а то може бити радник, послодавац или по­штар, зависно од тога да ли се достава врши

непосредно или путем препоручене пошиљке. Пријем решење констатује се на доставници односно повратници, уз потпис запосленог.

ДОСТАВЉАЊЕ, ОДНОСНО ОБЈАВЉИВАЊЕ РЕШЕЊА

Као што је већ речено, уговор о раду отка­зује се решењем у писаном облику и обаве­зно садржи образложење и поуку о правном леку. Решење мора да се достави запосленом лично, у просторијама послодавца, односно на адресу пребивалишта или боравишта за­посленог. Ако послодавац запосленом није могао да достави решење, дужан је да о томе сачини писмену белешку, у којој се констатује каква је радња достављања предузета (уруче­ње достављањем или путем поште) и зашто достављање није извршено (одбијање, избе­гавање, непријављена промене адресе и сл.).

У даљем поступку, сходно ставу 4. члана 185. Закона, после састављања писане беле­шке решење се објављује на огласној табли послодавца и по истеку осам дана од дана об­јављивања сматра се да је достављено. Вре-ме изложености решења о отказу уговора о раду на табли послодавца мери се календар-ским, а не радним данима.

За примену одредбе о објављивању реше­ња на огласној табли битни су датуми:● када је решење стављено на таблу и● када је решење скинуто са табле,који се морају службено констатовати на са­мом решењу.

ДАН ПРЕСТАНКА РАДНОГ ОДНОСА

Сходно ставу 5. члана 185. Закона, запо-сленом престаје радни однос закључно са даном достављања решења, осим ако Зако­ном или решењем није одређен други рок.

Од овог основног законског решења о дану престанка радног односа од дана достављања решења о отказу бележе се следећи изузеци:

1) Запослени коме је уговор о раду отка­зан зато што не остварује потребне резултате рада, односно нема потребна знања и спо­собности у смислу члана 179. став 1. тачка 1) Закона, има право на отказни рок који се утврђује општим актом или уговором о раду,

24

РАД

НО

ПРА

ВО

LE

GE

AR

TIS

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

у зависности од стажа осигурања, а не може бити краћи од осам нити дужи од тридесет дана. Отказни рок почиње да тече наредног дана од дана достављања решења о отказу уговора о раду (члан 189. Закона).

2) Ако је за радом запосленог престала потреба (вишак), радни однос овог запосле­ног престаје по истеку отказног рока утврђе­ног програмом решавања вишка запослених (члан 155. Закона). У овом случају, на пример, ако се са достављањем решења покушало пре дана који је утврђен као дан престанка рад­ног односа, а запосленом није могло да буде уручено због неоправданог изостанка са по­сла, радни однос престаје му на дан утврђен решењем о престанку радног односа.

3) Ако запослени наредног дана од дана пријема решења у писаном облику обавести послодавца да жели да спор решава пред арбитром у смислу члана 194. Закона, ако је то предвиђено општим актом и уговором о раду код послодавца (став 6. члана 185. За­кона). Сходно члану 194. Закона, рок за по­кретање поступка пред арбитром јесте три дана од дана достављања решења запосле­ном. За време трајања поступка пред арби­тром због отказа уговора о раду запосленом мирује радни однос. Арбитар је дужан да донесе одлуку у року од десет дана од дана подношења захтева за споразумно решава­ње спора. Ако у овом року арбитар не донесе одлуку, решење о отказу уговора о раду по­стаје извршно.

У посебном случају, када се ради о нео­правданом изостанку запосленог са посла у дужем трајању од оног који је утврђен оп­штим актом код послодавца и који као такав представља основ за престанак радног одно­са, након спроведене процедуре у складу са Законом послодавац у решењу о отказу као дан престанка радног односа може да наведе последњи дан када је, у складу са општим ак­том послодавца, запослени требало да се јави на посао, а то није учинио нити је своје одсу­ство правдао у законској процедури. Према томе, указујемо на то да у случају утврђивања неоправданог изостанка са посла, запосленом престаје радни однос даном када је био дужан да се јави на рад (што се наводи у решењу о отказу уговора о раду), а не даном доставља-

ња решења запосленом. Са даном престанка радног односа запослени се одјављује са оба-везног социјалног осигурања код Централног регистра обавезног социјалног осигурања, односно организације обавезног социјалног осигурања, сагласно прописима у области осигурања (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 07­00­630/2016­02 од 22. 7. 2016).

ОТКАЗ ПО САЗНАЊУ ОСНОВА ЗА ОТКАЗ УГОВОРА О РАДУ

У складу са чланом 184. Закона:● отказ уговора о раду из члана 179. став 1. т. 1) и ст. 2. и 3. Закона послодавац може дати запосленом у року од шест месеци од дана сазнања за чињенице које су основ за давање отказа, односно у року од годину дана од дана наступања чињеница које су основ за давање отказа;● отказ уговора о раду из члана 179. став 1. тачка 2) Закона послодавац може дати запо­сленом најкасније до истека рока застарело­сти утврђеног законом за кривично дело. Може се констатовати да су рокови застарело­сти из овог члана Закона: ● субјективни – износе шест месеци од дана сазнања за чињенице које су основ за отказ и ● објективни – износе годину дана од дана наступања чињеница које су основ за давање отказа.

Рокови су кумулативни, што значи да у оквиру објективног и субјективног рока по­слодавац запосленом може да дâ отказ. При томе се субјективни рок увек рачуна у окви­ру објективног, па протеком објективног рока наступа апсолутна застарелост. Дакле, исте­ком ових рокова, који су преклузивни, по­слодавац губи право да утврђује одговорност запослених због повреде радне обавезе, од­носно губи право да због наведеног отказног разлога откаже уговор о раду.

Према томе, према наведеним одредбама члана 184. Закона, отказ уговора о раду због:● неостваривања резултата рада или недо­статка потребних знања и способности за обављање послова на којима запослени ради, или

25

РАД

НО

ПРА

ВО

LEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

● повреде радне обавезе кривицом запосле­ног, или● непоштовања радне дисциплине, послодавац може дати запосленом у року од шест месеца од дана сазнања за чињенице које су основ за давање отказа, односно у року од годину дана од дана наступања чињеница које су основ за давање отказа.

С обзиром на то да се уговор о раду от­казује решењем, наведени рок застарелости подразумева рок до кога може да се донесе решење о престанку радног односа. По ис­теку наведених рокова запосленом не може да се откаже уговор о раду, односно наведени рок је преклузиван и његовим пропуштањем послодавац губи правну моћ да запосленом и поред очигледне кривице да отказ.

Такође, сходно члану 184. став 2. Закона, уколико запослени правоснажном пресудом буде оглашен кривим за кривично дело учи­њено на раду или у вези са радом, послодавац може да му откаже уговор о раду на основу члана 179. став 1. тачка 2) Закона, најкасније до истека рока застарелости за то кривично дело утврђено законом.

Истовремено, потребно је подсетити и на то да за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду (члан 187. Закона). Према томе, сагласно на­веденим одредбама Закона, запосленој која се, на пример, налази на породиљском одсуству не може да се откаже уговор о раду.

ФОРМА ОТКАЗА УГОВОРА О РАДУ ОД СТРАНЕ ЗАПОСЛЕНОГ

Чланом 178. Закона утврђено је да запосле­ни има право да послодавцу откаже уговор о раду. Отказ уговора о раду запослени до­ставља послодавцу у писаном облику најма­ње петнаест дана пре дана који је запослени навео као дан престанка радног односа (от­казни рок).

Према томе, запослени подноси изјаву о престанку радног односа у писаном облику, која обавезно садржи дан престанка радног односа. Од дана подношења изјаве до дана престанка радног односа мора да протекне

најмање петнаест дана. Запослени подноси писмену изјаву надлежној служби код посло­давца и треба да захтева да се на истој забе­лежи дан пријема, с обзиром на то да од дана пријема тече отказни рок (Мишљење Мини­старства рада и социјалне политике бр. 011­00­685/2007­02 од 10. 8. 2007. године).

НАЧИН ДОСТАВЉАЊА АКТА О ОТКАЗУ УГОВОРА О РАДУ И УПОЗОРЕЊА ПОСЛОДАВЦА О ПОСТОЈАЊУ РАЗЛОГА ЗА ОТКАЗ УГОВОРА О РАДУ

Као што се могло видети, Закон у члану 185. прописује начин достављања акта о отка­зу уговора о раду, односно решења послодав­ца. Овај поступак односи се и на достављање упозорења из члана 180. Закона. Упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду мора да се достави лично, у просторијама по­слодавца, односно на адресу пребивалишта или боравишта запосленог. Лично доставља­ње подразумева пријем писмена од стране са­мог запосленог. Запослени својим потписом потврђује пријем. Лице које уручује писме­но уписује дан пријема. Када се доставља­ње врши код послодавца, потврда пријема и констатација дана достављања уобичајено се врше на копији писмена које се доставља. Достављање на адресу пребивалишта или бо­равишта врши достављач послодавца или се врши путем поште. Када се писмено доставља путем поште, запослени потврђује пријем својим потписом на доставници, а достављач на доставници уписује дан уручења писмена. Ако послодавац није могао да достави решење запосленом лично на један од ова два начина, ради се заправо о месту личног достављања (на адресу пребивалишта, односно борави­шта ако је неуспело достављање у простори­јама послодавца), па је дужан да о неуспелом достављању сачини писмену белешку. После овога следи објављивање решења на огласној табли послодавца (уз истицање белешке о неуспелом личном достављању) и по истеку осам дана од дана објављивања сматра се да је решење достављено. Према томе, није довољ­но истицање упозорења односно решења на огласној табли после неуспелог достављања у

26

РАД

НО

ПРА

ВО

LE

GE

AR

TIS

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

просторијама послодавца, без претходног по­кушаја достављања путем поште. Личним до­стављањем сматра се и достављање поштом (подразумева се потврда пријема решења од стране запосленог и констатација дана уру­чења решења од стране достављача поште).

Поступак достављања упозорења и реше­ња о отказу уговора о раду у случају неуспелог уручења запосленом у просторијама посло­давца, посебно у случају неуспелог уручења и путем поште, објективно захтева дуже вре­ме, али оно није, односно не мора да буде од значаја за дан престанка радног односа јер, сходно члану 185. став 5. Закона, запосленом престаје радни однос на дан достављања ре­шења, осим ако овим законом или решењем није одређен други рок.

Да резимирамо, сходно члану 185. Зако­на, упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду мора да се достави лично, у просторијама послодавца, односно на адре­су пребивалишта или боравишта запосленог. Лично достављање подразумева пријем пи­смена од стране самог запосленог. Запослени својим потписом потврђује пријем. Лице које уручује писмено уписује дан пријема. Када се достављање врши код послодавца, потврда пријема и констатација дана достављања уо­бичајено се врше на копији писмена које се доставља.

ДОСТАВЉАЊЕ РЕШЕЊА О ОТКАЗУ УГОВОРА О РАДУ ЗАПОСЛЕНОМ КОЈИ СЕ НАЛАЗИ НА БОЛОВАЊУ

Закон у члану 185. прописује начин доста­вљања акта о отказу уговора о раду, односно решења послодавца. Имајући у виду да је чла­ном 183. Закона прописано да се оправданим разлогом за отказ уговора о раду не сматра привремена спреченост за рад услед болести, несреће на раду или професионалног обоље­ња, привремена спреченост за рад услед боле­сти – боловање не може бити разлог за отказ уговора о раду нити критеријум за утврђива­ње запослених који су вишак. Ако, међутим, постоји оправдани разлог за отказ уговора о раду, као што је престанак потребе за обавља­њем одређеног посла услед технолошких, еко­номских или организационих промена, нема

сметњи да радни однос престане и запосленом који се налази на боловању. Наиме, наступање привремене спречености за рад због болести не одлаже престанак радног односа ако су се стекли законом прописани услови за преста­нак радног односа. Дакле, нема сметњи да се запосленом који је испунио услове за пре­станак радног односа, на пример ако је услед технолошких, економских или организацио­них промена престала потреба за обављањем одређеног посла, донесе и уручи решење о от­казу уговора о раду за време док се налази на боловању, ако то није учињено пре наступања привремене спречености за рад.

САДРЖАЈ РЕШЕЊА О ОТКАЗУ

Независно од тога о којој је врсти решења реч, решење о престанку радног односа, као и свако друго решење којим се одлучује о пра­вима, обавезама и одговорностима из радног односа, доноси послодавац. Овлашћење за доношење решења има директор или запо­слени кога он овласти. Овлашћење за доно­шење решења, уколико је дато запосленом, мора да буде сачињено у писменом облику.

Само решење о престанку радног односа мора да буде сачињено у писменој форми и мора да садржи увод, диспозитив, образло­жење и поуку о правном леку.

Увод решења садржи назив органа који доноси решење и пропис о надлежности тог органа за доношење решења. Уколико решење доноси запослени ког је директор овластио за одлучивање у тој правној ствари, увод мора да садржи и број и датум овлашћења.

Диспозитивом се решава у правној ства­ри у целини, с тим што мора да буде јасан и одређен, али и да садржи одлуку послодавца о престанку радног односа запосленог, са пре­цизно утврђеним датумом.

Образложење решења садржи утврђе­но чињенично стање, разлоге који су били одлучни при оцени доказа и правне прописе и разлоге који, с обзиром на утврђено чиње­нично стање, упућују на решење какво је дато у диспозитиву.

При давању отказа уговора о раду по­слодавац у диспозитиву решења наводи и конкретно трајање отказног рока, односно

27

РАД

НО

ПРА

ВО

LEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

исплату накнаде зараде у случају да се са за­посленим споразуме да престане с радом пре истека отказног рока.

Полазећи од тога да је законском одредбом утврђено максимално трајање отказног рока, одредбе општег акта и уговора о раду којима се утврђује отказни рок у дужем трајању од тридесет дана у супротности су са Законом, па се непосредно примењује Закон у случаје­вима када је општи акт утврдио дужи отказни рок од тридесет дана.

С обзиром на то да запослени против ре­шења о престанку радног односа може да по­крене спор пред надлежним судом, решење мора да садржи и поуку да спор може да се покрене у року од шездесет дана од дана до­стављања решења.

Што се тиче питања одговорног лица за решавање радноправног статуса запослених,

па и потписивања решења о отказу уговора о раду, указујемо на то да је одредбом члана 192. Закона прописано да у правном лицу о правима, обавезама и одговорностима из радног односа одлучује надлежни орган код послодавца, односно лице утврђено законом или општим актом послодавца или лице које они овласте. Стога решење о престанку рад­ног односа доноси надлежни орган код по­слодавца, односно лице утврђено законом или општим актом послодавца или лице које они овласте. Решење потписује лице које га доноси, а потпис се оверава печатом посло­давца.

Коначно, решење мора да садржи број и датум доношења.

Недостатак било ког од законом прописа­них саставних делова чини решење незако­нитим.

Повећање плата у јавном сектору – од плате за новембар 2019. год.Вишак новца у буџету биће расподељен, између осталог, и за пове-ћање плата у јавном сектору, што је омогућено усвајањем измена и допуна Закона о буџету Републике Србије за 2019. годину и Закона о буџетском систему (објављени у „Сл. гласнику РС” бр. 72/2019 од 7. 10. 2019. године).

Према новим одредбама у члану 27е Зако­на о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 − исправка, 108/13, 142/14, 68/15 − др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 и 72/19), почев од плате за новембар 2019. године, повећаће се плате корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигу-рање, и то:

1) Министарства унутрашњих послова, Бе­збедносно­информативне агенције и Мини­старства одбране − за 9%;2) Уставног суда − за 9%;3) судова, тужилаштава и завода за извршење кривичних санкција − за 9%;4) високошколских установа, установа основ­ног и средњег образовања и установа учени­чког и студентског стандарда − за 9%;5) истраживача (осим истраживача у нау­чноистраживачкој установи који право на повећање плата остварују у високошколској установи) и помоћног особља у научноистра­живачкој делатности − за 10%;6) установа културе − за 10%;

Редакција

28

РАД

НО

ПРА

ВО

LE

GE

AR

TIS

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

7) предшколских установа − за 9%;8) установа социјалне заштите (осим здрав­ствених радника) − за 9%;9) осталих корисника средстава буџета Репу­блике Србије − за 8%;10) корисника средстава буџета локалне вла­сти, осим корисника из т. 6)−8) − за 8%;11) организација обавезног социјалног оси­гурања, осим Фонда за социјално осигурање војних осигураника − за 8%;12) здравствених установа, осим војно­здравствених установа, и то (укључујући здравствене раднике запослене у установама социјалне заштите):● доктору медицине, доктору стоматологије / доктору денталне медицине, магистру фар­мације и магистру фармације − медицинском биохемичару, са завршеним интегрисаним ака­демским студијима здравствене струке − за 10%,● медицинској сестри, здравственом те­хничару, односно другом лицу са завршеном одговарајућом високом, односно средњом школом здравствене струке − за 15%,● осталим запосленим (немедицинском осо­бљу) − за 8%.

Наведена повећања плата за један број за­послених у јавном сектору квантификована су изменама и допунама Закона о буџету Ре­публике Србије за 2019. годину, а конкретно, од плате за новембар 2019. године утврђују се основице за обрачун и исплату плата за следеће запослене:● за запослене у Пореској управи и Управи царина − у нето износу од 22.043,22 динара, са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање;● за државне службенике и намештенике у Министарству унутрашњих послова и Мини-старству одбране − у нето износу од 23.467,34 динара, са припадајућим порезом и доприно­сима за обавезно социјално осигурање;● за државне службенике и намештенике у заводима за извршење кривичних санкција и судовима и тужилаштвима који су основани у складу са Законом о уређењу судова и Зако-ном о јавном тужилаштву − у нето износу од 23.036,75 динара, са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање;● за државне службенике и намештенике у судовима и тужилаштвима који у складу са

посебним законом остварују право на плату у дуплом износу − у нето износу од 20.942,49 динара, са припадајућим порезом и доприно­сима за обавезно социјално осигурање;● за државне службенике и намештенике у Високом савету судства, Државном већу тужилаца и Државном правобранилаштву − у нето износу од 21.787,88 динара, са припа­дајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање;● за државне службенике и намештенике у Уставном суду − у нето износу од 21.989,62 динара, са припадајућим порезом и доприно­сима за обавезно социјално осигурање;● за функционере чија се плата према посеб­ном закону директно или индиректно одре­ђује према плати државних службеника на положају − у нето износу од 19.762,25 динара, са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање;● за функционере чија се плата према посеб­ном закону директно или индиректно одређује према плати судија − у нето износу од 34.478,33 динара, са припадајућим порезом и доприно­сима за обавезно социјално осигурање;● за државне службенике и намештенике којима основица није утврђена у претходним алинејама − у нето износу од 20.750,35 дина­ра, са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање;● за судије, јавне тужиоце и заменике јав-них тужилаца − у нето износу од 36.537,45 динара, са припадајућим порезом и доприно­сима за обавезно социјално осигурање;● за председника и судије Уставног суда − у нето износу од 34.797,57 динара, са припада­јућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање.

Као што је већ речено, наведене увећане основице за обрачун и исплату плата приме­њиваће се почев од исплате плата за новембар 2019. године.

За све остале запослене у јавном сектору који овде нису поменути (нпр. јавне службе) увећане основице за обрачун и исплату плата од плате за новембар 2019. године утврдиће благовремено Влада, поштујући прописане стопе раста плата утврђене изменама и до­пунама Закона о буџетском систему, које су претходно наведене.

29

РАД

НО

ПРА

ВО

LEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

Исплате запосленима поводом државног празника Републике СрбијеПрема одредбама Закона о државним и другим празницима у Ре-публици Србији („Сл. гласник РС”, бр. 43/2001, 101/2007 и 92/2011), државни празник Републике Србије је Дан примирја у Првом свет-ском рату, који се празнује 11. новембра, што је ове године понеде-љак. Тог дана не раде државни и други органи, привредна друштва и други облици организовања за обављање делатности или услуга, а запослени остварују право на одсуство са рада и право на накна-ду зараде или увећање зараде за рад на дан празника, као и нека друга права.

Право на одсуство са рада и право на накнаду зараде

У складу са чланом 114. став 1. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење – даље: Закон), запослени има право на нак­наду зараде у случајевима одсуства са рада у дане празника који су нерадни дани, при чему се висина те накнаде утврђује на следе­ћи начин:1) основица за накнаду зараде је просечна зарада запосленог у претходних 12 месеци, исплаћена у складу са општим актом и уго­вором о раду; 2) износ накнаде зараде утврђује се тако што се израчуната основица за накнаду множи са процентом 100.

Изузетно, запослени који ради у сменском распореду радног времена, па му је понеде­љак 11. новембар дан недељног одмора, на тај понедељак одсуствује са посла по основу не­дељног одмора, без права на накнаду зараде.

Мр Жељко АлбанезеНакнада зараде за један дан одсуства на

дан празника у новембру 2019. године утвр­ђује се на основу просечне зараде запосленог за претходних 12 месеци, дакле за период но­вембар 2018 – октобар 2019. године. У осно­вицу за обрачун накнаде зараде улазе сва примања која, у смислу члана 105. став 3. За­кона, чине зараду, а то су: ● исплаћена зарада по сату за ефективне сате рада у претходних 12 месеци и део зараде по основу радног учинка (стимулација); ● увећана зарада исплаћена у претходних 12 месеци по основу рада на дан празника, ноћ­ног рада, рада у сменама, прековременог рада, минулог рада и других увећања прописаних општим актом послодавца; ● друга примања која имају карактер зараде, која су у претходних 12 месеци исплаћена (те­ренски додатак, додатак за одвојени живот и друга давања запосленима која имају карак­тер зараде).

Уз евидентирање наведених исплата са карактером зараде, приликом обрачуна просечне зараде по сату у претходних 12 месеци послодавци паралелно морају да утврде укупно остварене ефективне сате рада, а то су сати по основу редовног рада, прековременог рада, рада на дан празника и др. При томе, исплаћена накнада зараде (за време боловања, годишњег одмора, пла-

30

РАД

НО

ПРА

ВО

LE

GE

AR

TIS

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

ћеног одсуства и др.), као и сати одсуствова-ња за које је исплаћена накнада – не улазе у основицу.

Према томе, просечна зарада, као основ за обрачун накнаде зараде за дане празника, утврђује се тако што се сабере укупно испла­ћени износ зарада за часове рада у претход­них 12 месеци, па се добијени збир подели са збиром остварених ефективних сати рада у претходних 12 месеци.

У посебном случају, ако запослени није у претходних 12 месеци имао зараду (боло­вање, породиљско) или није уопште радио у тих 12 месеци (новозапослени радници који одсуствују са рада у првом месецу рада), нак­нада зараде за 11. новембар обрачунава се на основицу коју чини уговорена основна зарада коју би запослени примио да је радио, увећа­на за минули рад.

У другом посебном случају, ако је запо­слени био на послу у последњих 12 месеци, али му није исплаћивана зарада за један или више месеци у том периоду због поремећа­ја у пословању, елементи за накнаду зараде запосленом могу да се нађу у његовим ме­сечним обрачунима зараде које је доставио послодавац. Наиме, према члану 121. Закона, послодавац је дужан да запосленом достави обрачун и за месец за који није извршио ис­плату зараде. Из тог обрачуна могу се видети елементи зараде и часови рада, па може да се израчуна основ за накнаду као у досадашњим примерима.

Право на накнаду плате запослених у јавном сектору

Запослени у јавном сектору за одсуство на дан празника 11. новембра остварују право на накнаду плате према следећем:1) У јавним предузећима зараде запослених утврђују се Програмом пословања усвојеним од стране оснивача. Ова утврђена маса сред­става за зараде у Програму треба да садржи и увећања зараде за рад у дане државних пра­зника по месецима и по броју запослених који тај рад обављају, ако се такав рад у јавном предузећу планира, због потреба корисника услуга. Сам начин обрачуна накнаде зараде и увећане зараде за празнике за запослене у

јавним предузећима исти је као што је прет­ходно дато за привредна друштва, пошто се на запослене у јавним предузећима примењу­је Закон о раду. 2) Државни службеници и намештеници остварују накнаду плате у складу са Законом о платама државних службеника и намеште­ника („Сл. гласник РС”, бр. 62/2006, 63/2006 – испр., 115/2006 – испр., 101/2007, 99/2010, 108/2013 и 99/2014), који у члану 32. пропису­је да државни службеник и намештеник који није радио на дан празника, који је по закону нерадни дан, има право на накнаду плате у висини плате као да је радио.3) Запослени у органима и организацијама територијалне аутономије и локалне само-управе остварују накнаду плате на дан пра­зника у складу са Законом о систему плата запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС”, бр. 16/2016, 108/2016 и 113/2017), који се на ове запослене примењује од 1. јула 2017. го­дине. Сагласно члану 26. став 1. овог закона, запослени има право на накнаду плате у ви­сини просечне плате у претходних 12 месеци за време одсуствовања са рада на дан празни­ка који је нерадни дан.4) За остале буџетске кориснике – јавне слу-жбе и за запослене у организацијама обаве-зног социјалног осигурања, накнада плате за одсуствовање на дан празника који је нерад­ни дан утврђује се у складу са општим пропи­сима о раду. То значи да се утврђује у складу са чланом 114. Закона, како је претходно и представљено. Изузетно, за запослене у ор­ганизацијама обавезног социјално осигурања (Републички Фонд ПИО, Републички фонд за здравствено осигурање, Национална служба за запошљавање и Централни регистар оба­везног социјалног осигурања) накнада плате исплаћује се у складу са Уредбом о накнадама и другим примањима запослених у организа­цијама обавезног социјалног осигурања.

Увећање зараде за рад на празник

Рад на празник и увећање зараде по том основу имаће они запослени који раде на 11. новембар, без обзира на то да ли то јесте или није њихов радни дан. Према члану 108. став 1. тачка 1) Закона, за часове рада на дан

31

РАД

НО

ПРА

ВО

LEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

празника који је нерадни дан увећање зара­да износи најмање 110%, а обрачунава се на основну зараду запосленог.

У посебном случају, када запослени коме је распоредом радног времена утврђена радна недеља у трајању од пет или шест радних дана мора да ради на дан празника, и то дуже од редовних 8 часова, проширује се листа њего­вих примања. У оваквом случају, осим зараде, запослени прима и увећање зараде за рад на дан државног празника и увећање зараде за прековремени рад. Иста два увећања зараде примиће и запослени у сменском распореду рада ако је понедељак дан његовог недељног одмора, односно, ако је запослени радио у по­недељак 11. новембра, на дан свог недељног одмора, на крају месеца имаће додатне сате рада, односно прековремени рад, због чега му, поред увећања зараде за рад на празник, следи и исплата увећања зараде за прековре­мени рад по стопи од најмање 26% на основну зараду за часове прековременог рада.

Остале напомене

У вези са предстојећим даном празника наведене су и следеће напомене:1) Уколико у време коришћења годишњег од­мора падне дан празника, годишњи одмор се продужава за дане празника.2) Запосленом који се налази на боловању, по­родиљском одсуству или другим одсуствима припада накнада зараде утврђена за конкрет­но одсуство и за оне радне дане на које је то­ком тог одсуства пао празник.3) Када послодавац упути запосленог на слу­жбено путовање на дан празника који је по

закону нерадни дан, запослени по том основу има право на:● дневницу за службено путовање у висини утврђеној законом и општим актом посло­давца, односно уговором о раду;● зараду за тај дан у висини која је утврђена општим актом и уговором о раду за послове које запослени обавља – 100% зараде за тај дан;● увећану зараду за рад на дан празника у ви­сини од 110% основне зараде.

Према томе, ако послодавац упути на слу­жбено путовање запосленог на дан празника који је по закону нерадни дан, сматра се да је запослени радио на дан празника и по том основу не увећава му се дневница за службено путовање, већ му се исплаћује у износу утвр­ђеном општим актом послодавца, а увећава се зарада за рад на дан празника за 110%, сходно члану 108. Закона. То значи да запосленом за службено путовање на дан празника, поред дневнице, припада и дневни износ зараде за тај дан од 210%.4) Уколико се запослени налази на тзв. при­нудном плаћеном одсуству по члану 116. За­кона, односно плаћеном одсуству, а у периоду његовог одсуства је дан празника, за тај дан запослени остварује накнаду зараде у висини од 100% просечне зараде у претходни 12 ме­сеци, према члану 114. Закона, а не 60% пре­ма члану 113. Закона. Дакле, дани празника се не рачунају у дане ових одсустава (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања бр. 011­00­376/2018­02 од 25. 5. 2018. године). Практично, за дане пра­зника продужавају се дани наведених плаће­них одсустава.

Електронски часопис Леге Артис – Прописи у пракси налази се на интернет страници www.legeartis.rs, ажурира се свакодневно и користи путем корисничког имена и лозинке.

Сви чланци могу да се претражују на различите начине: по речима у називу или самом чланку, правним областима или ауторима, а дат је и преглед најчитанијих чланака у току месеца. Такође, на једном месту налази се и архива свих бројева од почетка објављивања. Чланци се могу чувати у PDF формату, а могу и да се штампају и копирају.

Осим оних које чине штампано издање, у електронском издању налазе су и додатне рубрике: Образовање, Ауторско право, Планирање и изградња и др.

Е л е к т р о н с к и ч а с о п и с

ЛЕГЕ АРТИС – ПРОПИСИ У ПРАКСИ

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

32

РАД

НО

ПРА

ВО

LE

GE

AR

TIS

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

Новија судска пракса из области радног праваУ наставку су наведени примери из судске праксе који се односе на заснивање радног односа на одређено и неодређено време, на рад ван радног односа, престанак радног односа и обавезу исплате отпремнине, али и на друге институте радног права.

ОТКАЗ УГОВОРА О РАДУ СА ПРОБНИМ РАДОМ

Уговор о раду којим је уговорен пробни рад отказује се решењем које мора да садр-жи образложење, тј. разлоге за отказ таквог уговора о раду.

Из образложења:Правилно су закључили нижестепени су­

дови да је решење тужене о отказу уговора о раду сада покојном ВВ незаконито, као и да отуда тужиље, као његове правне следбенице, имају право и на накнаду зараде коју би он остварио у наведеном периоду.

Одредбом члана 36. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05 и 61/05), који је важио у време отказа уговора, прописано је да се уговором о раду може уговорити пробни рад који траје најдуже шест месеци, као и да за време пробног рада послодавац и запослени могу да откажу уговор о раду са отказним ро­ком који не може бити краћи од пет радних дана. Користећи наведено овлашћење тужена је тужиоцу у току трајања пробног рада дала отказ уговора о раду решењем које у образло­жењу не наводи разлоге за отказ уговора, већ само констатује чињенице када је покојни ВВ засновао радни однос на неодређено време и да је по наведеној законској одредби, односно члану 36. став 3. Закона о раду за време траја­ња пробног рада уговор о раду отказан.

Основно спорно питање у овој парници је да ли је постојала обавеза тужене, као посло­давца, да у образложењу решења о отказу уго­вора о раду наведе разлоге за отказ. Неспорно је у конкретном случају да је покојни ВВ са ту­

женом закључио уговор о раду на неодређено време, а у складу са чланом 30. поменутог За­кона о раду. Уговор о раду у складу са чланом 36. може да садржи одредбу о пробном раду, али та одредба не доводи у питање да се ту ради о уговору о раду којим се заснива радни однос. Према одредби члана 185. став 1. Зако­на о раду, уговор о раду се отказује решењем у писменом облику и обавезно садржи обра­зложење и поуку о правном леку. Пошто је уговор о раду са уговореним пробним радом само једна врста уговора којим се заснива рад­ни однос, то поменута одредба члана 185. став 1. мора да се примењује и на отказ уговора о раду са пробним радом, без обзира на то што у одредби члана 36. став 3. изричито не стоји да се уговор о раду којим је уговорен проб­ни рад отказује решењем које мора да садржи образложење. Ако решење о отказу уговора о раду мора да садржи образложење, по прав­ној природи – суштини образложењем било којег правног акта, па самим тим и решења о отказу уговора о раду, дају се разлози за доно­шење таквог решења, односно за оно што је садржано у изреци поменутог решења. Пошто запослени против решења о отказу уговора о раду може да користи правна средства уколи­ко то решење не би садржало образложење са разлозима отказа, па би запослени практи чно био лишен могућности да правно средство користи, тако да је управо и решење о отказу уговора о раду без образложења и само због те чињенице незаконито. Нема сумње да је одредба члана 36. став 3. тада важећег Закона о раду била недоречена, па самим тим и недо­вољно разумљива, али се у таквој ситуацији одредбе закона тумаче у складу са свим оста­лим одредбама закона циљним тумачењем.

33

РАД

НО

ПРА

ВО

LEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

Потврда да је и решење о отказу уговора у овом случају морало да садржи образложење у којем би се навели разлози отказа уследила је и каснијим допунама Закона о раду („Сл. гла­сник РС”, бр. 75/14), јер је управо та законска одредба допуњена тако што је наведено да је послодавац дужан да образложи отказ угово­ра о раду са пробним радом.

Када се има у виду све претходно наведено, закључује се да није прихватљив став изнет у ревизији да у конкретном случају послодавац није дужан да наводи разлоге за отказ угово­ра о раду, као и тврдња да нижестепени су­дови нису разликовали отказ уговора о раду током трајања пробног рада и отказ након истека уговора о раду из члана 36. ст. 3. и 4. Закона о раду.(Пресуда Врховног касационог суда Рев2. 2296/17 29. 8. 2018)

УГОВОР О ОБАВЉАЊУ ПРИВРЕМЕНИХ И ПОВРЕМЕНИХ ПОСЛОВА

Послодавац може за обављање послова који су по својој природи такви да не тра-ју дуже од 120 радних дана у календарској години да закључи уговор о обављању при-времених и повремених послова са незапо-сленим лицем, запосленим који ради непуно радно време – до пуног радног времена и са корисником старосне пензије.

Из образложења:У погледу овако утврђеног чињеничног

стања нижестепени судови утврдили су да је тужиља засновала радни однос на неодре­ђено време код тужене почев од 12. 5. 2014. године, а поништено је, као незаконито, ре­шење тужене од 29. 12. 2015. године, којим је тужиљи престао радни однос код тужене, па је тужена обавезана да тужиљу врати на рад­но место продавца и призна јој сва права по основу рада до повратка на рад.

Врховни касациони суд налази да се неосно­вано ревизијом указује на то да су нижестепе­ни судови погрешном применом материјалног права одлучили о тужбеном захтеву.

Наиме, одредбом члана 37. став 1. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05… 32/13), који је био на снази у време закључења угово­

ра од 23. 4. 2013, 13. 9. 2013. и 15. 3. 2014. годи­не, прописано је да се радни однос заснива на време чије је трајање унапред одређено када су у питању: сезонски послови, рад на одре­ђеном пројекту, повећање обима посла који траје одређено време и слично, и то за време трајања тих потреба, с тим што тако заснован радни однос непрекидно или с прекидима не може трајати дуже од дванаест месеци, док је ставом 2. истог члана одређено да се под прекидом из става 1. овог члана не сматра прекид рада краћи од 30 радних дана. При­меном члана 197. став 1. овог закона посло­давац може за обављање послова који су по својој природи такви да не трају дуже од сто двадесет радних дана у календарској години да закључи уговор о обављању привреме­них и повремених послова са незапосленим лицем, запосленим који ради непуно радно време – до пуног радног времена и са кори­сником старосне пензије. Законом о измена­ма и допунама Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 75/14), који је био на снази у време за­кључења осталих уговора, измењеном одред­бом члана 37. Закона о раду, ставом 1. овог члана, прописано је да уговор о раду може да се закључи на одређено време за заснивање радног односа чије је трајање унапред одре­ђено објективним разлозима који су оправ­дани роком или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих потреба, док је ставом 2. одређе­но да послодавац може да закључи један или више уговора о раду из става 1. овог члана, али на основу којих се радни однос са истим запосленим заснива за период који са преки­дима или без прекида не може бити дужи од двадесет четири месеца.

