Univerzitet Union

Fakultet za poslovno-industrijski menadžment

SEMINARSKI RAD

Intelektualni kapital u industrijskom menadžmentu

Predmet:

Industrijski menadžment

Profesor – mentor: Student i broj indeksa:

Prof. dr. Milan M. Đuričić Ivana Veselinović, 456/12

Beograd,decembar,2012. godina

SADRŽAJ:

1. Uvod ....................................................................................................................................3

2. Struktura intelektualnog kapitala ........................................................................................4

3. Ljudski kapital .................................................................................................................... 5

4. Strukturni kapital ................................................................................................................ 8

5. Relacioni kapital ................................................................................................................11

6. Primeri iz prakse ............................................................................................................... 14

7. Merenje intelektualnog kapitala ........................................................................................ 16

8. Zaključak............................................................................................................................17

9. Literatura ............................................................................................................................18

2

1. UVOD Pod uticajem procesa globalizacije došlo je do niza tehnoloških, političkih i društvenih

promena.Ove promene uticale su na poslovno okruženje preduzeća.Razvoj informacionih i

telekomunikacionih tehnologija značajno je snizio troškove poslovanja i olakšao interakciju u

razmeni znanja koje je postalo osnovni činilac proizvodnje dobara i usluga. Za materijalnu

proizvodnju više nije bitno da se proizvodi staro,a usavršeno, nego nešto novo. Za to novo

potrebno je znanje. Na početku trećeg milenijuma dolazi do razvijanja novih, savremenih oblika organizovanja

preduzeća, gde u prvi plan izbija znanje kao najbitniji resurs, koji se može posmatrati i kao input

i kao output organizacije. Proizvodni proces sve se više pretvara u naučni proces koji rezultira nizom revolucionarnih

otkrića - novih industrijskih materijala, proizvodnih tehnologija i dizajna koji su omogućili

ponudu proizvoda i usluga koji su pre nekoliko godina bili u potpunosti nepoznati. Kao rezultat toga dolazi i do promene kvalifikacijske strukture zaposlenih: fizički radnici

zamenjuju se tzv. umnim radnicima. To povećanje udela znanja u novoostvarenoj vrednosti glavno je obeležje nove ekonomije, koja

se još naziva i “ekonomija znanja“. U ekonomiji znanja najvažniji ekonomski resurs za postizanje konkurentske prednosti više nije

kapital, prirodni resursi ili rad, već znanje, a u njemu intelektualni kapital. Opstanak i uspeh na

svetskom tržištu osiguraće samo ona preduzeća koja budu sposobna da proizvode,upravljaju i

kontinuirano povećavaju vlastiti intelektualni kapital. Intelektualni kapital preduzeća, u čijoj se

osnovi nalazi znanje, predstavlja portfolio nevidljive imovine preduzeća i veoma je važan deo

njegove ukupne imovine. Iako se ne nalazi u bilansu stanja, neosporno je da on ima određenu

vrednost, koja zauzima sve veći procenat u odnosu na ukupnu vrednost kompanije. U uslovima poslovanja, koje karakteriše višak ponude u odnosu na potražnju, sve je više

delatnosti koje se oslanjaju na znanje, kao na osnovni resurs za stvaranje konkurentske predosti i

profita. Intelektualni kapital obuhvata brojne elemente, koji su u stalnoj međusobnoj interakciji,

a koji su vezani za tržište, strukturu preduzeća i čoveka kao najvažnijeg elementa koji poseduje

znanje, kao bazu efikasne upotrebe resursa za kreiranje zadovoljavajuće vrednosti za preduzeće i

njegove stejkholdere. Jasno je da intelektualni kapital predstavlja zbir svega što zaposleni, u poslovnom sistemu,

znaju, a što mu daje konkurentsku prednost. Svaka organizacija vrednuje intelektualni kapital

(znanje, informacije, intelektualnu svojinu, iskustvo) u formi prednosti i spretnosti, skrivenih i

eksplicitinih perspektiva i sposobnosti, činjenica, informacija, znanja i možda razboritosti.

3

2. STRUKTURA INTELEKTUALNOG KAPITALA

Intelektualni kapital je složena kategorija koju čini nekoliko osnovnih elemenata:

• ljudski kapital • strukturni kapital • kapital sadržan u odnosima sa potrošačima.

