www.izdavackicentar.ds.org.yu

Posetite naš sajt: Demokratska strankaIstraživačko-izdavački centar

INTELEKTUALNA SVOJINA

Predstavljamo Vam

1

INTELEKTUALNA SVOJINA

MALA BIBLIOTEKASRBIJA 21 – NOVI POČETAK

AutorSlobodan Trifković

Beograd, 2007

Predstavljamo vam

2

INTELEKTUALNA SVOJINA

IzdavačDemokratska stranka / Istraživačko-izdavački centar

Beograd, Nušićeva 6(011) 3244 511iic@ds.org.yu

www.izdavackicentar.ds.org.yu

v.d. glavnog i odgovornog urednika:

Urednik edicije:

Autor:

Redakcija:

Tehnički urednik:

Lektor:

Štampa:

Tiraž:

ISBN

mr Dušan Obradović

Sanja Jovičić

Slobodan Trifković

Slobodan GavrilovićSanja Jovičić Tanja Milisavljević mr Dušan Obradović

Vladimir Sivcevič Volođa

Zorica Grujičić

„Grafostil“, Kragujevac

1.000

978-86-7856-081-1

3

Genijalan pronalazak za koji ne zna niko osim pronalazača

za društvo nema nikakvu vrednost!

Sažetak

Genijalni pronalazak za koji ne zna niko osim prona-lazača za društvenu zajednicu nema nikakav značaj! Ovu hipotetičku pretpostavku teško je zamisliti u realnosti, jer je u interesu pronalazača da svoje delo javno oglasi, ali nam ona na slikovit način ukazuje na to koliki je značaj dostupnosti informacija u oblasti intelektualne svojine.

Analitičari razvoja ljudskog društva su još pre četvrt veka u svojim analizama dvadeseti vek označavali kao vek atrakcije, a u procenama budućnosti često su isticali da će tekući dvadeset prvi vek biti vek znanja. Te procene dovode u prvi plan intelektualnu svojinu. I pored toga, ova oblast je široj populaciji dosta nepoznata ili se shvata u ograničenom značenju. Još više su nepoznata mesta – izvori informacija o intelektualnoj svojini. Cilj ove knjižice jeste da čitaoce dovede do tih izvora. Namenjena je svima koji se profesionalno ili iz znatiželje bave intelektualnom svojinom na bilo kom stepenu. Osnovna zamisao autora je da kroz priručnik–podsetnik pruži informacije o tome gde se, kada to zatreba, najbržim putem mogu naći određene informacije iz oblasti intelektualne svojine.

U I glavi su sažeto obrađeni osnovni pojmovi intelektualne svojine uz prikaz mreže institucionalnih organizacija po svetu. Brzina u pronalaženju i obradi informacija je imperativ, pa je kao glavna alatka u tu

4

svrhu korišćen Internet. Mladima, studentima pa i sred-njoškolcima, želeli smo da damo osnovne informacije o intelektualnoj svojini u čijem će okruženju neminovno provesti svoj radni vek. Na kraju, ceneći vreme savremenog čitaoca, vodili smo računa da knjižica bude što sažetija.

Pledoaje za intelektualnu svojinu

U svakodnevnom govoru, koji nije strogo formali-zovan, vrlo često se dešava da ljudi koriste isti pojam ali da pod njim podrazumevaju različite stvari. To se posebno odnosi na oblasti koje su usko specijalizovane i kojima se bavi jedan uži krug ljudske populacije u svetu, a upravo je takva oblast Intelektualne svojine. O tome dr Kamil Idris, generalni direktor svetske organizacije za intelektualnu svojinu – WIPO-a (World Intellectual Property Organi-zation) u knjizi Intelektualna svojina – moćno sredstvo privrednog rasta kaže:

„Nedovoljna upućenost u važnost uloge intelektualne svojine je razumljiva jer je u prošlosti ova oblast prava bila ezoterična i prepuštena tehničkim stručnjacima i pravni-cima u korporacijama. Međutim, vremena su se promenila: revolucija informatičke tehnologije i sve brži rast broja pronalazaka, uticaj i značaj pronalazaštva u sprezi sa ubrzanom globalizacijom doveli su intelektualnu svojinu u središte pažnje. Nekada sporedan i nezanimljiv predmet, danas je ključni činilac u osmišljavanju državne politike, kao i u strateškom planiranju korporacija.“

U gornjem citatu smo italikom naglasili značaj infor-matičkih tehnologija koje su višestruko spregnute sa inte-lektualnom svojinom. S jedne strane munjevit razvoj informatike je uzrokovan velikim brojem pronalazaka u

5

ovoj oblasti, a sa druge strane savremene informatičke tehnologije omogućavaju brži protok informacija, brže i složenije obrade podataka, a sve to omogućava inven-torima veću produktivnost.

Zbog toga što pojmovi intelektualne svojine nisu dovoljno prisutni kod šire populacije, koristićemo savet poljskog filozofa Tadeuša Kotarbinjskog, koji u svojoj knjizi Traktat o dobrom delanju insistira da se pre bilo kakve rasprave ili analize moraju pojasniti značenja osnovnih pojmova koji se koriste. U praksi se pojam intelektualne svojine najviše vezuje za pojam piraterije CD i DVD disko-va filmskih, muzičkih i softverskih ostvarenja. Međutim, pojam Intelektualne svojine ima daleko šire značenje. On obuhvata oblasti patenata, žigova, modela, uzoraka, geo-grafskih oznaka porekla, topografije integrisanih kola, autorsko i srodna prava. Navedene oblasti bez autorskog i srodnih prava jednim imenom se nazivaju „Industrijska svojina“. Ne ulazeći u detalje, uz pokušaj da budemo što racionalniji a da pri tome ne izostavimo ništa od suštine, definicije osnovnih pojmova intelektualne svojine mogle bi biti sledeće:

PatentPatent je pronalazak koji predstavlja novo tehničko

rešenje određenog problema, koje ima inventivni nivo i koje je primenljivo. Osim patenta postoji i mali patent. On predstavlja novo tehničko rešenje određenog problema, koje je primenljivo i koje ima niži inventivni nivo. Patent važi, najčešće, 20 godina od dana podnošenja prijave, a mali patent 10 godina. Tehnološke inovacije, konstrukcije, postupci i sl. obično se štite patentnim pravom.

6

ŽigŽig je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi

za razlikovanje robe jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe drugog fizičkog ili pravnog lica. Žigom se takođe označavaju i usluge sa ciljem da se učine pre-poznatljivim, u odnosu na iste ili slične usluge drugih privrednih subjekata.

Model, UzorakModelom se štiti novi spoljni oblik nekog industrij-

skog ili zanatskog proizvoda, ili njegovog dela. On pred-stavlja trodimenzionalno delo. Uzorkom se štiti nova slika ili crtež koji može da se prenese na neki industrijski ili zanatski proizvod. Uzorak predstavlja dvodimenzionalno delo.

Geografska oznaka poreklaGeografska oznaka porekla je pravo kojim se obele-

žavaju i štite proizvodi koji se proizvode na određenom geografskom području. Oznaka porekla je geografski naziv zemlje, regiona ili mesta kojim se označava proizvod koji iz njih potiče i čiji su kvalitet i posebna svojstva isključivo ili pretežno uslovljeni geografskom sredinom. Proizvodnja, prerada ili dorada takvih proizvoda odvijaju se na određenom ograničenom području.

Topografija integrisanih kolaTopografija je na bilo koji način prikazan trodimen-

zionalni raspored elemenata, od kojih je najmanje jedan aktivan i međuveza u integrisanom kolu. Integrisano kolo jeste gotov proizvod ili međuproizvod u kome se ostvaruje određena elektronska funkcija i u kome su elementi, od

7

kojih je najmanje jedan aktivan, i međuveze integralno formirani u komadu materijala ili na njemu.

