U ponedeljak, 28. avgusta, po~inje upis studenata Visoke medicinske {kole u Beranama

Vlada „progurala“ svoju odlukuStrana V

U Novoj Varo{i Sedmi sabor tradicionalnog pevanja iz vika

Svetkovina stare pesmeStrana IV

M. \

erle

k

PETAK, 25. avgust 2017, broj 7270/540, godina XXI, cena 40 din, 30 den, 1 KM, 0.7 EUR (CG), 5 kuna www.danas.rs

Sulejman Ugljanin

Stogodi{njica Sjeni~ke konferencijeStrana III

Asim Nik{i}

Zlatni novopazarski bokseriStrana VII

I pored protivljenja dela gra|ana Priboja

Po~ela gradnjahidroelektranena Limu

Strana II

Ispra}aj had`ija iz Novog Pazara

Novi Pazar - U Novom Pazaru suodr`ane dve sve~anosti povodom od-laska muslimanskih vernika u had`. Umuslimanska svetili{ta u Meki i Medi-ni spra}eno je 565 budu}ih had`ija, ~i-ji odlazak su organizovali RijasetIslamske zajednice (IZ) Srbije i Me{i-hat IZ u Srbiji.

Tradicionalni ispra}aj budu}ih ha-d`ija Rijaset IZ Srbije organizovao je usportskoj hali „Pendik“. U organizaci-ji ove IZ u muslimanska svetili{ta oti-{lo je 330 hodo~asnika, a njima je sre-

}an put po`eleo vrhovni poglavar reis-l-ulema Sead Nasufovi}. Me{ihatIslamske zajednice u Srbiji svoje hodo-~asnike tradicionalno je ispratio sa no-vopazarskog gradskog trga. Ova IZ je

na put da obave petu islamsku du`nostposala 235 had`ija. Njih je na sre}anput ispratio predsednik Me{ihata IZ uSrbiji muftija Mevlud Dudi}.

S. N.

U organizaciji Rijaset Islamske zajednice Srbije i Me{ihat IZ u Srbiji

Ispra}ene had`ije iz Sand`aka

Bajram 1. septembraOdlazak na had` u Meku ozna~ava petu muslimansku du`nost i obavlja se pre

Kurban-bajrama, koji se naziva i had`ijski. Kurban-bajram je jedan od dva najva-`nija muslimanska praznika. Traje ~etiri dana i ove godine je 1. septembra.

Foto:

Me{

ihat IZ

u Srb

iji

Novi Pazar - Novopazarskeosnovne i srednje {kole u novu{kolsku godinu u}i }e doterani-je, ali sa starim problemom blo-kade ra~una. Sredstvima lokalnesamouprave i inostranih dona-tora {kolske zgrade su saniranepo prioritetima. Najobimniji ra-dovi odvijali su se na jednoj odnajstarijih gradskih osnovnih{kola „Stefan Nemanja“. [kola jedobila potpuno novi krov, uve-deno je novo grejanje i nove in-

stalacije i ura|en sanitarni ~vor.Ovo gradili{te obi{ao je gradona-~elnik Nihat Bi{evac, koji je obe-}ao da }e grad za {kolstvo uvekizdvajati zna~ajna sredstva. Re-kao je da je ove godine u grad-skom bud`etu predvi|eno zaosnovne srednje {kole 167 mili-ona dinara, „ali smo predvideli irebalans kako bi smo dodatnasredstva ulo`ili u {kolsku infra-strukturu“. S. N.

Strana III

Novopazarski gradona~elnik Nihat Bi{evac obe}ao deblokadu ra~una {kola

Sre|ivanje {kola i u rebalansu

Nova koalicija u op{tini Tutin

SDP i SNS u{le u vlastStrana III

Tutin - Turizam je jedan odresursa na koji op{tina Tutinra~una u svojim razvojnim pro-gramima (kulturno-istorijskonasle|e, prirodne lepote Pe{ter-ske visoravni, lov, ribolov). Niovo podru~je, kao vid turisti~keponude, nije mimoi{la izgrad-nja etno sela. Ustaljena je i pri-~a o privatnoj inicijativi i obe}a-njima da }e finansijska pomo}sti}i i od lokalne samouprave.

Jedna takva pri~a krenula jepre dve godine u selu Radu{a,~etiri kilometra udaljenom odTutina. Na 1.004 metra nad-morske visine po fazama ni~eetno selo Radu{ke staze. Natom mestu nekada je bila lova~-

ka ku}ica, a onda je tutinski tr-govac i ugostitelj Salko Kahro-vi} Ljaka do{ao na ideju da gra-di etno selo sa sadr`ajima inte-resantnim za posetioce, kojepostaje sve omiljenije sastajali-{te Tutinaca i gostiju iz okolnihop{tina, ali i drugih delova Srbi-je. Kombinacija starog i novog.Na tri hektara, odmah ispod as-faltiranog radu{kog puta, za sa-da, izgra|ena je glavna resto-ranska zgrada i sedam letnjiko-vaca. Mali zoolo{ki vrt je u za-~etku. Prvi stanari su mu konji-}i poni, ze~evi, patke, fazani, ri-be... Za najmla|e posetioceatrakcija i zabava. U objekte suugra|eni materijali sa starih ku-

}a (kamen, grede, crep), a napoplo~anim stazama su stari }i-limi sa prepoznatljivim motivi-ma iz ovog kraja. Tu su i staripredmeti, bez kojih se nije mo-glo zamisliti ni jedno doma}in-stvo. Bri`ljivo su odabrani i po-stavljeni da ne naru{avaju am-bijentalnu celinu.

- Veliku pomo} u izgradnjietno sela imao sam od ljudi izovog kraja, jer sam od njih dobiomnogo gra|evinskog materijalabesplatno, od njihovih starihgra|evina koje su ru{ili. Sve su tomajstori morali pa`ljivo da po-stavljaju da ne{to ne o{tete, ka`eKahrovi}, koji najavljuje izgrad-nju jo{ nekoliko letnjikovaca, as-

faltiranje velikog parking prosto-ra i uvo|enje novih sadr`aja. Ra-du{ke staze su etno selo na otvo-renom. Nema sme{tajnih kapa-citeta. Njihova izgradnja je u pla-nu. Zbog toga, ovaj prostor, u sr-

cu Pe{terske visoravni, ima se-zonsko radno vreme. Vrata zaposetioce su otvorena od majado kraja septembra. Do Radu-{kih staza se sti`e asfaltiranimputem, koji je za ovda{nje prili-

ke u pristojnom stanju. Za iz-gradnju novih sadr`aja u ovometno selu Kahrovi} o~ekuje damu stigne obe}ana finansijskapomo} lokalne samouprave.

S. Novosel

petak, 25. avgust 2017.II

Priboj - U ponedeljak je uPriboju po~ela izgradnja hidro-elektrane „Rekovi}i“ sa akumu-lacijom na reci Lim. Investitorhidroelektrane, ~ijoj gradnji seposlednjih pet godina protiviodeo gra|ana Priboja i nekolikoudru`enja je privatna firma fir-ma „Mini hydro investments“,na ~ijem je ~elu Nikola Petrovi},doskora{nji direktor Elektro-mre`e Srbije.

Nekoliko dana su se radovina izgradnji brane obavljani bezpodataka na gra|evinskoj tabli,a zainteresovanim gra|animaradnici su obja{njavali da se gra-di dalekovod, a ne hidroelektra-na. U sredu su na tablu posta-vljeni podaci, tako da vi{e nemadileme da }e se na gradskompodru~ju op{tine Priboj, na kilo-metar i dve stotine metara odde~jeg vrti}a, gradi hidroelektra-na instalisane snage 7, 92 MW iakumulacija sa branom visine46 metara. Radove izvodi gra|e-vinska firma „Hidro tan“, koja se

ina~e bavi izgradnjom mini hi-droelektrana. Njen vlasnik jeDu{an Klisura, poreklom iz Pri-boja. „Mini hydro investments“je na osnovu ranije dobijeneenergetske dozvole jo{ 2012. go-dine anga`ovala firmu „Geo-sfera“ iz ^a~ka i po~ela bu{enjekorita Lima, koje je, na osnovuprijave Dejana Puzovi}a, pred-stavnika udru`enja „EKo LIM „tada{nje nadle`no Ministarstvoproglasilo nelegalnim.

To je bio povod za pokretanjepeticija gra|ana protiv izgradnjeove hidroelektrane kao i protestai pisanja prigovora na planove zaizgradnju i Studiju procene utica-ja na `ivotnu sredinu. Stru~naslu`ba FAP-a je u aprilu 2013. go-dine sa~inila izve{taj, u kome pi{eda bi se izgradnjom takve hidro-elektrane ozbiljno ugrozila bez-bednost objekata pogona „Mon-ta`a“, jer bi on jednim delom biopoplavljen. Za uspeh inicijative zaraspisivanje referenduma, za iprotiv izgradnje hidroelektrana

na Limu u Priboju, koju je u tokuizborne kampanje, 2014. godineraspisao LDP Priboj, falilo je sto-tinak potpisa, ali je prikupljanjenaprasno prekinuto.

Svi prigovori su odbijeni, aStudija procene uticaja na `i-votnu sredinu je 2014. godineizmenjena. Izmenjen je i planizgradnje hidroelektrane, ~ija jevisina, a time i zapremina hi-droakumulacije pove}ana pa jetako nadle`nost za dobijanjegra|evinske dozvole sa lokal-nog pre{la na republi~ki nivo.

Pre nego {to se to desilo u lo-kalnoj skup{tini su vo|ene ras-prave o izgradnji hidroelektra-ne, a to je bio razlog da neki od-bornici podnesu ostavke, izmoralnih razloga, kako su samiobrazlo`ili. Lokalna skup{tinaje ipak ve}inom glasova potvr-dila sve planove i odobrila grad-nju hidroelektrane.

