intervju milutin ivanovi - roma company · zatim se materijal i voda meša elek-trinom mešalicom...

Company profile Sika

Intervju Milutin Ivanovi�

Knauf

Uradi sam Za�tita plovnih objekata

Company profile Sika

Intervju Milutin Ivanovi�

Knauf

Uradi sam Za�tita plovnih objekata

Specijalizovani �asopis o bojama i lakovimaBroj 22 Godina IV Besplatan primerakSpecijalizovani �asopis o bojama i lakovimaBroj 22 Godina IV Besplatan primerak

Ekskluzivni partner za Makoproizvode u Srbiji i Crnoj Gori

Uvoznik i distributerROMA Company

Pazovaki put 16a, 11080 ZemunTel./Fax: 011/316-16-36

Mako GmbH, Dinkelsuhlerstr. 20,D-91596 Burk,

Tel.: +49-9822-8236-0,Fax: +49-9822-8236-40E-mail: [email protected],

www.mako.de

STRUČNI SAVET:

Obrada površina

str. 12

Vesti

str. 14-21

INTERVJU:

Milutin Ivanović

str. 22

AKTUELNO:

Ekološko pakovanje

str. 26

URADI SAM:

Zaštita plovnih

objekata

str. 32

TEMA:

Privatizacija

str. 28

COMPANY PROFILE:

Sika

str. 34

MOJA KUĆA:

Harmonija tonova

str. 36

PITANJA I ODGOVRI:

Sanacija pukotina

na zidu

str. 38

PRAVNI SAVET:

Roba s nedostatkom

str. 40

AUTO BOJE:

Od različitog

ka istom

str. 42

ENTERIJER:

Dekoraterski radovi

str. 44

ANKETA:

Sopstveno vozilo -

da ili ne

str. 48

SVET BOJA:

Pohod boja

str. 50

Index

str. 58

ZABAVA:

Ukrštenica

str. 56

Reč urednika

Poštovani čitaoci,

Nakon zimskog odmora ponovo smo zajedno kako bismo za-

koračili u nove profesionalne obaveze i izazove. Verovatno ste

svi osetili postepeni porast obima posla, što je siguran znak da

je zima na izmaku i da puna sezona samo što nije stigla.

Zbog toga smo se i mi potrudili da vam i ovaj put donese-

mo zanimljive tekstove koji će vam biti od koristi i koji će vam

pomoći da upotpunite svoje profesionalno znanje. Kao što ste

navikli, redakcija časopisa Ton – energija boja pozabavila se

brojnim aktuelnim temama u oblasti građevinarstva, boja i la-

kova.

Osim na rubriku Vesti, u kojoj objavljujemo informacije o

novim proizvodima, akcijama, sajmovima i aktivnostima

učesnika na domaćem tržištu boja i lakova, ovoga puta skre-

nućemo vam pažnju i na Temu broja. Naime, ovaj put bavi-

mo se procesom privatizacije koji je uzeo maha i u firmama iz

naše branše. To je ujedno centralna tema teksta koji prati ka-

ko se odvijala privatizacija najvećih građevinskih i bojarskih

kompanija.

Svi smo svedoci promena u domaćem zakonodavnom siste-

mu čiji je cilj da nas približe Evropi. U tom smislu, veliki

broj zakona promenjen je i prilagođen realnim okolnostima.

Jedan od zakona sa kojim svakako morate biti upoznati uko-

liko se bavite proizvodnjom ili prodajom, bez obzira na vrstu

robe, jeste i Zakon o odgovornosti proizvođača stvari sa ne-

dostatkom. Zato nemojte propustiti rubriku Pravni savet i

priliku da se informišete o ovom zakonu i njegovim karakte-

ristikama.

Sagovornik u rubrici Intervju jeste prvi čovek firme “Kna-

uf” u Srbiji i Crnoj Gori Milutin Ivanović, koji za naš

časopis govori o srpskom tržištu, dosadašnjem poslovanju

“Knaufa” i poslovnim poduhvatima planiranim za naredni

period.

Švajcarska firma Sika spada u red renomiranih svetskih

kompanija čiji su proizvodi zastupljeni na tržištima velikog

broja zemalja u svetu. Zbog toga vam u rubrici Company pro-

file predstavljamo ličnu kartu ove firme kako bismo vas bolje

upoznali sa njenom istorijom, proizvodnim programom, plano-

vima...

Ovo, naravno, nije sve, jer vas osim pomenutih, u ovom

broju čekaju i brojne rubrike na koje ste već navikli. Zato,

uživajte i pišite nam o čemu biste želeli da čitate u narednim

brojevima časopisa Ton – energija boja.

Marija Milosavljević

urednica

IMPRESUM

Izdavač:

FRAME media -

Cara Lazara 9, Beograd

za klijenta “Roma company”

Urednik:

Marija Milosavljević

Art direction:

Danijel Ilić

I.C.P.S Infinity

Marketing menadžeri:

Đorđe Zarić

Milijana Majstorović

Goran Milovanović

Fotografije:

Mikica Petrović

Naslovna stranica:

Mikica Petrović

Saradnici:

Jelica Putniković, Aleksa Urošević,

Aleksandar Duković, Ivana Čarapina

Lektura i korektura:

Vesna Kalabić

Tehnički urednik:

Branko Žužić

Adresa redakcije:

Cara Lazara 9

(tel/fax) 011/ 3285-890,

011/ 3285-883

(e-mail) [email protected]

[email protected]

web: www.framemedia.net

Štampa:

AMD Grafika

List je upisan u registar javnih glasila koji se vodi u Ministarstvu kulture javnog informisanja Republike Srbije, pod rednim brojem 3391

STRUČNISAVET

12

Kao i u nekoliko pret od-

ni brojeva asopisa Ton -

energija boja, stru. - njaci

kompanije Knauf“ pomažu

vam da se bolje upoznate sa proizvod-

nim programom ovog proizvođa a.

ema ovog broja su proizvodi za per-

fektnu obradu površina.

Knau K1 za per ektnu obradu

površina od 0-40 mm i ispunu spojeva

Knauf K je sinteti ki modifikovani

materijal izrađen na bazi gipsa, sa spe-

cijalno određenim dodacima prila-

gođenim podru ju primene.

Upotrebljava u unutrašnjim prostori-

jama za gletovanje celi površina (0- 0

mm) i izradu visokokvalitetni pregle-

tovani površina na svim ravnim

građevinskim podlogama kao što su

betonski gotovi elementi, betonske po-

vršine, gips plo e i malteri.

Knauf K je takođe pogodan za is-

punjavnje fuga gotovi elemenata od

betona i šupljina nastali pri livenju

kao i za izjedna avanje spojeva plafon-

ski elemenata ili spojeva šalovanja de-

bljine sloja od 0 do 0 mm.

Knauf K je gipsani materijal, sinte-

ti ki modifikovan. Praškast je, pa se

meša sa vodom i priprema se bez gru-

dvica. o je vrsta, kremasta masa uni-

verzalne primene koja omogućava i

mašinsku obradu. Upotrebom Knauf

K dobija se gibak, izdašan materijal

koji se brzo suši. Izvla i se na nulu, ne

skuplja se pri sušenju i ne “upada”.

Zbog svi ovi karakteristika, ovaj ma-

terijal veoma je jednostavan za gleto-

vanje.

Knauf K priprema se tako što se

sadržaj sipa u istu vodu, ta no ispod

linije površine vode. a jednu vreću

od 25 kg potrebno je oko 25 l vode.

Zatim se materijal i voda meša elek-

tri nom mešalicom sa malim brojem

obrtaja motora, sve dok se ne postig-

ne kremasta masa bez grudvica. tvo-

reno vreme za rad je između 0 i 50

minuta.

anošenje Knauf K na celu po-

vršinu se vrši letvom ili širokom špa-

tlom, a materijal se može i mašinski

naprskati PFT - Fo -om i sa širokom

špa tlom prevući i nakon otprilike 50

minuta gletovati.

Spojeve gotovi elemenata prvo is-

puniti i prema potrebi “drugom ru-

kom” pregletovati i izjedna iti s po-

vršinom. Ako je predviđeno farbanje

završnog sloja preporu uje se upotreba

završnog sloja s upotrebom bandaž tra-

ke za spojeve.

Knauf K pakuje se u vreće od 25 kg,

dok se na paleti nalazi 2 vreće. Utrošak

materijala iznosi oko 1,0 kg po m2 i

mm debljine sloja. Sa vrećom od 25 kg

kod debljine sloja od 2 mm može se

pregletovati površina od oko 12 m2.

Knau Read gips

Knauf eadygips sastoji se od vešta ke

disperzije koja služi kao vezivno sred-

stvo, i ta no određene kombinacije fi-

no deljivi mineralni kalcijum-sulfat-

ni ispunjiva a i podesni sredstava.

vaj materijal koristi se za molersko

višeslojno gletovanje zidni i plafonski

maltera (gipsani , kre ni i kre noce-

mentni ), betonski površina i porobe-

tona u unutrašnjim prostorijama kod

gips plo a sa AK (upuštenim ivicama) i

SK (ravno odse ena ivica) za gletova -

nje sa zaštitnom trakom kao fino iz-

jedna avanje (finiš) na gips plo ama,

koje su već površinski spojene i pregle-

tovane s Uniflot-om ili Fugenfiler Leicht-

om, za postizanje kvaliteta završne ob-

rade površina stepen -3 za gletova-

nje celi površina gips plo a kao pod-

loga za postizanje kvaliteta završne ob-

rade površina stepen - .

Knauf eadygips je gotov za obradu,

otpada vreme sušenja i sazrevanja. Kre-

maste je mase, lako se obrađuje, dobro

ispunjava, brzo se suši, lako se brusi i

dobro prijanja što ga ini lakim za

upotrebu.

Koristi se za gletovanje celi površina

ili gletovanje rapavi površina.

Proizvodi za per ektnu

obradu površina

1

STRUČNISAVET

eadygips se nanosi širokom špa tlom

ili mašinski s vazdušnim aparatom ili

špric pumpom (npr. PFT-S ing) do de-

bljine od 3 mm. Raspoređuje se, odno-

sno oštro prevla i preko podloge. a-

kon vremena potrebnog za sušenje,

treba ga prebrusiti s ru nom brusili-

com. a kraju treba otkloniti prašinu.

Pakuje se u kante zapremine 20 kg.

Utrošak materijala iznosi oko 1,5 kg po

m2

i mm debljine sloja.

Knau Read ix

Knauf eadyfi je fabri ki pripremlje-

na masa za gletovanje površina. Izrađen

je iz sinteti ki oplemenjeni disperzija i

posebni dodataka.

vaj proizvod je posebno pogodan za

završne radove izravnjavanja površina

gipsani plo a: kao fino gletovanje u

podru ju spojeva i za gletovanje veći

površina. Idealno je kao završni sloj pre

nanošenja boje. akođe, koristi se i za

tankoslojno gletovanje zidni i plafon-

ski površina od gipsani plo a, za is-

punu fini pukotina i pora na beton-

skim površinama ili za izravnjavanje ne-

ravnina kod popravki i adaptacija. a

kraju, može se koristiti za obradu spoje-

va gipsani plo a sa papirnom bandaž

takom, ru no ili aparatom za gletovanje.

eadyfi se isporu uje kao gotova

smeša u kanti pripremljena za rad. t-

pada vreme natapanja i mešanja je kao

kod praškasti materijala. Pripremom

se dobija kremasta gustin smeša koja se

brzo suši, a odlikuje se i dobrom pri-

onljivošću i lakoćom brušenja.

Suvi materijal eadyfi je do od-

ređene mere elasti an.

Knauf eadyfi je pripremljen za rad i

otpada vreme natapanja i mešanja kao

kod praškasti materijala. Za postizanje

ređe gustine materijala smesi se po po-

trebi može dodavati voda.

Pre po etka radova potrebno je mate-

rijal kratko promešati motornom mešali-

com. Za razna podru ja primene koriste

se uobi ajeni alati za gletovanje. Pre

duži radni pauza treba oprati ivice

kante i zatvoriti kantu poklopcem. akon

upotrebe alat odma oprati vodom i

otkloniti ostatke materijala.

a tržištu su dostupne kante od i

20 kg. Za gletovanje cca. 3- m2Knauf

plo a potrebno je utrošiti 1,0 kg Knauf

eadyfi a. Primenom na betonskim po-

vršinama utrošak materijala se može

povećati pa se zbog toga preporu uje

proba pre po etka rada.

Knau Finisch-Pastoes

Knauf Finisch-Pastoes se sastoji od sin-

teti ke disperzije kao vezivnim sred-

stvom i ta no određene kombinacije fi-

no deljivi mineralni ispunjiva a i

sredstvima za regulaciju.

Primenjuje se za fino izjedna avanje

(finiš) na gips plo ama, koje su već

površinski spojene i pregletovanje s

Uniflot-om ili Fugenfiller Leicht-om, za

postizanje kvaliteta završne obrade po-

vršina stepen -3.

Knauf Finisch-Pastoes se isporu uje se

kao gotova smeša u kanti pripremljena

za rad. Lako se brusi, dobro prijanja za

površinu i brzo se suši.

Knauf Finisch-Pastoes ima kremastu

gustinu i dobro ispunjava. tpada vre-

me natapanja i mešanja kao kod

praškasti materijala.

Za primenu ovi materijala koriste se

isklju ivo odgovarajuće špa tle ili apa-

rati za gletovanje. Za gletovanje celi

površina, Finisch-Pastoes treba naneti

velikom gletericom i glatko izvući. a-

kon što se skroz osuši površinu treba

izbrusiti ru nom brusilicom.

vaj materijal pakuje se u kante od 20

kg, a u zavisnosti od debljine nanošenja

utrošak je oko 0,3 - 0,5 kg/m2.

Poštovani itaoci,

u pret odnom broju u rubrici

Stru ni savet potkrala se te ni ka

greška usled ega je objavljen pogre-

šan redosled fotografija. Izvinjavamo

se zbog propusta.

1

VESTI

NOVI POSLOVNI SPORAZUM

Firma “Roma Company” uspešno je zaklju ila još jedan

poslovni sporazum. aime, 31. januara 200 . u Zemunu je

potpisan spora-

zum o poslov-

no-te ni koj

saradnji između

Konzorcijuma

SRMA Group i

firme Roma

Company.

vaj konzor-

cijum ofor-

mljen je u

martu prošle

godine s ciljem

da okupi što

više firmi koje

će udruženim

snagama nastupiti na tržištu i na taj na in ostvariti najbolje

uslove kod dobavlja a. Postignuti uslovi važe za sve firme

lanice SRMA Groupa. renutno Konzorcijum okuplja 35

firmi koje posluju u oblasti građevinarstva i srodni oblasti,

a nji ov broj neprekidno raste.

Ideja o saradnji SRMA Groupa i Rome Company proiste-

kla je iz potrebe tržišta i želje kupaca za kvalitetnim dobav-

lja ima koji mogu da obezbede kvalitetmu ponudu proizvo-

da, cena i usluga.

DEKORATIVNI MALTER

elfin Plast je dekorativni malter već spreman za

upotrebu, izrađen od visokokvalitetni akrilni

smola, pigmenata, punilaca i aditiva. vaj malter je

nezapaljiv i paropropustljiv. sim toga, odlikuje se

visokim stepenom otpornosti na vodu, atmosferali-

je, alkalije i temperaturne promene. Izuzetne je

vrstine i postojanosti, i bez mirisa.