Slika 1. Tržišna vrednost poslovnog subjekta i intelektualni kapital

4

3.LJUDSKI KAPITAL

U novoj ekonomiji ljudski kapital predstavlja noseći stub intelektualnog kapitala i osnovnu

vrednost organizacije. Bez pomoći ljudi, menadžeri poslovnih subjekata ne bi mogli ostvariti

svoje ciljeve, što bi dovelo u pitanje njihov opstanak na tržištu.

Ljudski kapital se odnosi na lepezu znanja, sposobnosti, veština, iskustava menadžera i

zaposlenih, koja su neophodna da bi se klijentu pružila superiorna usluga (u čiji je sastav

uključen i proizvod). On je individualan, nije u vlasništvu poslovnog subjekta i pojavljuje se kao

generator inovativnih potencijala poslovnih sistema. Takođe, ljudski kapital predstavlja

pokretačku snagu intelektualnog kapitala i čini osnovu tržišne vrednosti poslovnih subjekata,

naročito kod kompanija koja posluju u intelektualno intenzivnim industrijskim granama.

Vrednost pomoću koje je moguće ostvariti konkurentsku prednost, oslanja se u velikoj meri na

neopipljive elemente.Privreda sve više postaje „beztežinska“, što ilustruje primer da je 1984.

godine u ukupnim troškovima jednog računara hardver učestvovao sa 80%, a softver sa 20%,

dok danas imamo obrnutu situaciju. Takođe, materijalni troškovi prosečnog automobila čine

samo 16% ukupnih troškova njegove proizvodnje.

Posledica ovakvog razvoja tržišta, izbacila je znanje u prvi plan, dok su tradicionalna sredstva

proizvodnje - sirovine, težak rad i kapital, ostali na drugom mestu, što je rezultiralo činjenicom

da danas mnoge razvijene države koncept svog daljeg razvoja baziraju na stvaranju uslova za

priliv znanja, odnosno ljudi koji ga poseduju.

Laka dostupnost informacija u sinergiji sa razvijenom proizvodnom tehnologijom, doprinose

skraćivanju „veka trajanja“ znanja. Ciklus inovacija- imitacija- unifikacija je sve kraći, što

rezultira činjenicom da ono što danas predstavlja znanje, sutra je već uobičajena i dobro poznata

materija za mnoge tržišne subjekte. Iako su informacije svima lako dostupne, strateško znanje

kao izvor konkurentske prednosti, predstavlja privilegiju za organizacije koje kontinuirano

obnavljaju i dopunjuju svoje intelektualne sposobnosti. Filtriranje i skladno uklapanje

informacija u „utrživu“ viziju budućeg poslovanja predstavljaju izvor moći savremenog doba. Pored toga što ga treba privući, znanjem treba uspešno i upravljati. Upravljanje znanjem predstavlja identifikaciju, optimizaciju i aktivno upravljanje intelektualnim

sposobnostima, bilo u obliku eksplicitnog znanja sadržanog u veštačkim izvorima ili u obliku

implicitnog znanja sadržanog u samim pojedincima ili zajednicama.

5

Eksplicitno znanje nastaje iz različitih izvora i lako se može kodifikovati u dokumente, procese

ili praksu (uključuje sve nivoe spoznaje koji se mogu pretvoriti u vizuelnu prezentaciju, reči ili

brojeve). Sa druge strane, implicitno znanje je ugrađeno u ljudsko iskustvo i rad. Ono se teško

može registrovati i dokumentovati i odnosi se na lična znanja ugrađena u iskustvo u obliku

pravila, vrednosti i intuicije. Optimizacija eksplicitnog znanja postiže se konsolidovanjem

njegovih veštačkih izvora i obezbeđivanjem uslova za nesmetano korišćenje, dok se optimizacija

implicitnog znanja postiže formiranjem zajednica za razmenu i povećanje njegovog kvantuma.

To znači, da organizacija koja maksimalno želi da iskoristi znanje koje poseduje, mora upravljati

pomenutim komponentama i njihovom međusobnom interakcijom, čiji je cilj pokretanje

inovacija u organizaciji.