Struktura vlasni{tva firmeinvestitora“Mini hydro invest-ments“ se u tom periodu ~estomenjala, sada{nji zakonski za-stupnik Nikola Petrovi} nije biou njoj dok je obavljao poslovedirektora Elektromre`e Srbije,u to vreme suvlasnik je bila i„PEGAGASSUN LIMITED“,firma sa Devi~anskih ostrva.

S. Bjeli}

I pored protivljenja dela gra|ana Priboja

Po~ela gradnja hidroelektrane na Limu

Sjenica - Sve~anom akademi-jom u Sjenici je zavr{eno obele-`avanje 764-godi{njice postoja-nja te op{tine. Ovoj sve~anostiprethodilo je niz kulturno-za-bavnih i sportskih aktivnosti uokviru manifestacije „Sjenicaotvorenog srca“. Sve~ana akade-mija, kojoj su prisustvovali mno-gobrojni gosti iz okolnih san-d`a~kih i drugih op{tina u Srbiji idr`avnih institucija, po~ela je pri-kazivanjem promotivnog filma„Od Sjenice do Sjenice“.

U pozdravnoj re~i predsednikop{tine Sjenica Hazbo Mujovi}ocenio je da je ova varo{ica „da-nas malo bolje i atraktivnije me-sto za ivot nego {to je bila u pret-hodnom periodu“ i da je „posta-la izvanredna turisti~ka destina-cija“. Naglasio je da je vreme iz-me|u dva praznika op{tine, obe-le`ila intenzivna izgradnja sa in-vestiranih 350 miliona dinara ida je najvi{e projekata finansira-no iz op{tinskog bud`eta, „ali ni-je izostala ni pomo} Vlade Srbijei nadle`nih ministarstava“. Kaotrenutno najva`nije projektepredsednik sjeni~ke op{tine je

naveo izradu projektno-tehni~kedokumentacije za Ski-centar@are i izgradnju zelene pijace„koja je jedan od kapitalnih in-frastrukturnih objekata „ i za sle-de}i mesec najavio raspisivanjetendera za izbor izvo|a~a rado-va. U toku su radovi na potpunojrekonstrukciji zgrade Gimnazijei osnovne {kole u Dugoj Poljani iambulantama u [tavlju i Karaju-ki}a bunarima. Veliku pomo} urealizaciji razvojnih projekata,kako je rekao Mujovi}, imali suinostranih donatora i posebnoistakao EU i Tursku razvojnuagenciju (TIKA).

- Sjenici su potrebni mladi istru~ni kadrovi i u godini koja jepred nama stvori}emo uslove zaotvaranje Poljoprivrednog fa-kulteta. Treba da po~ne izgrad-nja zgrade za taj fakultet sa stu-dentskim domom. U izgradnjuprostora od 7.500 kvadratnihmetara bi}e ulo`eno oko tri mi-liona evra, istakao je Mujovi}.

Povodom Dana Sjenice, op-{tinski parlament je doneo od-luku da dodeli priznanja onimakoji su doprineli razvoju op{ti-ne. Priznanja su posthumnododeljena biv{em predsednikuop{tine Sjenica Esadu Zorni}u,koji je preminuo iznenada sa-mo nekoliko dana pre sve~aneakademije, Ru{idu Mahmuto-vi}u i Rifatu Kurtovi}u. Prizna-nje su dobili Vida Parezanovi},Zlatko Tahirovi} (vlasnik sajtasjenica.com), [efko Papi}, AlijaSalihagi}, Zagorka Popadi} iFondacija „Ana i Vlade Divac“.

S. Novosel

Sjenica obele`ila 764 godine postojanja

Varo{ica postala boljemesto za ivot

Ukaz kralja StefanaSjenica svoj dan obele`ava 14. avgusta. Tog dana 1253. godine

ovo mesto je prvi put pomenuto u nekom pisanom dokumentu.Istorija ka`e da je tog dana i te godine kralj Stefan Uro{ I pisao du-brova~kom knezu, vlasteli i trgovcima „da mogu njihovi trgovci pona{oj zemlji da hode slobodno, da mogu trgovati, ali da moraju sta-ti na Sjenici i dati dohodak gospodski“.

Ni{ta bez Tita

Posetiocima obaveznoupadne u o~i je velika ura-mljena fotografija do`ivot-nog predsednika svih narodai narodnosti biv{e SFRJ. I topodse}a na vreme kada jemalo ku}a bilo bez te fotogra-fije. Kad je vide na zidu u Ra-du{kim stazama, najvi{e jojse obraduju najstariji poseti-oci, koji ovde organizovanosti`u iz drugih delova Srbije.

Dobijena dozvolaTrenutni radovi na izgradnji hidroelektrane „Rekovi}i“ izvode

se na osnovu Re{enja o gra|evinskoj dozvoli koje je 9. juna ove go-dine izdalo Ministarstvo gra|evinarstva saobra}aja i infrastruktu-re. Trebalo bi da, na osnovu plana, budu zavr{eni 21. oktobra 2019.

Predsednik op{tineHazbo Mujovi}: Sjenici su potrebnimladi i stru~ni kadrovi

Foto:

Op{ti

na Sj

enica

Radovi na hidroelektrani „Rekovi}i“

Po~eci etno turizma u tutinskoj op{tini

Radu{ki letnjikovci

Radu{ke stazeatrakcija tutinsketuristi~ke ponude

NO

VOPA

ZARS

KESL

IKE

I PRI

LIKE

VatrometiHvala, na pitanju. Zdravo smo i dobro smo. Neka-

ko se snalazimo u sezoni belih koverata. Do{lo neko~udno vreme, vi{e se radujemo dolasku plavih kove-rata sa ~inovni~kim {tambiljima, nego belim naslo-vljenim krasnopisom. Dolazak i jednih i drugih zna~idavanje. Ovi beli u letnjoj sezoni su u~estaliji. S po{to-vanjem sre}ni zovu na sunete, babine, svadbe, sa al-koholom i bez njega. Ove druge su isplativije i efika-snije. U toku dana mo`e da se stigne na po nekolikomesta da se sre}ni ispo{tuju. E. onda se danima pre-pri~ava. Nevesta sa vrha Pe{teri helikopterom sletelai duga~kim tepihom pro{etala sve do „Vrbaka“. U du-

goj, dugoj koloni pro{etali osune}eni mali{ani do su-ned`ije i natrag. Ma{alah, {ta be{e naroda. Ma{alah,be{e napredna i ona beba. Dovezli je u kolicima spe-cijalno kupljenim za tu priliku. Da se narod divi koli-cima. Neka ona odu na o~i, jok beba. Tek, muzika {tobi za sva~iju du{u. Dr` za one stare meraklijske pesme,dr` za ove od jedne prosto pro{irene re~enice, {to imse ni po~etak ni kraj ne znaju. To sve vide oni {to ima-ju bele koverte kao ulaznice. „Veselje“ je i za ostalenarodne mase. Kad u neko doba no}i grunu vatrome-ti. Usnule ptice se razlete, a ostali naga|aju „~ija li nassre}a no}as obasjava“. Va`no je da se pri~a. Vatrome-ti nisu vi{e doga|aj. Postali su deo svakodnevnih {en-lu~enja. S. N.

petak, 25. avgust 2017. III

Ovaj prilog sufinansiragrad Novi PazarNOVI PAZAR DANAS

Novi Pazar - Novopazarskeosnovne i srednje {kole u novu{kolsku godinu u}i }e doterani-je, ali sa starim problemom blo-kade ra~una. Sredstvima lokal-ne samouprave i inostranih do-natora {kolske zgrade su sanira-ne po prioritetima. Najobimnijiradovi odvijali su se na jednojod najstarijih gradskih osnov-nih {kola „Stefan Nemanja“.[kola je dobila potpuno novikrov, uvedeno je novo grejanje inove instalacije i ura|en sani-tarni ~vor. Ovo gradili{te obi{aoje gradona~elnik Nihat Bi{evac,koji je obe}ao da }e grad za {kol-stvo uvek izdvajati zna~ajnasredstva. Rekao je da je ove go-dine u gradskom bud`etu pred-vi|eno za osnovne srednje {ko-le 167 miliona dinara, „ali smopredvideli i rebalans kako bismo dodatna sredstva ulo`ili u{kolsku infrastrukturu“.

- Kada je ova {kola u pitanju,zahvalnost dugujemo KraljeviniNorve{koj, koja je u projektuu~estvovala sa 350 hiljada evra iKancelariji za javna ulaganja ko-

ja je dala 70 hiljada evra, a mismo iz gradskog bud`eta izdvo-jili vi{e od 100 hiljada evra. Veli-ku zahvalnost dugujemo i rodi-teljima u~enika ove {kole koji sudali zna~ajan doprinos u reali-zaciji ovog projekta - naglasio jeBi{evac. On se osvrnuo na stal-no aktuelnu blokadu {kolskihra~una i rekao da „grad ula`esve svoje resurse kako bi vi{ego-di{nji problem sa blokadom ra-~una {kolama bio re{en“.