Autorsko pravoAutorsko delo je duhovna, naučna, umetnička, stručna

tvorevina ili intelektualna kreacija autora čije su osnovne pretpostavke originalnost ili inventivnost. Autorsko pravo obuhvata prava stvaraoca književnih, naučnih i umetničkih dela i dela iz drugih oblasti stvaralaštva.

Zašto je važna intelektualna svojina?

Danas se dominacija na svetskom nivou ostvaruje češće legalnim načinom nego ratom. Svesne toga, najra- zvijenije zemlje sveta sve više ulažu u intelektualni resurs, čime se borba za globalni prestiž u svetu prenosi na teren naučno-tehnološkog razvoja. Ko u tom domenu ostvari prednost, imaće šansu da obezbedi za sebe ekonomsku, vojnu i političku dominaciju. U takvoj situaciji i zemlje u razvoju mogu da traže šansu za popravljanje vlastitih pozicija jer su im intelektualni resursi ipak jači nego finansijski!

Velike kompanije su oduvek u istraživanje i razvoj ulagale dosta svojih resursa. Te investicije su im omogu-ćavale da stvore nove proizvode, da se razviju i postanu vodeće firme u oblasti u kojoj deluju. Zahvaljujući paten-tiranim inovacijama svojih osnivača, neke japanske firme poput Tojote, Micubišija, Sonija i Honde postale su indu-strijski giganti i stubovi japanske privrede. Slična je bila i situacija sa korejskim kompanijama, od kojih su neke postale globalni lideri na tržištu i doveli do transformacije Koreje od siromašne poljoprivredne zemlje šezdesetih

8

godina XX veka sa dohotkom po glavi stanovnika ma-njim od 100 US dolara u, danas, visoko industrijalizovanu zemlju sa dohotkom po glavi stanovnika od 12.000 US dolara.

Dobar je primer i doajen u razvoju informaciono- -komunikacionih tehnologija (ICT) – IBM zato što je on jedan od retkih koji je sve vreme bio u centru događaja, uprkos ogromnim promenama koje su se desile u ICT oblasti poslednjih 40 godina. Po njegovim potezima uvek se mogao naslutiti trend razvoja u informatici, čak i onda kada proda svoju PC tehnologiju Kinezima i odrekne se dela tržišta koje se nekad po njemu prepoznavalo kao PC IBM kompatibilan.

U periodu 1993–2004. godine IBM-u je priznat 29021 U. S. patent! Od 1996. godine IBM je investirao oko 5 milijardi dolara godišnje u istraživanja, razvoj i inženjering. On danas ima u vlasništvu oko 40.000 patena-ta širom sveta. Za bolje shvatanje veličine cifara može da posluži podatak da Zavod za intelektualnu svojinu Srbije sada godišnje primi oko 600 patentnih prijava od kojih u principu jedna trećina, dakle oko 200, postanu patenti. Slična je situacija i sa žigovima. Na svom sajtu IBM drži spisak preko 1.000 svojih (samo najznačajnijih) važećih žigova. Spisak se ažurira svakog prvog u mesecu! Sve je to rezultat navedenih investicija.

U savremenoj privredi postoji tendencija povećavanja nematerijalnih investicija. Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma o globalnoj konkurentnosti ukazuje na korelaciju između zaštite prava na intelektualnu svojinu i nacionalne konkurentnosti. U 2004. godini dvadeset zemalja za koje se smatra da imaju najstrožu zaštitu intelektualne svojine svrstane su među prvih 27 zemalja prema indeksu rasta

9

konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma. U privredi SAD u 2000. godini nematerijalna dobra su predstavljala 70% korporativnih dobara. Kreativne grane privrede, kao što je izdavaštvo, muzika, film, softver i umetnost su moćan generator ekonomskog razvoja i zaposlenosti, kako u razvijenim zemljama, tako i u zemljama u razvoju. Ove grane privrede, koje se mnogo oslanjaju na autorska prava – doprinele su sa preko 1,2 triliona evra ekonomiji EU, proizvele dodatnu vrednost od 450 milijardi evra, što čini 5,3% BND-a EU, i zaposlile 5,2 miliona ljudi u 2000.

Ovakve ocene potvrđuju i dva citata koji slede, prvi iz, danas ekonomski najrazvijenije zemlje sveta – SAD-a, i drugi iz, verovatno u bliskoj budućnosti, ekonomski naj-jače zemlje sveta – Kine.

„U poslednjim dekadama, u porastu je deo ukupne proizvodnje privrede (SAD-a) koji je u suštini nemateri-jalni. Taj trend je, nužno, premestio akcenat u proceni dobara sa materijalne svojine na intelektualnu svojinu i zakonska prava koja pripadaju intelektualnoj svojini.“

Alan Greenspan, predsednik Savezne rezerve SAD

„Ključ je u tome da se razvije kineska nauka i tehno-logija, da se obezbedi podstrek za privredni rast i socijalni napredak. Od najveće važnosti je osnivanje i unapređenje naučne etike, poštovanja i zaštite prava intelektualne svojine, i usmeravanje naučnog i tehničkog istraživanja na dobrobit ljudi.“

predsednik Kine, Jiang Zemin

Statistički podaci, naročito ako ih navodimo u veli-kom broju, mogu biti i kontraproduktivni jer od čitaoca

10

traže da se malo više zadrži na njihovoj analizi. Zbog toga navodimo i dve ilustracije koje vrlo jasno govore o tome koliki je danas značaj intelektualne svojine. Reč je o dva svetska brenda: Coca-Coli i Marlboru i potpuno je nepotrebno išta više reći o njima – sve je rečeno samo navođenjem njihovih zaštićenih imenâ. Prema procenama eksperata, nematerijalna, čisto intelektualna vrednost žiga Coca-Cola procenjuje se na 67,5 milijardi US dolara, a vrednost žiga Marlboro na 21,2 milijarde US dolara.

67,5 milijardi US $ 21,2 milijarde US $

Procenjena nematerijalna (čisto intelektualna) vrednost poznatih žigova

Pitanjem svetskih brendova bavi se firma Interbrand koja već dve decenije vrši njihovu procenu i rangiranje. U sledećoj tabeli je data ranglista prvih deset svetskih brendova po rangiranju firme Interbrand (http://www.interbrand.com/).

Firma Vrednost u milijardama US $1. Coca-Cola 67,52. Microsoft 59,93. IBM 53,44. GE 47,05. Intel 35,6

11

6. Nokia 26,57. Disney 26,48. McDonald’s 26,09. Toyota 24,8

10. Marlboro 21,2

Ranglista svetskih brendova po Interbrandu

Intelektualna svojina donosi korist društvu, a naročito potrošačima, uvećavanjem vrednosti i obezbeđivanjem ga- rancije kvaliteta. Robni žigovi i geografske oznake omo-gućavaju potrošačima da naprave diferencijaciju između roba i usluga raznih proizvođača i da izaberu proizvode onih proizvođača čijem ugledu najviše veruju. Oni takođe predstavljaju trajnu vezu između proizvođača i njegovog proizvoda i podstiču ih da budu odgovorni za efikasnost i kvalitet proizvoda.

Kako je organizovana intelektualna svojina u svetu?

Intelektualna svojina ima solidnu tradiciju od preko sto godina, budući da su prve organizacione forme poje-dinih segmenata intelektualne svojine nastale krajem XIX veka. U drugoj polovini XX veka dolazi do ekspanzije organizacija intelektualne svojine na globalnom svetskom nivou.