U ponudi se nalazi elfin Plast u beloj boji, ali se

može tonirati u

boji izabranoj po

ton karti.

Preporu uje se

za dekoraciju i

zaštitu fasada, ali i

unutrašnji zidni

površina.

amenjen je iz-

radi zaribani

kružni i za-

glađeni površina.

Proizvodi: Delfin

AG, Beograd

VESTI

1

PREDSTAVNI TVA AUSTROTHERMA

Kompanija “Austrot erm” otvorila je 1. febru-

ara u Beogradu svoje predstavništvo, odnosno

kancelariju za te ni ko-marketinšku podršku.

Usluge kancelarije namenjene su pre svega investitorima

i projektantima u građevinarstvu, kao i izvođa ima

građevinski radova, koji će

na jednom mestu moći da

dobiju sve stru ne informa-

cije o te ni kim karakteri-

stikama “Austrot ermovi ” proizvoda i nji ovoj ugradnji.

Kancelarija će obavljati i sve marketinške delatnosti

usmerene ka partnerima (trgovcima građevinski ma-

terijala s kojima sarađuje) i eksternim preduzećima i

institucijama. Adresa beogradske kancelarije je:

Austrot erm d.o.o.

kancelarija za te ni ko-marketinšku podršku

Bulevar Mi ajla Pupina 10v/I, apartman br. 08

110 0 ovi Beograd

el/Fax: 011/ 311 13 5 313 2 8

elfin Kul je dekorativni malter već spreman

za upotrebu, a proizveden je od visokokvalitet-

ni akrilni smola,

mermernog granulata, pigme-

nata, punilaca i aditiva. eza-

paljiv je, bez mirisa, paropro-

pustljiv i otporan na vodu.

Pokazuje veliku otpornost na

uticaj atmosferalija, alkalija, vi-

soki i niski temperatura. Iz-

uzetne je vrstine i postojano-

sti. Granulacija je 1,5 mm.

vaj materijal namenjen je

za dekoraciju i zaštitu spo-

ljni i unutrašnji zidova, a

koristi se i kao završni sloj u sistemu termoizolacioni

fasada. Proizvodi se u 15 boja po ton karti, a na

tržištu se nalazi u PVC kantama zapremine 20 kg.

Proizvodi: Delfin AG, Beograd

MERMERNI AKRILNI MALTER

SIKAFLOOR 2020

Sikafloor je dekorativni jednokompo-

nentni akrilni premaz za podove koji se pro-

izvodi na vodenoj

bazi. vaj materijal pogodan

je i za spoljašnju i za unu-

trašnju upotrebu za površine

koje nisu konstantno iz-

ložene uticajima vode. Sika-

floor može se koristiti

za parkinge i garaže (lak sa-

obraćaj), ali i za trotoare,

sportske terene i sli no.

Proizvodi: Sika, vajcarska

DEKORATIVNI GEL

Artcolor je proizvod iz grupe materijala za izvođenje de-

korativni zidni te nika. vim materijalom u vidu gela

mogu se postići izuzetni de-

korativni efekti. Gel predstav-

lja završni sloj na zidu i može

se nanositi razli itim te nika-

ma.

a pret odno obojeni zid

disperzivnom perivom bojom

Jupol Gold, razli itim alatima i

pomagalima, u zavisnosti od

poteza ruke, mogu se postići

razli iti efekti. Pomagala mo-

gu biti razli ita: plasti ne lo-

patice “špatule”, najlon kesa,

sunđer, izgužvana krpa, speci-

jalni reljefni valjci, tako da

kona an izgled isklju ivo zavisi od vašeg afiniteta i mašte, a

svaki zid može biti unikatan.

Artcolor se proizvodi u tri gotove nijanse (srebro, zlato,

bronza), a postoji i u beloj boji koja se može nijansirati u

300 nijansi po ton karti JUB boje i malteri.

Proizvodi: JUB, Slovenija

VESTI

1

SAJMOVI

Kao i u pret odnim brojevima asopisa Ton

energija boja, u saradnji sa I agencijom specijali-

zovanom za sajamski turizam ( erazije 1 , Beograd),

prenosimo vam raspored dešavanja stru ni sajmova

u narednom periodu.

T ari , o o ar a

n erna iona na i o ba o r in e a i e i in -

rij og o e enji anja - me ani ki i me ani ko-

emijski i elektrolitski uređaji, organski i ostali pre-

mazi (farba, plastika, email), uređaji za upravljanje,

automatizacija i zaštita, odstranjivanje korozije i pri-

prema zaštite, merno-regulaciona te nika...

T TT T T ar a, o

ar a o a ri a

o ba o r in e a i e, r o anja i in rije boja

anb , o o a ri a

n erna iona ni aj e a ni roi o a i boja -

alati, elektroalati, okov, sigurnosna oprema, građevin-

ski materijal i pribor, građevinska keramika, sanitarna

oprema, unutrašnje građenje, lakovi i farbe.

T o a, o o

a ri a

o ba i on eren ija o r in e a i e, oje i og

nano enja i a i e o oro ije poliranje i bruni-

ranje, emijska i elektro emijska priprema, primena,

zaštita i konzerviranje, slojevito konzerviranje, elek-

trolitsko nanošenje slojeva, metalizacija fizi kim me-

todama...

T T an e er b rg,

o o a ri a

n erna iona na r na i o ba gra e inar a i

n ra nji ra o a - ar itektura, unutrašnjost obje-

kata, nameštaj za ugrađivanje, farbe i lakovi, ku i-

njska oprema, površinska zaštita i materijali, bronza i

kovano gvožđe, ložišta (kamini), tapete, kaljeve peći,

razli ite vrste stakla, kućni tekstil, pribor i dekoracija,

svetiljke i osvetljenje, podovi i podne obloge, stepe-

ništa i merdevine.

T i T agreb,

o o a ri a

o ba a i e o oro ije i in rij e o r in e

a i ne e ni e, građevinski materijal, opremanje,

krov, zid, fasada, građevisnki alati, zidne i podne

obloge, projektovanje...

ano er, o o

a ri a

o e i e i aja e no ogije, ino a ija i a o-

a i a ije

T anb , o o aja

n erna iona na i o ba gra e inar a - građe-

nje, sanitarna postrojenja, grejanje, klimatizacija,

elektrote nika, prirodni kamen, te nika u vršćiva-

nja, krovni pokriva i i fasade, armature, kupatila i

ku inje, I i software u građevinarstvu, opremanje

i nameštaj, cevi, lakovi, staklo, emija, podne oblo-

ge, građevinski materijali, mašine i alat, rasveta,

vrata i prozori.

Glet masa Jubolin već je dobro poznata na

našem tržištu. sim Jubolina koji je namenjen isklju ivo

ru nom nanošenju, postoji i Jubolin P- za mašinsko na-

nošenje (mašine “ agner”, “Graco” i sl.).

Jubolin P- je pastozan,

u kanti i spreman za upo-

trebu. Po završetku rada,

kantu je dovoljno zatvoriti

i naknadno samo nastaviti

radove. a taj na in

ostvaruje se znatna ušteda

vremena i materijala.

Za valjujući Jubolinu P-

, sada će i korisnici

mašina za mašinsko gle-

tovanje dobiti materijal

koji se odlikuje velikom

belinom, odli nom obra-

divošću, visokom vr-

stoćom i nosivošću, kao i izvanrednom paropropu-

snošću.

ajzad, još jedan plus za ovaj novi proizvod: potpuno

je podesan i za ru no nanošenje.

Proizvodi: JUB, Slovenija

GLET MASA ZA MA INSKO I RUČNO NANO ENJE

VESTI

2

RAST PROIZVODNJE I IZVOZA

Krajem januara ove godine u Privrednoj komori Srbije

održan je sastanak domaći proizvođa a boja i lakova. va

grupacija okuplja “zdrave” firme koje iskazuju postepeni

rast proizvodnje. Da bi se ta tendencija nastavila, neop-

odno je, međutim, da se uvedu i striktno poštuju mere

vancarinske zaštite, zaklju eno je na sastanku Grupacije

proizvođa a boja i lakova Udruženja za emijsku, farmace-

utsku, gumarsku i nemetalsku indusriju.

“Mere vancarinske zaštite treba da onemoguće uvoz pro-

izvoda iji kvalitet ne zadovoljava osnovne norme i stan-

darde u ovoj oblasti. Da bi se to postiglo, neop odno je

rigorozno insistiranje na poštovanju standarda prilikom

uvoza materijala”, istakao je mr Zoran Stanković, predsed-

nik Grupacije i zamenik generalnog direktora Fabrike bo-

ja i lakova “Duga”.

Ina e, rast proizvodnje boja i lakova u prvi 11 meseci

prošle godine bio je znatno veći nego što je to bio slu aj

200 . godine. aime, u tom periodu proizvedeno je oko

28.000 tona svi vrsta boja i lakova, što je za oko 5.000 to-

na više nego 200 . godine. Proizvodnja rastvara a i raz-

ređiva a bila je, međutim, na istom novou kao i 200 . go-

dine, odnosno oko 2.300 tona.

ajveći rast proizvodnje od skoro 90 odsto zabeležen je

u oblasti boja i lakova na bazi sinteti ki polimera u ne-

vodenom medijumu. Rast od oko 85 odsto ostvaren je u

proizvodnji boja i lakova na bazi dispergovani poliakril-

ni veziva u vodi, kao i boja i lakova na bazi akrilno-ter-

moplasti ni veziva.

Proizvodnja boja i lakova na bazi akrilni polimera, dis-

pergovani ili rastvoreni u vodi, povećana je za oko 5

odsto, a pigmentirani boja i lakova na bazi nitroceluloze,

za 5 odsto.

ajveći pad proizvodnje zabeležen je kod grafi ki boja

i boja za doradu kože. Pad proizvodnje od oko 53 odsto

evidentiran je i u proizvodnji boja i lakova na bazi disper-

govani polivinilacetatni veziva u vodi, a za 3 odsto

smanjena je proizvodnja boja i lakova na bazi akrilni ili

vinilni polimera.

Govoreći o problematici proizvodnje i plasmana boja i

lakova u 200 . godini, Vekoslav ošević, sekretar Udruže

nja za emijsku, farmaceutsku i gumarsku industriju i in-

dustriju nemetala, u Privrednoj komori Srbije prokomen-

tarisao je da bi proizvodni rezultati, s obzirom na raspo-

ložive kapacitete, mogli da budu i bolji.

“Kako je deo kapaciteta ove industrije kao repromateri-

jal namenjen drugim granama industrije (mašinogradnji,

brodogradnji, drvnoj industriji, građevinarstvu ), obim

proizvodnje umnogome zavisi od nivoa proizvodnje u ovim

delatnostima”, konstatovao je ošević i dodao da je na

ostvareni nivo proizvodnje i plasmana u velikoj meri uti-

cao i veliki uvoz.

Gotovi proizvodi skoro su u potpunosti uvezeni iz ze-

malja Evropske Unije. Ukupna vrednost boja i lakova uve-

zeni tokom 2005. godine iznosila je , miliona dolara.

Domaći proizvođa i bili su izloženi velikoj konkurenciji,

bez adekvatni mera zaštite, što je uticalo na otežani pla-

sman domaći proizvoda.

Ipak, da nije sve crno dokazuje i injenica da su zabe-

leženi i nešto bolji izvozni rezultati u odnosu na pret od-

ni period. aime, proizvođa i iz ove grupacije tokom

prošle godine izvezli su robu vrednu 21,5 miliona dolara,

što je znatno više nego 200 . kada je vrednost izvoza bila

15, miliona dolara.

a skupu u PKS-u ocenjeno je da je dobro što izvoz

konstantno raste. aime, 2003. godine izvoz boja i lakova

iz Srbije vredeo je 9, miliona dolara. Srpski proizvođa i

boja i lakova svoju robu uglavnom izvoze u Rusku Federa-

ciju, Belorusiju, Ukrajinu, Bosnu i ercegovinu, rvatsku

i Makedoniju.

a kraju, zaklju eno je da će u predstojećem periodu

izvoz biti uglavnom usmeren na tržišta zemalja Evropske

Unije emu će doprineti i usvajanje propisa i standarda

kvaliteta proizvoda koji važe u Uniji, što će dodatno

unaprediti srpsku privredu.

VESTI

ZA POVR INSKU OBRADU DRVETA I LAKA

U okviru saradnje sa umarskim fakultetom u

Beogradu, predstavnici Udruženja za šumarstvo,

drvnu industriju i industriju celuloze i papira

Privredne komore Srbije prisustvovali su pre-

zentaciji novi te nologija i dostignuća koji se

koriste pri površinskoj obradi drveta i laka, sa

ciljem da svojiim daljim delovanjem ovu mate-

riju približe svojim lanicama.

vajcarska firma SIA ABRASIVES“, koja se

po obimu proizvodnje nalazi u samom vr u u

svetu a po te nološkim inovacijama je bez

premca, u poslednje dve godine razvila je pot-

puno novu generaciju antistatik brusnog papi-

ra i platna, pod imenom Top Tec. sim toga,

ova kompanija nudi i bogat asortiman dodat-

ni proizvoda za ru no, mašinsko i profilno

brušenje drveta koji su predstavljeni drvopre-

radjiva ima, profesorima i studentima šumar-

stva.

a kraju, stru njaci iz ove oblasti zaklju ili

su, citirajući stare nema ke stolare da je Do-

bro brušeno već pola polirano“, jer ova pri-

premna faza finalizacije proizvoda od drveta

naj ešće zna i i krajnji utisak o njegovom kva-

litetu i konkurentnosti na tržištu.

NOVA FABRIKA

Kompanija “Royal Color” gradi svoju treću fabriku koja će se

prostirati na 15.000 kvadratni metara. va fabrika gradi se na

ovom osadskom putu, u industrijskoj zoni Stara Pazova. Ka-

ko je saopšteno iz kompanije, novi poslovni objekat biće savre-

menog dizajna a u njemu će se nalaziti proizvodne mašine po-

slednje generacije.

aj projekat nastao je kao re-

zultat izuzetno povoljni pred-

ugovora sa više inostrani part-

nera koji će plasirati proizvode

“Royal Colora” u svojim zemlja-

ma, kao što su Ukrajina i Rusi-

ja. Pošto su u pitanju ugovori o

isporuci veći koli ina robe,

nastala je potreba za proširivan-

jem postojeći proizvodni ka-

paciteta što će biti realizovano

gradnjom nove fabrike.

sim toga, biće ostvarena i

potpuna primena trenutno

najvažniji internacionalni

standarda kao što su IS 9000,

9001, 9002, 1 001, 1 002 koji

u velikoj meri uvaju životnu

sredinu.

.....

Aleksandar Duković

Mikica Petrović

INTERV U

22

Austrijska kompanija “Knauf” jedan je od vodeći

evropski proizvođa a građevinski materijala iji

proizvodi predstavljaju garanciju kvaliteta. a fir-

ma trenutno posluje u više od 30 zemalja sveta,

sa ukupno 1 .000 zaposleni . “Knauf” je odavno prisutan i

na domaćem tržištu. Prošle godine predstavništvo te firme u

Srbiji proslavilo je deset godina uspešnog poslovanja.

proteklom periodu, trenutnoj situaciji i budućim plano-

vima, razgovarali smo sa Milutinom Ivanovićem, direktorom

beogradskog predstavništva te kompanije.

na i a boga roi o ni rogra oji

roi o i na a o ni o a i o ro a i a

aš asortiman podeljen je u tri velike grupe. U

prvu grupu spadaju sistemi suve gradnje, u drugu

praškasti materijali za završne radove u građevinar-

stvu, pri emu je akcenat na malterima za mašinsko

nanošenje, bez obzira na to da li su na gipsanoj ili

kre no-cementnoj bazi, dok se u trećoj grupi nala-

ze proizvodi građevinske emije.