Ljudski kapital ili kako se još naziva humanim kapitalom dešinišemo ga kao kombinaciju znanja,

veština sposobnosti i inovacijom zaposlenih u kompaniji koja im omogućuje da izvrše svoje

radne zadatke. Ljudski kapital predstavlja znanje, veštine i iskustvo koje povećava radnu

sposobnost. Zaposleni nisu po definiciji ljudski kapital, oni to postaju tek kada svoje veštine i

zanje transformišu u dela koja sa u skladu sa strategijom poslovanja kompanije. Zaposleni

doprinose stvaranju materijalne ili kako još nazivamo nematerijalnih vrednosti koja su za korist

firme.

Ljudski kapital predstavlja sposobnost da zaposleni na osnovu svog znanja koriste rešenja u cilju

ispunjenja očuvanja kompanije, fleksibilnosti, tolerantnosti, motivisanosti, sposobnosti za timski

rad, sposobnosti za učenje, lojalnosti i dr. Važno je reći da deo intelektualnog kapitala, posle

završetka radnog vremena napušta kompaniju.

Sve ono što je u glavama zaposlenih neprikosnoveno je vlasništvo pojednica, kompanije ne mogu

posedovati svoj ljudski kapital, odnosno nisu vlasnici tog ljudskog kapitala. Kompanija može

raspolagati kompetencijama zaposlenih samo dok su vlasnici ovih kompentencija zaposleni u toj

kompaniji, jer se tada rezultati njihovog intelektualnog rada isključivo pripadaju kompaniji. Ukoliko kompanija želi da zadrži kompetencije (tj. mišljenje) zaposlenih unutar kompanije,

neophodno je da ih sačuva kao informacije u bazama podataka ili da ih ugradi u nove metode,

nove proizvode i usluge, nove organizacione strukture odnosno u znanje, vizije ideje, veštine,

planove i dr. To su jedini načini da kompanija postane deo ljudskog kapitala. Kompanije širom sveta se trude da profesionalne kompentencije svojih zaposlenih pretvore u

kolektivno znanje koje ostaje u vlasništvu kompanije i kada neki od zaposlenih napusti

kompaniju.

6

Ljudski kapital obuhvata: - kompentencije, - odnose i - vrednosti. Kompetencije- treba istaći da se radi o stručnoj sposobnosti zaposlenih, u datim okolnostima

zaposleni treba da znaju šta, kako i kada treba preduzeti. Osim stučne usavršenosti još je i važna

socijalna kompentencija, koja se odnosi na uspešnost rada sa drugim ljudima (na primeru se

može videti kako se zaposleni ophode i komuniciraju, timski rad, uklapanje u kolektiv), kao i

komercijalna kompetencija koja označava sposobnost zaposlenih da svoje akcije usmeravaju ka

stvaranju vrednosti.

Odnosi- kada se misli na odnose tu se pre svega treba dati akcenat na ekonomsku kategoriju

saradnje. Ekonomski odnosi su oni odnosi u kojima je konačni cilj stvaranje vrednosti. Zaposleni

treba da izgrađuju odnose sa kolegama, klijentima, poslovnim partnerima, iz tih odnosa

kompanija može dobiti odličan rezultat poslovanja. Relacioni kapital obuhvata odnose

kompanije sa eksternim okruženjem, odnosno eksternim stejkholderima. Ovaj deo intelektualnog

kapitala obuhvata odnose sa potrošačima, dobavljačima, poslovnim partnerima, akcionarima i

drugim stejkholderima i percepciju koju oni imaju o kompaniji. Primeri mogu biti: imidž,

lojalnost kupaca, zadovoljstvo kupaca, veze sa dobavljačima, sposobnost pregovaranja sa

finansijskim institucijama, itd.

Vrednosti ljudskog kapitala se ogledaju u postojećim individualnim kolektivnim vrednosnim

sistemima. Vrednosni sistem je direktna posledica načina rada i rukovođenja menadžmenta i one

kreiraju osnovu koorporativne kulture. U ekonomiji znanja humani kapital postaje ključni

ekement poslovanja. Svoje znanje i sposobnosti investira u preduzeće. Sposobni i angažovani

ljudi se smatraju ključnom imovinom kompanije, dok su u radnom odnosu njihov intelektualni

input i rezultati rada pripadaju preduzeću. Organizaciju poslovanja treba raspodeliti na

odgovarajući način koji po pravilu podrazumeva decentralizaciju i veću autonomiju na nižim

organizacijskim strukturama.

