Ishrana osoba obolelih od raka

1

SADRŽAJ

1. Uvod 2

2. Uticaj onkološkog lečenja na ishranu 4

Hirurški zahvat 4

Hemioterapija 5

Zračenje 5

Imunoterapija 6

Transplatacija koštane srži 6

3. Smetnje u ishrani i njihovo uklanjanje 8

Anoreksija (gubitak apetita i mršavljenje) 8

Promena ukusa hrane 9

Suva usta 9

Ispucala usta i infekcije 10

Mučnina 11

Proliv (dijareja) 12

Dehidratacija 13

Zatvor (konstipacija) 13

Snižena bela krvna zrnca 14

Uznapredovali rak 15

4. Alternativni režimi ishrane 17

5. Lekovi, suplementi , biljni preparati i ishrana 18

6. Saveti za one koji vode računa o oboleloj osobi 20

7. Opšti principi zdravog načina ishrane i zdravog načina života 21

8. Internet adrese-linkovi 27

2

1. Uvod

Vaša ishrana je važan deo Vašeg lečenja od raka. Pravilan izbor načina ishrane u

periodu pre, tokom i posle lečenja, može Vam omogućiti da se osećate bolje i da bolje

podnesete često dugotrajno lečenje.

Pored toga, sve je veći broj istraživanja koja pokazuju da način ishrane tokom i nakon

lečenja ima uticaja i na uspešnost lečenja i ponovnu pojavu bolesti.

Pri tome, ne treba zaboraviti da su za očuvanje i unapredjenje zdravlja, pored načina

ishrane, bitni i fizička aktivnost, održavanje optimalne telesne težine, izbegavanje

duvanskog dima i izbegavanje prekomerne konzumacije alkohola.

Iako ćete najbolje savete u vezi sa ishranom u toku lečenja čuti od svog lekara, Drustvo

Srbije za borbu protiv raka ovom knjižicom želi da Vam ukaže na značaj pravilne ishrane

i da Vam pomogne da odaberete odgovarajući način ishrane u toku i nakon lečenja

malugne bolesti.

Kako rak i lečenje raka utiču na ishranu

U Vašem prvom susretu sa onkologom, pošto ste otkrili da bolujete od raka, govorili ste o

planu Vašeg lečenja. Upoznali ste se sa terminima kao što su: zračenje, hemioterapija,

hormonska terapija ili biološka imuno terapija. Ovo su različite metode lečenja i njihova

svrha je uništavanje bolesnih ćelija. Tokom tih procesa zdrave ćelije takodje bivaju

oštećene što je uzrok nastajanja neželjenih efekata u svakodnevnoj ishrani: gubitak

apetita, promene telesne težine, suva usta, problemi sa zubima i desnima, promene ukusa

i mirisa, vrtoglavica, povraćanje, proliv, zatvor i depresija. Mnogi od ovih neželjenih

efekata mogu se otkloniti ili ublažiti odgovarajućom ishranom.

Da biste se pravilno hranili, neophodno je da unosite dovoljno namirnica koje sadrže

ključne hranljive sastojke (vitamini, minerali, proteini, ugljeni hidrati, masti i voda).

Medjutim, mnogim pacijentima je teško, da zbog nuspojava koje prate bolest i lečenje,

imaju adekvatnu ishranu. Ukus, apetit i funkcionisanje organa za varenje mogu biti

poremećeni. Usled nedostatka bitnih sastojaka iz hrane pacijent se može osećati slabo,

umorno, može biti neotporan na infekcije i zbog toga otežano podnositi lečenja. Čest

problem su i mali unos proteina i kalorija koji su važni za snagu i imunitet i pomažu u

lečenju.

Rano pronalaženje i uspostavljanje pravilnog načina ishrane je od bitnog značaja jer

može povećati šanse za oporavak. Pacijent sa načinom ishrane prilagodjenim vrsti bolesti

i tipu terapije bolje će podneti lečenje koje je često dugotrajno.

3

Odgovarajućim načinom ishrane, može se:

- bolje podnositi terapija

- smanjiti pojava ili izraženost tegoba koje su posledica bolesti ili lečenja

- održati snaga i energija

- podstaći odbrambeni sistem organizama i smanjiti rizik od infekcija

- pomoći bržem oporavku

- sprečiti pojava ili lakše prevazići malnutricija (neuhranjenost)

- zaustaviti ili sprečiti slabljenje mišica, kostiju, krvi, organa

- zadržati ili poboljšati kvalitet života.

Ishranu treba prilagoditi i postojanju pridruženih bolesti kao što su šećerna bolest,

povišen krvni pritisak i drugo.

Važno je da nastavite sa pravilnom ishranom i po završetku lečenja.

Osnovne preporuke za zdrav način ishrane i zdrav način života naći ćete u poslednjem

poglavlju brošure.

4

2. Uticaj onkološkog lečenja na ishranu

Uticaj hirurskog zahvata na ishranu

Hirurski zahvat povećava potrebu organizma za hranljivim materijama i

energentima. Oni su neophodni pri zarastanju rana, borbi protiv infekcija i pri oporavku

od operacije. Ako je pacijent bio neuhranjen pre operacije, može imati komplikacije

prilikom oporavka-slabo zarastanje i pojava infekcija. Često se neuhranjenost javlja kod

pacijenata obolelih od raka glave, vrata, stomaka i creva, pa stoga treba otpočeti

nutritivno lečenje pre operacije.

U proseku, svaki drugi pacijent oboleo od raka će biti podvrgnut nekoj operaciji.

Bilo da je reč o uklanjanju organa, ili dela organa, ovi zahvati mogu onemogućiti

pacijenta da se normalno hrani:

- operacije vrata i glave mogu sprečiti ili onemogućiti žvakanje ili

gutanje.Mentalni stres koji se javlja zbog uklanjanja količine tkiva može

uticati na apetit.

- operacije u koje su uključeni neki organi za varenje mogu uticati na

sposobnost sistema organa za varenje da normalno funkcionise i mogu

usporiti varenje hrane.

Otklanjanje dela stomaka može izazvati osećaj sitosti pre nego što se pojede potrebna

količina hrane.Operacije na stomaku, takodje, mogu izazvati sindrom pražnjenja (kada

nesvarena hrana dospeva iz stomaka u creva). Neki od organa za varenje luče neophodne

hormone i hemikalije ,a ako su oni zahvaćeni operacijom , može se desiti da proteini,

masti, vitamini i minerali ne budu normalno apsorbovani od strane organizma. Nivo

šećera i soli i telesnih tečnosti može postati nestabilan.

Postoje posebne metode nutritivnog lečenja koje mogu da pomognu kod ovakvih

operacija i omoguće pacijentu da unese sve potrebne hranljive sastojke:

- hranljivi napici kao zamena za čvrstu hranu

- enteralna ishrana (unosite tečnost pomoću slamčice direktno u stomak i creva

- pareteralna ishrana (ishrana pomoću katetera direktno u krvotok).

Često se pacijenti posle operacije osećaju umorno, osećaju bolove i/ili gubitak apetita.

Ovi simptomi mogu na neko vreme onemogućiti pacijenta da prati režim ishrane.