Iako u asortimanu imamo nekoliko iljada proiz-

voda, najzna ajniji su sistemi suve gradnje, tako da

je gips kao građevinski materijal naš zaštitni znak.

aš najpoznatiji proizvod nesumnjivo su gipsane

plo e.

e e roi o i gi

Kako Srbija nema gipsa, eksploatišemo ga u De-

bru, u Makedoniji, i u Kninu, u rvatskoj. be

gipsare vlasništvo su “Knaufa”. Mi proizvodimo po-

luproizvod, a naši partneri i saradnici ga dorađuju i

plasiraju na tržište. Zbog toga potenciramo dugo-

ro nu, intenzivnu i ozbiljnu saradnju, jer smo usko

vezani jedni za druge i prakti no zavisimo jedni od

drugi . Imamo stalne saradnike i partnere i u

montažnom i u trgova kom sektoru.

bog ega je gi o i o o aran gra e i-

nar

Gips-kartonske plo e predstavljaju grubi enterijer.

o je veoma važno, jer ukoliko nemate kvalitetne

zidove, pod i plafon, nikakav nameštaj ne može

pokriti te nedostatke.

Kvalitetna podloga je osnova svakog dobrog en-

terijera, a gips-kartonske plo e imaju nekoliko prednosti. Pr-

va prednost leži u injenici da se radi suvomontažno, što

znatno pojednostavljuje postupak ugradnje gips-kartonski

plo a i smanjuje broj radnika potrebni za to, a samim tim

ostvaruje se ušteda vremena i novca.

sim toga, upotrebom gips-kartonski plo a omogućeno

je ostvarivanje maksimalni građevinsko-fizi ki karakteristi-

ka, a to su protivpožarna, zvu na i toplotna izolacija. Reci-

mo, pregradni zid od gips-kartonski plo a debljine 10 cm,

Milutin Ivanović Knau

Ulaganje u proizvodnju i znanje

2

INTERV U

ima iste karakteristike kao zid od cigle i maltera debljine 15

cm. ajvažnije je to što je gips prirodni materijal. Po emij-

skom sastavu to je kalcijum-sulfat, koji poseduje istu p

vrednost kao ljudska koža. Zbog toga što sadrži dva vezana

molekula vode, gips je i regulator klime u prostoriji. Drugim

re ima, kada je u prostoriji previše vlažno, on apsorbuje vla-

gu, a opet, kada je vazdu suv, on ispušta vlagu. Velika pred-

nost gipsa je i u injenici da nudi neograni ene mogućnosti

oblikovanja. o je materijal veoma pogodan za zadovoljava-

nje najrazli itiji estetski za teva.

o i a je go i nja o ro nja na o i i e a e

gra nje rbiji

a domaćem tržištu, osim naši , prodaju se i sli ni proiz-

vodi drugi firmi. Ipak, “Knaufovi” proizvodi zauzimaju ak

0 odsto tržišta. Za ovi deset godina ugrađeno je više od 20

miliona metara kvadratni razli iti sistema suve gradnje.

Mi imamo širi proizvodni program od konkurencije i,

osim osnovni tipova gips-kartonski plo a, proizvodimo

i sisteme za spoljašnju ugradnju: gips-faze plo e (najveću

primenu imaju na fasadama montažni objekata), i ce-

mentnu akva-panel po u. Po tome smo jedinstveni, jer

takve vrste sistema u Srbiji proizvodi jedino “Knauf”. Ve-

oma važan faktor koji uti e na tako veliki tržišni udeo

naši proizvoda jeste i to što su svi “Knaufovi” proizvodi

urađeni u skladu s važećim međunarodnim standardima.

edavno smo imali resertifikaciju kod austrijskog

Udruženja sistema kvaliteta i tom prilikom dobili smo

produženje za još tri godine. o zna i da je celokupan

naš radni proces usklađen s međunarodnim standardom

IS 9001:2000.

a i je r i e rbije o o jno e i o a je n o anij

ao o je na

ržište Srbije i Crne Gore neprekidno raste i pokazuje sve

veći potencijal. Prema našim procenama, trenutno potrošnja

na godišnjem nivou iznosi oko 0,8 metara kvadratni po gla-

vi stanovnika. Poređenja radi, Slovenci imaju potrošnju od

skoro tri, a rvati blizu dva kvadratna metra. Mi smo negde

na sli nom nivou kao Makedonija, a naše prognoze su da će

tržište rasti u naredni pet godina i da će potrošnja dostići

ta famozna dva metra po glavi stanovnika. Ina e, cena u Sr-

biji sli na je kao i u ostalim republikama bivše Jugoslavije.

a i a ni i o anije a o o jni obi o ro aje na

eri oriji

Uvek može bolje, ali elni ljudi “Knaufa” izuzetno su za-

dovoljni dosadašnjim rezultatima i smatraju da je Srbija zem-

lja u koju treba ulagati. edavno su naše francuske kolege

kupile “Vunidol”, firmu iz Surdulice koja se bavi proizvod-

njom kamene vune. a proizvodnja biće baza za snabdeva-

INTERV U

2

nje jugoisto ne Evrope izolacionim materijalima, što zna i da

će Srbija i na ovaj na in postati regionalni centar.

a i je anirano i ro irenje roi o nog rogra a

Mi već pripremamo po etak proizvodnje za Srbiju. Kupili

smo sedam ektara zemlje u Zemunu, pored Dunava, i na

tom prostoru izgradićemo savremene proizvodne pogone u

kojima će se proizvoditi praškasti materijali za završne rado-

ve u građevinarstvu. ni će se proizvoditi na bazi sirovina

koji ima u Srbiji, a to su pesak, kre i cement. Po etna in-

vesticija iznosi deset miliona evra. Planiramo da zaposlimo

još oko 0 radnika, a proizvodnja će biti izvozno orijentisa-

na, tako da će Beograd biti “Knaufov” centar ovog regiona.

Za sada su sigurna tržišta Bugarska, Rumunija, Makedonija i

Albanija. Proizvodnja će biti automatizovana, sa najsavreme-

nijom opremom, uz poštovanje svi ekološki propisa.

na je o ren o i oje r n e a ij o a eg

r i a e je re

Koliko god želeli, mi ne možemo svakoga da obu imo za

pravilno ugrađivanje naši proizvoda. Imamo 15 zaposleni ,

među kojima i dva demonstratora za prakti ne prezentacije.

Mi prezentujemo teoretski deo, ali najvažnije je kako to

funkcioniše na gradilištu. Zbog dugoro nog opredeljenja za

poslovanje na ovom tržištu i želje da se naši proizvodi isprav-

no ugrađuju, pre tri godine, u saradnji sa Ministarstvom

prosvete, Centrom za srednje stru no obrazovanje i Zajedni-

com srednji građevinski škola, u osam gradova u Srbiji i

tri u Crnoj Gori osnovan je novi obrazovni profil: monter si-

stema suve gradnje.

a a je bio o i i a i e a o o jni o a a nji re -

a i a

vakva inicijativa naišla je na zaista veliki odziv. renutno

ovaj smer po ađa oko 00 u enika, i u junu ove godine pr-

va generacija završava školovanje. Mi stipendiramo najbolje

u enike, dok ostali dobijaju stipendije od naši partnera i

saradnika. Prakti no, svi u enici su stipendisti i imaju sigur-

na radna mesta nakon završetka školovanja. Mislim da je to

obostrano koristan projekat, jer je njima u interesu da po-

stanu stru njaci u svom poslu, a nama da se naši proizvodi

pravilno ugrađuju.

Celu ovu akciju doživljavamo kao veliki pomak i do sada

smo u njenu realizaciju uložili oko 100 000 evra: za izradu

radionica, nabavku materijala, stipendije, organizovanje semi-

nara i edukaciju nastavnog osoblja. Predava i su profesori iji

su nekadašnji predmeti ugašeni. ni su išli na dokvalifikaci-

ju, a mi smo uz nji ovu pomoć napravili udžbenike. Izuzet-

no smo zadovoljni dosadašnjim rezultatima i nadamo se da

je ovo samo po etak jedne ozbiljne i dugoro ne saradnje.

PROFESIONALNI AIRLESS - URE—AJI

Najmanji airless pric ure aj, idealan za aplikacije u stambenom prostoru i za manje komerci-jalne radove. Idealan za prskanje do 1.500 litara godi nje. Max radni pritisak ove ma ine je 205bar, max du ina creva 30 m, max protok 1,4 l/min a te ina 16kg. IsporuŁuje se sa kolicima,crevom 15m x 1/4", SG3-E pi toljem i RAC 5 diznom. Jednostavno odr avanje i jednostvan i brzpristup alatu i dodatnim delovima.Materijali:

Lakovi Akrline boje Prajmeri Emajl lakovi

Bezbojni lakovi Emulzije Disperzione boje

Profesionalni svestrani pric ureaj, konstruisan za sve radove na unutranjim i spoljnim povri-nama od ku nih do komercijalno velikih projekata u gra evini. Automatska funkcija ’’AutoClean’’ Łi enja okree smer protoka i Łisti pitolj, filter u pitolju, crevo, glavni filter i pumpu.Izrazito pogodan za pricanje i nano enje glet masa. Max radni pritisak ove ma ine je 230 bar,max protok 5,5 l/min a teina 65 kg. IsporuŁuje se sa velikim crevom za visoke pritiske sazglobnom spojnicom ( 15 x 3/8 ), TexSpray pi toljem sa GHD631 diznom za guste aplikacionematerijale. Poveava radni kapacitet i smanjuje trokove servisiranja kroz jednostavno Łi enjei odravanje.Materijali:

Lakovi Ulja Emajl lakovi Uretane Lateks

Akrilne boje Fini glet Protiv po arni namazi Glet mase Disperzione boje

Najbolje re enje za gletovanje unutra njih prostora i nano enje dekorativnih materijala.Dizajniran za primenu, glet masa i dekorativnih materijala ( granulacije do 3 mm ). Nano enjeglet masa i suvih maltera vr i se bez potrebe dopunskog kompresora. Lagan za rukovanje, sadu im vekom trajanja, smanjenom bukom i velikom efikasno u ovaj ure aj opslu uje samojedna osoba. Max. radni pritisak ove ma ine je 40 bara, max. protok 5,7 l/min ( za maltere 5l/min) te ine 50 kg, levkom kapaciteta 45kg i max du inom creva od 15 m. IsporuŁuje se sa lev-kom, kolicima i crevom 5m x 1’’ + 3m x 3/4 ’’.Pribor T- box sadri mlaznicu-produetak (convertible lance), Łetku, 6 mm vazdu nu mlaznicu, TMX651 diznu, 2 filtera, poklopac za levak,pribor za Łi enje i 15m x 3/8 ’’ vazdu nim crevom sa vazdu nim ragulatorom. Pove ava radnikapacitet i smanjuje trokove servisiranja kroz jednostavno Łi enje i odravanje.Materijali:

dekorativni materijali ma inske glet mase fasadni materijali - bavalit

Vojvode Stepe 504 s11ooo Beograd

tel/fax: 011/ 361-4560, 011/ 264-2721E-mail: [email protected], [email protected]

www.gfp.co.yu

1. MAGNUM XR 9

2. MARK V

3.T-MAX 405

A TUE N

2

vi dana na našem tržištu

pojaviće se sasvim nova,

ekološka ambalaža. a ino-

vacija nastala je kao direk-

tan rezultat potrebe da se nešto u ini

za o uvanje životne sredine. Proizvod-

nja E Pack - Profiline, ekološke amba-

laže za pakovanje boja, po ela je u

martu u fabrici “Kartonka Avala”.

“ o je vrsta, štampana kartonska

ambalaža i, što je najvažnije, potpuno

je ekološka. sim toga, ima i višestru-

ku namenu. Prvobitna ideja mi je bila

da napravimo dopunsko pakovanje za

plasti nu ambalažu, ali se to kasnije

razvilo u samostalan projekat. Ekološka

kartonska kutija koristi se tako što se u

nju stavlja boja spakovana u najlon

vreću. Sama kutija može se, međutim,

koristiti i za druge namene, već prema

mašti i potrebama”, kaže Vojislav Vaso-

vić, vlasnik “Royal Colora”, prve privat-

ne fabrike boja i lakova u Srbiji i ovek

koji je osmislio projekat E Pack - Pro-

filine.

Da se ekologijom ne bavi samo reto-

ri ki, Vasović je u svojoj fabrici u Ze-

munu pokazao još 1990. godine, kada

je po ela proizvodnja ekološki ispravni

proizvoda. U tom du u je prvi i najpo-

znatiji proizvod “Royal Colora” Eko Pol.

“Kada smo po eli da proizvodimo

ekološku poludisperziju Eko Pol naišli

smo na dosta podsme a, ali se pokaza-

lo da smo bili u pravu. Danas smo svi

svedoci ogromne važnosti ekološke is-

pravnosti proizvoda i zna aja o uvanja

životne sredine. Dokle to ide najbolje

pokazuje injenica da neki proizvođa i

sada na svoje boje stavljaju prefiks eko ,

iako nji ovi proizvodi s ekologijom ne-

maju nikakve dodirne ta ke. U skladu s

opredeljenjem za ekologiju, mi smo u

Royal Coloru napravili još jedan isko-

rak. smislili smo pakovanje za proiz-

vode E Pack - Profiline. Ideja je moja,

a pronalazak je zaštićen. dlu ili smo

da se nova eko ambalaža proizvodi u

fabrici Kartonka Avala , objašnjava Va-

sović.

Eko ambalaža E Pack - Profiline za-

premine je 15 litara, jer to je naj ešći i

najtraženiji vid pakovanja u industriji

boja. Govoreći o prednostima eko am-

balaže Vasović komentariše da je žalo-

sno to što se u Srbiju odavno već uvo-

zi reciklirani karton i što se proizvodi

poput boja pakuju u plasti ne kante.

“Plasti nu ambalažu više ne znamo

gde da odlažemo, i time samo za-

gađujemo sve oko sebe. Zato smo se u

izradi i odlu ili za poseban tip kartona

koji je najpovoljniji za reciklažu”, kaže

Vasović i isti e da to ne zna i da pla-

sti ne kante totalno izlaze iz upotrebe.

Moleri će, naravno, i dalje koristiti

plasti nu ambalažu jer su im kante ne-

op odne tokom samog procesa rada.

sim zbog zaštite životne sredine, E

Pack - Profiline u prednosti je nad kla-

si nom plasti nom ambalažom i zbog

toga što omogućuje uštede proiz-

vođa ima i distributerima, ali i kupci-

ma, jer maloprodajnu cenu proizvoda

koji se u nju pakuju smanjuje ak do

15 odsto.

“Molerima profesionalcima koji svaki

put kupuju 10, 30, pa nekad i 0 ili 100

kanti sa bojama, ova ušteda svakako će

biti zna ajna. Samo pakovanje je zbog

pravougaonog oblika mnogo zgodnije za

transport, odlaganje u skladištima i u

prodavnicama jer se lako pakuje na pa-

lete. ađena je idealna mera za pako-

vanje na europalete. a jednu paletu

ide 30 kanti sa bojom ili 0 pakovanja

E Pack - Profiline”, kaže Vasović.

