UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U

NOVOM SADU

Jovana Plavšić SA 22/13

IDEJNO REŠENJE ODMARALIŠNE

ZONE NA MUZIČKOM FESTIVALU

EXIT

DIPLOMSKI RAD

Novi Sad, 2017. godina

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

21000 НОВИ САД, Трг Доситеја Обрадови ћа 6

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Тип документације, ТД: Монографска документација

Тип записа, ТЗ: Текстуални штампани материјал

Врста рада, ВР: Дипломски рад

Аутор, АУ: Јована Плавшић

Ментор, МН: Проф. др. Миа Давид

Наслов рада, НР: Идејно решење одмаралишне зоне на музичком фестивалу ЕXIT

Језик публикације, ЈП: Српски језик

Језик извода, ЈИ: Српски језик

Земља публиковања, ЗП: Република Србија

Уже географско подручје, УГП: АП Војводина, Нови Сад

Година, ГО: 2017. година

Издавач, ИЗ: Факултет техничких наука

Место и адреса, МА: Трг Доситеја Обрадовића 6, 21 000 Нови Сад

Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)

Бр. поглавља: 11/ Бр. страна: 34/ Бр. фуснота: 79/ Литература садржи 21

јединицу/ Бр. слика: 10/ Бр. графичких прилога: 7.

Научна област, НО: Архитектура и урбанизам

Научна дисциплина, НД: Сценска архитектура, техника и дизајн

Предметна одредница/Кqучне речи, ПО: Амбијент, чил зона, Егзит музички фестивал, одмор, простор.

УДК

Чува се, ЧУ: Библиотека ФТН-а

Важна напомена, ВН:

Извод, ИЗ: Тема дипломског рада се односи на осмишљавање идејног решења чил зоне

(Chill Zone) на музичком фестивалу Егзит (EXIT). Просторна структура је

ефемерног карактера. Тема је одабрана због контрадикторности простора за

одмор са осталим садржајима у склопу масовних догађаја. Eгзит фестивал је

одабран као пример локалне манифестације. Циљ спроведеног истраживања је

идентификовање: функционалних, дизајнерских и амбијенталних квалитета

урбаног простора. Резултат анализе студије случаја, Егзит фестивала, као и

простора у ком се он одржава је упућивање на предности и недостатке

постојећег простора за одмор. За идејно решење чил зоне је одређена нова

локација на Петроварадинској тврђави. Простор је одабран због амбијенталних

квалитета које поседује. Исход дипломског рада је пројектовање функционалне

ефемерне структуре која естетски одговара Егзит фестивалу и кореспондира са

амбијентом Петроварадинске тврђаве.

Датум прихватања теме, ДП:

Датум одбране, ДО:

Чланови комисије, КО: Председник:

Члан: Потпис ментора

Члан, ментор:

Образац Q2.НА.04-05 - Издање 1

UNIVERSITY OF NOVI SAD FACULTY OF TECHNICAL SCIENCES

21000 NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovića 6

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Identification number, INO:

Document type, DT: Monographic publication

Type of record, TR: Textual printed document

Contents code, CC: Bachelor Thesis

Author, AU: Jovana Plavšić

Mentor, MN: Mia David, PhD

Title, TI: Conceptual solution of rest area for EXIT music festival

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: Serbian

Country of publication, CP: Republic of Serbia

Locality of publication, LP: AP Vojvodina, Novi Sad

Publication year, PY: 2017.

Publisher, PB: Faculty of Technical Sciences

Publication place, PP: Trg Dositeja Obradovića 6, 21000 Novi Sad

Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

Chapters: 11/ Pages: 34/ Footnotes: 79/ Literature: 21/ Pictures: 10/ Graphical

attachments: 7

Scientific field, SF: Architecture and Urbanism

Scientific discipline, SD: Scene Architecture, Technique and Design

Subject/Key words, S/KW: Ambient, Chill Zone, EXIT music festival, rest, space.

UC

Holding data, HD: Library, Faculty of Technical Sciences, Trg Dositeja Obradovića 6, Novi Sad

Note, N:

Abstract, AB: The Bachelor thesis refers to a conceptual solution of the Chill Zone for the EXIT

music festival. The spatial structure is ephemeral. The topic is chosen due to a

contradiction between rest areas and other contents in mass events. The EXIT festival

is chosen as an example of a local manifestation. The aim of the research is to

identify functional, design and ambient qualities of urban space. The result of the

analysis of case study, the EXIT festival, and place in which it is held is to point to

advantages and disadvantages of an existing rest area. A new location at the

Petrovaradin Fortress in chosen for a conceptual solution. The place is chosen due to

its ambient qualities. The outcome of the Bachelor thesis is designing a functional

ephemeral structure, whose aesthetics matches the EXIT music festival and

corresponds with the environment of the Petrovaradin Fortress.

Accepted by the Scientific Board on, ASB:

Defended on, DE:

Defended Board, DB: President:

Member: Menthor's sign

Member, Mentor:

Obrazac Q2.НА.04-05 – Izdanje 1

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

21000 НОВИ СА Д, Трг Д осите ја Обрадов и ћа 6

Датум:

ЗАДАТАК ЗА ИЗРАДУ ДИПЛОМСКОГ (BACHELOR) РАДА

Лист/Листова:

1/1

(Податке уноси предметни наставник - ментор)

Врста студија: Основне академске студије

Студијски програм: Сценска архитектура, техника и дизајн

Руководилац студијског програма:

Др Романа Бошковић, доцент

Студент: Joвана Плавшић Број индекса:

Област: Сценски дизајн

Ментор: Др Mиа Давид, доцент

НА ОСНОВУ ПОДНЕТЕ ПРИЈАВЕ, ПРИЛОЖЕНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ И ОДРЕДБИ СТАТУТА ФАКУЛТЕТА ИЗДАЈЕ СЕ ЗАДАТАК ЗА ДИПЛОМСКИ (Bachelor) РАД, СА СЛЕДЕЋИМ ЕЛЕМЕНТИМА:

- проблем – тема рада; - начин решавања проблема и начин практичне провере резултата рада, ако је таква провера неопходна; - литература

НАСЛОВ ДИПЛОМСКОГ (BACHELOR) РАДА:

ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ОДМАРАЛИШНЕ ЗОНЕ МУЗИЧКОГ ФЕСТИВАЛА EXIT

ТЕКСТ ЗАДАТКА:

На основу темељног истраживања различитих примера зона одмора кандидаткиња Јована Плавшић у овом дипломском раду треба да формулише и представи предлог идејног решења зоне одмора на музичком фестивалу Exit.

У раду кандидаткиња треба да преиспита појам простора, његова различита значења и направи везу са грађеним простором. Користећи различите примере из праксе кандидаткиња испитује односе физичког и менталног простора.

Бавећи се фестивалом Exit кандидаткиња треба да испита развојни пут фестивала да укаже на промене које су се дешавале и да изгради критички однос да би у понуђеном решењу могла да да допринос квалитету простора које фестивал нуди.

Елаборат дипломског пројекта треба да обухвати истраживање појма зона одмора, примере њихове примене у различитим ситуацијама, истраживаље и критичко преиспитивање фестивала Exit и његових одмотишних зона као и ново иддејно решење одморишне зоне на фестивалу (приказано одговарајућим графичким, текстуалним и другим документима).

Руководилац студијског програма: Ментор рада:

Др Романа Бошковић, доцент Др Mиа Давид, доцент

Примерак за: - Студента; - Ментора

Образац Q2.НА.15-04 - Издање 2

1

SADRŽAJ

0 APSTRAKT ........................................................................................................................ 2

0 KLJUČNE REČI .................................................................................................................. 2

1 UVOD ............................................................................................................................... 3

2 FIZIČKI I MENTALNI PROSTOR ............................................................................................. 3

3 DIZAJN URBANOG PROSTORA ............................................................................................. 6

4 CHILL ZONE ...................................................................................................................... 9

5 STUDIJA SLUČAJA ........................................................................................................... 10

5.1 Amococo – Architects of Air .................................................................................... 10

5.2 Portals – Phillip K. Smith III ..................................................................................... 12

5.3 The Dome ............................................................................................................... 13

5.4 Swing time – Höweler + Yoon Architecture ............................................................. 14

5.5 Zaključak studije slučaja ......................................................................................... 15

6 EGZIT FESTIVAL .............................................................................................................. 16

6.1 O festivalu .............................................................................................................. 16

6.2 Čil zone na Egzit festivalu ....................................................................................... 19

7 LOKACIJA ...................................................................................................................... 21

7.1 Petrovaradinska tvrđava ......................................................................................... 21

7.2 Lokacija za čil zonu ................................................................................................ 22

8 IDEJNO REŠENJE ............................................................................................................ 25

8.1 Koncept .................................................................................................................. 25

8.2 Materijalizacija ........................................................................................................ 27

9 ZAKLJUČAK ..................................................................................................................... 30

10 POPIS LITERATURE ........................................................................................................ 31

11 GRAFIČKI PRILOZI .......................................................................................................... 35

2

APSTRAKT

Tema diplomskog rada se odnosi na osmišljavanje idejnog rešenja Chill1 zone

na muzičkom festivalu EXIT2. Prostorna struktura je efemernog karaktera. Tema je

odabrana zbog konktradiktornosti prostora za odmor sa ostalim sadržajima u

sklopu masovnih događaja. Egzit festival je odabran kao primer lokalne

manifestacije. Cilj sprovedenog istraživanja je identifikovanje: funkcionalnih,

dizajnerskih i ambijentalnih kvaliteta urbanog prostora. Rezultat analize studija

slučaja, Egzit festivala, kao i prostora u kom se on održava je upućivanje na

prednosti i nedostatke postojećeg prostora za odmor. Za idejno rešenje čil zone je

određena nova lokacija na Petrovaradinskoj tvrđavi. Prostor je odabran zbog

ambijentalnih kvaliteta koje poseduje. Ishod diplomskog rada je projektovanje

funkcionalne efemerne strukture koja estetski odgovara Egzit festivalu i

korespondira sa ambijentom Petrovaradinske tvrđave.