Sledeći saveti mogu pomoći:

- izbegavajte gazirana pića i hranu koja izaziva gasove (pasulj, grašak, brokoli,

kupus, zelene paprika, krastavac).

- ako Vam je slab apetit povećajte unos vlakana u malim porcijama i unosite

puno vode. Dobri izvori vlakana su ovsene pahuljice, pasulj, povrće, voće i

integralni hleb.

- izaberite hranu bogatiju proteinima i kalorijama kako biste ubrzali zarastanje

rana. Dobar izbor čine: jaja, sir, mleko, sladoled, lesnik, kikiriki, meso, piletina i

riba. Povećajte kaloričnost različitim dodacima (majonez, sosovi…)

5

Uticaj hemioterapije na ishranu

U hemioterapiji se posredstvom lekova sprečava rast ćelija raka, bilo ubijanjem

tih ćelija, bilo zaustavljanjem njihove deobe. Problemi sa ishranom mogu nastati zbog

dejstva ovih lekova na zdrave ćelije u ustima i sistemu za varenje.

Neželjeni efekti koji ometaju ishranu i varenje, a mogu se javiti tokom

hemioterapije su:

- anoreksija

- mučnina

- povraćanje

- proliv i zatvor

- rane i bolovi u ustima

- promene u ukusu hrane

- infekcije

Ove tegobe otežavaju pacijentu da zadrži hranljive materije neophodne za obnovu

krvnih zrnaca izmedju ciklusa hemioterapije.

Nutritivno lečenje može pomoći pacijentu da otkloni neželjene efekte i nadoknadi

hranljive materije potrebne za podnošenje i oporavak od tretmana, spreči mršavljenje i

održi osnovno zdravlje. Koriste se hranljivi napici-zamena za čvrstu hranu i enteralna

ishrana (preko cevčice)

Uticaj zračenja na ishranu

Zračenje je vrsta terapije koja za ubijanje ćelija raka koristi jonizujuće zračenje.

Postoje dva tipa zračenja: spoljašnje i unutrašnje.Spoljašnje zračenje-koristi mašinu izvan

tela da pošalje zrake u pravcu raka. Unutrašnje zračenje-koristi radioaktivne supstance

koje se preko igle, katetera ili žice unose direktno u mesto žarišta, ili pored, gde se nalazi

rak.

Zdrave ćelije u blizini raka mogu trpeti oštećenja od zračenja i, u zavisnosti od

doze zračenja i dela tela gde se zrači, izazvati nežljene efekte.

Problemi sa ishranom nastaju često kod zračenja bilo kog dela sistema organa za

varenje:

- zračenja glave i vrata mogu izazvati anoreksiju, promene ukusa, suvoću usta,

zapaljenje usta i desni, probleme sa gutanjem, grč vilice, karijes ili infekcije

- zračenje u predelu grudnog koša može izazvati infekciju jednjaka, otežano

disanje, ezofagealni refleks (povratak sadržaja stomaka u jednjak), mučninu i

povraćanje

- zračenje u predelu trbuha i karlice može izazvati proliv, mučninu i povraćanje,

zapaljenje creva ili debelog creva i fistule (rupe) u stomaku i crevima.

6

Dugoročna oštećenja mogu biti praćena sužavanjem creva, hroničnim zapaljenjem,

slabom apsorpcijom ili blokadom u stomaku ili u crevima.

- zračenje takodje može izazvati zamor koji može uzrokovati smanjenje apetita i

slabu želju za jelom.

Nutritivna terapija može omogućiti pacijentu dovoljan unos proteina i kalorija za

bolje podnosenje terapije, sprečavanje slabljenja i za održanje osnovnog zdravlja.

Metode nutritivnog lečenja kod zračenja su:

- hranljivi napici-zamena za hranu

- entralna ishrana

- promene u ishrani-male porcije tokom dana i unos odredjenih vrsta namirnica

Uticaj imunoterapije na ishranu

Imunoterapija ili biotrapija predstavlja lečenje od raka uz pomoć odbrambenog-

imunog sistema pacijenta. Supstance nastale u samom organizmu ili koje su veštački

stvorene u labaratoriji koriste se da pojačaju, usmere ili obnove prirodne odbrambene

mehanizme u organizmu za borbu protiv raka.

Problemi sa ishranom kod imunoterapije najčesće su:

- groznica

- mučnina

- povraćanje

- proliv (dijareja)

- anoreksija

- zamor

Ako se ovi neželjeni efekti ne saniraju može doći do gubitka telesne težine i pojave

neuhranjenosti. Ovo može zakomplikovati oporavak (slabo zarastanje i infekcije).

Nutritivno lečenje može otkloniti ili smanjiti neželjene efekte izazvane imunoterapijom i

može pomoći da se pacijent obezbedi sa hranljivim materijama potrebnim za podnošenje

tretmana, da spreči gubitak kilograma i održi osnovo zdravlje.

Kako transplatacija koštane srži i stem ćelija utiču na ishranu?

Transplatacija koštane srži i stem ćelija su metodi lečenja čiji je cilj zamena i

dopuna hematopoeznih ćelija (krvne ćelije) koje su uništene u antikancerskim

tretmanima-visokim dozama hemioterapije i zračenja. Stem ćelije (nezrele ćelije krvi) se

uzimaju iz koštane srži pacijenta ili donora i skladište u zamrzivac. Posle završenog

lečenja hemioterapijom i zračenjem, odmrzle stem ćelije se vraćaju pacijentu putem

infuzije. Posle nekog vremena, ove ponovo unete ćelije, sazrevaju i postaju deo krvnog

sistema organizma.

Hemioterapija, zračenje i uzimanje lekova tokom procesa transplatacije, mogu

izazvati neželjene efekte kod pacijenata, a oni mogu uticati na ishranu i varenje:

- promenom ukusa

7

- suvoćom u ustima

- gustom pljuvačkom

- bolom u ustima i guši

- mučninom i povraćanjem

- prolivom i zatvorom

- manjkom apetita/gojaznošću

Posle transplatacije, pacijenti su izloženi velikom riziku od infkcije. Velike doze

hemioterapije i zračenja smanjuju broj belih krvnih zrnaca (ćelije koje štite od infekcija).

Preporučujemo pacijentima da izbegavaju odredjenu hranu koja može da sadrži opasne

bakterije.

Pacijentima koji su se podvrgli transplantaciji neophodna je količina proteina i

kalorija da bi podneli tretman i da bi se oporavili nakon njega, izbegli mršavljenje, da bi

se odbranili od infekcije i održali osnovno zdravlje.

Nutritivno lečenje omogućava da se izbegne pojava infekcije od strane bakterija iz

hrane i može pomoći kod otklanjanja neželjenih efekata u vezi sa ishranom, nastalih

tokom procesa transplatacije.

Posebne metode nutritivnog lečenja u toku tansplataije su:

- dijeta koja sadrži samo kuvana i barena jela uz izbegavanje sirovog voća i

povrća

- prospekti-spremanje bezbedne hrane

- specifičan dijetetski vodič (sastavljen u odnosu na vrstu transplatacije i vrste

raka)

Parenteralna ishrana (preko krvotoka) je obavezna par nedelja nakon transplatacije da bi

se pacijentu osigurao unos kalorija, proteina, vitamina, minerala i tečnosti potrebnih za

dobro zdravlje.