Ni ova {kolska godina za ov-da{nje {kole ne}e po~eti bez blo-kade ra~una. „Ute{no“ u odno-su na pro{logodi{nji po~etakdug se smanjio za ne{to vi{e od3,5 miliona dinara, ali se poveri-ocima duguje preko 12,4 milio-na. Prema podacima Narodnebanke Srbije (NBS), najte`a situ-acija je u O[ „Selakovac“ ~iji jera~un u neprekidnoj blokadi od2013. godine. U minulih godinudana, {kola je uspela da umanjidugovanja za 1,1 miliona, ali du-guje jo{ 2,6 miliona dinara. Povisini duga, na drugom mestu jeO[ „Stefan Nemanja“ sa 2,2 mi-

liona, ~iji je dug za godinu danaporastao za 1,5 miliona dinara.U nezavidnoj situaciji je O[ „Jo-{anica“ sa dugom od 2,1 milionadinara i ona je u odnosu na po-~etak pro{le {kolske godineuspela da svoj dug smanji za 700hiljada dinara. Milionski dug je ina ra~unima {kola „Bratstvo“ -oko 1,3 miliona, „Desanka Mak-simovi}“ -1,1 miliona i „RifatBurd`ovi} Tr{o“ milion dinara.Manja dugovanja imaju {kole„Kalifa bin Zajed al Nahjan“ - vi-{e od 750 hiljada, „Rastko Ne-manji}“ - 650 hiljada i za 445 hi-ljada dinara u blokadi je ra~un{kole „\ura Jak{i}“. Po podaci-ma NBS finansijskih problemanemaju {kole „Dositej Obrado-vi}“, „Jovan Jovanovi} Zmaj“,„Vuk Karad`i}“, „]amil Sijari}“i „Me{a Selimovi}“. Od srednjih{kola samo je blokiran ra~unGimnazije za dug od 72 hiljadedinara. Pro{le godine osnovne{kole su za svoje potrebe iz grad-ske kase dobile 75 miliona dina-ra ili ~etiri vi{e nego prethodnegodine. S. Novosel

Novopazarski gradona~elnik Nihat Bi{evac obe}ao deblokadu ra~una {kola

Sre|ivanje {kola i u rebalansu

Novi Pazar - Rezultati ana-lize posmrtnih ostataka, pro-na|enih prilikom iskopava-nja temelja za novu zgraduHitne slu`be u Novom Paza-ru, jo{ nisu gotovi.

- Obavesti}emo javnostodmah po dobijanju prvihrezultata analize posmrtnihostataka. U stalnom smokontaktu sa nadle`nim repu-bli~kim institucijama. Uputi-li smo dopis svim zvani~niminstitucijama radi saznanjaprave istine o prona|enimposmrtnim ostacima. Svako-dnevno smo u kontaktu sa

Vi{im javnim tu`ila{tvom iRepubli~kim kriminalisti~-kim tehni~kim centrom gdesu posmrtni ostaci upu}enina ispitivanje - rekao je me-dijima gradona~elnik NovogPazara Nihat Bi{evac. Po-smrtni ostaci vi{e osoba pro-na|eni su polovinom jula.Po~ela su naga|anja ~iji bimogli da budu. Lokalni me-diji spekuli{u da se radi omasovnoj grobnici, gde sunakon Drugog svetskog ratastreljani oni koji su optu`eniza saradnju sa okupatorom.

S. N.

Kru`ni tokkod Bolnice

Novi Pazar - Preduze}e zaputeve „Novi Pazar put“ odabra-no je na javnom tenderu, koji jelokalna samouprava raspisala zaizgradnju kru`nog toka u bliziniDoma zdravlja i Op{te bolnice.Ova saobra}ajnica bi}e izgra|enana raskrsnici ulica Veljka Vlahovi-}a, generala @ivkovi}a, MarkaKraljevi}a i Had`et. Radovi trebada po~nu u narednih nekoliko da-na, a vrednost je 5,3 miliona dina-ra. Sredstva su izdvojena iz grad-skog bud`eta. Ova saobra}ajnicase nalazi me|u desetak infra-strukturnih projekata za koje je izgradske kase namenjeno skoro 60miliona dinara i rok za zavr{etakradova je kraj ovogodi{nje gra|e-vinske sezone. S. N.

Tutin - Od pro{le sedmiceSand`a~ka demokratska partija(SDP), ~iji osniva~ je potpred-sednik Vlade Srbije Rasim Lja-ji} i SNS postale su deo lokalnevlasti u op{tini Tutin. Spora-zum o u~e{}u u vlasti potpisalisu predstavnici SDA Sand`aka iove dve partije. Tako su i u ovojop{tini po~ele da va`e odredbeDeklaracije o strate{kom part-nerstvu izme|u SDA Sand`aka

i SDP, koji su krajem decembrapro{le godine potpisali pred-sednici partija Sulejman Uglja-nin i Nihad Hasanovi}.

Prethodnih meseci, ove dvenajja~e bo{nja~ke partije, potpi-sale su sporazum o zajedni~-kom u~e{}u u vlasti u Sjenici iNovom Pazaru. Cilj potpisiva-nja Deklaracije je uspostavljanjepune politi~ke i dru{tvene sta-bilnosti u Sand`aku. Na osnovu

sporazuma potpisanog u Tuti-nu, SDP je za svoje kadrove do-bila mesta pomo}nika predsed-nika op{tine, ~lana Op{tinskogve}a, na~elnika i zamenika Op-{tinske uprave i op{tinskog pra-vobranioca. Bez obzira {to SNSnema nijednog odbornika u op-{tinskom parlamentu, u{la je ulokalnu vlast. Predsednik tutin-skih naprednjaka Rade Petrovi}dobio je funkciju savetnikapredsednika op{tine za me|u-nacionalne odnose i saradnju saVladom Srbije.

U aktuelnom sazivu SO Tu-tin ima 37 odbornika. SDA San-d`aka ima 22, SDP devet i {estodbornika ima opoziciona Bo-{nja~ka demokratska zajednicaSand`aka (BDZS) ~iji je lidernarodni poslanik Muamer Zu-korli}. Ina~e, SDA Sand`akaima apsolutnu vlast u tutinskojop{tini od 1996. godine.

S. Novosel

Posmrtni ostaci jo{ na ispitivanju

Gradona~elnik Bi{evac obi{ao radove na {koli „Stefan Nemanja“

Foto:

S. @u

pljan

in

Nova koalicija u op{tini Tutin

SDP i SNS u{le u vlast

Novi Pazar - Za Bo{nja~ko na-cionalno ve}e (BNV) ova godinaje godina obele`avanja stogodi-{njice od Sjeni~ke konferencije idono{enja istoimene deklaracije.Odluka o progla{enju ove godinegodinom Sjeni~ke konferencije,doneta je pre dve godine na sve-~anoj sednici u Sjenici, a minulogvikenda u Novom Pazaru vek ododr`avanja te konferencije obe-le`en je sve~anom sednicomBNV i okruglim stolom.

Predsednik BNV SulejmanUgljanin je sa sednice pozvaoEU, OEBS i UN da trajno re{estatus Sand`aka i Bo{njaka u Sr-biji. Rekao je da je nakon Berlin-skog kongresa Sand`ak podeljen„bez ikakvog pravnog akta i do-kumenta“ u „celofan“ koji se zo-ve Kraljevina Srba, Hrvata i Slo-venaca. „Danas se taj celofanotvara, jer mi ho}emo da vidimoko smo i gde smo. Pitanje o to-me {ta se tada desilo treba daotvore nau~nici, a mi }emo dapodr`imo sve ono {to ka`e nau-ka, od koje tra`imo istinu i da nedozvoli falsifikate“, rekao jeUgljanin. Ugljanin je istakao „daBo{njaci, kao deo jedinstvenognacionalnog korpusa sa Bo{nja-cima u BiH, tra`e da budu jezi-~ak na vagi u mirnom re{avanjujugoslovenske krize i evropskomputu Srbije“ i izrazio o~ekivanjeda }e Crna Gora, ali i Srbija po-mo}i Bo{njacima da dobiju svo-ja prava i tlo pod nogama.

Sjeni~ka konferencija je odr-`ana 13. i 14. avgusta 1917. godi-ne. Tada su 12 gradona~elnika ipredsednika sand`a~kih op{tina

(uglavnom age i begovi) usvojilideklaraciju kojom se od Austro-ugarske tra i da se Sand`ak otce-pi od Srbije i Crne Gore i pripojiBiH. U tom dokumentu pi{e daje „priklju~enje Bosni i Hercego-vini na{a nepokolebljiva `elja,istovremeno jedino razumno re-

{enje koje treba sprovesti do kra-ja“. U~esnici konferencije su zah-tevali izdvajanje Sand`aka iz Sr-bije i Crne Gore jer je „sasvim ne-prirodno otcepiti Sand`ak odBosne, okupirati ga i podeliti iz-me|u Srbije i Crne Gore“. Zaovaj zahtev, u dokumentu, pred-vi|ena je i alternativa „u slu~ajuda na{im zahtevima na koje miimamo pravo, a nama iz nekihnepoznatih razloga ne mo`e bitiudovoljeno, mi tra`imo samou-pravljanje Sand`akom“. Austro-ugarska nije mogla da udovoljiovom zahtevu, jer je bila pora`e-na strana u Prvom svetskom ra-tu. Posle zavr{etka rata i oslobo-|enja Srbije, ve}ina u~esnika Sje-

ni~ke konferencije je zbog „vele-izdaje“ i „antidr`avnog delova-nja“ sa ciljem otcepljenja, osu|e-na na vi{egodi{nje robije. Pomi-lovanje kralja Aleksandra Kara-|or|evi}a je stiglo 1921. godine.

Vek od odr`avanja tog skupaBNV obele`ava nizom aktivno-

sti ~iji je cilj „o~uvanje se}anjasand`a~kih Bo{njaka na tu kon-ferenciju i podizanje svesti onjenom zna~aju za ostvarivanjeprava Bo{njaka“. Ideju da San-d`ak bude samostalna regija, iz-dvojena iz sastava Srbije i CrneGore (sada“ moderna prekogra-ni~na regija po evropskim stan-dardima“), povla~i se od po~et-ka Ugljaninovog politi~kog de-lovanja (referendum u oktobru1991. o autonomiji Sand`aka sapravom priklju~enja nekoj odrepublika SFRJ, ali i uvo|enje20. novembra kao Dana San-d`aka - odr`avanje Zemaljskogantifa{isti~kog ve}a narodnogoslobo|enja Sand`aka 1943. go-dine u Pljevljima). Kada je u pi-tanju ovaj doga|aj, Ugljanin injegovi saradnici obavezno tadapodse}aju da su sva antifa{isti~-ka ve}a posle rada dobijala svo-je dr`ave, jedino je ZAVNOS os-tao bez toga i Bo{njaci uskra}e-ni za svoju dr`avu. S. Novosel

BNV obele`ava stogodi{njicu Sjeni~ke konferencije

Novi poziv za trajno re{avanjestatusa Sand`aka

Potpisivanje sporazuma o zajedni~kom vladanju SDA - SDP - SNS Foto:

Op{ti

na Tu

tin

Od posebnog zna~ajaDatume kada je odr`ana Sjeni~ka konferencija (13. i 14. avgust),

BNV je proglasilo danima od posebnog zna~aja sa sand`a~ke Bo{nja-ke. Zavr{nica obele`avanja bi}e odr`ana nau~nim skupom u Sjenici.