Pri UN deluje Svetska organizacija za intelektualnu svojinu WIPO koja danas ima 183 zemlje članice i čije su glavne aktivnosti uspostavljanje međunarodnih normi i standarda na polju u oblasti intelektualne svojine. Svaka međunarodno priznata zemlja mnogobrojne funkcije inte- lektualne svojine koordinira, u principu, preko nacionalnog

12

zavoda kome zakonima definiše delatnost. Pored WIPO-a i nacionalnih organizacija za intelektualnu svojinu postoji dosta regionalnih organizacija (RIPO) kao što su, na primer, Evropska patentna organizacija (EPO), Evroazijska orga-nizacija za patente (EAPO), ili Trilaterala koju čine EPO, USPTO (Patentna organizacija Sjedinjenih Američkih Država) i JPO (Japanska patentna organizacija). Ove slo- žene organizacije nisu organizovane u strogom smislu nadređeni/podređeni, već se članstvo u takvim organiza-cijama ostvaruje dobrovoljnim uključivanjem uz ispunje-nje određenih uslova i prihvatanjem međunarodnih spo-razuma.

Za našu zemlju najznačajnije su Svetska organizacija za intelektualnu svojinu – WIPO i Evropska patentna organizacija – EPO. Podrazumeva se da je tu i domaća institucija – Zavod za intelektualnu svojinu Srbije u čijoj je nadležnosti nacionalna strategija intelektualne svojine.

WIPO – Svetska organizacija za intelektualnu svojinu

Važni istorijski datumi u razvoju intelektualne svojine

1883 – • Pariska konvencija za zaštitu industrijske svojine;

1886 – Bernska konvencija za zaštitu literarnih i • umetničkih dela;

1891 – • Madridski ugovor koji se bavi međunarod- nom registracijom žigova;

13

1893 – U Bernu je inaugurisan • United International Bureaux for the Protection of Intellectual Property (francuski akronim – BIRPI);

1925 – • Haški ugovor koji se bavi međunarodnim deponovanjem industrijskog dizajna;

1960 – BIRPI premešten iz Berna u Ženevu;• 1967 – WIPO konvencija (Konvencija za usposta- •

vljanje svetske organizacije za intelektualnu svojinu);1970 – WIPO ustanovljen;• 1970 – PCT (• Patent Cooperation Treaty);1989 – P• rotokol za Madridski ugovor;1996 – W• IPO Copyright Treaty; 2000 – P• atent Law Treaty, WIPO – Ženeva;2002 – WCT (WIPO Copyright sporazum) & WPPT •

(WIPO Performances and Phonograms Treaty spo- razum ugovor) Treaties entered into force.

U 1898. BIRPI je administrirao samo četiri među-narodna ugovora. Danas njegov sukcesor, WIPO, admini- strira 23 ugovora (dva od njih zajedno sa drugim među-narodnim organizacijama) i nosilac je bogatog programa različitih poslova, preko svojih zemalja članica i sekre-tarijata, koji se ogledaju u sledećem:

harmonizuje nacionalna zakonodavstva i procedure • intelektualne svojine;

obezbeđuje servisiranje međunarodnih potreba u • oblasti prava industrijske svojine;

razmenjuje informacije o intelektualnoj svojini; • obezbeđuje zakonsku i tehničku podršku za zemlje u •

razvoju i ostale zemlje članice;arbitrira u rešavanju sporova u intelektualnoj svojini i •

14

afirmiše informacione tehnologije kao alat za me- • morisanje, pristup i korišćenje važnih informacija intelektualne svojine.

EPO – Evropska patentna organizacija

EPO koji je osnovan 1973. godine predstavlja veoma snažnu organizaciju što se može videti i po tome što je lociran u Minhenu u četiri monumentalna objekta, zatim u Haškom ogranku u četiri slična objekta, u Berlinskom podofisu u jednom objektu, u Bečkom podofisu u jednom objektu i jednom objektu – birou u Briselu.

Broj patentnih dokumenata koji su raspoloživi za elektronsko pretraživanje popeo se u 2005. godini na 53,2 miliona; broj digitalizovanih dokumenata patentne i nepatentne literature narastao je na 62 miliona, što pred-stavlja porast od 6,7 miliona za godinu dana; iz EPO baza skinuto je (downloaded) 48 terabajta informacija preko Interneta od strane eksternih korisnika, a broj dokumenata u bibliografskoj glavnoj bazi narastao je na 3,4 miliona jedinica! Ove i slične cifre najbolje govore o monumental-nosti ove organizacije. Ona takođe zapošljava izuzetno edukovane kadrove, veliki broj doktora nauka i za veliki broj radnih mesta uslov je tečno poznavanje tri svetska jezika.

15

Važniji datumi u istoriji EPO-a

1973 Diplomatska konferencija za uspostavljanje evropskog sistema zaštite patenata označena kao European Patent Convention (EPC) – Minhen

1977 Belgija, Švajcarska, SR Nemačka, Francuska, Engleska, Luksemburg i Holandija pristupaju EPC.

1978 Primljena je prva Evropska patentna prijava.

1979 Primljeno preko 10.000 evropskih patentnih prijava.

1980 Priznat je prvi Evropski patent.

1991 Integrisan Međunarodni patentni dokumentacioni centar (International Patent Documentation Center – INPADOC) u Evropsku patentnu organizaciju (EPO) i otvoren novi podofis EPO-a u Beču.

1992 Odobren 200.000. Evropski patent i publikovana 500.000. Evropska patentna prijava.

2000 Objavljena 1.000.000. Evropska patentna prijava. Diplomatska konferencija za reviziju Evropske patentne konvencije

2002 Bugarska, Češka Republika, Estonija, Slovenija i Slovačka pristupile EPC (prve zemlje iz Istočne i Centralne Evrope).

2004 Evropska patentna organizacija ima 28 zemalja članica.

Obilje informacija o Evropskoj patentnoj organizaciji moguće je naći na sajtu ove organizacije.

16

Intelektualna svojina kod nas

Kraljevina Srbija je bila jedna od 11 zemalja osni- vača Pariske unije (1883). Međutim, Uprava za zaštitu industrijske svojine, preteča današnjeg Zavoda za inte-lektualnu svojinu, osnovana je tek 1920. godine. Institucija je od tada do danas više puta menjala naziv:

• Uprava za zaštitu industrijske svojine (1920), • Savezna uprava za pronalazaštvo (1948), • Savezni ured za patente (1953), • Savezna uprava za patente (1956), • Uprava za patente (1958), • Savezni zavod za patente (1967), • Savezni zavod za intelektualnu svojinu (od 1994. godine), • Zavod za intelektualnu svojinu (od 2003. godine).

Sadašnja zgrada Zavoda

Zavod se u svojoj istoriji bavio poslovima industrij-ske svojine (patenti, žigovi, modeli i uzorci) a od 1981. godine i geografskim oznakama porekla. Od 1994. godine institucija je dobila u nadležnost i poslove koji se odnose

17

na autorsko i srodna prava, kada je shodno proširenju delatnosti promenila naziv u Savezni zavod za intelektu-alnu svojinu. Krajem 2007. godine završava se nacionalni CARDS (Community Assistance for Reconstruction, De-velopment and Stabilization) program kojim je, uz pomoć Evropske patentne organizacije, iz temelja rekonstruisana računarska infrastruktura. Time će Zavod za intelektu-alnu svojinu Srbije, po prvi put u svojoj ne maloj istoriji (87 godina), imati savremeni informacioni sistem, pa će i diseminacija (širenje) informacija biti znatno efikasnija. Zbog velikih problema koji često prate ovakve projekte, potrebno je naglasiti da je ovaj projekat od strane EPO-a ocenjen kao najuspešniji u regionu.