Према утврђеном чињеничном стању ту­жиља је без прекида радила код туженог у пе­риоду од 1. 5. 2013. до 31. 12. 2015. године, и то почев од 1. 5. 2013. до 15. 3. 2014. године по два уговора о обављању привремених и повреме­них послова – пријема уплата, комуникација са купцима и исплате добитака. Касније је закљученим уговорима на одређено време распоређивана на радно место продавца и руководиоца у продајном објекту, али је све време од закључења првог уговора обављала истоврсне послове, односно послове пријема

34

РАД

НО

ПРА

ВО

LE

GE

AR

TIS

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

уплата, комуникацију са купцима и исплату добитака, што према опису послова одговара радном месту продавца.

Имајући ово у виду, а посебно да је тужена, супротно одредби члана 197. Закона о раду, радно ангажовала тужиљу у периоду од 1. 5. 2013. до 15. 3. 2014. године ради обављања привремених и повремених послова продав­ца, дакле у периоду дужем од сто двадесет радних дана у календарској години, а да је и након тога наставила непрекидно да ради код тужене до 31. 12. 2015. године по више сукце­сивно закључених уговора о раду на одређено време, а све ради обављања истих послова, из тога произлази да код тужене постоји трај­на потреба за извршиоцем на радном месту продавца. То даље значи да и уговори које су парничне странке закључиле 23. 4. 2013. и 13. 9. 2013. године представљају уговоре о раду на одређено време, без обзира на то што су именовани као уговори о обављању привре­мених и повремених послова, с обзиром на то да се не ради о пословима који по својој природи не трају дуже од сто двадесет радних дана у календарској години.

Дакле, у конкретном случају тужиља је по уговорима, који по својој правној природи представљају уговоре о раду на одређено вре­ме, непрекидно радила код туженог укупно 2 године и 8 месеци, дакле знатно дуже и од дванаест и од двадесет четири месеца, јер је са истом стручном спремом обављала исту врсту послова почев од 1. 5. 2013. године до 31. 12. 2015. године, па је, применом члана 37. ставови 1. и 2. Закона о раду, стекла статус запосленог на неодређено време, што и поби­јано решење туженог о отказу уговора од 29. 12. 2015. године чини незаконитим.

Заснивање радног односа на неодређено време подразумева и право запосленог на рад код послодавца и признавање осталих права по основу рада, што тужбени захтев тужиље чини основаним и у овом делу.(Пресуда Врховног касационог суда Рев2. 699/18 од 6. 6. 2018)

УРЕДБА О ЕВИДЕНТИРАЊУ ДОСПЕЛИХ НЕИЗМИРЕНИХ ОБАВЕЗА ДРУШТВЕНИХ ПРЕДУЗЕЋА ПО ИЗВРШНИМ ПРЕСУДАМА ЗА ПОТРАЖИВАЊЕ ИЗ РАДНОГ ОДНОСА

Када је тужиљи, као раднику некадашњег друштвеног предузећа које је у стечају, при-знато потраживање у стечајном поступку Закључком о листи потраживања, то нема снагу извршне исправе и тужиља нема пра-во на исплату накнаде штете у истом износу од туженика – државе по извршним пресу-дама за потраживање из радног односа Ср-бије од 22. марта 2012. године.

Из образложења:Жалба пуномоћника тужиље изјављена

против пресуде првостепеног суда којом је одбијен тужбени захтев за исплату накнаде штете од стране туженика – Републике Срби­је јесте неоснована.

Из списа произлази да је тужиља била радник друштвеног предузећа … над којим је отворен стечајни поступак. Закључком од … признато је њено потраживање у износу од …, али тај Закључак о листи потраживања нема правну природу потраживања на које може да се примени спорна Уредба о евиден­тирању доспелих неизмирених обавеза дру­штвених предузећа по извршним пресудама за потраживање из радног односа од 22. мар­та 2012, на коју се тужиља позива као основ за накнаду штете.

Правилна је оцена првостепеног суда када налази да се у конкретном случају не ради о потраживању које је утврђено правоснажном и извршном пресудом, односно поменути за­кључак не даје основ тужиљи за накнаду ште­те јер се Уредба односи на извршне пресуде за утврђена потраживања.(Пресуда Основног суда у Ивањици П 517/17 од 21. 2. 2018. и Пресуда Вишег суда у Чачку Гж. 769/18 од 11. 2. 2019)

РАДНИ ОДНОС НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ ДО ПОВРАТКА ОДСУТНОГ ЗАПОСЛЕНОГ

Услови за отказ уговора о раду заснова-ног на одређено време ради замене одсутног запосленог наступају тек повратком одсут-ног запосленог на рад.

Из образложења:Полазећи од утврђеног чињеничног стања,

нижестепени судови су закључили да је рад­

35

РАД

НО

ПРА

ВО

LEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

ни однос тужиље могао да престане само због повратка на рад ВВ, јер је тужиља засновала радни однос код тужене на одређено време ради замене привремено одсутне запослене до њеног повратка на рад, а тужиљи је уговор о раду отказан након два месеца због престан­ка потребе за њеним радним ангажовањем, тј. због потреба процеса и организације рада, а да притом у решењу није наведено које су то потребе процеса и организације рада услови­ле престанак потребе за радом тужиље.

По оцени Врховног касационог суда, пра­вилно су нижестепени судови применили материјално право када су усвојили тужбени захтев тужиље и поништили решење тужене од 27. 4. 2015. године, којим је тужиљи отка­зан уговор о раду на одређено време.

Одредбом члана 37. став 1. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05… 75/14) прописа­но је да уговор о раду може да се закључи на одређено време за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено објектив­ним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих по­треба, а ставом 2. да радни однос на одређено време не може бити дужи од 24 месеца, док је ставом 4. прописано да, изузетно од става 2. овог члана, уговор о раду на одређено време може да се закључи ако је то потребно због замене привремено одсутног запосленог до његовог повратка.

У конкретном случају нису испуњени услови прописани законом за давање отказа по основу који је наведен у решењу о отказу, јер је тужиља засновала радни однос на одре­ђено време до повратка одсутног запосленог. Овако заснован радни однос није лимитиран трајањем 24 месеца, па може да траје кра­ће или дуже, зависи од временског периода одсутности запосленог. Када се одсутни за­послени врати на рад, уговор о раду који је за­снован на одређено време престаје по самом закону у смислу члана 175. тачка 1) Закона о раду, којим је прописано да запосленом рад­ни однос престаје истеком рока на који је за­снован. Стога услови за отказ уговора о раду заснованог на одређено време ради замене одсутног запосленог наступају тек поврат­ком одсутног запосленог на рад, а тужиљи је

уговор о раду отказан након два месеца због престанка потребе за њеним радним ангажо­вањем, при чему није наведено да је престала потреба за вршењем послова које је тужиља радила.(Пресуда Врховног касационог суда Рев2. 799/17 од 4. 4. 2018)

ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА НА НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ

Сматра се да је запослени који пре сту-пања на рад није закључио уговор о раду са послодавцем засновао радни однос на нео-дређено време.

Из образложења:Према утврђеном чињеничном стању ту­

жиља је ступила на рад код тужене 9. 6. 2010. године, без закљученог уговора о раду и за­снивања рада ван радног односа. По усменом договору са послодавцем тужиља је обављала пробни рад који је трајао месец дана, а после тога рад тужиље код тужене имао је све еле­менте радног односа (утврђено радно време, зарада и годишњи одмор). Инспектор рада извршио је надзор код тужене дана 20. 3. 2012. године, када је вршио контролу података за све запослене затечене на раду, па и за тужи­љу, након чега је тужиља наставила са радом све до 26. 4. 2012. године. Тужена је уручила решење о отказу уговора о раду и радну књи­жицу тужиљи дана 27. 4. 2012. године, када је тужиља сазнала да је у њеној радној књи­жици уписан стаж од месец дана и да јој је радни однос престао истеком рока на који је заснован, а тужба у овом спору поднета је 21. 5. 2012. године.

Како тужена са тужиљом није закључила уговор о раду, у складу са чланом 32. став 1. Закона о раду, сматра се да је засновала радни однос на неодређено време фикцијом ступа­ња на рад, применом члана 32. став 2. наве­деног закона. Накнадно закључен уговор о раду на одређено време од 20. 3. 2012. године и решење о престанку радног односа јесу без дејства будући да их је тужена послодавац донела када је тужиља већ стекла статус за­послене на неодређено време. Другостепени суд је правилно применио материјално пра­во када је, решавајући претходно питање,

36

РАД

НО

ПРА

ВО

LE

GE

AR

TIS

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

оценио да је наведени уговор о раду ништав сходно члану 103. Закона о облигационим односима. Самим тим, решење о престанку радног односа правилно је поништено као не­законито, а наводи ревизије да је материјално право погрешно примењено нису основани.

Како је тужбеним захтевом за утврђење постојања радног односа и поништај решења о престанку радног односа основан, тужиља, која није захтевала реинтеграцију у радни однос, има право на накнаду штете уместо враћања на рад, у висини четири минимал­не зараде, јер је то последица незаконитог престанка радног односа. Суд је имао у виду, приликом утврђивања висине ове накнаде, време које је тужиља провела на раду, године живота и број издржаваних чланова породи­це, сагласно члану 191. став 4. Закона о раду.(Пресуда Врховног касационог суда Рев2. 2254/16 од 24. 1. 2018)

НИШТАВОСТ УГОВОРА О РАДУ НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ

Ако послодавац са запосленим није за-кључио уговор о раду у складу са законом, сматра се да је запослени засновао радни однос на неодређено време даном ступања на рад, па су накнадно закључени уговор о раду на одређено време и решење о пре-станку радног односа без правног дејства.

Из образложења:У поступку није учињена битна повреда

одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2) ЗПП­а, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Нема ни бит­не повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези са чланом 384. став 5. ЗПП­а, будући да је тужиља на расправи пред другостепеним судом износила чиње­нице и предлагала доказе чије је извођење у поступку било неопходно ради правилне примене материјалног права. Утврђењем да је апсолутно ништав уговор о раду на одређено време закључен 20. 3. 2012. године, суд није прекорачио тужбени захтев. Питање закони­тости наведеног уговора о раду на одређено време суд је решавао као претходно питање од кога зависи одлука о тужбеном захтеву у овом спору (чл. 12. ЗПП­а).

Према утврђеном чињеничном стању, ту­жиља је ступила на рад код тужене 9. 6. 2010. године, без закљученог уговора о раду и за­снивања рада ван радног односа. По усменом договору са послодавцем тужиља је обављала пробни рад који је трајао месец дана, а после тога рад тужиље код тужене имао је све еле­менте радног односа (утврђено радно време, зарада и годишњи одмор). Инспектор рада извршио је надзор код тужене дана 20. 3. 2012. године, када је вршио контролу података за све запослене затечене на раду, па и за тужи­љу, након чега је тужиља наставила са радом све до 26. 4. 2012. године. Тужена је уручила решење о отказу уговора о раду и радну књи­жицу тужиљи дана 27. 4. 2012. године, када је тужиља сазнала да је у њеној радној књи­жици уписан стаж од месец дана и да јој је радни однос престао истеком рока на који је заснован, а тужба у овом спору поднета је 21. 5. 2012. године. Оценом налаза и мишљења вештака економско­финансијске струке суд је утврдио висину минималне зараде тужи­ље од ступања на рад 9. 6. 2010. године, па до престанка рада. У време престанка радног односа тужиља је имала 39 година живота, радни стаж у трајању од две године и живела је у породичном домаћинству са супругом и једним дететом.

Полазећи од утврђеног чињеничног ста­ња, правилно је другостепени суд оценио да је тужба благовремено поднета, да је тужиља ступањем на рад код тужене стекла статус за­послене на неодређено време, као и да је ре­шење о престанку радног односа незаконито, па је стога обавезао тужену да, уместо враћа­ња на рад, тужиљи накнади штету у висини четири минималне зараде.

Према члану 195. став 2. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05 и 61/05), рок за покретање спора је деведесет дана од дана до­стављања решења, односно сазнања за повре­ду права. Како је тужиљи решење о престанку радног односа уручено 27. 4. 2012. године, што је истовремено дан када је тужиља сазна­ла за постојање повреде њеног права, а тужба поднета 21. 5. 2012. године, правилна је оцена другостепеног суда да је тужба благовремена јер је поднета у року из члана 195. Закона о раду.

37

РАД

НО

ПРА

ВО

LEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

У конкретном случају утврђено је да је ту­жиља ступила на рад 9. 6. 2010. године и да пре ступања на рад није закључила уговор о раду са послодавцем. Како тужена са тужи­љом није закључила уговор о раду, у складу са чланом 32. став 1. Закона о раду, сматра се да је засновала радни однос на неодређено вре­ме фикцијом ступања на рад, применом члана 32. став 2. наведеног закона.

Накнадно закључен уговор о раду на одре­ђено време од 20. 3. 2012. године и решење о престанку радног односа јесу без дејства бу­дући да их је тужена послодавац донела када је тужиља већ стекла статус запослене на нео­дређено време. Другостепени суд је правилно применио материјално право када је, решава­јући претходно питање, оценио да је наведени уговор о раду ништав сходно члану 103. За­кона о облигационим односима. Самим тим, решење о престанку радног односа правилно је поништено као незаконито, а наводи реви­зије да је материјално право погрешно приме­њено нису основани.(Пресуда Врховног касационог суда Рев2. 2254/16 од 24. 1. 2018)

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА ЗА ДОЛАЗАК И ОДЛАЗАК СА РАДА

Право на накнаду трошкова превоза за долазак и одлазак са рада није условљено подношењем таквог захтева, при чему није од значаја да ли запослени користи јавни превоз или на посао иде сопственим пре-возом или пешице.

Из образложења:Чланом 118. т. 1) Закона о раду („Сл. гла­

сник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09 и 32/13) пропи­сано је право запосленог на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду, и то за долазак и одлазак са рада у висини цене превозне карте у јавном саобраћају. Новели­раном одредбом чл. 118. ст. 1. т. 1) Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 75/14), која је у при­мени од 29. 7. 2014. године, прописано је да запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду, и то за долазак и одлазак са рада у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако по­слодавац није обезбедио сопствени превоз.

Према наведеној законској одредби, оба­веза послодавца је да запосленом надокнади трошкове превоза у висини цене превозне карте у јавном саобраћају. Превозном кар­том у јавном саобраћају сматра се издатак по основу превоза запосленог од места станова­ња до места рада. Законом се не прецизира врста превозне карте (једнократна – за вожњу у једном правцу, дневна или месечна) нити се прецизирају услови под којима ће послодавац утврдити удаљеност места рада од места ста­новања запосленог, али упућује се на то да се трошкови превоза надокнађују запосленом у складу са општим актом и уговором о раду. То значи да послодавац својим општим актом или уговором о раду са запосленим треба да утврди ближе услове и критеријуме под ко­јима запослени ово право може да оствари. Уколико послодавац то не учини, одредбе За­кона о раду и Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика примениће се непосред­но. Ако се ради о накнади трошкова превоза у граду, где функционише градски превоз, по­слодавац треба да надокнади запосленом пре­воз у висини цене превозне карте за градски превоз који функционише у том граду. Уда­љеност места становања запосленог од места рада у сваком случају мора бити толика да за­послени има реалну потребу за коришћењем превоза, при чему није од значаја да ли јавни превоз користи или на посао иде сопственим превозом или пешице.

Члан 26. ст. 1. Посебног колективног уго­вора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика („Сл. гласник РС”, бр. 21/15), који је у примени од 5. 3. 2015. године, прописује да запослени има пра­во на накнаду за долазак и одлазак са рада у висини цене превозне карте у јавном сао­браћају (градски, приградски, међуградски), која мора бити исплаћена до петог у месецу за претходни месец, уколико није обезбедио сопствени превоз. Уколико је перонска кар­та услов коришћења превоза, сматра се да је иста саставни део трошкова превоза.

Нису основани жалбени наводи тужене да је тужилац био дужан да сваког месеца под­носи захтев обрачунској служби за исплату трошкова превоза и да докаже да је трошкове

38

РАД

НО

ПРА

ВО

LE

GE

AR

TIS

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

на име превоза стварно имао како би тужена од Града Зајечара могла да у ту сврху потра­жује буџетска средства, јер право на накнаду трошкова није условљено подношењем та­квог захтева, при чему није од значаја да ли тужилац користи јавни превоз или на посао иде сопственим превозом или пешице.(Пресуда Апелационог суда у Нишу Гж1. 2022/18 од 18. 9. 2018)

ПРАВО НА ОТПРЕМНИНУ У СЛУЧАЈУ ОДЛАСКА У ПЕНЗИЈУ

Запосленом који је поднео захтев за пре-станак радног односа због остваривања услова за одлазак у пензију радни однос може да престане или споразумно или от-казом од стране запосленог, и у оба случаја запослени има право на отпремнину.

Из образложења:На основу правилно и потпуно утврђеног

чињеничног стања, правилном применом ма­теријалног права, насупрот наводима жалбе туженог, правилно је првостепени суд обаве­зао туженог да тужиљи исплати отпремнину при одласку у старосну пензију са припадају­ћом затезном каматом, дајући за своју одлуку разлоге које прихвата и овај суд.

Према становишту Апелационог суда, за­посленом који је поднео захтев за престанак радног односа због остваривања услова за одлазак у пензију радни однос може да пре­стане или споразумно или отказом од стране запосленог, при чему у оба случаја запослени има право на отпремнину.

Чланом 175. т. 2) Закона о раду („Сл. гла­сник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09 и 32/13) прописано је да радни однос престаје кад за­послени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ако се послодавац и запослени друкчије не споразумеју. Према томе, наведеном законском одредбом про­писани су услови у погледу година живота и стажа осигурања чијим испуњењем запосле­ном престаје радни однос. Запосленом који је поднео захтев за престанак радног односа због остваривања услова за одлазак у пензи­ју радни однос може да престане или спора­зумно, у складу са чланом 177. Закона о раду, или отказом од стране запосленог, у складу

са чланом 178. истог закона. У оба случаја, с обзиром на то да је основ престанка радног односа остваривање права на пензију, запо­слени има права на отпремнину у складу са чланом 119. Закона о раду.

Имајући у виду да је тужиљи радни однос код туженог престао због остваривања права на пензију, што произлази из садржине изјаве тужиље од 5. 12. 2013. године и решења РФ ПИО – Филијала Лесковац од 21. 3. 2014. го­дине, то су неосновани жалбени наводи туже­ног да тужиљи радни однос није престао због остваривања права на пензију, већ на основу једностраног раскида – отказа уговора о раду од стране запосленог, као и да Закон о раду не предвиђа обавезу послодавца да исплати отпремнину запосленом који отказује уговор о раду.

Неосновани су и жалбени наводи да тужи­ља није у законском року од деведесет дана из чл. 195. ст. 1. и 2. Закона о раду покренула судски спор против туженог у овој правној ствари, јер се ради о новчаном потраживању тужиље за које је прописан рок застарелости у трајању од три године од настанка обавезе у чл. 196. истог закона, па тамо где је предвиђен рок застарелости, не делује преклузивни рок.(Пресуда Апелационог суда у Нишу Гж1. 3280/18 од 17. 7. 2018)

СПОР О ЗАКОНИТОСТИ РЕШЕЊА О ОТКАЗУ УГОВОРА О РАДУ

Када се ради о спору о законитости ре-шења о отказу уговора о раду, суд испитује правилност примене отказног разлога на који се послодавац позвао у решењу о от-казу, тј. који је послодавац применио, при чему суд не може да се упушта у целисход-ност донетог решења јер то спада у домен одлучивања послодавца.

Из образложења:Одредбом члана 179. т. 2) Закона о раду

прописано је да послодавац може запосле­ном да откаже уговор о раду ако за то посто­ји оправдани разлог који се односи на радну способност запосленог, његово понашање и потребе послодавца, односно ако запослени својом кривицом учини повреду радне оба­везе утврђене општим актом или уговором

39

РАД

НО

ПРА

ВО

LEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

о раду. Уговором о раду у тачки 13) предви­ђено је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако својом кривицом изврши повреде радних обавеза набројаних у тој одредби, а тужиоцу је уговор отказан због повреде из алинеје 1. у виду неблаговре­меног, несавесног или немарног извршавања радне обавезе утврђене законом, прописом, општим актом, појединачним актом или уго­вором.

Оценом изведених доказа првостепени суд налази да је тужбени захтев тужиоца осно­ван, као и да се претходно наведене повреде радне обавезе не могу сматрати повредама које представљају разлог за отказ уговора о раду у смислу одредбе чл. 179. т. 2) Закона о раду. Такође је утврђено да је било повреда, али да се исте не могу довести у узрочно­по­следичну везу са противправним истакањем горива из цистерни, односно да је тачно да тужилац није носио рефлектујући прслук, да је било задржавања од стране трећег лица у службеним просторијама, да је тужилац као руковалац маневре имао обавезу да, када се нађе испред исклизнице, радио­везом оба­вести отправника возова, али да ниједним прописом није предвиђено тачно време за­државања маневре испред исклизнице и да је тужилац због проблема са успостављањем радио­везе позив упутио након девет минута од тренутка заустављања маневре – компози­ције испред исклизнице, као и да се тужилац налазио у управљачници локомотиве, што је у супротности са Упутством 42 туженог, тако да наведени пропусти не могу бити разлог за отказ од стране послодавца.

Када запослени поводом решења о отказу уговора о раду покрене поступак пред судом са захтевом за поништај, задатак суда је да ис­пита његову законитост, тј. да ли је решење у складу са законом или општим актом ту­женог, или уговором о раду, што се своди на оцену да ли је отказни разлог правилно при­мењен. Пошто је реч о спору о законитости решења о отказу уговора о раду, суд испитује правилност примене отказног разлога на који се послодавац позвао у решењу о отказу, тј. који је послодавац применио. Притом суд не може да се упушта у целисходност донетог ре­шења јер то спада у домен одлучивања тужене

у овом случају, која је одлучила да употреби отказни разлог.

Општим актима овде туженог послодавца јасно су и детаљно описани послови, радне обавезе и одговорности руковаоца маневре, поступање на радном месту и у радној околи­ни, нарочито приликом маневарског кретања. Као дугогодишњи радник тужене, тужилац је свакако био упознат са обавезом да на радном месту поштује прописе послодавца и поступа у складу са истима. Поступајући управо на на­чин супротан општим нормативним актима послодавца, понашање тужиоца представља скривљено несавесно, неблаговремено и не­марно извршавање радних обавеза и као та­кво је уговором о раду прописано као отказни разлог, који је тужена у конкретном случају применила.

Код оваквог чињеничног и правног стања тужена је, по оцени овог суда, правилно и за­конито поступила када је у поступку спрове­деном у складу са законом и својим општим актима утврдила да је тужилац одговоран за повреду радне обавезе стављене на терет и донела оспорено решење, из којих је разлога побијана пресуда преиначена одбијањем ту­жбеног захтева.(Пресуда Апелационог суда у Нишу Гж1. 866/17 од 20. 2. 2018)

ПРЕРАСПОДЕЛА РАДНОГ ВРЕМЕНА

Прерасподела радног времена врши се тако да у одређеном периоду у току кален-дарске године запослени ради дуже од пуног радног времена, а у другом периоду краће од пуног радног времена, тако да укупно радно време запосленог у периоду од шест месе-ци у току календарске године у просеку не може бити дуже од пуног радног времена.

Из образложења:Према чл. 53. и 55. Закона о раду („Сл.

гласник РС”, бр. 24/05… 75/14), запослени је дужан да на захтев послодавца ради дуже од пуног радног времена у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у дру­гим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није пла­ниран, што се сматра прековременим радом. Радна недеља траје пет радних дана, распо­

40

РАД

НО

ПРА

ВО

LE

GE

AR

TIS

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

ред радног времена у оквиру радног времена утврђује послодавац, а радни дан по правилу траје осам часова. Одредба чл. 57. истог за­кона даје могућност послодавцу да изврши прерасподелу радног времена када то захте­ва природа делатности, организација рада, боље коришћење средстава, рационалније коришћење одређеног посла у утврђеним роковима, с тим што се прерасподела радног времена врши тако да укупно радно време запосленог у периоду од шест месеци у току календарске године у просеку не буде дуже од пуног радног времена, односно под усло­вима из става 3. исте одредбе, најдуже девет месеци.

Из претходно изложеног произлази да у прерасподели радног времена у одређеном периоду у току календарске године запосле­ни ради дуже од пуног радног времена, а у другом периоду краће од пуног радног вре­мена, тако да укупно радно време запосленог у периоду од шест месецу у току календарске године у просеку не може бити дуже од пуног радног времена, како то прописује чл. 55. За­кона о раду.

Имајући у виду приложене и предложене доказе у поступку, које је првостепени суд правилно оценио, као и наводе туженог који је указивао на то да се у конкретном случају ради о прерасподели радног времена, а не о прековременом раду, првостепени суд је пра­вилно закључио да је код туженог у спорном периоду тужиља радила прековремено и да јој зарада по овом основу није исплаћена. Овакав закључак првостепеног суда Апела­циони суд прихватио је у целости, имајући у виду да тужени у току поступка није пружио ниједан доказ на околност да је тужиља ради­ла краће од пуног радног времена, имајући у виду претходно наведене законске прописе, у ком случају би постојала прерасподела радног времена, а самим тим отпао би основ за ис­плату увећане зараде по основу прековреме­ног рада. Осим тога, у оспоравању тужбеног захтева тужени није пружио ниједан доказ на околност присутности тужиље на раду, одно­сно евиденцију радног времена тужиље, да ли је и када имала слободне дане или када је ра­дила краће од уговореног радног времена, јер се дужи рад у једном периоду компензује са

сразмерно краћим радом у другом периоду, тако да укупан фонд часова у току једне годи­не остане непромењен, из којих разлога нису основни наводи жалбе у том делу.(Пресуда Апелационог суда у Нишу Гж1. 2230/18 од 12. 10. 2018)

ИСПЛАТА ОТПРЕМНИНЕ У НЕТО ИЗНОСУ ЗБОГ ОДЛАСКА У СТАРОСНУ ПЕНЗИЈУ

Запослени има право на исплату отпрем-нине због одласка у старосну пензију сходно одредби члана 119. став 1. тачка 1), при чему се отпремнина не исплаћује у бруто, већ у нето износу, иако се под зарадом у смислу члана 105. став 2. Закона о раду подразуме-ва зарада која садржи порез и доприносе.

Из образложења:Према утврђеном чињеничном стању пр­

востепеног суда, тужилац је испунио услове за старосну пензију услед чега му је престао радни однос код туженог дана 30. 11. 2017. го­дине. Међутим, и поред правилног закључка првостепеног суда да тужилац у смислу наве­деног члана има право на исплату отпремни­не, закључак у погледу висине исте не може да се прихвати као правилан. Наиме, прво­степени суд је тужиоцу досудио отпремнину у складу са ставом 3. наведеног члана Закона о раду, тако што је приликом обрачуна от­премнине као основицу узео просечну бруто зараду у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа на­длежног за статистику (зараду која садржи порез и доприносе који се плаћају из зараде).

Сходно одредбама чланова 6. и 13. став 1. Закона о доприносима за обавезно социјал­но осигурање („Сл. гласник РС”, бр. 84/04… 68/14) и одредбама чланова 13, 15. и 15а Зако­на о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/01… 68/14), порез и доприноси представљају јавни приход који се, у смислу наведених норми материјалног права, испла­ћује из зарада запослених надлежним орга­нима, тако да нема правног основа на основу којег би запослени имао право да му се, кроз исплату отпремнине, исплате и средства за порез и доприносе за обавезно социјално осигурање.

41

РАД

НО

ПРА

ВО

LEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

Према томе, тужилац има право на испла­ту отпремнине у складу са претходно наве­деним одредбама материјалног права, али се, иако се под зарадом, у смислу члана 105. став 2. Закона о раду, подразумева зарада која са­држи порез и доприносе, отпремнина не ис­плаћује у бруто, већ у нето износу.(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1017/18 од 5. 9. 2018)

НАКНАДА ШТЕТА КОЈУ ЗАПОСЛЕНИ ПРОУЗРУКУЈЕ НА РАДУ

Ако запослени не накнади штету коју проузрокује на раду, без његовог пристанка послодавац не може да се намири из зараде запосленог, већ може да се обештети само подношењем тужбе суду.

Из образложења:Одредбама чл. 163. ст. 1, 5. и 6. важећег За­

кона о раду прописано је да је запослени од­говоран за штету коју је на раду или у вези с радом намерно или крајњом непажњом про­узроковао послодавцу у складу са законом. Постојање штете, њену висину, околности под којима је настала, ко је штету проузроко­вао и како се накнађује утврђује послодавац у складу са општим актом, односно уговором о раду. Ако се накнада штете не оствари у скла­ду са одредбама ст. 5. овог члана, о накнади штете одлучује надлежни суд.

Ако запослени поступи по решењу, узима се да је штету отклонио. Али ако штету не накнади, послодавац без његовог пристанка не може да се намири из зараде запосленог, тако да може да се обештети само подноше­њем тужбе суду. Стога се поставља питање да ли предмет судске заштите може бити одлука коју је донео послодавац. Наиме, да ли запо­слени има правни интерес да ту одлуку по­бија, јер се она и кад постане правоснажна не може извршити без његовог пристанка. Такав интерес свакако нема ни послодавац. Инте­рес послодавца је да се одлука изврши. Пошто је не може извршити без пристанка запосле­

ног, кад тог пристанка нема, послодавцу не преостаје ништа друго него да од суда тра­жи да запосленог обавеже да проузроковану штету накнади. Тај спор суд решава пуном јурисдикцијом, а одлучује о самом праву на накнаду штете, а не о законитости одлуке коју је о томе послодавац донео.

Тужени је пружио доказ да је поднео тужбу против тужиоца ради накнаде штете која је у Основном суду у Лесковцу заведена под бро­јем П. 2735/17.

Одредбама чл. 328. ЗПП­а прописано је да, ако пред истим судом тече више парница из­међу истих лица или више парница у којима је исто лице противник разних тужилаца или разних тужених, све ове парнице могу да се решењем суда споје ради заједничког распра­вљања ако би се тиме убрзало расправљање или смањили трошкови. За све спојене пар­нице суд може да донесе заједничку пресуду.

С обзиром на све наведено несумњиво је да је побијана пресуда морала бити укинута јер се спорни однос не може решити оценом законитости оспореног решења, већ у спору пуне јурисдикције, па како је поднета тужба послодавца за накнаду штете, то има места спајању парница у смислу наведених одреда­ба чл. 328. ЗПП­а.

У поновном поступку првостепени суд ће поступити по изнетим примедбама, пре свега имајући у виду да се спор за случај када за­послени причини штету послодавцу решава пуном јурисдикцијом по тужби послодавца и да се одлучује о самом праву на накнаду ште­те, а не о законитости одлуке коју је о томе послодавац донео, а имаће у виду и чињеницу да је тужени поднео тужбу за накнаду штете. Стога ће ценити постојање правног интереса тужиоца за подношење ове тужбе, а уколико на основу чл. 328. ЗПП­а споји парнице ради једновременог расправљања и одлучивања, утврдиће потпуно и правилно чињенично стање од значаја за одлучивање и правилном применом материјалног права донеће одлуку о захтевима странака.(Решење Апелационог суда у Нишу Гж1. 3944/17 од 13. 2. 2018)

42

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

ГРАЂ

АН

СКО

ПРА

ВО

Нови систем правних лекова у Закону о извршењу и обезбеђењуХронолошки су приказане новоусвојене промене оних делова ЗИО-а који се превасходно односе на жалбу и приговор као врсту правних лекова, али и измене које се односе на захтев за изузеће судије и јавног извршитеља, захтев за отклањање неправилности, противизвршење и одлагање извршења. На крају, ту су и измене које се односе на парнични поступак за утврђивање недозвољености извршења, као и на намирење новчаних потраживања насталих из комуналних и сродних делатности.

Дана 3. 8. 2019. године ступио је на снагу Закон о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу („Сл. гла­

сник РС”, бр. 54/2019), којим су унете обимне и значајне измене у Закон о извршењу и обе­збеђењу. Разлог за овако крупне измене ЗИО­а лежи пре свега у томе што су приликом тро­годишње примене овог закона уочене бројне мањкавости које се нису могле превазићи техникама тумачења законских одредби нити мањим изменама појединих чланова. Међу најбитнијим недостацима ЗИО­а били су не­достаци који су постојали у систему правних лекова у извршном поступку. С обзиром на суштински значај који правни лекови имају у сваком правном поступку, па тако и у извр­шном, одавно је било јасно да се овај проблем мора решити на темељан и битно другачији начин у односу на онај који постоји у ЗИО­у. Овде ће на хронолошки, сумаран начин бити приказане новоусвојене промене оних делова ЗИО­а који се односе на систем правних леко­ва, и то како жалбе и приговора, као редовних

правних лекова, тако и предлога за враћање у пређашње стање и захтева за отклањање неправилности, као правних средстава која су у досадашњој примени ЗИО­а мање­више коришћена у својству правних лекова. Новоу­својене измене ЗИО­а почеће да се примењују почев од 1. 1. 2020. године, па постоји нада да ће нови систем правних лекова довести до њиховог лакшег разумевања и ефикасније примене у пракси.

У циљу лакшег праћења измена и допуна по члановима Закона, у наставку текста тер­мин „закон” односиће се на Закон о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђе­њу („Сл. гласник РС”, бр. 54/2019), а термин ЗИО на Закон о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 106/2015, 106/2016 – аутен­тично тумачење и 113/2017 – аутентично ту­мачење).

ЗАХТЕВ ЗА ИЗУЗЕЋЕ СУДИЈЕ

Чланoм 4. Закона прецизиран је члан 13. ЗИО­а, којим се уређује питање изузећа суди­је. Овим је прецизније дефинисан рок за под­ношење захтева за изузеће судије тако што је сада прописано да, кад извршење спроводи јавни извршитељ, изузеће судије може да се захтева док не истекне рок за доношење

Дејан Обренић, дипл. правник

43

ГРАЂА

НСК

О П

РАВ

ОLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

решења о правном леку, уместо досадашње збуњујуће одредбе којом се тај рок везивао за решење о жалби против решења донетог о предлогу за извршење на основу извршне ис-праве или рок за приговор или жалбу у поступ-ку одлучивања о законитости и правилности решења о извршењу на основу веродостојне исправе. Истим чланом прецизирано је да подношење захтева за изузеће судије, као и подношење приговора против решења којим је захтев за изузеће одбачен или одбијен, не одлаже извршење или обезбеђење. Сходно наведеним одредбама, чланом 68. Закона про­писано је правило којим се уређује да подно­шење захтева за изузеће јавног извршитеља, као и подношење приговора против решења којим је захтев за изузеће одбачен или одби­јен, нема суспензивно дејство.