Ključne reči:

Ambijent

Čil zona (Chill zone)

Egzit (EXIT) muzički festival

Odmor

Prostor

1 Odmaralište; sleng: Zona za „kuliranje“ 2 Egzit je letnji muzički festival, u trajanju od 4 dana, koji se održava na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu. http://www.exitfest.org/sr/rs

3

1. UVOD

Diplomski rad se bavi kreiranjem prostora za odmor na muzičkom festivalu

Egzit. Čil zona je neizostavni deo svih masovnih događaja. Njena primarna funkcija

je da pruži posetiocima mesto za odmor i relaksaciju. U idejnom rešenju se

predlaže promena lokacije zone za odmor na Egzit festivalu. Manifestacija se

održava na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu. Stvaralački koncept

podrazumeva uklapanje efemerne strukture u prirodni ambijent ovog zaštićenog

spomenika kulture. Odgovarajućom rasvetom se stvara festivalska atmosfera.

Istraživački deo rada se bavi fizičkim i mentalnim prostorom, kao i njihovom

međusobnom vezom. Dejstvo koje fizički prostor ima na unutrašnji, lični prostor

pojedinca je važno za temu rada. Čil zona navodi korisnike da se osete prijatno.

Rad se bavi kreiranjem efemerne strukture u postojećem ambijentu, zbog čega je

istražena tema urbanog dizajna. Dizajn urbanog prostora se bavi izučavanjem

efekata koji idu uz karakter određenog prostora. Prostor odabran za odmaralište je

zemljani šanac koji je štitio Kapiju Karla VI. Šanac je odabran zbog ambijentalnih

vrednosti koje su u njemu prepoznate. U diplomskom radu su analizirani primeri

različitih čil zona. Studija slučaja izučava: odnos između fizičkog prostora i prostora

za odmor, stvaralački koncept, korišćenje sredstava za postizanje atmosfere i

publiku za koju je zona namenjena. Na osnovu ovih kriterijuma je problematizovan

prostor za odmor na Egzit muzičkom festivalu. Sagledan je razvoj muzičkog

festivala od njegovog nastanka do danas. Idejno rešenje predlaže efemernu

strukturu koja po formi i karakteru odgovara ambijentu Petrovaradinske tvrđave i

Egzit festivalu.

2. FIZIČKI I MENTALNI PROSTOR

S obzirom na to da se rad bavi stvaranjem mikroceline u sklopu prirodnog

ambijenta, razumevanje pojma prostora je polazna tačka. U ovom poglavlju biće

izložene različite prostorne teorije, kao i njihov značaj za oblast diplomskog rada.

Prostor je glavni subjekt prilikom projektovanja strukture unutar njega. Uprkos

brojnim pokušajima definisanja prostora, i dalje ne postoji opšteprihvaćena

4

definicija ovog pojma. Izvesno je da su prostorne teorije podeljene u dve velike

grupe: fizički, odnosno stvarni i mentalni, iliti subjektivni prostor.

Fizički prostor je onaj koji sadrži tela i objekte; to je spoljašnjost u kojoj

obitavamo. U Oksfordskom rečniku je naveden kao „neprekidno prostranstvo koje

je slobodno i neokupirano“3, i predstavlja dimenziju u kojoj sve stvari postoje i

kreću se. Aristotel (Ἀριστοτέλης) je opisao prostor kao „kontejner svih objekata“4,

dok je po Njutnu (Isaac Newton) „kontejner beskonačne ekstenzije i trajanja“5. Ideja

o prostoru kao kontejneru se odnosi prema prostoru kao prema nosiocu svih

postojećih objekata. Ovom metaforom prostor je označen kao nezavisna,

samostalna realnost. Lajbnic (Gottfried Wilhelm von Leibniz) definiše prostor kao

„uređenje u kom egzistiraju sve savremene stvari“6, kao i skup relacija među tim

stvarima. Zahvaljujući mernim jedinicama odnosi između pojedinačnih predmeta se

uobičajeno podrazumevaju pod pojmom prostora, dok je sveobuhvatni aspekt

često zanemaren. U sklopu fizičkog prostora, kao njegov neodvojiv deo, pominje

se pojam mesta. Definicije ovog pojma su prilično usaglašene. Njutn kaže da je

ono deo prostora koji zauzima telo. On naglašava da je mesto sastavni „deo

prostora, ne situacija, niti spoljašnja površina tela“7. O mestu kao delu prostora,

koje je „okupirano od strane osobe ili predmeta“8, govori definicija navedena u

Oksfordskom rečniku. Ovde je mesto u suprotnosti sa otvorenim i apstraktnim

prostranstvom – prostorom. Napominje se da je mesto obdareno vrednošću i

značenjem. Međutim, uprkos ovom kontrastu između mesta i prostora, bilo bi

pogrešno tretirati mesto kao zatvorenu i ograničenu strukturu. Mesto, kao segment

prostora, sadrži tela koja u njemu postoje, samo u mnogo užem smislu. Ukoliko

prostor nije okupiran, već je slobodan i otvoren, on mora da uključuje pokret.

3 Catherine Soanes, Paperback Oxford English Dictionary, Oxford University Press, Oxford, 2002, str. 697 4 Philip Wiener, Space u: Dictionary of Philosophy, Adams & Co, Totowa, 1975, str. 297 5 Jennifer Speake, Dictionary of Philosophy, Maemillan, London, 1979, str. 308 6 Salomon Bochner, Space, Charles Scribner’s Sons, New York, 1973, str. 297 7 Mayhew Slater, Zanya Yudell, Metaphysics and the Philosophy of Science: New Essays, Oxford University Press, Oxford, 2017, str. 36 8 Mayhew S., Penny A., The Concise Oxford Dictionary of Geography, Oxford University Press, Oxford 1992

5

Zauzimanjem prostora stvara se mesto. „Prostor omogućava pokret, dok mesto

pruža pauzu“9.

Mentalni prostor je unutrašnji, lični i subjektivni prostor. On je reakcija na fizički

prostor. Upoznavanje prostora je moguće jedino kroz njegovo momentalno

doživljavanje. Naše impresije u vezi sa prostorom su na osećajnom nivou. Kant

(Immanuel Kant) je video prostor kao subjektivnu kontitucija uma. „Prostor ne

može da postoji u sebi samom, već isključivo u nama“10. Negiranjem postojanja

fizičkog prostora, on eksplicitno insistira na poimanju prostora kao subjektivnom

konstruktu. Ajnštajn (Albert Einstein) ističe da je glavni koncept prostora

podsticanje „slobodnih kreacija ljudske imaginacije, u cilju lakšeg razumevanja

sopstvenih iskustava“11. Mentalni prostor je uslovljen postojanjem fizičkog prostora.

Međutim, postavlja se pitanje da li se on javlja kao reakcija na mesto, ili na prostor

kao celinu. O uzajamnoj vezi mesta i mentalnog prostora piše Mirko Šebić u tekstu

„Naša mesta – geografija sećanja i zaborava“12. Poziva se na francuskog

teoretičara Pjer Noru (Pierre Nora), koji pojam mesta proširuje od isključivo

prostorne i geografske upotrebe na označavanje memorijske podloge. Mestu se

dodeljuje identitetska namena za podsticanje kolektivne ili individualne imaginacije.

Za pobuđivanje kolektivnog iskustva zaduženi su mediji, dok o mentalnom prostoru

pojedinca Šebić govori kao o nevidljivom mestu unutar fizičkog prostora, koji

uzrokuje ono nesvesno u nama. U njegovoj interpretaciji sećanje predstavlja

podlogu, okidač, za stvaranje iskustva. Naravno, naš stav jeste kreiran na osnovu

prethodnih iskustava, međutim mentalni prostor može biti pobuđen i na isključivo

intuitivnom nivou.

Prilikom pokušaja definisanja pojma prostora, osetna je dihotomija prostornih

teorija. Prva grupa teorija tretira prostor kao „kontejner“ koji sadrži sva tela i objekte

i sastojan je od mesta; dok se druga odnosi na prostor kao mentalni kontrukt

podstaknut ljudskom imaginacijom. Za razumevanje kompleksnog pojma prostora,

neophodno je, ipak, istovremeno se baviti njegovim fizičkim i mentalnim aspektom.

9 Tuan Y. F., Space and Place: The perspective of Experience, London, 1997, str. 3 10 Immanuel Kant, The Critique of Pure Reason, Encyclopedia Britannica, Chicago, 1980, str. 61 11 Albert Einstein, Concepts of Space: The History of Theories of Space in Physics, Harvard University Press, Cambridge, 1954, str. 11 – 16 12 Mirko Šebić, Naša mesta – geografija sećanja I zaborava u: časopis Nova misao, maj 2012, str. 4 –7

6

Slađana Milićević iznosi hipotezu da „je razumevanje prostora uslovljeno prirodom

ljudskog uma, ali i da je sama ljudska svest bitno određena poimanjem prostora“.

Doživljaj prostora je definisan ljudskom svešću, u istoj meri, u kojoj je sama svest

definisana prostorom.13 U ovom, savremenom pristupu, teorije se preklapaju i

uslovljavaju jedna drugu. Shvatanje da su stvarni prostor i čovekova lična

interpretacija istog, neodvojivi faktori, od izuzetnog je značaja za temu diplomskog

rada. Na masovnim manifestacijama poput Egzit festivala, insistira se na

pobuđivanju senzacija na kolektivnom nivou. Efekat se ne postiže putem medijske

moći, o kojoj govori Šebić, već putem različitih sredstava poput muzike i rasvete.

Međutim, zbog bogatstva sadržaja dolazi do prezasićenja. Posetiocima je potrebno

pružiti pauzu i mesto koje će ponovo pokrenuti proces imaginacije.