7

LJUDSKI KAPITAL

SPOSOBNOST SPOSOBNOST UČENJA

profesionalno iskustvo razmena znanja

metodi obuke sposobnost rešavanja problema

sposobnost menadžmenta

Slika 2. Komponente ljudskog kapitala

4. STRUKTURNI KAPITAL

Strukturni kapital je vlasništvo kompanije i ona njime trguje (to su patenti, baze podataka,

orgnizacione šeme, projekti za povećanje produktivnosti zaposlenih). Strukturni kapital

predstavlja podršku infrastrukturi ljudskoga kapitala. On uključuje u sastav logiistiku i

infrastrukturu informacione tehnologije primenljive u logičkim procesima, korporacijske imidže,

logistikčke vlasničke baze podataka, logističke organizacijske koncepte, dokumenta

patente,licence. Strukturni kapital je sve ono što ostaje u preduzeću kad zaposleni završe radno

vreme. Ljudski kapital gradi strukturni kapital, ali što je veći strukturni kapital veća je šansa da

ljudski kapital daje bolje rezultate. Preporuka je da kompanije treba da povećaju učešće

strukturnog kapitala, ali tu ne treba zaobići ljudsku kapital koji je neophodan.

Intelektualno vlasništvo kompanija je sveukupno materijalno znanje: patenti,licence,autorska

prava,software programi.

8

STRUKTURNI KAPITAL

INTELEKTUALNO ORGANIZACIONI

VLASNIŠTVO PROCESI

PATENTI ORGANIZACIJA

POSLOVANJA

LICENCE STRATEGIJA

AUTORSKA PRAVA PLANOVI

FRANŠIZE PRAVILA

SOFTWARE BAZE PODATAKA

Slika 3. Komponente strukturnog kapitala Pod organizacionim procesima strukturnog kapitala podrazumevaju se:

• Planovi • Pismene strategije • Nacrti • Priručnici i poslovnici • Pravila i organizacioni koncepti kao sredstva kontrole • Upravljački podsistemi (ISO i HACCP standardi) • Informaciono-komunikacioni sistemi • Poslovne aplikacije

• Sistemi za upravljanje (sistemi za upravljanje ljudskim potencijalima,sistemi za

upravljanje odnosima s kupcima,sistemi za istraživanje i razvoj...) • Baze podataka

i svi ostali raznovrsni dokumenti koji identifikuju organizaciju poslovanja u kompaniji i

organizacionu kulturu,olakšavaju sistematizaciju i standarizaciju procesa. Organizaciona kultura

je jedan specifičan činioc od kojeg zavisi poslovni uspeh.

Ona predstavlja jedinstveni način života i rada u kompaniji,a odnosi se na sistem

stavova,vrednosti,normi,pravila,odnosa,shvatanja,uverenja i verovanja,etike i karaktera

9

kompanije – svega onoga što povezuje zaposlene I pruža im osećaj smisla I pripadnosti nekoj organizaciji. Na organizacionu kulturu deluju mnogi činioci: međusobni odnosi zaposlenih, način vođenja

i upravljanja menadžmenta, struktura organizacije, funkcionisanje poslovnih procesa,

spoljašnji uticaji.

Organizaciona kultura često se povezuje s kredibilitetom i imidžem kompanije (tzv.

korporacijskim identitetom) - jer teško ju je stvoriti, ali vrlo lako se razara i gubi.

Vrednost organizacione kulture vidi se u sklonosti i prihvaćanju određenog načina

ponašanja, što kod zaposlenog stvara osećaj identifikacije s kompanijom, motiviše ih da

budu kreativni, inovativni i produktivni, i da se lakše predaju radnim obvezama.

Pojedinac tako može imati visok nivo intelekta, međutim ako kompanija u kojoj radi nema

jasno identifikovane smernice za ostvarivanje ciljeva (kroz viziju, misiju, strategiju), te ima

slabe sisteme i procedure za komunikaciju i praćenje aktivnosti svojih zaposlenih, celokupni

intelektualni kapital kompanije neće postići svoj ukupni potencijal, pa će se preduzeće

suočiti s neuspehom.