ВРСТЕ И ПРИМЕНА ПРАВНИХ ЛЕКОВА У ИЗВРШНОМ ПОСТУПКУ

Вероватно најбитније измене које овај за­кон доноси у области правних лекова у из­вршном поступку прописане су чланом 8. Закона, којим се мењају и прецизирају одред­бе члана 24. ЗИО­а. Наведеним чланом 24. уређене су врсте и примена правних лекова у извршном поступку и до ових измена тај члан представљао је један од најспорнијих делова ЗИО­а, пре свега због непрецизне формула­ције и конфузије коју је стварао у примени. Имајући у виду значај одредби које су уређене овим делом ЗИО­а, измене наведених одред­би биле су насушна потреба при спровођењу извршног поступка. Захваљујући новоусво­јеним изменама, одредбе члана 24. сада су нормиране на знатно концизнији и преци­знији начин. Након усвојених измена, члан 24. ЗИО­а сада гласи: Правни лекови у извршном поступку јесу жалба и приговор. Жалбом се по-бија решење првостепеног суда или јавног из-вршитеља, ако овим законом није одређено да жалба није дозвољена или да се такво решење побија приговором. Приговор се може изјави-ти против решења првостепеног суда и јавног извршитеља само када је то прописано овим законом и као приговор трећег лица. Против решења којим је одлучено о приговору може се изјавити жалба само када је то прописано

овим законом. Против закључка нису дозвоље-ни ни приговор, ни жалба. Приговор или жалба који су поднети против закључка одбацују се у решењу или закључку којим се окончава извршни поступак. Дакле, правни лекови у извршном поступку јесу жалба и приговор, а оба се изјављују против одлука суда и јав-ног извршитеља донетих у форми решења и међусобно се искључују. Жалба је прописана као правило и приоритетни правни лек про­тив решења суда и јавног извршитеља, осим у случајевима када Закон изричито прописује да она није дозвољена или да је против ре­шења дозвољен приговор. Изузетак од овог правила постоји у случају побијања решења којим је одлучено о приговору, када се жалба не подразумева и може се изјавити само када је то изричито прописано Законом. Обрнуто од правила која важе за жалбу, приговор је прописан као изузетан правни лек и може да се изјави против решења првостепеног суда и јавног извршитеља само у случајевима када је Законом изричито прописано или као при­говор трећег лица. Против одлука суда и јав-ног извршитеља донетих у форми закључка нису дозвољени ни жалба ни приговор.

РОК ЗА ЖАЛБУ И ПРИГОВОР

Чланом 9. Закона прецизира се члан 25. За­кона у погледу рока у коме се подносе жалба и приговор, с обзиром на то да су досадашње законске одредбе такође биле непрецизно формулисане. Поменути правни лекови под­носе се у року од осам дана од дана доста­вљања решења, осим ако овим законом није одређен дужи или краћи рок.

БРИСАН ЈЕ ЧЛАН КОЈИМ ЈЕ УРЕЂЕНА ЗАБРАНА УКИДАЊА ПРВОСТЕПЕНОГ РЕШЕЊА И УПУЋИВАЊА ПРЕДМЕТА НА ПОНОВНО РЕШАВАЊЕ

Чланом 10. Закона брисан је цео члан 26. ЗИО­а, којим је била уређена забрана уки­дања првостепеног решења и упућивања предмета на поновно решавање у поступку одлучивања суда о приговору и жалби. Бри­сање наведене одредбе сасвим је разумљиво с обзиром на то да она представља преседан

44

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

ГРАЂ

АН

СКО

ПРА

ВО

у правном систему и непотребну забрану и ограничење у одлучивању суда. Иако је циљ ове одредбе био да се убрза поступак и смањи могућност злоупотребе процесних овлашће­ња кроз неосновано изјављивање правних лекова, сматрамо да је она представљала бес­потребну брану начелу слободног судијског уверења, због чега је изазивала и бројне про­блеме у пракси.

НЕДОЗВОЉЕНОСТ ВАНРЕДНИХ ПРАВНИХ ЛЕКОВА

Чланом 11. Закона измењен је и прецизи­ран члан 27. ЗИО­а како би његове одредбе биле у складу са осталим изменама, па је све­ден на један став којим је прописано да про­тив правоснажног решења нису дозвољени ни ревизија ни понављање поступка.

ВРАЋАЊЕ У ПРЕЂАШЊЕ СТАЊЕ

Чланом 12. Закона измењен је члан 28. ЗИО­а, па је правило о враћању у пређашње стање измењено тако да је примена овог института могућа у ситуацији када дође до пропуштања рока за изјављивање правног лека против решења о извршењу, без обзира на то да ли је решење о извршењу донето на основу извршне или веродостојне исправе. О предлогу за враћању у пређашње стање одлучује суд који је надлежан да одлучује о правном леку против решења о извршењу. Брисане су одредбе овог члана које су про­писивале да против решења о усвајању пре­длога за враћање у пређашње стање жалба није дозвољена, као и да је против решења о одбацивању или одбијању предлога за вра­ћање у пређашње стање дозвољен приговор, тако да се сада на одлуку надлежног суда о предлогу за враћање у пређашње стање при­мењују опште одредбе о правним лековима у извршном поступку.

ЗАХТЕВ ЗА ИЗУЗЕЋЕ ЈАВНОГ ИЗВРШИТЕЉА

Чланом 35. Закона извршена је измена и прецизирање члана 68. ст. 5. ЗИО­а, тако што је предвиђено да подношење захтева за из­

узеће јавног извршитеља, као и подношење приговора против решења којим је захтев за изузеће одбачен или одбијен, не одлаже извр­шење или обезбеђење. Подношење приговора против решења којим је захтев за изузеће од­бачен или одбијен и до сада је било прописано у овом члану и ту се није ништа променило. Новина је у томе што ЗИО сада децидирано прописује да приговор против поменутог ре­шења нема суспензивно дејство.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОБИЈАЊЕ РЕШЕЊА О ИЗВРШЕЊУ

Чланом 36. Закона измењен је и допуњен члан 74. ЗИО­а, којим су прописани жалбе­ни разлози за побијање решења о извршењу на основу извршне исправе. Прецизирани су жалбени разлози који су прописани у тачкама 6, 7. и 10. става 1, па те тачке сада прописују следеће разлоге који спречавају спровођење извршења: 6) ако је потраживање из извр-шне исправе престало; 7) ако потраживање није прешло или није пренето на извршног повериоца или ако обавеза није прешла или није пренета на извршног дужника и 10) ако је наступила застарелост потраживања из извршне исправе. Поред тога, додата је и нова тачка истог става, која, као разлог који спречава спровођење извршења, прописује и разлоге прописане посебним законом. На­веденим изменама није дошло до неких су­штинских промена у наведеним жалбеним разлозима, већ до њиховог прецизирања за­рад лакше примене у пракси.

ОБУСТАВА ИЗВРШЕЊА ПО ЖАЛБИ ИЗВРШНОГ ДУЖНИКА ПРОТИВ РЕШЕЊА О ИЗВРШЕЊУ

Чланом 37. Закона додат је нови члан 77а ЗИО­а, под насловом „Обустава извршења по жалби извршног дужника против ре­шења о извршењу”. Одредбама новог члана омогућава се првостепеном суду, који је до­нео решење о извршењу, да одлучује о жалби уколико оцени да је жалба основана. У прак­си су неретке ситуације у којима је првосте­пеном суду очигледно да је жалба основана, а на основу досадашњих одредби Закона пр­

45

ГРАЂА

НСК

О П

РАВ

ОLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

востепени суд могао је само да оцењује жалбу са процесног аспекта, односно да је достави другостепеном суду на одлучивање. Ново­усвојеним одредбама прописано је да, ако оцени да је жалба основана, првостепени суд жалбу извршног дужника изјављену против решења о извршењу може да усвоји, укине решење о извршењу, обустави извршење у целини или делимично и укине спроведене радње. Против овог решења може да се изја­ви жалба другостепеном суду. С друге стране, ако првостепени суд не одлучи да сам реша­ва о жалби, доставиће је на решавање дру­гостепеном суду. Ове одредбе имају за циљ повећање ефикасности судова приликом одлучивања о жалби, али и прилагођавање процесних норми околностима конкретног случаја у којем је могуће применити наведена правила.

ОДЛУЧИВАЊЕ ДРУГОСТЕПЕНОГ СУДА О ЖАЛБИ ИЗВРШНОГ ДУЖНИКА

Чланом 38. Закона прецизира се члан 78. ЗИО­а тако што се граница испитивања пр­востепеног решења од стране другостепеног суда по службеној дужности, у погледу надле­жности суда, сада ограничава само на стварну надлежност првостепеног суда, уместо доса­да важећег испитивања стварне и месне на­длежности. Ове измене су свакако оправдане и у духу су извршног поступка, али и ЗПП­а, који се супсидијарно примењује на извршни поступак.

ПОСЛЕДИЦЕ УСВАЈАЊА ЖАЛБЕ

Чланом 39. Закона мења се члан 80. ЗИО­а, којим се уређују последице усвајања жалбе. Њиме је сада прописано да се, у ситуаци­ји када је жалба усвојена, ако је спровођење извршења почело, поред обуставе извршног поступка, укидају и све спроведене извршне радње, али ако је жалба усвојена због месне ненадлежности првостепеног суда, реше­ње о извршењу неће се укидати. Само суд коме су уступљени списи предмета може да укине спроведене извршне радње у року од осам дана од дана достављања списа, ако је

то потребно ради правилног вођења извр­шног поступка. Наведене одредбе сходно се примењују на јавног извршитеља онда када је надлежан за спровођење извршења.

ПОСТУПАЊЕ ДРУГОСТЕПЕНОГ СУДА

У складу са законским новинама описаним у претходна два пасуса јесте и новина из чла­на 42. Закона, којом се мења члан 84. ЗИО­а. У погледу одлучивања другостепеног суда по жалби учињена је измена брисањем дела нор­ме по којој суд по службеној дужности пази на месну надлежност првостепеног суда.

ПРИГОВОР У ПОСТУПКУ ОДЛУЧИВАЊА О ПРЕДЛОГУ ЗА ИЗВРШЕЊЕ НА ОСНОВУ ВЕРОДОСТОЈНЕ ИСПРАВЕ

Чланом 43. Закона учињене су обимне нор­мативне измене у вези са правним лековима у поступку извршења на основу веродостојне исправе. С тим у вези измењен је цео 4. оде­љак ЗИО­а, којим су били уређени приговор и жалба против решења о предлогу за извр­шење на основу веродостојне исправе. Већ из самог новог наслова 4. одељка, који гласи „Приговор у поступку одлучивања о предлогу за извршење на основу веродостојне исправе”, јасно је да је цела област уређена на другачи­ји начин. Бројни су разлози за овако обимне законске измене, а најблаже речено могли би да се сведу на констатацију да су се одредбе о приговору у пракси показале као веома ком­пликоване и нејасне за примену. Постојање жалбе у систему правних лекова против ре­шења о извршењу на основу веродостојних исправа испоставило се као неоправдано јер се у пракси показало да у великом броју случајева другостепени суд жалбу одбија и потврђује решење којим је усвојен приговор извршног дужника, па се поступак наставља као парнични поступак поводом приговора против платног налога.

У суштини, предложене измене режима у погледу приговора на решење о извршењу на основу веродостојне исправе представљају већ познат систем из Закона о извршењу и обезбеђењу из 2011. године. Основни прин­

46

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

ГРАЂ

АН

СКО

ПРА

ВО

цип оспоравања одлуке приговором пола­зи од тога да извршни дужник приговором може да побија решење о извршењу на осно­ву веродостојне исправе, а извршни пове­рилац решење о одбацивању или одбијању предлога за извршење на основу веродостој­не исправе. Странке приговором могу да по­бијају и само део решења којим су одмерени трошкови поступка, а на приговор извршног повериоца сходно се примењују одредбе о приговору извршног дужника. Одредбе чла­на 86. ЗИО­а измењене су тако да приговор може да се изјави из тачно Законом одређених разлога, наведених по систему numerus clausus у члану 87. ЗИО­а, који су такође познати из раније важећих закона који уређују извршни поступак. Члан 88. прописује да је извршни дужник дужан да у приговору наведе разло­ге због којих побија решење, као и да изнесе чињенице и приложи писмене доказе на ко­јима заснива приговор, иначе се приговор од­бацује као непотпун, без претходног враћања на допуну. Осим тога, члан 89. прописује да се приговор доставља извршном повериоцу на одговор, а судија појединац доставља већу приговор, решење и списе предмета наредног радног дана од пријема одговора на приговор или од истека рока за одговор на приговор. Веће је дужно да одлучи о приговору у року од петнаест дана од када му судија достави приговор и списе предмета, а решење донето о приговору отправља се у року од три дана од дана доношења.

У члану 90. Закона уређени су поступак и одлуке по приговору, све у зависности од тога да ли се решење побија у целости, у обавезу­јућем или у одређујућем делу. С тим у вези, ако се решење о извршењу побија само у делу у којем су одређени средство и предмет извр­шења, на поступак по приговору сходно ће се применити одредбе о жалби против решења о извршењу на основу извршне исправе, а та­кав приговор не одлаже извршење. Ако веће усвоји приговор против дела решења којим су одређени средство и предмет извршења, судија појединац обавештава извршног по­вериоца да је део решења којим је извршни дужник обавезан да намири новчано потра­живање постао извршна исправа на основу које може да се захтева извршење у истом или

другом поступку. Ако се решење о извршењу побија у целини или само у делу којим је извр­шни дужник обавезан да намири потражива­ње и ако извршни дужник учини вероватним наводе из приговора којим решење побија у делу у ком је обавезан да намири потражи­вање, веће ће ставити ван снаге решење о из­вршењу у делу у коме је одређено извршење и одредити да се поступак наставља као пар­нични поступак поводом приговора против платног налога, а ако суд за то није стварно или месно надлежан, списи предмета доста­вљају се надлежном суду.

Наведеним изменама одељка 4. ЗИО-а, дакле из система правних лекова против решења о извршењу на основу веродостој-не исправе избачена је жалба, а задржан је приговор, као сада већ традиционални прав­ни лек у овом сегменту извршног поступка. Приговор као правни лек и поступак по при­говору уређени су на нови/стари начин, што ће свим учесницима у поступку свакако олак­шати схватање извршног поступка и учешће у њему. Неспорно је да се досадашњи систем правних лекова у извршењима која се спро­воде на основу веродостојне исправе не може сматрати успешним јер, због лошег нормира­ња, никада није ни могао да буде разумљив и да заживи у правном систему, а што се грбо роди, вријеме не исправи.

ПРИГОВОР ТРЕЋЕГ ЛИЦА

Чланом 44. Закона прецизиран је члан 108. ЗИО­а кроз измене и допуне. Овим чланом, који је претрпео одређене измене, уређене су претпоставке за приговор и садржина при­говора трећег лица. Најпре, новина је то што приговор трећег лица мора да садржи његове идентификационе податке из члана 30. ЗИО­а, како би било јасно о ком лицу се ради, али и како би се омогућио олакшани поступак за накнаду трошкова уколико их ово лице про­узрокује странкама у поступку. Овим чланом извршено је и прецизирање да и извршни по­верилац и извршни дужник имају могућност да се о приговору трећег лица изјасне у року од осам дана од дана достављања.

Чланом 45. Закона допуњен је члан 109. ЗИО­а, који уређује одлуке о приговору тре­

47

ГРАЂА

НСК

О П

РАВ

ОLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

ћег лица. Допуна овог члана може да предста­вља школски пример како недостатак само једне кратке одредбе може да створи бројне проблеме у спровођењу закона, односно како се њеним прописивањем може разрешити Гордијев чвор произвољних тумачења зако­на. Наиме, наведени члан допуњен је ставом који прописује да се против решења о усваја­њу приговора може изјавити жалба. Услед не­достатка овако јасне и концизне одредбе, као и услед до сада постојећег нејасног и компли­кованог система правних лекова у извршном поступку, било је нејасно да ли и ко има право на правни лек против решења о усвајању при­говора трећег лица и који правни лек може да се изјави.

Све претходно наведене констатације важе и за измене које је донео члан 46. Зако­на, којим је брисан члан 110. ЗИО­а. Овим чланом били су уређени правни лекови у поступку по приговору трећег лица, па је било прописано следеће: Против решења о одбацивању или усвајању приговора дозво-љен је приговор. Против решења о одбијању приговора жалба није дозвољена. Ако усвоји приговор против решења о одбацивању при-говора, веће одмах одлучује о основаности приговора. Надовезујући се на запажања из претходног пасуса, можемо само бити за­хвални законодавцу на брисању цитираних законских одредби.

ПАРНИЧНИ ПОСТУПАК ЗА УТВРЂИВАЊЕ НЕДОЗВОЉЕНОСТИ ИЗВРШЕЊА

Чланом 47. Закона измењен је и преци­зиран члан 111. ЗИО­а у вези са парничним поступком за утврђивање недозвољености извршења, који може да покрене треће лице о чијем је приговору одлучено негативно. Наиме, сада је прописано да право да по­крене парнични поступак против извршног повериоца ради утврђења да је извршење на предмету недозвољено има и треће лице чији је приговор одбачен, а не само лице чији је приговор одбијен. Новина је и то што се рок од тридесет дана за покретање тог поступка више не везује за правоснажност решења о одбацивању или одбијању, већ само за дан

пријема таквог решења. Такође, као и код правила о парничном поступку који покреће извршни дужник за утврђивање недозвоље­ности извршења, и у овом случају брисана је норма која прописује да се, независно од означене вредности предмета спора, приме­њују одредбе о споровима мале вредности из закона којим се уређује парнични поступак, при чему ревизија није дозвољена.

ПРОТИВИЗВРШЕЊЕ

Чланом 48. Закона прецизира се члан 113. ЗИО­а у делу којим се означава проце­сни тренутак од ког извршни дужник може да поднесе предлог за противизвршење. За разлику од досадашњих норми које су про­писивале да, када је извршење већ окончано, извршни дужник суду може да поднесе пре­длог за противизвршење, законске измене ту процесну могућност везују за тренутак када је извршење спроведено. Овде није у питању само измена терминолошке природе, већ се ради о суштинској измени, с обзиром на то да окончање поступка може бити обустава или закључење, а спровођење извршења предста­вља скуп процесних радњи јавног извршите­ља или суда којима се реализује одређујући део решења о извршењу на имовини извр­шног дужника. Замена наведених термина извршена је и у одредбама члана 115. ЗИО­а, којим су уређени разлози за противизврше­ње, па се сада предлог за противизвршење подноси ако је у току извршног поступка из­вршни дужник добровољно намирио потра­живање извршног повериоца мимо суда, тако да је извршни поверилац двоструко намирен – у року од тридесет дана од дана када је из­вршење спроведено и ако је извршни повери­лац примио више од свог потраживања или ако при извршењу на заради и другим стал­ним новчаним примањима нису поштоване одредбе о ограничењу извршења – у року од тридесет дана од дана када је извршење спро­ведено.

Суштинска измена у оквиру поступка по предлогу за противизвршење унета је и чла­ном 50. Закона, којим се мења члан 116. ЗИО­а. Измењен је сам поступак по предлогу за извр­шење у односу на извршног повериоца, тако

48

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

ГРАЂ

АН

СКО

ПРА

ВО

да се предлог њему доставља на опционо изја­шњење у року од осам дана од дана доставља­ња, док су брисане последице неизјашњења извршног повериоца. О предлогу се одлучује у складу са регуларном процедуром предвиђе­ном ЗИО­ом, па је изјашњење извршног пове­риоца о предлогу ирелевантно за саму одлуку по предлогу за противизвршење.

ОДЛАГАЊЕ ИЗВРШЕЊА

Чланом 52. Закона измењене су и преци­зиране одредбе члана 120. ЗИО­а, који уређу­је одлагање извршења на предлог извршног повериоца. И овим изменама је кроз мало речи решен велики проблем и то тако што је, уместо негативног дефинисања и навође­ња недозвољеног правног лека, једноставно прописано који је правни лек дозвољен. На­име, одредбама става 4. овог члана било је прописано да против решења о одбацивању или одбијању предлога извршног повериоца жалба није дозвољена, па је требало дати од­говор на питање да ли је и који правни лек дозвољен. За одговор на то питање требало је консултовати одредбе члана 24, којима је било прописано да се жалбом побија реше-ње првостепеног суда или јавног извршите-ља, ако овим законом није одређено да жалба није дозвољена или да се такво решење по-бија приговором; приговор се подноси против решења донетог о предлогу за извршење на основу веродостојне исправе, против других решења првостепеног суда или јавног изврши-теља одређених овим законом, и као приговор трећег лица. На тај начин дошло би се до за­кључка да је у конкретном случају дозвољен приговор или да уопште није дозвољен прав­ни лек, све у зависности од начина на који се тумаче наведене законске норме. Јасно је да се у претходној верзији ЗИО­а радило о крупном недостатку у нормирању законских одредби, чиме је стварана велика правна не­сигурност у примени закона. Уместо наведене негативне норме и вишеструког упућивања на друге законске норме, сада је једноставно прописано да против решења о одбацивању или одбијању предлога извршног повериоца може да се изјави приговор, чиме су отклоње­не све претходно побројане недоумице.

Чланом 53. Закона прецизира се и допу­њује члан 123. ЗИО­а, најпре тако што је прецизирано да на предлог трећег лица […] јавни извршитељ може да одложи (уместо термина „одлаже”) извршење. Поред тога, овај члан је допуњен одредбом да је, иден­тично као и приликом приговора трећег лица, треће лице дужно да уз предлог доста­ви своје идентификационе податке из члана 30. Закона. Разлог за ову измену огледа се у омогућавању лакше идентификације трећег лица, али и лакше накнаде трошкова од тре­ћег лица уколико потреба неког случаја то налаже.

Чланом 54. Закона измењен је и допуњен члан 124. ЗИО­а, који уређује рок за одлучи­вање и приговор по предлогу трећег лица за одлагање. Предметним изменама омогућава се достављање предлога извршног дужника, односно трећег лица извршном повериоцу, који у року од три дана од дана достављања може да пружи одговор, а последично се и рок који јавни извршитељ има да одлучи о предлогу за одлагање везује за моменат исте­ка рока за одговор од стране извршног пове­риоца.

Чланом 55. Закона допуњен је члан 125. ЗИО­а, чиме су делимично измењене одред­бе које уређују дејство одлагања извршења. Овим допунама разрешена је дилема која се појавила у пракси у вези са тим да ли подно­шење захтева за одлагање (или приговора на решење о одбацивању или одбијању предлога за одлагање) одлаже извршење. Новоусвоје­ном допуном сада је прописано да подно­шење предлога за одлагање извршења, као и подношење приговора против решења којим је одбачен или одбијен предлог за одлагање извршења, не одлаже извршење.

Чланом 56. Закона отклоњена је још једна недоумица тако што је, допуном члана 126. ЗИО­а, отклоњена правна празнина настала услед тога што је Закон пропустио да дефини­ше начин на који се одређује трајање одлага­ња извршења по предлогу трећег лица. Након допуне наведена одредба прописује да, када је извршење одложено на предлог извршног дужника или трећег лица, трајање одлагања одређује јавни извршитељ у зависности од околности.

49

ГРАЂА

НСК

О П

РАВ

ОLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

ЗАХТЕВ ЗА ОТКЛАЊАЊЕ НЕПРАВИЛНОСТИ

Поред измена законских одредби које уре­ђују редовне правне лекове, измењене су и законске одредбе којима је уређен захтев за отклањање неправилности, као својеврсно правно средство које је стајало на распола­гању странкама и другим учесницима у по­ступку. Законодавац је уочио да је ово правно средство у пракси добило превише значајну улогу, а неретко, због различите судске прак­се, и улогу средства које замењује правне ле­кове. Услед различите судске праксе о правној природи овог правног средства донет је и зна­чајан број одлука којима је угрожена правна сигурност, јер се усвајањем захтева за откла­њање неправилности у некој доцнијој фази поступка утиче и на већ предузете радње. Ratio legis усвајања измена ових законских одредби најпре је у томе да се ограничи опсег подношења овог захтева, па је, с тим у вези, одредбама члана 66. Закона измењен члан 148. ЗИО­а. Овим је најпре прописано да може да се захтева отклањање неправилности које су настале у току и поводом спровођења извр­шења у року од осам дана од дана учињене неправилности. Након тога прописано је и да захтев не може да се поднесе против решења суда или јавног извршитеља, већ само против закључка, и то само када је Законом одређено (чланови 66, 67. и 193. Закона). Захтев се под­носи суду или јавном извршитељу, зависно од тога ко спроводи извршење, који је дужан да о истом одлучи у року од осам дана, при чему не одлаже извршење. О захтеву за откла­њање неправилности одлучује се решењем, а против решења којим је захтев одбачен или одбијен дозвољен је приговор.

Са претходним су повезане и одредбе чла­на 67. Закона, којим се мења и прецизира члан 149. ЗИО­а. Тако, у ситуацији када је захтев за отклањање неправилности основан, суд, односно јавни извршитељ решењем ће утвр­дити, а ако је то могуће и отклонити, односно наложити отклањање неправилности учиње­них у току и поводом спровођења извршења. Овде је важно и напоменути да је изменама члана 193. дефинисано и посебно правило о последици основаности захтева за отклања­

ње неправилности у случају закључка о пре­даји. У том случају, решењем којим се усваја захтев за отклањање неправилности не дира се у стечено право својине купца, чиме се не­двосмислено повлачи граница до које утврђе­на неправилност може да утиче на предузете радње у поступку извршења.

НАМИРЕЊЕ НОВЧАНИХ ПОТРАЖИВАЊА НАСТАЛИХ ИЗ КОМУНАЛНИХ И СРОДНИХ ДЕЛАТНОСТИ

Одредбама чланова 139. и 141. Закона пре­цизиране су одредбе члана 396. односно 398. ЗИО­а, којима се регулишу питања пригово­ра извршног повериоца и извршног дужника против решења којима се одлучује о предлогу за извршење ради намирења новчаних потра­живања насталих из комуналних и сродних делатности. Ова два питања сходно су уређе­на тако што је прописано да се приговор под­носи преко јавног извршитеља који је донео решење, као и да о приговору одлучује суд на чијем подручју извршни дужник има преби­валиште, боравиште или седиште.

Чланом 142. Закона потпуно су измењене одредбе члана 399. ЗИО­а, па је њима сада из­ричито прописано да се на садржину приго­вора, рок за изјављивање, разлоге због којих се приговор може изјавити, разлоге о којима суд води рачуна по службеној дужности, по­ступак, рокове за одлучивање и одлуке о при­говору сходно примењују одредбе овог закона о приговору против решења о извршењу на основу веродостојне исправе. У ставу 2. наве­деног члана предвиђено је изричито правило да ће, ако извршни поверилац призна наво­де из приговора, јавни извршитељ решењем усвојити приговор, ставити ван снаге решење о извршењу у целини или делимично и одлу­чити о трошковима поступка. На решење из става 2. може да се изјави приговор суду.

Одредбама члана 143. Закона измењен је у целости члан 400. ЗИО­а, тако да сада уређу­је извршење на основу извршне исправе ради намирења новчаног потраживања из кому­налних и сродних делатности. Сходно про­писаном у претходном члану, овим чланом прописано је да о жалби против решења јавног

50

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

ГРАЂ

АН

СКО

ПРА

ВО

извршитеља, којим је одлучено о предлогу за извршење на основу извршне исправе ради на­мирења потраживања из комуналних и срод­них делатности, одлучује другостепени суд на чијем подручју извршни дужник има пре­бивалиште, боравиште или седиште. У свему осталом сходно се примењују одредбе ЗИО­а.

У складу са наведеним изменама чланова 398, 399. и 400. јесу и измене које су прописане чланом 144. Закона, којима су брисана чак три одељка са укупно 13 чланова, којима је била уређена област побијања решења донетих по предлогу за извршење на основу веродостојне исправе ради намирења новчаног потражи­вања насталог из комуналних услуга и срод­них делатности. Потреба за овим одредбама је престала из простог разлога што се на пред­метну област сада сходно примењују опште одредбе о спровођењу извршења на основу веродостојне или извршне исправе.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Из свега изнетог јасно је да је законодавац био врло свестан проблема које су нејасне или компликоване норме ЗИО­а, које уређују си­стем правних лекова, изазивале у примени. Желећи да што брже оконча наведене пробле­ме, законодавац је предметне норме заменио једноставнијим и разумљивијим, а неретко и нормама које су се у нашем правном систему примењивале на основу раније важећих зако­на. С обзиром на то да је до почетка примене нових одредби Закона остало још пар месеци, остаје да се надамо да ће сви субјекти њихове примене спремно дочекати најновију верзију ЗИО­а, као и да ће ове измене и допуне дове­сти до отклањања проблема које су досада­шње норме изазивале у пракси.

ПРОПИСИ.НЕТ је електронско издање које се налази на интернет страници www.propisi.net и садржи преко 250.000 докумената: прописе, судску праксу, службена мишљења надлежних министарстава, моделе уговора и обрасце из свих области, као и коментаре прописа врхунских стручњака, при чему су сва наведена документа међусобно повезана.

ЗАШТО СЕ ПРЕТПЛАТИТИ БАШ НА ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ?

● Зато што је прегледан и једноставан и не захтева никакву специјалну обуку за коришћење (user friendly).● Зато што је могућ приступ неограниченом броју докумената у току претплате.● Зато што има највећи број прописа, примера судске праксе, правних мишљења, модела и других докумената.● Зато што има претраживач који даје прецизно сортиране и брзе резултате претраге.● Зато што се документа – прописи и др. – могу претраживати путем одговарајућих скраћеница и синонима који се у

правној пракси често користе.● Зато што је једини на тржишту који аутоматски бележи најпрегледаније документе сваког претплатника и издваја

их на почетној страни.● Зато што има мејл-сервис који омогућава претплатницима да о новим прописима, примерима из судске праксе,

правним мишљењима и стручним коментарима, као и другим документима из области које сами изаберу, буду информисани путем мејла истог дана кад су објављени у бази.

● Зато што ради са било ког рачунара на интернету, без икакве инсталације, а подржава рад и у интранет окружењу.● Зато што је увек ажуран (не захтева ажурирање од стране претплатника).● Зато што су текстови докумената и интерфејс доступни на ћирилици или латиници.● Зато што једним кликом могу да се ископирају текстови у Word или PDF формату.● Зато што има најсвеобухватнију и највећу базу судске праксе, са разгранатом структуром по одговарајућим

правним гранама и правним институтима.● Зато што се из текста прописа једним кликом приступа повезаним документима.● Зато што се приликом претраживања појмова нуде могући резултати.

Електронско издање

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

51

КРИ

ВИ

ЧН

О П

РАВ

О

LEGE A

RTIS ●

НО

ВЕМБА

Р 2019.

Различите тенденције у пракси приликом оцењивања постојања кривичног дела насиље у породициС обзиром на то да је кривично дело (али и читав феномен) насиља у породици већ дуже време у жижи интересовања стручне и шире јавности, као и да супротстављање истом путем кривичног и некривичног законодавства изазива тешке последице по чланове породице, у овом тексту скренута је пажња јавности на неке тенденције везане за процесуирање овог кривичног дела.

Никола Пантелић,заменик јавног тужиоца у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду

У Треће основно јавно тужилаштво у Београду приспело је Решење Апела-ционог суда у Београду Кж2 847/19 од

15. 5. 2019. године, којим је укинуто Решење Трећег основног суда у Београду (К. бр. 268/18 – Кв. бр. 252/18 од 5. 2. 2019. године) о потвр-ђивању оптужнице тужилаштва које посту-па пред тим судом за кривично дело насиље у породици.

Иако се на први поглед поменуто решење не разликује пуно од других, сличних реше-ња којим су укинуте потврђене оптужнице, садржина образложења наводи нас на пре-испитивање изведених закључака тог суда, али и других судских инстанци. Осим што је непримерена дужина трајања поступка у овој фази (готово годину дана од подноше-ња оптужног акта суду) у предмету у коме се чланови породице разрачунавају потезањем ножа и наношењем повреда истим, овај пред-мет би могао (осим конкретних последица) да успостави негативну тенденцију за предстоје-ће случајеве и да сузи опсег кривичноправног

процесуирања породичног насиља, што је су-протно тенденцијама нашег друштва.

Укратко, у горецитираном предмету Апе-лациони суд сматра да породично насиље (у кривичноправном смислу) постоји само уко-лико се (1) испољи насиље којим се угрожа-ва спокојство и телесни интегритет чланова породице и уколико је (2) испољено насиље довело до континуираног осећаја угрожено­сти услед чега последица мора бити трајна јер је то један од битних елемената криви­чног дела, како се наводи у предметној одлуци Апелационог суда у Београду.

До ових, може се рећи, посебних услова за процесуирање кривичног дела насиље у по-родици дошло се постепено. Наиме, пре две године Апелациони суд у Новом Саду конста-товао је да би постојало кривично дело насиље у породици, мора постојати осећај угрожено­сти код оштећеног и тај осећај угрожености мора имати континуирани облик. Међутим, из образложења произлази следеће:

[…] Битно обележје кривичног дела насиље у породици јесте, поред осталог, да се радњом извршења тог дела угрожава спокојство и ду­шевно стање члана своје породице... У том смислу било је нужно утврдити да ли је код наведеног малолетног оштећеног дошло до угрожавања спокојства и душевног стања.

52

КРИ

ВИ

ЧН

О П

РАВ

О

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

[…] Радња извршења кривичног дела на­сиље у породици у себи садржи угрожавање спокојства, телесног интегритета или ду­шевног стања члана породице. Угрожавање спокојства, телесног интегритета или ду­шевног стања члана породице представља последицу, а не радњу извршења кривичног дела насиље у породици, због чега за постоја­ње овог кривичног дела није довољна једна рад­ња, већ је потребно да угрожавање спокојства чланова породице траје одређено краће или дуже време. Насиље у породици представља модел понашања, а не појединачни инцидент (Пресуда Апелационог суда у Новом Саду Кж 1849/2017 од 3. 10. 2017. године).

Дакле, Апелациони суд у Новом Саду кон-статовао је да је кривично дело насиље у поро-дици модел понашања, да осећај угрожености (такође) мора да има континуиран облик и да га није могуће извршити једном радњом, јер из једне радње није могуће успоставити такву врсту континуитета.

Иако се два апелациона суда подударају у тврдњи да осећај угрожености оштећених мора имати континуитет, он је опредељен ди-јаметрално различитим параметрима.

Такође, Апелациони суд у Београду у пред-мету Кж2 847/19 од 15. 5. 2019. године не спо-ри да ово кривично дело може да се изврши и једном радњом, али захтева посебну по-следицу испољену у континуираном осећају угрожености.

Да се радња извршења овог кривичног дела може извршити и једним делом није спорно ни Апелационом суду у Крагујевцу, који је Пресудом Кж1 213/2016 од 4. 3. 2016. године, између осталог, закључио и да ће кривично дело насиље у породици постојати и када је радња предузета само једном, будући да је радња овог дела у закону описана трајним глаголом (треба да се примени одредба чла-на 112. став 30. Кривичног законика, којом је прописано да се сматра да је дело учињено ако је радња извршена једном или више пута).

На питање постављено Врховном каса-ционом суду да ли је исправно сматрати да постоји кривично дело насиље у породици у случају само једног догађаја уколико је рад-ња трајала (нпр. члан породице је психички

или физички злостављан више сати), имају-ћи у виду став неких већа да једна радња није кривично дело, као и став других да се у том случају цене њихови претходни односи.

Уследио је овакав одговор:Код кривичног дела насиље у породици из

члана 194. КЗ­а ради се о такозваној после­дичној радњи извршења која садржајно може бити различита, али „се мора тумачити у контексту начина извршења” наведених у члану 194. став 1. КЗ­а – примена насиља, претња да ће се напасти на живот или тело и дрско и безобзирно понашање. Радња из­вршења предметног кривичног дела која је, дакле, дефинисана последицом, одређена је трајним глаголом, па се, у смислу одредбе чла­на 112. став 30. КЗ­а, сматра да је дело учи­њено ако је радња извршена једном или више пута (Из Пресуде Врховног касационог суда Кзз 83/2012 од 24. 10. 2012. године; са седни-це Кривичног одељења Врховног касационог суда одржане 15. 4. 2014. године, на којој су дати одговори на спорна правна питања ни-жестепених судова).