Okrugli sto: Zna~aj Sjeni~ke konferencije za Bo{njake

Foto:

BNV

Beograd, Novi Pazar - Izlo`ba crte`aMehmeda Slezovi}a, pod nazivom „Me-ditacije na Seni“, otvorena je ju~e u u Ga-leriji ‘73 u beogradskom naselju BanovoBrdo. Slezovi} se predstavlja crte`ima izciklusa „Meditacije na Seni“ koji su nasta-li tokom umetnikovog boravka u Parizu.

- O Slezovi}evom bogatom opusu, is-tra`iva~kom senzibilitetu i svestranostikoju demonstrira kroz bavljenje grafi-kom, slikom, crte`om i teorijom umet-nosti, Olivera Vukoti}, autorka teksta zakatalog, izme|u ostalog je istakla: „Crte`je jedan od likovnih modusa u kojimaSlezovi} ispoljava kreativni nerv. U osno-vi njegovog celokupnog opusa je figura-cija kao jezi~ki sistem i crte`i iz ciklusa„Meditacije na Seni“ zadr`avaju ovu pre-misu ali ispoljavaju i tendenciju ka bes-predmetnim sadr`ajima“, navodi Vuko-ti}, a prenosi portal Arte. „Ako se zna daje crte` disciplina koja prenosi ~arolijutrenutka zadr`avaju}i dah neposredno-sti i direktnog nadahnu}a, onda je jasnoza{to autor pojedine teme opservira u

ovoj izra`ajnoj formi. Slezovi} dubokopro`ivljava svoju umetnosti i zato je iza-brana problematika uvek emotivno bli-ska autoru ali isto tako i likovno intri-gantna kao sadr`aj koji on percipira navi{e nivoa. U tom svetlu treba posmatra-ti i pastele iz ciklusa „Meditacije na Seni“koji su nastali tokom umetnikovog bo-ravka u Parizu“, zaklju~uje Vukoti}. Isto-ri~arka umetnosti Ivona Raja~i} Baran-dovski u ovim crte`ima vidi i uticaj fran-cuskih impresionista. „Mehmed Slezovi}je svoj dijalog sa Parizom, rekom Senom,njenim ostrvima, obalama, mostovima iistorijskim zdanjima, ovekove~io u for-mi autonomnih crte`a pastelima, olov-kama u boji. On se tako|e obratio i veli-kanima impresionizma Pisarou, Moneu,Sezanu, svojim kompleksnim crte`om,hvataju}i prizore i senzacije bez rastaka-nja linije i forme“, prime}uje Raja~i} Ba-randovski. Beogradska i ni{ka publika,uz naravno Slezovi}ev rodni Novi Pazar,ve} su imali prilike da se upoznaju sa„Meditacijom na Seni“.

- Mehmed Slezovi} (1960, Novi Pa-zar), zavr{io je Fakultet likovnih umet-nosti u Beogradu 1985. godine u klasiprof. Radenka Mi{evi}a. Postdiplomskestudije slikarstva zavr{io kod prof. Mo-me Antonovi}a, na istoj {koli 1987. god,a potom i postdiplomske studije grafikekod prof. Emira Dragulja, 1990. godine.Doktorirao iz oblasti teorije umetnostina temi „Umetni~ki crte` u savremenojpraksi i teoriji“. Radio kao slobodniumetnik od 1990. do 2007 god. Od 2008.zaposlen kao profesor slikanja i crtanjana Departmanu za umetnost, Univerzi-teta u Novom Pazaru. ^lan ULUS-a iGrafi~kog kolektiva Beogradskog krugaod od 1987. god, a Me|unarodnog udru-`enja Krakovskog trijenala od 1997. Od1985 do 2016. god izlagao samostalno vi-{e od 60 puta u zemlji i inostranstvu, ipreko 400 puta kolektivno na raznim bi-jenalima i trijenalima grafike, crte`a, ma-lih formi i drugo. Njegovi radovi nalazese u muzejskim zbirkama (Tokio, Kra-kov, Kremona, Katanija...), kao i brojnim

zbirkama. Dobitnik je ve}eg broja doma-}ih i me|unarodnih nagrada (Gran prixFranti{ek Kupka 2006 - Prag, James Ha-im Pinto, za portret, Tuzla 2006, Meda-

Nova Varo{ - Duet Miroljub Raketi} iDragan Milo{evi} iz Dra`evi}a, pesmom„Kad zapjevam, pjevam solo“ pobedio jena Sedmom velikom saboru tradicional-nog pevanja iz vika, nedavno odr`anomu Novoj Varo{i.

Drugo mesto u najbrojnijoj, mu{kojkonkurenciji, gde se natpevavalo 15 du-eta - zauzeli su Milomir Stamatovi} izBukovika i Milutin Gujani~i} iz NoveVaro{i. Odlukom `irija, nagra|ena sudva tre}eplasirana dueta: Miroljub [ako-vi} iz Bura|e i Gledo Popovi} iz NoveVaro{i i Radovan Janji} i Milenko Kosti}iz Bioske. Smotru narodnog stvarala{tvai praznik stare starovla{ke pesme orga-nizovalo je Dru{tvo za negovanje tradi-cionalnog pevanja iz vika, uz ustaljenepokrovitelje - Ministarstvo kulture i in-formisanja Republike Srbije i Op{tinuNova Varo{.

Bio je ovo sabor sa do sada najvi{eu~esnika - 26 peva~kih parova iz sedam

op{tina Zlatiborskog okruga u ~etiri kon-kurenciji, a najbrojniji su bili, svakako,doma}ini.

Nadmetanje peva~a ocenjivao je iri:profesor etnomuzikologije na Fakulte-tu muzi~ke umetnosti u Beogradu, drDimitrije Golemovi} (predsednik), drSanja Radinovi}, etnomuzikolog, van-redni profesor na Fakultetu muzi~keumetnosti u Beogradu i Bosa Rosi}, et-nolog sa Zlatibora i ~lanica Dru{tva zanegovanje tradicionalnog pevanja izvi-ka od osnivanja.

U konkurenciji enskih parova pobe-du su odnele Zdravka Savi} i Vera Mati-jevi} iz Po`ege, a me{ovitih parova Dra-gica @uni} iz Arilja i Vlade Ponjavi} izBrekova. Aplauzima su posebno nagra-|eni najmla|i. Pobedio je duet brata i se-stre Strahinje i Sare Cvijeti} iz PribojskeBanje, ispred peva~ke dru`ine sa padineMurtenice - Pavla i Katarine Ili}, te Mi-lo{a i Marka Nedi} i Radoja i Marka Ne-di}. Uz afirmaciju tradicionalnog peva-nja iz vika kao jedne od najve}ih kultur-nih vrednosti {ireg podru~ja Starog Vla-

petak, 25. avgust 2017.IV V

KULTURAU Novoj Varo{i Sedmi sabor tradicionalnog pevanja iz vika

Nadmetalo se 26 parove iz {est op{tina u ~etiri konkurencije

Predsjednik Op{tine Pljevlja Mirko \a~i} o desetogodi{njoj rekonstrukciji Doma kulture

Dio ura|enih radova mora}e ponovo dase obavi

Pljevlja - Dio ranije ura|enih ra-dova na Domu kulture mora}e po-novo da se obave, kazao je pred-sjednik Op{tine Pljevlja Mirko \a-~i} nakon obilaska objekta ~ija re-konstrukcija traje 10 godina.

\a~i} nije precizirao o kojim ra-dovima je rije~, osim da su na pr-vom spratu i da ne}e mnogo ko{ta-ti lokalnu upravu. „Vidjeli smo dana prvom spratu, gdje su radovi ra-nije izvedeni, imamo jedan dio ra-dova koji se moraju izvesti ponovo.Isklju~ivu odgovornost za stanje tihradova snosimo mi u Op{tini. Bilomi, ili neko prije nas, manje je va-`no, ali je investitor svojom nebri-gom uticao da dio radova mora po-novo da se izvodi“, izjavio je \a~i},a prenose podgori~ke Vijesti. Tvrdida ti poslovi nisu vi{e obaveza pret-hodnog izvo|a~a zato {to su pro{lisvi garantni rokovi. „U narednomperiodu obezbijedi}emo izvo|a~ada se ti radovi saniraju“. \a~i} ka`eda je zadovoljan obimom izvedenihradova u svim prostorijama koji suugovoreni sa bjelopoljskom fir-mom „Unipred“ u vrijednosti odpreko milion evra.

Rekonstrukcija Doma kulture,veli~ine 4.000 metara kvadratnih iz-

gra|enog 1948. godine, po~ela je uaprilu 2007. kada je na ~elu Op{tinebio Filip Vukovi}. Op{tina je u tajposao krenula bez potrebnih gra|e-vinskih dozvola. Dolaskom na ~eloOp{tine Miloja Pupovi}a 2011. pre-kinuti su radovi na rekonstrukcijiDoma kulture, koji su do tada ko{ta-li oko 3,5 miliona evra. Nakon petgodina zastoja i sedam neuspje{nihtendera, krajem oktobra pro{le go-dine nastavljeni su radovi. \a~i} je uaprilu najavljivao zavr{etak radovado 21. maja, odnosno najkasnije do13. Jula. Prema sada{njoj ra~unici,rekonstrukcija }e ko{tati vi{e od 4,5miliona evra. C. D.

Nova Varo{ - Novovaro{ani i njihovigosti u`ivali su i ovog leta u lepotamakanjona Uvca. I ove godine, me|utim,u isto vreme su plovile dve regate, a ve-selo je bilo i u Kokinom Brodu i u Rado-inji.