3. DIZAJN URBANOG PROSTORA

Rad se bavi oblikovanjem prostora u sklopu ambijenta zaštićenog spomenika

kulture – Petrovaradinske tvrđave u Novom Sadu. U ovom poglavlju biće

razmotrena zapažanja na temu urbanog dizajna, kao discipline koja se bavi

uređenjem gradskog prostora. Prirodno okruženje je glavna komponenta urbanog

prostora. Dizajn urbanog prostora je stvaranje mesta, u sredini izmenjenoj od

strane ljudi. Kvalitet urbanog dizajna određen je mogućnošću podsticanja

interakcije sa postojećim ambijentom. Dizajn urbanog prostora podrazumeva

implementiranje promene u okruženje. Urbana struktura je artificijelni ekvivalent

pejzaža. Slično kao kada je reč o uzajamnom odnosu fizičkog i mentalnog

prostora, priroda utiče na ljude, u istoj meri, u kojoj ljudi utiču na prirodu. Urbani

dizajn podrazumeva bavljenje suptilnim efektima koji idu uz karakter određenog

prostora. „Urbani dizajn je stvaranje nove vizije nekog prostora“14. Dizajn urbanog

prostora se definiše i kao „fizičko uređenje javnog carstva“15. U ovom poetičnom

tumačenju, javnim carstvom je obeležen otvoren prostor. On nije privatan, a

13 Slađana Milićević, Prazan prostor (seminarski rad), Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2014, str. 4

14 Goran Petrović i Darko Polić, Urbani dizajn i obnova gradskih prostora u: Zbornik radova, Šesto naučno – stručno savetovanje Ocena stanja, održavanje i sanacija građevinskih objekata i naselja, urednik Radomir Folić, Savez građevinskih inženjera Srbije, Beograd, 2009, str. 546 15 Francis Tibbalds, Mind the gap!, The Planner, Birmingham, 1988, str. 11 – 15

7

uključujuje gradske površine izvan i između građevina. Gordon Kalen na veoma

slikovit način poredi urbani dizajn sa trodimenzionalnim tapetama koje krase

grad16. Ljudi pokušavaju da humanizuju pejzaž, kao što to čine sa enterijerom.

Humanizacijom eksterijera stvara se prijatan osećaj, poput bivanja u prostoriji u

otvorenom prostoru. Ljudi u javnom prostoru traže zaklon. Oni neprestano

cirkulišu, stoga dolazi do periodične zauzetosti prostora. Ljudima je potrebno

mesto, koje kroz korišćenje postaje priznata tačka okupljanja. Ljudi zauzimaju javni

prostor korišćenjem elemenata urbanog mobilijara ili svojim kretanjem kroz prostor.

Ovo zauzimanje, odnosno zaposedanje o kom piše Kalen, gradu daje humanost,

složenost i čini ga dinamičnim. Okruženje postaje dramski događaj.

Urbano okruženje je sredina okupirana i izmenjena od strane ljudi. Međutim,

potrebno je razumeti kako ono utiče na korisnika. Ali Madanipur (Ali Madanipour)

iznosi dva pristupa: jedan, koji se bavi analizom ljudi, i drugi, koji se bavi analizom

prostornih struktura17. U prvom pristupu, glavna pretpostavka je da različiti ljudi

interpretiraju prostor koji ih okružuje na različit način, u zavisnosti od prethodnih

iskustava. Na sličan način na koji se razumeva prostor, smatra se da je okruženje

mentalni konstrukt. Madanipur piše o istraživanju koje sprovodi Kevin Linč (Kevin

Lynch) za potrebe seminarskog rada Slike grada 1979. godine. Od učesnika iz tri

grada: Bostona, Nju Džerzija i Los Anđelesa18 je traženo da nacrtaju idealan grad,

odnosno da zamisle idealno imaginarno mesto. Ustanovljeno je da su slike koje su

sadržale elemente poput: puteva, ivica, raskršća, repera i okruga predstavljale

vizuelni užitak, emocionalnu sigurnost i pojačavale su intenzitet ljudskog doživljaja.

Ovim istraživanjem još jednom je potvrđena uzajamna veza između fizičkog i

mentalnog prostora. Takođe, ističe se značaj koji urbani prostor vrši na ljudsku

psihu. Za drugi pristup, koji se bavi analizom izgrađenih struktura, ključna je uloga

znaka. Ovaj pristup bavi se ulogom: objekata, njihove pojavnosti i događaja koji se

u njima odigravaju. Ovi elementi šalju poruku koju mi treba da protumačimo.

Njihovo značenje nije konstruisano kao intimno iskustvo, već kao rezultat procesa

poistovećivanja. Ne dovodi se u pitanje da pojedinac i dalje sagledava i ispituje

16 Gordon Kalen (Gordon Cullen), Gradski pejzaž (The Concise Townscape), Građevinska knjiga, Beograd, 2002, str. 29 17 Ali Madanipour, Design of Urban Space: An Inquiry into a Social – Spatial Process, J. Wiley & Sons, Chichester, 1996, str. 66 – 69 18 Boston, New Jersey, Los Angeles

8

svet iz sopstvene tačke gledišta. Reč je o mehanizmima koji se koriste zarad

kolektivnog ili individualnog prepoznavanja. Kada je reč o ljudskom telu, njegova

reakcija na okruženje je na instinktivnom nivou. Na primer, čovek u mračnom,

zatvorenom prostoru poput tunela oseća stešnjenost, dok se na otvorenom

prostoru poput trga oseća prijatno19. Osnovni cilj stvaranja urbanog okruženja je da

dopre do korisnika.

Dizajnerske aktivnosti se ponekad smatraju irelevantnim, nepriuštivim

luksuzom. Bilo bi pogrešno posmatrati ih kao vizuelni, a ne kao prostorni aspekt

okruženja. Pre upoznavanja prostora, suočeni smo sa vizuelnim doživljajem.

Preduslov za doživljaj prostora jeste njegova vidljivost. Dizajn ne sme biti

izjednačen sa pojavnošću. Sud o tome šta je dobar ili loš dizajn uglavnom ostaje

subjektivan. Dizajneri kao individue slobodno iskazuju svoj subjektivni svet, pa je

njihov odabir estetike je integralni deo ovog kreativnog procesa. „Estetički sud je u

tolikoj meri opravdan, što se trudi da opravda iskustvo individue, kroz

prezentovanje razloga koji su validni za ostale“20. Neophodno je da dizajner bude

uključen u sve aspekte forme koju kreira. Potrebno je sve elemente okruženja

povezati u celinu. Sama prostorna struktura može biti posmatrana kao skulptura,

ukoliko se uklopi u pejzaž. Detalji u javnom prostoru takođe mogu da imaju

sopstveni život. Elementi urbanog mobilijara ili konstruktivne osobenosti mogu da

plene svojom formom i izgledom, pre nego proizvodi poput skulptura i plakata, od

kojih se očekuje da privlače pažnju. Tvrdi se da je dizajn „proces u kom dizajneri

iskazuju svoje estetičke kreacije i traže rešenje za funkcionalne potrebe“21. Likovno

izražavanje i promišljanje korišćenja prostora najbolje govori o poslu dizajnera.

Pretpostavka je da je svestan cilj dizajnera da usavrši i transformiše urbano

okruženje. U potrazi za novim formama i mogućnostima, dizajn predstavlja

istraživačku delatnost. Dizajner može da pronađe rešenje iz mnogih izvora:

istorijske situacije, teorijskog konstrukta, svakodnevnih scena ili događaja. Zbog

ovoga dizajneri pokazuju veliki interes po pitanju: ekonomskih, socijalnih,

umetničkih i estetskih problema..

19 Gordon Kalen, str. 10 20 Roger Scruton, The Aesthetics of Architecture, Methuen, London, 1979 21 Ali Mandapour, str. 120

9

Slike idealnog okruženja neretko se povezuju sa političkim kontekstom, koji

reguliše oblikovanje prostora. Goran Petrović i Darko Polić se okreću Velikoj

Britaniji, kao zemlji koja se, po njihovom mišljenju, na najpravilniji način bavi

urbanim dizajnom. Prakse u Velikoj Britaniji podrazumevaju očuvanje graditetljskog

nasleđa i poštovanje ambijentalnih karakteristika. Postignuti su izvandredni

rezultati u stvaranju novih prostornih vrednosti. Kako bi se dobila mesta koja se

odlikuju lepotom i posebnim identitetom, razmatraju se aspekti: odnosa prema

životnoj sredini, društvene jednakosti i ekonomske izvodljivosti. Drugi primer je

komunističko društvo, koje je izvorno propagiralo kolektivizam. Građeni su veliki

kompleksi sa unutrašnjim i spoljašnjim regijama dizajniranim za javne funkcije, koje

promovišu zajedništvo22. Vremenom, dizajn postaje glavni faktor u potrošnji.

Komodifikacija još uvek nije osetna u produkciji struktura u javnom gradskom

prostoru, jer ne postoji velika potražnja za njima. Prostor bi mogao postati tretiran

kao roba zbog: kontrolisanog pristupa, okruženja potpuno kontrolisanih nadzorom i

utvrđivanja jasnih granica. Javni prostor ne bi smeo da postane standardizovan, jer

je okrenut javnosti. On mora da nudi mogućnost pripadnicima različitih: etničkih,

staležnih, polnih i starosnih grupa da se izmešaju. On mora da predstavlja prostor

za socijalizaciju. U njemu ne sme da dolazi do segregacije. Urbani prostor tretira

ljude kao zajednicu. On je najbitniji deo naših gradova. To je mesto na kom se

dešava najveći broj ljudskih kontakata. Socijalni odnosi uzrokuju promenu i

dinamiku u sklopu urbanog prostora.