8

3. Smetnje u ishrani i njihovo uklanjanje

U ovom odeljku Vam nudimo praktične savete za uklanjanje smetnji koje se

mogu javiti u toku ishrane. Ovi saveti su pomogli mnogim drugim pacijentima koji su

imali iste probleme sa ishranom koje Vi možda imate.

Smetnje koje se javljaju zbog raka ili kao posledica neke od terapija mogu da

Vam poremete normalnu ishranu. Stoga treba primeniti odredjene mere kako bi Vaš

organizam nastavio da dobija neophodne hranjive sastojke. Uz adekvatan režim ishrane,

koji može u dogovoru sa lekarom da se uklopi sa Vašim potrebama i ukusima, obično se

savetuje uzimanje visokokalorične hrane bogate proteinima.

Anoreksija (gubitak apetita i mršavljenje)

Gubitak apetita je jedan od najčesćih problema koji se javljaju kod pacijenata.

- Stimulisti apetit mirisom, ukusom i izgledom obroka kao i odabirom namirnica

- Jesti manje, češće i u odreĎeno vreme

- Unosite male obroke svaka 1-2 sata umesto 3 veća obroka

- Hrana treba da je visokokalorična i sa dosta proteina (belančevina)

- Ako imate poteškoća sa konzumiranjem čvrste hrane, koristite hranjivu tečnu

hranu kao što su mleko, supa, sokovi, šejkovi

- Imajte uvek pripremljene male porcije Vaše omiljene hrane tako da su Vam pri

ruci kad ogladnite

- Doručak treba da sadrži trećinu belančevina i kalorija koje su potrebne za jedan

dan

- Jedite hranu čiji Vam miris prija, jake mirise možete izbeći korišćenjem kesa za

pečenje, kuvanjem na otvorenom (roštilj), korišćenjem aspiratora, ili služenjem

hladnih jela

- Imajte nekog da Vam pomogne pri pripremi obroka

- Probajte nova jela. Budite kreativni kod pripreme dezerta, isprobavajte razne

recepte koji sadrže različite vrste namirnica, začine, aditive (dodatke jelima) jer

se Vaša potreba može menjati iz dana u dan.

Da biste povećali količinu proteina i kalorija u obrocima, koristite :

Mlečne proizvode (sir, krem sir, mleko u prahu koje dodajemo pudingu,

milkšejku)

Sladoled, čokoladno mleko, puter, kikiriki puter

Piletina sa začinima (bosiljak, ruzmarin, miroĎija)

Belance

Čajno pecivo,krekeri,keks sa suvim voćem,

Hleb sa semenkama,testenina

Suvo voće kao užina (orah, lešnik, badem, suvo grožĎe, urme, suve smokve i

kajsije)

Majonez, kečap, pavlaku, dodati uz galavni obrok

Voće uz dodatak šlaga, slatke pavlake

9

Voćne sokove prirodno ceĎene sa medom

Kompoti i slatka od voća ,voćni kolači

Promena ukusa hrane

Zbog terapije ili zbog problema sa zubima mogu se javiti promene ukusa hrane.

Dolazi do pojave iznenadne odbojnosti prema nekim namirnicama. Posle odredjenog

vremena neki ili svi osećaji za ukus se mogu povratiti ali takodje može da prodje

godinu dana od završetka terapije pre nego što osećaj za ukus postane ponovo

normalan. Saveti koji slede Vam mogu pomoći da regulišete promene ukusa:

- Ispirajte usta vodom pre jela-obroka

- Odaberite hranu koja po vama miriše i izgleda dobro

- Probajte omiljenu hranu

- Jedite male obroke više puta dnevno

- Jedite kad god osetite potrebu

- Konzumirajte aromatičnu hranu (miroĎija, bosiljak, limun) da bi stimulisali

čulo ukusa

- Dodajte začine i sosove jelima

- Probajte kisele voćke (pomorandže, mandarine, limun, grejp) ukoliko nemate

oštećenja sluzokože u ustima

- Ukoliko vam je hrana bogata proteinima(crvena mesa) prouzrokuje neugodan

ukus zameniti je drugim visoko proteinskim namirnicama (mlečni proizvodi,

jaja, pečurke, laguminoze)

- Jedite meso sa nečim slatkim, kao što je marmelada, žele ili sirup od jabuka

- Poboljšate ukus mesa ili ribe marinirajći ih u slatkim vinima ili specijalnim

sosovima i umacima

- Nadjite recepte za visoko proteinsku posnu hranu (kineski kuvar)

- Koristite bombone od limuna bez šećera ili mentol bombone ako imate

metalan ili gorak ukus u ustima

- Koristite plastično posudje ako hrana ima metalan ukus

- Jedite u drustvu porodice i prijatelja

- Neka drugi pripremaju hranu

- Prekinuti sa jelom ukoliko ono kod vas izaziva neprijatan ukus

- Probajte nešto novo kad se osećate najbolje

Suva usta

Suva usta se mogu javiti kao posledica zračenja ili posle uzimanja

odredjenih lekova. Mogu se javiti smetnje pri govoru, ukusu, gutanje može biti

otežano. Zbog smanjenog lučenja pljuvačke, koja služi za ispiranje desni i zuba, povećan

je rizik od stomatoloških oboljenja.

Ako imate problema sa suvim ustima osnovno je da pijete dosta tečnosti.

Osim ovoga, sledeći saveti Vam takoĎe mogu pomoći.

10

- Jedite sočnu hranu sa dosta soseva, puterom ili margarinom

- Ližite lizalice ili žvaćite žvake

- Jedite zamrznute slatkiše (zamrznuto voće ili voćni sladoled)

- Perite zube i desni i ispirajte najmanje četiri puta dnevno (posle obroka i pred

spavanje)

- Imajte uvek pri ruci vodu da ovlažite usta

- Izbegavajte tečnosti i hranu koje sadrže puno sećera

- Ne ispirajte usta sredstvima koja sadrže alkohol

- Bolje je piti cedjeno voće nego sokove

- Koristite slamčicu za napitke

Ispucala usta i infekcije

Ispucala usta se javljaju kao posledica hemioterapije i zračenja. Cilj ovih tretmana je

ubijanje ćelija raka koje se brzo sire. Medjutim, normalne ćelije, u ustima, takodje mogu

biti ostećene. Pukotine na ustima se mogu inficirati i krvariti, sto Vam onemogućava

normalnu ishranu.