Karakteristike dobre organizacione kulture

1. Jasno definisana vizija,misija I ciljevi koje kroz celokupnu organizaciju provlače

harizmatični lideri 2. Menadžment koji motiviše, usmerava I komunicira sa zaposlenima 3. Motivisani I fleksibilni zaposleni,otvoreni za nove ideje I promene 4. Kultura zajedništva koja neguje saradnju,poverenje,kredibilitet I promoviše osećaj

pripadnosti 5. Kultura odgovornosti za posledice kako menadžmenta tako I zaposlenih.kultura

koja se fokusira na rešavanje problema 6. Kultura koja kao organizacioni prioritet prvo postavlja zaposlene,zatim potrošače

pa tek onda deoničare

Slika 4.Karakteristike dobre organizacione kulture

10

5.RELACIONI KAPITAL

Relacioni (klijentski) kapital ima ogroman značaj zbog toga što obuhvata vrednost relacija, sve

odnose i veze s klijentima, poslovnim partnerima, kupcima, dobavljačima, segmentima tržišta,

lojalnost, snagu i zadovoljstvo. Lanac stvaranja vrednosti (materijalnih i nematerijalnih) počinje i

završava se s potrošačem od koga zavisi opstanak svih proizvodnih i uslužnih delatnosti, a čijem

zadovoljstvu, zahtevima i željama treba posvetiti najviše pažnje.

Tako na primer, ime poslovnog subjekta, inovativnost proizvoda, jedinstvenost rešenja, marka

proizvoda, imidž, posebnost doživljaja, bonus, nagrada, popust, postprodajna usluga privlače i

zadržavaju klijente, a istovremeno na taj način raste i konkurentska sposobnost poslovnog

subjekta. Kompanije moraju da vode računa, da kvalitet koji pružju bude iznad, ili u najgorem

slučaju jednak kvalitetu koji potrošač očekuje. Ovaj zaključak proizilazi iz činjenice da je

satisfakcija potrošača po pitanju kvaliteta proizvoda jednaka razlici između percipiranog i

očekivanog kvaliteta.

SATISFAKCIJA= PERCEPCIJA - OČEKIVANJA

Očekivanja potrošača su posledica uticaja tržišne komunikacije, imidža, usmenih preporuka

(word–of–mouth) i njegovih potreba. Nivo percepcije, sa druge strane, zavisi od uslužnog

ambijenta i stepena jednakosti između uslužnog proizvoda i uslužne isporuke. Za uslužni proizvod zaduženi su menadžeri, koji posebno vode računa o tome da maksimalno

smanje jaz između imidža i identiteta kompanije, odnosno između informacija koje kompanija

putem advertajzinga plasira o sebi i realne slike ukupne performanse koju pruža. Od ovih faktora

zavisi i stepen satisfakcije potrošača po pitanju kvaliteta proizvoda. Ukoliko potrošač percipira

kvalitet koji je iznad nivoa njegovih očekivanja, doživeće veći stepen satisfakcije, što kompaniji

trasira put ka povećanju baze lojalnih potrošača i uvećanju profita. U suprotnom, kompanija

dolazi u situaciju da pruži negatvnu uslužnu performansu, to jest da proizvede nezadovoljstvo

kod kupca.

11

Moć nezadovoljnog kupca nikada ne treba potceniti. Istraživanja pokazuju da se negativno

iskustvo prenosi (putem „word- of- mouth“ komunikacije) daleko većem broju ljudi nego

pozitivno iskustvo, što loše utiče na imidž kompanije i smanjuje šansu za ostvarenje profita,

putem osipanja baze lojalnih potrošača. Kvalitetna komunikacija sa potrošačima, kao i sa ostalim ključnim stejkholderima, oslanja se na

razumevanje njihovih potreba i razradu procesa koji će te potrebe ispuniti. Poznato je da nije

dovoljno samo pitati potrošače šta je to što oni žele, s obzirom da oni često nisu ni svesni koje su

im stvarne potrebe, ili im pak nedostaje dovoljno znanja o mogućnostima i svojstvima proizvoda