Видимо да ВКС има нешто другачији при-ступ овом проблему и да последицу тумачи у контексту „начина извршења” (објектив-но), а не у контексту „континуираног осећаја угрожености” (субјективно), попут Апелаци-оног суда у Београду (у предмету Кж2 847/19 од 15. 5. 2019. године) или као што то чини Апелациони суд у Новом Саду (у предмету Кж 1849/2017 од 3. 10. 2017. године), који у суштини такође захтева објективно мерило – више догађаја за остварење бића кривичног дела насиље у породици јер осећај угрожено­сти мора да има континуиран облик и да га није могуће извршити једном радњом, јер из једне радње није могуће успоставити такву врсту континуитета.

Уколико се узме у обзир да је сврха права да оствари правду (поред заштите интереса вла-дајуће класе), може се сматрати да је важно размотрити и став (Пресуду Кж1 1177/2017 од 23. 10. 2017. године) Апелационог суда у Крагујевцу:

Апелациони суд *** налази да се неоснова­но у жалби браниоца окривљеног адвоката Р. истиче да у конкретном случају није дошло

53

КРИ

ВИ

ЧН

О П

РАВ

О

LEGE A

RTIS ●

НО

ВЕМБА

Р 2019.

до угрожавања спокојства, телесног инте­гритета и душевног стања мал. оштећене, јер је она након критичног догађаја настави­ла да живи са својим ујаком, окривљеним Д. П., који се стара о њој, издржава је и даје јој новац. Наиме, по налажењу овог суда, радње извршења које је предузео окривљени у виду ударања оштећене рукама по глави и телу, вучења за руку и увртања прста на руци, и наношења више лаких телесних повреда, без обзира на то што су предузете само једном, објективно посматрано су такве да доводе до угрожавања спокојства, телесног интегрите­та и душевног стања члана породице, што се несумњиво и десило критичном приликом у виду угрожавања телесног интегритета мал. оштећене.

Дакле, упркос чињеници да је ујак наста-вио да живи са малолетном оштећеном, рад-ње које је предузео само једном чине биће кривичног дела насиље у породици и окри-вљени је за то санкционисан – јасан је Апела-циони суд у Крагујевцу.

Сужавање последице кривичног дела на-сиља у породици на наведени начин може се одразити и на нека друга кривична дела код којих је последица такође осећај неси-гурности, као што је случај са кривичним делом угрожавање сигурности (138. КЗ-а). Уколико неко запрети празним оружјем и изазове страх код оштећеног, тог момента оствариће се биће кривичног дела угрожа-вање сигурности (Зоран Стојановић, „Ко-ментар Криви чног законика”, Београд, 2017, стр. 495–496). Правећи логичну компарацију са последњим ставовима Апелационог суда у Београду, да би постојало кривично дело угрожавање сигурности потребно је да по-стоји трајни осећај угрожености, односно да се оштећени, и када је сазнао да је пиштољ празан, плашио за своју сигурност. Међу-тим, у пракси није тако. Да би било остварено биће овог кривичног дела, осећај несигурно-сти мора да буде остварен само у тренутку када се дело сматра свршеним. Нема разлога да се у пракси прави дистинкција између ове

две несигурности, тим пре што је заштитни објект кривичног дела насиље у породици – породица, а уколико је она очувана (пример са ујаком и малолетном оштећеном), може да се постави (макар теоријско) питање оправ-даности и сврсисходности процесуирања окривљеног.

Уколико би морало да се определи за неку од „понуђених” могућности постојања кри-вичног дела насиље у породици, то свакако не би била конструкција Апелационог суда у Београду у предмету Кж2 847/19 од 15. 5. 2019. године. Разлог је правна несигурност. Није могуће квалитетније определити „контину-ирани осећај угрожености” оштећене, који је искључиво субјективан и зависи од њеног тренутног расположења (или страха), а не од, рецимо, вишеструког понављања или застра-шујуће бахатог начина извршења кривичног дела. Други судови у наведеним примерима определили су се листом за објективније па-раметре (два или више догађаја, начин извр-шења итд.) који показују далеко већи степен правне сигурности.

Без обзира на квалитетнија или мање ква-литетна решења, сматрамо да грађани Србије не заслужују овако широк дијапазон могућ-ности од којих ће зависити (не)постојање кривичног дела насиље у породици. Сузби-јање потенцијалног насиља у породици од стране основних јавних тужилаштава и поли-ције применом Закона о спречавању насиља у породици до „границе пуцања” проширило је круг лица која могу доћи под његов домашај. Такође, у пракси се показало да и најбениг-није ситуације представљају потенцијалну опасност за будуће насиље у породици, услед чега се предметни закон односи и на њих. Хитне мере које се изричу у тим приликама (да би се спречило евентуално будуће насиље у породици) јесу ригорозне. Све указује на то да, када већ дође до тешких поремећаја поро-дичних односа које се квалификују као кри-вично дело насиље у породици, није упутно произвољно скраћивати домашај кривичног законодавства.

54

КРИ

ВИ

ЧН

О П

РАВ

О

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

Притужбе на рад ПолицијеПишући о систему решавања притужби на рад Полиције ауторка овог чланка бавила се и начином рада Сектора унутрашње контроле, с посебним освртом на његову организциону и оперативну независност.

Маја Матић,начелник Одељења за поступање по представкама Агенције за борбу против корупције

I ПРУЖАЊЕ УСЛУГА ГРАЂАНИМА

Најважнији стратешки циљ који Мини-старство унутрашњих послова поставља свом развоју до 2023. године представља ефекти-ван, ефикасан и економичан рад Министар-ства као савремене, демократске и одговорне полицијске службе, која гарантује безбед-ност и делује као сервис грађана (Стратегија развоја МУП 2018–2023. године). Како би се, у складу са реформским процесима који ста-вљају акценат на оријентисаност Полиције на пружање услуга грађанима, и пружиле квали-тетније, брже и боље услуге, веома је важно да постоји одговарајући правни механизам помоћи грађанима у случају када сматрају да је та услуга неадекватно пружена.

Постојање независног система решавања притужби на рад Полиције у сваком систему доводи до постизања највиших стандарда у раду Полиције, владавине права и поштова-ња људских права у свим радњама Полиције и већег поверења јавности у рад Полиције, за-тим до веће одговорности за полицијске слу-жбенике, ефикасне и правичне накнаде за све оне који су оштећени незаконитим полициј-ским радом и веће отворености и разумева-ња рада Полиције од стране грађана, као и до отклањања недостатака и умањења будућих грешака и умањења криминалитета.

Ефикасно решавање притужби грађана на рад Полиције треба да омогући да грађани брзо и једноставно могу да поднесу притужбу, да се идентификује незаконит рад Полиције

и, где је могуће, да се обезбеде докази који поткрепљују будућу кривичну истрагу и ди-сциплински поступак, затим да се Полицији обезбеде информације са терена од грађана, а грађанима адекватан и аргументован одговор у случају незаконитог рада Полиције, као и да се превентивно делује на могуће злоупо-требе полицијске службе и да се у сарадњи са другим регулаторним органима обезбеде примена и мониторинг над поштовањем по-лицијских стандарда.

II МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ ЕФИКАСНОГ ПОЛИЦИЈСКОГ НАДЗОРА И УНУТРАШЊА КОНТРОЛА РАДА ПОЛИЦИЈЕ У СРБИЈИ

Постојање независног и ефикасног систе-ма решавања притужби на рад Полиције од фундаменталне је важности како би се успо-ставила одговорна полицијска служба. Неза-висно и ефикасно решавање притужби на рад Полиције јача поверење грађана и поуздање у овај орган јавне управе и осигурава то да ни Полиција није заштићена од кажњавања уко-лико не врши службене дужности и не обавља полицијску службу у јавном интересу и за до-бробит грађана. Систем решавања притужби мора да постоји самостално у случајевима незаконитог рада Полиције и не представља замену за кривични и грађански поступак.

Систем притужби на рад Полиције мора да буде јасан, прецизан, једноставан за разуме-вање, отворен и доступан грађанима, али и брз, ефикасан и кадровски оспособљен, како би могао да допринесе поверењу грађана у рад Полиције.

*) Од кључне важности за правилно функ-ционисање система решавања притужби грађана јесте организациона и оперативна

55

КРИ

ВИ

ЧН

О П

РАВ

О

LEGE A

RTIS ●

НО

ВЕМБА

Р 2019.

независност органа који поступа по приту-жбама грађана на рад Полиције, односно у случајевима незаконитог рада Полиције. Тело које поступа по притужбама на рад Полици-је мора да поседује неопходну независност у раду како би могло да обавља своје дужно-сти. Оно не може да буде део извршне гра-не власти, а извршна грана власти не сме да има утицај на њега. Осим тога, мора му бити омогућено да извештај о раду шаље директ-но Парламенту, односно одбору Парламента надлежном за унутрашње послове.

Препорука је да поменуто тело не буде део хијерархијске структуре министарства на-длежног за унутрашње послове, с обзиром на то да су управо њихови пропусти у раду предмет надзора.

Независно тело које контролише полициј-ски рад не могу да воде лица која су активни полицијски службеници – запослени у Поли-цији. Запослени у контролном телу не могу да буду именовани, односно одговорни или да њихов положај зависи од других полицијских службеника који пружају полицијске услуге.

При руковођењу овим органом мора да по-стоји сигурност положаја руководиоца, који се налази на врху на минимални период од пет година и максимални од дванаест година, што се сматра пожељним периодом трајања функције.

Ово тело мора имати могућност да запосли бивше или активне полицијске службенике, али тако да се не угрози његова оперативна независност. Осим тога, оно мора да има за-коном дата овлашћења да се дискреционо, по потреби, обрати јавности и медијима о свим аспектима свог рада.

О томе колико су наведени стандарди ис-пуњени у нашем регулаторном систему говоре следеће законске одредбе. Према Закону о по-лицији („Сл. гласник РС”, бр. 6/2016, 24/2018 и 87/2018), контрола рада полицијских службе-ника и других запослених у Министарству унутрашњих послова поверена је одредбама чл. 224. Сектору унутрашње контроле, којим руководи начелник, који редовно и перио-дично подноси министру извештаје о раду Сектора, а о радњама предузетим у циљу от-кривања кривичних дела извештаје подноси надлежном јавном тужиоцу. На захтев Владе

и радног тела Народне скупштине надлежног за унутрашње послове министар подноси из-вештај о раду Сектора унутрашње контроле.

На овај начин организована и законом уређена организациона јединица министар-ства не поседује препоручену независност, већ се налази у оквиру хијерархијске струк-туре министарства и саставни је део извршне власти, а њен руководилац, који је уједно и помоћник министра унутрашњих послова, одговоран је министру, док су сви запосле-ни део унутрашње организационе структуре Министарства унутрашњих послова. Сектор унутрашње контроле није законом обавезан да о резултатима свога рада извештава ди-ректно Народну скупштину или надлежни одбор Парламента за унутрашње послове, што би водило поштовању европских стан-дарда рада и представљало значајно оснажи-вање положаја и независности тог надлежног органа. Према важећем решењу Закона о по-лицији, тек на захтев Владе или надлежног одбора министар подноси извештај о раду Сектора унутрашњих послова Влади, одно-сно надлежном парламентарном одбору. Како би се нагласило да мора да постоји самостал-ност у решавању случајева, предвиђено је да министар унутрашњих послова Сектору уну-трашње контроле даје смернице и обавезна упутства за рад, осим у радњама предузетим у предистражном и истражном поступку по захтеву надлежног јавног тужиоца. Међутим, и поред тога што је јасно наглашено да мини-стар не сме да учествује у истрагама, његов утицај на оперативни рад Сектора унутра-шње контроле евидентан је и преовлађујући у свим аспектима рада ове организационе јединице, која стога нема препоручену само-сталност и независност.

* Како би ефикасно могло да обавља своје дужности, контролно полицијско тело мора да поседује одговарајуће људске, материјал-не и финансијске ресурсе. У Сектору унутра-шњих послова усвојена је нова организациона структура у складу са новим надлежностима прописаним Законом о полицији, па је број запослених са 85 повећан на 131, према пода-цима из Информатора о раду Министарства унутрашњих послова, што није довољан број људи за контролу 41157 запослених. Током

56

КРИ

ВИ

ЧН

О П

РАВ

О

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

2018. године дошло је и до унапређења те хни-чких капацитета у виду нових возила, као и набавке ИТ (сервери, рачунари, лаптопови, скенери и штампачи), аудио и видео опреме.

* Контролно полицијско тело мора да по-седује и адекватне надлежности. Сектор унутрашње контроле полиције почев од 2006. године, када је установљен Законом о полицији, којим су по први пут дефинисани задаци, надлежности и овлашћења Сектора унутрашње контроле полиције, до данас имао је исти задатак, а то је да контролише зако-нитост рада Полиције, посебно поштовање и заштиту људских права током примене поли-цијских овлашћења. Претходно законско ре-шење није предвиђало надлежност Сектора унутрашње контроле над радом запослених у седишту Министарства, већ само запослених у Дирекцији Полиције, што је био пропуст, који је накнадно отклоњен важећим Законом о полицији.

Како би се реализовале активности из оквира Акционог плана за Поглавље 23 (Пра-восуђе и основна права) и Акционог плана за Поглавље 24 (Правда, слобода и безбедност) Националног програма за усвајање правних тековина ЕУ (НПАА 2014–2018) и Акционог плана за спровођење Националне стратеги-је за борбу против корупције, током 2018. године унапређен је правни оквир Сектора унутрашње контроле кроз доношење Закона о изменама и допунама Закона о полицији („Сл. гласник РС”, број 24/2018 од 26. 3. 2018. године) у циљу детаљнијег прописивања на-длежности Сектора и начина спровођења но-вих института за превенцију корупције. Нове надлежности Сектора унутрашње контроле између осталих су и да спроводи тест инте-гритета, води евиденцију и врши контролу пријаве и промене имовног стања руководи-лаца у МУП-у, али и за високоризична радна места у Министарству установљена анали-зом ризика од корупције, као и да спроводи анализу ризика од корупције у сарадњи са Агенцијом за борбу против корупције, врши други и трећи ниво безбедносних провера за руководиоце стратешког, високог и средњег нивоа и врши превентивно-контролни над-зор свих организационих јединица у Мини-старству. Након тога донета су и сва четири

подзаконска акта: Правилник о начину врше-ња унутрашње контроле (,,Сл. гласник РС”, бр. 39/18 од 25. 5. 2018. године), Правилник о начину спровођења теста интегритета у Министарству унутрашњих послова (,,Сл. гласник РС”, бр. 39/18 од 25. 5. 2018. године), Правилник o начину контроле пријаве и про-мене имовног стања у Министарству унутра-шњих послова (,,Сл. гласник РС”, бр. 49/2018 од 27. 6. 2018. годинe) и Упутство о методоло-гији за спровођење анализе ризика корупције у Министарству унутрашњих послова (,,Сл. гласник РС”, бр. 94/18 од 7. 12. 2018. године), који детаљније регулишу ове надлежности.

Сектор унутрашње контроле врши кон-тролу законитости рада полицијских слу-жбеника, као и запослених у Министарству, а нарочито у погледу поштовања и заштите људских и мањинских права и слобода при извршавању службених задатака и примене полицијских овлашћења при вршењу посло-ва. Поред наведеног, Сектор предузима мере и радње на откривању и сузбијању кривичних дела корупције и других облика коруптивног понашања, као и других кривичних дела по-лицијских службеника и других запослених извршених на раду или у вези са радом. Сек-тор унутрашње контроле поступа по сопстве-ној иницијативи, на захтев надлежног јавног тужиоца, на основу прикупљених обавеште-ња и других сазнања, обраћања запослених, грађана и правних лица, што су све потребе и овлашћења која су предуслови да би контрола рада Полиције уопште била могућа.

Законом је посебно наглашена дужност пријављивања кривичног дела у прописа-ном року, односно прописана је обавеза свих полицијских службеника и запослених у Министарству да, уколико током свог рада дођу до сазнања и података да је полициј-ски службеник извршио кривично дело, без одлагања обавесте надлежног јавног тужиоца и Сектор унутрашње контроле у року од 24 часа од сазнања да је радња извршена. Иако делује да није потребно да се у Полицији посебно помиње обавеза пријављивања, итекако је неопходно нагласити и предви-дети да непријављивање кривичног дела, прекршаја или повреде службене дужно-сти у прописаном року представља тежу

57

КРИ

ВИ

ЧН

О П

РАВ

О

LEGE A

RTIS ●

НО

ВЕМБА

Р 2019.

повреду службене дужности. На тај начин признаје се да у Полицији влада „закон ћу-тања”. Непријављивање незаконитости у раду од стране осталих колега који у њима не учествују јесте најдоминантнија појава. Затворени системи, као што је полициј-ски, дуго развијају систем самозаштите, налазећи да се на тај начин штити углед Полиције у јавности. У таквим затвореним срединама неписано је правило да се гре-шке полицијских службеника не пријављу-ју, као и злоупотребе колега у току вршења службене дужности. С друге стране, руко-водиоци Полиције забринутији су због мо-гућности да се у медијима појаве случајеви незаконитости и корупције, што би могло да угрози њихове позиције, него због по-следица које такви случајеви проузрокују у Полицији и друштву. Због тога је и заштита узбуњивача у Полицији веома осетљива и непожељна тема, а систем интерне заштите узбуњивача никада није прихваћен од стра-не запослених у Полицији. Подржавање непријављивања злоупотреба негује и све остале неетичне радње у колективу.

Према важећој регулативи запослени у Полицији треба да пријаве све незаконито-сти које уоче унутар система, међу колегама, у оквиру ланца команде, као и да предузму све остале законске мере и активности ван ланца команде само онда када нема других мера и лекова или они нису ефикасни. Поли-цијски службеници и сви остали запослени у Полицији не смеју да трпе дисциплинске или било које друге штетне последице због тога што су пријавили непоштовање, односно кр-шење закона. Због тога је веома важно знати процедуру пријављивања незаконитости у оквиру система, кораке при пријављивању, као и да се, најважније од свега, унутар Поли-ције створи сигурно и поверљиво окружење које ће охрабрити запослене да пријаве неза-конитости и корупцију. Веома је важно и да са интерном процедуром буду упознати сви запослени, као и да свима буду јасни, преци-зни и лако доступни канали за пријављивање незаконитости. Ова интерна процедура регу-лисана је детаљније Правилником о поступ-ку унутрашњег узбуњивања у Министарству унутрашњих послова.

Притужбени поступак на рад Полиције не сме да буде деклараторан и не сме да пред-ставља формално задовољавање уставом га-рантованог права на подношење притужбе и добијање одговора од државне институције у случају када су грађани незадовољни њеним радом.

Притужбени поступак регулисан је За-коном о полицији и Правилником о начину поступања у току притужбеног поступка. Поднете притужбе достављају се на даље по-ступање надлежној организационој јединици Министарства у којој ради притуженик или лице које он овласти. Уколико садржи елемен-те кривичног дела, о притужби се без одлага-ња обавештавају надлежни јавни тужилац, Сектор унутрашње контроле и руководилац организационе јединице у којој притуженик ради, који о ономе што је предузето обаве-штавају притужиоца.

Притужбу на рад Полиције и других за-послених у Министарству грађани могу да поднесу у року од тридесет дана од дана када је дошло до повреде људских права и слобо-да. Притужбени поступак спроводи руково-дилац организационе јединице у којој ради притуженик или лице које он овласти. Након пријема притужбе, руководилац је дужан да о покретању притужбеног поступка обавести и позове на разговор подносиоца притужбе у року од петнаест дана од дана пријема приту-жбе. У притужбеном поступку руководилац решава притужбу усаглашавањем ставова са подносиоцем. Ако се ставови по питању постојања угрожавања или повреде људских и мањинских права и слобода не усагласе, притужба се уступа на решавање Комисији за решавање притужби. Руководилац је ду-жан да извештај о предузетим мерама до-стави надлежној притужбеној јединици, као и да подносиоца притужбе обавести о пре-дузетим мерама. У другостепеном поступку одлучује Комисија за решавање притужби, састављена од три члана: председника, члана из Министарства и једног представника јав-ности. Чланове Комисије решењем именује и разрешава министар. Председник Коми-сије је полицијски службеник ког предлаже Дирекција Полиције, односно друга надле-жна организациона јединица Министарства.

58

КРИ

ВИ

ЧН

О П

РАВ

О

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

Чланови Комисије запослени су у Министар-ству, а предлаже их Дирекција Полиције или организациона јединица Министарства у којој запослени – притуженик ради. Пред-ставнике јавности у Комисији у седишту Министарства именује министар на предлог организација стручне јавности и невладиних организација. Представнике јавности у ко-мисијама у седиштима полицијских управа именује министар на предлог органа локалне самоуправе са подручја појединих полициј-ских управа. Поступак пред Комисијом окон-чава се достављањем писаног одговора у року од тридесет дана од дана уступања притужбе на решавање.

Правилником о начину поступања у току притужбеног поступка детаљније је регули-сано поступање првостепеног и другостепе-ног органа приликом разматрања притужбе, па је назначено да одлука Комисије мора да буде посебно образложена. Одговор приту-жиоцу мора да садржи јасне ставове у односу на све релевантне и разумне тврдње, односно наводе поднете притужбе. На крају одгово-ра притужилац се обавештава да је поступак решавања притужбе закључен, да је донета одлука коначна и да на располагању има сва друга правна средства за заштиту својих пра-ва и слобода.

АДЕКВАТНА ПОЛИЦИЈСКА ОВЛАШЋЕЊА

Тело које контролише рад Полиције мора да поседује сва неопходна полицијска овла-шћења како би могло да води независну, правичну и ефикасну истрагу, а посебно овлашћење да од свих других органа захтева и добије неопходне информације и податке. Сектор унутрашње контроле поседује аде-кватна законска овлашћења.

Према Закону о полицији, полицијски службеници унутрашње контроле приликом вршења контроле имају право и дужност да: 1) остваре увид у податке о предмету, списе предмета, службену документацију у вези са предметом и у евиденције које води Полиција или друга организациона једини-ца Министарства; 2) узму изјаве од поли-цијских службеника и других запослених у

Министарству, оштећених лица и сведока; 3) од полицијских службеника и других за-послених у Министарству захтевају доста-вљање других података и информација из њихове надлежности који су потребни за вр-шење унутрашње контроле; 4) остваре увид у службене просторије и изврше преглед сред-става која полицијски службеници и други запослени у Министарству користе у раду; 5) захтевају атесте и техничке и друге подат-ке о техничким средствима која се користе у раду, као и доказе о оспособљености полициј-ских службеника и других запослених у Ми-нистарству за употребу техничких и других средстава која користе у раду; 6) налажу пре-дузимање хитних и неопходних мера и рад-њи уколико би њиховим одлагањем дошло до повреде људских права и слобода приликом примене полицијских овлашћења или прили-ком обављања других полицијских послова.

Како би се обезбедила независна истрага догађаја у којем су учествовали запослени у Полицији, веома је важно да се обезбеди да полицијски службеници не буду из исте или сличне организационе јединице, односно по-везани на неки други начин са случајем који је предмет истраге, као и да могу да у најкра-ћем року предузму истрагу да не би дошло до губитка круцијалних доказа, што може да угрози процес.

АДЕКВАТНА ОВЛАШЋЕЊА НАКОН ИСПИТИВАЊА СЛУЧАЈА НЕЗАКОНИТОГ РАДА ПОЛИЦИЈЕ

Тело које контролише рад Полиције мора да, у случају када утврди да је дошло до про-пуста у вршењу полицијских овлашћења, има овлашћење да тражи покретање дисциплин-ског поступка од надлежног органа, односно службе, као и право да добије одговоре на питања да ли је покренут дисциплински по-ступак и која је казна изречена, што Сектор унутрашње контроле има.

Како истрагу води тужилаштво, Сектор унутрашње контроле има право да иницира и пошаље прибављене доказе тужилаштву кад постоје сумње да је учињено кривично дело чије се гоњење предузима по службеној дужности.

59

КРИ

ВИ

ЧН

О П

РАВ

О

LEGE A

RTIS ●

НО

ВЕМБА

Р 2019.

Тело које надзире рад Полиције мора да буде слободно да Влади и Парламенту, као и свим другим релевантним органима изнесе своје мишљење и налазе, као и да препоручи одређене активности и законска решења како би се побољшала полицијска служба и научи-ле лекције из обрађених случајева. Препору-ке тела које контролише полицијски рад не могу да остану неимплементиране, због чега мора да постоји и механизам да се поменуте препоруке ефективно спроведу у стварности, као и да се изврши мониторинг над њиховом имплементацијом.

Од великог значаја је и поменути кона чни одговор подносиоцу притужбе. Када буде упућен подносиоцу представке, он мора да садржи кратак приказ најважнијих чињени-ца које су узете у обзир и на основу којих је донета одлука, опис истраге, као и јасне, пре-цизне и релевантне разлоге за одлуке које су донете. Овај материјал на крају мора да буде послат притужиоцу, али мора да садржи и шта притужилац може да уради уколико није задовољан исходом поступања, што може да му помогне приликом алтернативног гоњења по приватној тужби.

III РЕЗУЛТАТИ РАДА СЕКТОРА УНУТРАШЊЕ КОНТРОЛЕ

Према подацима из Извештаја о раду Сек-тора унутрашње контроле за 2018. годину, Сектор је примио у рад 5.928 докумената (пи-сана обраћања, притужбе, службене белешке, информације и друга документа) у којима је указивано на незаконитости у раду поли-цијских службеника и других запослених у Министарству. У истом периоду окончан је рад на провери навода из 5.834 предмета. Од наведеног броја, Сектор је вршио провере навода из 2.821 предмета, док је 3.013 пред-мета прослеђено на даљу надлежност другим организационима јединицама у складу са одредбама Закона о полицији и Правилни-ком о начину поступања у току притужбеног поступка.

Сектор је приликом поступања по писа-ним обраћањима, захтевима тужилаштва, као и приликом провера оперативних сазна-ња уочио пропусте и неправилности у раду,

због чега је током 2018. године наложио да се предузму мере према укупно 426 поли-цијских службеника и других запослених у Министарству. Наложено је да се због тешке повреде службене дужности иницира покре-тање дисциплинског поступка против 343 полицијска службеника и других запослених у Министарству, да се због лаке повреде слу-жбене дужности иницира покретање дисци-плинског поступка против 21 полицијског службеника и других запослених у Мини-старству и да се 50 полицијских службеника и других запослених у Министарству упозори због утврђених пропуста у раду.

Према подацима из Извештаја о раду Сек-тора унутрашње контроле за 2018. годину, поднето је укупно 206 кривичних пријава против 328 лица, од којих су 204 полицијски службеници и други запослени у Министар-ству. Од укупног броја полицијских службе-ника и других запослених против којих су поднете пријаве, највећи број односи се на полицијске службенике опште надлежно-сти – 75 (36,76%), затим на саобраћајну по-лицију – 64 (31,37%), граничну полицију – 30 (14,70%), криминалистичку полицију – 19 (9,31%), управне послове – 8 (3,92%) и жан-дармерију и јединицу за обезбеђење – по 2 (0,98%).

Од укупног броја пријављених кривичних дела са елементима корупције (1121), поли-цијски службеници и други запослени у Ми-нистарству извршили су 730, док су грађани извршили 391 кривично дело. Од укупног броја који су извршили полицијски службе-ници, највише је примања мита (453), злоу-потребе службеног положаја (269) и трговине утицајем (8). Свега 81 кривично дело сврстава се у дела другог типа која су извршили поли-цијски службеници, попут злостављања и му-чења (2), изнуђивања исказа (1), несавесног рад у служби (7), неовлашћеног прикупљања личних података (4), фалсификовања службе-не исправе (14), фалсификовања исправе (5), недозвољене производње, држања, ношења и промета оружја и експлозивних материја (9), неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога (5), преваре (13), крађе (3) и других кривичних дела са мањим бројем учесталости.

60

КРИ

ВИ

ЧН

О П

РАВ

О

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

Један од најважнијих података који гово-ри о независности и успешности контролне полицијске службе представља број руко-водилаца против којих је поднета кривична пријава. Током 2018. године Сектор унутра-шњих контроле поднео је кривичне пријаве против тридесет руководилаца на следећим радним местима: начелник Регионалног центра према Бугарској; два начелника по-лицијске станице; један заменик начелника одељења у Управи криминалистичке поли-ције у подручној полицијској управи; три ко-мандира саобраћајне полицијске испоставе; један помоћник командира станице граничне полиције; један помоћник командира поли-цијске испоставе; један заменик командира полицијског одељења; један шеф Одсека за сузбијање криминалитета; један шеф Одсека за управне послове; један руководилац гру-пе у Одсеку за сузбијање криминалитета; пет вођа сектора и вођа саобраћајног сектора; три заменика вође сектора; три шефа смене; један вођа смене и четири помоћника вође смене и помоћника шефа смене. Наведена статистика говори о томе да су кривичним пријавама у претежном броју случајева обухваћени само нижи руководиоци у Министарству унутра-шњих послова, као и да су изостале активно-сти усмерене на средњи и високи менаџмент у Полицији, где је према свим истраживањима корупција најраспрострањенија.

IV ЗАКЉУЧАК

Рад Сектора унутрашње контроле, иако значајно унапређен новим овлашћењима и превентивним коруптивним механизмима, неће довести до значајног унапређења рада Полиције и неће довести до значајнијег уна-пређења система одговорности у Полицији зато што не поседује гаранције независности које су преко потребне да би контрола рада Полиције била сврсисходна.

Извесност да ће, у ситуацији када се до-годила злоупотреба положаја или друга не-законитост у раду, бити покренут кривични поступак или дисциплински поступак про-тив полицијског службеника или запосле-ног у Министарству унутрашњих послова,

независно од тога на ком руководећем или другом месту се налази, као и да ће исти бити окончан у разумном року, а не застарети, представља најважнији превентивни механи-зам и најозбиљнију заштиту против неодго-ворности и пристрасности, као и есенцијално питање за поверење грађана у полицијски притужбени систем.

Много напора је потребно да би се сви принципи ефикасне контроле и поступања по притужбама на рад Полиције задовољи-ли – да постоји независност у раду, која под-разумева непостојање хијерархијских веза између запослених који раде на случајевима разоткривања и полицијских службеника против којих је поднета притужба; затим да постоји адекватност, односно способност да се обезбеде докази и прецизно утврди да ли је понашање полицијског службеника било несавесно и незаконито, али и да се открију и казне сви они који су за случај одговорни; као и да постоји ажурност, која подразуме-ва да случај мора да се истражи брзо и ек-спедитивно, али и да у истраживање случаја морају да се укључе лица која су понашањем полицијског службеника била оштећена и која имају право да у поступку заштите своје легитимне интересе. На крају, веома су важни и мишљење грађана и јавни надзор, који је могућ једино онда када су процедуре и начин одлучивања контролног тела јасни, отворени и транспарентни – да би се обезбедила одго-ворност и правичност.

Најобјективнији суд о раду Полиције, нових превентивних надлежности Сектора унутрашње контроле и функционисању при-тужбеног полицијског система у земљи, као и о његовој усаглашености са међународним стандардима, ипак ће дати ГРЕКО организа-ција у петом евалуационом кругу који Србији предстоји, која у фокусу има превенцију ко-рупције и интегритет на највишим извршним функцијама и у Полицији, при чему у свакој земљи чланици испитује етичке принципе и правила понашања, правила о сукобу инте-реса, недозвољене активности, пријављивање имовине, прихода и обавеза, као и спровође-ње свих правила и процедура у пракси и ефи-касност коруптивних механизама.

61

УНА

КРСН

И П

ОГЛ

ЕДLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

Пристанак лица за обраду података о личности према новом Закону о заштити података о личностиДетаљно су разрађена нека од најбитнијих питања која се тичу пристанка за обраду података о личности према новом Закону, која се пре свега односе на руковаоце и њихову обавезу усклађивања пословања са законом у погледу обраде личних података на основу пристанка лица, и то: законско дефинисање пристанка лица за обраду података о личности; елементи који пристанак за обраду личних података чине правно ваљаним; рок трајања пристанка; опозив пристанка; пристанак малолетног лица за обраду података о личности.

Народна скупштина Републике Србије усвојила је нови Закон о заштити по-датака о личности („Сл. гласник РС”,

бр. 95/18 – даље: Закон), који је ступио на сна-гу 21. новембра 2018. године, а примењује се од 21. августа 2019. године. Текст Закона у нај-већој мери је усаглашен са Општом уредбом о заштити података о личности Европске Уније (даље: Општа уредба), као и са тзв. Полициј-ском директивом која уређује обраду подата-ка о личности од стране надлежних органа у вези са кривичним поступцима и претњама националној безбедности.

Закон је увео многобројне важне инсти-туте и измене које су предвиђене и самом Општом уредбом. Тако је, имајући у виду гло-бални процес дигитализације, развој техно-логија и електронске трговине, законодавац препознао потребу за другачијим регулиса-њем пристанка лица за обраду података о личности у односу на ранија законска реше-ња, што је првенствено инспирисано одред-бама Опште уредбе.

Петар Мијатовић, адвокат

Пристанак лица и у новом закону пред-ставља један од законских основа за обраду података о личности, како је то предвиђено чланом 12. став 1. тачка 1) Закона.

I. ЗАКОНСКО ДЕФИНИСАЊЕ ПРИСТАНКА ЛИЦА ЗА ОБРАДУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ

Чланом 4. став 1. тачка 12) Закона при-станак лица на које се подаци односе де-финисан је као свако добровољно, одређено, информисано и недвосмислено изражавање воље тог лица, којим то лице, изјавом или ја-сном потврдном радњом, даје пристанак за обраду података о личности који се на њега односе.

Дакле, за разлику од доскорашњег за-конског решења, по којем није ни постојала дефиниција пристанка као таква, а сам при-станак могао је бити дат само у писаној фор-ми, новим законским решењем проширује се значење пристанка тако да то може да буде усмена, писана или електронска изјава или било која потврдна радња из које може да се недвосмислено закључи да је лице за заштиту података о личности дало пристанак за обра-ду података о личности.

62

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

УНА

КРС

НИ

ПО

ГЛЕД

II. ЕЛЕМЕНТИ КОЈИ ПРИСТАНАК ЗА ОБРАДУ ЛИЧНИХ ПОДАТАКА ЧИНЕ ПРАВНО ВАЉАНИМ

Поред форме пристанка, која је флекси-билнија од оне предвиђене ранијим закон-ским решењем, оно што је потребно посебно истаћи, имајући у виду горенаведену закон-ску дефиницију, јесте неколико основних елемената који један пристанак чине прав-но ваљаним, односно законитим, а у прет-ходном закону нису били на адекватан начин регулисани, при чему су то: 1) добровољност давања пристанка; 2) конкретност пристанка; 3) информисан пристанак и 4) недвосмисле-ност у погледу давања пристанка за обраду података о личности. У наставку овог текста детаљније ће бити обрађен сваки елемент, во-дећи се пре свега интерпретацијом елемената која је дата у Општој уредби и Смерницама Радне групе за заштиту података о личности Европске уније које се односе на пристанак од 28. новембра 2017. године (даље: Смерни-це), као и релевантном европском праксом надлежних органа која је настала приликом примене Опште уредбе.

1) Добровољност давања пристанкаПре свега, да би пристанак био законски

прихватљив, исти мора бити добровољан. Тако, уколико је пристанак укључен у неке друге услове као њихов неодвојиви део, сма-траће се да није дат добровољно. Дакле, при-станак се неће сматрати добровољним ако лице чији се подаци обрађују не може одбити или повући свој пристанак без штетних по-следица.