Pored ispravne higijene usta, mogu Vam pomoći sledeći saveti:

- Jedite mekanu hranu koja je pogodna za žvakanje i gutanje

- Mekane voćke (banana, dinja, različiti kompoti)

- Pasirane breskve, kajsije i kruske

- Mladi sir

- Pirei od različitog povrća

- Makarone sa sirom

- Pudinge

- Voćni žele

- Mlečne šejkove

- Kajganu

- Kuvane ovsene pahuljice

- Koristite blender za pasiranje povrća (krompir, grasak, šargarepe…)

- Izbegavajte tvrdu, grubu, ili suvu hranu (sveže povrće, tost, krekeri)

- Izbegavajte hranu koja je ljuta, začinjena ili kisela (masline, krastavci, sirće)

- Izbegavajte kiselo voće i sokove (pomorandža, grejfrut, mandarine…)

- Kuvajte hranu dok ne postane meka i rastresita

- Seckajte hranu na što sitnije delove

- Konzumirajte tečnost pomoću slamčice

- Hrana koju jedete treba da je hladna ili mlaka, jer vruća i topla jela mogu

iritirati osetljiva usta

- Dodajte soseve jelima

- Uz obroke uzimajte visoko kalorične i visoko proteinske napitke

- Vlažite usta sa malim kockama leda ili sa voćnim sladoledima (rumenko)

- Ispirajte usta sa sredstvom za ispiranje koje sadrži glutamin

-

11

Otežano žvakanje i gutanje

Preporučuje se:

- Uzimati hranu koja se lako žvaće i guta

- Miksovati hranu sa supom,maslacom i raznim sosovima

- Piletinu, junetinu, ribu, jaja miksovati

- Mleko, jogurt, mekani sir, pavlaka, popara

- Kremovi razni i pudinzi obogaćeni sa mlekom u prahu

- Pire od krompira, šargarepe i drugog povrća

- Banane,pire od voća, kompoti, prirodni sokovi

- Hrana sobne temperature ili hladna

- Ispirati usta nakon obroka

- Izbegavati kiselo voće , začinjenu i vrelu hranu,kao i suvu i grubu hranu (tost)

Mučnina

Mučnina se javlja kao posledica lečenja nekom od terapija i može uticati na normalnu

ishranu. Sledeći saveti Vam mogu pomoći da umanjite osećaj mučnine.

- Jedite pre početka terapije

- Jedite vise manjih obroka dnevno

- Jedite hladnu hranu bez jakih mirisa

- Budite u sedećem stavu minimum jedan sat posle obroka

- Izbegavajte hranu koja izaziva mučninu - masnu, prženu, začinjenu i preslatku

hranu

- Jedite suvlju hranu kao što su krekeri, grisine, tost, preko dana

- Jedite pasiranu, sočnu, lako svarljivu hranu

- Možete jesti : jogurt, mlad postan sir, belo meso, pirinač

- Od voća i povrća : krompir, šargarepa, banana, jabuka

- Tečnosti konzumirajte polako, malim gutljajima tokom dana

- Preporučuju se bistre tečnosti : supa, čaj od nane, sok od jabuke

- Izbegavajte da jedete u prostoriji koja se oseća na kuvanje ili gde je pretoplo.

Održavajte prostor u kome boravite provetrenim i na odgovarajućoj

temperaturi

- Ispirajte usta pre i posle jela

- Imajte pri ruci mentol ili limun bonbone ako imate loš ukus u ustima.

Čaj od Ďumbira za mučninu

Staviti ½ kafene kašičice istruganog korena Ďumbira u šolju i preliti ključalom

vodom, ostaviti da odastoji 10 minuta. Nakon toga procediti i piti u manjim

gutljajima u

toku dana.

Postoje i filter kesice čaja od Ďumbira a može se naći i keks sa dodatkom Ďumbira

12

Povraćanje

Ukoliko imate nagon na povraćanje ili povraćate, preporučuje se :

- ne jesti i piti dok ne prestane nagon za povraćanjem

- nakon toga, uzimati polako i u razmacima male gutljaje vode,čaja ili bistrih

supa

- ukoliko organizam prihvati tečnu hranu, nakon nekog vremena preći na

kašastu hranu (pire od krompira, šargarepe, kaša od pirinča, jogurt)

Proliv (dijareja)

Proliv mogu izazvati terapije, operacije na stomaku ili crevima, ili emocionalni stres.

Ako dijareja duže traje može izazvati dehidrataciju (smanjenje vode u organizmu) i/ili

sniziti nivo soli i minerala koji su neophodni za normalno funkcionisanje organizma.

Sledeći saveti Vam mogu pomoći da zaustavite proliv.

Preporučuju se :

- supe, čorbe, sportski napici, banane i voće u konzervi da nadoknadite soli i

minerale

- pirinač, tost

- jogurt, mlad sir, piletina bez kožice, belance

- kuvano povrće (šargarepa, krompir, bundeva)

- od voća - banane, pečene jabuke

- dosta tečnosti kroz češći unos manjih količina - supe, gorak čaj

- mlaki napici – praviće Vam manje problema nego vrući ili hladni napici

Ne preporučuje se :

- vruća jela, masna i prežena hrana, ljuti začini

- ledena pića, kafa, slatkiši

- hrana bogata vlaknima, naročito suv pasulj, brokole, karfiol i kupus i

proizvodi na bazi celog zrna žitarica

- namirnice koje izazivaju gasove-grašak, brokoli, kupus, karfiol, sočivo i

gazirana pića

- mleko, sveže voće i povrće

- ograničite unos žvaka i bonbona koje imaju oznaku « sugar free »--bez sećera,

ili sadrže sorbitol (alkoholni šećer)

- uzimajte bar jednu času tečnosti posle svakog pražnjenja

Supa dr Grinoa za dijareju

- 1/2 do 1 šolje suve instant pirinčane kaše (pirinač skuvati i tako ga razmekšati da

se može piti)

- 2 šolje vode

- 1/4 kašičice soli

mešati dok se ne dobije jednolična masa, uzimati više puta u toku dana.

13

Čaj od kupina

Staviti 1.5g sušenog lišća kupine u šolju ključale vode, ostaviti 10 minuta, zatim

procediti. Uzimati 3 šolje čaja izmeĎu obroka.

Dehidratacija

Ljudskom organizmu je potrebno mnogo vode da nadoknadi izgubljene tečnosti

tokom dana. Dugoročni prolivi, mučnina, povraćanje i bol mogu Vam onemogućiti da

unosite dovoljno hrane i tečnosti potrebne da bi snadbeli telo neophodnom količinom

vode. Jedan od prvih znakova dehidratacije (nedostatka vode u organizmu) je jak osećaj

zamora.

Naredni saveti Vam mogu pomoći da sprečite dehidrataciju:

- uzimajte 8 do 12 časa tečnosti dnevno. Dolaze u obzir: voda, sokovi, mleko,

naminice koje sadrže dosta tečnosti kao sto su pudinzi, sladoledi ili želei

- ponesite flasiču sa vodom kad polazite od kuće. Važno je piti čak i kad niste

žedni posto žed nije dobar pokazatelj koliko je tečnosti organizmu stvarno

neophodno.

- ograničite unos pića koja sadrže kofein-gazirani sokovi, kafa, i sve vrste

čajeva

- najvise pijte posle i/ili izmedju obroka

- uzimajte sredstva koji smanjuju mučninu i povraćanje

Napitak za rehidrataciju

Rastvoriti 8 punih kašika šećera i 1 supenu kašiku soli u 1 l vode. Uzimati male

gutljaje. Kako se smiruje povraćanje, postepeno povećavati unos napitka.