Iako su najavljivali, organizatori ra-doinjske odnosno kokinobrodske tradi-cionalne manifestacije, ipak, nisu uspe-li da se dogovore oko zajedni~kog odr-`avanja, a u duhu na{eg mentaliteta,~amci su kao i prethodnih godina plo-vili u dve kolone. Obe regate su imale isli~an prate}i program. Zvani~na rega-ta, u organizaciji TSC „Zlatar“, vo`enaje na Zlatarskom jezeru. Splavarilo se ipar kilometara ni`e na Radoinjskom je-zeru u organizaciji udru`enja ljubiteljaove, najmanje od tri, hidroakumulacijeu kanjonu Uvca. U lepotama Zlatarskogjezera u`ivalo je oko 400 regata{a, kojisu se u oko 35 plovila otisnuli sa pla`ekod brane u Kokinom Brodu.

- Zadovoljni smo posetom. Deo re-gate su bile i popularne igre bez granicakod Vizitorskog centra, a ove godinesmo imali i 12 ekipa u odbojci na pesku- ka`e Rosa Jakovljevi}, direktorka Tu-risti~ko sportskog centra „Zlatar“. @ivoje bilo i u tridesetak ~amaca na Radoinj-

skom jezeru. U Udru`enju „LjubiteljiRadoinjskog jezera“ ka`u da je me|u300 u~esnika regate bilo i mnogo novih

lica. Kako se ne bi uznemiravali mla-dunci beloglavog supa koji su jo{ u gne-zdima, organizatori su ~amce okrenuli

na pola puta. A na pla`i kod brane ~e-kali su ih igre bez granica, truba~i i ru-~ak. R. P.

Rekonstrukcija }e ko{tati vi{e od 4,5 miliona

evra

ha, Dru{tvo za negovanje tradicionalnogpevanja izvika nastavlja svoju misiju daod zaborava o~uva dvoglasno pevanje itekstove tih pesama.

- Ono {to ne zapi{emo ne}emo ostavi-ti budu}nosti, zato i vi koji pratite sabor -zapi{ite sve tekstove pesama koje pamti-te, naro~ito one najstarije i dostavite ihpredsedniku udru`enja ili nekom od ~la-nova Upravnog odbora. Iz na{eg zajed-ni~kog truda nasta}e knjiga pesama kojese pevaju na na{ stari na~in, poru~eno jesa pozornice Sabora. R. Popovi}

lja na drugom Mediteranskom bijenalu,Atina i drugo). Pro{le godine je dobionagradu „Ahmed Vali“ Kulturnog cen-tra Novi Pazar. S. B.

Nagrade, pohvale, medalje: Najbolji

Pobedni~ki duet iz Dra`evi}a: Miroljub Raketi} i Dragan Milo{evi}

Izlo`ba crte`a Mehmeda Slezovi}a u Beogradu

Novi susret sa Parizom i Senom

U selu Jasenovu nadomak Nove Varo{i

Otvorencentar interventnejedinice

Nova Varo{ - Potpredsednik VladeRepublike Srbije i ministar unutra-{njih poslova dr Neboj{a Stefanovi}prisustvovao je pre nekoliko danaotvaranju Centra za obuku inter-ventne jedinice policije i {alterske je-dinice upravnih poslova u selu Jase-novo kod Nove Varo{i. U novootvo-renoj ispostavi }e oko 3.000 me{tanaovog kraja mo}i da obave procedurupribavljanja li~nih dokumenata.

- Otvaranje Centra za obuku inter-ventnih jedinica policije omogu}i}eefikasniju svakodnevnu za{titu gra-|ana. Verujem da }e policijski slu`be-nici koji se u ovom Centru budu ob-u~avali biti jo{ profesionalniji i da }esvojim radom doprineti da policijaodgovori na sve bezbednosne izazovesavremenog sveta, rekao je ministarunutra{njih poslova Neboj{a Stefano-vi} na sve}anom otvaranju centra.

Prvi ~ovek srpske policije pojasnioje da je ovaj Centar za obuku opremljenpo najvi{im standardima i da mo`e daprimi do 200 pripadnika interventnihjedinica. „Korist }e svakako imati i me-{tani ovog dela novovaro{ke op{tine.Zahvaljuju}i ovoj posebnoj jedinici zaupravne poslove itelji vi{e ne}e mora-ti da idu po 30-40 kilometara da bi iz-vadili li~na dokumenta. Sada }e to mo-}i da obave ovde, na jednom mestu“,naglasio je Stefanovi}, koji je obi{ao ~i-tav policijski kompleks u Jasenovu, a upratnji visokih policijskih funkcionerai slu`benika, kao i predstavnika lokal-ne samouprave. R. P.

Berane - U ponedeljak, 28. avgusta,po~inje predaja dokumenata za upis naosnovni primijenjeni studijski programVisoke medicinske {kole u Beranama, ~i-me je okon~an vi{emjese~ni sukob Vla-de Crne Gore i Univerziteta o sudbiniove visoko{kolske ustanove. Univerzitetse, naime zalagao za ukidanje ove {koleu Beranama, ~emu se suprotstavila Vla-da Crne Gore, ali i lokalna uprava. Odlu-ka o upisu studenata u Beranama usvo-jena je na sjednici Upravnog odboraUCG odr`anoj pro{log petka. RektorkaRadmila Vojvodi}, koja se protivi ovojodluci napustila je sjednicu. Vlada jeuspjela da obezbijedi ve}inu u Uprav-nom odboru, nakon {to je na~elu ovog tijela ostao prof.dr Du{ko Bjelica, koji jeprvo podnio neopozi-vu ostavku na ovufunkciju, ali se nasljede}oj sjednicipredomislio, nakon{to su predstavnicistudenata tra`ili da seostavka ne prihvati.Konkursom je predvi|e-no da se na Vi{oj medicinskoj{koli mo`e upisati 70 studenata.

Razli~iti stavovi oko beranske Visokemedicinske {kole traju od maja, kada jeVlada odbila da verifikuje preseljenje uPodgoricu i nalo`ila Univerzitetu da {ko-

la ostane u Beranama ida u tom gradu buduupisani bruco{i. Senati rektorka Vojvodi}

tvrde da {kola u Bera-nama ne ispunjava uslo-

ve studiranja i da je njenopostojanje rezultat politi~ke od-

luke. Oni su zastupali stav da Visokamedicinska {kola treba da postoji samou Podgorici jer studenti mogu prakti~nunastavu da obavljaju na tamo{njem Kli-ni~kom centru.

- Senat je kroz dodatne argumenteVladi ukazao da odr`avanje nekvalitet-nih studijskih programa, vo|eno domi-nantno politi~kim razlozima, dugoro~none mo`e biti od koristi ni Sjeveru, ni Cr-noj Gori i predlo`io preispitivanje done-sene odluke ili, kao alternativno i racio-nalno rje{enje, da ove godine obustaviupis nove generacije studenata, dok biranije upisani nastavili studije u Berana-ma, naveli su iz Univerziteta Crne Goreu junu. Vlada je ostala pri svojoj odlucida {kola mora da ostane u Beranama.Premijer Du{ko Markovi} o tome je vi{eputa razgovarao sa predstavnicima stu-denata i beranske lokalne uprave.

- Izmje{tanje Medicinske {kole iz Be-rana se ne}e dogoditi. Sa Univerziteta ni-je stigao nijedan valjan argument kojigovori da se Medicinska {kola preseli izBerana u Podgoricu, naprotiv. Mislim daniko nije imao primjedbi na stru~no zna-nje onih koji dolaze iz te {kole“, rekao jepremijer Du{ko Markovi}. On je rekaoda elimo jednakost u Crnoj Gori i razvi-jenost svakog djela dr`ave. C. D.

I ove godine regata u dve kolone

^amcima kroz kanjon UvcaU 35 plovila: Zlatarsko jezero

U ponedeljak upis studenata Visoke medicinske {kole u Beranama

Vlada „progurala“ svoju odluku

Osnovana 2005. godineVisoka medicinska {kola u Beranama je, kao prvi studijski program na sjeveru, otvo-

rena 2005. godine. Gradska bolnica, dom zdravlja, te srednja medicinska {kola sa tra-dicijom, uticali su da se ovaj studijski program Medicinskog fakulteta iz Podgorice,otvori u ovom gradu. Procvat Berana kao univerzitetskog centra desio se nakon {to jeDPS, 2006, osvojio vlast u ovoj op{tini. Tada su u Beranama otvorene jo{ tri fakultetskejedinice U~iteljski fakultet, Engleski jezik, Primijenjeni ra~unari, kao i privatni Fakul-tet za menad`ment u saobra}aju i komunikacijama. U gradu je tih godina bilo ~etiri hi-ljade studenata. Sem Visoke medicinske {kole ostale visoko{kolske ustanove u Bera-nama su zatvorene.

Rektorka Radmila Vojvodi}

smatra da je odluka

politi~ka

[kola je ostala: Berane

petak, 25. avgust 2017.VI

Gradska uprava za izvorne i poverene poslove Novi Pazar, Odeljenje za za{titu `ivotne sredine, protivpo`arnu za{titu,

bezbednost i zdravlje na radu, Odsek za za{titu `ivotne sredine

objavljuje

OBAVE[TENJE O DONETOM RE[ENJUKOJIM SE UTVR\ENO DA NIJE POTREBNA

PROCENA UTICAJA PROJEKTA NA@IVOTNU SREDINU

Na zahtev nosioca projekta Marijana Dra{kovi}a iz NovogPazara bb vlasnika „DM Metal 2015“ Odeljenje za za{titu ivotnesredine, protivpo`arnu za{titu, bezbednost i zdravlje na radu,Odsek za za{titu `ivotne sredine, sprovelo je postupakodlu~ivanja o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu zaprojekat - postrojenje za upravljanje neopasnim otpadom na kat.parceli br. 203 KO Rajeti}.