Zavod izdaje službeno glasilo – Glasnik intelektualne svojine, koji izlazi dvomesečno i u njemu se objavljuju podaci o prijavama pronalazaka i priznatim pravima svojine. Uz naplatu propisane takse Zavod zainteresova-nim pravnim i fizičkim licima daje informacije – vrši rešerš (stručni izveštaj) o stanju tehnike za traženi tehnički problem.

Intelektualna svojina u bivšim republikama SFRJ

Burni događaji koji su se dešavali poslednjih 15 go-dina na Balkanu neminovno su se odrazili i na oblast in-telektualne svojine. Odmah po nastanku, nove države, u okviru njihovog institucionalnog uspostavljanja, formirale su i svoje zavode za intelektualnu svojinu. U skladu sa razvijenošću drugih, primarnijih oblika državnosti razvi-jala se i oblast intelektualne svojine. U tom smislu danas su najrazvijeniji Slovenački ured za intelektualnu svojinu i Državni zavod za intelektualno vlasništvo Republike

18

Hrvatske. Makedonski Biro za zaštitu industrijske svojine je imao neuspeli pokušaj sa implementacijom Ollivetti-jevog softvera i sada koriste WIPO-ov softver za patente i žigove – IPAS. Institut za intelektualnu svojinu BiH prate unutrašnji složeni međuentitetski problemi, tako da će, verovatno, biti preseljen iz Sarajeva u Mostar. Poslednja republika iz nekadašnje SFRJ koja se osamostalila jeste Crna Gora i ona je ove godine formirala svoj zavod. U međuvremenu su formirali instituciju PAM (Prava autora muzike) koja se bavi jednim specifičnim delom intelektu-alne svojine i već u prvoj godini postojanja ostvarili za-vidne rezultate.

Kao i WIPO, Evropska unija putem programa pruža veliku materijalnu i stručnu pomoć novonastalim balkan-skim državama. Pomoć koju daju ove institucije drago-cena je, ali nikada pomoć nije dala efekat ukoliko onaj kome se pomaže ne preuzme najveći teret promena na sebe. Tu upravo leži jedan od glavnih razloga zbog čega, i nakon desetak godina kako međunarodna zajednica u raznim vidovima pruža pomoć, nema previše razloga za zadovoljstvo. Jer računarska oprema jeste važna, ali su kadrovi ipak najvažniji. Nema te savremene opreme koju nestručni i nekompetentni kadrovi, naročito ako su na rukovodećim mestima, ne mogu da upropaste! Po svoj prilici treba da prođe još dosta vremena da se na Balkanu kadrovsko pitanje prebaci iz domena politike u domen struke i profesionalizma.

Poklonu se ne zamera, najblaže rečeno nije korek-tno. Ali, pomoć Evropske zajednice je uvek precizno is-planirana. Pri nabavci opreme daje se izvesna prednost evropskim proizvođačima, što je razumljivo. Zatim ve-liki deo pomoći odlazi u ruke instruktorima iz Evropske

19

unije, čiji učinak nije uvek na visini honorara koji za to primaju. Na taj način dešava se da se veći deo pomoći vrati darodavcu, što samo po sebi nije loše ako je osnovni cilj – napredak zavoda kome se pomoć daje – očigledan. Međutim, to baš nije uvek ostvareno. Postavlja se pitanje zašto o tome više ne brine rukovodstvo zavoda primaoca pomoći? Uže rukovodstvo, koje pregovara i potpisuje ugovore o donaciji, u poziciji je da često službeno putuje u inostranstvo na sastanke i seminare, što za njih pred-stavlja kvalitet više u poslu, tako da su i oni u procepu između ličnih i interesa organizacije koju zastupaju. Ovo prvo je, svakako, daleko lakše ispuniti. U zemljama u tranziciji mentalitet naroda, pa time i rukovodilaca, takav je da često ne mogu da odole materijalnim iskušenjima koja se pred njih postavljaju, te je i rezultat lako pred- vidljiv. S obzirom na to da se radi o delikatnoj temi, kada bi se uveo princip da se nakon završetka programa donacije obavezno javno prikaže struktura utroška sred-stava, slika bi bila dovoljno jasna.

Važniji sajtovi oficijelnih organizacija za intelektualnu svojinu

Organizacija Zvanični sajtWIPO (World Intellectual

Property Organisation) http://www.wipo.int

EPO (European Patent Office) http://www.epo.org

EAPO (Eurasian Patent Organization) http://www.eapo.org

20

US Copyright (United States Copyright Office) http://www.copyright.gov

BSA (Business Software Alliance) http://www.bsa.org

Međunarodne organizacije za intelektualnu svojinu

Organizacija Zvanični sajtZavod za intelektualnu svojinu

Srbije http://www.yupat.sv.gov.yu

Zavod za standardizaciju, mjeriteljstvo i patente Bosne i Hercegovine

http://www.basmp.gov.ba

Državni zavod za intelektualno vlasništvo Republike Hrvatske

http://www.dziv.hr

Industrial Property protection Office FRY of Macedonia

http://www.ippo.gov.mk

Slovenian Intellectual Property Office

http://www.uil-sipo.si

Bliže okruženje

Značaj ICT infrastrukture

Još jednom ćemo, ne bez razloga, da podsetimo čitaoca na citat generalnog direktora WIPO-a, dr Kamila Idrisa, u kome on ističe značaj savremenih informacio-nih tehnologija za razvoj intelektualne svojine. Ogromne baze podataka nije moguće efikasno pretraživati bez brzih kompjutera – pa vrednost i značaj intelektualne svojine u

21

svetu postaje direktno proporcionalna kvalitetu infor-maciono komunikacionih tehnologija (ICT). S razvojem savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija, posebno Interneta, stvoreni su preduslovi za objedinja-vanje mnogobrojnih informacionih ostrva intelektualne svojine rasutih širom sveta u jedan jedinstven resurs dostupan svima na bilo kom kraju sveta.

ICT infrastruktura WIPO-a

WIPO, kao i zemlje članice, raspolažu ogromnim količinama informacija koje se mere stotinama hiljada i milionima zapisa kompjuterskih baza podataka. Da bi dohvat informacija bio brz i efikasan, neophodna je savre-mena kompjuterska oprema kao podrška. Problem je što jedan broj zemalja članica WIPO-a nije imao / nema takvu opremu, pa se diseminacija informacija u nekim slučaje- vima vršila na primitivan način sekvencijalnim pretraži- vanjem papirnih dokumenata. Zbog svega toga WIPO je 1998. godine pokrenuo projekat računarske mreže WIPOnet sa ciljem unificiranog informacionog razvoja svetske zajednice za intelektualnu svojinu. Planirano je da glavna funkcija WIPOnet-a bude ostvarenje elektron-ske veze sa zavodima za intelektualnu svojinu širom sveta i brza razmena informacija sa njima. Međutim, kako se vidi na crtežu, WIPOnet nije samo zatvoren za oficijalne nacionalne zavode za intelektualnu svojinu. Jedan njegov deo, nešto ograničeniji, dostupan je preko Interneta sva-kom građaninu sveta!

22

Cilj je da pojmovi intelektualne svojine prodru bukvalno u svaki kutak sveta, da se postigne neophodna masovnost iz koje će se kasnije stvarati novi kvalitet. Tehničke karakteristike mreže su u skladu sa najnovijim tehnološkim standardima, a mreži WIPOnet-a može se pristupiti preko sajta WIPO-a ili direktno.

Ostale mreže intelektualne svojine

Pored WIPO-a i nacionalnih organizacija za in-telektualnu svojinu postoji dosta regionalnih organizacija (RIPO) kao što su, na primer, Evroazijska organizacija za patente (EAPO), Evropska patentna organizacija (EPO) ili Trilaterala koju čine EPO, USPTO (Patentna organi-zacija Sjedinjenih Država) i JPO (Japanska patentna or-ganizacija).