Da je ekološka ambalaža za boje ko-

ristan proizvod, Vasović dokazuje i na

primeru kretanja cena sirove nafte na

svetskom tržištu.

“Cena sirove nafte raste, a time i ce-

na plastike. Logi no je da Royal Color

kao prvi proizvođa eko boja bude i

prvi u preorijentaciji na ambalažu u

ijoj se proizvodnji neće koristiti sirova

nafta”, komentariše Vasović i naglašava

da će i dalje nuditi samo najkvalitetni-

je proizvode koji će poštovati ekološke

standarde.

Ekološko pakovanje za boje

ojislav Vasovi�, vlasnik fabrike a proi vodnju boja�Royal Color� u Zemunu, istovremeno je i pronalaza�nove E3 Pack � Profiline ekolo�ke ambala�e a pakovanje boja

Višenamenska kutija

umesto plastične kante

S T A N D A R S N A A M B A L A � A D O P U N S K A E 3 P A C KP R O F I L I N E A M B A L A � A

Jelica Putniković

TE A

2

Građevinske firme su u pe-

riodu od 19 5. do 1985.

godine srpskom budžetu

obezbeđivale i do 1,5 mili-

jarde dolara deviznog priliva. Danas je

priliv od građevinara 50 puta manji jer

je veliki broj firmi tokom devedeseti

godina propalo ili su desetkovane. I

privatizacija je bolan proces, koji u

građevinarstvu još nije završen. Među

prvima je, još 199 . godine, privatizo-

van “Energoprojekt” a posle 2001. “ a-

pred”, “Planum”, “Ratko Mitrović” i

mnoge druge da bi 1. marta, u vreme

pisanja ovog teksta bila u toku privati-

zacija IGM “ rudbenik”.

Može se reći da je proces privatizaci-

je građevinski firmi tekao uporedo sa

osipanjem i propadanjem firmi iz ove

branše. I, dok su nekad velike

građevinske firme propadale gotovo

istovremeno su nastajale firme koje su

poslovale, naj ešće, iz sopstvenog stana.

Kao pandan njima naši građani osniva-

ju i veliki broj građevinski firmi na

Kipru i egzoti nim destinacijama, a ra-

de u Rusiji. Razlog tome bila je inje-

nica što su, uprkos sankcijama Saveta

bezbednosti U , srpske firme u Rusiji

mogle nesmetano da posluju.

Struktura domaće

građevinske privre-

de je, prema zva-

ni no dostupnim

podacima zbog toga

bila vrlo specifi na:

u samo pet odsto

društveni firmi bi-

lo je zaposleno 95

odsto građevinski

radnika ali je preo-

stali pet odsto, za-

posleni kod pred-

uzetnika, imalo bar

dva puta veći pri-

od od kolega iz

društveni firmi. U

ovoj i ovakvoj kon-

kurenciji desilo se

to da je od nekoli-

ko iljada registro-

vani firmi za ovu

delatnost u Srbiji “preživelo” 500 do 800

dok na ruskom tržištu i dalje radi dvade-

setak jaki građevinski kompanija.

Počeci privatizacije

“Prva lasta” u privatizaciji građevin-

ski firmi po zakonu koji je donet u

vreme Ante Markovića je zemunski

“Planum”. Slede privatizacije u doba

Miloševića, ali ne u velikom broju tako

da je ovaj proces otpo eo tek posle

2001. godine, odnosno po Zakonu o

privatizaciji koji je donet juna te godi-

ne. Sve ukupno od tada do februara

ove godine Agencija za privatizaciju je

objavila 2 2 prospekta građevinski

preduzeća: u procesu privatizacije je 13

preduzeća na tenderskoj prodaji a 2

na aukcijskoj. Do sada je privatizovano

183 građevinske firme: 1 5 na aukcija-

ma i šest na tenderima.

Krajnji rok za završetak privatizacije

je 1. avgust ove godine a za prodaju je

preostalo još 9 firmi, od ega sedam

za tendersku.

Kao i ina e u procesu privatizacije u

Srbiji i u sferi građevine kupci su esto

“fizi ka lica”, odnosno, građani koji ku-

puju sami ili u konzorcijumu sa drugi-

ma. ako je “Jadran” A.D. preduzeće za

završne radove u građevinarstvu, anti-

korozivnu zaštitu, spoljnu i unutrašnju

trgovinu prodato je 2 . decembra

Proces privatizacije

preduzeća

Bugari hoće Trudbenik

Bugarska kompanija “Juro Balkan divelopment” (Euro Balkan Development)

objavila je sredinom februara ponudu za preuzimanje najmanje 50 odsto akci-

ja Industrije građevinskog materijala “ rudbenik” iz Beograda po ceni od

1 .500 dinara za akciju.

Ponuda za preuzimanje otvorena je do 1. marta, a zainteresovani su akcije

mogli deponovati kod brokerske kuća “Synergy Capital”, koja zastupa zastupa

bugarsku firmu. d ukupno emitovani 23. 0 akcija preduzeća, ija knjigo-

vodstvena vednost je 1 .2 0 dinara, oko 52 odsto poseduje konzorcijum “ rud-

benik”, 31, 2 odsto Akcijski fond Srbije, 10 odsto Penzijsko-invalidski fond, dok

preostali ,5 odsto poseduju građani.

IGM “ rudbenik” se bavi proizvdonjom cigala i građevinski blokova i godišnje

proizvede oko 1 0.000 tona ti proizvoda, a poseduje dve fabrike građevinskog

materijala i pogon za proizvodnju gredica za lako-montažnu tavanicu.

2

TE A

prošle godine konzorcijumu na ijem

elu je Dobrivoje Džipković po ceni od

31.82 .000 dinara. Kupac je pri vatio

obavezu da će u “Jadran” investirati

najmanje .3 .000 dinara.

Zanimljivo je, takođe, da su se kupci

građevinski firmi pokazali kao investi-

tori koji su spremni da ulažu u novo-

ste eno vlasništvo. Pored ulaganja na

koje su se obavezivali tokom procesa

kupovine mnogi su ulagali i više, što je

naravno bilo i u nji ovom interesu, a

ne samo boljitak za srpsku provredu.

I mnoge domaće emijske fabrike su

već privatizovane. Većinu su preuzeli

domaći preduzetnici. Međutim, kroz

proces privatizacije srpske emijske in-

dustrije su na domaće tržište ušle i ne-

ke svetski poznate emijske kompanije,

kao što su “ enkel”, “Messer”, “Lin-

de”...

Primer preduzetni ke inicijative mo-

gao bi biti Ivan Gori ki, vlasnik privat-

ne beogradske firme “Beo em”, koji je

oktobra 2002. godine za 3. 35.000 di-

nara ili oko 1.200 evra kupio 0 odsto

kapitala pirotskog preduzeća “Suko”,

koje zapošljava oko 150 radnika, a pro-

izvodi boje, lakove i premaze. Gori ki

je istakao da je kupovinom preduzeća,

s kojim poslovno sarađuje puni 20

godina, preuzeo i njegove obaveze od

oko 1, milion evra. ada je prognozi-

rao da će mu trebati tri godine da, uz

male investicije, poveća proizvodnju i

da “Suko” postavi na noge.

Fabrika boja, lakova i akrilni smola

“Suko” je sarađivala sa “Beo emom” pa

je novi vlasnik, zapravo, samo zaokružio

delatnost, kako bi mogao da se razvija.

I niško preduzeće za proizvodnju bo-

ja i lakova “Pomoravlje” je prošlog leta

za 121 milion dinara kupio Filip An-

drijašević, vlasnik građevinskog predu-

zeća “Kosanica”. Po njegovim re ima,

preduzeće će nastaviti sa proizvodnim

programom i neće biti otpuštanja.

Proizvodnja boja i lakova nastavljena

je u emijskoj industriji “ empro” iz

ida posle prošlogodišnje privatizacije.

Dobar deo radnika je vraćen na posao,

a zarade se redovno isplaćuju.

vakvi primeri iz oblasti građevine i

proizvodnje boja i lakova obećavaju da

će se ove privredne grane izvući iz kri-

ze i doprineti boljitku srpske privrede.

Jer, poznato je da građevinci obez-

beđuju posao za još dvadesetak pri-

vredni delatnosti.

Zvezda sija sa Heliosom

emijska industrija “Zvezda” AD

je osnovana maja 1953. godine u

Gornjem Milanovcu, tako da je u

maju 2003. godine slavila 50 godi-

na postojanja. Upravo tada na beo-

gradskoj berzi je “ elios” iz

Domžala u Sloveniji kupio 52 odsto

akcija “Zvezde” i tako postao većin-

ski vlasnik. Registracija novog pred-

uzeća je izvršena jula 2003. godine

i od tada posluje pod nazivom: In-

dustrija boja i lakova “Zvezda- eli-

os” Akcionarsko društvo. indu-

strijske potrebe i široku potrošnju a

tokom vremena je postala jedan od

najpoznatiji domaći proizvođa a

u ovoj privrednoj grani. Cilj im je

da održe mesto jednog od zna aj-

ni proizvođa a boja i lakova na

podru ju Balkana. Da je to ostvari-

vo pokazuje injenica da imaju više

od 1.000 kupaca na domaćem i

stranom tržištu. Kupci “Zvezde e-

lios” su preduzeća iz drvne i metal-

ske industrije, industrije plasti ni

masa, gumarske industrije, građevi-

narstva i trgovine.

d marta 2003. godine,

udruživanjem norveško-švedske

firme “ orda” i dela preduzeća

koji se bavi razvojem i proizvod-

njom štamparski boja, formirano

je preduzeće “ orda-Zvezda” koje

je nastavilo rad na proizvodnji

štamparski boja. Pri vaćen je sa-

vremeni koncept i principi obez-

beđenja kvaliteta i zaštite životne

sredine, koji su dati kroz za teve

serije standarda IS 9000 i IS

1 000, ime je otpo eo nov period

u obezbeđenju stabilnosti i kvalite-

ta proizvoda i o uvanja životne

sredine.

Zorka Color

Kompanija “Zorka Boje” iz apca privatizovana je 11. juna 2002. godine. Bi-

lo je predviđeno da novi vlasnik do 200 . godine uloži 123 miliona dinara u

“Zorka Boje” ali, taj iznos je premašen, jer je novi vlasnik za samo 12 meseci

investirao 150 miliona dinara.

Ulaganja su doprinela da već za prvi deset meseci po privatizaciji prodaja

industrijski premaza na tržištu Srbije bude povećana za 35 odsto u odnosu na

isti period pret odne godine. “Zorka Boje”, odnosno “Zorka Color” kako se sa-

da zove, je zbog zna ajnog izvoza postala prva srpska kompanija prisutna u naj-

većem evropskom lancu ipermarketa koji prodaju građevinski materijal, BI

a izvoze i na tržište rvatske. Uz pomoć srpske agencije za promociju izvoza i

investicija (SIEPA), preko koje koriste podršku Evropske agencije za rekon-

strukciju (EAR), kompanija “Zorka Color” kreća sa ekspanzijom na tržišta Ru-

munije, Poljske i Ukrajine.

URA ISA

2

Čamac je investicija koja vlasniku uzvraća za nje-

gov trud i brigu. Čamac ne odbacujemo ni na-

kon dugi godina upotrebe, već ga repariramo i

zatim farbamo kako bismo ga što bolje zaštitili i

produžili mu vek trajanja. Voda (more, jezero, reka) je ne-

milosrdna sredina gde vodeni organizmi prirastaju po dnu i

bokovima amaca. Paluba i bokovi su izloženi dejstvu sunca,

iji UV zraci deluju razarajuće na nezaštićene površine. Mo-

derni i kvalitetni premazi za brodogradnju linije MAEST AL

iz proizvodnog programa Z RKA C L R, omogućavaju vla-

sniku amca da osveži izgled svog plovnog objekta i produži

vek trajanja po sistemu “uradi sam”.

Dugotrajnost izvedene antikorozione zaštite plovnog objek-

ta zavisi od nekoliko faktora kao što su kvalitet pripreme po-

vršine za nanošenje, pravilan izbor premaza i kvalitet izvede-

ne zaštite (zbog ega je važno pridržavati se upustava o upo-

trebi premaza i izbora optimalni vremenski uslova za na-

nošenje). Visokokvalitetni premazi iz brenda MAEST AL od-

likuju se i jednostavnom primenom i omogućavaju uspešnu i

kvalitetnu zaštitu plovni objekata.

OP�TA Da bi lepo i kvalitetno ofarbali amac treba raditi pažljivo

pridržavajući se upustava proizvođa a boje o pripremi po-

vršine, nanošenju i nameni boje.

Pre upotrebe boju treba promešati. Mešanje laka (bez-

bojnog) nije preporu ljivo jer se time nataložene ne istoće

opet mogu pomešati sa lakom.

Kod primene dvokomponentni boja, pre upotrebe tre-

ba dobro promešati osnovnu (A) komponentu, a zatim do-

dati katalizator (B) komponentu u nazna enom odnosu. Po-

sle umešavanja komponenti dodati adekvatnu koli inu pre-

poru enog razređiva a, koja zavisi od na ina nanošenja ( et-

ka, valjak, špric...) Voditi ra una o vremenu upotrebljivosti

pripremljene smeše (nazna eno na ambalaži).

Četke treba da budu što kvalitetnije. Uvek koristiti što

veću etku. Prilikom farbanja etku držati pod uglom od

5o, jer tako ne ostavlja tragove.

Valjak mora biti od prirodnog (kon anog) kratko

ošišanog krzna. Dugo krzno unosi vazdu u premaz što izazva

me uranje. Valjak od prirodnog materijala postojan je u jakim

razređiva ima koji ulaze u sastav dvokomponentne boje.

anošenje boje špricanjem daje premazu dobro razli-

vanje i ravnomeran sjaj ali se postižu manje debljine i veći je

rastur boje. Zato preporu ujemo da se samo poslednji premaz

nanosi špricanjem, a pret odni

premazi etkom.

Pre po etka farbarski ra-

dova proveriti vremensku

prognozu. Izaberite topao dan,

bez vetra, sa temperaturom od

15o

C do 25o

C i maksimalnom

vlažnošću do 0 . Vodite ra una da ne dođe do kondenza-

cije vlage iz vazdu a na pripremljenoj površini za farbanje ili

na već obojenim površinama koje još nisu suve na dodir.

Ako rosa padne na sveže obojeni amac, premaz će izgubiti

sjaj, a u gorim slu ajevima pojaviće se krateri i pruge. Poseb-

no su dvokomponentni premazi osetljivi na vlagu. Zato će

investicija u jednostavnu polietilensku nadstrešnicu iznad

amca višestruko kompenzovati trud i troškove za njegovu

primenu.

Pre nanošenja novog sloja premaza, pret odni sloj oba-

vezno prebrusiti brusnim papirom o 320.

Za razređenje uvek koristiti odgovarajući razređiva .

Poštovati vreme međuslojnog nanošenja premaza, na-

zna eno na ambalaži.

Antivegetativni premaz preko dvokomponentnog pre-

maza nanositi u intervalu od 18 do3 sati od nanošenja dvo-

komponentnog premaza.

Kod zaštite amaca od aluminijumskog lima pre na-

nošenja preporu enog sistema zaštite, lim se mora odmastiti a

zatim naneti reaktivni premaz ash Primer u što tanjem sloju.