4. CHILL ZONE

Izraz Chill (out) zone dolazi iz engleskog jezika. Ne postoji adekvatan izraz za

ovu vrstu prostora na srpskom jeziku. Zbog toga se koristi strani izraz. Glagol chill i

frazalni glagol chill out se koriste u neformalnom govoru. Mogli bi biti prevedeni

kao: kulirati, blejati, visiti, ili otpadati (teški oblik višenja23). Ove reči su u upotrebi u

srpskom slengu, u okviru pripadnika mlade starosne grupe. One označavaju:

provođenje vremena u opuštenom maniru, dosađivanje, gubljenje vremena,

22 J Gilison, The Soviet Image of Utopia, The Johns Hopkins University Press, Baltimore, 1975 23 http://vukajlija.com/visiti/5225 Vreme preuzimanja: 21.06.2015, 19:00

10

druženje i socijalizovanje u javnosti. „Čil zona je mesto za opuštanje i razgovaranje

sa prijateljima u prijatnom okruženju“24. Ova definicija je nedovoljna, jer izostavlja

neke od funkcija ovog prostora. Pored relaksacije i razgovora sa prijateljima, ove

zone služe i za: konzumiranje hrane, pića i duvanskih proizvoda, spavanje,

osamljivanje, provođenje vremena sa partnerom ili partnerkom, stvaranje novih

kontakata. To je „prostor pogodan za relaksaciju nakon energičnog plesanja“25, što

je tačno, samo u slučaju kada je reč o odmaralištu na muzičkom događaju. Čil

zona je sastavni deo svih masovnih događaja. U zavisnosti od manifestacije čiji je

deo, ona menja svoju ulogu.

5. STUDIJA SLUČAJA

Primeri prostora za odmor su odabrani na osnovu: funkcionalnih, etsetskih i

ambijentalnih kvaliteta koji su u njima prepoznati. Prilikom analize studija slučaja,

razmotreni su sledeći kriterijumi: odnos između postojećeg ambijenta i prostora za

odmor; umetnički koncept; upotreba sredstava; kao i tip korisnika za koje je

struktura kreirana. Odabrani su relevantni primeri sa muzičkih festivala, prostor za

odmor u javnom gradskom prostoru, kao i prostor koji nije stvoren kao čil zona. Cilj

sprovedenog istraživanja je identifikovanje zajedničkih vrednosti prostora za

relaksaciju.

5.1 Amococo – Architects of Air

Kompanija Arhitekte vazduha (Architects of Air26) koristi dostignuća iz oblasti

pneumatike27 za stvaranje prostora za odmor. Osnivač Alan Parkinson počinje da

se bavi pneumatskim skuplturama i eksperimentisanjem sa plastikom kao

osnovnim materijalom u periodu 1980 – ih. Njegova namera je da se kod publike

24 http://www.urbandictionary.com/define.php?term=chillzone Vreme preuzimanja: 17.06.2017., 14:34 25 http://dictionary.reverso.net/english-definition/chill%20zone Vreme preuzimanja: 17.06.2017., 14:47 26 http://www.architects-of-air.com/ 27 Pneumatika je nauka I tehnička disciplina o kretanju vazduha i gasova. Naziva se i aeromehanika.

11

postigne efekat začudnosti putem svetlosti i boje. Svaki luminarijum28 ima

jedinstveni dizajn. Luminarijum pod nazivom Amokoko (Amococo) je bio korišćen

kao zona za relaksaciju na mađarskom muzičkom festivalu Ziget (Sziget29) 2016.

godine. Zatvorena struktura negira spoljašnji prostor. Ne postoji odnos između

lokacije i luminarijuma. Amokoko je originalno osmišljen 2008. godine i nije bio

predviđen za čil zonu muzičkog festivala Ziget. Ipak, ovaj rad kompanije Arhitekte

vazduha je uspešno odgovorio na karakterističnu estetiku Ziget festivala. Od svih

radova ove kompanije, on najviše podseća na lavirint. Ovaj efekat stvoren je

repeticijom velikog broja tunela i prolaza. Korisnici prostora prolaze kroz tunele, na

čijim stubovima mogu da se odmore. Glavni motiv je tzv. okulus, jajolik prozor kroz

koji je propuštena difuzna svetlost. Postoje: Crvena, Plava, Zelena soba i

Centralna kupola, čiji se plafon preliva u duginim bojama. Upotrebom boje, svaki

od pojedinačnih ambijenata generiše drugačiji doživljaj kod posetilaca. Intenzivne

boje i nadrealni prostor odgovaraju potrebama festivalske publike.

Slika 1.a Slika 1.

Crvena soba Gumeni stubovi kao urbani mobilijar

28 Lat. svetlost, svetiljka. U ovom kontekstu označava prostornu strukturu. 29 http://rs.szigetfestival.com/

12

5.2 Portals – Phillip K. Smith III

Filip Kej Smit (Phillip K. Smith III30) je samostalni umetnik. Sarađivao je sa

Koačela festivalom (Coachella Valley Music and Arts Festival31) 2014. godine,

nakon čega ponovo biva angažovan za kreiranje čil zone dve godine kasnije.

Instalacija koja nosi naziv Portali (Portals) koristi oblik kruga kao glavni motiv. U

toku dana, ona pruža zaklon od sunca, jer sadrži mnoštvo natkrivenih prostora za

sedenje. Festival se održava u pustinjskoj dolini, zbog čega je neophodno da zona

za odmor bude aktivna tokom dana. Upotrebom ogledala kao materijala, ističe se

značaj prirodnog okruženja. Artificijelna struktura je organski saživljena sa

lokacijom. Tokom noći se aktiviraju svetlosne skulpture u obliku portala. Glavni

koncept autora jeste „uspostavljanje intimnog odnosa sa bojom“32. Filip Kej Smit

tvrdi da svetlost i boja mogu da pruže meditativno iskustvo na događajima koji

umeju da budu iscrpljujući. Koačela festival posećuju brojne poznate ličnosti.

Festival je danas prestižan i posvećena mu je velika medijska pažnja. Prostor za

odmor je estetizovan i vizuelno atraktivan, u skladu sa visokim zahtevima festivala.

Slika 2.a Slika 2.b

Korišćenje čil zone u toku dana Svetlosne skulpture

30 http://pks3.com/ 31 http://splash.coachella.com/ 32 http://www.desertsun.com/story/life/entertainment/music/coachella/2016/04/17/coachella-portals-phillip-k-smith/83167468/ Vreme preuzimanja: 17.06.2017., 21:02

13

5.3 The Dome

Kupola (The Dome) je zvanična čil zona na Ozora (O.Z.O.R.A.33) muzičkom

festivalu od 2013. godine. Ozora se održava u istoimenom naselju u Mađarskoj.

Prostorna struktura se uklapa u lokaciju za koju je namenjena. Pretpostavka je da

je forma Kupole inspirisana unapred odabranom lokacijom. Prikazivanjem

psihodeličnih projekcija na plafonu, kao dominantnom elementu, stvara se

ambijent. Ova odmarališna zona ne sadrži elemente urbanog mobilijara. Logična

pretpostavka je da korisnici leže na podu kako bi posmatrali projekcije. Međutim,

posetioci Kupole radije nastavljaju da plešu. U ovom prostoru se muzika pušta

neprekidno i ambijentalnog je tipa. Posetiocima ove manifestacije lagano njihanje

uz muziku predstavlja vid relaksacije. U slučaju da su previše iscrpljeni, mogu da

sednu ili legnu na pod i posmatraju projekcije. Ozora je festival psihodelične

muzike, stoga je tempo ovog muzičkog žanra i samog festivala brži. Pojam čil zone

je u ovom kontekstu drastično promenjen.

Slika 3.a Slika 3.b

Psihodelične projekcije Uklapanje Kupole u postojeći ambijent

33 https://ozorafestival.eu/

14

5.4 Swing time – Höweler + Yoon Architecture

Huvler i Jun (Höweler + Yoon34) je arhitektonski studio koji povezuje

arhitekturu, umetnost i pejzaž. Erik Huvler (Eric Höweler) i Medžin Jun (윤미진)

teže da kroz arhitekturu kao medij uspostave odnos sa širom javnošću. Bave se

interaktivnim instalacijama u javnom gradskom prostoru. Vreme za ljuljanje (Swing

time) je igralište u bostonskom parku iz 2014. godine35. Čitav park je efemernog

karaktera i nalazi se u industrijskoj zoni. Kreiran je kako bi privukao tehnološke

kompanije u to područje. Lokacija i prostorna instalacija prate stroge geometrijeske

forme. Instalacija podseća na tradicionalne ljuljaške od gume i kanapa. Čine je

ljuljaške u obliku prstenova sa LED osvetljenjem. U zavisnosti od toga da li su u

upotrebi, menjaju boju iz bele u ljubičastu. Nude mogućnost samostalnog odmora i

u paru. Multiplikacijom prstenova stvoren je novi tip urbanog igrališta, koji je

namenjen deci i odraslima. Huvler ističe da Vreme za ljuljanje angažuje ljude svih

starosnih dobi da se igraju i odmore36. Kada je u pitanju zona za odmor u javnom

gradskom prostoru, struktura ciljne grupe je složena. Vreme za ljuljanje menja

svoju funkciju u zavisnosti od toga kome se obraća. Deca ovu interaktivnu

instalaciju tretiraju kao prostor za igru, dok se stariji prema njoj ophode kao prema

prostoru za odmor. Kretanje prstenova doprinosi osećaju lagodnosti. Upotrebom

ovog univerzalnog oblika, na istom elementu je moguće sedeti ili ležati. Različite

mogućnosti korišćenja su najveća vrednost instalacije arhitektonskog studija

Huvler i Jun

Slika 4.a – Instalacija noću Slika 4.b – Instalacija danju

34 http://www.howeleryoon.com/ 35 http://www.howeleryoon.com/projects/swing-time Vreme preuzimanja: 18.06.2017., 08:54 36 https://www.dezeen.com/2014/09/25/howeler-yoon-architecture-swing-time-playground-boston-glow-in-the-dark/ Vreme preuzimanja: 18.06.2017., 09:13

15

5.5 Visiona 2 – Verner Panton

Između 1968. i 1972. godine, kompanija Bejer (Bayer37) angažuje umetnike

da kreiraju izložbene prostore na temu savremenog života38. U svom drugom radu

Viziona 2 (Visiona 2), Verner Panton se u potpunosti fokusira na pitanje života u

budućnosti. U ovom radu, on odbacuje tradicionalno shvatanje životnog prostora

sa jasno pripisanim funkcijama. Viziona 2 predstavlja predah od tradicionalnog

načina života. Stvarnost je u potpunosti negirana. Ovaj rad nema nikakve veze sa

spoljašnjim svetom. Ne postoji veza između lokacije i unutrašnjeg prostora, što je

deo umetničkog koncepta. Stvoreno je veštačko okruženje u kom je svaki segment

univerzalan i može služiti za niz različitih aktivnosti. Dominantne boje su: plava,

crvena i žuta. Propuštanjem svetla kroz sintetičke materijale od kojih je ova soba

napravljena, stvoren je lucidan i fantastičan prizor. Iako je kreiran za farmaceutsku

kompaniju, ovaj rad se u najvećoj meri obraća ljudima sa formalnim umetničkim

obrazovanjem, kao i svim ljubiteljima umetnosti. Prostor nije bio otvoren za javnost.