ili usluga za koje su zainteresovani. Potrošači često traže rešenje svojih problema, bez

objašnjenja svojih stvarnih potreba. Moguće je razumeti stvarnu situaciju potrošača, ako se

istraži šta leži iza njihovih stvarnih potreba, ili saznanjem na koji način koriste proizvode ili

usluge koje im organizacija isporuči. Povećanje sposobnosti organizacije da razume i udovolji

stvarnim potrebama potrošača, uzimajući pri tom u obzir sve navedene otežavajuće okolnosti,

predstavlja osnovni cilj upravljanja odnosa sa njima i veoma važnu kariku u procesu povećanja

intelektualnog kapitala.

Poslovni subjekti treba da usmere mnogo energije i daju sve od sebe kako bi zauvek zadržale

postojeće klijente, jer se smatra da je pronalaženje novih klijenata pet do sedam puta skuplje od

čuvanja postojećih. Lojalni klijenti – koji troše veliki procenat svojih novčanih sredstava na usluge i proizvode koje

nudi poslovni subjekt – obezbeđuju veći profit, više posla, veće tržišno učešće i više novih

klijenata (na osnovu preporuke lojalnih klijenata), a sa porastom lojalnosti se smanjuju troškovi

poslovanja. Cilj svih poslovnih subjekata mora biti doživotno zadržavanje klijenata, koji se u

globalu oslanja na sve navedene komponente relacionog kapitala (slika 5).

12

RELACIONI

KAPITAL

KLIJENTI MARKE UGOVORI

Pojedinačni klijenti Proizvedene marke Ugovori o franšizingu

Kanali prodaje Uslužne marke Ugovori o licenci

Kanali distribucije Kanali distribucije Ostali ugovori

Slika 5. Osnovne komponente relacionog kapitala

13

6.PRIMERI IZ PRAKSE

PRIMER: Vrednost ljudskog i relacijskog kapitala u preduzeću

Preduzeće Saaches bavi se prodajom posebno upakovanih malih čokolada za aviokompanije. U poslednjih nekoliko godina preduzeće je poslovalo uspešno. Glavni razlog uspeha bila su braća Bricks, direktori sektora prodaje u preduzeću, tj. njihov lični i dugogodišnji odnos s menadžmentom aviokompanija koje su kupovale proizvode isključivo od

njih. Nedavno je na Sednici akcionara došlo do prepirke oko strategije razvoja preduzeća i akcionari su odlučili da otpuste braću Bricks. Nedugo nakon toga, prodaja proizvoda pala je za 50%. Razlog je bio taj što su aviokompanije sarađivale i imale dobar odnos s preduzećem preko braće Bricks i više su prepoznavali braću Bricks nego preduzeće za koje su do nedavno radili. Nakon odlaska braće Bricks iz preduzeća Saaches aviokompanije su i dalje nastavile poslovnu saradnju s braćom Bricks i kupovale čokoladice od braće Bricks, sada vlasnika novoosnovanog preduzeća Bricks Bros.

Primer pokazuje kako su braća Bricks bili ključan element intelektualnog kapitala preduzeća. Oni su razvili relacijski deo intelektualnog kapitala preduzeća koji je donosio preko 50% prihoda i dobiti. PRIMER: Važnost potrošačkog kapitala u preduzeću

Preduzeće P&K, proizvođač je mlečnih proizvoda. S obzirom na pad prodaje proizvoda,

preduzeće je odlučilo da promenii ambalažu u želji da njihovi proizvodi postanu vizuelno atraktivniji, poput konkurenata na tržištu koji su uveli novu ambalažu koja je bila u skladu s

trendovima. Međutim, preduzeće nije preduzelo potrebne korake kako bi na vreme informisalo potrošače o promeni ambalaže.

Kada su proizvodi u novoj ambalaži stigli na police trgovina, potrošači nisu prepoznali stare

proizvode i kvalitet u novoj ambalaži. Rezultat je bio pad prodaje, prihoda i profita. Ovaj primer

ukazuje na važnost kvalitetne i pravovremene komunikacije s potrošačima (informisanje

potrošača o promenama ponude proizvoda i usluga).