С друге стране, чланом 15. став 2. Закона прописано је да, ако се пристанак даје у окви-ру писмене изјаве која се односи и на друга питања, захтев за давање пристанка мора бити представљен на начин којим се издваја од тих других питања, у разумљивом и лако доступном облику, као и уз употребу јасних и једноставних речи.

Такође, посебно пажњу треба посветити и ставу 4. члана 15. Закона, по којем се прили-ком оцењивања да ли је пристанак за обраду података о личности слободно дат посебно мора водити рачуна о томе да ли се извршење

уговора, укључујући и пружање услуга, усло-вљава давањем пристанка који није неопхо-дан за његово извршење. Тако, примера, ради, уколико је закључење или извршење уговора о пружању услуга условљено давањем при-станка лица за обраду података у сврху ди-ректног маркетинга, такав пристанак не може да се сматра добровољним.

Питање добровољности давања пристан-ка за обраду података о личности посебно је упитно када су у питању подаци запосле-них лица. Наиме, имајући у виду зависност која произлази из односа послодавац/запо-слени, није вероватно да запослени посло-давцу може да ускрати пристанак за обраду података без страха или стварног ризика од штетних последица услед одбијања. Стога је Радна група у Смерницама заузела станови-ште по којем обрада података запослених на основу пристанка датог послодавцима као руковаоцима података представља проблем јер је мало вероватно да ће пристанак бити добровољан, као и да за већи део такве обра-де података основ не може и не би смео бити пристанак запослених.

2) Одређеност пристанкаЗа разлику од осталих елемената који при-

станак чине законитим односно ваљаним, овај елемент је у Закону остао неразрађен будући да представља само део законске де-финиције пристанка по којој исти, између осталог, мора да буде одређен. Осим члана 12. став 1. тачка 1) Закона, у којем се наводи да се пристанак даје у једну или више посебно одређених сврха, законодавац је пропустио да даље разради одређеност пристанка. У одсу-ству потпуног законског решења, детаљнију интерпретацију овог законског елемента тре-бало би пронаћи коришћењем уводне одредбе бр. 32 Опште уредбе, по којој, у случају обра-де података у више сврха, пристанак мора да се да за све њих.

Дакле, да би пристанак за обраду подата-ка о личности испунио елемент одређености, руковалац личних података мора да обезбеди:● конкретизацију сврха обраде;● грануларност у давању пристанка за обраду података, односно омогућавање лицу чији се подаци обрађују да, у случају постојања више

63

УНА

КРСН

И П

ОГЛ

ЕДLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

сврха обраде података, за сваку конкретну сврху да посебан пристанак;● раздвајање информација које се односе на добијање пристанка за обраду података од информација које се односе на друга питања.

Колико је елемент одређености у давању пристанка важан говори и релевантна прак-са надлежних европских органа. Француска национална комисија за информатику и сло-боде 21. јануара 2019. године донела је одлуку о кажњавању компаније Google LLC у износу од 50 милиона евра због кршења Опште уред-бе, поред свега, и зато што пристанак лица приликом отварања корисничког налога није био конкретан. Наиме, пре креирања налога од корисника је, између осталог, затражено да кликну на поље I agree to the processing of my information as described above and further explained in the Privacy Policy, чиме су једним пристанком дали пристанак за обраду по-датака за све сврхе, што је супротно Општој уредби, сходно којој пристанак мора бити конкретан и дат одвојено за сваку конкретну сврху обраде.

3) Информисан пристанакПристанак мора бити информисан да би

био правно ваљан. Овај елемент је утемељен пре свега на начелу транспарентности, које је прописано чланом 5. став 1. тачка 1) Закона. Дакле, пре давања пристанка лица чији се по-даци обрађују руковалац је дужан да пружи све информације које су предвиђене Законом, а односе се на обраду личних података.

Врло често се у пракси дешавало, посебно приликом давања пристанка путем интерне-та, да руковаоци пропусте да претходно лицу пруже све информације које се тичу обраде личних података. Некада су пропусти били и ненамерни, у ситуацијама када су руковаоци на својим веб-сајтовима омогућавали посети-оцима приступ поменутим информацијама и опцију за давање пристанка, али тако да да-вање пристанка за обраду не буде условљено обавезним претходним упознавањем са ин-формацијама о обради.

Члан 5. став 2. Закона предвидео је у том смислу експлицитну обавезу руковаоцима по којој су исти одговорни за примену свих начела обраде, укључујући и начело транс-

парентности, а морају да буду у могућности и да предоче примену истих, што практично значи да ће у случају вођења било ког поступ-ка у вези са обрадом података о личности по основу пристанка лица, руковаоци бити ду-жни да, по потреби, предоче да је пре давања пристанка лице чији се подаци обрађују било информисано о обради на начин прописан Законом.

Чланови 23. и 24. Закона регулишу садр-жину информација које се пружају лицима чији се подаци обрађују, у којој се јављају из-весна одступања у зависности од тога да ли се подаци прикупљају од стране лица чији се подаци обрађују или на неки други начин. Ако се обрада података заснива на пристан-ку, руковалац је дужан да пружи лицу чији се подаци обрађују следеће информације:● о идентитету и контакт подацима рукова-оца, као и његовог представника, ако је он одређен;● контакт податке лица за заштиту података о личности, ако је оно одређено;● о сврси намераване обраде и правном осно-ву за обраду;● о примаоцу, односно групи прималаца по-датака о личности, ако они постоје;● о врсти података о личности који се при-купљају;● о извору из ког потичу подаци о личности, уколико се подаци не прикупљају од лица чији се подаци обрађују;● о чињеници да руковалац намерава да из-несе податке о личности у другу државу или међународну организацију, као и о томе да ли се та држава или међународна организација налази на листи из члана 64. став 7. Закона, а у случају преноса из чланова 65. и 67. или члана 69. става 2. Закона, о упућивању на одговара-јуће мере заштите, као и о начину на који се лице на које се подаци односе може упознати са тим мерама;● о року чувања података о личности или, ако то није могуће, о критеријумима за његово одређивање;● о постојању права да се од руковаоца захте-ва приступ, исправка или брисање његових података о личности, односно постојању пра-ва на ограничење обраде, права на приговор, као и права на преносивост података;

64

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

УНА

КРС

НИ

ПО

ГЛЕД

● о постојању права на опозив пристанка у било које време, као и о томе да опозив при-станка не утиче на допуштеност обраде на основу пристанка пре опозива;● о праву да се поднесе притужба Поверенику;● о постојању аутоматизованог доношења одлуке, укључујући профилисање, али и нај-мање сврсисходне информације о логици која се притом користи, као и о значају и очекива-ним последицама поменуте обраде по лице на које се подаци односе.

Обавеза пружања информација о обради обавезна је приликом обраде личних подата-ка по било ком законском основу, а не само по основу пристанка лица чији се подаци об-рађују. Тако је 26. марта 2019. године председ-ник Канцеларије за заштиту личних података Пољске одредио казну за руковаоца у износу од око 220.000,00 евра због кршења одредби Опште уредбе у погледу транспарентности обраде података, конкретно због пропушта-ња руковаоца да пре обраде личних подата-ка достави лицима чији се подаци обрађују (око шест милиона људи) све информације о обради које се тичу њихових личних подата-ка. Колико је ова законска обавеза руковаоца важна и друштвено значајна говори у прилог и чињеница да је у конкретном случају, од 90.000 људи којима је овај руковалац пружио информације пре обраде личних података, више од 12.000 приговорило било којој даљој обради њихових личних података.

4) Недвосмислени пристанакЗаконом је експлицитно предвиђено да да-

вање пристанка претпоставља јасну потврд-ну радњу. Дакле, иако Закон, идући у корак са временом и напредном технологијом, више не предвиђа искључиво писану изјаву као једи-ну правно ваљану форму давања пристанка, исти инсистира на томе да пристанак мора да представља недвосмислену изјаву воље лица чији се подаци обрађују.

Уводне одредбе бр. 97 Опште уредбе наво-де да пристанак обухвата и штиклирање поља приликом посете интернет страна, бирање техничких подешавања за услуге информа-ционог друштва или другу изјаву или радњу којом се јасно показује у том контексту да лице на које се подаци односе прихвата пре-

дложену обраду својих података о личности, док ћутање, унапред штиклирано поље или неизвршавање активности због тога не треба сматрати пристанком. Иако Закон није им-плементирао горенаведену уводну одредбу Опште уредбе, имајући у виду законску де-финицију пристанка, не видимо разлог за другачије тумачење или интерпретацију го-ренаведених случајева у пракси надлежних органа Републике Србије.

Пред тога, Радна група у Смерницама на-помиње потребу да руковаоци сами облику-ју механизме давања пристанка тако да буду јасни и разумљиви за лица чији ће се пода-ци потенцијално обрађивати. Тако, у случају посете веб-сајту, само наставак коришћења веб-сајта не би требало да се тумачи као при-станак лица за обраду података о личности.

Чланом 15. став 1. Закона прописано је да руковаоци морају бити у могућности да предоче да је лице пристало на обраду сво-јих података о личности. То практично значи да све док траје обрада наведених података, руковаоци су дужни да буду у могућности да докажу да је пристанак за обраду дат, а након завршетка обраде, доказ о истој не би треба-ло даље да се чува, осим у случају постојања обавезе руковаоца да испуни одређене прав-не обавезе или ради постављања, остварива-ња или одбране правних захтева, при чему би доказ о пристанку могао да се чува све док такве обавезе буду примењиве за руковаоце.

III. РОК ТРАЈАЊА ПРИСТАНКА ЗА ОБРАДУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ

Законом није уређено питање трајања пристанка за обраду података о личности. Међутим, може се закључити да питање тра-јања, односно важности првобитно датог пристанка зависи од околности под којима је пристанак дат и других фактора који могу да буду примењиви у сваком конкретном случају. Сходно упутствима из Смерница које се односе на одредбе Опште уредбе, које свакако могу бити корисне и за бољу интер-претацију Закона, најбоља пракса била би да се пристанак прибавља у одговарајућим интервалима, будући да би се поновним до-стављањем свих информација обезбедило да

65

УНА

КРСН

И П

ОГЛ

ЕДLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

лице чији се подаци обрађују остане добро информисано о томе како се употребљавају његови подаци и како може да оствари своја законска права.

IV. ОПОЗИВ ПРИСТАНКА ЗА ОБРАДУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ

Члан 15. став 3. Закона регулише питање опозива пристанка. Лице на које се подаци односе има право да опозове пристанак у сваком тренутку. Оно што је битно напоме-нути јесте да опозив пристанка не утиче на допуштеност обраде која је вршена на основу пристанка пре опозива и да је руковалац ду-жан да пре прибављања пристанка обавести лице о наведеном дејству опозива.

Такође, Закон прописује да опозивање, као и давање пристанка мора бити једноставно. Тако, када се пристанак даје путем интерне-та, кликом на опцију за давање пристанка, лицима чији се подаци обрађују мора да буде омогућено да на једнако једноставан начин могу да повуку тако дати пристанак, и то без икаквих штетних последица. У пракси посто-ји доста изазова везаних за могућност да се опозове пристанак на поменути начин, бу-дући да обрађивачи морају да поседују аде-кватну техничку опрему и вештине како би у сваком конкретном случају могли да омогуће лицу такав начин опозива.

Уколико не постоји неки други законски основ за обраду података о личности од стра-не руковаоца, опозив пристанка за последи-цу мора да има брисање података о личности и престанак било какве друге активности у вези са подацима лица које је опозвало свој пристанак. Радна група у Смерницама наво-ди да, у случају да лице чији се подаци обра-ђују опозове пристанак, а руковалац жели да настави са обрадом личних података по дру-гом законском основу, није могуће прећутно променити законски основ пристанка (који је опозван) у тај други законски основ. О свакој промени законског основа за обраду рукова-лац је дужан да обавести лице чији се пода-ци обрађују, као и да пружи информације о обради личних података из чланова 23. и 24. Закона, поштујући законско начело транспа-рентности.

V. ОБРАДА ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ ЗАСНОВАНА НА ПРИСТАНКУ МАЛОЛЕТНОГ ЛИЦА

Ово питање је незаобилазно када се гово-ри о пристанку као основу за обраду подата-ка о личности. Водећи се одредбама Опште уредбе, и наш законодавац је у новом закону уредио пристанак малолетног лица у вези са коришћењем услуга информационог дру-штва. То је свакако корак напред у односу на претходни закон, који ни на који начин није регулисао пристанак малолетног лица. Међу-тим, чини се да је Законом морало бити регу-лисано и питање пристанка малолетних лица за обраду личних података који се не односи на коришћење услуга информационог дру-штва, како не би и даље постојала потреба за консултовањем других прописа који уређују пословну способност малолетних лица. Због тога ће пристанак за обраду личних података дат од стране малолетних лица бити обрађен грануларно – као пристанак малолетног лица у вези са коришћењем услуга информационог друштва и као пристанак малолетног лица за обраду података који се не односи на услуге информационог друштва.

1) Пристанак малолетног лица у вези са коришћењем услуга

информационог друштваУслуга информационог друштва, сходно

члану 4. став 1. тачка 23) Закона, јесте свака услуга која се уобичајено пружа уз накнаду, на даљину, електронским средствима на захтев примаоца услуга.

Имајући у виду горенаведену законску дефиницију, закључује се да је законодавац посебну пажњу посветио заштити личних података деце путем интернета. Сходно чла-ну 16. ст. 1. и 2. Закона, малолетна лица која су навршила 15 година могу самостално да дају пристанак за обраду података о својој личности при коришћењу услуга информа-ционог друштва. Ако се ради о малолетном лицу које није навршило 15 година, за обра-ду његових личних података пристанак мора дати родитељ који врши родитељско право, односно други законски заступник малолет-ног лица.

66

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

УНА

КРС

НИ

ПО

ГЛЕД

Чланом 16. став 3. Закона предвиђено је да руковалац мора да предузме разумне мере у циљу утврђивања да ли је пристанак дао ро-дитељ који врши родитељско право, односно други законски заступник малолетног лица, узимајући у обзир доступне технологије.

Будући да Закон не прописује конкрет-не начине на које би руковаоци требало да утврђују да ли малолетна лица имају преко 15 година, као ни начине на које би требало да прикупљају пристанак родитеља и да утврђу-ју нечије право на давање таквог пристанка, значи да сами руковаоци морају да одреде и систематизују механизме за реализацију ових обавеза. Радна група у Смерницама напоми-ње да приступ руковалаца у таквим ситуаци-јама мора бити сразмеран информацијама које прикупљају, што практично значи да су дужни да прикупљају само ограничене коли-чине информација, у зависности од сваког конкретног случаја.

2) Пристанак малолетног лица за обраду података која није у вези

са коришћењем услуга информационог друштва

Као што је већ напоменуто, Закон не уре-ђује случајеве пристанка малолетног лица на тзв. офлајн-обраду података о личности, односно на обраду података која није у вези са коришћењем услуга информационог дру-штва, тј. пристанак лица на обраду података није уређен тако да успоставља јединствену старосну границу.

Различити прописи у Републици Србији прописују различите старосне границе за поједине правне послове и радње које могу да предузимају малолетна лица. Сходно чла-ну 64. Породичног закона („Сл. гласник РС”, бр. 18/05 и 72/11 – др. закон), дете које није навршило 14. годину живота (млађи мало-летник) може да предузима правне послове којима прибавља искључиво права, правне послове којима не стиче ни права ни обавезе и правне послове малог значаја. С друге стра-не, дете које је навршило 14. годину живота (старији малолетник), поред правних посло-ва које може да предузме млађи малолетник, може да предузме и све остале правне по-слове уз претходну или накнадну сагласност

родитеља, односно органа старатељства за законом одређене правне послове.

Наведеним чланом Породичног закона даље је прописано да дете које је наврши-ло 15. годину живота може да предузима правне послове којима управља и располаже својом зарадом или имовином коју је стекло сопственим радом.

Имајући у виду горенаведено, јасно је да старосна граница малолетног лица за давање пристанка за офлајн-обраду података о ли-чности није одређена. Међутим, ако се узму у обзир законске старосне границе малолетног лица за предузимање појединих правних по-слова, могло би се поћи од претпоставке да малолетно лице може да дâ свој пристанак за офлајн-обраду оних података о личности који би били неопходни за предузимање правних радњи које ова лица по закону могу да пре-дузимају. У зависности од старосне границе малолетног лица која је прописана за преду-зимање појединих правних радњи, такав при-станак за офлајн-обраду података о личности могла би да дају како малолетна лица са тако и малолетна лица без навршених 14 година живота.

У сваком случају, имајући у виду ограни-чену пословну способност малолетних лица прописану законом, може се закључити да ће у веома малом броју случајева пристанак ма-лолетног лица (које нема навршену 18. годину живота) за офлајн-обраду података о лично-сти бити дозвољен без сагласности родите-ља, односно органа старатељства за законом одређене правне послове.

3ДЕЦЕНИЈЕ

67

УНА

КРСН

И П

ОГЛ

ЕДLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

Измене и допуне Закона о ауторском и сродним правима – шта доносе новине и прецизирањаНајвећи део измена Закона последица је развоја технике и дигитализације, при чему се посебно издвајају аутори рачунарских програма и база података, с тим што је у тексту показано да циљ Закона није само хармонизација са прописима ЕУ, већ и стандардизација ауторскоправне заштите и реципроцитета, коју је Република Србија прихватила потписивањем међународних уговора и конвенција у области интелектуалне својине и ауторских права.

Закон о изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима (даље: ЗАСП) даља је хармонизација lex

specialis прописа интелектуалне својине за EU Aquis (акумулирани прописи, правни и судски акти који чине фундус права Европ-ске уније).

Иреверзибилни процес евроинтеграција у области посебних закона интелектуалне сво-јине отпочео је знатно раније од приступних преговора Републике Србије за чланство у Европској унији. Околност да је интелекту-ална својина једна од првих области које су биле предмет процена усклађености нацио-налних прописа са тековинама ЕУ резултат је и последица глобалног феномена интелек-туалне својине, као и изузетног значаја који иста има на глобалном нивоу трговине, али и културног диверзитета и идентитета. ЗАСП који је управо усвојен, поред даљег усагла-шавања, уједно стандардизује и пружа виши ниво заштите аутора и субјеката сродних

Др Љиљана Рудић Димић, вештак за посебну област интелек­туалне својине – ауторско право,шеф Службе за уговоре ЈП „Елек­тропривреда Србије” Београд

права. Ако се у обимном тексту измена уоп-ште може ставити акценат, онда је он стављен на продужење, односно стандардизацију тра-јања ауторскоправне односно сродноправне заштите, затим на ефикасније колективно остваривање ауторског и сродних права, као и на јачање грађанскоправне заштите.

ЗАСП је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 66/2019 од 18. септембра 2019. године, а ступио је на снагу 26. септембра 2019. године у свом највећем делу (видети чланове 69–71. Закона о изменама и допунама ЗАСП-а, који ступање на снагу одређених чланова везују за будуће (не)извесне околности – приступање Републике Србије ЕУ, СТО, доношење нових тарифника или пак ковертирани временски рок итд.).

Предлагач Закона је Влада Републике Ср-бије, а Нацрт закона израдило је Министар-ство просвете, науке и технолошког развоја, односно Завод за интелектуалну својину Ре-публике Србије.

РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА

Законски текст је наставак напора Репу-блике Србије, који континуирано трају више од 10 година, да у поглављу интелектуалне

68

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

УНА

КРС

НИ

ПО

ГЛЕД

својине у максималном обиму и мери ускладе националне прописе из области интелектуал-не својине са међународним стандардима и нормама, а посебно са правом ЕУ.

Свакако да је циљ овог закона даље уна-пређење система ауторскоправне заштите у Републици Србији, која има традицију од краја 19. века.

Измене које по обиму и садржини чине значајан фундус новина представљају даље усклађивање са директивама ЕУ, и то са:

1. Директивом бр. 2011/77/ЕУ (даље: Ди-ректива 2011/77/ЕУ), којом се мења и допуњу-је Директива 2006/116/ЕУ о трајању заштите ауторског и одређених сродних права (даље: Директива 2006/116/ЕУ);

2. са Директивом 2004/48/ЕУ о спровође-њу права интелектуалне својине (даље: Ди-ректива 2004/48/ЕУ);

3. допуне појединих одредби Закона о ау-торском и сродним правима („Сл. гласник РС”, бр. 104/09, 99/11, 119/12 и 29/16 – УС) које се, примера ради, односе на искључиво пра-во емитовања, реемитовања, интерактивног чињења дела доступним јавности, право по-слуге, правну заштиту произвођача базе по-датака, ограничење права аутора рачунарског програма, све са циљем да се у том делу одред-бе домаћег прописа ускладе са одредбама: 1.1. Директиве о правној заштити база пода-така 96/9 ЕЗ (даље: Директива 96/9 ЕЗ),1.2. Директиве о хармонизацији одређених аспеката ауторског права и сродних права у информатичком друштву 2001/29 ЕЗ (даље: Директива 2001/29 ЕЗ),1.3. Директиве о заштити рачунарских про-грама 2009/24/ЕЦ (даље: Директива 2009/24/ЕЦ), као и Директиве о праву закупа и послу-ге 115/2006 (даље: Директива 115/2006), 1.4. Директиве о усклађивању одређених правила о ауторском и сродним правима која се примењују на сателитско емитовање и кабловско реемитовање 93/83/ЕЕЗ (даље: Директива 93/83/ЕЕЗ).

У образложењу предлагача Закона конста-тују се, између осталог, и следеће новине:

1. Приликом израчунавања трајања за-штите коауторских имовинских права на музичким композицијама са речима (права текстописаца и аутора музике), у складу са

чланом 1. став 1. Директиве 2011/77/ЕУ, пред-виђен је јединствени рок заштите за музичке композиције са речима, који износи 70 годи-на од смрти последњег преживелог коаутора, post mortem.

2. Усклађивање са чланом 1.2а Директи-ве 2011/77/ЕУ и продужавање заштите имо-винских права интерпретатора који су своје интерпретације забележили на фонограм са 50 на 70 година, тако да, по важећем закону, имовинско право интерпретатора траје 50 го-дина од дана настанка интерпретације, а ако је интерпретација законито објављена или издата, тај рок тече од датума издавања, од-носно објављивања.

3. Усклађивање са чланом 1.2б Директиве 2011/77/ЕУ, чиме се уводи још једна значајна новина која ће додатно побољшати правни положај интерпретатора. Законом се предви-ђа обавеза произвођача фонограма да интер-претатору плаћа додатну годишњу накнаду за сваку пуну годину која наступи после педесете године од дана законитог издавања фоногра-ма, односно за сваку пуну годину која наступи после педесете године од дана његовог јавног саопштавања, ако фонограм није издат.

4. Измене које се односе на грађанскоправ-ну заштиту ауторског и сродних права про-ширују круг лица која могу да поднесу тужбу због повреде ауторског и сродних права, а уводе се и измене у погледу изрицања при-времених мера и мера обезбеђења доказа, као и обезбеђења у интересу супротне стран-ке. Закон предвиђа да привремене мере могу да буду донете и без саслушања туженика, посебно онда када би такво одлагање могло нанети штету тужиоцу. Такође, у складу са чланом 9(2) Директиве 2004/48/ЕУ, уколико се повреда права врши на комерцијалној осно-ви, Закон предвиђа да суд може да одреди и привремену меру заплене покретне и непо-кретне имовине, као и меру забране исплате новчаних средстава са рачуна лица против кога се предлаже привремена мера. Да би ове мере могле да буду одређене, потребно је да лице које меру предлаже учини вероватним да је ауторско или сродно право повређено или да ће бити повређено, као и да постоје околности које могу да угрозе накнаду штете носиоцу права.

69

УНА

КРСН

И П

ОГЛ

ЕДLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

5. Уводи се одредба према којој суд који води поступак по тужби због повреде аутор-ског права информације о повреди ауторског и сродних права може да тражи не само од лица које је извршило повреду права већ и од трећих лица која су са тим лицем пословно повезана. На тај начин прецизирано је да се информације о повреди права могу тражити и од лица које поседује робу којом се повређу-је ауторско или сродно право или од лица које пружа услуге којима се повређују та права.

6. Све измене важећег закона које се одно-се на грађанскоправну заштиту ауторског и сродних права имају за циљ ефикаснију борбу против различитих врста повреда ауторског и сродних права, посебно оних које се јавља-ју у форми организованог криминала, као и ефикасније обештећење лица којима је нанета повреда права.

Циљ Закона, дакле, није „само” финал-на хармонизација са прописима ЕУ, већ и стандардизација ауторскоправне заштите и реципроцитета, коју је Република Србија при-хватила потписивањем међународних уго-вора и конвенција у области интелектуалне својине и ауторских права. Тим постулатом се страним ауторима и носиоцима ауторског и сродних права мора пружити исти ниво за-штите као и домаћим, односно мора да им се гарантује минимум права загарантован пот-писаним, ратификованим и инкорпорираним решењима из међународних уговора и кон-венција које је Република Србија транспоно-вала у национално законодавство.

Закон о ауторском и сродним правима са-стоји се од 9 глава и 226 чланова, док се За-кон о изменама и допунама ЗАСП-а састоји од 72 члана, и не само квантитетом већ и са-држином не представља само „козметичке измене и допуне” актуелног законског текста са последњом изменом бр. 29/2016. ЗАСП је организован тако да јасно диференцира гла-ве/поглавља која у центар ауторскоправне за-штите стављају аутора, као појединца (групу аутора, коауторе), дакле физичко лице које је-дино може бити оригинарни стваралац ориги-налне и материјализоване духовне творевине.

У делу сродних права ЗАСП већ у неко-лико последњих измена и допуна у средиште сродноправне заштите ставља:

● интерпретатора,● произвођача фонограма,● филмског продуцента (произвођача виде-ограма),● произвођача емисије,● произвођача базе података,● право издавача (у смислу првог издања сло-бодног дела).

Посебан део ЗАСП-а чине одредбе о оства-ривању ауторског и сродних права у смислу индивидуалног и колективног остваривања ауторског и сродних права – са посебним ак-центом на колективном остваривању аутор-ског и сродних права, постулатима колективне заштите и квалификованошћу организација за колективно остваривање ауторског и сродних права.

Део ЗАСП-а који чини једну од специфи-чних разлика ауторског у односу на остала права интелектуалне својине, дакле права индустријске својине, јесте поглавље о (фа-култативном) евидентирању и депоновању ауторских дела и предмета сродних права.

На крају, ту је и део ЗАСП-а који третира заштиту ауторског и сродних права у свим случајевима повреде ауторског и/или сродног права првенствено као неовлашћено кори-шћење неког од имовинскоправних овлашће-ња или пак неотуђивих од личности аутора моралних права – у делу грађанскоправне заштите, као и део који се односи на казнене одредбе – привредне преступе и прекршаје.

У светлу управо усвојених измена и допуна ЗАСП-а, исте могу да се представе табеларно на следећи начин:

3ДЕЦЕНИЈЕ

70

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

УНА

КРС

НИ

ПО

ГЛЕД

Табела 1:

Глава АУТОРСКО ПРАВО Члан који се мења/допуњује Садржај члана

Члан 5. став 2. мења сеЧлан 5. став 3. брише се

члан 5. збирка ауторских дела

Нови члан члан 5а база података

Нови став 3. члан 10. коауторско дело

Нови став 5. члан 20. рачунарски програм

Измењени члан члан 28. емитовање ауторског дела

Нови члан члан 28а сателитско емитовање у РС

Измена наслова члана 29. право реемитовања и кабловског реемитовања

Нови став 2. члан 30. јавно саопштавање, укључујући и интернет

Измена става 2. члан 35. право слеђења

Брисање става 4, измена става 12.

члан 39. право аутора на посебну накнаду

Ставови 1. и 2. допуњују се члан 40. право аутора на накнаду за давање на послугу

Допуна става 2. члан 41. ограничења а/п

Измена члана члан 47. ограничење без дозволе и без накнаде за коришћење рачунарског програма – умножавањем

Измена члана члан 54б право законитог корисника базе података

Став 4. члан 98. ауторска дела у радном односу

Нови члан члан 102а трајање ауторских права

Табела 2:

Глава СРОДНА ПРАВА Члан који се мења/допуњује Садржај члана

Допуна става 1,Измена става 3,Нови став 5.

члан 116. имовинска права интерпретатора

Нова тачка 1а члан 117. права интерпретатора

Нови чланови 122а, 122б и 122в

права интерпретатора из радног односа – однос са произвођачем фонограма

Нови став 2. члан 126. права произвођача фонограма

Измена ст. од 2. до 10. члан 127. право на накнаду произвођача фонограма

Нови став 2. члан 131. права филмског продуцента

Мења се наслов и члан члан 137. произвођач базе података

Мења се назив изнад чл. 138–140а и чланови:

члан 138, 139, 140, 140а

садржина права произвођача база података; исцрпљење права произвођача база података; пренос права произвођача база података; сукоб са другим правима

Мења се назив и додају чланови

члан 140б, 140в права и обавезе законитог корисника база података;изузеци од права произвођача база података

Допуна става 2. члан 142. право издавача штампаних издања на посебну накнаду

Допуна става 1, измена става 2, нови ставови 3. и 4, досадашњи став 5. постаје 7. и мења се, додаје се нови став 11.

члан 147. трајање сродних права

71

УНА

КРСН

И П

ОГЛ

ЕДLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

Табела 3:Глава ОСТВАРИВАЊЕ АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА

Члан који се мења/допуњује Садржај члана

Измена става 3. члан 157. оснивање организација за колективно остваривање права

Допуна става 1. тачке 1) члан 159. услови за оснивање организација за КО

Измена става 1. члан 160. колективно остваривање

Измена става 1. тачка 3) члан 162. одузимање дозволе за КО

Брисање дела става 1. члан 164. органи организације за КО

Нови став 2. члан 167. план расподеле организација за КО

Измена става 5. члан 170. правила за одређивање тарифе

Измена назива и члана члан 171а накнада за јавно саопштавање у занатским радњама

Измена става 1. члан 176. одређивање предлога тарифе од стране УО организације

Измена става 1. члан 177. тарифе за КО

Став 1. члан 180. обавезе организације

Став 1. члан 181. обавештавања корисника

Став 1. мења се, а додају се нови ставови 2. и 3, мења се досадашњи став 2.Додају се ставови од 5. до 8.

члан 184. расподела накнада

Измена става 1. тачке 2) члан 189. надзор над радом КО

Измена члан 190. годишњи извештаји о пословању КО

Измена члан 201. поступак давања сагласности на тарифу КО

Брисан став 2. члан 201б тарифа КО

Измена члан 201в тарифа КО

Измена члан 201г тарифа КО

Допуна ставова 1. и 2. члан 201д електронска евиденција емитовања и реемитовања

Табела 4:Глава ЗАШТИТА АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА

Члан који се мења/допуњује Садржај члана

Нови члан члан 204а тужба због повреде права

Измена става 1. члан 205. предмет тужбеног захтева

Измена члан 206. висина накнаде штете

Измена става 1. члан 208. случајеви повреде права

Измена става 1. члан 208а технолошке мере заштите

Измена члан 210. привремене мере

Нови члан 210а, 210б привремене мере

Измена ст. 1. и 2. члан 211. мере обезбеђења доказа

Измена члан 213. информације у вези са повредом права

Нови члан 214а, 214б процесна правила, примена других закона

Измена става 1. члан 215. казнене одредбе

Став 1. нове тачке 8) и 9) члан 217. казнене одредбе – прекршај

72

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

УНА

КРС

НИ

ПО

ГЛЕД

Табела 5:Глава ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан који се мења/допуњује Садржај чланачлан 30. ст. 2. и 3.члан 18.члан 20.члан 21. став 3.члан 27.члан 171ачлан 45. став 1.

примена која одступа од ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима

АНАЛИЗА ЗАКОНА

С обзиром на обим интервенција у тексту Закона, иницијално морају да се (дис)квали-фикују измене по њиховом значају за систем ауторскоправне заштите у Републици Србији, импликације у примени и усклађеност за Eu Aquis, имајући у виду приступ Републике Ср-бије заједници европских земаља.

АУТОРСКА ПРАВА

Увек су значајне измене и допуне које се односе на домен софтвера, односно рачу-нарских програма и база података, имајући у виду перманентну дигитализацију свих сфе-ра живота, а све више и стваралаштва и кре-ативних индустрија.

У том светлу мења се члан 2. став 2. ЗАСП-а тако да се чланом 1. Измена, поред рачунарског програма, ауторскоправном заштитом сада обухвата и сва пратећа техничка и корисничка документација. Наизглед је контрадикторно да се корисничка документација може квалифи-ковати за ауторскоправну заштиту! Ипак, као логична целина са рачунарским програмима, корисничка и техничка документација која за-довољава критеријум оригиналности, као sine qua non услов ауторства, обухваћена је аутор-скоправном заштитом pro futuro. Осим тога, измена настаје и експлицитним уврштавањем садржине база података као обједињеног дела ауторскоправне заштите у контексту члана 5. став 3. ЗАСП-а (збирка).

Измена у новом члану 5а базу података и даље препознаје као збирку у контексту ау-торскоправне, али и сродноправне заштите, коначно све у складу са Директивом 96/9/ЕС, у светлу заштите оригиналности прили-ком ауторске креације, односно инвестиције

у погледу сродног права. Дакле, није исто да ли база података садржи библиографске, ста-тистичке податке, или пак иста представља збирку садржаја квалификованих per se као ауторска дела.

Сет проширења заштите у односу на збир-ке, овде базе података, чини и члан 4. изме-не која допуњује члан 10. ЗАСП-а, тако да за ствараоце база података / рачунарских про-грама такође препознаје институт коауто-ра на делу, што у свему одговара потребама праксе.

Напокон, сет измена које се односе на ра-чунарске програме јесте и измена у члану 5. која се односи на измену члана 20. ЗАСП-а, нови став 5, који даје искључиво право ау-тору рачунарског програма да дозволи или забрани умножавање рачунарског програма у случајевима прилагођавања, превођења, аранжирања или измене његовог рачунар-ског програма (члан 20 – „Право на умножа-вање”). Овај изузетак од права умножавања односи се на аутора рачунарских програма који има искључиво право да дозволи од-носно забрани умножавање свог програма, као и деривативног програма, који је настао изменом његовог оригинарног рачунарског програма. И на овај начин оснажује се пра-во аутора рачунарских програма у односу на случајеве у пракси.

Право емитовања, као једно од искључи-вих права аутора, претрпело је измену у чла-ну 6. која се односи на постојећи члан 28, у ком се дефиниција права емитовања диверзи-фиковала у односу на техничке начине прено-са програмских сигнала (путања од емитера до корисника), док је чланом 28а издвојено сателитско емитовање у Републици Србији, где је у потпуности извршено усклађивање са Директивом ЕУ о сателитском емитовању

73

УНА

КРСН

И П

ОГЛ

ЕДLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

и кабловском реемитовању ауторских дела и предмета сродних права (затворени и не-прекинути комуникациони ланац од тачке до тачке „од и ка сателиту”, намењен пријему од стране јавности). Нови члан регулише и саме случајеве када је сателитско емитовање постојало или постоји у Републици Србији у односу на пословно седиште трансмитера и отисак стопала сателита (satellite footprint), односно техничку покривеност пријема сиг-нала.

Измену је претрпео и наслов испред чла-на и сам члан 29 – „Право реемитовања и кабловског реемитовања”, и за ово разврста-вање претежни критеријум јесте техничко средство реемитовања ауторског дела, при чему елементи дефиниције реемитовања обу-хватају истовремено саопштавање јавности и истовремено, неизмењено и непрекинуто емитовање иницијално емитованог садржаја (емисије), а све намењено за пријем јавности.