Dok farbate morate biti odeveni u odeću od sintetike,

istu i bez nabora. Vunena ili pamu na vlakna iz radne

odeće mogu biti uzrok defekata u premazu.

emojte pušiti dok farbate. U cigareti koja tinja pri pušen-

ju, a usled pirolize razređiva a i drugi lako isparljivi sastojaka

boje stvaraju se jako otrovne stupstance koje uništitavaju zdravlje.

POVR�INE NANO�ENJE Pre svakog bojenja proveriti u kakvom je stanju podloga. U

slu aju me ani ki oštećenja na amcu od oja anog poliestra

treba izvršiti sanaciju primenom poliestarskog Kita. Ako je stara

boja gruba, ispoštena i ljušti se, treba je odstraniti specijalnim

sredstvima u obliku pasti, plamenom, brušenjem ili peskarenjem.

i anje are boje e ija ni re i a ob i a i

Pastama se skida stara boja sa eli ni i drveni površina.

Pasta se nanosi etkom ili lopaticom na površine sa starom

bojom. akon 5-10 minuta stari premaz omekša i može se

Premazi za zaštitu

plovnih objekata

Dragica C awla, dipl.c em,

samostalni stru ni saradnik

Mikica Petrović

URA ISA

odstraniti špa tlom. Postupak ponavljati dok se sva boja ne

skine. Zatim površine dobro isprati vodom, a nakon sušenja

oprati odgovarajućim razređiva em. Pasta se mora potpuno

ukloniti jer njeno prisustvo i u tragovima smanjuje prionlji-

vost novog premaza, a time smanjuje i njegovu trajnost. Sta-

ra boja na oja anom poliesteru ne skida se pastom. Jaki raz-

ređiva i koji ulaze u sastav paste omekšavaju površinu

oja anog poliestra što dovodi do dubinski oštećenja isti .

i anje are boje a eno

Pod dejstvom plamena (s desna u levo) stari premaz omekša-

va i bubri, te ga je lako odstraniti špa tlom. Budući da po od-

stranjivanju stare boje plamenom, u drvenim vlaknima i pora-

ma ostaje nešto boje, drvene površine treba prebrusiti i bru-

snim papirom o 100. Brusiti duž vlakana. ako grubo pre-

brušenu drvenu površinu izgladiti sa brusnim papirom o 220.

i anje are boje br enje

Za skidanje stare boje mogu se koristiti ru ne vibracione

brusilice. reba izbegavati kružne brusilice jer se njma vrlo

teško postiže ravna površina. Brusni papiri (razli iti granu-

lacija) se koriste za skidanje stare boje i međuslojno brušen-

je. rapavost brusnog papira se ozna ava brojevima od 0

do 00. Veći broj ozna ava finiju rapavost brusnog papira.

Brusni papir rapavosti 0-120 koristi se za odstranjivan-

je starog premaza koji su uklonjeni pastom ili plamenom.

Brusni papir rapavosti 100-200 koristi se za finiju obradu

površina sa koji je stara boja uklonjena plamenom ili pastom.

Brusni papir rapavosti 220 koristi se za brušenje stare

“zdrave” boje pre nanošenja novog sloja.

Brusni papir rapavosti 280-320 koristi se za brušenje

drvene površine pre lakiranja ili za brušenje osušenog

međupremaza pre nanošenja novog sloja.

Brusni papir rapavosti 320- 00 koristi se za brušenje

između nanosa završni premaza.

Brusni papir rapavosti 00- 00 koristi se za otklanjan-

je manji nedostataka u završnom filmu. Posle ovoga koriste

se sredstva za poliranje.

i anje are boje e arenje

Peskarenje je najbolji na in pripreme podloge za bojnje.

Upotrebljava se grub i suv pesak, a pritisak treba da je između

i 5 bara. emojte peskariti ako nemate odgovarajuću zaštit-

nu opremu, jer je sat peskarenja (bez zaštitne opreme) dovol-

jan da se dobije silikoza. Peskarenje je primenljivo samo na

betonskim i eli nim površinama (debljine preko 1,5 mm).

ZA�TITA

a i a o o nog e a

vaj deo plovnog objekta pored štetnog dejstva vode iz-

ložen je i obraštajima algi, školjki itd, pa je neop odna pri-

mena Maestral Antialgina koji sadrži specijalne aktivne kom-

ponente koje spre avaju obraštaj vodeni organizama.

PUR PRAJMER .............................................................1-2 sloja

EP KSI KA RA .............................................................2 sloja

MAES RAL A IALGI .............................................1 sloj ili

PUR PRAJMER .............................................................1-2 sloja

P LIURE A SKI LAK....................................................2 sloja

MAES RAL A IALGI ..................................................1 sloj

a i a oja a i e na i o a e o nog obje a

vaj deo plovnog objekta je najizloženiji agresivnim utica-

jima jer je naizmeni no pod uticajem vode i UV zra enja.

Zaštitu treba izvesti kao kod podvodnog dela.

a i a o a e, a be i n ra nji o r ina

Iskustva su pokazala da je oja ani poliester podložan

osmoskom prodiranju vode što vremenom izaziva njegovo

bubrenje a time i propadanje plovnog objekta. Primenom

kvalitetni poliuretanski premaza iz brenda MAEST AL po-

većava se trajnost oja anog poliestra i ispunjavaju estetski

za tevi.

PUR PRAJMER .................................................................2 sloja

P LIURE A SKI LAK....................................................2 sloja

eklizajuća površina na palubi postiže se tako što se pre-

ko sveže nanešenog prvog sloja Poliuretanskog laka pospe

kvarcni pesak ujedna ene srednje granulacije. akon 2 sa-

ta višak kvarcnog peska odstraniti finom metlom a zatim na-

neti još jedan do dva sloja Poliuretanskog laka.

ZA�TITA PLOVNIH OBJEKATA OD ¨ELI¨NOG LIMA a i a o o nog e a i oja a i e na i o a e

o nog obje a

EP KSI S V I.....................................................1 -2 sloja

EP KSI KA RA .............................................................2 sloja

MAES RAL A IALGI ..................................................1 sloj

a i a o a e, a be i n ra nji o r ina

EP KSI S V I .......................................... 2 sloja

P LIURE A SKI LAK ..................................... 2 sloja

Ako na palubi želite neklizajuću površinu onda je zaštitite

kao i palubu od oja anog poliestra.

Ako amac kompletno zaštitite preporu enim sistemom

pridržavajući se upustava za pripremu i farbanje vek trajanja

se produžava za pet do 10 godine. Maestral Antialgin se mo-

ra obnavljati nakon dve do tri godine. Preporu eni proizvo-

di MAEST AL prodaju se u originalnoj ambalaži od 1 i 3 kg

i možete i kupiti u većini maloprodajni objekata boja i la-

kova.

ANR I E

“Sika” je švajcarska kompanija koja je osnova-

na u Ciri u 1910. godine. d tada pa do da-

nas, prešla je duga ak razvojni put da bi, go-

tovo ceo vek kasnije, izrasla u jednu od naj-

bolji kompanija u oblasti proizvodnje i primene speci-

jalni materijala za građevinarstvo i industriju na svetu.

Globalno prisustvo usvojeno je kao strateški faktor uspe-

a. Za valjujući takvoj poslovnoj orijentaciji, “Sika” je

razvila veoma razgranatu mrežu na svim kontinentima.

o zna i da danas širom sveta, u više od 0 zemalja, po-

sluje oko od 80 “Sikini ” kompanija, u kojima radi go-

tovo 10.000 ljudi. Sve one zajedno ostvaruju godišnji

promet veći od tri milijarde evra, što i svrstava u red

vodeći svetski kompanija.

Sika u Srbiji i Crnoj Gori

S obzirom na injenicu da tržište Srbije i Crne Gore

poseduje veliki potencijal i da se veoma brzo razvija, od-

luka o poslovanju u našoj zemlji bila je sasvim logi na i

opravdana. ako je sredinom 2002. godine osnovano

preduzeće “Sika” d.o.o, ije se sedište nalazi u Beogradu.

a taj na in omogućena je neposredna komunikacija

između kompanije “Sika” i profesionalaca iz razli iti

oblasti građevinarstva i industrije, i time umnogome

olakšana nji ova saradnja.

U Srbiji je u kompaniji zaposleno 1 radnika koji sva-

kodnevno svojim kupcima daju profesionalne savete i in-

formacije o proizvodima.

Veliku pažnju “Sika” poklanja sajamskim i drugim

stru nim manifestacijama. Do sada je bila zapaženi u es-

Globalno uspešna kompanija

ANR I E

nik sajmova građevinarstva, nautike i automobila u Beo-

gradu i ovom Sadu.

Brojni proizvodi “Sike” dobili su nagrade za kvalitet kao

potvrdu uspešnosti i poštovanja visoki svetski standarda.

a primer, proizvod Mi and Go proglašen je najboljim

proizvodom na svetu u 200 . godini, a 2005. na ovosad-

skom sajmu “Siki” je dodeljeno i priznanje za najbolju

kompaniju.

kvalitetu “Sikini ” proizvoda, osim nagrada, govori i

injenica da je najviše položeni krovni folija i podova

u Srbiji tokom 2005. godine proizvela upravo ta kompa-

nija.

Za razliku od većine snabdeva a koji posluju na do-

maćem tržištu, “Sika” je zastupljena u svim fazama reali-

zacije projekta. Drugim re ima, stru njaci iz “Sike”

u estvuju u definisanju za teva investitora, ali i u plani-

ranju, projektovanju, izgradnji, eksploataciji i održavanju

objekata. ni nastoje da svoje profesionalno iskustvo sti-

cano decenijama na velikim projektima i gradilištima pre-

nesu i na vr unske izvođa e koji snabdevaju mrežu distri-

butera.

Proizvodni program

Bogat proizvodni program može se podeliti u dve velike

grupe proizvoda: program namenjen građevinarstvu i pro-

gram namenjen industriji. “Sika” nudi gotove proizvode i

materijale za zaptivanje, vezivanje, izolaciju, oja avanje i zašti-

tu struktura u građevinarstvu, a istovremeno pokriva i oblast

saobraćaja, automobilske industrije, brodogradnje, elek-

tri ni aparata i opreme.

Kao najzna ajniji i najprodavaniji proizvodi za građevi-

narstvo izdvajaju se aditivi za beton, specijalni malteri,

građevinski zaptiva i i lepkovi.

U oblasti proizvoda za industriju izdvajaju se proizvodi

za zaptivanje i lepljenje

pri zameni auto-staka-

la, delovi za autobuse,

kamione i brodove, kao

i građevinske kompo-

nente.

Planovi

smišljavanje buduće

strategije i poslovne

politike svakako je

zna ajno za kompaniju

prisutnu na globalnom

nivou kao što je “Sika”. Zato je jedan od njeni primar-

ni ciljeva održavanje sadašnje visoke pozicije, ali i pro-

dor na tržišta u kojima njeni proizvodi nisu zastupljeni u

zadovoljavajućoj meri. Razvoj i veća zastupljenost na ta-

kvim tržištima ozbiljan je i veoma važan cilj. U godini ko-

ja je pred nama, akcenat će biti stavljen na plasman adi-

tiva za betone kao proizvoda sa najviše tržišnog potenci-

jala.

to se ti e tržišta Srbje i Crne Gore, snage će biti

usmerene na razvoj distributivne mreže kako bi se po-

boljšao plasman proizvoda, pre svega aditiva za betone.

Kao i do sada, prisustvo na sajmovima i drugim stru n-

im manifestacijama i ubuduće će ostati jedna od važni

poslovni aktivnosti “Sike”.

AU A

onove boja, nijanse, to-

plotu, eleganciju, sklad,

prestiž, skromnost, razigra-

nost, monotoniju... sve to i

više od toga ovek zapaža u prostorija-

ma u kojima provodi slobodno vreme,

stvara, druži se, uživa u rani ili tone u

san i odmor.

Kad se latimo obnavljanja prostora,

brzo ustanovimo da usklađivanje nijan-

si nije tako jednostavan ni lak posao.

Većina nas teško može da stvori pravu

predstavu o tome kako će prostor da

izgleda ako belinu zidova i plafona za-

menimo nijansom sun anožute, vatre-

nocrvene, travnatozelene ili neke dru-

ge boje. A još kad poželimo da kombi-

nujemo dve ili više nijansi, uglavnom

nam ponestane rabrosti da svoju skri-

venu želju i ostvarimo.

Stru njaci u poslovnom sistemu E-

LI S odlu ili su da pomognu vama i

vašim mušterijama kod izbora i us-

klađivanja tonova boja. Za tu svr u su

u saradnji s ar itektama utvrdili kombi-

nacije boja za uređenje unutrašnji i

spoljašnji površina. a osnovu postav-

ljeni kombinacija, u kompaniji ELI-

S napravljene su recepture za nijanse

razli iti vrsta premazni sredstava, ta-

ko da pomoću karte boja ARM IA,

u kojoj su te kombinacije predstavljene,

lako možete da izaberete svoju kombi-

naciju za unutrašnji prostor (najveći

deo zidni površina, detalji na zidovi-

ma, stolarija) i spoljašnje površine (veći

delovi fasadni površina, detalji na fa-

sadama, sokle, građevinska stolarija).

Karta boja ARM IA sastoji se iz

dva dela, ARM IA E terior i AR-

M IA Interior, kao i dodatka ARM -

IA ori, u kojem su predstavljene ni-

janse lazurni premaza predložene u

kombinacijama. Karta boja namenjena je

prvenstveno vama, molerima i fasaderi-

ma koji svakodnevno kontaktirate s

mušterijama i pomažete im savetima kod

izbora premaza, tonova boja i nji ovog

kombinovanja, jer znate kako oni funk-

cionišu u prostoru, da li ga obogaćuju ili

osiromašuju. Ljudi koji vam se obraćaju

imaju poverenja u vas, a vi poklonite

poverenje nama i evropskim stru njaci-

ma kad birate kombinacije više nijansi za

unutrašnji prostor ili fasadne površine.

Svaki list u karti boja ARM IA

jeste celina za sebe sastavljena od dve

ili više nijansi koje se međusobno

skladno dopunjavaju i daju prostoru

lep izgled.

ARM IA Interior usklađuje nijan-

se zidova i plafona s nijansama vrata i

prozora, a ARM IA E terior kombi-

nuje tonove boja fasadni površina, fa-

sadni dodataka i sokli sa balkonima,

oblogom, prozorima i vratima.

Da bi nijanse lazurni premaza bile

ta no predstavljene, kartu boja B RI

izradili smo na drvenom furniru i pri-

ložili uz set ARM IA kao treću

kartu.

ijanse smo napravili posebno za

svaki kvalitet boje, a obu vataju prema-

ze robni marki SPEK RA, ESSAR L

i B RI.

Želja nam je da svi zajedno stupimo

korak napred, zasu emo rukave i s

osme om na licu obojimo svet.

Harmonija

tonova

Više informacija o preduzeću

ELI S i njegovim proizvodno-

prodajnim programiima možete

naći na sajtu www. elios.si, a pi-

tanja možete da pošaljete na

imejl adresu:

info@ elios.si.

ITAN A IV RI

Drago mi je što mogu da konstatu-

jem da za vaš problem postoji rešenje i

da u JUB-u to možemo sanirati. Puko-

tine koje ste opisali jesu klasi an pri-

mer raspucalosti zidova u vidu paukove

mreže. a anomalija može se javiti i na

fasadnim i na unutrašnjim zidovima. U

oba slu aja moguće ju je podjednako

efikasno sanirati.