U sprovedenom postupku doneto je re{enje 10 br. 501-90/17dana 16.08.2017. godine da za predmetni projekat nije potrebnaprocena uticaja na `ivotnu sredinu.

Navedeno re{enje zasniva se na analizi zahteva nosiocaprojekta, podataka o posmatranoj lokaciji, kapacitetu,karakteristikama i mogu}ih uticaja na `ivotnu sredinu, uzimaju}iu obzir u~e{}e javnosti u posupku kao i kriterijume propisaneUredbom o utvr|ivanju Liste II, projekta za koje se mo`e zahtevatiprocena uticaja na `ivotnu sredinu („Sl.glasnik RS“, br.114/08).

Na osnovu karakteristika planiranog projekta nosiocu projektaodre|uju se uslovi i mere za{tite `ivotne sredine koje se odnosena spre~avanje, smanjenje i otklanjanje mogu}eg {tetnog uticajana `ivotnu sredinu.

Na osnovu ~l.11. nosilac projekta i zainteresovana javnost,mogu izvr{iti uvid i izjaviti `albu na doneto re{enje u roku od 15dana od dana objavljivanja ovog re{enja.

@alba se izjavljuje Ministarstvu poljoprivrede i za{tite `ivotnesredine, taksirana odgovaraju}im iznosom Republi~keadministartivne takse.

Obave{tenje se objavljuje na osnovu ~l.10. i ~l.29. Zakona oproceni uticaja na `ivotnu sredinu („Sl.glasnik RS“, br.135/04 i36/09).

EU i Vlada [vajcarske podsti~u razvoj p~elarstva u novovaro{kom kraju

Oprema za proizvodnju medaNova Varo{ - Evropska unija i Vlada

[vajcarske su posredstvom EU PRO-GRES-a donirale novovaro{komUdru`enju p~elara „Zlatarka“ savre-menu opremu za proizvodnju sa}nihosnova i liniju za izradu poga~a i siru-pa za prihranu p~ela. Donacija je vred-na oko 25.000 evra, a zahvaljuju}i njoj,kao i ulaganjima lokalnih p~elara u iz-nosu od skoro pet hiljada evra, zna~aj-no }e se unaprediti proizvodnja medasa planinskih pa{njaka.

Udru`enje p~elara „Zlatarka“ iz No-ve Varo{i ima 111 ~lanova sa vi{e od3.750 ko{nica i jedino u okru`enju imaovakvu opremu. P~elari ka`u da je ko-rist vi{estruka. Smanji}e se rizici odpojave bolesti p~ela i pove}ati produk-tivnost i broj izimljenih p~elinjih za-jednica, a udru`enje }e imati ve}e pri-hode za svoje aktivnosti.

- ^lanovi na{eg udru`enja }e mo}ida donesu svoj vesak i da od njegapo izabranoj recepturi i uzminimalnu naknaduprave sa}ne osnove,umesto da kodvelikih proizvo-|a~a kupujusumnjive sa ve-likim u~e{}emparafina koji{teti p~elinjimdru{tvima. Radi-}emo i uslu`no zadruge p~elare, ali }eoni morati da plate potr`i{noj ceni. Proizvodi}e-mo i svoje sa}ne osnove i poga~e za tr-`i{te, a na{i proizvodi }e biti garanto-vano dobrog kvaliteta, rekao je Dragan

Divac, predsed-nik Udru`enja„Zlatarka“ iz No-ve Varo{i.

Proizvodni po-gon sa opremom iz

donacije otvoren jeovih dana u adaptiranoj

prostoriji u prizemlju stam-bene zgrade u naselju Zebinovac, a ko-ju je udru`enju besplatno ustupiopredsednik Dragan Divac. U njemu }e

biti zaposlena jedna osoba, a zbog spe-cifi~nosti same proizvodnje privreme-ni posao }e dobiti neko od nezaposle-nih p~elara.

U rad je zvani~no pu{tena i donira-na oprema. Pored predstavnika vi{ep~elarskih udru`enja iz Srbije i CrneGore, me|u gostima su bili i predstav-nici Saveza p~elarskih organizacije Sr-bije SPOS, a pogon je sve~ano otvoriopredsednik op{tine Nova Varo{ Rado-sav Vasiljevi}. Op{tina Nova Varo{ }e

ove godine rad Udru`enje p~elara „Zla-tarka“ pomo}i sa 800 hiljada dinara.

- Ova oprema }e unaprediti proiz-vodnju zdrave hrane koja je adut u tu-risti~ko-gastronomskoj ponudi na{eop{tine, a zlatarski med je i hrana i lek.U Novoj Varo{i ima p~elara sa 300 i vi-{e ko{nica, {to je za svaku pohvalu, atrebalo bi podsta}i i druge da ula`u uproizvodnju meda, ka`e predsednikop{tine Radosav Vasiljevi}.

R. Popovi}

Donacija je vredna oko 25.000 evra, a

zahvaljuju}i njoj, kao i ulaganjima lokalnih

p~elara, zna~ajno }e seunaprediti proizvodnja

meda sa planinskih pa{njaka

Korist vi{estruka: Sa sve~anog otvaranja

Bijelo Polje - Turizam je, prema ra-znim analizama, {ansa za razvoj neraz-vijenog sjevernog dijela Crne Gore, a Bi-jelo Polje je jedna od op{tina koja imamnogo toga da ponudi posjetiocima.Direktorica Turisti~ke organizacije Bije-lo Polje Violeta Obradovi} kazala je dasu pro{le godine organizovane brojneaktivnosti i da se trude da ove godine tu-risti~ka ponuda grada dostigne vi{i nivo.

- Kao zna~ajnu inovaciju turisti~keponude izdvojila bih promociju avan-turisti~ke staze kroz \alovi}a klisuru.Ministarstvo odr`ivog razvoja i turi-zma, zajedno sa lokalnom upravom i usaradnji sa turisti~kom agencijom„Rams“ i Planinarsko-speleolo{kimklubom „Akovo“, organizovalo je pro-motivnu ekspediciju pje{a~kom avan-turisti~kom stazom od manastira Pod-vrh kroz \alovi}a klisuru do ulaska upe}inu. Du`ina staze je 3,7 kilometara,a pje{a~enje traje oko tri sata. Staza jemarkirana, ali je neophodno anga`o-

vanje stru~nog vodi~a i kori{}enje ade-kvatne opreme, izjavila je Obradovi}e-va podgori~kom dnevnom listu Dan.

Planina Bjelasica i \alovi}a pe}inaspadaju u poznatije atrakcije BijelogPolja. Pe}ina nad Vra`jim firovima jenajve}a i najljep{a u Crnoj Gori. Njenadu`ina je oko 17,5 kilometara, sa zna-

~ajnim potencijalom za dalja speleolo-{ka istra`ivanja. Nalazi se u \alovi}aklisuri, netaknutoj prirodi, koja je,zbog svojih osobenosti, progla{enaspomenikom prirode. Obradovi} naja-vljuje novu turisti~ku ponudu - stazuza hodanje na krpljama.

- Ta aktivnost je praktikovana neka-da davno, a sada dobija sve vi{e na zna-~aju. Radi se o stazi koja ide prema pla-ninarskom domu Cmilja~a i koja vodiprema planini Bjelasici. Ovih dana }e-mo dobiti signalizaciju za markiranje testaze i nadamo se da }e sa prvim snije-gom svi zainteresovani mo}i da je kori-ste, navela je Obradovi}eva. U planu jei nova manifestacija „Limski darovi“,koja podrazumijeva takmi~enje u ribo-lovu, koje }e vjerovatno biti odr`ano useptembru. U okviru tog programa pla-nirana je i ~orbijada. C. D.

Turizam potencijal za razvoj sjevera Crne Gore

Bijelo Polje ima {ta da ponudi

Bolja posjeta Ro`ajamaRo`aje - Prema podacima lokalne Turisti~ke organizacije, ro`ajsku op{tinu je

od po~etka godine do polovine avgusta posjetilo ukupno 1.564 turista, a brojostvarenih no}enja bio je 28.363.

Prema rije~ima Amela Dedei}a, direktora lokalne turisti~ke organizacije, ovipodaci su prvi put u posljednjih nekoliko godina jasni zahvaljuju}i centralnom tu-risti~kom registru. „Prezadovoljni smo posjetom turista jer u posljednje tri godi-ne konstantno ostvarujemo rast po broju posjeta i no}enja“, rekao je Dedei}, do-daju}i da su posebno zadovoljni onim {to je postignuto kroz manifestaciju „Danidijaspore“.

U deset disciplina u mu{koj i `enskoj konkurenciji

Radni~keigre krajemavgusta

Nova Varo{ - U gradu na padi-nama Zlatara }e i ove godine bitiodr`ane Radni~ke sportske igre, aorganizatori o~ekuju da }e mani-festacija ovog puta biti masovnijanego prethodne dve. Tre}i sport-ski susreti zaposlenih u javnom iprivatnom sektoru zvani~no po-~inju 28. avgusta u 18. sati i trajudo 3. septembra, a takmi~enje }ebiti u deset disciplina u mu{koj i`enskoj konkurenciji.

Organizatori su i ove godineSportski savez i Op{tina Nova Va-ro{, a prijave se podnose u prosto-rijama Sportskog saveza koje su uzgradi op{tinske uprave ili putemmejla sportskisaveznvŸgmail.com.Takmi~enja }e se odvijati na tere-nima za male sportove u delu gra-da poznatom kao Naselje, i to umalom fudbalu, basketu, odbojci,sportskom obaranju ruke, baca-nju kamena, stonom tenisu, {ahu,pikadu i povla~enju konopca, kaoi u dve atletske discipline - tr~anjuna 100 i 200 metara.

Radni~ke sportske igre obno-vljene su, ina~e, 2015. posle 16 go-dina pauze. Lane je na njima u~e-stvovalo 18 ekipa sa 510 takmi~a-ra. @ene su se kao i mu{karci nad-metali u svim disciplinama, sveu-kupni pobednik bio je „Zlatar-plast“ iz Bistrice. R. P.