14

PRIMER: Važnost strukturnog kapitala u preduzeću

Preduzeće BigBeer bavi se proizvodnjom i prodajom piva. Iako već dugi niz godina beleži pozitivne poslovne rezultate, menadžment je uvideo da:

- postojeći informacijsko-komunikacijski sistemi nisu međusobno povezani, te da se zbog toga puno vremena troši na višestruki unos podataka, - da važne informacije nisu bile pravovremeno distribuirane, te stoga reakcije na poslovne promene nisu bile dovoljno brze,

- da ne postoji jedan integralni sistem koji bi omogućio kvalitetno i jednostavno nadgledanje svih procesa poslovanja; posebno komunikacije s inostranim poslovnim partnerima (dobavljačima i distributerima) i proizvodnje,

- da su troškovi održavanja svih sistema (ICT aplikacija) prilično veliki.

Kako bi rešilo ove probleme, preduzeće je pronašlo i implementiralo novi integrirani, centralizirani ICT poslovni sistem, koji je ostvario mnoge direktne i indirektne uštede, te poboljšao kvalitet poslovanja. Sistemom je rešen problem decentralizovanog ICT sistema u koji su se podaci često morali vise

puta unositi. Novi sistem pojednostavio je i olakšao izradu izveštaja, tako da su sve odgovorne

osobe u svakom trenutku, na vreme, mogle doći do kvalitetnih i relevantnih informacija o

poslovanju i nivou usluge koju preduzeće pruža svojim potrošačima, te su bile u mogućnosti

pravovremeno donositi poslovne odluke.

Zbog kvalitetnije komunikacije s distributerima i dobavljačima, preduzeće je ubrzalo isporuku

proizvoda, a delimično su i smanjene zalihe na skladištu. Ovaj primer ukazuje na važnost strukturnog kapitala. Uz pomoć kvalitetnog poslovnog sistema

za upravljanje informacijama preduzeća može se značajno poboljšati kvalitet i fleksibilnost

poslovanja, postići mnoge direktne i indirektne uštede i poboljšati odnose s poslovnim

partnerima i potrošačima.

15

7.MERENJE INTELEKTUALNOG KAPITALA

Merenje i evidentiranje sastavni su deo svakog poslovanja. Bez mernog sistema i kontinuiranog

praćenja poslovnih performansi i ostvarenih rezultata, nema odgovarajuće orjentacije na globalnom tržištu. Ako kompanija nema vidnu sliku stanja u kojoj se nalazi, nema ni šansi da

krene napred. Finansijski kapital uspešno se meri, jer tradicionalni sistem merenje, zasnovan je na masi.

Merenje je oblast u novoj ekonomiji znanja koji pokazuje najveći stepen odsupanja između

onoga što očekujete i postignutog rezultata. Merenje neopipljive imovine intelektualnog kapitala

postaje nužnost u svakoj kompaniji. U poslednjih nekoliko decenija učinilo se mnogo u procesu

pronalaženja načina da se neopipljiva imovina smesti, reflektuje u finansijskim izveštajima, koji

u velikoj meri gube na relevantnosti da izostavljaju najvredniju i najvažniju imovinu u ekonomiji

znanja. Kod moderne ekonomije pojavljuje se jasna potreba i nužnost za izveštajima o intelektualnom

kapitalu kao dodatku tradicionalnim finansijskim izveštajima. Pronalazači intelektualnog

kapitala došli su do zaključka da ne treba stavljati znanje na bilans i mešati sa iskustvom preko

500 godina starim tradicionalnim računovodstvenim koje su je isključivo namenjeno pre svega

izveštaju o poslovanju tj. finansijskom kapitalu.

Do danas je registrovano preko 30 metoda za merenje efikasnosti intelektualnog kapitala, ali

problem je u tome što se od tih metoda oko ¾ kao metoda pojavljuju jednom, onda kada se njima posluže pojedini autori, dok se u mnogim slučajevima i ne koriste.još uvek zvanično nemamo

opšte prihvaćenu metodu za merenje intelektualnog kapitala. Zaposleni se moraju osposobljavati za samostalno merenje, odnosno za praćenje realizacije organizacijonih ciljeva uz ztvrđivanje vlastotog doprinosa. Znjanje i njegov intelektualni kapital nije ravnopravno prikazan u finansijskim izveštajima. U osnovi možemo imati dva sistema ili dve kategorije u koju svrstavamo merenje:

1. Metode merenja koje koriste indikatore kako bi pružale menadžmentu bolji uvid u neopipivi resurs njihove kompanije; 2. Metode procene koje pokušavaju da dodele vrednost u monetarnom izrazu neopipljivostima unutar kompanije. Imamo dve firme kod kojih jedna ima 30 posto zadovoljnih potrošača a druga 50, postoji milion parametara kojima se može meriti zadovoljstvo i to su neoporedive kategorije.