Važno je napomenuti da ovaj primer nije čil zona u klasičnom smislu. On bi to

mogao biti, posmatran iz današnjeg konteksta, zbog načina na koji se odnosi

prema ljudskom telu i koristi sredstva.

Slika 5.a – Modeli demonstriraju život u Vizioni 2 Slika 5.b – Viziona 2

37 Bejer je nemačka farmaceutska i hemijska kompanija, čiji je prvi i najpoznatiji proizvod bio aspirin. 38 http://www.design-museum.de/en/exhibitions/detailpages/visiona.html Vreme preuzimanja: 18.06.2017., 09:46

16

5.5 Zaključak studije slučaja

Svaki od primera se odnosi prema prostoru na jedinstven način. Pošto su u

pitanju prostori koji su najaktivniji noću, osvetljenjem i bojom se gradi ambijent.

Svako odmaralište odgovara prilici za koju je namenjeno. To znači da posmatranje

psihodeličnih projekcija i plesanje uz ambijentalnu muziku predstavlja odmor na

Ozora muzičkom festivalu, što ne bi bio slučaj na muzičkom festivalu drugog tipa.

Uzet je u obzir i kontekst u kom se prostor nalazi. Na primer, Koačela festival se

održava u Kaliforniji39, zbog čega je potrebno pružiti posetiocima zaklon od sunca.

Pojam čil zone je relativan. Menja se u zavisnosti od tipa manifestacije koje je deo i

publike kojoj se obraća.

6. EGZIT FESTIVAL

6.1 O festivalu

Egzit je muzički festival koji se održava u letnjem periodu na

Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu. Festival je osnovan 2000. godine, a

njegovi osnivači su: Dušan Kovačević, Bojan Bošković i Ivan Milivojev. Festival se

održava jednom godišnje i traje 4 dana40. Sa prosečnih 15 do 20 bina41, od kojih je

svaka posvećena određenom muzičkom žanru, Egzit nudi veoma bogat sadržaj.

Pojavi ovog muzičkog festivala prethodili su studentski protesti 1996/7.

godine. Duh ovog protesta je upisan u ideologiju Egzit festivala. Kako mu i samo

ime govori42, ovaj muzički festival je predstavljao „beg iz apatije i izlaz iz decenijske

situacije“43. Ukoliko pogledamo kroz istoriju, pronaći ćemo mnogo primera u kojima

je muzika služila kao sredstvo za suzbijanje nezadovoljstvа. Renesansno – barokni

39 Koačela festival se održava u gradu Indio, California, koji se nalazi u severnom delu Kolorado pustinje (Colorado Desert) 40 Izuzetak je 2017. godina, u kojoj je festival trajao 5 dana. 41 Main Stage, Dance Arena, Fusion Stage, Explosive Stage, No Sleep Novi Sad, Reggae Stage, Gaia Experiment Stage, Latino Stage, Urban Bug Stage, AS FM Stage, Disco Zone, Silent Disco, Arena Cineplex, Pachamama Zone, Future Shock Stage, Beats & Bass, World Chill – Inn Stage, Tunnel Stage. 42 Lat. Exit (ex – napolje, ire – ići) – on ili ona izlaze napolje 43 http://exitfest.org/2/20%20godina%20EXIT%20aktivizma%20-%20compressed.pdf Vreme preuzimanja: 19.06.2017., 15:09

17

festivali u Italiji su služili za razonodu naroda, kako bi se skrenula pažnja sa

političkih dešavanja44. Rat u Vijetnamu je inspirisao Leto ljubavi 1967. godine i

doveo do stvaranja hipi pokreta45. Na isti način, Egzit festival je stvoren kao

radikalizacija protesta. Ovo je bio pokušaj da se na nekonvencionalan način

motiviše, pokrene i animira javnost. U Beogradu, u Kolarčevoj ulici, bila je

postavljena preteča današnjeg mejnstejdža46. Protestna žurka je trajala 7 dana.

Na ovaj način, „omladina je pištaljkama, muzikom, kuvanim vinom i čajevima punila

ljude energijom“47. Ova žurka je reprezentovala želju mladih da ne ostanu pomireni

sa situacijom u zemlji.

1999. godine, javlja se potreba da se napravi protestni

koncert. U tom trenutku, zemlja je tek izašla iz bombardovanja.

Ideja je realizovana godinu dana kasnije. Uoči prvih

demokratskih izbora, formalno počinje nulti Egzit. Na Štrandu48

su se Novosađani, ali i gosti iz drugih gradova uz kulturno –

umetničke sadržaje borili protiv režima Slobodana Miloševića.

Svakog dana održavane su žurke i koncerti, organizovane su

tribine i diskusije, izvođene su pozorišne predstave i

performansi i prikazivani su filmovi. Nulti Egzit je trajao sto dana

i noći. Glavni cilj je bio motivisati ljude, naročito omladinu, da

izađu na glasanje. Poslednji koncert bio je održan 22.septembra

2000, dva dana uoči glasanja za predsedničke izbore pod

nazivom „EXIT sistemski virus 2000 – Gotov je“49. Leto nakon

pada starog režima, muzičkim festivalom Egzit je proslavljeno

ispunjenje prve misije.

Slika 6. – Flajeri sa nultog Egzit–a

44 Miroslava Lukić Krstanović, Spektakli XX veka: muzika i moć, Etnografski institute SANU, Beograd 2010, str. 90 45 http://www.coldwar.org/articles/60s/summeroflove.asp Vreme preuzimanja: 19.06.2017., 15:25 46 Main Stage – Uslovno rečeno glavna bina na Egzit festivalu. 47 Branko Rosić, Uvodnik u: 20 godina EXIT aktivizma, EXIT fondacija, Novi Sad, 2017, str. 5 48 Štrand je novosadska plaža na Dunavu. 49 http://exitfest.org/2/20%20godina%20EXIT%20aktivizma%20-%20compressed.pdf Vreme preuzimanja: 19.06.2017., 16:32

18

Društvena angažovanost mladih je nastavljena kroz niz aktivnosti. Osnivanjem

EXIT fondacije50 društvene aktivnosti traju tokom čitave godine. Festival se u

narednim godinama bavio: ukidanjem viza, pružanjem pomoći ugroženim

predelima, poštovanjem etničkih, seksualnih i drugih različitosti, podizanjem

ekološke svesti, stipendiranjem i zapošljavanjem studenata u okviru festivala,

borbom protiv zavisnosti,... Putem kulturno – umetničkih sadržaja i različitih akcija,

festival je uspeo da poboljša uslove za mlade ljude u Srbiji.

Egzit koristi kredibilitet i slavu koju je stekao radi promovisanja vrednosti. On

i dalje vrši svoju misiju, ali na mnogo suptilniji način. Egzit se značajno udaljio od

svoje prvobitne ideje. Ovome svedoči činjenica da se na oficijelnom sajtu festivala

ne mogu pronaći informacije o njegovom početku. Ističe se sledeće:

„Naša misija je da iniciramo pozitivne društvene promene i ubrzamo evoluciju ljudske

svesti koristeći kreativne industrije, vrhunske globalne umetničke, obrazovne i humanitarne

događaje, kao put za prenošenje poruke ljubavi i slobode čitavoj planeti. A sve ovo u cilju

ispunjenja naše vizije – čovečanstva i zemlje u harmoniji, kako na lokalnom i regionalnom,

tako i na globalnom nivou.“51

U poslednjih nekoliko godina Egzit je postao izuzetno komercijalan. Misija koju

ističe je površna. Namenjena je privlačenju što većeg broja publike i ne bavi se

stvarnim problemima u društvu. Egzit je postao vrsta turističke atrakcije. „Osim što

su važan deo turizma, open air festivali, odnosno festivali na otvorenom postali su

neizostavan deo dešavanja za vreme letnjeg perioda“52. Teško je odrediti po čemu

se onda ovaj festival izdvaja od ostalih. Uspeh je što je uspeo da približi Srbiju

svetu. Tačnije, doveo je svet u zemlju koja i dalje pati od posledica ’90 – ih godina.

Trenutno, on se proširio na zemlje u regionu. 2017. godine, održan je u 4 zemlje, a

to su: Srbija, Crna Gora, Hrvatska i Rumunija. Regionalno povezivanje i pomirenje

jesu deo misije ovog festivala. Međutim, stiče se utisak da je proširenje isključivo

marketinški potez. Ove godine, festival je održan pod nazivom Love fest. Diplomski

rad neće pratiti tematiku festivala. Danas Egzit predstavlja odbranu od turbo folk

50 http://fondacija.exitfest.org/ 51

http://www.exitfest.org/sr/exit-vrednosti Vreme preuzimanja: 21.06.2017., 19:15 52 Miroslava Lukić Krstanović, str. 91

19

ikona53. Jednom godišnje, mladim ljudima je ponuđen kvalitetan i raznovrstan

program na jednom mestu. Međutim, ulaznice su nepriuštive za veliki broj

posetilaca iz Srbije. Imajući u vidu prosečne troškove jednog studenata, dolazak na

Egzit podrazumeva velika odricanja. Posetiocima iz drugih zemalja je putovanje na

jedan ovakav festival pristupačno. Egzit mora da bude dostupan publici kojoj se

obraća. On ne sme da promeni svoju ciljnu grupu. Započet je kao projekat stvoren

od mladih – za mlade. Pripadnicima mlade starosne populacije je Egzit festival i

dalje potreban.