Само кабловско реемитовање подразуме-ва коришћење кабловског или микроталасног система, при чему аутор дела које се реемитује путем кабла своје право на накнаду остварује искључиво преко организација за колективно остваривање ауторског права. За случај спо-ра између оригинарног емитера – радиоди-фузне организације и кабловског оператера поводом кабловског реемитовања, стране су упућене на медијацију у свему у складу са За-коном о посредовању – медијацији („Сл. гла-сник РС”, бр. 18/2005).

Чланом 14. измењен је члан 47. Закона у делу суспензије искључивих права и права на накнаду када су у питању ауторска дела која су рачунарски програм, а у складу са потреба-ма праксе уведена је измена става 1. имајући у виду да природа самог рачунарског програма, као ауторског дела, и његова фундаментална карактеристика представљају умножавање рачунарског програма како би исти био опе-ративан. Циљ ове измене је да се ограничи право аутора рачунарског програма тако да кориснику који је на легалан начин постао власник примерка истог рачунарског програ-ма умањи, ограничи или онемогући коришће-ње програма на уобичајен начин.

Измену представља и нови члан 47а, који је последица околности да смо савременици

дигитализације у свим аспектима. Нови члан уређује питање декомпилације рачунарских програма тако што ограничава право аутора (да дозволи или забрани) у односу на кори-сника који врши умножавање рачунарског програма ради његове интероперабилности са другим програмом (тзв. Source code), без кога нема битних измена на програму.

Шта више, измена члана 54б, у складу са Директивом о правној заштити база подата-ка, проширује легитимне активности овла-шћеног/законитог корисника базе података на активности усмерене на приступ садржи-ни саме базе или пак њеном нормалном ко-ришћењу.

Чланом 17. Измена мења се члан 98. ЗАСП-а у ставу 4, где се, опет, другачије прецизира статус рачунарских програма / база података створених у радном односу, па се даје трајно искључиво имовинско право послодавцу, уз допуну да се исто односи на базе података и да је аутор овлашћен на посебну накнаду ако је исто предвиђено уговором о раду код по-слодавца.

У делу ауторског права начињена је још једна измена новим чланом 102а ради пот-пуног усклађивања са Директивном 2011/77/ЕУ, како би се увео јединствени начин изра-чунавања рокова заштите имовинских права на музичким делима са речима (рок се има рачунати од смрти последњег коаутора дела).

СРОДНА ПРАВА

Чланом 19. Измена допуњује се члан 116. ЗАСП-а тако да се искључива права интер-претатора, поред права на правичну накнаду од давања у закуп своје оригиналне интерпре-тације (извођења), проширују и на случајеве правичне накнаде од стављања у промет исте интерпретације, односно чињења доступним интерпретације са места и у време које кори-сник одабере (интернет, интерактивно чиње-ње доступним).

Чланом 20. Измена врши се допуна и пре-цизирање члана 117. ЗАСП-а тако да се ин-терпретатори – глумци у својим имовинским правима изједначавају са правним положајем осталих интерпретатора (утврђује се право на накнаду за оне интерпретаторе чије су

74

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

УНА

КРС

НИ

ПО

ГЛЕД

интерпретације снимљене на трајне носаче (звука и слике) у случају емитовања односно реемитовања истих.

У делу сродних права – права интерпрета-тора из радног односа – додају се нови чла-нови 122а, 122б и 122в, којима се углавном регулише однос интерпретатор и произвођач фонограма, као inter partes уговорни однос са циљем усклађивања са Директивом 2011/77/ЕУ. Тако се кроз члан 122а уводи могућност да под одређеним условима интерпретатор раскине уговор о преносу или уступању пра-ва закљученог са произвођачем фонограма, док члан 122б уводи право интерпретатора на годишњу додатну накнаду од произвођача фонограма у ситуацијама када је интерпрета-тор уз једнократну накнаду пренео или усту-пио произвођачу фонограма своја искључива имовинска права на забележеним интер-претацијама, али иста права остварује само преко система колективног остваривања сродних права. На крају, члан 122в предвиђа промену садржаја уговора са произвођачем фонограма у корист интерпретатора, чиме се положај интерпретатора у односу на еко-номски интерес произвођача фонограма на тасу помера ка већем балансу на страни ин-терпретатора.

Чланом 23. Измена допуњује се члан 127. ЗАСП-а („Право на накнаду произвођача фонограма”), који је регулисао случајеве је-динствене наплате за саопштавање јавности фонограма, са накнадом која припада интер-претаторима чија је интерпретација трајно уврштена на исти фонограм. Интервенци-јом у ставу 10. члана 127. раздваја се наплата произвођача фонограма и интерпретатора од наплате ауторског права у истим интер-претацијама јер се део сродних права у својој реализацији не може у пракси условљавати остваривањем самог ауторског права.

Чланом 26. Измена мења се делом члан 137. ЗАСП-а, који се односи на право произвођа-ча база података, ради даљег усклађивања са Директивом 96/9/ЕС, тако да се транспа-рентно издвоји дуалитет базе података као потенцијалног ауторског дела – збирке, где је заштићено ауторства, дакле оригиналност, у односу на инвестицију и ризик који преузима произвођач базе података.

Чланом 27. Измена ЗАСП-а мењају се чл. од 138 до 140а, који се односе на садржину права произвођача базе података, исцрпље-ње тог права, пренос права и, напокон, сукоб са другим правима (ауторска права, односно самостална примена права произвођача базе података, без обзира на околност да ли иста база података задовољава критеријуме за ауторскоправну заштиту), при чему законо-давац интервенише и новим чланом 140б, и новим правом – правом законитог корисни-ка база података. Законити корисник базе података у односу на произвођача исте стиче право искоришћавања небитних делова базе како у квантитативном тако и у квалитатив-ном смислу, али и даље новим чланом 140в законодавац ствара изузетке од права про-извођача база података да у одређеним слу-чајевима законити корисник базе исту може да користи без дозволе произвођача у светлу коришћења битних садржаја базе података (све у складу са чл. 46. ЗАСП-а – „Ограничења ауторских права”).

За интерпретаторе је заиста битна измена у члану 30, и то члана 147. ЗАСП-а – „Трајање имовинских права интерпретатора”. Наиме, имовинска права интерпретатора чија је ин-терпретација снимљена на трајни носач (фо-нограм) продужава се на 70 година у случају:1. да је у року од 50 година од настанка интер-претације иста снимљена на фонограм;2. уколико је у року од 50 година фонограм законито издат и објављен.

Овом интервенцијом важећи закон ускла-дио се са Директивом 2011/77/ЕС.

ОСТВАРИВАЊЕ АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА

Измене и допуне ЗАСП-а у делу оствари-вања ауторског и сродних права прецизније се односе на корпус колективног оствари-вања ауторског и сродних права тако да је законодавац реаговао на сигнале из праксе рада колективних организација за оствари-вање ауторског и сродних права у Републици Србији, као и даљег усклађивања са Eu Aquis, и у том светлу начињен је низ измена и до-пуна обухваћених чл. од 31. до 52. Закона о изменама и допунама ЗАСП-а. Измене се од-

75

УНА

КРСН

И П

ОГЛ

ЕДLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

носе на оснивање организација за колектив-но остваривање ауторског и сродних права у Републици Србији, делатност колективних организација и захтев за издавање дозволе за рад организација за колективну заштиту, који је претходни услов за рад истих организација, а подноси се надлежном органу за издавање дозвола, али и на усклађивање са Директивом 2006/115/ЕУ, која у делу Јединствене накнаде за јавно саопштавање фонограма и интерпре-тација издваја накнаде за јавно саопштавање музичких дела као ауторских дела.

Измена и допуна прецизира и испуње-ност услова за рад колективних организаци-ја, рокове за поступање надлежних органа у издавању дозволе за рад ових организација (који су у члану 160. продужени на 60 дана од подношења уредног захтева оснивача), као и накнадне рокове за допуну захтева на захтев надлежног органа (који су продужени на 30 дана).

Извршене су интервенције и у односу на План расподеле колективних организација, па тим побољшањима треба да се свим чланови-ма организације за колективно остваривање ауторског односно сродних права гарантују постулати правичности и транспарентности приликом расподеле новца односно тантије-ма на основу јасно постављених критеријума, који не доводе до различитог тумачења осно-ва за расподелу тантијема (члан 167. ЗАСП-а).

Изменама и допунама ЗАСП-а интервени-сано је и у односу на Тарифе накнада, њихово одређивање, једнообразност и усклађеност са тарифама накнада у окружењу које су ком-патибилне, па се самом интервенцијом за-конодавца у члану 170. омогућава поређење тарифа накнада са стандардима таквих тари-фа у Европи.

Све измене и допуне које се односе на ко-лективно остваривање ауторског и сродних права у Републици Србији, поред мањих усклађивања са директивама ЕУ, покушале су да реше ситуације из праксе рада колек-тивних организација у Републици Србији (традиција колективног остваривања аутор-ског права датира из 50-их година ХХ века, када је основана прва организација за колек-тивно остваривање права аутора музичких дела).

ЗАШТИТА АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА

Повреде ауторског и сродних права у по-ступцима за остваривање истих, шире гледа-но, део су спровођења права интелектуалне својине. Како су сви закони о интелектуалној својини статуса lex specialis, један период по-стојала су, поред стварно надлежних судова, и специјализована судска већа, односно спе-цијализоване судије за ове посебне области. Концепт специјализације судова је напуштан и истом се враћало у више наврата, али су сво-јом актуелношћу права интелектуалне своји-не увек завређивала додатну специјализацију.

Измене и допуне ЗАСП-а даље усклађују текст закона са Директивом 2004/48/ЕУ, па се тако у новом члану 204а ЗАСП-а проши-рује круг активно легитимисаних лица која могу поднети тужбу ради повреде ауторског и сродних права – тако да тужбу у своје име, а за рачун аутора од сада могу да подносе и организације за колективно остваривање ау-торског и сродних права.

У члану 205. додатно се интервенише тако да се проширује скуп захтева које може да обухвати тужба за повреду ауторског и срод-них права, чиме се настоји да се осигура циљ саме тужбе и тужбеног захтева. Закон по први пут уводи и могућност подизања тужбеног захтева против тзв. посредника (лица чије су услуге коришћене при повреди права).

Мења се и контроверзни члан 206. ЗАСП-а, који је у случајевима намере и крајње непа-жње у остваривању повреде права предви-ђао да се, уместо накнаде имовинске штете, алтернативно захтева накнада до троструког износа уобичајене накнаде која би била при-мљена за конкретни облик коришћења. Овај став је у примени стварао многе контровер-зе и полемике и различита тумачења. Новим чланом наведено решење се напушта новом формулацијом уместо формулације тростру-ке уобичајене накнаде – паушалном накнадом која не може бити нижа од уобичајене нак-наде.

Измене је претрпео и члан 208а који се од-носи на технолошке мере заштите садржаја који су обухваћени ауторскоправном или сродноправном заштитом. Измена која је

76

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

УНА

КРС

НИ

ПО

ГЛЕД

учињена у духу је одредби Директиве о хар-монизацији аспеката ауторског и сродних права у информатичком друштву (чувена info soc), и то тако што је у новом тексту овог чла-на сужен круг лица која могу тражити укла-њање ефикасних мера технолошке заштите.

Измене је претрпео и члан 210, који трети-ра привремене мере и околност да исте могу бити донете и без саслушања туженика како би се учинио ефикасним њихов смисао, а то је ефикасна заштита носиоца права у случа-јевима када би свако одлагање могло нанети доказиву штету тужиоцу (овде оштећеном). Уз измењени члан 210. додају се нови чланови 210а и 210б, којима се даље разрађују прав-не последице непокретања тужбе по протеку рока прописаног за исту, у односу на уложену привремену меру, односно питање обезбеђе-ња доказа који се не налазе у поседу стране у поступку која се на исте доказе позива, при чему је остављено суду да исту страну позове да достави доказе којима располаже, уз оба-везу заштите поверљивих информација.

Интервенцију су претрпели и чланови који стимулишу обезбеђење доказа, којима се та-кође предвиђа да, поред обезбеђења доказа, суд мора да обезбеди и тајност поверљивих информација у истима (211, 212).

Члан 213. претрпео је измену у складу са одредбама Директиве 2004/48/ЕУ, тако да се значајно проширује круг лица која суд може да позове, односно којима може да наложи доставу информација, односно релевантне документације битне за даљи ток парнице – то су пре свега лица која су са повредиоцем права пословно односно економски интере-сно повезана.

Чланом 63. Измена и допуна уводе се нови чланови 214а и 214б ЗАСП-а, који позивају на примену одредби закона којима се уређује парнични поступак, поступак обезбеђења и извршења, као и Закона о облигационим од-носима. Члан 214б посебно издваја рачунар-ске програме и базе података тако да одредбе ЗАСП-а о њиховој заштити неће бити од ути-цаја на примену других прописа из домена интелектуалне својине (посебно индустриј-ске својине).

Измене су претрпеле и казнене одредбе чланова од 215. до 217. на тај начин да се по-

стиже ефикасност у примени прописа и већа правна сигурност.

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Измене и допуне ЗАСП-а у делу прелазних

и завршних одредби чл. од 66. до 72. Измена, поред ступања на снагу самог текста Закона о изменама и допунама ЗАСП-а (уобичајених осам дана од дана објављивања у „Службе-ном гласнику Републике Србије”, што је 26. 9. 2019. године), садрже одредбе о изузецима – када је ступање на снагу одређених одред-би везано за одређени датум, временски рок или околност приступања Републике Србије ЕУ или СТО, с једне стране, или пак за на-ступање одређених околности, истек рока у вези са исцрпљењем права, с друге стране. Илустративни пример представља одредба о продужењу рока трајања имовинских права интерпретатора и произвођача фонограма, која се не може примењивати ретроактивно, већ од датума ступања на снагу самих измена, као и у односу на интерпретације и фоногра-ме којима у моменту ступања на снагу реле-вантних измена није истекла ауторскоправна односно сродноправна заштита, тј. нису у јав-ном домену.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Ако се посматра обимност и свеобухват-ност последње интервенције законодавца у делу права аутора, више је него јасно да је највећи део измена пратио развој технике и дигитализације, посебно издвојивши ауторе рачунарских програма и база података како у корпусу самог права тако и у делу ограниче-ња права, делу материјалних ауторских права и ауторских дела насталих у радном односу. ЗАСП је један од закона у коме се уочавају нај-брже промене у конзумацији ауторских дела, промене појма коришћења, ограничења кори-шћења и саме оригиналности као истакнутог критеријума.

С друге стране, веома су транспарентне одредбе којима се транспонују одредбе Ди-ректива ЕУ у овој области на начин и под условом да исте нису у супротности са наци-оналним законодавством. Традиција аутор-

77

УНА

КРСН

И П

ОГЛ

ЕДLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

скоправне заштите у Европи, у погледу које Србија нимало не заостаје, датира са краја 19. века потписивањем и ратификовањем Пари-ске конвенције о индустријској својини од 20. марта 1883. године, при чему је Краљевина Србија била једна од 11 земаља оснивача.

Дуга традиција, развој права интелектуалне својине условљен технолошким иновацијама, дигитализацијом, интернетом итд., мењали су концепт и „лице” ауторског права пре свих и брже од свих других права интелектуалне сво-јине, мењајући и фундаменталне постулате као што су оригиналност, доступност јавности, јавност, саопштавање јавности, исцрпљење права, емитовање, реемитовање, складиште-ње и др.

Спремност законског текста да одговори на потребе праксе често се огледа у „дугове-чности” прописа, али када су ауторска и срод-на права у питању, дуговечност је условљена развојем технологије.

Значај прописа из области интелектуалне својине није предмет дискусије. Истима је додељено посебно преговарачко поглавље у приступним преговорима заједници земаља ЕУ (поглавље 7 – „Право интелектуалне сво-јине”).*

*Основни прописи Републике Србије из области обухваћене поглављем 7 – Право ин-телектуалне својине су: Закон о ауторском и сродним правима, Закон о патентима, За-кон о жиговима, Закон о правној заштити индустријског дизајна и Закон о заштити топографија полупроводничких производа (топографија интегрисаних кола). Предлага-ње прописа из области заштите и промета интелектуалне својине у делокругу је Мини-старства просвете, науке и технолошког ра-звоја, као и вршење надзора над радом Завода за интелектуалну својину.

Осим обрачуна затезне камате у динарима или у некој од страних валута (евро, долар, швајцарски франак), уз помоћ нашег калкулатора претплатници могу да врше и обрачун камате за неблаговремено плаћене јавне приходе и за неблаговремено плаћени царински дуг и казну у царинском поступку, затим обрачун камате по есконтној/референтној стопи Народне банке Србије и по референтној стопи Европске централне банке (ЕЦБ), као и обрачун камате по пресудама/одлукама Европског суда за људска права. Поред наведених, ту је и обрачун уз помоћ индекса потрошачких цена, а поред свих ових дефинисаних каматних стопа које ми ажурирамо, постоји и опција Моје каматне стопе, помоћу које сваки корисник може да дефинише каматне стопе како би прилагодио обрачун камата сопственим потребама.

Обрачуне камата претплатници могу да сачувају у оквиру базе, а могу и да врше промене на рачуну, односно да евидентирају нова задужења и отплате, уз могућност да бирају да ли ће се делимична отплата дуга прво одузимати од камате или од главнице.

Калкулатор врши обрачуне камата пропорционалном или конформном методом. Поред ових, постоји и јединствена мешовита метода (за затезну камату до 2. 3. 2001. примењује се конформна метода, а од 3. 3. 2001. пропорционална), која омогућава јединствен обрачун камате за период пре и после тог периода. Сходно томе, по истом принципу функционише и обрачун камате на неблаговремено плаћене јавне при-ходе, на неблаговремено плаћен царински дуг и неблаговремено плаћену казну у царинском поступку (до 31. 12. 2012. конформна, од 1. 1. 2013. пропорционална метода).

Збирни обрачун камата омогућава обрачун дуга по више различитих фактура (рачуна), по принципу: један поверилац, један дужник, више новчаних потраживања и износ укупног дуга по свим тим различитим основама.

КАЛКУЛАТОР КАМАТА у оквиру електронског издања ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

78

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

УНА

КРС

НИ

ПО

ГЛЕД

Коментар Уредбе о изменама и допунама Уредбе о начину и условима за отпочињање обављања комуналних делатностиПредмет ове анализе су одредбе Уредбе о изменама и допунама Уредбе о начину и условима за отпочињање обављања комуналне делатности („Сл. гласник РС” бр. 51/2019 од 19. 7. 2019. године, ступила на снагу 27. 7. 2019. године), с посебним освртом на испуњење кадровског и техничког минимума од стране подносилаца захтева за проверу испуњености услова за отпочињање обављања одређене комуналне делатности.

У чланку који је објављен у новембарском броју часописа прошле године темат-ски су обрађени разлози за доношење

Уредбе, циљеви који се остварују применом Уредбе, као и преглед минималних кадров-ских и техничких капацитета за отпочињање обављања појединих комуналних делатности („Сл. гласник РС”, бр. 13/2018 и 66/2018).

Наиме, Уредбом о начину и условима за отпочињање обављања комуналних делатно-сти („Сл. гласник РС”, бр. 13/18 од 14. 2. 2018. године), која је ступила на снагу 22. 2. 2018. године, уређују се садржина, начин и услови за отпочињање обављања комуналних делат-ности, а посебно стручна оспособљеност ка-дрова и технички капацитет који морају да испуне вршиоци комуналних делатности за обављање одређене комуналне делатности, ако то није уређено другим прописима.

Одредбом члана 2. прописано је да се одредбе ове уредбе примењују на следеће ко-

Јасмина Вранић, дипл. правник, координатор за прописе и нормативне послове ЈКП „Паркинг сервис” Београд

муналне делатности: градски и приградски превоз путника у делу који обухвата јавни линијски превоз путничким бродом, скелом и чамцем у привредне сврхе; управљање гро-бљима и сахрањивање; погребну делатност; обезбеђивање јавног осветљења; димничар-ске услуге и делатност зоохигијене.

Уредбом о изменама и допунама Уредбе о начину и условима за отпочињање обављања комуналних делатности („Сл. гласник РС”, бр. 66/2018 од 29. 8. 2018. године), која је ступила на снагу 6. 9. 2018. године, проширена је при-мена Уредбе и на следеће комуналне делат-ности: управљање јавним паркиралиштима, обезбеђивање јавног осветљења, димничар-ске услуге и делатност зоохигијене.

Уредба се не примењује на комуналне де-латности које су уређене другим прописима, као што су: водоснабдевање; пречишћавање и одвођење атмосферских и отпадних вода; производња, дистрибуција и снабдевање то-плотном енергијом; градски и приградски превоз путника у делу који обухвата јавни линијски превоз аутобусом, тролејбусом, трамвајем, метроом и жичаром.

Уредбом о изменама и допунама Уредбе о начину и условима за отпочињање оба-

79

УНА

КРСН

И П

ОГЛ

ЕДLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

вљања комуналне делатности („Сл. гласник РС” бр. 51/2019 – даље: Уредба), одредбама чланова 1–7, извршене су измене и допуне чланова 2, 7, 8, 10, 11. и 12. Уредбе о начину и условима за отпочињање обављања комунал-не делатности („Сл. гласник РС”, бр. 13/2018 и 66/2018), док су одредбом члана 8. извршене измене и допуне додавањем нових чланова 14а–14и, којима је проширена примена Уред-бе и на следеће комуналне делатности: ● управљање пијацама, ● одржавање улица и путева, ● одржавање чистоће на површинама јавне намене и ● одржавање јавних зелених површина.

Након извршене измене и допуне пречи-шћени текст одредбе члана 2. Уредбе гласи: Одредбе ове уредбе примењују се на следеће комуналне делатности: градски и приградски превоз путника у делу који обухвата јавни линијски превоз путничким бродом, скелом и чамцем за привредне сврхе; управљање гро-бљима и сахрањивање; погребна делатност; управљање јавним паркиралиштима; обе-збеђивање јавног осветљења; управљање пија-цама; одржавање улица и путева; одржавање чистоће на површинама јавне намене; одржа-вање јавних зелених површина; димничарске услуге и делатност зоохигијене.

Наиме, измена и допуна одредбе члана 2. односи се на проширење примене Уредбе на комуналне делатности: управљање пијацама; одржавање улица и путева; одржавање чисто-ће на површинама јавне намене и одржавање јавних зелених површина.

Измене и допуне одредби чланова 7. и 8. Уредбе односе се на условe које мора да испу-ни подносилац захтева за отпочињање оба-вљања комуналне делатности управљање гробљима и сахрањивање, тако што се у чла-ну 7. став 2. речи „површине до 5 ha” бришу, а у члану 8. став 2. после речи „мање од 5 hа” додају се речи „и за гробље које је у својини цркве или верске заједнице”.

Ради сагледавања целовитости минимал-них услова, прописаних одредбама чланова 7–9. Уредбе, које мора да испуни подноси-лац захтева за проверу испуњености услова за отпочињање обављања комуналне делат-ности управљање гробљима и сахрањивање,

након измене одредби чланова 7. и 8. Уред-бе следи преглед прописаних минималних услова:

Кадровски минимум: Према критеријуму површине гробља у хектарима (ha), до 5 ha мора да има: троје запослених средњег обра-зовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању и двоје запослених основног образо-вања; 5–10 ha: једног запосленог високог обра-зовања одговарајуће струке, троје запослених средњег образовања у трогодишњем и четво-рогодишњем трајању и петоро запослених основног образовања; 10–20 ha: двоје запосле-них високог образовања одговарајуће струке, петоро запослених средњег образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању и десеторо запослених основног образовања; преко 20 ha: троје запослених високог образо-вања одговарајуће струке, осморо запослених средњег образовања у трогодишњем и четво-рогодишњем трајању и десеторо запослених основног образовања.

Изузетно, за гробље које је у својини цркве или верске заједнице подносилац захтева за проверу испуњености услова за отпочињање обављања комуналне делатности управљање гробљима и сахрањивање мора да има мини-малну стручну оспособљеност кадрова, и то једног запосленог средњег образовања у тро-годишњем или четворогодишњем трајању и двоје запослених основног образовања.

Јединица локалне самоуправе не може да донесе одлуку о поверавању послова сахра-њивања, уређивања и одржавања гробља које је у својини цркве или верске заједнице, без сагласности те цркве или верске заједнице, у складу са законом.

Под одговарајућом струком за запослена лица са високим образовањем у смислу оба-вљања послова комуналне делатности упра-вљање гробљима и сахрањивање подразумева се стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјали-стичким академским студијама, специјали-стичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студи-јама на факултету из техничке, природне или

80

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

УНА

КРС

НИ

ПО

ГЛЕД

друштвене научне области, односно стечено високо образовање првог степена студија у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, односно на основним студијама у трајању до три го-дине из техничке, природне или друштвене научне области.

Подносилац захтева за проверу испуње-ности услова за отпочињање обављања ко-муналне делатности управљање гробљима и сахрањивање мора да има најмање једног запосленог дипломираног правника, с тим да се овај услов не примењује на подносио-ца захтева за проверу испуњености услова за комуналну делатност управљање гробљима и сахрањивање за гробља мање површине од 5 ha и за гробље које је у својини цркве или верске заједнице.

Технички минимум: Према критеријуму површине гробља у хектарима (ha), до 5 ha мора да има: један рачунар са програмом за вођење евиденције о гробним местима и са-хранама, једну радну машину за одржавање гробља, двоја колица или возило за превоз покојника унутар гробља, двоја колица за цвеће и две косилице за траву; 5–10 ha: два рачунара са програмом за вођење евиденци-је о гробним местима и сахранама, две радне машине за одржавање гробља, двоја колица или возила за превоз покојника унутар гро-бља, троја колица за цвеће и три косилице за траву; 10–20 ha: два рачунара са програмом за вођење евиденције о гробним местима и сахранама, две радне машине за одржавање гробља, троја колица или возила за превоз покојника унутар гробља, троја колица за цвеће и три косилице за траву; преко 20 ha: три рачунара са програмом за вођење еви-денције о гробним местима и сахранама, три радне машине за одржавање гробља, троја колица или возила за превоз покојника уну-тар гробља, четвора колица за цвеће и четири косилице за траву.

Измене и допуне одредби чланова 10. и 11. Уредбе односе се на прописивање услова које мора да испуни подносилац захтева за отпочињање обављања комуналне делатно-сти погребна делатност, тако што се у члану 10. речи „пет запослених” замењују речима „три запослена”, а у члану 11. у табели редни бр. 1 и 6 мењају се и гласе:

Ред.бр. Технички капацитет Количина

„1. Атестирана возила за превоз покојника

2

6. Обезбеђен приступ за атестирана возила просторијама за смештај, односно припремање покојника за погреб

30 m²”

После става 1. додаје се став 2, који гласи:Подносилац захтева за проверу испуњено-

сти услова за отпочињање обављања кому-налне делатности погребна делатност, за атестирана возила за превоз покојника до-ставља доказ да су та возила регистрована у складу са прописима којима се уређује безбед-ност саобраћаја на путевима и у власништву подносиоца захтева или се користe на основу уговора о финансијском лизингу или се кори-стe на основу уговора о закупу.

Ради сагледавања целовитости минимал-них услова, прописаних одредбама чланова 10–11. Уредбе, након измена и допуна ових одредби које мора да испуни подносилац захтева за проверу испуњености услова за отпочињање обављања комуналне делатно-сти погребна делатност, следи преглед про-писаних минималних услова:

Кадровски минимум: Мора да има нај-мање троје запослених, без обзира на степен образовања.

Технички минимум: Мора да има два атестирана возила за превоз покојника, про-сторију за пословно-изложбени простор површине 15 m2, просторију за смештај по-којника (расхладна комора у власништву или уговор о закупу расхладне коморе) за најма-ње три покојника, просторију за припремање покојника за погреб површине 10 m2, мага-цински простор површине 20 m2 и обезбеђен приступ за атестирана возила просторијама за смештај, односно припремање покојника за погреб, површине 30 m2.

Подносилац захтева за проверу испуње-ности услова за отпочињање обављања ко-муналне делатности погребна делатност за атестирана возила за превоз покојника до-ставља доказ да су та возила регистрована у складу са прописима којима се уређује бе-збедност саобраћаја на путевима и у власни-

81

УНА

КРСН

И П

ОГЛ

ЕДLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

штву су подносиоца захтева или се користe на основу уговора о финансијском лизингу или на основу уговора о закупу.

Измене и допуне одредбе члана 12. Уред-бе односе се на прописивање услова које мора да испуни подносилац захтева за отпочиња-ње обављања комуналне делатности погреб-не делатности, тако да након измене одредба члана 12. гласи: Просторије из члана 11. ове уредбе могу бити на територији јединице локалне самоуправе на чијој територији је регистрована адреса седишта подносиоца за-хтева за проверу испуњености услова за от-почињање обављања комуналне делатности или на територији друге јединице локалне са-моуправе на чијој територији је регистрован огранак или издвојено место пословања под-носиоца захтева, у складу са законом.

Измене одредбе члана 13. Уредбе односе се на прописивање услова које мора да испу-ни подносилац захтева за отпочињање оба-вљања комуналне делатности обезбеђивање јавног осветљења, тако што се у члану 13. у табели редни бр. 1 и 4 мењају и гласе:

Ред. бр.

Стручна оспособљеност кадрова

Број стубова јавног осветљења

до 5.000

од 5000 до 30.000

од 30.000 до 50.000

преко 50.000

„1.

Високо образовање електротехничке струке

0 1 2 5

4.

Високо образовање – дипломирани економиста

0 0 0 1”

Ради сагледавања целовитости минимал-них услова, прописаних одредбама чланова 13–14. Уредбе, које мора да испуни подноси-лац захтева за проверу испуњености услова за отпочињање обављања комуналне делат-ности обезбеђивање јавног осветљења, на-кон измене одредбе члана 13. следи преглед прописаних минималних услова:

Кадровски минимум: Према критерију-му броја стубова јавног осветљења, до 5.000 стубова мора да има: једног запосленог сред-њег образовања у трогодишњем трајању (електромонтер или електроинсталатер), једног запосленог средњег образовања у тро-

годишњем или четворогодишњем трајању и возачку дозволу Ц категорије, двоје запо-слених основног образовања; 5.000–30.000 стубова јавног осветљења: једног запосленог високог образовања електротехничке струке, двоје запослених средњег образовања у тро-годишњем трајању (електромонтер или елек-троинсталатер), једног запосленог средњег образовања у трогодишњем или четворого-дишњем трајању и возачку дозволу Ц катего-рије, једног запосленог средњег образовања у трогодишњем трајању (бравар), двоје запо-слених основног образовања; 30.000–50.000 стубова јавног осветљења: двоје запослених високог образовања електротехничке стру-ке, једног запосленог високог образовања дипломирани инжењер информатике, једног запосленог високог образовања грађевинске струке, троје запослених средњег образова-ња у трогодишњем трајању (електромонтер или електроинсталатер), двоје запослених средњег образовања у трогодишњем или че-творогодишњем трајању и возачку дозволу Ц категорије, једног запосленог средњег образо-

вања у трогодишњем трајању (бравар), двоје запослених основног образова-ња; преко 50.000 стубова јавног осве-тљења: петоро запослених високог образовања електротехничке струке, једног запосленог високог образовања дипломирани инжењер информатике, једног запосленог високог образовања дипломирани правник, једног запосле-ног високог образовања дипломирани економиста, једног запосленог висо-ког образовања грађевинске струке,

десеторо запослених средњег образовања у трогодишњем трајању (електромонтер или електроинсталатер), четворо запослених средњег образовања у трогодишњем или че-творогодишњем трајању и возачку дозволу Ц категорије, троје запослених средњег образо-вања у трогодишњем трајању (бравар), четво-ро запослених основног образовања.

Под одговарајућом струком за запослена лица са високим образовањем у смислу оба-вљања послова комуналне делатности обе-збеђивање јавног осветљења подразумева се стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240

82

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

УНА

КРС

НИ

ПО

ГЛЕД

ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјали-стичким академским студијама, специјали-стичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање че-тири године или специјалистичким студија-ма на факултету из техничке или друштвене научне области (запослени високог образо-вања дипломирани инжењер информатике, запослени високог образовања дипломира-ни правник и запослени високог образовања дипломирани економиста).

Под одговарајућом струком за запослена лица са високим образовањем у смислу оба-вљања послова комуналне делатности обе-збеђивање јавног осветљења подразумева се стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјали-стичким академским студијама, специјали-стичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студи-јама на факултету из техничке научне обла-сти, односно стечено високо образовање првог степена студија у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, односно на основним студија-ма у трајању до три године из техничке на-учне области (запослени високог образовања електротехничке струке и запослени високог образовања грађевинске струке).

Технички минимум: Према критерију-му броја стубова јавног осветљења, до 5.000 стубова јавног осветљења мора да има: једну хидрауличну платформу, једно теретно пи-кап или теренско возило, једну приколицу за обезбеђење радова на путу; 5.000–30.000 стубова: једну хидрауличну платформу, јед-но теретно пикап или теренско возило, јед-ну приколицу за обезбеђење радова на путу; 30.000–50.000 стубова: две хидрауличне плат-форме, једна мерна кола, један кипер-путар, два теретна пикап или теренска возила, јед-ну приколицу за превоз стубова, једну при-колицу за обезбеђење радова на путу, једну унивеш-машину, један агрегат, један компре-сор; преко 50.000 стубова јавног осветљења: четири хидрауличне платформе, једну хи-драуличну дизалицу до 10 t/m висине, једна

мерна кола, два кипер-путара, три теретна пикап или теренска возила, једну приколицу за превоз стубова, две приколице за обезбе-ђење радова на путу, две унивеш-машине, два агрегата, два компресора.

После члана 14. Уредбе додају се нови чланови 14а–14и, па у наставку текста следи преглед минималних услова које морају да испуне подносиоци захтева за проверу ис-пуњености услова за отпочињање обављања комуналних делатности:● управљање пијацама (чл. 14а–14г Уредбе), ● одржавање улица и путева (чл.14д–14ђ),● одржавање чистоће на површинама јавне намене (чл. 14е–14ж),● одржавање јавних зелених површина (чла-нови 14з–14и).

Подносилац захтева за проверу испуње-ности услова за отпочињање обављања ко-муналне делатности управљање пијацама, сходно одредбама чланова 14а, 14б, 14в и 14г Уредбе, мора да испуни следеће мини-малне услове:

Кадровски минимум: Према критеријуму површина пијаце по m2, до 2.000 m2 мора да има: двоје запослених средњег образовања у трогодишњем или четворогодишњем траја-њу и двоје запослених основног образовања; 2.000–5.000 m2: једног запосленог са високим образовањем одговарајуће струке, троје запо-слених средњег образовања у трогодишњем или четворогодишњем трајању и троје за-послених основног образовања; преко 5.000 m2: једног запосленог са високим образова-њем одговарајуће струке, петоро запослених средњег образовања у трогодишњем или че-творогодишњем трајању и петоро запослених основног образовања.

Под одговарајућом струком за запосле-на лица са високим образовањем у смислу обављања послова комуналне делатности управљање пијацама подразумева се стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бо-дова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основ-ним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на

83

УНА

КРСН

И П

ОГЛ

ЕДLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

факултету из техничке, природне или дру-штвене научне области, односно стечено високо образовање првог степена студија у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, односно на основним студијама у трајању до три го-дине из техничке, природне или друштвене научне области.