16

8. ZAKLJUČAK

Filozofija industrijskog doba zasnovana na pojmu efikasnosti, produktivnosti i ekonomiji obima

više ne daje rezultate. Danas, kao još jedini neiskorišćen resurs, ostali su ljudi sa svojim

znanjem. U zavisnosti od toga da li je kompanija sposobna da prepozna sve komponente znanja i

stvori uslove za produkciju novog (primenjujući koncept organizacije koja uči), zavisi i uspeh

njene ukupne poslovne performanse na tržištu. Uspešna evaluacija i kanalisanje postojećeg

znanja, kao i stvaranje novih intelektualnih sposobnosti, zavisi od toga koliko su zaposleni

skladno ukomponovani u savremenu organizacionu strukturu. Pomenuti sklad direktno zavisi od

fokusa na unapređenje ključnih procesa kroz prizmu zadovoljenja potreba, zahteva i želja

potrošača, jer samo povećanje baze lojalnih potrošača obezbeđuje porast tržišne vrednosti

kompanije, kao posledica uvećanja intelektualnog kapitala. Razvoj znanja danas predstavlja uslov tehnološkog i svakog drugog napretka. To povećanje udela znanja u novoostvarenoj vrednosti glavno je obiležje nove ekonomije, “ekonomije znanja“. U ekonomiji znanja postojaće samo dve vrste ljudi (i kompanija):

1. Oni koji ne koriste intelektualni kapital u svakodnevnom poslovanju, i

2. Oni koji koriste intelektualni kapital u svakodnevnom poslovanju. Intelektualni kapital je ključni činioc za proizvođenje konkurentskih prednosti kompanije - jer

konkurentska prednost zasnovana na intelektualnom kapitalu omogućava stvaranje veće dodane

vrednosti proizvodima i uslugama. Taj novi način stvaranja vrednosti - a to je upravljanje intelektualnim kapitalom i kontinuiranim

ulaganjem u njega - ukazuje na činjenicu da je za današnje kompanije manje bitno kolika je

vrednost fizičke imovine, a mnogo bitnije kolika je sposobnost njegovih zaposlenih da stvaraju

vrednost (znanjem na toj imovini). Stoga je zadatak savremenog menadžmenta da upotrebi znanje koje poseduje, pretvori ga u

intelektualni kapital, stvarajući sinergijsku vezu između mogućnosti ICT-a i kreativnosti,

inovativnosti i sposobnosti vlastitih delatnika, potpomognutih svim ostalim resursima. Danas više ne postoji ni jedan proizvod koji na tržište dolazi samo zahvaljujući sposobnosti

proizvodnje. Neposredno fizička proizvodnja je u strukturi cene proizvoda ili usluga sve manja i

manja. Raste nematerijalna vrednost u obliku: sposobnosti zaposlenih da osmisle novi,

poboljšani proizvod i uslugu, da ga učine zanimljivim i primamljivim kupcu, te da ga prezentuju

na prihvatljiv i jedinstven način.

17

9.LITERATURA

1. Dr: Života Radosavljević red. Prof., Menadžment znanja ili znanje u menadžmentu,

Beograd 2008. godina, izdaje Privredna Akademija Novi Sad, Srbija;

2. Hrvatska komora, Zagreb- Lipanj 2004. godina.; 3. Katarina Perić, Denis Podunavac- Prezentacija predavanja iz predmeta Intelektualni kapital,

Fakultet elektrotehnike i računarstva Organizacija telekomunikacijske mreže; 4. Seminarski rad: Đurić Rade, Specijalističke studije FON-a, tema: Menadžment znanja

i intelektualni kapital, Beograd maj 2003. godina

18