Zatvor (konstipacija)

Zatvor se definiše kao izostanak redovne stolice, odnosno manje od tri pražnjenja

nedeljno. Ovo je veoma čest problem i javlja se usled nedostatka vode ili vlaknastog

povrća u ishrani, nedostatka fizičke aktivnosti ili zbog hemioterapije i uzimanja lekova.

Preporučuje se:

- namirnice bogate biljnim vlaknima - sveže voće i povrće,integralne žitarice,suvo

voće-smokve,urme,kajsije,šljive

- pšenične mekinje 1 kašika dnevno

- seme lana (2-3kašike dnevno,može se dodati i u cerealije)

- dosta tečnosti – najmanje 1,5 l na dan - voda, topli sokovi, limunada, čajevi bez

kofina

- povećajte fizičku aktivnost, redovno setajte i vežbajte

14

Hrana bogata vlaknima

4 ili više grama vlakna po obroku

- mahunarke (sočivo, grašak, sve vrste pasulja) –pola šolje skuvano.

- voće i povrće (kuvani kukuruz, jedna kruška)

- tople ili hladne ovsene pahuljice (30g.)

2 ili više grama vlakana po obroku

- povrće (1/2 šolje kuvanog ili 1 šolja svežeg povrća): asparagus, boranija, brokoli,

kupus, šargarepa, karfiol, luk, grašak, spanać, zelena paprika, celer, paradajz u

konzervi (vodite računa, brokoli i kupus mogu izazvati gasove)

- voće (1/2 šolje seckanog voća): neljustene jabuke, banana, pomorandže, jagode,

breskve, borovnice

- hleb-pšenični (jedno parče)

- integralni (1/2 parčeta)

- pšenični (1/2 parčeta)

- dvopek, krekeri

Recept za laksativni džem

- 150g urmi bez koštica (otprilike 1 šolja)

- 150g suvih šljiva bez koštice (otprilike 1 šolja)

- 1 ½ šola ključale vode. upotrebiti manje vode ako želite gušći džem.

Isecite urme i šljive na komadiće, spustite ih u ključalu vodu i kuvajte dok se masa ne

zgusne. Dobije se količina od oko 20 kašika.

Uzimati svakog dana po 1 kašiku džema uz dosta tečnosti u toku dana.

Snižena bela krvna zrnca (leukociti)

Zračenje, hemioterapija ili sama bolest može da izazove smanjivanje broja belih

krvnih zrnaca. Manjak belih krvnih zrnaca znači slabljenje imuniteta i sklonost ka

infekcijama.

Sledeći saveti Vam mogu pomoći da sprečite infekcije koje nastaju zbog smanjenja broja

belih krvnih zrnaca:

- proverite rok trajanja na namirnicama, ne kupujte i ne uzimajte namirnice čiji

je rok trajanja istekao

- ne koristite hranu iz konzerve koja je naduta, ulubljena ili ostećena

- odledjujte hranu u frižideru ili mikrotalasnoj rerni, nikad na sobnoj

temperaturi. Kuvajte hranu odmah po odmrzavanju

- Stavite sve ostatke od jela u frižider dva sata posle pripreme i pojedite ih u

roku od 24h.

- Izbegavajte staro, tačkasto, i ostećeno voće i povrće

- Kuvajte meso i ribu temeljno.

- Izbegavajte rovita jaja i svežu ribu.

- Kupujte hranu u pakovanju od jednog obroka da izbegnete gomilanje ostataka

15

- Izbegavajte “švedski sto” ako se hranite u restoranu

- Izbegavajte skupove, gužve u zatvorenim prostorijama i ljude sa infekcijama

- Redovno perite ruke da sprečite razmnožavanje bakterija

Malokrvnost - anemija

- Konzumirati namirnice bogate gvožĎem (iznutrice,crvena mesa, jaja, 2-3 puta

nedeljno,

- Semenke bundeve, badem, pšenične klice,

- Kakao, pasulj, lisnato zeleno povrće...

- Namirnice bogate antocijanskim bojama sprečavaju pojavu anemije (kupina,

borovnica, cvelka,)

- Apsorpciju pomažu vit.c,b6,b12 i folna kiselina

- Nepijatelji apsorpcije su jak čaj i kafa ako se piju u toku obroka kao i mlečni

proizvodi.

Čaj od koprive za malokrvnost

Punu šaku mladih listova koprive prokuvati 15 min. u 1l vode; čaj piti mesec dana

umesto vode. Zimi se mogu koristiti i osušeni listovi ali tad stavljati ½ šake listova.

Recept za očuvanje krvne slike

Potrebno: 1 kg cvekle, ½ kg šargarepe, sok od 1 limuna, 2 do 3 kom.pomorandže, 2

kisele jabuke, 1 tegla meda.

Cveklu, šargarepu i jabuku izrendati i ocediti sok. U taj sok dodati sok od limuna i

pomorandže. Na kraju dodati teglu meda i sve sjediniti. Gotov sirup sipati u staklenu

flašu i piti svako jutro na prazan stomak oko 100 ml. Možete razrediti sa vodom.

Dovoljno je 2 puta godišnje popiti ovaj sirup da bi krvna slika bila dobra.

Uznapredovali rak

Problem sa ishranom može doći do izažaja ili se pogoršati kako bolest napreduje.

Kod uznapredovalog raka najčešći su:

- Kaheksija-sindrom slabljenja-izražena je malaksalost, gubitak težine, masti i

mišića.

- gubitak vise od 10% normalne telesne težine.

- osećanje nadutosti zbog kog nedovoljno jedete

- naduvenost, otečenost

- anoreksija-gubitak apetita

- zatvor

- suva usta

- promene ukusa

- mučnina

- povraćanje

- otežano gutanje

16

Pored saveta koji Vam mogu pomoći kod ovih i novonastalih problema,

preporučuje se unos mekane, sočne hrane i bistrih tečnosti. Ako imate problema sa

gutanjem bolji je izbor gustih nego retkih tečnosti.

U suštini, u poodmaklom stadijumu bolesti, na hranu bi trebalo gledati kao na izvor

uživanja. Ishrana ne bi trebala da se svodi samo na potrebe za kalorijama, proteinima I

drugim potrebnim hranljivim sastojcima.

Odredjena uzdržavanja i zabrane nisu uvek neophodne, kao što je to slučaj sa

slatkišima kod obolelih od dijabetesa. Sa druge strane neki pacijenti se moraju

pridržavati odredjnih restrikcija.

Oboleli od raka pankreasa, materice, jajnika ili nekog raka u predelu stomaka,

moraju imati blag režim ishrane (bez svežeg voća i povrća, bez oraha, lešnika, badema ili

semenki) da ne bi doslo do zatvora

Restikcije u ishrani treba uzeti u obzir u odnosu na kvalitet života i želje

pacijenta.

17

4. Alternativni režimi ishrane

Po otkrivanju bolesti i započinjanja onkološkog lečenja, ne preporučuju se drastične

izmene režima ishrane izuzev prilagoĎavanja ishrane tegobama vezanim za lečenje i

tegobama vezanim za malignu bolest (Poglavlje 3).

UvoĎenje posebnih, alternativnih režima ishrane može imati neželjene efekte pa je

neophodno pre njihovog uvoĎenja konsultovati se sa lekarem.