Технички минимум: Према критеријуму површина пијаце по m2, до 2.000 m2 мора да има: један рачунар, једну фискалну касу, једну контролну вагу, два контејнера и једно возило за сакупљање и одвоз отпада; 2.000–5.000 m2: један рачунар, једну фискалну касу, једну кон-тролну вагу, четири контејнера и једно возило за сакупљање и одвоз отпада; преко 5.000 m2: један рачунар, једну фискалну касу, једну кон-тролну вагу, шест контејнера и једно возило за сакупљање и одвоз отпада.

Подносилац захтева за проверу испуње-ности услова за отпочињање обављања ко-муналне делатности управљање пијацама за техничке капацитете доставља доказ о вла-сништву. Изузетно, подносилац захтева за проверу испуњености услова за отпочињање обављања комуналне делатности управљање пијацама, за возило за сакупљање и одвоз от-пада доставља доказ о власништву, односно уговор о закупу или лизингу.

Ако на територији јединице локалне само-управе један вршилац комуналне делатности управља двема или већим бројем пијаца, по-вршина пијаце је збир површина свих пијаца у смислу стручне оспособљености кадрова и техничког капацитета, изузев минимал-ног техничког капацитета за фискалне касе и контролне ваге, који је предвиђен за сваку пијацу засебно.

Подносилац захтева за проверу испу-њености услова за отпочињање обављања комуналне делатности одржавање улица и путева, сходно одредбама чланова 14д и 14ђ Уредбе, мора да испуни следеће минималне услове:

Кадровски минимум: Према критеријуму броју километара улица и путева за одржава-ње: до 30 km мора да има: једног запосленог са високим образовањем грађевинске струке, једног запосленог са средњим образовањем грађевинске струке у трогодишњем или че-творогодишњем трајању и троје запослених

са основним образовањем; 30–60 km: једног запосленог са високим образовањем грађе-винске струке, двоје запослених са средњим образовањем грађевинске струке у трогоди-шњем или четворогодишњем трајању и троје запослених са основним образовањем; 60–100 km: једног запосленог са високим образо-вањем грађевинске струке, троје запослених са средњим образовањем грађевинске стру-ке у трогодишњем или четворогодишњем трајању и четворо запослених са основним образовањем; 100–150 km: једног запосленог са високим образовањем грађевинске струке, четворо запослених са средњим образовањем грађевинске струке у трогодишњем или че-творогодишњем трајању и шесторо запосле-них са основним образовањем; преко 150 km: двоје запослених са високим образовањем грађевинске струке, четворо запослених са средњим образовањем грађевинске струке у трогодишњем или четворогодишњем трајању и дванаесторо запослених са основним обра-зовањем.

Под одговарајућом струком за запослена лица са високим образовањем у смислу оба-вљања послова комуналне делатности одржа-вање улица и путева подразумева се стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бо-дова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основ-ним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету из техничке научне области, одно-сно стечено високо образовање првог степена студија у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, односно на основним студијама у трајању до три године из техничке научне области.

Технички минимум: Према критеријуму броја километара улица и путева за одржава-ње: до 30 km мора да има: једну комбинирку, једно кипер-возило, једну виброплочу, два тримера за кошење траве и једно путарско возило; 30–60 km: једну комбинирку, два кипер-возила, једну виброплочу, један ви-бронабијач, једну опрему за зимску службу (раоници за чишћење снега), два тримера за кошење траве и једно путарско возило; 60–100

84

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

УНА

КРС

НИ

ПО

ГЛЕД

km: један ровокопач, једну комбинирку, јед-ну цистерну за воду, два кипер-возила, један компресор, један ваљак самоходни за земља-не радове, једну виброплочу, један виброна-бијач, две опреме за зимску службу (раоници за чишћење снега), три тримера за кошење траве, једно путарско возило и једну сигналну приколицу за обезбеђивање; 100–150 km: два утоваривача, један ровокопач, једну комби-нирку, једну цистерну за воду, три кипер-во-зила, два компресора, један ваљак самоходни за земљане радове, један ваљак за асфалт, једну тестеру за асфалт, две виброплоче, два вибронабијача, једну платоприколицу, једну прскалицу за емулзију, једну чистилицу за ас-фалт, једну глодалицу за асфалт, један топли контејнер за асфалт, три опреме за зимску службу (посипачи соли), три опреме за зим-ску службу (раоници за чишћење снега), једну машину за фарбање, три косачице за траву, три тримера за кошење траве, два путарска возила и једну сигналну приколицу за обе-збеђивање; преко 150 km: два утоваривача, два ровокопача, две комбинирке, две цистер-не за воду, три кипер-возила, два компресора, два ваљка самоходна за земљане радове, два ваљка за асфалт, две тестере за асфалт, две виброплоче, два вибронабијача, једну плато-приколицу, једну прскалицу за емулзију, две чистилице за асфалт, две глодалице за асфалт, један топли контејнер за асфалт, четири опре-ме за зимску службу (посипачи соли), четири опреме за зимску службу (раоници за чишће-ње снега), једну машину за фарбање, четири косачице за траву, четири тримера за коше-ње траве, три путарска возила и две сигналне приколице за обезбеђивање.

Подносилац захтева за проверу испуње-ности услова за отпочињање обављања ко-муналне делатности одржавање чистоће на површинама јавне намене, сходно одредба-ма чланова 14е и 14ж Уредбе, мора да испу-ни следеће минималне услове:

Кадровски минимум: Према критери-јуму површине јавне намене предвиђене за одржавање чистоће, до 30 ha мора да има: три запослена са средњим образовањем у трогодишњем или четворогодишњем тра-јању и деветоро запослених са основним образовањем; 30–60 ha: једног запосленог

високог образовања одговарајуће струке, пе-торо запослених са средњим образовањем у трогодишњем или четворогодишњем траја-њу и двадесеторо запослених са основним образовањем; 60–90 ha: једног запосленог високог образовања одговарајуће струке, седморо запослених са средњим образова-њем у трогодишњем или четворогодишњем трајању и педесеторо запослених са основ-ним образовањем; 90–120 ha: двоје запосле-них високог образовања одговарајуће струке, двадесет четворо запослених са средњим образовањем у трогодишњем или четворого-дишњем трајању и деведесеторо запослених са основним образовањем; 120–150 ha: двоје запослених високог образовања одговарајуће струке, тридесеторо запослених са средњим образовањем у трогодишњем или четворо-годишњем трајању и сто пет запослених са основним образовањем; преко 150 ha: четво-ро запослених високог образовања одговара-јуће струке, тридесет шесторо запослених са средњим образовањем у трогодишњем или четворогодишњем трајању и сто осамдесет троје запослених са основним образовањем.

Под одговарајућом струком за запослена лица са високим образовањем у смислу оба-вљања послова комуналне делатности одр-жавање чистоће на површинама јавне намене подразумева се стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, спе-цијалистичким академским студијама, специ-јалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студи-јама на факултету из техничке или природне научне области, односно стечено високо обра-зовање првог степена студија у обиму од нај-мање 180 ЕСПБ бодова, односно на основним студијама у трајању до три године из техничке или природне научне области.

Технички минимум: Према критеријуму површине јавне намене предвиђене за одр-жавање чистоће, до 30 ha мора да има: један кипер, једну ауто-чистилицу, једну утоварну лопату, један ауто-смећар, један снежни плуг и 100 m² капацитет покривеног простора за паркирање моторних возила; 30–60 ha: један

85

УНА

КРСН

И П

ОГЛ

ЕДLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

кипер, једну ауто-чистилицу, две ауто-ци-стерне, једну утоварну лопату, један ауто-сме-ћар, два посипача техничке соли, два снежна плуга и 150 m² капацитет покривеног просто-ра за паркирање моторних возила; 60–90 ha: три кипера, две ауто-чистилице, три ауто-ци-стерне, две утоварне лопате, два ауто-смећара, пет посипача техничке соли, четири снежна плуга, један уређај за припрему раствора за течно посипање залеђених површина, једно постројење за утовар техничке воде и 200 m² капацитет покривеног простора за паркира-ње моторних возила; 90–120 ha: пет кипера, три ауто-чистилице, пет ауто-цистерни, две утоварне лопате, два ауто-смећара, седам по-сипача техничке соли, једанаест снежних плу-гова и један уређај за припрему раствора за течно посипање залеђених површина, једно постројење за утовар техничке воде и 300 m² капацитет покривеног простора за паркира-ње моторних возила; 120–150 ha: седам кипе-ра, пет ауто-чистилица, седам ауто-цистерни, три утоварне лопате, три ауто-смећара, девет посипача техничке соли, седамнаест снежних плугова, два уређаја за припрему раствора за течно посипање залеђених површина, једно постројење за утовар техничке воде и 600 m² капацитет покривеног простора за парки-рање моторних возила; преко 150 ha: девет кипера, седам ауто-чистилица, девет ауто--цистерни, четири утоварне лопате, четири ауто-смећара, девет посипача техничке соли, двадесет четири снежна плуга и два уређаја за припрему раствора за течно посипање за-леђених површина, три постројења за утовар техничке воде и 1.000 m² капацитет покриве-ног простора за паркирање моторних возила.

Подносилац захтева за проверу испу-њености услова за отпочињање обављања комуналне делатности одржавање јавних зелених површина, сходно одредбама чла-нова 14з и 14и Уредбе, мора да испуни сле-деће минималне услове:

Кадровски минимум: Према критери-јуму површине јавних зелених површина обухваћених одржавањем, до 10 ha мора да има: једног запосленог са високим образова-њем одговарајуће струке, двоје запослених са средњим образовањем у трогодишњем или четворогодишњем трајању и петоро запо-

слених са основним образовањем; 10–30 ha: једног запосленог са високим образовањем одговарајуће струке, четворо запослених са средњим образовањем у трогодишњем или четворогодишњем трајању и петнаесторо запослених са основним образовањем; 30–60 ha: једног запосленог са високим образова-њем одговарајуће струке, осморо запослених са средњим образовањем у трогодишњем или четворогодишњем трајању и двадесеторо за-послених са основним образовањем; 60–120 ha: двоје запослених са високим образовањем одговарајуће струке, дванаесторо запослених са средњим образовањем у трогодишњем или четворогодишњем трајању и двадесет пето-ро запослених са основним образовањем; 120–240 ha: троје запослених са високим образовањем одговарајуће струке, петнае-сторо запослених са средњим образовањем у трогодишњем или четворогодишњем трајању и педесеторо запослених са основним обра-зовањем; преко 240 ha: осморо запослених са високим образовањем одговарајуће струке, четрдесет двоје запослених са средњим обра-зовањем у трогодишњем или четворогоди-шњем трајању и осамдесеторо запослених са основним образовањем.

Под одговарајућом струком за запослена лица са високим образовањем у смислу оба-вљања послова комуналне делатности одржа-вање јавних зелених површина подразумева се стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјали-стичким академским студијама, специјали-стичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студи-јама на факултету из техничке, природне или друштвене научне области, односно стечено високо образовање првог степена студија у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, односно на основним студијама у трајању до три го-дине из техничке, природне или друштвене научне области.

Подносилац захтева за комуналну делат-ност одржавање јавних зелених површина мора да има најмање једног запосленог ди-пломираног инжењера шумарства или ди-

86

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

УНА

КРС

НИ

ПО

ГЛЕД

пломираног агронома или дипломираног пољопривредног инжењера, с тим да се ова одредба не примењује на подносиоца захтева за проверу испуњености услова за комунал-ну делатност одржавање јавних зелених повр-шина површине мање од 10 ha.

Технички минимум: Према критеријуму површине јавних зелених површина обу-хваћених одржавањем, до 10 ha мора да има: један кипер, један путар, једну мобилну по-дизну радну платформу, један трактор, једну ауто-цистерну, једну самоходну косачицу, једну ситну механизацију на моторни погон – тестеру, три ситне механизације на мотор-ни погон – косе, једну ситну механизацију на моторни погон – дувач лишћа; 10–30 ha: један кипер, један путар, једну пресу, једну мобилну подизну радну платформу, један трактор, једну ауто-цистерну, једну само-ходну косачицу – возило, две самоходне ко-сачице, две ситне механизације на моторни погон – тестере, пет ситних механизације на моторни погон – коса, две ситне механизаци-је на моторни погон – дувача лишћа и једна ситна механизација на моторни погон – пум-па за наводњавање; 30–60 ha: два кипера, два путара, једну пресу, једну мобилну подизну радну платформу, један трактор, једну ауто--цистерну, један ровокопач, једну утоварну лопату, једну самоходну косачицу – возило, три самоходне косачице, три ситне механи-зације на моторни погон – тестере, седам сит-них механизације на моторни погон – коса, три ситне механизације на моторни погон – дувача лишћа и једна ситна механизација на моторни погон – пумпа за наводњавање, капацитет расадника дендоматеријала 2 ha и капацитет стакленика за производњу се-зонског расада 250 m²; 60–120 ha: три кипе-ра, три путара, један ХАК, једну пресу, један фургон, једну мобилну подизну радну плат-форму, два трактора, једну ауто-цистерну, један ровокопач, један булдожер, једну уто-

варну лопату, две самоходне косачице – во-зило, пет самоходних косачица, пет ситних механизација на моторни погон – тестере, де-вет ситних механизације на моторни погон – коса, шест ситних механизације на моторни погон – дувача лишћа и једна ситна механи-зација на моторни погон – пумпа за наводња-вање, капацитет расадника дендоматеријала 5 ha и капацитет стакленика за производњу сезонског расада 500 m²; 120–240 ha: четири кипера, четири путара, два ХАК, две пресе, један фургон, две мобилне подизне радне платформе, три трактора, две ауто-цистерне, један ровокопач, један булдожер, две утовар-не лопате, три самоходне косачице – возила, седам самоходних косачица, седам ситних механизација на моторни погон – тестера, петнаест ситних механизација на моторни погон – коса, седам ситних механизација на моторни погон – дувача лишћа и две ситне механизације на моторни погон – пумпи за наводњавање, капацитет расадника дендо-материјала 10 ha и капацитет стакленика за производњу сезонског расада 1.400 m²; преко 240 ha: шест кипера, шест путара, три ХАК, три пресе, један фургон, четири мобилне по-дизне радне платформе, пет трактора, три ауто-цистерне, три ровокопача, два булдо-жера, четири утоварне лопате, пет самоход-них косачица – возила, петнаест самоходних косачица, двадесет ситних механизација на моторни погон – тестера, тридесет ситних механизације на моторни погон – коса, пет-наест ситних механизација на моторни погон – дувача лишћа и четири ситне механизације на моторни погон – пумпе за наводњавање, капацитет расадника дендоматеријала 12 ha и капацитет стакленика за производњу се-зонског расада 1.400 m².

Уредба о изменама и допунама Уредбе о начину и условима за отпочињање обављања комуналне делатности („Сл. гласник РС”, бр. 51/2019) ступила је на снагу 27. 7. 2019. године.

87

ИН

ФО

-ПРА

ВН

ИК…

ИЗМ

ЕЂУ Д

ВА

БРО

ЈА…

LEGE A

RTIS ●

НО

ВЕМБА

Р 2019.

ИНФО-ПРАВНИК… ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА…

У оквиру ове рубрике објављиваћемо кратка обавештења о свим битним променама у правној регулативи у периоду између изласка два броја нашег часописа.

ОБЈАВЉЕНО УПУТСТВО ЗА ПРИМЕНУ ИЗМЕНА И ДОПУНА ЗИО

В. д. председника Врховног касационог суда и председник Високог савета судства Драгомир Милојевић и министарка правде Нела Кубуровић потписали су Упутство за спровођење Закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу 10. октобра 2019. године на Годишњем саветовању судија Републике Србије у Врњачкој Бањи.

Упутство у електронској форми може да се преузме на следећем линку:

https://www.vk.sud.rs/sites/default/files/attachments/Uputstvo%20za%20primenu%20ZIO.pdf

УПРАВА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ПРАЊА НОВЦА: ОДГОВОР ПОВОДОМ

ПИТАЊА УТВРЂИВАЊА ИДЕНТИТЕТА СТРАНКЕ БЕЗ ФИЗИЧКОГ ПРИСУСТВА ПРИЛИКОМ ЗАКЉУЧИВАЊА УГОВОРА

О ПОСРЕДОВАЊУ У ПРОМЕТУ НЕПОКРЕТНОСТИ

Да ли, уз уговор о посредовању на коме стоје подаци налогодавца, тј. власника непо-кретности, мора да буде приложена и фото--копија личне карте власника непокретности уколико постоји копија овлашћења овереног код јавног бележника, где су јасно видљиви и утврђени сви лични подаци и где је јавни бележник извршио идентификацију власника непокретности, односно даваоца пуномоћја?

Да ли је неопходно да се уз уговор о по-средовању приложи и фото-копијa личног документа уколико налогодавац не жели да

приложи и то потврди својим потписом, а агент је извршио идентификацију личним увидом у документ власника непокретности и у уговору уписао податке (бр. л. к., ЈМБГ, име и презиме, адресу налогодавца)?

Да ли да обвезник (посредник у промету и закупу непокретности) не успоставља послов-ни однос са таквим клијентом пошто не жели да остави фотокопију личног документа?

Да ли је довољно да обвезник напише слу-жбену белешку о немогућности прибављања фотокопије личног документа?

У складу са чланом 17. став 4. Закона о спречавању прања новца и финансирања те-роризма, ако у име странке која је физичко лице трансакцију врши или пословни однос успоставља пуномоћник или законски за-ступник, обвезник је дужан да, поред иден-титета странке, утврди и провери идентитет пуномоћника и законског заступника, затим да прибави податке из члана 99. став 1. та чка 3) овог закона на начин који је прописан у ставу 2. овог члана, као и да тражи оверено писмено овлашћење (пуномоћје) или друге јавне исправе којим се доказује својство за-конског заступника, чије копије чува у складу са Законом. При томе, обвезник је дужан да примени мере из члана 39. овог закона.

Према члану 39. Закона, ако приликом утврђивања и провере идентитета стран-ка или законски заступник, односно лице које је овлашћено за заступање правног лица или лица страног права није физички присутно код обвезника, обвезник је дужан да, осим радњи и мера из члана 7. став 1. т. 1)–5) овог закона, предузме и неке додатне мере, и то:

88

ИН

ФО

-ПРА

ВН

ИК…

ИЗМ

ЕЂУ

ДВ

А Б

РОЈА

…LE

GE

AR

TIS

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

1) прибављање додатних исправа, података или информација на основу којих проверава идентитет странке;2) проверу поднетих исправа или додатно по-тврђивање података о странци;3) да се прва уплата на рачун који је та стран-ка отворила код обвезника изврши са рачу-на те странке отвореног у банци или сличној институцији у складу са чланом 17. ст. 1. и 2. овог закона, а пре извршења других трансак-ција странке код обвезника;4) прибављање података о разлозима одсу-ства странке;5) друге мере које одреди орган из члана 104. овог закона.

На основу свега претходно наведеног сматрамо да је обвезник дужан да прибави фото-копију личног документа странке (на-логодавца, односно власника непокретности) пре успостављања пословног односа са њом, односно пре закључења уговора о посредова-њу, с обзиром на то да у конкретном случа-ју успоставља пословни однос без физичког

присуства странке. Фотокопија личне карте странке представља додатну исправу на осно-ву које обвезник проверава идентитет стран-ке, односно додатно потврђивање података о странци.

Сходно члану 7. став 2. Закона, обвезник је дужан да одбије понуду за успостављање по-словног односа, као и за извршење трансак-ције, ако не може да изврши радње и мере из става 1. т. 1)–5) овог члана, а ако је пословни однос већ успостављен, дужан је да га раски-не, осим у случају када је рачун блокиран на основу поступка надлежног државног орга-на у складу са законом. Поред тога, у ставу 3. овог члана Закона стоји да је у случајевима из става 2. овог члана обвезник дужан да сачини службену белешку у писменој форми, као и да размотри да ли постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању те-роризма и да поступи у складу са одредбама члана 47. овог закона. Службену белешку об-везник чува у складу са Законом.

(извор: веб-сајт Управе)

Lege ArtisПРОПИСИ У ПРАКСИ

СУДСКО-АДВОКАТСКИРОКОВНИК

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

АДВОКАТСКИРОКОВНИК

ЈАВНЕ НАБАВКЕ

СТРУЧНИКОМЕНТАРИ

САВЕТОВАЊА

3ДЕЦЕНИЈЕ

89

ПО

РТАЛ

ЧИ

ТАЛ

АЦ

АLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

Имате питање? Имамо одговор! У овој рубрици дајемо одговоре на нека од питања која сте упутили нашем часопису. Подсећамо да право на постављање питања и добијање одговора имају искључиво претплатници на наш часопис.

РАДНО ПРАВО

Радно ангажовање корисника породичне пензије

П: Да ли породични пензионер може да заснује радни однос?

О: Одредбом члана 117. став 2. Закона о ПИО прописано је да се кориснику породичне пен­зије који стекне својство осигураника обуста­вља исплата породичне пензије. Дакле, овде се не ради о престанку права на пензију, већ само о обустави исплате пензије, јер кори­сник не може да буде у осигурању по било ком основу да би се вршила исплата стечене породичне пензије.

Уколико корисник породичне пензи­је заснује радни однос или почне да се бави самосталном, односном пољопривредном делатношћу, исплата породичне пензије обу­ставља се закључно са даном од када је засно­вао радни однос, односно отпочео обављање делатности, а Фонд ће ту чињеницу свакако сазнати на основу поднете пријаве на оси­гурање. Одредбом члана 88. став 3. Закона о ПИО прописано је да је корисник права ду­жан да Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање благовремено прија­ви сваку промену која је од утицаја на право, односно обим коришћења права.

По престанку осигурања корисник ће под­нети захтев Фонду да му се успостави исплата пензије, па уколико корисник и даље испуња­ва услове на породичну пензију, Фонд ће ре­шењем поново успоставити исплату пензије.

П: Да ли је дозвољен рад ван радног односа ко­рисника породичне пензије у складу са Зако­ном о раду?

О: Кориснику породичне пензије који стек­не својство осигураника по основу обављања привремених и повремених послова, ако није осигуран по другом основу, лицима која оба­вљају привремене и повремене послове преко омладинских задруга, а имају навршених 26 година живота, односно без обзира на године живота ако нису на школовању, као и лици­ма која обављају послове по основу уговора о делу, односно послове по основу ауторског уговора, као и послове по основу других уго­вора код којих за извршен посао остварују накнаду, а нису осигурана по другом осно­ву, обуставља се исплата породичне пензије након утврђивања стажа осигурања за пери­од утврђеног стажа осигурања, у складу са одредбом члана 117. став 3. Закона о ПИО.

Закон о ПИО и у односу на ову ситуаци­ју прописује изузетак тако да се кориснику породичне пензије не обуставља исплата по­родичне пензије у случају када је остварио уговорену накнаду на месечном нивоу у из­носу нижем од најниже основице у осигурању запослених, важеће у моменту уплате допри­носа.

Корисник породичне пензије не може да заснује радни однос, а да му се не обустави ис­плата породичне пензије. Међутим, корисник би могао да закључи уговор о делу или аутор­ски уговор за који се кориснику породичне пензије не обуставља исплата породичне пен­зије у случају када је остварио уговорену нак­

90

ПО

РТА

Л Ч

ИТА

ЛА

ЦА

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

наду на месечном нивоу у износу нижем од најниже основице у осигурању запослених, важеће у моменту уплате доприноса.

Такође је битно напоменути да породични пензионер у смислу Закона о раду не може да закључи уговор о привременим и повреме­ним пословима, већ само старосни пензионер, али за обављање привремених и повремених послова послодавац може да закључи уговор са лицем које је корисник породичне пензије, а члан је омладинске или студентске задруге у складу са прописима о задругама.

Као што је претходно наведено, уговор о привременим и повременим пословима с аспекта Закона о раду може да се закључи само са корисником старосне пензије, а са корисником породичне само посредством омладинске или студентске задруге. С дру­ге стране, Закон о раду не прописује оваква ограничења у погледу лица са којим је могуће закључити уговор о делу, па тако наведени уговор може да се закључи са сваким физи­чким лицем, па самим тим и са корисником породичне пензије. Што се тиче уговора о допунском раду, са корисником породичне пензије не може да се закључи будући да тај уговор може да се закључи са запосленим који ради са пуним радним временом код једног послодавца са другим послодавцем, а највише до једне трећине пуног радног време­на, јер би се породичном пензионеру самим заснивањем радног односа код другог посло­давца обуставила исплата породичне пензије.

Из Мишљења Министарства за рад, за­пошљавање, борачка и социјална питања бр. 011­00­00616/2014­07 од 9. 10. 2014. године:

Право на породичну пензију прописано је са циљем да се члановима породице умрлог осигураника, односно корисника старосне или инвалидске пензије обезбеди материјал­на и социјална сигурност. Наиме, наведеним законом утврђено је да ово право остварују чланови породице умрлог осигураника, одно­сно корисника старосне односно инвалидске пензије – брачни друг, деца и родитељи, као лица која нису у стању да самостално обе­збеде материјалну и социјалну сигурност, било због навршених година живота, школо­вања, или због потпуне неспособности за са­мосталан живот и рад.

Имајући у виду наведену природу и сушти­ну овог права, одредбом члана 117. ст. 1. и 2. Закона прописано је да се кориснику породи­чне пензије који стекне својство осигураника обуставља исплата породичне пензије.

Надаље, ст. 3. и 4. истог члана прописано је да се кориснику породичне пензије који стекне својство осигураника по основу члана 11. т. 9) и 10) и члана 12. став 1. тачка 3) обуставља исплата породичне пензије након утврђива­ња стажа осигурања за период утврђеног ста­жа осигурања, осим у случају када је остварио уговорену накнаду на месечном нивоу у износу нижем од 50% најниже основице у осигурању запослених, важеће у моменту уплате допри­носа. Дакле, свако радно ангажовање, било по основу обављања привремених и повремених послова, или обављања уговорене делатности (ауторски уговор, уговор о делу и сл.), значи стицање својства осигураника у смислу про­писа о пензијском и инвалидском осигурању, а тиме и обавезу уплате доприноса за пензијско и инвалидско осигурање. Међутим, указујемо на то да се ова одредба примењује закључно са 31. 12. 2014. године. Наиме, према одредби чла­на 12. Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 75/2014) од 1. 1. 2015. године, корисницима породичне пензије неће се врши­ти обустава исплате пензије, под условом да износ остварене уговорене накнаде на месе­чном нивоу не прелази износ најниже основи­це у осигурању запослених, важеће у моменту уплате доприноса.

Радно ангажовање корисника инвалидске пензије

П: Да ли са корисником инвалидске пензије може да се заснује радни однос?

О: У члану 21. Закона о пензијском и инва­лидском осигурању прописано је следеће:

Инвалидност постоји кад код осигурани­ка настане потпуни губитак радне способ­ности, односно кад код професионалног војног лица настане потпуни губитак способности за професионалну војну службу због промена у здравственом стању проузрокованих по­вредом на раду, професионалном болешћу, по­

91

ПО

РТАЛ

ЧИ

ТАЛ

АЦ

АLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

вредом ван рада или болешћу, које се не могу отклонити лечењем или медицинском реха­билитацијом.

Уколико би корисник инвалидске пензије засновао радни однос, а Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање дође до тог сазнања, у обавези је да покрене посту­пак за поновну оцену инвалидности таквог корисника.

Овлашћени радник надлежне филијале фонда ПИО упутиће позив кориснику инва­лидске пензије за кога има сазнање да је засно­вао радни однос да у одређеном року достави нову медицинску документацију, не старију од шест месеци, како би поново био упућен на преглед лекару вештаку. Судбина његове ра­није стечене пензије зависи од поновне оцене, налаза и мишљења лекара вештака. Ако лекар вештак при поновном прегледу утврди да код њега више не постоји потпуни губитак радне способности, надлежна филијала донеће ре­шење о престанку његовог права на пензију закључно са првим даном по доношењу новог решења. Ако лекар вештак утврди да код њега и даље постоји губитак радне способности по основу које је и пензионисан, неће му ни пре­стајати право на пензију.

Из Мишљења Министарства за рад, за­пошљавање, борачка и социјална питања бр. 011­00­00616/2014­07 од 9. 10. 2014. године:

Када се ради о коришћењу инвалидске пен­зије као праву из пензијског и инвалидског осигурања и могућности да се корисник инва­лидске пензије запосли, потребно је имати у виду услове под којима се остварује инвалид­ска пензија. Наиме, према одредби члана 21. Закона, инвалидност постоји кад код осигу­раника настане потпуни губитак радне спо­собности због промена у здравственом стању проузрокованих повредом на раду, професио­налном болешћу, повредом ван рада или боле­шћу, које се не могу отклонити лечењем или медицинском рехабилитацијом. Дакле, наве­дена дефиниција инвалидности подразумева потпуни губитак радне способности, а не као раније губитак способности за обављање свог посла. Дакле, по самој дефиницији инвалид­ности, корисници инвалидске пензије којима је то право утврђено од 10. априла 2003. го­дине, не могу бити радно ангажовани јер не­

мају радну способност. Поред тога, промене у стању инвалидности које су од утицаја на право на инвалидску пензију утврђују се у по­ступку који се покреће на захтев корисника или по службеној дужности. Наведено значи и да Републички фонд за пензијско и инвалид­ско осигурање може да позове на контролни преглед, односно поновну оцену радне способ­ности сваког корисника инвалидске пензи­је у случају када постоји сумња да је дошло до промена у стању инвалидности које могу бити од утицаја на остварено право. Том приликом се мора имати у виду када је инва­лидност утврђена, односно да ли је утврђена према важећем Закону или пре његовог сту­пања на снагу. Дакле, Законом о пензијском и инвалидском осигурању није прописан основ за обуставу исплате инвалидске пензије, већ само за губитак права, уколико дође до проме­на у стању инвалидности.

Поред тога, за разлику од корисника ста­росне пензије, корисник инвалидске пензије нема право на поновно одређивање пензије ако се запосли или почне да обавља самосталну делатност, без обзира на обавезу уплате до­приноса за пензијско и инвалидско осигурање.

П: Да ли је могуће да се са корисником инва­лидске пензије закључи неки од уговора којима се не заснива радни однос – рад ван радног од­носа у складу за Законом о раду?

О: Када је у питању рад ван радног одно­са корисника инвалидске пензије, уговор о привременим и повременим пословима није могуће закључити са овим лицем будући да Закон о раду прописује да овај уговор може да се закључи са корисником старосне, али не и инвалидске пензије. Такође, са корисни­ком инвалидске пензије није могуће закљу­чити ни уговор о допунском раду будући да тај уговор може да се закључи са запосленим који ради са пуним радним временом код јед­ног послодавца са другим послодавцем, а нај­више до једне трећине пуног радног времена, јер корисник инвалидске пензије не може ни да заснује радни однос, а да му не престане право на пензију.

У вези са закључивањем уговора о делу са корисником инвалидске пензије, у прак­

92

ПО

РТА

Л Ч

ИТА

ЛА

ЦА

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

си се као спорно наметнуло питање да ли је дозвољено закључивање уговора о делу са корисником инвалидске пензије и да ли би у том случају кориснику инвалидске пензије престало право на инвалидску пензију.

У принципу, инвалидски пензионер не може да заснује радни однос, али би могао да закључи уговор о делу. Међутим, ако се од стране Фонда ПИО покрене поступак за утврђивање промене у статусу инвалидности, у том случају може да се утврди да је дошло до промене у инвалидности и да је поменуто лице способно за рад, па да му се укине право на инвалидску пензију.

Из Мишљење Министарства за рад, запо­шљавање, борачка и социјална питања, Сек­тор за рад, број 011­00­6/157/2015­02 од 4. 6. 2015. године:

У члану 176. тачка 1) Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да запосленом код кога је дошло до губитка радне способности на на­чин прописан законом, престаје радни однос независно од његове воље и воље послодавца (по сили закона) даном достављања право­снажног решења о утврђивању губитка радне способности. Напомињемо, да наведено лице не може поново да заснује радни однос.

Према члану 197. Закона о раду послодавац може да за обављање послова који су по својој природи такви да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години закључи уговор о обављању привремених и повремених послова са: незапосленим лицем, запосленим који ради непуно радно време – до пуног радног времена, корисником старосне пензије.

У члану 199. Закона о раду прописано је да послодавац може са одређеним лицем да за­кључи уговор о делу ради обављања послова који су ван делатности послодавца, а који имају за предмет самосталну израду или оправку одређене ствари, самостално извр­шење одређеног физичког или интелектуалног посла.

Према томе, Закон о раду није предвидео ограничења у погледу лица која могу да закљу­че уговор о делу.

Уговор о делу је уговор који се закључује ван радног односа, што значи да лице које обавља

послове по основу овог уговора нема статус за­посленог у смислу Закона о раду. С обзиром на то да се ради о уговору ван радног односа, са становишта Закона о раду нема сметњи да се с корисником инвалидске пензије закључи уговор о делу.

С друге стране, треба имати у виду и одредбе Закона о пензијском и инвалидском осигурању и Мишљење Министарства рада, запошљавања и социјалне политике бр. 011­00­253/2007­02 од 25. 4. 2007. године:

Према члану 96. Закона о пензијском и ин­валидском осигурању, утврђено је да, уколико постоји основана сумња да је дошло до проме­на у стању инвалидности, утврђује се у по­ступку покренутом на захтев осигураника, односно по службеној дужности. Овом одред­бом прописано је да се поступак за утврђи­вање промена у стању инвалидности може покренути и по службеној дужности од стра­не Фонда за пензијско и инвалидско осигурање. Ако у том поступку орган вештачења утвр­ди да је дошло до промена у стању инвалидно­сти корисника инвалидске пензије, односно да је способан за обављање свог или другог посла, престаје му право на инвалидску пензију.

Према томе, корисник инвалидске пензије услед промена у стању инвалидности може да започне обављање одређених послова. Ме­ђутим, ако би дошло до покретања поступка утврђивања промена у стању инвалидности и ако би орган вештачења утврдио да је спо­собан за обављање свог или другог посла, пре­стало би му право на инвалидску пензију.

У складу са наведеним, нема сметњи да се са инвалидским пензионером закључи уговор о раду ван радног односа, тј. уговор о делу, ме­ђутим, ако се од стране Фонда ПИО покрене поступак за утврђивање промене у статусу инвалидности, у ком случају може да се утвр­ди да је дошло до промене у инвалидности и да је то лице способно за рад, те да му се укине право на инвалидску пензију.

Радни однос у установама културе

П: Да ли су установе културе основане од стране АП или јединице ЛС обавезне да пре заснивања радног односа са новим лицем рас­

93

ПО

РТАЛ

ЧИ

ТАЛ

АЦ

АLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

пишу конкурс или објаве оглас о потреби по­пуњавања упражњеног радног места?

О: Установе из области културе, као јавне слу­жбе, приликом регулисања својих радних од­носа примењују одредбе Закона о раду будући да Закон о култури не регулише ову матери­ју, а Закон о запосленима у јавним службама (даље: Закон) примењује се од 1. јануара 2020. године (са изузетком чл. 30, 31, 32, 157. и 159, који се примењују од дана ступања Закона на снагу, дакле од 25. 12. 2017. године).

Према томе, наведене установе обавезне су да распишу конкурс, уз уважавање два мо­мента:

1) Према члана 27е став 34. Закона о буџет­ском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017 и 95/2018), корисници јавних средстава не могу да заснивају радни однос са новим ли­цима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31. децембра 2019. године. То такође значи да се и у 2019. години примењује Уредба о поступку за при­бављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисни­ка јавних средстава („Сл. гласник РС”, бр. 113/2013, 21/2014, 66/2014, 118/2014, 22/2015 и 59/2015), па је пре расписивања конкурса потребно да се добије сагласност на ново за­пошљавање.