6.2 Čil zone na Egzit festivalu

Na Egzit muzičkom festivalu postoji veći broj manjih čil zona. Na zvaničnom

sajtu festivala, jedna od njih je istaknuta kao oficijelna zona za odmor. Kao takva,

ona odstupa od ostalih po pitanju dizajna i sadržaja koji nudi korisnicima. 2017.

godine, Pachamama zone54 je predstavljala glavni prostor za relaksaciju. Ova,

nova zona Egzit festivala je otvorena pod pokroviteljstvom Sensa55 magazina.

Prateći ovogodišnju tematiku festivala koji obeležava pola veka od Leta ljubavi, ova

čil zona je nastojala da ponudi korisnicima različite meditativne sadržaje. Cilj je da

se kroz praktikovanje različitih rituala

uživalac dovede do stanja više svesti. Neki

od njih su: ležanje na joga prostirkama uz

vibracije drevnih muzičkih instrumenata,

praktikovanje joge i borilačkih veština,

grupno meditiranje, alternativne metode

kreativnog izražavanja i radionice

posvećene povezivanju sa Univerzumom.

Slika 7 – Najava za Pachamama zonu

53 Srđa Popović, Temelj EXIT – a – Šakom u glavu! u: 20 godina EXIT aktivizma, EXIT fondacija, Novi Sad, 2017, str. 15 54 Pachamama – Majka zemlja je boginja poštovana od strane domorodaca planinskog venca Anda. http://www.exitfest.org/sr/news/exitova-oaza-mira-na-novoj-pachamama-zoni 55 http://www.lovesensa.rs/

20

Ideja o ovoj čil zoni je ostala romantizovana. Konvencionalna postavka je

podrazumevala lazy bag fotelje na podu i frontalnu binu na kojoj izvođači sviraju

muzičke instrumente. Prometna lokacija je onemogućavala spiritualno iskustvo.

Dodeljivanje novog konteksta određenim prostorima je karakteristično za Egzit

festival. Tematika koja se propagira nije osetna. Promovisanje ove čil zone se još

jednom pokazalo kao marketinška strategija i manipulacija. Ostale zone za odmor

su takođe pod pokroviteljstvom sponzora. Najčešće je na mestima za odmor

moguće kupiti proizvode kompanije koja sponzoriše čil zonu i podržava sam

festival. Čil zona je jedini prostor koji muzičkom festivalu ne donosi profit, zbog

čega se u njega ne ulaže. Uvođenjem nove funkcije čil zone – reklamiranja

proizvoda, ovaj problem je rešen. Ipak, uvođenje reklama u prostor za odmor je

kontadiktorno. Ovim gestom se primarna funkcija zanemaruje. Situacija može da

se uporedi sa javnim prostorima u tržnim centrima. Ali Mandapour tvrdi da ovi

prostori imaju „funkciju slobodnog vremena koje je povezano sa kupovinom,

umesto da dopuštaju aktivnu socijalnu funkciju, kao što je komunikacija među

subjektima“56 Važno je istaći da cilj zona za odmor u tržnim centrima nije da pruži

zaklon i podstakne interakciju među korisnika. Odmaranje i provođenje slobodnog

vremena je podređeno isključivo komercijalnim interesima. Korisnici su viđeni

isključivo kao individue koje koriste trgovinski prostor. Gordon Kalen napominje da

oglašavanje u javnom gradskom prostoru „vređa osećaj udobnosti“57. Ono

vulgarizuje životnu sredinu i degradira javni ukus. Reklame su neprimerene

prostoru za odmor, bilo da je on u: javnom gradskom prostoru, tržnom centru ili na

muzičkom festivalu. Prostor za odmor je neizostavan deo u svakoj okolini u kojoj

se nalazi veliki broj ljudi. On može da se iskoristi da prikaže drugačiju vrstu

kreativnog izraza. Na muzičkom festivalu Egzit čil zone su kreirane sa predvidivim

elementima urbanog mobilijara. Lazy bag fotelje i nekolicina ljuljaški su

najjednostavnije i najpovoljnije rešenje. Na Egzit festivalu se ova postavka

eksploatiše godinama. Njena prednost je što nudi udobnost, a nedostatak je što

ograničava broj korisnika. Čil zone su predviđene za 10 do 20 ljudi. U proteklih

nekoliko godina, broj posetilaca Egzit festivala prevazilazi kapacitete

Petrovaradinske tvrđave. 2017. godine, kroz 5 dana ovog muzičkog festivala je

56 Ali Mandapour, str. 151 57 Gordon Kalen, str. 152

21

zabeleženo 215.000 posetilaca. Rekord posećenosti se svake godine obara.

Shodno tome, neophodno je da čil zona bude predviđena za veći broj ljudi.

Korisnici čil zone neretko čekaju da se oslobode elementi urbanog mobilijara. Osim

sedenja na podu, ne postoji alternativno rešenje. Zona za odmor mora da bude

dovoljno prostrana kako bi ispunjavala svoju osnovnu funkciju. Svojom prostornom

konfiguracijom i likovnim izrazom, ona može da doprinese uspostavljanju novih

vrednosti na festivalu.

Slika 8 – Converse58 chill out zone

7. LOKACIJA

7.1 Petrovaradinska tvrđava

Petrovaradinska tvrđava predstavlja jedno od najkompleksnijih i najbolje

očuvanih dostignuća fortifikacijskog graditeljstva južnog dela Evrope59. Ona

ujedinjuje sklad i monumentalnost vojne arhitekture i prirodno okruženje.

Petrovaradinska tvrđava je postala jedan od simbola grada Novog Sada. Locirana

je u jugoistočnom delu Panonske nizije. Nalazi se na desnoj obali Dunava i prostire

58 Converse je američki brend obuće. 59 http://www.novisad.rs/lat/petrovaradinska-tvrdava-1 Vreme preuzimanja: 18.07.2017., 11:43

22

se na površini od 100 hektara. Njena najviša kota je 125 metara nadmorske visine.

Petrovaradinska stena je zbog povoljnih: geografskih, geoloških, klimatskih i

hidrografskih uslova predstavljala pogodan prostor za naseljavanje. O kontinuitetu

naseljavanja Petrovaradinske stene svedoče materijalni ostaci koji uključuju

istorijske slojeve brojnih kultura60. Izgradnja Petrovaradinske tvrđave je počela

1692., a završena je 1780. godine. Građena po planovima austrijskih vojnih

inženjera: Matijasa Kajzersfelda (Mathias Kaisersfeld), Luiđija Ferdinanda Marsiljija

(Luigi Aloysius Ferdinand Marsigli) i Mikaela Vamberga (Michael Wamberg)61.

Tokom ratnih vremena nikada nije bila osvojena ni značajno oštećena. 1948. je

proglašena spomenikom kulture, dok je 1991. godine proglašena za nepokretno

kulturno dobro od velikog značaja62. Revitalizacija Petrovaradinske tvrđave je

započeta neposredno nakon preuzimanja većeg dela kompleksa od strane vojnih

vlasti. Kompleks je demilitarizovan i prilagođen: turističkim, edukacijskim i kulturnim

funkcijama. Zbog vandalizma i nedovoljne brige dolazi do njenog oštećenja. Ipak,

očuvani su specifičan ambijent i autentična forma Petrovaradinske tvrđave. U

projekat zaštite i negovanje istorijskog nasleđa ovog spomenika kulture uključeni

su grad Novi Sad i Egzit festival.

7.2 Lokacija za čil zonu

Prostor odabran za idejno rešenje čil zone se nalazi u istočnom delu Gornje

tvrđave. Obuhvata deo zemljanog šanca koji je štitio kapiju Karla VI. Prostor je

odabran zbog izrazitih ambijentalnih kvaliteta koje poseduje. Na karti valorizacije

objekata Petrovaradinske tvrđave obeležen je kao prostor ambijentalne vrednosti63.

Linearna prostorna dominanta je bedem od opeke prekriven bršljenom. Njegova

visina je 10, a dužina 51,5 metara. Naspram njega se nalazi bedem čija je visina

60 https://sites.google.com/site/caripetrovaradinsketvrdjave/istorija/istorija-tvrdjave Vreme preuzimanja: 18.07.2017., 20:15 61 http://www.novisad.rs/eng/petrovaradinska-tvrdava Vreme preuzimanja: 18.07.2017., 20:35 62 http://www.vreme.com/cms/view.php?id=926069&print=yes Vreme preuzimanja: 18.07.2017., 12:12 63 Slobodanka Babić i Ivana Korać, Karta valorizacije objekata u: Petrovaradinska tvrđava, prostorna kulturno istorijska celina – Osnovni elaborat za arhitekturu, Zavod za zaštitu spomenika kulture Novog sada, Novi Sad, 2011, deo elaborata IV, list V

23

3,5 metara. Širina šanca varira od 8 do 11,5 metara. 3 bagremova drveta prirodno

upotpunjavaju prostor šanca po dužini. Tekstura opeke i biljke koje su saživljene sa

prostorom donose toplu atmosferu. Prostor je završen kaponirom64.

Slika9.a – Pogled na zadnji deo šanca Slika 9.b – Pogled iz zadnjeg dela šanca

Gornja tvrđava nalazi se na najvišoj koti petrovaradinske stene, na mestu

nekadašnjeg srednjovekovnog ugarskog utvrđenja – Cistercitskog samostana.