Prirodna lepota: \alovi}a pe}ina

Novi Pazar - Sportski, dvadeseti veku Novom Pazaru obele`ili su bokseri.Osta}e za sva vremena zapisano da sujedini gradski klub, BK Mladost, kojije u onoj velikoj Jugoslaviji bio prvo-liga{. Dodu{e, samo jednu sezonu, a izdana{nje perspektive izgleda kao dasu se u eliti nalazili ~itavu ve~nost. Bi-li su ponos i heroji grada. U knjizi,,Novi Pazar i okolina“ ( grupa autora,izdanje 1969. godina) mo`e se na}ipodatak koga u nekim kasnijim izvo-rima nema, a koji je izuzetno zna~a-jan. U njoj se navodi da je prvi boksme~ u Novom Pazaru odr`an u prole-}e 1940. godine u sali tada{njeg bio-skopa, jedan na drugog namerili su seRasim Slezovi} - [ekac i ve} legendar-ni Nazim arovac - [apac. Sudija me-~a bio je, u to vreme dopisnik listaVreme iz Novog Pazara, Suljo Omera-gi}. Na`alost, ne navodi se ime pobed-

nika. Prema autorima te knjige prvibokserski klub u Pazaru osnovan je1955. godine. Do 1967. godine me-njao je ime, zvao se BK Bogoljub ^u-ki}, Novi Pazar i [emsudin Petla~a (po bokseru koji je preminuo od posle-dica udarca u me~u izme|u NovogPazara i Rabotni~kog - kako nam jerekao Asim Nik{i}, najpoznatiji ljubi-telj sporta ovog grada), da bi te godineponeo naziv Mladost.

Prve medalje novopazarskih bokse-ra osvojene su ve} 1969. godine. Naomladinskom prvenstvu Jugoslavije u[ibeniku, Izet Uki} i Tarik Hod`i} po-ra`eni su u finalnim borbama svojihkategorija. Bilo je to vreme kada u No-vi Pazar ~esto dolazi selektor najboljejugoslovenske selekcije, Toma Hladni (

alijas Salih Erdeni}). Veliki dan za boksgrad zbio se avgusta 1973. godine. UNovom Pazaru je gostovala mlada re-prezentacija Kube, u to vreme Kubancisu harali svetskim amaterskim bok-som. Kuba je pobedila rezultatom 10:6,a me~ je zanimljiv i zbog toga {to su seu na{em timu na{la i trojica doma}ihboksera, Ibrahim Ferizovi} pora`en jeod Martineza, Safet Koca od Alberta,dok je Jonuz - Goce Dervi{nurovi} u

sjajnom stilu pobedio apmana, koji jeu tom duelu leteo i na pod.

Sezona 1973/74. ulazi u anale novo-pazarskog sporta. Prvi i jedini put uXX veku jedan klub iz Novog Pazaraplasirao se u elitnu ligu Jugoslavije. Uposlednjem kolu Druge lige - Istok,Mladost je pobedila u Mladenovcu ido{la do istorijskog uspeha. Na{ sago-vornik, Asim Nik{i} ovako pamti u~i-nak boksera: Pazar se prakti~no togdana preselio u Mladenovac. Danimase slavilo. Imali smo i {ta, jer smo iz-nedrili velikane. To su zaista i bili, rav-nopravno su se u ringu nosili sa najve-}im majstorima plemenite ve{tine uzemlji - Mate Parlovom, MarjanomBene{om, Svetomirom Beli}em,Zvonkom Vujinom... Me~evi u Prvojligi, bilo gde da su se odr`avali, naGradskom stadionu ili u ba{ti Domakulture, bili su tako pose}eni da se zaiglu nije moglo na}i mesta. Ne samoda smo imali sjajan tim u ringu, takavje bio i onaj pored. Rukovode}u garni-

turu tokom tih zlatnih godina ~inili su- Rifat Nik{i}, Husko Crni{anin, Te-kjudin Meli}, dr Sulejman Bi{evac,Izet Nik{i}, dr Muhamed Nuhovi},Alija Zatri} i posebno predsednik klu-ba u vreme kada je Mladost postalaprvoliga{, Husko Mujovi}. Vodio ih je~udesni trener Omer Kola{inac - Dan-di, kojem je u radu dosta pomogao itada{nji sudija i trener Miljojko Jova-novi} - ka`e Nik{i}, a ogroman trag uboksu tog vremena ostavlja i profesorbiologije, Rahim Beganovi}..

Mladost je 1974. godine pred krca-tim tribinama Gradskog stadiona u 1.kolu Prve lige pora`ena od Budu}no-sti iz Titograda (dana{nja Podgorica)

11:9. U tom me~u boje Mladosti bra-nili su: Sabahudin Hrnjak, Ramiz Hr-njak, Izet Uki}, Safet Koca, Ismail Prti-

nac, Ibrahim Ferizovi}, Jonuz Dervi-{nurovi}, Sulejman Dervi{nurovi}, Ja-{ar Smailovi} i Hajro Li~ina. Mladostje u ligi ostvarila pet pobeda, jednomboksovala nere{eno i osam puta do`i-vela poraze. Pobe|eni su Radni~ki izKragujevca, Radni~ki iz Pri{tine, Rad-ni~ki iz Ni{a, Partizan i Kablovi, dok jeme~ sa Topli~aninom zavr{en bez po-bednika. Na kraju to je bilo dovoljnoza {esto mesto u ligi od osam klubova,ali nedovoljno za opstanak, obziromda su iz nje ispadala tri kluba (Mla-dost, Radni~ki iz Kragujevca i Kabloviiz Svetozareva - dana{nja Jagodina).

U najboljoj selekciji Jugoslavije iz tegeneracije boksovali su Ramiz Hrnjaki Hajro Li~ina. U Novom Pazaru u tovreme nije ostavio dubok trag, ali }e naprofesionalnom planu eksplodirati,Edip [e}ovi}, jedno vreme profesional-ni prvak Evrope i sveta.

U knjizi „Zlatne godine pazarskogboksa“, autora Miljojka Jovanovi}a,kao najuspe{niji bokseri koje je NoviPazar imao u to vreme navode se: Ra-him Beganovi}, Fehim Bleta, Adem Bi-berovi}, Jusuf Dervi{nurovi}, Sulej-man Dervi{nurovi}, Ibrahim Ferizo-vi}, Raif Halitovi}, Idriz Hajrovi}, Ta-rik Hod`i}, Idriz Hrnjak, Ramiz Hr-njak, Sabahudin Hrnjak, Safet Koca,Nagib Ko~, Rifat Kola{inac, Hajro Li~i-na, Ahmet Mehovi}, Nijazija Mujdra-gi}, Bahrija Nezirovi}, Mithat Prtinac,Ismail Prtinac, Vule Radovi}, Nusret

Rebronja, Ja{ar Smailovi}, Edip [e}o-vi}, Izet Uki} i Mevludin Zorani}.

P. Le{evi}

petak, 25. avgust 2017. VII

Popularni bili i gimnasti~ari Pre boksera jako popularni bili su gimnasti~ari. Oni su imali solidne uslove za

rad u sali ,,Partizana“. Bili su ponos ~ar{ije, a me|u njima isticali su se: Husno Ka-me{ni~anin, Hamdija Rapovi}, ]azim Biberovi} i Raho Pljaki} - njih se prisetio na{sagovornik, Asim Nik{i}.

Ljiljana Cveti}Po kazivanju Asima Nik{i}a, kon-

kurenciju me|u sportistkinjama No-vog Pazara nije imala Ljiljana Cveti},ona je po njemu najbolja sportistki-nja grada svih vremena, do pojaveAmele Terzi}. Kako je rano po~ela daradi u prosveti to je sputavalo da seu potpunosti posveti sportu. Bila jesvestrana, sjajna atleti~arka, ko{ar-ka{ica, rukometa{ica...

Gradnja bazenaNa mestu gde se i danas nalazi gradski bazen, 1953/54. godine izgra|en je pr-

vi bazen u Novom Pazaru, prise}a se Asim Nik{i}. Predsednik Organizacionog odbo-ra prilikom izgradnje bio je legendarni Nazim arovac - [apac. Bila je to obi~na po-ljana na potezu izme|u gradskog jaza i reke Ra{ke. U stvari, njiva u vlasni{tvu Mir-ka Todorovi}a, ~oveka koji je izgradio prvi bioskop u gradu. Umesto sa vodovodabazen se vodom napajao sa obli`njeg jaza i imao je filter od peska, zato na njemunisu mogla da se odvijaju zvani~na takmi~enja, ali je uvek bio prepun kupa~a. Da-na{nji bazen, olimpijskih razmera, izgra|en je na istom mestu 1977. za potrebeMOSI, koje su se posle 1958. godine drugi put odr`avale u Novom Pazaru. U to vre-me bio je jedan od najmodernijih u zemlji.

SPORTIstorija boksa u Novom Pazaru

Zlatni novopazarski bokseri

Bez golova na startu Novi Pazar - FK Novi Pazar }e u drugom kolu Prve lige Srbije igrati protiv SK Piva-

re iz ^elareva, a u debi utakmici na svom terenu protiv Metalca iz Gornjeg Milanovcaodigrali su nere{eno 0:0. „Mo`da smo mogli da prelomimo u prvom poluvremenu, mo-rali smo bolje da reagujemo u nekim situacijama, ali da smo dobili ne mogu da ka`emda bi bilo zaslu`eno. Ovo je, ipak, bio derbi favorita za vrh tabele, teren je bio lo{ i nijedozvoljavao normalan protok lopte, a potrebno je i strpljenje za ovaj novi tim. Nemarazloga za nervozu“, rekao je trener Novog Pazara Marjan @ivkovi} posle utakmice.