Šema WIPOnet-a

23

U planu je da se mreža WIPOnet poveže sa drugim mrežama kao što su mreže TriNet i Patnet. TriNET pred-stavlja interkonekciju trilaterale: European Patent Office (EPO), Japonese Patent Office (JPO) Canadian Intelec-tual Property Office (CIPO) i Korean Intelectual Property Office (KIPO). Patnet je mreža koja obezbeđuje sigurnu interkonekciju između evropskih nacionalnih zavoda za intelektualnu svojinu.

Iz navedenih aktivnosti jasno se nazire dalji trend integracije parcijalnih računarskih mreža intelektualne svojine u svetu, što treba u bliskoj budućnosti da dovede, praktično, do jedne jedinstvene svetske mreže intelektu-alne svojine. Sasvim je sigurno da će, između ostalog, to biti i jedna od važnih karika Globalnog svetskog poretka koji se izgrađuje.

Baze podataka Intelektualne svojine

Intelektualna svojina je svoj procvat i širenje poseb-no dostigla u zadnjim decenijama XX veka kada su kom-pletirane značajne kolekcije informacija iz ove oblasti. To su najpre bili dokumenti u papirnom obliku, zatim zapisi na mikrofiševima i u poslednjih desetak godina baze na CD ROM/DVD mediju. Pored toga, većina zemalja članica WIPO-a poseduje svoje lokalne (najčešće relacione) baze podataka na računarskim sistemima. Međutim, budućnost, po svim trendovima koji se dešavaju poslednjih godina, ipak će pripasti velikim računarskim bazama podataka, povezanim međusobno mrežama intelektualne svojine kojima će se pristupati putem Interneta.

24

Baze kojima administrira WIPO

PCT. Baza podataka sadrži prvu stranu (bibliografske podatke, apstrakt i crtež) objavljenih PCT prijava. Dostupna je za pretraživanje preko Interneta besplatno i nalazi se na adresi: http://www.wipo.int/pctdb/en/search-adv.jsp.

JOPAL. Baza podataka sadrži bibliografske podatke članaka objavljenih u vodećim naučnim i tehničkim časo-pisima, počevši od 1981. godine do danas. Pristup putem Interneta preko WIPO sajta besplatan je (http://www.wipo.int/scit/en/jopal/jopal.htm).

MADRID EXPRESS. Baza podataka uključuje podat-ke koji se odnose na međunarodne prijave žigova i naknad-na naznačenja koje je primio Međunarodni biro, ali koja još nisu upisana u međunarodni registar žigova. Dostupna je preko Interneta svima bez plaćanja (http://www.wipo.int/madrid/en/services/madrid_express.htm)

HAGUE Express. Haška baza podataka omogućava pristup podacima koji se odnose na depozite upisane na os-novu Haškog aranžmana. Baza se ažurira mesečno i nalazi se na Internet adresi: http://www.wipo.int/ipdl/en/search/hague/search-struct.jsp.

DOPALES. Baza patenata sadrži prve strane patent-nih dokumenata iz 18 država Južne Amerike, objavljenih od 1991. do 1995. godine. Nalazi se na 5 diskova (1 disk po godini) i cena joj je 420 švajcarskih franaka.

KINESKA intelektualna svojina. Na sajtu WIPO-a se nalazi odličan propagandni materijal na engleskom jeziku o kineskim bazama podataka, koji je urađen u pdf formatu i može se preuzeti. Interesantan je za upoznavanje sa, kod nas nedovoljno poznatom, kineskom produkcijom u oblasti intelektualne svojine.

25

Baze kojima administrira EPO

ESPACE. Baza Evropske patentne organizacije „Es-pace“ na CD/DVD medijima je u poslednjih desetak go-dina veoma masovno korišćena. Zavod za intelektualnu svojinu Srbije je koristio ovu bazu kao jedan od osnovnih izvora informacija pri rešerširanju.

EPOQUE. EPOQUE-net je profesionalni sistem koji integriše veliki broj baza i namenjen je uglavnom oficijelnim zavodima za intelektualnu svojinu. Upotreba EPOQUE sistema se plaća na bazi broja klijenata koji su priključeni na mrežu.

Pod okriljem EPO-a razvijena je i baza podataka „PRECES“ na CD diskovima koja sadrži patentne pri-jave/patente iz zemalja bivšeg socijalističkog bloka: Mađarske, Rumunije, Bugarske, Češke i Slovačke. Centar produkcije se nalazi u Budimpešti.

Baze podataka kojima raspolaže Zavod za intelektualnu svojinu Srbije

Zavod za intelektualnu svojinu Srbije poseduje na-cionalne baze podataka „Žigovi“, „Modeli“ i „Uzorci“. Ove baze funkcionišu sa softverom IPAS koji je donirao WIPO. U toku su pripreme za uvođenje istog softvera za obradu patenata. Baza patenata je bibliografska baza sa relativno dugim periodom koji obuhvata do 30 godina unazad.

Zavod u svojoj kolekciji poseduje solidnu zbirku CD baza evropskih i svetskih patenata i patentnih prijava. Ove baze se mogu pretraživati u prostorijama Zavoda i, u prin-cipu, radi očuvanja kolekcije, nije dozvoljeno iznošenje

26

diskova izvan objekta Zavoda. Zavod poseduje oficijelni sajt i može mu se pristupiti na Internet adresi: http://www.yupat.gov.yu.

Ostale značajnije oficijelne baze u svetu

USPTO (američki zavod za patente i žigove) – biblio- grafska baza. Baza obezbeđuje pristup i pretraživanje američkih patenata sa apstraktima. Baza se ažurira ne-deljno.

USPTO (baza patenata – puni tekst). Baza patenata sadrži puni tekst i kompletne slike objavljenih američkih patenata. Baza se ažurira nedeljno.

USPTO (baza žigova). Baza omogućava pristup i pretraživanje bibliografskih tekstualnih podataka i slika neregistrovanih i registrovanih žigova. Baza se ažurira mesečno.

Canadian Intellectual Property Office (baza patenata). Ova baza obezbeđuje pristup i pregled kanadskih podataka o patentima. Podaci su bibliografski, tekstualni (naslovi, apstrakti i zahtevi) i slike patentnih dokumenata.

Canadian Intellectual Property Office (baza žigova). Baza omogućava pristup svim registrovanim i neregistro-vanim žigovima u Kanadi. Informacije uključuju dizajn, robu, ime vlasnika i druge.

Komercijalne baze podataka intelektualne svojine

Komercijalne baze podataka su, uglavnom, na-menjene za profesionalnu upotrebu i najčešće ih koriste poslovne korporacije i naučni instituti za potrebe svojih

27

projekata. Svetskog lidera u ovoj oblasti predstavlja Thompson korporacija (http://www.thompson.com/pub-lic/). Njegove usluge koristi više od 20 miliona korisnika. Preko Thompson korporacije omogućen je pristup u tri gi-gantske baze podataka – sisteme za rešerširanje: Dialog, Delphion i Derwent World Patents.

Kada je reč o Autorskom i srodnim pravima, zbog velike razuđenosti ove oblasti, informacije se, kako smo već ranije naveli, retko mogu naći u nekoj klasičnoj strogo formalizovanoj bazi podataka. Sa druge strane, informacije o Autorskom i srodnim pravima nalaze se svuda oko nas u neformalizovanim, odnosno nestandardizovanim oblicima. Svakodnevno se susrećemo sa njima u časopisima (kao na sledećoj slici WIPO magazina), dnevnim novinama, TV emisijama, izveštajima sa sudskih procesa gde je predmet povreda autorskih prava, iz policijskih hronika o zapleni piratizovanih muzičkih, filmskih ili softverskih dela, na seminarima, predavanjima i slično. Dakle, još jednom, ovih informacija ima verovatno i najviše od svih oblasti intelektualne svojine, samo što su zbog svoje strukture nepogodni za formalizovano uređenje i time za rešeršno pretraživanje.