Vegeterijanstvo

Mogući neželjeni efekti ovakve ishrane su:

- Teško-svarljiva ishrana (puno biljnih vlakana), što može stvarati probleme

tokom onkološkog lečenja ili kod osoba kod kojih su organi za varenje

zahvaćeni bolešću

- Moguć deficit vit.b12, vit.d, kalcijuma, gvožĎa

- Gubitak telesne mase

Makrobiotika

Mogući neželjeni efekti:

- Opasnost od deficita: vit.B12, vit.D, cinka, kalcijuma , gvožĎa

- Dugotrajno i otežano varenje

- Moguća malnutricija

- Zahteva dosta vremena za pripremu

Presna ishrana

Mogući neželjeni efekti:

- Opterećenje organa za varenje

- Deficit esecijalnih aminokiselina

- Moguća malnutricija

- Movećana mogućnost infekcije

18

5. Lekovi, suplementi, biljni preparati i ishrana

Lekovi i ishrana

Nije bezbedno konzumirati odredjenu hranu sa nekim lekovima. Tokom lečenja

od raka možete u okviru terapije uzimati veći broj lekova. Kombinacija hrane i ovih

lekova mogu smanjiti i promeniti efekat na antikancersku terapiju ili izazvati neželjene

efekte, pa čak i ugroziti život.

Prikazana tabela jasno ukazuje koje namirnice treba izbegavati pri upotrebi

odredjenih lekova.

Ime leka Generički naziv Namirnice-posledice

Targretin Bexarotene Grejfrut-povećava dejstvo

Folex

Reumatrex

Methotrexate Alkohol-oštećenje jetre

Mithracin Plicamycin Preparati kalcijuma i

vitamin D-smanjuju efekat

Matulane Procarbazine Alkohol-ljuštenje

kože,otežano disanje,

mučnina, sniženje krvnog

pritiska

Kofein-porast krvnog

pritiska

Temodar Temozolomid Hrana-usporava ili smanjuje

efekat leka

Takodje, kombinovanje nekih biljaka i biljnih preparata sa odredjenim

namirnicama i lekovima može smanjiti ili promeniti dejstvo antikancerske terapije ili

izazvati za život opasne neželjene efekte.

Dijetetski suplementi (vitamini i minerali)

Najbolje je potrebne količine vitamina i minerala obezbediti kroz raznovrsnu

ishranu. Preprate vitamina i minerala primenjivati samo na savet lekara

Prilikom primene ovih preparata, postoji opasnost od hipervitaminoze , interakcije sa

lekovima ili drugih neželjenih efekata.

19

Lekoviti bilj i biljni preparati

U sledećoj tabeli nalaze se podaci vezani za biljne preparate, najčesće korisćene

od strane pacijenata:

Naziv biljke

Black cohosh Snižava mast u krvi i krvni pritisak kada se uzima uz neke lekove.

Povećava efekat Tamoxifena

Beli luk Može povećati krvarenje kad se uzima sa aspirinom, lekovima

proiv zgrušavanja krvi.

Povećava dejstvo lekova koje koriste dijabetičari.

Dona quai Može povećati efekat varfarina (leka koji smanjuje viskoznost krvi)

Efedra Može izazvati povišen krvni pritisak, ubrzan rad srca,ili čak smrt

kada se upotrebljava sa beta-blokatorima (lekovi za snižavanje

krvnog pritiska i regulisanje rada srca), nekim antidepresivima,

kofeinom,i kantarionom

Ehinacea Može ometati dejstvo terapije koju koristi imuni sistem za odbranu

od bolesti

Ginko biloba Može da izazove povećano krvarenje kada se uzima u kombinaciji

sa aspirinom i varfarinom.

Povišava krvni pritisak u kombinaciji sa nekim diureticima

(lekovima za izmokravanje)

Ginseng Može sprečiti zgrušavanje krvi.

Može povisiti šećer u krvi kad se uzima uz insulin.

Utiče na dejstvo nekih lekova koji se koriste kod mentalnih

poremećaja.

Može povisiti krvni pritisak kod istovremeno unošenja veće

količine kofeina.

Kamilica Može povećati krvarenje kad se koristi sa lekovima koji smanjuju

viskoznost krvi. Može povećati efekat nekih sredstava za smirenje.

Kantarion Može izazvati za život opasne neželjene efekte kada se nadje u

kombinaciji sa lekovima koji podižu nivo serotonina u mozgu,kao

sto su, na primer, antidepresivi.

Može smanjiti efekat odredjenih lekova za rak, sidu, lekova koji se

koriste kod transplantacije, lekova za srce i antibebi pilula

Kava kava Može povećati dejstvo odredjenih sredstava za smirenje.

Može izazvati oboljenje jetre

Yohimbe Smanjuje efekat žalfije I antidepresivnih lekova.

Izaziva visok krvni pritisak i povisen sećer u krvi

20

6. Saveti za one koji vode računa o oboleloj osobi

Možete mnogo učiniti za prijatelja ili voljenog, u toku perioda lečenja od raka.

Pored raznih saveta koji su pomenuti u ovoj knjižici, evo još par stvari koje ne treba

zaboraviti a koje Vam mogu biti od koristi:

- budite spremni za bolesnikove nagle promene ukusa. Nekim danima će on ili

ona izbegavati svoju omiljenu hranu, dok će drugom prilikom jesti ono sto

nikada nisu voleli.

Držite hranu nadohvat ruke:

- Zapakovan kompot od jabuka ili puding u činiji na stočiću pored kreveta ako se

pacijent oseća loše tog dana

- kesu oguljenih šargarepa u pregradi frižidera

Držite obroke i užine pripremljene tako da pacijent može da ih konzumira kad god

mu je zgodno

- budite spremni na period kada će obolela osoba biti u mogućnosti da jede

danima samo jednu ili dve namirnice, sve dok ne prodju neželjeni efekti. Kada

on ili ona ne može da se hrani ponudite hranljive napitke koji su ranije pomenuti

Pitajte pacijenta za njegove potrebe i kako se oseća dok zajedno ne stignete do ideja

koje će najbolje poslužiti. Volja da budete fleksibilni i da pružate bezrezervnu

podršku uliće bolesniku osećaj sigurnosti

Pokušajte da ne navaljujete i terate pacijenta na jelo i piće

21

7. Opšti principi zdravog načina života

Procenjuje se da bi se pravilnim načinom ishrani, kontrolom telesne težine, optimalnom

fizickom aktivnošću , nekorišćenjem duvanskih proizvoda i izbegavanjem prekomerne

konzuimacije alkohola moglo spreciti preko 60% slucajeva raka.

Ovih principa bi trebalo da se pridržavaju sve osobe, uz prilagodjavanje

godinama starosti i zdravstvenom stanju.

Osobe koje boluju raka ili druge hronične bolesti tokom lečenja treba svoju

ishranu da prilagode terapijskom režimu i postojećim tegobama. Po

završetku terapije treba da se konusultuju sa svojim lekarem kako bi se

utvrdilo da li postoje neka ograničenja za primenu navedenih preporuka za

zdrav načina života, npr. ograničenje pojedinih fizičkih aktivnosti zbog

opasnosti od limfedema nakon operacije limfnih žlezdi, ograničenje

korišćenja pojedinih vrsta namirnica zbog stanja organa za varenje i dr.