Memorijal „Safet Mavri} ]ako“Novi Pazar - U organizaciji Sportskog saveza Novog Pazara, tradicionalni memo-

rijal „Safet Mavri} ]ako“ odr`an je na jezeru Gazivode. U ~ast ovog novopazarskog sve-stranog sportiste, koji je tragi~no poginuo na planini Hajli, odr`ana su takmi~enja u pli-vanju, biciklizmu, ribolovu i planinarenju. Takmi~enja u plivanju odr`ana su u svim sta-rosnim kategorijama, a trka na 5. 000 metara bodovana je za Kup Srbije, {to je dodat-no dalo na zna~aju ovoj manifestaciji. Pobednik za mu{karce na 5. 000 metara bio jeBalzan Benze (14) iz Be~eja, u konkurenciji ena na istoj stazi pobjedila je Jelena Je~an-ski. U okviru ovog memorijala odr`ana su i takmi~enja u ribolovu, u kategoriji pionira isenior a planinari su pro{li transverzalu Mokra Gora - Hajla u du`ini od 57 kilometra.

VEST

I IZ S

PORT

A

Bili su prvoliga{i: Ekipa Bokserskog kluba „Mladost“

Naslovi dokazuju popularnost boksa sedamdesetih godina: Sport

Svedok razvoja novopazarskog sporta: Asim Nik{i}

Foto:

Iz kn

jige „

Zlatn

e god

ine no

vopa

zarsk

og bo

ksa“

Miljo

jka Jo

vano

vi}a

petak, 25. avgust 2017.VIII

MEDIJI

RADNIM DANIMA07:00-07:10 Jutarnji dnevnik07:10-11:00 Novi Dan11:00-15:00 Plusiranje16:00-16:10 Dnevnik16:10-19:00 Muzi~ki

vremeplov19:00-07:00 Music mix

VESTI SVAKOG PUNOG SATA

SUBOTA10:00-14:00 ^avrljanje14:00-18:00 Eurotop

44-repriza18:00-10:00 Music mix

NEDELJA10:00-14:00 Uvek nedeljom14:00-18:00 Eurotop 4418:00-10:00 Music mix

VA@NI TELEFONIOp{tina Novi Pazar 020- 313-644/318215 Op{tina Tutin 020 - 811 133 Op{tina Sjenica 020 - 741 279 Op{tina Ra{ka 036 - 736 281Autobuska stanica Novi Pazar 020 - 318 354 Autobuska stanica Ra{ka 036 - 738 383 Meteorolo{ka stanica Meteor Sjenica 020 - 741 008 Policijska uprava Novi Pazar 020 - 314 744 Op{tinski i Okru`ni sud - Novi Pazar 020 - 314 391 Zdravstveni centar Novi Pazar 020 - 314 722Apotekarska ustanova Novi Pazar 020 - 318 375 Elektrodistribucija Novi Pazar 020 - 315 117

330 116 Preduze}e za puteve „Novi Pazar put“ 020 - 314 911Univerzitet Novi Pazar 020 - 317 754 Internacionalni univerzitet 020 - 316 634 Dom kulture Novi Pazar 020 - 313 069 Regionalno pozori{te Novi Pazar 020 - 322 891 SOS telefon (KC Damad) 020 - 332 755Sportski centar Novi Pazar 020 - 312 420Turisti~ka organizacija Novog Pazara 020 - 338 030@elezni~ka stanica Ra{ka 036 - 736 008Dom zdravlja 036 - 736 127Komunalno preduze}e Ra{ka 036 - 736 622Centar za kulturu 036 - 736 273Biblioteka 036 - 736 092Gradski stadion 036 - 736 650Sportska hala 036 - 736 794De~iji vrti} „Veselo detinjstvo“ 036 - 736 120Apoteka 036 - 738 080Turisti~ka organizacija 036 - 738 670Crveni krst 036 - 736 648Vatrogasna slu`ba 036 - 736 002Veterinarska stanica 036 - 736 877Taksi stanice 036 - 740 040 i 036 - 733 222

PRETPLATAPeriod:

3 meseca - popust 10% = 546,00 din6 meseci - popust 15%=1.053,00 din12 meseci - popust 20%=2.028,00 din

s tro{kovima dostave na adresuKontakt telefon: 011 / 344 - 11 - 86

lok. 124, 107 /Prodaja/

Sand`ak Danas - Posebno izdanje lista Danas za oblast Sand`aka. Ure|uju: Safeta Bi{evac (Beograd), Sla|ana Novosel (Novi Pazar). Adresa: Novi Pazar, TC Vakuf, 1. maja BB Telefon i fax: 020 331 570 e-mail: sandzakŸdanas.rs

Projekat je sufinansiran iz bud`eta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podr`anom medijskom projektu nu`no ne izra`avaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Pljevlja - U sali Skup{tine op{ti-ne Pljevlja u utorak je potpisanugovor o zavr{etku haremskog zi-da Husein pa{ine d`amije u Plje-vljima. Ugovor su potpisali amba-sador Republike Turske u CrnojGori Serhat Galip, reis islamske za-jednice u Crnoj Gori Rifat ef. Fejzi},predsjednik op{tine Pljevlja Mirko\a~i}, koordinator TIKE AltunAhmet i predsjednik Odbora IZPljevlja Muriz Musli}.

Predsjednik op{tine Pljevlja Mir-ko \a~i} je kazao da su radovi na sa-

naciji kompleksa Husein pa{ined`amije trajali razli~itim intenzite-tom, naro~ito kada je u pitanju za-vr{etak izgradnje haremskog zida ida je op{tina ve} bila preduzela iz-vjesne korake i obezbijedila po~etnasredstva za zavr{etak projekta. „Hu-sein pa{ina d`amija je biser islam-ske arhitekture, po kojoj su Pljevljaprepoznata i zajedno sa hramom uPodgorici i katedralom Sv. Tripunapredstavljaju tri najva`nija vjerska ikulturna objekta u Crnoj Gori. To jerazlog vi{e da na{u pa`nju posveti-

mo za{titi i ~uvanju takvih objeka-ta“, kazao je \a~i}.

Ambasador Galip je rekao da jeupoznat sa ovim projektom jo{ odsvog dolaska u Crnu Goru i da mu jedrago {to }e projekat biti uskoro za-vr{en, jer je Husein pa{ina d`amijazna~ajna ne samo za Crnu Goru ne-go i za ~itav Balkan. Koordinator TI-KE u Crnoj Gori Altun Ahmet je is-takao da }e radovi po~eti u narednihdesetak dana i da o~ekuje da }e bitizavr{eni u naredna tri mjeseca. ReisRifat ef. Fejzi} je kazao da se jo{ od

dolaska na du`nost reisa Islamskezajednice susreo sa ovim projektomi da je u me|uvremenu zavr{ena sa-nacija Husein pa{ine d`amije koju jeu zna~ajnoj mjeri pomogla dr`ava.Prema njegovim rije~ima, to {alje ja-snu poruku da je u Crnoj Gori mo-gu} su`ivot, po{tovanje razli~itosti i`ivot u skladnim odnosima i zahva-lio svima koji su dali doprinos daovaj zna~ajan projekat bude uskorozavr{en. Po potpisivanju ugovora,potpisnici su posjetili d`amiju.

J. Durgut

Potpisan ugovor o zavr{etku haremskog zida Husein pa{ine d`amije

Obnova bisera islamske arhitekture

„Baci drogu u ko{“Pljevlja - U Sportskom centru„Ada“ u Pljevljima se odr`ava jubilarni 10. No}ni turnir u basketu „Baci drogu u ko{“. Na turniruu~estvuje devet mu{kih i {est`enskih ekipa. Turnir podr`avapljevaljska op{tina. C. D.

Plav - Plavljanin Faruk Red`epagi},koji du`e od 40 godina ivi i radi u [vaj-carskoj sa prijateljima Rufetom Puri{i-}em, Salihom Musi}em i SadudinomCanovi}em i proteklog vikenda je orga-nizovao akciju ~i{}enja Ali-pa{inih izvo-ra. Njih ~etvorica planiraju da se posve-te ure|enju ovog bisera prirode, po ko-me su Plav i Gusinje nadaleko poznati.Red`epagi} nekoliko puta godi{nje obi-lazi rodni kraj i uvijek pokrene neku ko-risnu akciju.

On je istakao da je bio razo~aran ka-da je vidio kako je Ali-pa{in izvor, neka-da velika turisti~ka atrakcija zapu{ten i

zatrpan otpadom, pa je odlu~io da sasvojim prijateljima realizuje akciju kakobi koliko-toliko, upristojili taj prostor.„Ovog vikenda organizovali smo jednuve}u akciju. istimo vodenu mahovinu,alge, sitnije rastinje i razni otpad: fla{e,~a{e, ~epove, papir, kese, drva... To uti~ena ukupan ambijent Ali-pa{inih izvora,ometaju}i i normalan protok vode. Da-kle, uklanjamo sve ono {to nije od maj-ke prirode, a na kraju }emo anga`ovatitraktor da se to odnese tamo gdje mu jemjesto. Sna{li smo se za ~etiri para ribar-skih ~izama, nekoliko gvozdenih grabu-lja i vila i evo zasukali rukave da nastavi-

mo sa zapo~etim poslom“, kazao je Re-d`epagi} za podgori~ki Dan.

On je o ~i{}enju Ali-pa{inog izvorarazgovarao i sa predsjednicom op{tineGusinje Anelom ^eki}. Op{tina, kako jerekla eki}, ima planove revitalizacije i ~i-{}enja izvora, ali Red`epagi} ka`e da imanejasno}a oko njihove realizacije. „Nika-ko ne mogu da shvatim, {to sam i pret-hodni put kazao, da postoji op{tinska sa-mouprava, slu`be i preduze}a, a da se nita najosnovnija pitanja, kao komunalnired, inspekcijski poslovi i sve ono {to uti-~e na ljep{i i zdraviji ivotni ambijent, nerje{avaju“, naglasio je Red`epagi}. C. D.

Akcija Faruka Red`epagi}a i njegovih prijatelja

^iste Ali-pa{ine izvore

Zajedno u va`nom projektu: Obilazak d`amije