28

Jedna stranica iz elektronskog časopisa „WIPO magazine“

Rešerš baze podataka

U prethodnoj glavi smo videli koliko veliki broj baza podataka pokriva oblast intelektualne svojine. Pri tome, naglasili smo, ipak je reč o samo jednom delu, iako naj-značajnijem od skupa svih baza koje u svetu postoje. Sve te baze podataka nisu, naravno, same sebi cilj, one samo predstavljaju skladište podataka koje je organizovano na način koji je najpogodniji za pribavljanje informacija.

Diseminacija (širenje) informacija predstavlja skup postupaka kojima oficijelni zavodi za intelektualnu svojinu obezbeđuju dostupnost relevantnih informacija. U centru sistema diseminacije nalazi se rešerš. Rešerš predstavlja stručni izveštaj o određenom tehničkom pitanju, odnosno stanju tehnike koje je zasnovano na izvršenim pretragama relevantnih baza podataka. Iako danas postoji sve veći

29

broj baza podataka koje su putem Interneta dostupne besplatno svakome, iako je u stalnom porastu informati-čka pismenost stanovništva, preporuka je da se za slučaj ozbiljnih rešerša treba obratiti zvaničnim zavodima za in-telektualnu svojinu. Jer rešeršer je dosta retko zanimanje i podrazumeva stručnjaka za određenu oblast tehnike (elek-tro, hemijskog, farmaceutskog, mašinskog i dr. smera) uz poznavanje rada na računaru, Bulove algebre i tehnika rešerširanja. Takođe, vrednost jednog rešeršera raste sa godinama njegovog iskustva kao i sa veličinom baze rešeršnih izveštaja koje rešeršer u svojoj karijeri pravi.

Savremeno društvo karakteriše eksponencijalni rast komunikacija i podataka koji se u komunikaciji koriste. Zbog toga sve veći problem postaje selektovanje validnih informacija iz „šume“ podataka i zatim vršenje njihove komparativne analize. Za to je neizbežna pomoć savre-menih informaciono komunikacionih tehnologija (ICT).

Kada se govori o rešeršu, najčešće se implicitno pod njim podrazumeva rešerš patentne dokumentacije jer je u toj oblasti izrada rešerša najsloženija, ali rešerš se ko-risti i u žigovima kao i u ostalim oblastima intelektualne svojine. Naravno da se oni međusobno razlikuju jer nose specifičnosti svojih oblasti. Patentna dokumentacija se pretražuje i analizira u zavisnosti od potreba korisnika patentnih informacija. Prema definiciji Svetske organi-zacije za intelektualnu svojinu (WIPO) glavne kategorije rešerša, u zavisnosti od svrhe za koju se radi, jesu:

Rešerš na novost. Pretraživanje baza se radi u cilju određivanja novosti kod izuma za koji se traži zaštita u patentnoj prijavi ili patentu koji je odobren, ili čak izuma za koji prijava nije podneta. Neophodno je da se otkrije suštinsko stanje tehnike kako bi se utvrdilo da li je izum

30

već bio ranije otkriven. Ovim rešeršom se isključivo obu-hvataju patentni zahtevi iz prijave.

Rešerš na patentibilnost ili opravdanost. Pretraži-vanje se vrši u cilju pronalaženja dokumenata bitnih za određivanje ne samo novosti, nego i drugih kriterijuma patentibilnosti, npr. prisustvo ili odsustvo potrebnog ste-pena inventivnosti. Ova kategorija rešerša mora da pokrije sve relevantne oblasti tehnike.

Rešerš za narušeno pravo industrijske svojine. Pre-traživanje se radi sa ciljem da se nađu patenti i publiko-vane patentne prijave čija bi prava industrijske svojine mogla biti narušena datom industrijskom aktivnošću. Kod ovog tipa rešerša cilj je utvrditi da li postojeći pa- tent daje ekskluzivna prava koja pokrivaju tu industrijsku aktivnost. Ovaj rešerš može biti ograničen na patentna dokumenta u određenoj zemlji ili zemljama za koje po-stoji interes. Ovo pretraživanje treba izvršiti i u patentnoj dokumentaciji zemlje u koju se planira izvoz, kao i pre sklapanja licencnog ugovora.

Rešerš za stanje tehnike. Ova vrsta rešerširanja se često naziva i „informativni“ rešerš, koji se radi da bi se istraživač upoznao sa stanjem tehnike u određenoj oblasti tehnologije. Rezultati rešerša treba da pruže osnovne in-formacije za razvojne delatnosti i da ukažu da li u spe-cifičnoj oblasti tehnike postoje patentna ili ne-patentna dokumenta.

31

Prilozi

1. Internet adrese organizacija za intelektualnu svojinu

Međunarodne organizacije za intelektualnu svojinu:

WIPO – World Intellectual Property Organisation http://www.wipo.int/ EPO – European Patent Office http://ep.espacenet.com/ OHIM – Office for Harmonization in the Internal Market (Trade Marks and Designs) http://www.oami.eu.int/ EAPO – Eurasian Patent Organization http://www.eapo.org/

Nacionalni zavodi za intelektualnu svojinu:

Australija – Department of Industry, Science and Tourism IP Australia http://www.ipaustralia.gov.au/ Аustrija – Austrian Patent Office http://www.patentamt.at/ Grčka – Greek Industrial Property Organisation http://www.obi.gr/ Velika Britanija – United Kigdom Patent Office http://www.patent.gov.uk/ Japan – Japanese Patent Office http://www.jpo.go.jp/ Nemačka – German Patent and Trademark Office http://www.dpma.de/ Italija – Italian Patent and Trademark Office http://www.dpma.de/ Rusija – Russian Agency for Patents and Trademarks http://www.rupto.ruSAD – United States Department of Commerce Patent and Trademark Office http://www.uspto.gov/Turska – Turkish Patent Institute http://www.uspto.gov/ Ukrajina – Ukraine Industrial Property Office http://www.sdip.gov.ua/

32

Francuska – Institut National de la Propriete Industrielle http://www.inpi.fr/ Češka – Czesh Republic Industrial Property Office http://www.inpi.fr/ Švajcarska – Swiss Federal Institute of Intellectual Property Office http://www.ige.ch/ Španija – Oficina Espanola de Patentes y Marcas http://www.oepm.es/

Zavodi susednih zemalja:

Bosna i Hercegovina, Zavod za standardizaciju, mjeritelj-stvo i patente Bosne i Hercegovine: http://www.basmp.gov.ba Bugarska, Patent Office of the Republic of Bulgaria: http://www.bpo.bg/ Hrvatska, Državni zavod za intelektualno vlasništvo Re-publike Hrvatske: http://www.dziv.hr/ Mađarska, Hungarian Patent Office http://www.hpo.hu/ Makedonija, Industrial Property protection Office (FRY of Macedonia) http://www.ippo.gov.mk/ Rumunija, State Office for Inventions and Trademarks – Romania http://www.osim.ro/ Slovenija, Slovenian Intellectual Property Office (SIPO) http://www.uil-sipo.si Autorsko i srodna prava: CISAC – Međunarodna konfederacija društava autora i kompozitora: http://www.cisac.org IFPI – Međunarodna federacija proizvođača fonograma: http://www.ifpi.orgMPA – Asocijacija filmskih producenata: http://www.mpaa.org