Vi imate problema s pukotinama u

enterijeru koje mogu nastati usled uti-

caja maltera, izravnavajući masa i bo-

je, ali i zbog nepoštovanja vremena

sušenja u fazama rada, kao i zbog pre-

velike koli ine veziva u pojedinim slo-

jevima.

Kompanija JUB može da vam ponu-

di sanaciju takvi zidova uz garanciju

da se pukotine više neće pojavljivati. Iz-

uzetak jedino može da bude pojava

veći pukotina usled sleganja zgrade ili

neki drugi stati ki uticaja, što se

sanira na drugi na in, ali to nije pro-

blem u vašem stanu.

Dakle, te nologija rešenja obu vata

sledeće:

1. Prvi korak podrazumeva nanoše-

nje Akril emulzije, podloge na raspucale

zidove.

2. a svežu podlogu nanosimo speci-

jalan enovirni glet u ukupnoj debljini

od 3 mm do mm. vaj proizvod na-

nosi se u dve ruke, a između nanoše-

nja vrši se armiranje plastificiranom

staklenom mrežicom.

3. akon sušenja potrebno je da fino

zaglađujemo zidnu površinu glet masom

Nivelin ili Jubolin, takođe u dva sloja.

akon propisane sanacije završna

obrada zidni površina može biti bi-

lo koja unutrašnja boja ili dekorativ-

na te nika.Vaši zidovi biće jaki i vr-

sti, a samim tim i spremni da pri va-

te sve uticaje u svakodnevnoj eksplo-

ataciji.

Saniranje pukotina

na zidu

Poštovani itaoci,

Ukoliko imate problema s unutrašnjim ili spoljašnjim zidovima, vlagom, oda-

birom odgovarajuće boje i sli no, pišite nam, a naš stru ni tim pomoći će vam

svojim savetima.

Pišem vam u nadi da ćete moći da mi pomognete

savetom. Stan u kome živimo krečen je pretprošle go-

dine i sve je bilo u redu dok se pre otprilike osam

meseci nisu pojavile pukotine na zidovima. Zato su

do sada svi zidovi već popucali. Te pukotine nisu vidljive izdale-

ka, već kada se priđe sasvim blizu. Izgledaju kao nepravilne, tan-

ke linije koje krivudaju u svim pravcima. Komšija koji je sam

krečio svoj stan kaže da tu nema leka, ali ja nisam zadovoljna

takvim odgovorom jer te pukotine zaista izgledaju ružno.

ivimo u stanu velike kvadrature, tako da bi nas krečenje mno-

go koštalo, a ne bih da ostavim stvari kakve jesu. Šta mi vi pre-

poručujete da uradim a li postoji neki proizvod čija primena

garantuje da zidovi više neće pucati

Unapred zahvalna

Zorica Ilić iz eograda

Boško Vukašinović,

e ni ko-komercijalni predstavanik JUB-a

Odgovornost proizvo ača

robe sa nedostatkom

V. Pribić, dipl. pravnik

RAVNISAVET

Dvadeset drugog novembra

prošle godine stupio je na

snagu Zakon o odgovornosti

proizvođača stvari sa nedostat-

kom (u daljem tekstu Zakon). Zna aj

ovog Zakona je, između ostalog, i u to-

me što predstavlja neku vrstu razrade

odredaba Zakona o obligacionim od-

nosima koji delimi no reguliše oblast

odgovornosti za stvari sa nedostatkom,

a delimi no u određenim slu ajevima

jasno prebacuje odgovornost proiz-

vođa a stvari sa nedostatkom i na dru-

ga lica. Dakle, u situaciji kada je na

snazi Zakon o zaštiti potroša a, na

osnovu kog potroša i mogu pokrenuti

niz akcija protiv prodavca, proizvođa a,

uvoznika i sl., potrebno je obratiti po-

sebnu pažnju na robu koja se uvozi,

proizvodi, prodaje

roi o a Proizvođa je Zakonom

definisan kao:

1) lice koje proizvodi gotove proiz-

vode, sirovine i sastavne delove

2) lice koje se predstavlja kao

proizvođa stavljanjem svog imena,

zaštitnog znaka ili drugog obe-

ležavajućeg znaka na proiz-

vod

3) lice koje uvozi proizvod

namenjen prodaji

) u slu aju kada proizvod

ne sadrži podatke o proiz-

vođa u, status proizvođa a ima

prodavac, osim ako u razum-

nom roku ne obavesti oštećenog

o identitetu proizvođa a, odnosno

lica od koga je nabavio proizvod

5) ako uvozni proizvod ne sadrži po-

datke o uvozniku, prodavac ima položaj

proizvođa a, ak i ako proizvod sadrži

podatke o proizvođa u. Dakle, u lancu

odgovornosti svi treba da budu opre-

zni: proizvođa i zbog pakovanja, sasta-

va, obeležavanja, sirovina koje nabavlja-

ju a uvoznici, veletrgovci i malopro-

davci treba da vode ra una od koga

nabavljaju robu, kako je roba deklarisa-

na, kakve su mogućnosti naplate even-

tualne štete itd. U vezi s tim savetuje-

mo da se po potrebi revidiraju ugovori

o kupoprodaji ili poslovno-te ni koj

saradnji, te da se provere deklaracije i

promeni eventualno loša praksa u de-

klarisanju. akođe, roba koja se proda-

je (boje, lakovi i bilo koja druga roba)

mora zaista imati sve osobine koje se

reklamiraju ili deklarišu, a te osobine

moraju odgovarati minimumu postav-

ljenom IUS standardima. Sve navedeno

može imati posledice i po

osnovu odredaba

drugi zakona, pa

evo dobre pri-

like da se po-

s l o v a n j e

uskla-

di s propi-

sima na snazi.

roi o Za-

kon proizvod

definiše kao

“pokretnu stvar

odvojenu ili

ugrađenu u drugu pokretnu ili nepo-

kretnu stvar” (dalje definisanje nije ne-

op odno za potrebe ovog teksta). Jed-

nostavno je zaklju iti da je definicija

široka i da može obu vatati bilo koji

proizvod, pa tako i proizvod bojarske

industrije.

e o a a i e a. Već smo u odelj-

ku “Proizvođa ” nagovestili širi zna aj i

posledice nedostatka stvari. Sam Zakon

predviđa da: “nedostatak postoji ako

proizvod ne obezbeđuje (a) ig rno

oja e ra o o e je ob i-

ro na e o o no i, (b)

j j i i re a , (c) r

ojoj je na enjen i (d) re-

e a a je a jen ro-

e

Zakon pod štetom podrazu-

meva “štetu prouzrokovanu

smrću ili telesnim povredama i

štetu nastala oštećenjem ili

uništenjem nekog dela imovine,

pod uslovom da se on uo-

bi ajeno koristi za li nu upo-

trebu ili potrošnju i da ga

je oštećeni u tu svr u ko-

ristio”.

Dakle, odgovornost za

štetu koju svaki nedo-

statak prouzrokuje re-

dovnom upotrebom,

pada na lica koja

smo naveli u odelj-

ku “Proizvođa ”. a

primer, redovna

upotreba raz-

ređiva a bila bi za

skidanje naslaga

stare boje i sl., a

ne primena na

ljudima ili živo-

tinjama, osim ako

nije druga ije de-

klarisano.

štećeni ima

pravo na naknadu

štete (u skladu sa

1

RAVNISAVET

ovim Zakonom, pri emu se ne zadire

u prava dodeljena drugim propisima)

ako dokaže da je pretrpeo štetu, da je

proizvod imao nedostatak i da postoji

uzro na veza između proizvoda sa ne-

dostatkom i pretrpljene štete. Dakle,

injenica je da teoretski postoji obave-

za odgovornog lica da nadoknadi štetu,

ali isto tako treba biti svestan inenjice

da je obaveza dokazivanja skoro uvek

na strani tužioca (pa tako i ovde oba-

veza dovođenja u vezu nedostatka stva-

ri u redovnoj upotrebi sa nastankom

štete). Pri tome treba imati u vidu da

proizvođa (ili drugo odgovorno lice,

videti odeljak “Proizvođa ”) odgovara za

štetu nastalu od proizvoda sa nedostat-

kom bez obzira na to da li je znao za

nedostatak, osim ako dokaže da:

1) nije stavio proizvod u promet

2) nedostatak verovatno nije postojao

u vreme kada je stavio proizvod u pro-

met ili se pojavio kasnije (npr. malo-

prodavac je robu držao na neodgovara-

jućoj temperaturi)

3) on nije proizveo proizvod namen-

jen za prodaju i da proizvod nije pro-

izveden u okviru njegove redovne de-

latnosti

) nedostatak je nastao usled usa-

glašavanja svojstva proizvoda sa propisa-

nim normama

5) nivo nau nog i te ni kog znanja

u vreme kad je proizvod stavljen u

promet nije omogućavao otkrivanje ne-

dostataka.

Dalja razrada odgovornosti koju

predviđa Zakon bila bi neprimerena za

ovaj tekst, ali treba napomenuti da po-

traživanje naknade štete zastareva u ro-

ku od tri godine od trenutka saznanja

za štetu, nedostatak i identitet proiz-

vođa a, a da je apsolutni rok zastarelo-

sti 10 godina.

a j a Pored akcija inspekcijski

organa, koje su manje-više u estale, i

odgovornosti prema državi kao celini,

treba biti sve oprezniji i u pogledu

drugog aspekta odgovornosti, a to je

odgovornost prema potroša u, odnosno

pojedincu. U razvijenim zemljama pro-

blem odgovornosti za proizvod povre-

meno ak i potiskuje doskora nepriko-

snovena poreska pitanja. Suo avanje s

tim problemom, teli mi to priznati ili

ne, sudbina je koja eka sva pravna li-

ca i preduzetnike i u Srbiji.

AUTE

2

ikada nije dokazano da je

enri Ford ikada rekao

poznatu re enicu: “Možete

farbati kola bilo kojom bo-

jom, samo da bude crna ”, ali ona

može poslužiti kao uvod u našu pri u o

prošlosti, sadašnjosti i budućnosti auto-

boja. a pri a po inje po etkom

prošlog veka i traje do današnji dana.

Auto-boje mogu se podeliti u dve

velike grupe:

boje za prvu ugradnju ( EM, ri-

ginal E uipment Manufacturing) i

boje za autoreparature.

d prapo etaka, uljani boja na bazi

firnajza lanenog ulja (koji su se tada ko-

ristili za bojenje ko ija i fijakera), preko

nitro lakova do alkidni , u pitanju su bi-

li premazi koji su se sušili na niskim

temperaturama (ne višim od 0oC), pa

su se postupci i boje koji su se koristili

za prvu ugradnju, koristilili i u autorepa-

raturama. i premazi bili su lošeg kvali-

teta, slabe emijske otpornosti, loši

me ani ki svojstava i generalno loše ot-

pornosti na vremenske uticaje. Razvojem

novi materijala i emijski reakcija, od

sredine 20. veka, u prvoj ugradnji po in-

ju da se koriste takozvani “pe enjaci”, tj.

premazi koji se, posle nanošenja, peku u

pećima na temperaturi većoj od 100oC.

a taj na in, pokrivni premazi na bazi

amino (melaminski ) smola kombinova-

ni s alkidima ili akrilatima, ili 1K poli-

uretanski premazi na bazi blokirani

izocijanata, omogućili su dobijanje auto-

mobila ofarbani sjajnim, tvrdim i ot-

pornim bojama.

U tom momentu dolazi do razdva-

janja te nologija autorefiniša i prve

ugradnje. Autoreparature više nisu mo-

gle da koriste istu emiju, jer u autola-

kirnicama nije bilo nemoguće obezbe-

diti pe enje na temperaturi

120 1 0

o

C. Čak i da se to moglo po-

stići, i dalje ne bi bilo moguće izložiti

automobil tako visokim temperaturama

jer njegovi kožni i plasti ni delovi ne bi

mogli da izdrže tu vrelinu. d tada

po inje paralelni razvoj auto-boja za

prvu ugradnju i za autoreparature.

U prvoj ugradnji revoluciju je izazva-

la pojava anaforetski i naro ito kata-

foretski osnovni premaza, odnosno

prajmera. Re je o premazu koji se na-

nosi tako što se pozitivno (anaforeza)

ili negativno (kataforeza) naelektrisana

školjka potopi u kadu napunjenu pre-

mazom ija smola ima suprotno nae-

lektrisanje. a taj na in i najskriveniji

delovi, komplikovani geometrija, biva-

ju zaštićeni naj ešće epoksi premazima,

koji posle pe enja predstavljaju izuzet-

nu antikorozivnu zaštitu. Danas se

ogromna većina automobila proizvodi s

ovim elektronanesenim premazom.

Drugi zna ajan događaj u oblasti au-

to-boja desio se uvođenjem takozvani

baza/transparentni lak, dvoslojni siste-

ma. Ukratko, posle osnovnog, elektro-

nanesenog antikorozivnog premaza i

međuslojnog premaza (o kome ovom

prilikom neće biti re i, iako predstavlja

izuzetno važan deo koji obezbeđuje

mnoga neop odna svojstva celog siste-

ma zaštite), nanosi se sistemom mokro-

na-mokro. Prvo se nanosi baza, koja

daje boju i specijalne efekte (metalik,

sedef, perl...), pa onda transparentni

lak, koji daje sjaj i zaštitu od atmosfer-

ski uticaja. Pojava ovog sistema dovo-

di do eksplozije nijansi i efekata koji

danas stoje na raspolaganju inženjerima

i dizajnerima.

Po nekim procenama, danas se bara-

ta sa više od 0.000 nijansi kojima su

ofarbani današnji automobili a inje-

nica ukazuje na veliki pomak u ovoj

oblasti i na to koliki put smo prešli od

“ samo da je crna ” do danas d ne-

kadašnji šest meseci do godinu dana

trajanja premaza i zaštite, danas kupac

može da bira između šest i 15 godina

garancije na antikorozivnu zaštitu. Da-

nas timovi psi ologa, dizajnera, inžen-

jera, nau nika rade na izbacivanju no-

vi nijansi i predviđanju koje će boje

preovlađivati naredni godina. ako je,

na primer, renomirani jujork tajms u

avgustu 2005. godine objavio tekst u

kome se kaže da se na test stanici u

Floridi već nalaze uzorci za koje se

predviđa da će biti u trendu 2008. go-

dine. Spremite se za sve nijanse plave

S druge strane, stru njaci u fabrika-

ma autoreparatura morali su da prona-

laze razne na ine kako da se ne vidi

razlika između originalne boje i boje

na repariranom delu, ali u autolakirni-

cama, dakle bez “pe enja”. dgovor su

našli u emiji poliuretana. d sedam-

deseti godina po inje sve masovnija

upotreba 2K poliuretanski sistema, jer

oni omogućavaju dobijanje visokokvali-

tetni premaza na niskim temperatura-

ma, pa ak i na sobnoj. Da bi mogli da

pariraju neverovatnoj produkciji novi

nijansi, stru njaci su osmislili MI si-

stem gde se iz razli itog broja bazni

emajla (od 12 pa do preko 0) mogu

izmiksovati sve originalne nijanse. a-

Od različitog ka istom

dr Branko Dunjić

Duga olding

AUTE

kođe, u autoreparatu-

rama se koristi dvoslojni

sistem, baza/lak, gde je lak

2K poliuretan. Dakle, prili no

razli itim emijama, pod raz-

li itim uslovima primene, dola-

zi se do sli nog rezultata.