Izgrađena je u prvoj fazi gradnje Petrovaradinske tvrđave, od 1692. do 1728.

godine. Spoljna istočna kapija, ili Kapija Karla VI se nalazi u ravelinu65. Ona

predstavlja jedan od najnovijih delova Petrovaradinske tvrđave. Dok su ostali

delovi tvrđave građeni prema unapred određenim pravilima, za kapije su inženjeri

imaju apsolutnu umetničku slobodu66. Izgradnja kapije, kao i čitave tvrđave je

završena 1780. godine67. Ispod nje se nalazi dubok i širok šanac. On je premošćen

sa najdužim drvenim mostom na tvrđavi, koji nose tri potporna lučna stuba. Drveni

most se mogao lako rasklopiti u slučaju opasnosti. Preko šanca je uvek građen

64 Kaponir (franc. caponnière – kokošinjac; niša) je tip fortifikacijske strukture koji se postavlja u jarku, a služi za odbranu prolaza na dnu jarka uz pomoć lakog oružja ili manjih topova. 65 Ravelin je spoljašnje utvrđenje trouglastog oblika. 66 Nenad Šeguljev, Tvrđava od papira: sećanja na jednu kapiju, Scenatoria, Novi Sad, 2015, str. 8 67 http://hr.rs/mini-zeleznica-za-podzemlje-nadzemlje-tvrdave/ Vreme preuzimanja: 19.07.2017., 11:57

24

most koji se nadovezivao na kapiju. Šanac je prva linija odbrane jedne tvrđave i

mogao je biti suv ili ispunjen vodom ili blatom. Pretpostavlja se da ovaj šanac nije

bio ispunjen takvim sadržajem zbog postojanja kaponira. Njegova osnovna uloga

je bila da onemogući pristup bedemima68. Jedini način da se ukloni njegova

zaštitna sposobnost je zatrpavanje raznim materijalom. Napadači bi često tokom

dana napunili šanac, kako bi ga opsađeni u toku noći vraćali u prvobitno stanje.

Tadašnje zanatlijsko – trgovačko naselje, danas poznato kao Novi Sad, u to vreme

je nosilo naziv Petrovaradinski šanac (Peterwardeiner Schantz)69. Naziv koji je

tada bio u upotrebi je značio da je to naselje deo susredne oblasti.

Slika 9.c – Pogled sa visine

Prostor predviđen za čil zonu se sagledava

sa visine. Pristupa mu se stepeništem koje se

za vreme Egzit festivala montira pored

drvenog mosta. Kroz istoriju festivala je

menjao svoju ulogu. Neke od bina koje su se

tu ranije nalazile su Roots & Flowers Stage i

Peep Show, a tokom proteklih nekoliko godina

je to Gaia Experiment Trance Stage.

Organizatori festivala ne uspevaju da pronađu

odgovarajuću namenu ovom prostoru. On je

lokacijski izolovan u odnosu na ostale bine. U kontekstu bavljenja prostorom za

odmor, bitno je analizirati psihološki efekat koji ostavlja na korisnika.

Najdominantnija odlika šanca jeste to, što se nalazi ispod reperne crte. Površina

ispod opšteg nivoa poprima „intimnu i ušuškanu prirodu“70. U prošlosti je

topografija korišćena da iskaže spiritualnu nadmoć71. U drevnoj Mesopotamiji, na

prirodnim platformama su podizane citadele72. U Grčkoj su na uzvišenjima podizani

hramovi u čast bogova, kako bi im bilo omogućeno da posmatraju grad sa te

68 http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=3933.0 Vreme preuzimanja: 19.07.2017., 12:26 69 http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=337710&title=269.+ro%C4%91endan+Novog+Sada

Vreme preuzimanja: 19.07.2017., 12:38 70 Gordon Kalen, str. 175 71

Ali Mandapour, str. 36 – 37 72 Citadela je u drevnoj Mesopotamiji bila kuća vladara i sveštenika.

25

pozicije. U Aziji i Srednjem Istoku su uzvišeni prostori bili birani zbog izvora sveže

vode. U današnje vreme se u Kaliforniji rezidencije grade na uzdignutim mestima

radi sigurne udaljenosti od kriminala i zagađenja. Moćni ljudi su oduvek birali više

tlo. Ono simboliše: superiornost, ovladavanje, autoritet i izloženost. U Severnoj

Americi ono znači otuđenje i uskraćenje mogućnosti. Marginalizacija određenih

društvenih grupa se sagledava kao negativna socijalna pojava. Nasuprot površini

iznad opšteg nivoa, površina ispod znači: intimnost, zaštićenost i sigurnost. Atributi

ovakvog prostora čine ga pogodnim za čil zonu.

8. IDEJNO REŠENJE

8.1 Koncept

Idejno rešenje čil zone nastoji da naglasi atribute zemljanog šanca.

Efemerna struktura teži da odgovori na postojeću formu odabranog prostora.

Inspiracija za čil zonu je proizašla iz samog prostora. Priroda i arhitektura se

međusobno upotpunjuju. Bršljen prekriva monumentalni bedem od tople opeke.

Bagremovo drveće prirodno nastanjuje prostor šanca. Nažalost, za vreme Egzit

festivala drveće se najčešće poseče. Ova kontradiktornost je bila najočiglednija

kada se u prostoru šanca nalazila bina pod nazivom Roots & Flowers Stage

(Korenje i cveće). Pogrešno je narušavati harmoniju ovog prostora. Sadržaji Egzit

festivala moraju da odgovaraju Petrovaradinskoj tvđavi. Ovaj muzički festival ne

poštuje ambijentalne karakteristike zaštićenog spomenika kulture. Uklapanjem u

kontekst, čil zona uspostavlja narušeni balans. Potrebno je da prostor za odmor

odgovara prostoru za koji je namenjen, ali i festivalu čiji je deo. Kalen ističe da je

drvo, kao „organizam kom je prijatno da boravi među nama“73, najrasprostranjenije

pomagalo u formiranju gradskog prostora. Ova, „prirodna pomagala“ su poslužila

kao inspiracija za prostor za odmor. Tri bagremova drveta i bedem prekriven

bršljenom su odredili formu i karakter čil zone. Povezivanjem elemenata zatečenog

prostora je kreirana nova prostorna celina. Zona za odmor je niska i prostrana,

čime se ističu bedemi i visoko drveće. Bedem prekriven bršljenom, kao linearna

prostorna dominanta, definiše zonu za odmor po dužini. Prilaz je omogućen u vidu

73 Gordon Kalen, str.82

26

rampe pod nabigom od 5 stepeni. Dužina rampe je 9 metara. Korisniku je

onemogućen pogled na čil zonu. Rampa ga uvodi i priprema za ulazak u novi

prostor. Ideja je da zona za odmor sadrži 3 visinska nivoa. Svaki od nivoa je

određen visinom drveta koje mu pripada. Prelazi između nivoa su suptilni, kako se

korisnici ne bi dodatno umarali. Blagim visinskim razlikama stvoren je dodatni

prostor za sedenje. Zamisao je da prostor za sedenje ispod središnjeg drveta

predstavlja mesto okupljanja. Druga zona za sedenje je otvorena ka bedemu i nudi

intimniju atmosferu. Element urbanog mobilijara, namenjen za ležanje, inspirisan je

bagremom. Korisnik može da posmatra grane drveća. Svaki element je dovoljno

prostran da u njemu mogu da leže 2 osobe. Čil zona je predviđena za 80 ljudi.

Predviđeno je da, radi udobnosti, u njoj postoje jastuci. Prostor za odmor je oivičen

gvozdenim ogradama. Ukoliko se proceni da vidljivost nije dovoljna, potrebno je

markirati stepeništa i prelaske između nivoa, kako se korisnici ne bi sapleli. Na

muzičkom festivalu je veoma važno da su svi sadržaji prilagođeni posetiocima, koji

mogu biti u izmenjenom stanju svesti. Na Egzit festivalu je svake godine zabeležen

veliki broj povreda, ali i smrtnih slučajeva. Šanac se završava kaponirom koji je u

blagom padu. Korisnicima nije dozvoljen prilaz kaponiru. Čil zona zauzima prvi deo

šanca, dok se u njegovom drugom delu mogu naći ostali potencijalni sadržaji. Neki

od njih su: šank, kiosk za hranu, toalet i uplatno mesto74. Šanac je, zbog pogodne

lokacijske, zvučno izolovan od ostatka festivala. Muzički izvođač nije neophodan u

prostoru za odmor, zbog čega se idejno rešenje ne bavi ovom temom. Festival se

održava noću, zbog čega veštačka svetlost stvara atmosferu. Odabrane su boje

koje preovlađuju na Egzit muzičkom festivalu.

Slika 10 – Upotreba boja na festivalu

74 Uplatno (top – up) mesto omogućava posetiocima festivala da: kupe karticu za plaćanje pića, hrane i suvenira na festivalu, izvrše uplatu ili refundiraju sredstva.

27

Dominantne boje u čil zoni su: crvena, zelena i plava. Zona za odmor mora

da odgovara festivalu koji predstavlja. Odgovarajućom upotrebom boja, ona se

etetski uklapa u festivalski program. Postoji nekoliko različitih svetlosnih slika.

Osvetljavanjem bedema se pridaje značaj prirodnom ambijentu. Svaki od nivoa je

naglašen drugom bojom koja osvetljava bedem. Zone namenjene za sedenje su

osvetljene od gore. Elementi urbanog mobilijara za ležanje su osvetljeni tako da se

skreće pažnja na krošnje drveća. Predviđen za par ili jednu osobu, urbani mobilijar

namenjen za ležanje nudi intimno iskustvo. Boja koja se koristi za osvetljavanje

ovog elementa je toplo bela. Toplo, žućkasto osvetljenje stvara ugodnu atmosferu.

Cilj je navesti korisnika da se oseti što prijatnije i opuštenije. Različite boje imaju

drugačiji uticaj na korisnika. S obzirom na to da se rad bavi kreiranjem prostora za

odmor, bitno je razmotriti i ovaj aspekt. Crvena boja je odabrana za osvetljavanje

zona za sedenje. Korisnici ovih zona žele da razgovaraju sa prijateljima, ili

upoznaju nove ljude. Ova ekstrovertna boja je puna entuzijazma i ljubavi prema

životu i novim iskustvima. Crvena boja podstiče korisnike da sa optimizmom i

snažnim emocijama vode razgovor. Korisnici koje žele da se osame mogu da

odluče za klupu i prelaze između visinskih nivoa, koji nisu direktno osvetljeni.