33

IFRRO – Međunarodna federacija reprografskih kolek-tivnih organizacija: http://www.ifrro.org FIM – Međunarodna federacija interpretatora muzike: http://www.fim-musicians.com BSA – Međunarodna alijansa proizvođača poslovnog softvera: http://www.bsa.org AGICOA – Međunarodna asocijacija za kolektivno upra-vljanje u oblasti audiovizuelnih dela: http://www.agicoa.org UNESCO – Organizacija UN za nauku i kulturu: http://www.unesco.org/culture/copyright

Ostali značajni linkovi:

SCEPP – Savetodavni centar za ekonomska i pravna pitanja: http://www.plac-yu.org USAID WTO – Projekat pristupanja WTO u SCG: http://www.fry-wto.com

2. Zemlje članice WIPO-a

Sledeće 183 zemlje su članice Svetske organizacije za intelektualnu svojinu:

Afghanistan Albania Algeria

Andorra Angola Antigua and Barbuda

Argentina Armenia Australia

Austria Azerbaijan Bahamas

Bahrain Bangladesh Barbados

Belarus Belgium Belize

Benin Bhutan Bolivia

34

Bosnia and Herzegovina

Botswana Brazil

Brunei Darussalam Bulgaria Burkina Faso

Burundi Cambodia Cameroon

Canada Cape Verde Central African Republic

Chad Chile China

Colombia Comoros Congo

Costa Rica Côte d’Ivoire Croatia

Cuba Cyprus Czech Republic

Democratic People’s Republic of Korea

Democratic Republic of the Congo

Denmark

Djibouti Dominica Dominican Republic

Ecuador Egypt El Salvador

Equatorial Guinea Eritrea Estonia

Ethiopia Fiji Finland

France Gabon Gambia

Georgia Germany Ghana

Greece Grenada Guatemala

Guinea Guinea-Bissau Guyana

Haiti Holy See Honduras

Hungary Iceland India

Indonesia Iran Iraq

Ireland Israel Italy

Jamaica Japan Jordan

Kazakhstan Kenya Kuwait

35

Kyrgyzstan Lao People’s Democratic Republic

Latvia

Lebanon Lesotho Liberia

Libyan Arab Jamahiriya

Liechtenstein Lithuania

Luxembourg Madagascar Malawi

Malaysia Maldives Mali

Malta Mauritania Mauritius

Mexico Monaco Mongolia

Morocco Mozambique Myanmar

Namibia Nepal Netherlands

New Zealand Nicaragua Niger

Nigeria Norway Oman

Pakistan Panama Papua New Guinea

Paraguay Peru Philippines

Poland Portugal Qatar

Republic of Korea Republic of Moldova Romania

Russian Federation Rwanda Saint Kitts and Nevis

Saint Lucia Saint Vincent and the Grenadines

Samoa

San Marino Sao Tome and Principe

Saudi Arabia

Senegal Serbia and Montenegro

Seychelles

Sierra Leone Singapore Slovakia

Slovenia Somalia South Africa

36

Spain Sri Lanka Sudan

Suriname Swaziland Sweden

Switzerland Syrian Arab Republic Tajikistan

Thailand The former Yugoslav Republic of Macedonia

Togo

Tonga Trinidad and Tobago Tunisia

Turkey Turkmenistan Uganda

Ukraine United Arab Emirates United Kingdom

United Republic of Tanzania

United States of America

Uruguay

Uzbekistan Venezuela Vietnam

Yemen Zambia Zimbabwe

3. Zemlje članice EPO-a

Sledeća 31 zemlja je članica EPO-a:Kod Naziv zemlje Kod Naziv zemljeAT Austria IS IcelandBE Belgium IT ItalyBG Bulgaria LI LiechtensteinCH Switzerland LT LithuaniaCY Cyprus LU LuxembourgCZ Czech Republic LV LatviaDE Germany MC MonacoDK Denmark NL NetherlandsEE Estonia PL Poland

37

ES Spain PT Portugal FI Finland RO RomaniaFR France SE Sweden GB United Kingdom SI SloveniaGR Hellenic Republic SK SlovakiaHU Hungary TR TurkeyIE Ireland

4. Evropska mreža patentnih baza podataka

Sledeći spisak sajtova predlaže EPO kao veoma ko-risne u domenu patentnih informacija:• South East England Development Agency, http://www.seeda.co.uk/

• East Midlands Development Agency, http://www.emda.org.uk/main/

• Derbyshire business support, http://www.derbyshirechamber.com/

• Northhants Business Link Branch, http://www.businesslink.gov.uk/bdotg/action/home? site=32&furlname=northamptonshire&furlparam=northamptonshire&ref=&domain=www.businesslinknorthants.org

• East of England Development Agency, http://www.eeda.org.uk/

• Business Link for Cambridgeshire, http://www.emda.org.uk/main/

38

• Business Link for Essex Ltd, http://www.businesslink.gov.uk/bdotg/action/home? site=38&furlname=essex&furlparam=essex&ref=&domain=www.bl4e.co.uk

• London Development Agency, http://www.lda.gov.uk/

• One NorthEast, http://www.onenortheast.co.uk/page/index.cfm

• Made in Northumberland, http://www.made-in-northumberland.co.uk/

• Northwest Regional Development Agency, http://www.nwda.co.uk/

• Chamber Link, http://www.chamber-link.co.uk/default.aspx? page=5

• Business Link Surrey Branch, http://www.businesslink.gov.uk/bdotg/action/home?site=42&furlname=surrey&furlparam=surrey&ref=&domain=www.businesslinksurrey.co.uk

• SWDA, http://www.southwestrda.org.uk/

• Business Link for Devon & Cornwall, http://www.bldc.co.uk/

• Business Link Gloucestershire, http://www.glos.businesslink.co.uk/

• Advantage West Midlands, http://www.advantagewm.co.uk /index.html

• Birmingham chamber of commerce, http://www.birmingham-chamber.com/

• Coventry & Warwickshire Chamber of Commerce, http://www.cw-chamber.co.uk/chamber/index.asp

• Yorkshire Forward, http://www.yorkshire-forward.com/www/index.asp

• Small Business Advice, http://www.smallbusinessadvice.org.uk/sbas.asp

39

• is4profit. com, http://www.is4profit.com/

• Startups. co. uk, http://www.startups.co.uk/

• Institute Of Directors, http://www.iod.com/is-bin/ INTERSHOP.enfinity/eCS/Store/en/-/GBP/IODContent Manager-Start? TemplateName=homePage.isml

• Small Business Advice, http://www.howtostartup.com/

• Start In Business, http://www.startinbusiness.co.uk/contactus.htm

• Small Business Advice, http://www.smallbusiness.co.uk/

• Acro Logic, http://www.acrologic.co.uk/

• New Civil Enginee, http://www.nceplus.co.uk/

• New Scientist, http://www.newscientist.com/home.ns

• Apple Gat Directory, http://www.applegate.co.uk/

• Invent Help (UK/USA), http://www.inventhelp.com/inventor-resources.asp

• Institute Of Patentess And Inventors, http://www.invent.org.uk/

• Just Imagine, http://www.justimagineuk.com/6th_links.htm

• Persevere Engineering Solutions, http://www.workingmodel.co.uk/

• Hyphen design, http://www.hyphendesign. com/resources/inventors/inventorlinks.htm

• Design Links, http://www.betterproductdesign.net/links.htm

• Ideas 21, http://www.ideas21.co.uk/

• How Stuff Works, http://www.howstuffworks.com/

• Chem Find It, http://www.chemfindit.co.uk/

40

• Chemical House, http://www.chemicalhouse.com/

• Chemicals Northwest, http://www.chemicalsnorthwest.org.uk/main/home.asp

• BUBL LINK, http://bubl.ac.uk/link/e/europeanbusiness.htm

• The Coopeco Network, http://ec.europa.eu/enterprise/networks/index.htm

• Eureka, http://www.eureka.be/home.do

Abstract

Any brilliant invention, unknown to people, except to the inventor, is of no importance for the social community! This hypothetical assumption is difficult to imagine in real-ity, because it is important for the inventor to advertise his work in public, but it shows very clearly how important is to achieve information in the field of Intelectual property.