Preporuke za pravilnu ishranu

Iako je još uvek ne znamo tacnu ulogu svih vrsta namirnica, nihovih sastojaka i nacina

ishrane, postoje opšte preporuke za “zdrav nacin ishrane” kojim se može smanjiti rizik

za kako za maligna oboljenja tako i za oboljenja srca i krvnih sudova i druge hronične

bolesti.

1. Birajte hranu pretežno biljnog porekla; ishrana treba da bude bogata voćem,

povrćem, leguminozama i žitaricama.

Ovakav tip ishrane deluje preventivno u odnosu na više tipova malignih oboljenja i to na

sledece nacine:

- direktno - zato što sadrži sastojke koji deluju zaštitno;

- indirektno - zbog odsustva potencijalno štetnih sastojaka koji se obicno nalaze u hrani

životinjskog porekla

- niskokalorična ishrana sprecava gojaznost koja spada u faktore rizika za neke tumore.

2. Jedite što više voća i povrca *

Jedite voce i povrce više puta dnevno (bar 5 obroka odnosno 400 do 800 grama na dan)

tokom cele godine.

(* Leguminoze odnosno zrnasto povrce -pasulj, grašak, socivo - uvršteni su u grupu

”ostala hrana biljnog porekla”.)

22

Ishrana bogata vocem i povcem smanjuje rizik za nastanak raka usta i ždrela, jednjaka,

pluca (narocito zeleno povrce), želuca (posebno sirovo povrce, zeleno povrce, luk,

šargarepa, paradajz i citrusno voce) i debelog creva. Pored toga, voce i povrce verovatno

deluje zaštitno i u odnosu na rak grkljana, gušterace, dojke, mokracne bešike a možda i

jetre, jajnika, endometrijuma, grlica materice, prostate, štitne žlezde i bubrega.

Voce i povrce sadrže vlaknaste materije, vitamine, minerale i druge bioaktivne sastojke.

Ovi pojedinačni sastojci uticu na rizik za pojedine tipove tumora:

- ishrana bogata vlaknastim materijama smanjuje rizik za rak debelog creva, dojke i

gušterace;

- ishrana bogata vitaminom C smanuje rizik za rak želuca, usne duplje, jednjaka i ždrela;

- ishrana bogata prirodnim karotenoidima verovatno smanjuje rizik za rak jednjaka,

želuca, debelog creva, dojke i materice, itd.

Preporučuje se da svakoga dana imate bar 6 porcija voca i povrca.

To ćete lakše postići ukoliko:

- uvrstite voce i/ili povrce u svaki obrok

- izaberete voće ili povrće za ”grickalice”.

Pod porcijom se podrazumeva oko 80 grama voća ili povrća. Jednu porciju voća može

činiti:

- 1 jabuka (srednje velicine), banana ili pomorandža

- 1/2 šolje vocne salate, kompota ili voca iz konzerve

- 3/4 šolje vocnog soka i sl.

Jednu porciju povrca može ciniti:

- 1 šolja sirovog zeljastog povrca (kupus, zelena salata)

- 1/2 šolje barenog/kuvanog povrća

- 3/4 šolje soka od povrća (šargarepa, paradajz).

Prosečna kalorijska vrednost voća i povrća je oko 35 kcal/100g ali će energetska vrednost

obroka zavisiti od načina pripremanja odnosno dodavanja šecera, masnoća ili drugih

sastojaka. Preporučene količine voća i povrća cine oko 7% ukupnog kalorijskog unosa.

5. Ostala hrana biljnog porekla

Jedite 600-800 grama hrane biljnog porekla koja je bogata skrobom ili belancevinama.

U ovu grupu spadaju: žitarice; zrnasto povrce - pasulj, grašak, socivo ...; krtolasto

povrce - krompir, repa ... kao i šargarepa, bela zelen i sl.

Ovakva hrana, po mogucnosti minimalno obradjena, treba da cini 45-60% ukupnog

kalorijskog unosa dok rafinirani šecer treba da cini manje od 10%.

Integralne žitarice imaju prednost nad preradjenim (rafiniranim).

Ova grupa namirnica sadrži vlaknaste materije, vitamine (B, C, E, karotenoide) i druge

sastojke koji deluju zaštitno u odnosu na maligna oboljenja.

Vlaknastih materija ima dosta u žitaricama i zrnastom povrcu. One smanjuju rizik za rak

debelog creva, dojke i gušterace. Nasuprot njima, hrana bogata rafiniranim šecerom

povecava rizik za rak debelog creva.

Preporučuje se 7 ili više porcija (ukoliko je prosecna oko 80 grama) dnevno pri cemu

jednu porciju može ciniti:

23

- 1 parce hleba

- 1 šolja instant žitarica (razne vrste pahuljica, Corn Flakes i sl.)

- 1/2 šolje kuvanih žitarica, pirinca ili testa i sl.

6. Ne pijte alkoholna pica

Alkoholna pica se ne preporucuju. Ako ih ipak konzumirate, ogranicite ih na jedno pice

dnevno.

Trudnice, dece i adolescenti ne bi uopšte smeli da piju.

Pod jednim picem podrazumeva se 1 caša od 250ml piva ili 1 caša od 100ml vina ili 1

cašica (25ml) žestokog pica.

Alkohol povecava rizik za maligne tumore usta, ždrela, grkljana i jednjaka, narocito ako

je osoba i pušac. Alkohol povecava i rizik za rak jetre a verovatno i za rak debelog creva i

gušterace.

7. Ograničite upotrebu crvenog mesa

Izbacite iz ishrane crveno meso (svinjetinu, govedinu, jagnjetinu) ili ogranicite njegovu

upotrebu na manje od 80 grama dnevno. Umesto crvenog mesa jedite ribu, živinsko meso

ili eventualno divljac.

Hrana bogata mesom i mesnim preradjevinama povecava rizik za rak debelog creva a

verovatno i drugih organa. Pored toga, ova hrana sadrži i dosta masnoca. Masnoce

životinjskog porekla povecavaju rizik i za rak pluca, dojke, prostate i endometrijuma

(materice).

Za upotrebu mesa ne postoji donja granica - smatra se da ishrana može biti

zadovoljavajuca i bez mesa, narocito ako se koristi raznovrsna hrana biljnog porekla.

8. Ograničite upotrebu masnoca

Ogranicite upotrebu masne hrane, narocito životinjskog porekla,. Koristite umerene

kolicine biljnih masnoca.

Masnoce bi trebalo da cine od 15 do 30% ukupnog kalorijskog unosa.

Ishrana bogata masnocama životinjskog porekla povecava rizik za maligne tumore dojke,

debelog creva, pluca, prostate i endometrijuma (materice).

9. Ograničite upotrebu soli i slane/usoljene hrane

Ogranicite upotrebu soli i usoljene hrane. Odrasle osobe ne bi trebalo da unose više od

6 grama soli ( nešto više od jedne kafene kašicice) na dan. Za decu je gornja granica

upola manja.