Ali priča ide i dalje

Zaštita ovekove okoline postala

je imperativ i nešto o emu se sve više

vodi ra una. Već pomenuti g. Ford i

njegova prva linija za sklapanje legendar-

nog automobila “ford ”, doneli su pre-

okret u industrijskoj revoluciji. ije pre-

terano reći da je svet u kome danas živi-

mo baš ovakav za valjujući neslućenom

razvoju automobilske industrije. aime,

automobilska industrija postala je okosni-

ca savremeni privreda, snažan zamajac

razvoja metaloprerađiva ke, elektronske,

emijske i mnogi drugi industrija.

Međutim, svaka pri a ima i svoju tamnu

stranu: s masovnom proizvodnjom auto-

mobila pojavili su se problemi zagađenja

vazdu a i životne sredine uopšte, kako

prilikom upotrebe vozila (izduvni gasovi,

estice od ko ioni obloga, rabljeno ul-

je ) tako i prilikom proizvodnje.

U bojenju, prva serijska proizvodnja

donela je pištolj za prskanje. Efikasnost

prskanja izuzetno je niska: svega 30

boje “stigne” do površine automobila.

Ra unica je zastrašujuća: u svetu se go-

dišnje proizvede oko 0.000.000 auto-

mobila. U proseku, po automobilu se

troši oko 25 kg boje (u svim slojevima),

što daje enormni milion i po iljada

tona boje S takvom efikasnošću na-

nošenja, koli ina boje nepotrebno je

velika, a samim tim i otpad, odnosno

neutrošena boja plus rastvara i koji ot-

paravaju. Evo novog zadatka za

stru njake svi profila: od mašinaca do

emijski inženjera. Rešenja su

višestruka: sada je u upotrebi vodora-

zrediva baza, dok je transparentni lak

malo teže pitanje. n mora da bude

sjajan i, pre svega, otporan na agresiv-

n u

okoli-

nu (delo-

vanje UV

zra enja, kiseli kiša,

zagađenje vazdu a, uticaj temperatur-

ni razlika u letnjem i zimskom perio-

du, pranje, udaranje kamen ića ).

ajnoviji razvoj detaljno je opisan u

lepom tekstu o nanote nologiji objav-

ljenom u pret odnom broju asopisa

Ton-energija boja. U nanote nologiji

se primenom oja anja smole nano esti-

cama izuzetno povećava otpornost na

grebanje i zadržavanje sjaja, ali to ne

rešava pitanje zagađenja okoline. asu-

prot tome, “mercedes” A klase već se

lakira posebnom te nologijom lakova u

pra u, i to bez organski rastvara a.

A jedna, za sada prikrivena te nologi-

ja, može dovesti do ponovnog susreta

te nologija za prvu ugradnju i za repa-

raturu: re je o UV o vršćavanju. Veliki

timovi stru njaka dobili su zadatak da

prevaziđu teškoće vezane za ovu te no-

logiju. u se, pre svega, misli na prevazi-

laženje nemogućnosti sušenja boje na

mestima koja nisu osvetljena UV lam-

pom, veliku krtost premaza, nezadovolja-

vajuće prianjanje za podlogu i sli ne

probleme. Primena ove te nologije

omogućila bi fantasti ne uštede u vre-

menu koje bi išle ak i do 50 , a bio bi

rešen i problem zagađenja jer bi se emi-

sija štetni rastvara a smanjila i do 80 .

a poslednjim simpozijumima po-

svećenim

UV te nologiji

(Rad ec 2003 i 2005)

na kojima su u estvovali i

stru njaci beogradske Industrije boja i

lakova Duga, posebna oblast bila je po-

svećena primeni u automobilskoj indu-

striji. Broj radova iz te oblasti raste, i

može se reći da su veliki proizvođa i

premaza na pragu komercijalizacije pr-

vi industrijski UV lakova. Rešenja va-

riraju, ali je najbliže primeni ibridno

rešenje koje podrazumeva mešanje kla-

si ni 2K poliuretana i UV lakova

(“dual curing”). a taj na in dobija se

na brzini, prelakirani deo suv je na do-

dir i otporan na grebanje već posle ne-

koliko minuta, a dodatno o vršćavanje

u slabije osvetljenim delovima nastavlja

se i posle ugradnje prelakiranog dela.

U autoreparaturama već je moguće ku-

piti UV prajmere koji omogućavaju na-

nošenje baze već posle dva minuta

Rast prodaje ovog proizvoda u Americi

izražava se dvocifrenim brojevima.

ako će se primena iste te nologije

auto-boja u prvoj ugradnji i autorepa-

raturi koja je trajala do šezdeseti go-

dina 20. veka, možda ponovo desiti u

prvoj deceniji 21. veka.

U svakom slu aju, kupac će nastaviti

da dobija proizvod vr unskog kvaliteta,

imaće na raspolaganju neverovatan iz-

bor nijansi i specijalni efekata, a za-

gađenje okoline će se smanjiti.

Ivana Čarapina

ENTERI ER

Prilikom donošenja odluka

o uređenju kuće/stana ili

preuređivanju prostora u

kome se već živi, važno je

zapamtiti da će takve odluke najvero-

vatnije uticati na većinu budući izbo-

ra u domenu dekoracije tokom prili no

dugog perioda. akođe, da bi bila

udobna, kuća bi trebalo da odražava

ukus oni koji u njoj žive i na ine na

koji se razli ite prostorije koriste.

Planiranje uređenja prostora najpožel-

jnije je po eti odvajanjem vremena za

procenu želja i potreba. Postoji bezbroj

ideja za uređenje enterijera, a po etna

ta ka u istraživanju mogu biti V emisije

posvećene toj temi, knjige, asopisi, in-

ternet, profesionalni saveti. Jasno je da je

uglavnom nemoguće direktno kopirati

projekat prikazan, na primer, na televizi-

ji, već da je potrebno dodatno planiran-

je koje se ti e individualni za teva pro-

stora i njegovi korisnika. Pravljenje ne-

ke vrste ar ive, kolekcije slika i ideja, je-

ste jedan od na ina za pronalaženje i

razvijanje li nog stila. Kolekcija bi se mo-

gla sastojati od prikaza proizvoda koji su

vam se dopali (nameštaj, pribor i sl.), sli-

ka celi soba koje kasnije možete razvr-

stati po posebnim kategorijama, paleta

boja, uklju ujući i te nike bojenja... Pre-

ispitivanjem sopstveni izbora pojaviće se

sli nosti u elementima koji vas privla e.

Bez obzira na to šta se ispostavi da vam

više odgovara, formalan ili neformalan

raspored predmeta, sofisticirani izgled ili

onaj koji pleni mekoćom i udobnošću,

stvorena specifi na atmosfera može biti

objedinjujući faktor u vašoj kući.

ajvažniji alat u istraživanju uređenja

unutrašnjeg prostora jesu naše o i. ne

prenose informacije o elementima di-

zajna, bojama, teksturama, rasporedu i

sveobu vatnom utisku do naše svesti.

Pronicljivim posmatranjem određenog

okruženja možemo ovladati sposob-

nošću odvajanja klju ni elemenata ko-

ji su doprineli vizuelnom uspe u tog

okruženja. Prva stvar na koju se naše

o i fokusiraju pri posmatranju nekog

prostora naziva se našom fokalnom

tačkom (žižnom). Često se u diskusijama

iznosi mišljenje da postoji samo jedna,

dizajnerski ta no određena, fokalna

ta ka u prostoru koji se projektuje. Ali,

postoji i mišljenje da za svaku osobu

koja posmatra neku prostoriju ta pro-

storija nudi jedinstvenu perspektivu.

a no je da određeni ar itektonski ele-

menti prostorije za tevaju više pažnje,

ali i da će razli iti ljudi prirodno težiti

ka razli itim aktivnostima i objektima u

sobi. Fokalna ta ka prostorije je onaj

njen deo koji privla i vašu pažnju po

ulasku, koji ini prostoriju uravno-

teženom i gde/oko koga generalno

smeštate svoje aktivnosti u toj prostori-

ji. Razumevanje veze između ljudskog i

ar itektonskog faktora je osnov za

uspešno uređenje prostora i razlog

zbog koga se posvećuje tolika pažnja

strateškom planiranju fokalni ta aka.

Boje, teksture, oblici, proporcije,

osvetljenje i postojeće ar itektonske ka-

rakteristike prostorija (lukovi, visine

plafona, ugrađeni elementi, vrata, pro-

zori...) jesu sledeći elementi koje bi

trebalo analizirati. Boja je primarni po-

kreta . na na nas uti e psi ofizi ki i

reflektuje naša osećanja. Mnogi smatra-

ju da je potrebno prvo izabrati boju,

pa onda na osnovu nje urediti itavu

prostoriju. Moguće je krenuti obrnutim

redom oslanjajući se na odabrane

manje objekte i koristeći i kao inspi-

raciju za paletu boja u svom okruženju.

o može biti omiljena slika, bilo koji

element nameštaja ili tkanina. nog

momenta kada je odlu eno da će taj,

određeni element biti u sobi, biraju se

boje koje ga isti u. akav put je zgodan

ako se ima u vidu da naj ešće postoje

predmeti iz pret odnog prostora u ko-

Kako se pripremiti

za dekoraterske radoveUputstva umesto pravila

ENTERI ER

me smo živeli koje zadržavamo i u no-

vom, pa je važno uklopiti i u ko-

na nu, opštu šemu.

Boja poda, bilo da se radi o PVC

podu, keramici ili tekstilu, takođe može

biti polazna ta ka. Poneke jasne boje

izgledaju previše oštro na zidu, dok na

podu deluju nešto mirnije, pa mogu

biti uspešna pozadina za obojeni na-

meštaj. Blede nijanse poda i plafona,

npr, reflektuju svetlost i manju sobu

ine vizuelno većom. Kad su boje u pi-

tanju, bitno je voditi ra una i o tome

da nji ovo dejstvo zavisi od veli ine

površine na koju se nanose. Ista boja

deluje sasvim druga ije upotrebljena

kao detalj nego kad prekriva sav zid. S

povećanjem prostora koji boja prekriva,

ja a i njen intenzitet.

a upotpunjavanje kolor palete uti e

i namena prostorija. aj ešće se savetu-

ju tople boje za sobe u kojima aktivno

boravimo (ku inja, trpezarija, dnevna i

de ja soba). Kada nismo u mogućnosti

da razmotrimo kako bi se neka neo-

bi na, jarka kombinacija boja uklopila s

mogućim izgledom i rasporedom ostali

predmeta u kući, odnosno kada nema-

mo jasan koncept uređenja prostora,

najprakti nije je za po etak napraviti

blag, nedramati an dizajnerski izbor ko-

ji se kasnije može lakše prepraviti ako to

poželimo. bjašnjenje za ovakav, neti-

pi an dizajnerski savet, oslanja se na

injenicu da je lako zaneti se u prav-

ljenju strukturalni promena u velikom,

otvorenom prostoru, a bez pret odnog

potpunog sagledavanja ostalog sadržaja

prostorije, kao i da izbor jaki boja

može da smanji buduće izbore. Upotre-

ba nove neutralne boje tada bi za teva-

la dublju obradu zidni površina.

Bojenje je samo jedan od kreativni

na ina obrade zidova. apete su još jed-

na mogućnost, mada i nji ova zamena

može biti problemati na. Dekorativne za-

vršne obrade zidova španski zid (preko

osnovnog osušenog sloja boje nasumice

se nabacuje sunđerom drugi sloj), upo-

treba vrste ešlja za skidanje delova dru-

gog sloja boje, pri emu nastaju šare,

špatulat (gla anje specijalne smese koja

sadrži i mleveni kamen, tako da ceo zid

izgleda kao od mermera ili granita)

stvaranjem razli iti tekstura mogu u ini-

ti prostorije veoma atraktivnim.

Proporcija je jedan od najvažniji ele-

menata dobrog dizajna. Verovatno je da

će se soba u novoj kući razlikovati po

veli ini od sobe u staroj koja je namen-

jena istoj aktivnosti, pa je neop odno

premeriti nameštaj i vrata pre kona nog

preseljenja da bi se izbegao nesklad.

ešto što je prili no veliko može funk-

cionisati u relativno malom prostoru sa-

mo ako predstavlja fokalnu ta ku, kao

što to može biti, na primer, klavir. Vizu-

elno povećanje prostorije može se po-

stići i samim rasporedom nameštaja, bi-

lo da ga postavljamo linijski uz zid bilo

da sobu podelimo na dva odvojena pro-

stora postavljanjem nameštaja oko odvo-

jeni fokalni ta aka, što doprinosi ra-

znovrsnosti i dinami nosti. Kada je re o

nameštaju kao jednom od klju ni ele-

menata uređenja enterijera, nije loše

voditi se modernisti kom maksimom

“manje je više”, mada ne do njenog mi-

nimalisti kog ekstrema koji je nedostižan

u svakidašnjici jedne prose ne porodice.

Prevedena na takav nivo, ona bi se

uglavnom svela na izbegavanje prenatr-

pavanja prostora.

Jednostavni saveti koji mogu rastere-

titi prostor:

koristiti nameštaj manji dimenzi-

ja radi otvaranja vizura u prostoru

koristiti komadni nameštaj koji je

multifunkcionalan, na primer orman

koji može biti i sto

jednobojne velike sofe izgledaju

manje nego kad su urađene u šarenom

meblu

za odlaganje stvari iskoristiti “sa-

krivene” prostore, kao što su podnožja

stepenica, prostor ispod lavaboa ili iz-

nad mašine za pranje veša

postaviti ogledala naspram vrata ili

prozora jer se time stvara osećaj pro-

stranosti nikako ne bi trebalo postav-

ljati ogledalo na kraju duga kog od-

nika jer se time samo isti e njegova

dužina i stvara utisak uskog prostora

upotrebiti kontrast boja radi

usmeravanja pogleda i kretanja

rasporediti nameštaj tako da su naj-

veći/najviši komadi vizuelno što dalje od

ulaza u sobu na primer, veliki garderob-

ni orman naspram ulaza istaći će veli inu

ormana, dok će mali komad nameštaja

na istom mestu istaći veli inu sobe...

Raspored, boja i intenzitet osvetljen-

ja takođe u estvuju u stvaranju željene

atmosfere. Žućkaste nijanse, disperzno

rasprostiranje svetlosti ili mogućnost

korišćenja dimera za promenu intenzi-

teta svetlosti, unose toplinu u ambijent,

dok direktno, belo, fluorescentno osve-

tljenje najviše odgovara radnim prosto-

rima gde postoje ta no određeni ele-

menti koje treba osvetliti.

Kada se utroše vreme, trud i novac u

uređenje prostora, logi no je završiti

pravilnim osvetljenjem koje će sagleda-

vanje rezultata u initi prijatnim, trajnim

iskustvom.

smišljavanje sredine koja će zadovol-

jiti sve individualne potrebe i specifi an

na in života ljudi koji u njoj svakodnev-

no borave jeste najvažniji princip

uređenja unutrašnjeg prostora kuće. Ka-

rakter takvog prostora prvenstveno zavi-

si od osećanja koja on izaziva u samim

domaćinima koji utisak dalje prenose i

na druge moguće posmatra e.