The alalysts working on the development of the hu-man society, marked the 20th century as a century of at-traction even 25 years ago, and in their evaluations of the future, they often emphasized that the current 21st century would be the century of knowledge. These evaluations put up an Intelectual property in the first place. Beside that, this field is still unknown to the majority of the popula-tion or it is understood in the limited meaning. Even more the places are unknown – the sources of information about Intelectual property. The aim of this booklet is to lead the readers to these sources. It is dedicated to those who are professionally or only curiously interested in Intelectual property at any level. The basic idea of the author is that,

41

through the guide book, one can get unformation in the quickest way about specific informationin the field of int-electual property.

In the 1st chapter the principal ideas about intelectual property are given abridged, as well as the network of the institutional organizations throughout the world. It is im-portant to be quick to find and to work out information, and for that pupose Internet is used. To all young people, uni-versity students and secondary-school students, we wished to give basic information about intelectual property, as they would inevitable spend their future work in this area. In the end, wishing to appreciate time of modern readers, we had in mind to summarize this booklet.

Literatura

• Dr Milenko Manigodić, Industrijska svojina u Evropskoj uniji, Intelektualna privreda, Beograd, 2007.• Dr Milenko Manigodić, Patenti, Nou-hau i tehnička unapre- đenja, Intelektualna privreda, Beograd, 2007.• Dr Milenko Manigodić, Brendovi – Poslovno ime, robni i uslužni žigovi, nesumnjivo poznati zanci razlikovanja i geografske oznake porekla, Intelektualna privreda, Beograd, 2007.• Dr Milenko Manigodić, Zbirka propisa iz oblasti intelektu- alne svojine, Intelektualna privreda, Beograd, 2007.• M. Radosavljević, O. Ocić, R. Vorkapić, Reciklovanje otpadne gume do reciklovane industrijske čađi i lakog gasnog ulja, strana 140–145, Objavljen u časopisu Energija, broj 1–2, Zbornik radova sa Međunarodnog savetovanja ENERGE- TIKA 2007, Zlatibor, mart 2007.

42

• Slobodan Trifković, Autorska zaštita kao virtuelna potvrda kvaliteta – primer iz sudske prakse, časopis Intelektualna svojina, Beograd, 04. 2007.• Slobodan Trifković, Sukob Interneta i intelektualne svojine, časopis Intelektualna svojina, Beograd, 04. 2007.• Slobodan Trifković, Diseminacija informacija u intelektual- noj svojini, časopis Intelektualna svojina, Beograd, 01. 2007.• Mr Bogdan Todorov, Odobreni patenti iz oblasti paraener- getskih fenomena kao kvalitativno nov pristup rešavanju podnetih prijava patenata, Glasnik intelektualne svojine, 2/2006, Beograd, 2006.• Slobodan Trifković, Sukob Interneta i Intelektualne svojine, zbornik ZITEH 06, Tara, 11. 2006.• Slobodan Trifković, Pometnja u Intelektualnoj svojini I, II deo, časopis E-Magazin, Beograd, 11, 12. 2006.• Nikolić D. Jasna, Kompjuterski kriminal i intelektualna svojina, ZITEH, Tara, maj 2004.• M. Radosavljević, R. Mulić, R. Vorkapić, Biodizel i patentna zaštita, strana 74–78, objavljen u časopisu Energija, broj 3–4, decembar 2006.• Marija Radosavljević, Patentne informacije i njihov značaj za istraživanja i razvoj u farmaceutskoj industriji, strana 9, 12, predavanje objavljeno u nastavcima u Hemofarm Press-u, br.168, decembar 2003; Hemofarm Press, br.169, mart 2004. • M. Radosavljević, Metode prevencije kriminala u domenu intelektualne svojine, Zbornik radova ZITEH 2004; Tara, maj 2004. • Nikolić D. Jasna, Muzeji i audio-vizuelni licencni ugovori, ZITEH, Tara, maj 2004.• Mr Ljiljana Rudi-Dimić, Tradicija, artikulacija i uloga državnih organa i ustanova kulture u ostvarivanju prava intelektualne svojine, ZITEH, Tara, maj 2004.• Mr Bogdan Todorov, (Ne)Mogućnosti zaštite softvera prijavom patenta, ZITEH, Tara, maj 2004.

43

• Marija Radosavljević, Metode prevencije kriminala u domenu intelektualne svojine, ZITEH, Tara, maj 2004.• Mr Snežana Šarboh, Zaštita softvera patentima – regula- tiva i iskustva SAD i zemalja EU, ZITEH, Tara, maj 2004.• Slobodan Trifković, Globalna računarska mreža intelektualne svojine u svetu, ZITEH, Tara, maj 2004.• Dr Kamil Idris, Intelektualna svojina – moćno sredstvo ekonomskog rasta, Zavod za intelektualnu svojinu, Balkan Kult, Beograd, 2003.• Jelena Radojević, Kompjuterska tehnologija i zaštita autor- skog i srodnih prava intelektualne svojine, XV naučno- stručni skup Info-Teh, Vrnjačka Banja, 2000.• Snežana Ilić-Stojanović, Slobodanka Jovanović, Siniša Đorđe- vić, Tehnološki aspekat zaštite intelektualne svojine za farma- ceutske proizvode i postupke, Tehnološki fakultet u Les- kovcu, Leskovac, Beograd, 2005.• Marija Radosavljević, Patentne informacije i njihov značaj za istraživanje i razvoj u farmaceutskoj industriji, Hemofarm Press, br. 168, mart 2004.• Nikolaus Thumm, Prava intelektualne svojine kao faktor investicija – Transfer tehnologije, direktna strana ulaganja i trgovina u vezi sa pravima intelektualne svojine, Međuna- rodni seminar, Beograd, 27. 03. 2003.• Slobodan Trifković, Senke Interneta, NIC Vojska, Beograd, 2003.• Ljiljana Kovačević, Zaštita pronalazaka sa predlozima izmena i dopuna Zakona o patentima, Seminar Zaštita industrijske svojine u Jugoslaviji, Beograd, 05.12.2002.

44

CIP − Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

000.0(000)000.0(000)

КУЗМАНОВИЋ, Душан Београдска тврђава − Наслеђе за будућност / Душан Кузмановић − Београд : Демократска странка, Истраживачко-издавачки центар, 2006 (Београд : Evro Giunti). − 20 стр. ; 20 cm − (Мала библиотека Србије 21 − нови почетак)

Тираж 10.000 − Abstract.

ISBN 00-0000-000-0а) Предузетништво − Приручници б) Запошљавање − Приручници

COBISS.SR-ID 0000000000

CIP − Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

347.77/.78

ТРИФКОВИЋ, Слободан Intelektualna svojina / autor SlobodanTrifković. – Beograd : Demokratska stranka,Istraživačko-izdavački centar, 2007(Kragujevac : Grafostil). – 43 str. : ilustr.; 15 cm. – (Mala biblioteka Srbija 21 – novi početak. Predstavljamo Vam)

Tiraž 1.000. – Bibliografija: str. 41–43. –Abstract.

ISBN 978-86-7856-081-1

a) Интелектуална својинаCOBISS. SR-ID 145173516

www.izdavackicentar.ds.org.yuPosetite na{ sajt: Demokratska stranka

Istra`iva~ko-izdava~ki centar

ALTERNATIVNI MODELI ZA[TITE OSOBA SA

INVALIDITETOM

Solidarnost na delu