2) Потребо је да наведене установе имају нови Правилник о организацији и система­тизацији послова (даље: Правилник), које су биле у обавези да донесу у складу са ва­жећим чланом 30. Закона о запосленима у јавним службама. У одељку VI овог закона – Заснивање радног односа, први је члан 30. који утврђује постојање поменутог правил­ника, који је неопходан јер радно место може да се попуни заснивањем радног односа на неодређено време само ако је, пре свега, то радно место утврђено Правилником, уз оста­ле пратеће услове. Овај правилник, сходно важећем члану 159. Закона о запосленима у јавним службама, требало је донети до 25. марта 2018. године.

Инвалидска пензија и исплата отпремнине

П: Када послодавцу стигне решење да је за­послени потпуно изгубио радну способност услед болести, дужан је да донесе решење о престанку радног односа запосленог услед гу­битка радне способности, након чега запосле­ни стиче право на инвалидску пензију. Који је рок у коме је послодавац дужан да исплати отпремнину?

О: Чланом 176. тачка 1) Закона о раду пропи­сано је да запосленом престаје радни однос независно од његове воље и воље послодавца ако је на начин прописан законом утврђено да је код запосленог дошло до губитка радне способности – на дан достављања правосна­жног решења о утврђивању губитка радне способности.

Чланом 186. Закона утврђено је да је посло­давац дужан да, у случају престанка радног односа, запосленом исплати све неисплаћене зараде, накнаде зараде и друга примања која је остварио до дана престанка радног односа у складу са општим актом и уговором о раду. Исплату ових обавеза послодавац је дужан да изврши најкасније у року од 30 дана од дана престанка радног односа.

Налаз надлежног здравственог органа у смислу Закона о раду

П: Запослена доноси налаз лекара неуропси­хијатра на коме пише да није способна за рад дужи од осам часова дневно нити за ноћни рад услед постојања јаких мигрена. Да ли је овај налаз заиста довољан или је потребно извр­шити детаљну процену радне способности запослене?

О: Закон о раду у више чланова наводи појам „налаз надлежног здравственог органа”, али не даје његову дефиницију (чл. 25, 84, 38, 81, 82, 85, 89, 90).

Такође, Законом о безбедности и здра­вљу на раду („Сл. гласник РС”, бр. 101/2005, 91/2015 и 113/2017 – др. закон) прописане су, између осталих, и обавезе послодавца да на

94

ПО

РТА

Л Ч

ИТА

ЛА

ЦА

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

основу акта о процени ризика и оцене службе медицине рада обезбеди прописане лекарске прегледе запослених у складу са тим законом.

Законом о здравственој заштити прописа­ни су облици здравствене службе и садржај рада појединих облика, на основу чега оце­ну здравствене способности запослених или лица која траже запослење врше здравствене установе основане средствима у јавној или приватној својини које имају организовану службу медицине рада (дом здравља, завод за здравствену заштиту радника, завод/ин­ститут за медицину рада).

На основу наведених прописа, као и одре­даба Правилника о претходним и периоди­чним лекарским прегледима запослених на радним местима са повећаним ризиком („Сл. гласник РС”, бр. 120/2007, 93/2008 и 53/2017), закључује се следеће: ●  претходни лекарски преглед лица које за­снива радни однос, односно лица које по­слодавац ангажује за рад на радном месту са повећаним ризиком врши служба медицине рада здравствене установе, ●  периодични лекарски преглед запосленог који ради на радном месту са повећаним ризиком врши служба медицине рада оне здравствене установе којој је послодавац за­кључивањем уговора поверио обављање ових послова, при чему служба користи податке из акта послодавца о процени ризика – о факто­рима ризика на радном месту са повећаним ризиком и о посебним здравственим услови­ма које морају испуњавати запослени.

Претходни и периодични лекарски пре­глед обухвата: 1) општи преглед – без обзира на врсту ризи­ка и здравствене услове на радном месту са повећаним ризиком, 2) специфичан преглед – зависно од ризика и здравствених услова које мора да испуњава запослени на том радном месту.

Правилником о претходним и периоди­чним лекарским прегледима запослених на радним местима са повећаним ризиком про­писани су и елементи општег и специфичног прегледа (садржај и обим прегледа), који та­кође садрже и рокове за вршење периодичних лекарских прегледа.

Дакле, у случају да запослени донесе посло­давцу мишљење лекара специјалисте и сл. са констатацијом одређене дијагнозе и препору­ком за обављање лакших послова, без детаљ­нијих упутстава, послодавац ће запосленог упутити на периодични преглед надлежној служби медицине рада ради оцене здравствене способности запосленог за рад на одређеном радном месту, па ако служба медицине рада извештајем утврди да је запослени здрав­ствено способан за рад на том радном месту, сходно одредби члана 32. став 4. Закона о бе­збедности и здрављу на раду, запослени је ду­жан да ради на том радном месту. Међутим, ако се у поступку периодичног лекарског пре­гледа утврди да запослени не испуњава посеб­не здравствене услове за обављање послова на радном месту, послодавац је дужан да га премести на друго радно место које одговара његовим здравственим способностима (неи­спуњавање посебних здравствених услова за рад на радном месту са повећаним ризиком не може бити разлог за отказ уговора о раду).

Наиме, запослени је обавезан да обавља послове који су уговорени све док надлежна служба медицине рада здравствене установе у јавној или приватној својини својим на­лазом и мишљењем не оцени да те послове запослени није способан да обавља, односно да би даље обављање тих послова изазвало погоршање његовог здравственог стања или последице опасне за његову околину.

Послодавац је дужан да поступи само по налазу и мишљењу надлежне службе меди­цине рада и запосленог премести на послове који одговарају његовом здравственом стању.

Друга мишљења, налазе и извештаје лека­ра специјалиста, са констатацијом одређене дијагнозе и препоруком за обављање лакших послова, треба прихватити као разлог за упу­ћивање запосленог на преглед ради оцене здравственог стања, односно као иниција­тиву за спровођење прописаног поступка у надлежној служби медицине рада.

Повреда на раду

П: С обзиром на то да члан 101. став 4. За­кона о здравственом осигурању наводи да

95

ПО

РТАЛ

ЧИ

ТАЛ

АЦ

АLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

за осигураника коме је престао радни однос у току коришћења права на накнаду зараде због повреде на раду или професионалне боле­сти исплату накнаде зараде обезбеђује Репу­блички фонд од дана престанка радног односа осигураника, у којим случајевима и до кад би се наведена накнада зараде исплаћивала, тј. да ли би запослени који испуњава услове за нов­чану накнаду према Закону о запошљавању и осигурању за случај незапослености (истекао му је уговор о раду за време привремене спрече­ности за рад због повреде на раду) остваривао наведено право на накнаду зараде од РФЗО до краја боловања или до краја остваривања услова према Закону о запошљавању и осигу­рању за случај незапослености?

О: У датом случају треба имати у виду члан 101. став 4. поменутог закона, који утврђу­је да, ако је привремена спреченост за рад настала као последица повреде на раду или професионалне болести, накнада зараде припада осигуранику од првог дана спрече­ности и за све време њеног трајања, као и после престанка радног односа осигураника, до престанка узрока привремене спречено­сти за рад по оцени стручно­медицинског органа. Према томе, запослени је и после раскида радног односа „на боловању”, прима накнаду и лечи се или ће бити упућен на ин­валидску комисију. Са тог становишта, сма­трамо да не би могао да се пријави Служби за запошљавање јер фактички и није способан за рад.

Одсуствовања запослених одборника с рада због

присуствовања седницама

П: Да ли запослени у ЈП, који је одборник у Скупштини Општине ***, има право на пла­ћено одсуство у дане одржавања Скупштине, имајући у виду да по општинској одлуци има накнаду за присуствовање седници у случају да поднесе писани захтев уз доказ да прису­ствује седници. Колективним уговором није предвиђено плаћено одсуство за одборнике и присуство на седници. Да ли се у овом случају примењује члан 114. Закона о раду или пак тај

члан важи за позиве других органа, као што су судски или пак управни спорови или војна вежба? У случају да нема право на плаћено одсуство, да ли запосленом може да се напи­ше решење за коришћење дана од годишњег одмора?

О: У овом случају сматрамо да треба приме­нити члан 114. Закона о раду. Наиме, евидент­но је да запослени има право да одсуствује са рада за време одазивања на позив државног органа, као што постоји и обавеза да му се за то време обрачуна накнада зараде. Такође, сагласно ставу 2. овог члана, имате право и да обрачунату и да исплаћену накнаду зара­де рефундирате од општине јер је запослени одсутан са рада због одазивања на позив др­жавног органа. То што он прима накнаду за присуствовање седницама нема важности за вас јер је то накнада за тај други посао који обавља.

Чињеница да ова врста исплате није пред­виђена КУ није од важности јер се у овом слу­чају директно примењује члан 114. Закона о раду.

У том смислу наводимо и следеће мишље­ње Министарства за рад, које можете прона­ћи у нашој бази:

ПРАВО ПОСЛОДАВЦА НА РЕФУНДИ­РАЊЕ ИСПЛАЋЕНЕ НАКНАДЕ ЗАРАДЕ ОДБОРНИЦИМА У СЛУЧАЈУ ОДСУСТВО­ВАЊА ЗАПОСЛЕНИХ ОДБОРНИКА С РАДА ЗБОГ ПРИСУСТВОВАЊА СЕДНИЦАМА

У члану 114. Закона о раду („Службени гла­сник РС”, бр. 24/05 и 61/05) прописано је да запослени има право на накнаду зараде у ви­сини просечне зараде за претходна три ме­сеца, у складу са општим актом и уговором о раду, између осталих случајева, и за време одсуствовања с рада због одазивања на позив органа, на чији се позив запослени одазвао. У ставу 2. истог члана утврђено је право по­слодавца на рефундирање исплаћене накнаде зараде запосленом од органа на чији позив се запослени одазвао, ако законом није другачије одређено.

(Министарство рада, запошљавања и со­цијалне политике Републике Србије, бр. 011­00­730/2006­02 од 25. 8. 2006)

96

ПО

РТА

Л Ч

ИТА

ЛА

ЦА

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

ОБРАЗОВАЊЕ

Дисциплински поступак

П: Да ли за лакше повреде радне обавезе школа запосленом може да изрекне новчану казну или писану опомену без вођења дисциплинског по­ступка, с обзиром на то да Закон о основама система образовања и васпитања предвиђа дисциплински поступак само за теже повреде радне обавезе?

О: Дисциплински поступак се води за учиње­ну тежу повреду радне обавезе из члана 164. и повреду забране из чл. 110–113. ЗОСОВ­а. За лакшу повреду радне обавезе (утврђује се оп­штим актом установе) нема обавезу вођења дисц. поступка, него се дисциплинска мера (писана опомена и новчана казна) изриче одлуком директора.

П: Уколико је приликом вођења дисциплинског поступка за запослене дошло до пропуста у самом закључку о покретању поступка (не садржи све елементе: рок за изјашњење на на­воде из закључка није наведен и сам закључак не садржи довољан опис догађаја), да ли се по жалби упућеној Школском одбору поступак понавља доношењем новог закључка јер је у жалби тај пропуст конкретно и наведен?

О: Чланом 165. ст. 3. и 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гла­сник РС”, бр. 88/2017, 27/2018 и 10/2019) утвр­ђено је да:●  дисциплински поступак се покреће пи­сменим закључком (директора), који садржи податке о запосленом, опис повреде забране, односно радне обавезе, као и време, место и начин извршења и доказе који указују на из­вршење повреде; ●  запослени је дужан да се писмено изјасни на наводе из закључка из става 3. овог члана у року од осам дана од дана пријема закључка.

На овај поступак примењују се одредбе Закона о општем управном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – одлука УСРС и 113/2017).

Разлози због којих решење може да се по­бија наведени су у члану 158. овог закона.

Чланом 168. т. 1) Закона о општем управ­ном поступку утврђено је да другостепени орган испитује побијано решење у границама жалбеног захтева пошто претходно утврди да ли се жалбени захтев састоји од тражења да се побијано решење измени, да се поништи у целини или делимично или да се поништи у целини или делимично уз доношење новог решења којим се друкчије одлучује о управној ствари.

Конкретно, ако закључак не садржи све битне податке из члана 165. ст. 3. Закона о основама система образовања и васпитања, против запосленог није могуће ни водити дисциплински поступак, односно исти треба обуставити тако што ће се побијано решење поништити у целини (евентуално делимично).

Накнада наставницима за бригу о деци

П: Пошто је донет нови Правилник о екскур­зијама који се примењује од почетка школске године, у дилеми смо око исплате накнаде на­ставницима за бригу о деци. У новом правил­нику то није поменуто, па нас занима како да поступимо.

О: Ни Правилник о организацији и оствари­вању наставе у природи и екскурзије у основ­ној школи („Сл. гласник РС”, бр. 30/2019) ни Правилник о организацији и остваривању екскурзије у средњој школи („Сл. гласник РС”, бр. 30/2019) не садрже исказану одред­бу о накнади за рад наставника, која им је до сада, према раније важећим прописима, била исплаћивана на основу одлуке Савета роди­теља, у износу који тај орган одреди.

Чланом 10. у оба правилника прописано је да се наставник стара о организацији и реализацији предвиђених активности, као и о безбедности ученика за време трајања ек­скурзије.

Један од услова за реализацију наставе у природи и екскурзије јесте сагласност Савета родитеља на програм путовања. Савет роди­теља је сада директно укључен и у поступак

97

ПО

РТАЛ

ЧИ

ТАЛ

АЦ

АLEG

E AR

TIS ● Н

ОВЕМ

БАР 2019.

избора агенције за реализацију путовања (члан 11) јер је прописано именовање пред­ставника Савета родитеља као обавезног чла­на комисије која ће вршити избор агенције.

Савет родитеља би могао да договори накнаду за целодневну бригу о деци која се исплаћује наставнику и која нема карактер дневнице, а коју плаћају родитељи (као и до сада). Дакле, родитељи су ти који посред­ством органа у који су изабрали своје пред­ставнике одлучују о томе да ли ће накнада бити одређена, као и о њеној висини.

У погледу питања на који начин предмет­на накнада може да се исплати, а имајући у виду да поменутим правилницима ово пита­ње није уређено, констатује се да школа нема правни основ за исплату поменуте накнаде наставницима.

Школа је, у складу са одредбама о избору агенције за реализацију екскурзије (члан 11), обавезна да тај избор врши у поступку уре­ђеном у складу са законом који уређује јав­не набавке, што значи да би родитељи цену коштања екскурзије требало да уплаћују на рачун школе како би она наведеним средстви­ма располагала и закључила уговор. Школа ће бити уговорна страна у уговору са агенцијом и по том основу вршиће плаћања цене кошта­ња екскурзије агенцији.

Уколико Савет родитеља школе одлучи да се наставницима исплаћује накнада за це­лодневну бригу о ученицима, износ који је одређен на седници биће укалкулисан у цену коштања екскурзије. Информацију о томе да је накнада утврђена агенције (понуђачи) до­бијају кроз конкурсну документацију школе као наручиоца, па у складу са тим, приликом припреме својих понуда у понуђену цену ко­штања урачунавају и тај износ. Ово решење произлази и из одредбе члана 11. оба пра­вилника, којима је предвиђено да у поступку избора агенције предлог одлуке о додели уго­вора комисија утврђује применом законом прописаних критеријума, посебно водећи рачуна, између осталог, и о цени, условима целодневне бриге о ученицима и условима плаћања.

По питању правног основа ангажовања наставника за целодневну бригу о деци по­

јављује се могућност закључивања уговора између агенције и наставника (са елементи­ма уговора о делу), имајући у виду да школа по наведеном основу не може да их ангажује за послове који спадају у њену делатност. По наведеном уговору о делу агенција би (из на­плаћене укупне цене екскурзије) исплаћивала наставницима накнаде за целодневну бригу о деци на начин који се регулише самим уго­вором.

Матична књига ученика

П: Да ли школа сме да фотокопира матичну књигу ученика и да му да копију ради оствари­вања одређених права или само издаје увере­ње/потврду са подацима који су му потребни из матичне књиге?

О: Школа може да изда дупликат јавне испра­ве у складу са ЗУП­ом или уверење о пода­цима о којима води службену евиденцију, а фотокопију јавне исправе не. Свакако да и сама фотокопија не би имала важност уколи­ко није оверена код нотара.

НАКНАДЕ ЗА КОРИШЋЕЊЕ ЈАВНИХ ДОБАРА

П: У случају промене намене земљишта, када се у локацијским условима води да је парцела делом била у грађевинском реону, а делом није пре 15. 7. 1992. године, како треба поступити приликом обрачуна накнаде за промену наме­не и како утврдити који је то део?

О: Ако смо добро разумели, планским актом органа локалне самоуправе пре 15. 7. 1992. године део неке парцеле проглашен је грађе­винским земљиштем, а део је остао, претпо­стављамо, пољопривредно земљиште. У тој ситуацији свакако је требало да буде изврше­на препарцелација како би било неспорно која парцела представља грађевинско земљиште (односно земљиште у грађевинском реону), а која је и даље пољопривредно земљиште. Опет претпостављамо да препарцелација није извршена (јер у противном питање не би ни било постављено), па је сада тешко утвр­

98

ПО

РТА

Л Ч

ИТА

ЛА

ЦА

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ – електронско издање за праћење јавних набавки – налази се на јавној интернет адреси www.javne--nabavke.net и представља издање намењено службама којима је у свакодневном раду неопходно праћење јавних набавки, које се објављују на Порталу јавних набавки, као и свих других пратећих докумената, при чему су заинтересоване за једноставан, ефикасан и брз приступ путем интернета, без икаквих поступака ажурирања од стране клијената (ажурира се аутоматски), као и са могућношћу обавештавања о набавкама које су им потребне и њиховим променама путем мејл-сервиса (директно на мејл корисника).

Зашто пратити ИНГ-ПРО јавне набавке?● Зато што се добија дневно ажуран преглед свих јавних набавки и пратеће документације, које се објављују у складу

са Законом о јавним набавкама.● Зато што нуди јединствену претрагу свих врста огласа по више различитих критеријума: по појмовима у називу

тендера, по предмету, по периоду важења огласа (важи од – до), по датуму објављивања огласа, по статусу огласа (отворен, закључен, обустављен), по врсти поступака, наручиоцима.

● Зато што је за добијање резултата претраге довољан један критеријум претраге.● Зато што корисник може да одабере категорије предмета набавки које су му потребне и да само о њима добија

обавештења путем мејл-сервиса, чиме је поштеђен свакодневног, мукотрпног листања огласа на Порталу јавних набавки.

● Зато што се за претплатну цену добија могућност неограниченог праћења свих категорија и свих типова јавних набавки (добра, услуге, радови).

● Зато што има све измене постојећих јавних набавки, што омогућава њихово једноставно праћење.● Зато што има и базу победника тендера, са информацијама у ком је поступку јавне набавке одређени понуђач

победио.● Зато што има листу ЈН УЖИВО, која се ажурира свака два минута и на којој се налазе најновије јавне набавке, које

још нису прошле процес редакцијске обраде.

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

Електронско издање за праћење јавних набавки

дити колику накнаду треба да плати обвезник накнаде за промену намене земљишта. Због тога се, по нашем мишљењу, може учинити само једно – утврдити накнада за пољопри­вредно земљиште за целу парцелу јер је то по­вољније по странку (обвезника накнаде), зато што не би могло са сигурношћу да се утврди који би део парцеле требало да буде обухва­ћен накнадом за промену намене земљишта. Сем тога, интенција је и Закона о накнадама за коришћење непокретности у јавној своји­ни, као и ЗУП­а, да када не може да се утврди другачије, странка преузме обавезу која по њу представља мањи терет.

Овде је врло интересантно и питање коли­ки је порез на имовину плаћала та странка, односно како је утврђен порез на имовину, с обзиром на то да је парцела делом била у гра­ђевинском реону, а делом у другом режиму (пољопривредно земљиште).

ЈАВНЕ НАБАВКЕ

П: У вези са набавкама на које се ЗЈН не при­мењује, да ли у моменту покретања поступка наручилац мора да има предвиђена средства за реализацију предметне набавке?

О: Начелно је пожељно да има обезбеђена средства, али наручилац није у прекршају ако их нема. Међутим, у моменту преузима­ња обавезе (закључење уговора или издавање наруџбенице) мора да их има.

П: Установа спроводи поступак набавке услу­ге поправке и одржавања возила за 2019. го­дину. Средства по уговору потрошена су до краја септембра 2019. године. На који начин да се обезбеде средства до краја године за ову намену? Да ли је могуће расписати нову на­бавку за исту услугу за период до краја године или постоји неко друго решење, имајући у виду да је набавка овакве услуге специфична, одно­сно није могуће предвидети да ли ће и колико бити кварова на возилима, односно да лако може да се деси да уговор не буде реализован до краја јер се возила једноставно не кваре или да с друге стране има доста кварова и да се средства по уговору рано потроше?

О: Могуће је расписати нову набавку услуге и то не само на период до краја године него и дуже. Неопходно је свакако да наручилац има расположива средства за нову набавку.

99

LEGE A

RTIS ●

НО

ВЕМБА

Р 2019.К

АЛ

ЕНД

АР В

АЖ

ЕЊА

ПРА

ВН

ИХ

АК

АТА

РАДНИ ОДНОСИ

● Одлука о начину распоређивања утврђеног максималног броја деташираних радника на послодавце са територије Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 74/2019 од 11. 10. 2019)

СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ И СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА

● Правилник о изменама и допунама Правил-ника о ближим условима и стандардима за пру-жање услуга социјалне заштите („Сл. гласник РС”, бр. 73/2019 од 11. 10. 2019)

● Правилник о изменама и допунама Правил-ника о ортопедским помагалима војних инва-лида („Сл. гласник РС”, бр. 74/2019 од 11. 10. 2019)

ДРЖАВНА УПРАВА

● Уредба о изменама Уредбе о вредновању рад-не успешности државних службеника („Сл. гласник РС”, бр. 69/2019 од 27. 9. 2019)

● Уредба о изменама и допунама Уредбе о специјалној и посебним јединицама полиције („Сл. гласник РС”, бр. 69/2019 од 27. 9. 2019)

● Уредба о изменама и допунама Уредбе о кари-јерном развоју полицијских службеника („Сл. гласник РС”, бр. 69/2019 од 27. 9. 2019)

● Уредба о изменама и допуни Уредбе о плата-ма полицијских службеника („Сл. гласник РС”, бр. 69/2019 од 27. 9. 2019)

● Уредба о изменама и допунама Уредбе о утвр-ђивању услова, критеријума и начина акредита-ције за обављање послова регионалног развоја и одузимања акредитације пре истека рока на који је издата („Сл. гласник РС”, бр. 69/2019 од 27. 9. 2019)

● Уредба о измени и допунама Уредбе о акре-дитацији, начину ангажовања и накнадама ре-ализатора и спроводилаца програма стручног усавршавања у јавној управи („Сл. гласник РС”, бр. 71/2019 од 4. 10. 2019)

● Уредба о начелима и критеријумима за уну-трашње уређење и систематизацију радних ме-ста у Министарству одбране („Сл. гласник РС”, бр. 72/2019 од 7. 10. 2019)

ОБРАЗОВАЊЕ

● Правилник о изменама и допунама Правил-ника о организацији, саставу и начину рада Ко-мисије за утврђивање испуњености услова за извођење учења кроз рад код послодавца („Сл. гласник РС”, бр. 74/2019 од 11. 10. 2019)

БУЏЕТСКИ СИСТЕМ

● Закон о изменама и допунама Закона о буџе-ту Републике Србије за 2019. годину („Сл. гла-сник РС”, бр. 72/2019 од 7. 10. 2019)

● Закон о изменама и допунама Закона о бу-џетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 72/2019 од 7. 10. 2019)

ДРЖАВНИ ПРОГРАМ ПОМОЋИ

● Уредба о измени Уредбе о утврђивању Др-жавног програма помоћи и обнове оштећених породичних стамбених објеката у својини гра-ђана услед дејства поплава и града у јулу и авгу-сту 2018. године („Сл. гласник РС”, бр. 74/2019 од 11. 10. 2019)

● Уредба о допуни Уредбе о утврђивању Др-жавног програма обнове објеката јавне намене у јавној својини у области образовања, здрав-ства и социјалне заштите, оштећених или по-рушених услед дејства поплава и града у мају и јуну 2018. године („Сл. гласник РС”, бр. 74/2019 од 11. 10. 2019)

ЗДРАВСТВО

● Одлука о изменама и допунама Одлуке о нај-вишим ценама лекова за употребу у хуманој медицини чији је режим издавања на рецепт („Сл. гласник РС”, бр. 69/2019 од 27. 9. 2019)

● Правилник о Номенклатури здравстве-них услуга на примарном нивоу здравствене

ИЗДВАЈАМО ЗНАЧАЈНЕ ПРОПИСЕ КОЈИ СУ ДОНЕТИ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА…

... донетих између два броја

Преглед прописа...

100

ПРЕ

ГЛЕД

ПРО

ПИ

СА

...LE

GE

AR

TIS

● П

РОП

ИСИ

У П

РАКС

И

Преглед прописа...

заштите („Сл. гласник РС”, бр. 70/2019 од 2. 10. 2019)

● Правилник o Номенклатури здравствених услуга на секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите („Сл. гласник РС”, бр. 70/2019 од 2. 10. 2019)

● Правилник o Номенклатури лабораториј-ских здравствених услуга на примарном, се-кундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите („Сл. гласник РС”, бр. 70/2019 од 2. 10. 2019)

● Правилник о начину и условима тестирања даваоца и примаоца људских органа и начину процењивања подобности даваоца људских ор-гана, као и подобности људских органа („Сл. гласник РС”, бр. 71/2019 од 4. 10. 2019)

● Правилник о ближим условима у погледу простора, опреме, кадра и стандарда квалитета у здравственим установама за даривање људ-ских органа, односно здравственим установама за тестирање даваоца и примаоца људских ор-гана, као и у центрима за пресађивање људских органа („Сл. гласник РС”, бр. 71/2019 од 4. 10. 2019)

● Правилник о начину, условима и медицин-ским критеријумима за процену здравственог стања живог даваоца, процени ризика и дожи-вотном праћењу здравственог стања живих давалаца након пресађивања људског органа, као и начину вођења евиденције о живим да-ваоцима људских органа („Сл. гласник РС”, бр. 71/2019 од 4. 10. 2019)

● Правилник о садржају обрасца изјаве о при-станку примаоца на пресађивање људских органа („Сл. гласник РС”, бр. 71/2019 од 4. 10. 2019)

● Правилник о начину извештавања о озбиљ-ним нежељеним догађајима и озбиљним неже-љеним реакцијама, начину вођења евиденције, као и начину извештавања у случају међуна-родне размене људских органа („Сл. гласник РС”, бр. 71/2019 од 4. 10. 2019)

● Правилник о допуни Правилника о угова-рању здравствене заштите из обавезног здрав-ственог осигурања са даваоцима здравствених

услуга за 2019. годину („Сл. гласник РС”, бр. 73/2019 од 11. 10. 2019)

● Правилник о садржају и облику обрасца пристанка живог даваоца људског органа и садржају обрасца опозива пристанка живог даваоца људског органа („Сл. гласник РС”, бр. 73/2019 од 11. 10. 2019)

● Правилник о медицинским критеријумима, начину и условима за утврђивање смрти („Сл. гласник РС”, бр. 73/2019 од 11. 10. 2019)

● Правилник о републичкој листи чекања („Сл. гласник РС”, бр. 73/2019 од 11. 10. 2019)

● Правилник о начину паковања, означавања и превоза људских органа („Сл. гласник РС”, бр. 73/2019 од 11. 10. 2019)

● Правилник о начину обележавања и чувања података, вођењу документације и обезбеђењу следљивости свих прибављених, добијених, пресађених и неискоришћених људских орга-на („Сл. гласник РС”, бр. 73/2019 од 11. 10. 2019)

● Правилник о изменама Правилника о Листи лекова који се прописују и издају на терет сред-става обавезног здравственог осигурања („Сл. гласник РС”, бр. 73/2019 од 11. 10. 2019)

ПОРЕЗИ, ЦАРИНЕ

● Уредба о изменама Уредбе о ближим услови-ма, критеријумима и елементима за паушално опорезивање обвезника пореза на приходе од самосталне делатности („Сл. гласник РС”, бр. 69/2019 од 27. 9. 2019)

● Одлука о изменама Одлуке о оснивању, по-четку и престанку рада царинарница, царин-ских испостава, одсека и царинских реферата („Сл. гласник РС”, бр. 69/2019 од 27. 9. 2019)

● Закон о изменама и допунама Закона о по-резу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 72/2019 од 7. 10. 2019)

● Правилник о изменама и допунама Правил-ника о облику, садржини, начину подношења и попуњавања декларације и других образаца у царинском поступку („Сл. гласник РС”, бр. 74/2019 од 11. 10. 2019)

101

...ДО

НЕТИ

Х И

ЗМЕЂ

У ДВ

А Б

РОЈА

LEGE A

RTIS ●

НО

ВЕМБА

Р 2019.

... донетих између два броја

ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ, ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА

● Закон о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 73/2019 од 11. 10. 2019)

● Закон о ревизији („Сл. гласник РС”, бр. 73/2019 од 11. 10. 2019)

● Закон о изменама и допунама Закона о оси-гурању депозита („Сл. гласник РС”, бр. 73/2019 од 11. 10. 2019)

● Закон о отвореним инвестиционим фондо-вима са јавном понудом („Сл. гласник РС”, бр. 73/2019 од 11. 10. 2019)

● Закон о алтернативним инвестиционим фон-довима („Сл. гласник РС”, бр. 73/2019 од 11. 10. 2019) Уредба о утврђивању елемената годишњег програма пословања за 2020. годину, односно трогодишњег програма пословања за период 2020–2022. године јавних предузећа и других облика организовања који обављају делат-ност од општег интереса („Сл. гласник РС”, бр. 74/2019 од 11. 10. 2019)

ПРИВРЕДНИ РЕГИСТАР

● Правилник о садржини Регистра заложног права на покретним стварима и правима и до-кументацији потребној за регистрацију („Сл. гласник РС”, бр. 71/2019 од 4. 10. 2019)

● Одлука о измени Одлуке о накнадама за по-слове регистрације и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре („Сл. гласник РС”, бр. 73/2019 од 11. 10. 2019)

САОБРАЋАЈ

● Правилник о начину електронске наплате путарине, посебним условима и техничким захтевима за Европску електронску наплату путарине и елементима интероперабилности („Сл. гласник РС”, бр. 71/2019 од 4. 10. 2019)

● Правилник о програму стручног оспособља-вања и усавршавања знања, начину полагања стручног испита и испита за проверу знања и садржини и изгледу лиценце за ревизора, одно-сно проверавача („Сл. гласник РС”, бр. 71/2019 од 4. 10. 2019)

● Одлука о проглашењу линија у јавном инте-ресу у ваздушном саобраћају („Сл. гласник РС”, бр. 73/2019 од 11. 10. 2019)

● Уредба о начину закључивања и садржини оквирних споразума за доделу капацитета же-лезничке инфраструктуре („Сл. гласник РС”, бр. 74/2019 од 11. 10. 2019)

● Уредба о допуни Уредбе о условима за про-глашење линије у јавном интересу у ваздушном саобраћају („Сл. гласник РС”, бр. 74/2019 од 11. 10. 2019)

● Одлука o изменама Одлуке о проглашењу ли-нија у јавном интересу у ваздушном саобраћају („Сл. гласник РС”, бр. 74/2019 од 11. 10. 2019)

● Правилник о превозу нарочитих пошиљака („Сл. гласник РС”, бр. 74/2019 од 11. 10. 2019)

● Правилник о садржини акта о одржавању подсистема туристичко-музејске железнице и начину регулисања железничког саобраћаја на тој железници („Сл. гласник РС”, бр. 74/2019 од 11. 10. 2019)

● Наредба о времену отворености аеродрома за одвијање ваздушног саобраћаја („Сл. гла-сник РС”, бр. 74/2019 од 11. 10. 2019)

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

● Одлука о одређивању субјеката од посебног значаја за заштиту и спасавање у Републици Србији („Сл. гласник РС”, бр. 69/2019 од 27. 9. 2019)

● Уредба о систематском праћењу стања и квалитета земљишта („Сл. гласник РС”, бр. 73/2019 од 11. 10. 2019)

ПОЉОПРИВРЕДА

● Уредба о изменама Уредбе о расподели под-стицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2019. години („Сл. гласник РС”, бр. 69/2019 од 27. 9. 2019)

● Уредба о измени Уредбе о утврђивању Годи-шњег програма развоја саветодавних послова у пољопривреди за 2019. годину („Сл. гласник РС”, бр. 69/2019 од 27. 9. 2019)

102

LEG

E A

RTI

S ●

ПРО

ПИ

СИ У

ПРА

КСИ

КА

ЛЕН

ДА

Р В

АЖ

ЕЊА

ПРА

ВН

ИХ

АК

АТА

● Правилник о изгледу обрасца и поступку издавања личне карте за странца и привремене личне карте за странца („Сл. гласник РС”, бр. 20/2019 и 47/2019)

– почиње да се примењује 1. 11. 2019. године.

● Закон о испитивању, жигосању и обележавању оружја, направа и муниције („Сл. гласник РС”, бр. 87/2018)

– почиње да се примењује 21. 11. 2019 године.

● Закон о изменама и допунама Законика о кривичном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 35/2019)– чл. 1, 4. и 5. овог закона ступају на снагу 1. 12. 2019. године.

● Закон о изменама и допунама Кривичног законика („Сл. гласник РС”, бр. 35/2019)– ступа на снагу 1. 12. 2019. године.

Kaлендар важења правних акатаПрописи који одложено престају да важе или чија одложена примена почиње у наредном периоду

Преглед прописа...

... донетих између два броја

ЕНЕРГЕТИКА

● Уредба о уделу биогорива на тржишту („Сл. гласник РС”, бр. 71/2019 од 4. 10. 2019)

● Правилник о техничким и другим захтевима за биогорива и биотечности („Сл. гласник РС”, бр. 73/2019 од 11. 10. 2019)

ПЛАНИРАЊЕ, ИЗГРАДЊА

● Правилник о садржини, начину и поступку израде и начину вршења контроле техничке документације према класи и намени објеката („Сл. гласник РС”, бр. 73/2019 од 11. 10. 2019)

БЕСПЛАТНА ПРАВНА ПОМОЋ

● Уредба о тарифи за пружање бесплатне прав-не помоћи („Сл. гласник РС”, бр. 74/2019 од 11. 10. 2019)

ОСТАЛЕ ОБЛАСТИ

● Правилник о стручном испиту за вршење по-слова приватног обезбеђења и редарске службе („Сл. гласник РС”, бр. 74/2019 од 11. 10. 2019)

● Правилник о изменама Правилника о по-ступку за решавање спорова поводом реги-страције назива националних интернет домена („Сл. гласник РС”, бр. 74/2019 од 11. 10. 2019)

С нама нема лутања!

3ДЕЦЕНИЈЕ

Е Л Е К Т Р О Н С К О П Р А В Н О И З Д А Њ Е

СУДСКО--АДВОКАТСКИ

РОКОВНИК

Lege ArtisПРОПИСИ УПРАКСИ

ПОСЛОВНИСАВЕТНИК

ЈАВНЕНАБАВКЕ

СТРУЧНИКОМЕНТАРИ

АДВОКАТСКИРОКОВНИК

САВЕТОВАЊА

3ДЕЦЕНИЈЕ

Унак

рсни

пог

лед

Радн

о пр

аво

Грађ

анск

о пр

аво

При

вред

но п

раво

Крив

ично

пра

во

Јавн

е на

бавк

е и

буџе

ти

Упра

вно

прав

о