AN ETA

Sopstveno vozilo - da ili ne

Aleksa Urošević

Mikica Petrović

1. ako organi ujete prevo materijala od prodav a do objekta na kome radite i dali se isplati ulaganje u sopstveno vo ilo a te potrebe

mate li problema s naplatom ugovorenih ili odra�enih poslova i kako ih re�avate?

3 a li pose�ujete pre enta ije i promo ije novih artikala koje proizvo�a�i i prodavi povremeno organi uju

ada amater sa strane posmatra profesionalnog molera kako radi, uglavnom pomisli kako nema lak�eg posla i prosto bi mu oteo alat iz ruku da mu �poka�e kako se to radi��. Me�utim,ukoliko bi to stvarno i uradio, verovatno bi se pokajao ve� posle deset minuta, ofarbao vi�eparketa nego ida i na kraju okrivio �lo�� alat ili farbu Po�to sa samim kre�enjem nemaju problema, pitali smo molere kako zavr�avaju poslove i obaveze pre i posle kre�enja...

1) Imam sopstveni kombi koji sam kupio

zbog povećanog obima posla, i odli no služi

mojim potrebama. Ipak, kada radim veći

poslovni objekat i kada mi treba veća ko-

li ina materijala, taj posao poveravam do-

bavlja ima i oni mi brzo i direktno u obje-

kat dostave ono što sam naru io.

2) Često ujem od kolega da imaju pro-

blema s naplatom, ali meni se do sada to

nije dešavalo. Uvek imam ozbiljne i pouzda-

ne kontakte za posao, a i ja ozbiljno s va-

tam i završavam svoje obaveze. Moje mušte-

rije i ja uzajamno se uvažavamo, mada mi-

slim, s obzirom na pri e koje sam uo, da

imam i mnogo sreće.

3) Da, trudim se da prisustvujem što

većem broju prezentacija, a ako sam

spre en, onda šaljem svoje ljude. ržište

konstantno izbacuje nove materijale, a sa-

mim tim i nove te nike rada, koje je neop-

odno savladati da biste ostali konkurentni

u svom poslu.

1) emam svoje dostavno vozilo ali plani-

ram da ga uskoro nabavim jer je neop od-

no. Mislim da se isplati imati ga za ovaj po-

sao, pogotovo kada iskrsne nešto itno. Ka-

da radim na većem objektu, napravim spe-

cifikaciju potrebnog materijala i pošaljem je

farbari, odakle mi robu dovezu na gradilište.

2) Problema sa naplatom uglavnom

nemam, ali sam se ranije par puta opekao“.

U takvim situacijama ne možete ništa da ura-

dite osim da ekate jer na kraju uvek svi plate.

Problem je što ponekad morate dugo da

ekate da se to desi, a onda vam se već ceo

tok rada poremeti.

3) Kad god imam vremena, idem na pro-

mocije i prezentacije. Mislim da treba biti u

toku s novim te nikama i materijalima,

naro ito sada kada se vrlo esto pojavljuju

potpuno novi proizvodi koji za tevaju nove

te nike rada.

1) Ako je posao ugovoren na teritoriji Be-

ograda, onda vam dostavno vozilo i nije po-

trebno, jer se uvek možete dogovoriti s vla-

snikom farbare gde želite da vam isporu i

robu. Međutim, ako imate ugovoren posao

negde u okolini Beograda ili u unutrašnjosti,

tada sopstveno vozilo postaje neop odno.

2) Do sada nisam imao problema s napla-

tom jer vodim ra una o tome s kim dogova-

ram posao. Ako mi predosećaj kaže da nešto

nije u redu, ne želim da rizikujem. Imao sam

ponekad problema s majstorima koje sam

zapošljavao jer nisu ispunjavali profesionalne

standarde, ali s mušterijom nisam nikada.

3) Da, redovno idem na prezentacije i pro-

mocije novi proizvoda. rudim se da budem

u toku s novostima u branši, i takve skupove

smatram vrlo korisnim. Bio sam na prezentaci-

jama koje su organizovale firme Er-Lac, ikos

i JUB, sve sam to ispratio i saznao nešto novo.

Radoslav Pantovi

Uro Mickovi

Zoran Pantovi

Ivana Čarapina

SVETA

Današnje potroša ko

društvo u neprekidnoj je

potrazi za novinama.

Vođen tim saznanjem, svet

marketinga navikao je na stalne

uspone i padove u lansiranju trendo-

va i injenicu da nešto što danas

predstavlja glavnu senzaciju sutra

može biti samo bleda senka. Prelaz iz

jedne godine u drugu jeste period

kada se naro ito intenziviraju

istraživanja s ciljem da se pronađe

“boja nad bojama” koja bi ozna ila tu

prekretnicu u vremenu, odnosno da

se ta no odredi sledeća aktuelna bo-

ja. Bez obzira na to da li je u pitan-

ju milenijumska boja, boja decenije

ili samo boja za sledeću godinu, sva-

ka nova boja ili kombinacija ne samo

da će privla iti pažnju potroša a već

i i navesti da dobro plate.

Faktori izbora

Važni faktori koji uti u na izbor i

upotrebu bilo koje “nove” boje u re-

klamnim kampanjama, jesu priroda

samog proizvoda i usluge koji se re-

klamiraju, ciljna populacija kojoj je

kampanja namenjena i medij preko

koga se komunicira s publikom. Mno-

ge kompanije obraćaju se profesional-

nim konsultantima za savet. Džil Mor-

ton, međunarodno priznati konsultant

u toj oblasti, u kojoj su neki od klije-

nata i internacionalni giganti “ okia”

i “Kodak”, razmatra i trajnost od-

ređenog proizvoda pri izboru boje

koja će ga najbolje istaći. Mnogi od

nas kupiće limunzelenu majicu, ali ne

i auto takve boje, jer ono što može

biti trenutni uspe u modi nije uvek

primenljivo na proizvode koji su na-

menjeni dugotrajnijoj upotrebi.

Pohod boja

SVETA

2

Mortonova isti e da biranje i pred-

viđanje “trendi” ili “magi ne” boje

dodatno komplikuje oslanjanje na te-

leviziju, filmove, muziku, asopise, sa-

vremena zbivanja i sli no. “Vizuelno

bombardovanje” osetno je intenzivi-

rano od kada je Internet postao tako

zna ajan medij u reklamiranju.

Suo eni smo s više boja nego ikada

do sada i sve upućuje na to da će se

taj brz tempo i ubuduće nastaviti. U

središtu postojeće pomame, Morton

savetuje da bi bilo mudro analizirati

istoriju skoriji trendova u nadi da će

nam to pomoći da nađemo smernice

za današnje po ode.

Smernice

Prva smernica, nazvana “novo iz-

nenađuje/šokira”, upućuje na prona-

laženje boje koja nije bila zastuplje-

na u paradi boja u poslednji 20

godina i koja, delujući na izgled no-

vog proizvoda, ima odli an potenci-

jal da postane uspešna za skretanje

pažnje potencijalni potroša a. Kao

primer ona navodi fascinaciju zele-

nom bojom u Americi tokom rani

devedeseti godina, što je uslovilo

popularnost žutozelene krajem te

decenije. U poslednji pet godina

boja avokada, kiselozelena i nijanse

žutozelene postale su recept za pri-

vla enje pažnje, a danas gotovo da

nema prodavnice koja ne nudi neki

artikal te boje (naro ito u tekstilnoj

industriji).

Razli ite nijanse žutozelene bile su

popularne šezdeseti i rani sedam-

deseti godina 20. veka. Razlog je

možda bio preplavljenost novim

uređajima ili pojava fluorescentni

hippie postera ili možda iscrpljenost

kreativni ideja u okviru tadašnji

trendova. U svakom slu aju, injenica

je da je tokom osamdeseti bilo go-

tovo nemoguće naći bilo šta u toj

boji, a sredinom devedesti ona se

opet infiltrirala u vizuelni pejzaž.

apredak u industriji farbi u inio

je da limunzelena postane glavni tr-

govinski artikal modne industrije, kao

i varijacije u vidu avokado i maslina-

sti nijansi. Boja može biti ponovo

otkrivena i korišćena na inovativan

na in tako da se ini potpuno novom

makar u kolektivnoj svesti omladine.

Druga smernica nazvana je “toliko

je loše da je dobro”. Psi ologija je

davno potvrdila injenicu da takozva-

ne antiestetske boje mogu privući

više pažnje posmatra a od neki ko-

je bi se našle na listi estetski korekt-

ni i pri vatljivi boja. Istorija poka-

zuje da je takav trend preovladavao u

umetnosti dvadesetog veka, naro ito

posle pojave dadaizma. Posmatrana iz

tog ugla, široka zastupljenost avoka-

do/limunzelene, koju mnogo ljudi

intuitivno oseća kao boju bolesti (zna

se da može izazvati

mu ninu), ini se lo-

gi nom.

be navedene

smernice upućuju na

potencijalnu skoru

prevlast narandžaste u

svetu boja. Interesan-

tno da je narandžasta

jedna od najo-

mraženiji boja u

Americi, dok je u

olandiji omiljena

( ranž je ime vlada-

juće dinastije). U

olandiji bi

narandžastu sigurno lepo do ekali,

ali bi je verovatno manje primetili jer

je esta. ije lako prevazići dugogo-

dišnje tradicije specifi ne za od-

ređenu zemlju, pa im je pri izboru

efektne boje potrebno posvetiti

pažnju.

Veliki deo ove anstva donosi od-

luke i sudi o bojama na osnovu indi-

vidualni ukusa, koji su u savreme-

nom dobu sve raznovrsniji. U tom

kontekstu treba istaći mišljenje da je

potraga za jednom bojom ili poten-

cijalno aktuelnim bojama nešto o

emu svi volimo da pri amo, ali ret-

ko kad prakti no primenjujemo.

Ipak, boja će uvek komunicirati s na-

ma na nesvesnom nivou i uspešno

upotrebljena u određenoj reklami,

igraće ulogu neodoljive zavodnice.

GRA—EVINSKO PREDUZE˘E "GRANIT -PE�¨AR" - A .D. LJ IG Tel : 014/85-205, 85-275;

www.gran i t .co.yu

� Fina glet masa za unutra�nju obradu� Obra�ena povr�ina je perfektno glatka� Gletol je u prahu i priprema se me�anjem

sa vodom� Nanosi se ru�no ili ma�inski u slojevima

od 1-3 mm� Prose�na potro�nja je do 1 kg/m2� Pakovanje: d�ak 5 i 25 kg

Gletol

� Masa za lepljenje kerami�kih plo�ica� Nanosi se u debljini od 1mm ,

nazubljenom lopaticom� Potro�nja je 1,5-2,5 kg/m2 u zavisnosti

od podloge� Pakovanje: papirne vre�e 5 i 25 kg

Kerogranit

� Boja za obradu zidova izra�ena na bazipunila i aditiva

� Koristi se i za za�titu, dekoraciju i dez-infekciju enterijera

� Nanosi se ru�no valjkom ili �etkom ima�inski

� Potro�nja se se kre�e u granicama od0,25-0,30 kg/m2 u zavisnosti od podloge

� Pakuje se u plasti�nim kantama od 10-30 kg

Movikolor

� Univerzalni gra�evinski lepak � Efikasno lepi sve plo�ice od granita,

mermera i keramike� Koristi se za spolja�nje i unutra�nje

obrade� Potro�nja je od 1,5 kg/m2� Pakovanje: papirne vre�e 5 i 25 kg

Putekol

� Karbonatno punilo, prema granulometri-jskom sastavu primenjuje se u oblastigra�evinarstva (niskogradnja), industrijiboje i lakova, polimera, stakla, gume,kablovske sme�e, pesticida, abrazivnihsredstava za �i��enje, ve�ta�kih �ubriva,plastike i za proizvodnju sto�ne hrane

� Potro�nja zavisi od namene karbo-nantnog punila

� Pakuje se u papirne vre�e od 50 kg

Kalcijum Karbonat Caco3 -Sto�na Kreda

� Pra�kasti lepak za lepljenje termoizola-cionih plo�a

� Od stiropora, tarolita i poliuretana� Nanosi se ru�no gletericom i ma�inski� Potro�nja od 6-10 kg/m2� Pakovanje: papirne vre�e 5 i 25 kg

Stirogranit

� ¨vrsto, pra�kasto �ubrivo i oplemenjiva�zemlji�ta

� Prah sivo bele boje, caco3-kalcijum karbonat,� Namenjen je za neutralizaciju kiselosti

zemlji�ta� i ishranu biljaka sa kalcijumom� Primenjuje se u koli�ini od 1-20 t/ha , u

zavisnosti od stepena kiselosti zemlji�tai dubine zaoravanja

� Pakuje se u papirne vre�e od 50 kg

Kalk

IN E

Roma company Pazova ki put 1 a, 11080 Zemun el/fax: 011/31 1 3

Royal color Marka reškovića , 11080 Zemun el: 011/ 10 333, 101 51

JUB ovo naselje 32, 22310 imanovci el: 022/81 0 , 81 08

Delfin AG Pan eva ki put 152, 11000 Beograd el: 011/331 03, 331

Zorka color ajduk Veljkova bb, 15000 abac el: 015/3 5 051

Banja komerc Kralja Petra I bb, 3 000 Aranđelovac el: 03 / 25 88

elios Pazova ki put bb, 11080 Zemun el: 011/31 33

Mako veleprodaja Roma company, Pazova ki put 1 a, 11080 Zemun el/fax: 011/31 1 3

Karbon Ven a ki put bb, 3 300 Aranđelovac el/fax: 03 / 2 500, 2 00

Vitex - ermes Kralja Petra I, 22000 ova Pazova el: 022/333 133, 33 320

Maxima Dragiše Mišovića 1 , 322 0 Lu ani el: 032/81 029

Er-Lac veleprodaja Roma company, Pazova ki put 1 a, 11080 Zemun el/fax: 011/31 1 3

Smirdex veleprodaja Roma company, Pazova ki put 1 a, 11080 Zemun el/fax: 011/31 1 3

Duga Viline vode , 11000 Beograd el/fax: 011/321 52

Zvezda - Helios� Radovana Grkovića 2 , 32300 Gornji Milanovac el: 032/ 1 000, 1 001

Rigips Austria Gesmb Bulevar V. Mišića 3, 11000 Beograd el: 011/3 90 33

u inner co Dobrovolja ka 2b, 11080 Zemun el: 011/10 831

Svjetlost Lužani Vojvode Mišića 2 , 15000 abac el: 015/3 8 291

enkel Dunavska 8 , 11000 Beograd el: 011/20 22 50, 20 22 3

Granit Peš ar 1 2 0 Ljig el: 01 /235 91

Atlas rading SM Milana Rakića 12 , 11000 Beograd el: 011/2 22 08

Pro Credit Bank Bulevar Despota Stefana 8c, 11000 Beograd el: 011/20 90

Elan Prijepolje Lj. Miodragovića11, 31300 Prijepolje el: 033/ 81 350

OGLA AVAJTE SE

011 3285-8 0

011 3285-883

Da želim da naredna tri broja asopisa

Ton - energija boja dobijam besplatno:

Ime, prezime i delatnost:

aziv i adresa firme:

Broj telefona:

Zanimanje:

Voleo bi u asopisu Ton - energija boja da itam i o:

Porudžbenicu pošaljite na adresu “Roma company”,

Pazova ki put 1 a, Zemun ili faksom na 011/ 31 1 3 .

intervju milutin ivanovi - roma company · zatim se materijal i voda meša elek-trinom mešalicom...

Documents