Pri pripremanju hrane, svedite upotrebu soli na minimum - koristite druge zacine za

postizanje dobrog ukusa. Ogranicite upotrebu vec posoljenih gotovih namirnica.

24

10. Hrana zagadjena mikotoksinima

Nemojte jesti hranu koja je, zbog dugog stajanja na spoljašnjoj temperaturi , možda

zagadjena mikotoksinima.

Ukoliko se neke vrste namirnica kao što su žitarice ili zrnasto povrce cuvaju u

neodgovarajucim uslovima (vlažnim i toplim) duže vreme, dolazi do razmnožavanja

gljivica ciji se produkti, mikotoksini, smatraju kancerogenim.

Mikotoksini, a narocito aflatoksin, povecavaju rizik za rak jetre.

11. Izbegavajte prepečenu hranu, roštilj , usoljenu i dimljenu hranu

Ne jedite prepecenu ili zagorelu hranu. Izbegavajte meso ili ribu pecenu direktno na

plamenu (roštilj). Izbegavajte usoljeno i dimljeno meso.

Preteranom termickom obradom hrane, narocito mesa i ribe, dolazi do stvaranja

kancerogenih jedinjenja koja povecavaju rizik za rak želuca i debelog creva. Prilikom

dimljenja hrane, u hranu dospevaju kancerogeni produkti sagorevanja drveta.

Preporuka je da se prilikom termicke obrade hrane, narocito ribe i mesa, koriste relativno

niže temperature i da se hrana priprema putem barenja, dinstanja, kuvanja na pari i

pecenja.

12. Korišcenje preparata vitamina, minerala...

Za one koji se pridržavaju prethodnih preporuka, primena ovih preparata u cilju

smanjenja rizika za maligna oboljenja je verovatno nepotrebna.

Podatke da ishrana bogata vitaminom C, karotenoidima i drugim sastojcima delujue

zaštitno u odnosu na mnoga maligna oboljenja, ne treba shvatiti kao preporuku da se

koriste fabricki preparati koji ih sadrže - bolje je pridržavati se preporuka o raznovrsnoj

ishrani pretežno biljnog porekla. Ukoliko koristite neki od preparata, pridržavajte se

preporucenih dnevnih doza pošto preterane doze mogu imati štetne (tosicne) efekte.

Vodite racuna o telesnoj težini

Trudite se da ne dobijete više od 5 kg u odnosu na težinu koju ste imali po prelasku u

odrasle osobe.

Gojaznost povecava rizik za maligna oboljenja endometrijuma (materice), dojke kod žena

posle menopauze, debelog creva, bubrega.

Osobe koje su bile gojazne u detinjstvu i tokom adolescencije više su sklone gojaznosti i

u svojim kasnijim godinama.

25

Fizička aktivnost

Ako vam je profesija takva da su vam aktivnosti male ili skromne, šetajte oštrim hodom

jedan sat ili radite neku sličnu vežbu svakog dana, a vežbajte intenzivno bar jedan sat

ukupno nedeljno. Rezultati brojnih istraživanja ukazuju da redovna fizička aktivnost

doprinosi prevenciji malignih oboljenja. Fizička aktivnost u svakom životnom dobu je

takoĎe važna kao zaštita protiv povećanog rizika od malignih i kardivaskularnih

oboljenja povezanih sa preteranom telesnom težinom i gojaznošću. Savremeni način

života povezan je uglavnom sa smanjenom količinom fizičke aktivnosti. Zbog toga se

svima kojima je profesija povezana sa dugotrajnim sedenjem ili stajanjem preporučuje

sledeći recept za održavanje optimalnog nivoa fizičke aktivnosti:

pola sata do sat dnevno oštrog hoda ili neke slične umerene fizičke aktivnosti + pola sata

do sat nedeljno intenzivnih vežbi.

Svako od nas treba da radi na postizanju ovog cilja na način koji mu odgovara. Ako

nemate na raspolaganju čitav sat vremena koji možete posvetiti intenzivnom vežbanju,

sasvim je u redu da to podelite na kraće vežbanje, više puta. Ako ne možete ili ne volite

dugo da hodate, postoji mnogo drugih aktivnosti koje mogu zadovoljiti vaše potrebe.

MeĎutim, pre nego što počnete sa bilo kakvim intenzivnijim vežbama, pogotovo ako

imate neko hronično oboljenje, molimo Vas da se o vežbanju posavetujete sa Vašim

lekarom.

Kako postići zdrav nivo fizičke aktivnosti ?

Evo tek nekoliko primera aktivnosti koje mogu doprineti dobrom zdravlju. Postoje i

mnoge druge aktivnosti koje su takoĎe blagotvorne, od kuglanja do aerobika u vodi. Ono

što je najvažnije, jeste odabrati aktivnost u kojoj uživate tako da joj se posvećujete

redovno.

Primeri za svakodnevne umerene fizičke aktivnosti koje možete uvrstiti u svoj

svakodnevni program:

1 sat brz hod

lagana vožnja bicikla

rad u bašti

odbojka

golf

45 minuta pešačenje u prirodi

oštrija vožnja bicikla

igranje

klizanje

skijanje

hodanje na skijama

skijanje na vodi

30 minuta bilo kakva snažna - energična aktivnost .

26

Ukoliko želite da provedete manje vremena vežbajući, odaberite neku težu - zamorniju

aktivnost.

Primeri za intenzivne aktivnosti (ukupno pola sata do sat nedeljno):

1 sat oštar hod uzbrdo

penjanje uz stepenice

skijanje van staza

plivanje - prsno

tenis 45 minuta

vožnja bicikla

trčanje

intenzivno vežbanje (vežbe oblikovanja, aerobik...)

gacanje po plićaku

plivanje - kraul 30 minuta

košarka

rukomet

hokej

fudbal

Sami napravite plan!

Ukoliko imate mogućnosti, odaberite neku formalnu fizičku aktivnost u kojoj uživate,

kao na primer tenis ili vožnju biciklom. Ako nemate dovoljno vremena, improvizujte

neformalne vežbe tokom dana npr. penjanjem uz stepenice na poslu. Možete pribeći i ne

tako poželjnim ali neizbežnim kućnim poslovima kao što su pranje prozora, sakupljanje

lišća u dvorištu ili bilo šta slično. Ukoliko Vam zdravstveno stanje i kondicija to

dozvoljavaju, količinu fizičke aktivnosti možete povećati onoliko koliko Vam to

odgovara. Ono što je najvažnije je da odaberete aktivnost u kojoj uživate, tako da je

praktikujete redovno.

27

7. Internet adrese i likovi

Informacije o zdravom načinu ishrane i preporuke za ishranu tokom onkološkog lečenja

možete naći i na internet prezentacijama sledećih organizacija i ustanova:

Food Standards Agency UK

http://www.eatwell.gov.uk/healthydiet/

American Institute For Cancer Research

http://www.airc.org

Nacional Cancer Institute

http://rex.nci.nih.gov

American Cancer Society

http://www.cancer.org

Cancer Information Service

http://cancernet.nci.nih.gov

________________________________________________________________________

Brošuru pripredili:

DrAna Jovićević

Dr Miodrag Jašović

Andjelka Ranković, viši dijetetičar-nutricionista

Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, Beograd, 2010