Pretpostavka je da su oni u većoj meri fokusirati na ambijent u kom se nalaze.

Zelena boja podstiče na razmišljanje. Ona pozitivno ublažava efekte nesanice i

umora. Zelena boja ima umirujuće dejstvo na korisnika. Plava, boja smirenosti i

spokoja, ima slično dejstvo. Ona opušta, zbog čega je idealna za prostor za odmor.

Nemoguće je u potpunosti predvideti na koji način će posetioci Egzit festivala

koristiti čil zonu. Trenutno raspoloženje utiče na njihovo razumevanje ovog

prostora. Doživljaj prostora u najvećoj meri ostaje subjektivan.

8.2 Materijalizacija

Predviđeno je da odmaralište postoji 4 do 5 dana, u zavisnosti od trajanja

festivala. Pogodno je da struktura bude efemenog karaktera. Za idejno rešenje

odabran je sistem skela. Egzit festival koristi ovo tehničko rešenje za montažu:

bina, tribina, loža i stepeništa. Oficijalni partner festivala je kompanija Stejdž Pro

28

(StagePro75). Čačanska firma je zadužena za izgradnju: koncertnih bina, zaštitinih

ograda, montažnih stepenica i montažnih tribina za muzičke i sportske događaje.

Modul u kome se gradi čil zona je 150 x 150 cm, dok visina varira. Sistem je

ukrućen velikim brojen dijagonala. Prečnik aluminijumskih cevi je 50 mm. Zbog

neravnomernog tla je potrebno obezbediti podesive stope. Konstruktivni sistem je

prekriven deking daskama. Proizvod od termo drveta služi za oblaganje podova u

eksterijeru. Upotreba visoke temperature pri obradi drveta povećava njegovu

stabilnost i otpornost76. Pogodan je za prostore sa većom cirkulacijom ljudi. Deking

drvo je ekološki proizvod. Daske su dimenzija 3000 x 150 x 25 mm. Zbog oticanja

vode se postavljaju sa razmakom od 5 mm. U slučaju padanja kiše, specifična

tekstura onemogućava da se korisnici okliznu. Zbog nepredvidivih vremenskih

uslova, koristi se arhitektonska rasveta. Za idejno rešenje odabrani su proizvodi

kompanije Filips rasveta (Phillips Lighting77). Filips rasveta je vodeća kompanija na

globalnom tržištu osvetljenja. U idealnim finansijskim uslovima je poželjno koristiti

proizvode izuzetnog kvaliteta. Za čil zonu su odabrana 3 proizvoda. Kod svakog od

njih je izuzetno važan visok nivo zaštite od prašine i vode. Ukoliko za vreme

festivala pada kiša, rasvetna tela moraju biti vodootporna. U slučaju da je tlo suvo,

veliki broj ljudi koji se kreću i plešu dovodi do podizanja prašine. Nivo ulazne

zaštite rasvetnog tela obeležava se oznakom IP (Ingress Protection) i numeričkim

kodom. IP oznakom je određen nivo zaštite po pitanju: povreda ljudskog tela, pre

svega šake i prstiju; prašine i vode. Dve cifre predstavljaju uticaj okoline. Prva cifra

označava zaštitu od ulaska čvrstih predmeta, a druga od ulaska tečnosti78. Što je

veća vrednost cifara, to je veća zaštita. Za muzički festival na otvorenom je

potrebno da rasvetna tela imaju oznaku veću od IP65. Odabrani proizvodi kuće

Filips rasveta su obeleženi oznakom IP66. Rasvetna tela su u potpunosti zaštićeni

od prodora prašine i direktnog mlaza vode po bilo kojoj površini. Za osvetljavanje

bedema je odabran Wall Washer. Potrebno je obezbediti 50 rasvetnih tela. Wall

Washing je naziv za tehniku osvetljavanja velikih površina. Ovi sistemi stvaraju

ujednačenu svetlost i skreću pažnju na teksturu vertikalnih površina. Najčešće se

75 http://stagepro.rs/ 76 http://www.drvotrade.co.rs/deking.html Vreme preuzimanja: 17.08.2017., 09:57 77 http://www.lighting.philips.com/main/homepage?adobe_mc_ref= 78 https://www.mpl.ch/info/IPratings.html Vreme preuzimanja: 17.08.2017., 17:45

29

koristi u savremenoj arhitekturi za osvetljavanje zgrada i površina u javnom

gradskom prostoru. Ukoliko je udaljenost od vertikalne površine 500 mm, potrebno

je postaviti rasvetna tela sa razmakom od 20 – 30% od sopstvene dužine. Dužina

Wall Washera BCS459 je 609 mm, stoga se montiraju sa razmakom od 180 mm.

Rasvetna tela koja osvetljavaju bedeme se nalaze na podu. Efemerna struktura je

udaljena od bedema, tako da je omogućen prolaz za postavljanje rasvetnih tela. U

slučaju veće udaljenosti od bedema, moguće je montirati svetiljke sa međusobnim

razmakom od 50%. Rasvetno telo kompanije Filips rasveta ima 24 svetlosna izvora

jake osvetljenosti (oznaka HB – High Brightness). Moguće boje svetlosti su:

crvena, plava i zelena. Uređaj se može rotirati do 10 stepeni. Drugi tip rasvete koji

se koristi u prostoru za odmor na muzičkom festivalu Egzit je Floodlight. Ovo

rasvetno telo se najčešće koristi u eksterijeru. Odlikuju ga široki svetlosni snop i

visok intenzitet svetlosti. Ukoliko je fokusiran, može da se koristi kao scenska

rasveta. Floodlight BCP431 se koristi za osvetljavanje zona za sedenje. Potrebno

je obezbediti 6 rasvetnih tela. Ona su prikačena za sistem skela. Nalaze se na

visini od 2,5 m, kako bi bila van domašaja korisnika. Kao i prethodni primer, ima

svetlosni izvor jake osvetljenosti u: crvenoj, plavoj ili zelenoj boji. Ulazni napon je

100 – 240 volti. Srednji ugao snopa svetlosti je 40 stepeni. Kvalitet ovog proizvoda

potvrđen je UL oznakom (UL Mark). UL (Underwriters Laboratories) je nezavisna

kompanija za zaštitu na radu79. Ona je globalni lider u: testiranju, ispitivanju,

inspekciji, sertifikaciji i validaciji. Testiraju su reprezentativni uzorci koji ispunjavaju

sigurnosne standarde. Ovaj proizvod je izuzetno bezbedan za korišćenje, što je

veoma važno kada je u pitanju muzički festival. Za osvetljavanje zona za ležanje

se koristi Floodlight BCP260. Potrebno je obezbediti 5 rasvetnih tela ovog tipa.

Rasvetna tela su postavljena na podu, unutar elementa urbanog mobilijara.

Poseduju 24 svetlosna izvora u toplo beloj boji (WW – Warm White). Nijansa boje

je označena šifrom 2700 K. Temperatura svetlosti se izražava u kelvinima (K).

Svetlost temperature ispod 3000 K karakteriše žuti podton. Ova vrsta rasvete

stvara ugodan ambijent, zbog čega se koristi u: restoranima, hotelima, spavaćim

sobama i bibliotekama. Oznaka NB (Narrow Beam) znači da je Floodlight BCP260

uskosnopna (spot) verzija rasvetnog instrumenta. Kombinacija boja za svetlosne 79 http://www.ul.com/aboutul/?_ga=2.10664189.87535924.1502989865-2081979422.1502989865 Vreme preuzimanja: 17.08.2017., 19:20

30

slike čil zone muzičkog festivala Egzit je odabrana na osnovu ličnog senzibiliteta.

Svetlosne slike mogu biti modifikovane u skladu sa tematikom festivala. Čil zona

uspostavlja aktivan dijalog sa prirodnim ambijentom Petrovaradinske tvrđave, ali

po karakteru odgovara muzičkom festivalu Egzit.

9. ZAKLJUČAK

Idejno rešenje čil zone teži da uspostavi nove vrednosti na Egzit festivalu. Kako

je ovaj muzički festival postao komercijalan, izgubio je iz vida: prostor u kome se

održava, potrebe posetilaca i sopstvenu misiju. Ambijent Petrovaradinske tvrđave

je u velikoj meri oblikovao festival. Šetnje Varadinskim mostom i ulicama

popločanim kaldrmom su priprema za ulazak u potpuno novi svet. U njemu se

posetilac susreće sa neukusnim dekoracijama, kojima je ovaj prirodni ambijent

zamaskiran. Korišćenjem neprikladnih elemenata stvoren je spektakl koji je

popularan. Potrebno je poštovati fizički prostor. Pokazan je značaj okruženja za

unutrašnji doživljaj. Pravilnim tretiranjem prostora, Egzit bi mogao da postane

kvalitetniji muzički festival. Kao što urbani mobilijar odgovara urbanom okruženju,

muzička manifestacija mora da odgovara fizičkom prostoru u kom se održava.

Karakteristike određenog mesta utiču na doživljaj korisnika. Potrebno je preispitati

lokacije bina na Egzit festivalu. U idejnom rešenju je navedena promena lokacije

zone za odmor. Prostor koji je ispod opšteg nivoa doprinosi osećaju: intimnosti,

zaštićenosti i sigurnosti. Fizičke odlike šanca direktno utiču na unutrašnje stanje

korisnika. Kreiranjem niske i prostrane strukture se doprinosi osećaju lagodnosti i

komfora. Stvoreni su elementi urbanog mobilijara koji uspostavljaju aktivan odnos

sa prirodnim okruženjem. Pošto je u pitanju festival koji se održava noću, doživljaj

se naglašava upotrebom određenih sredstava. Odgovarajućom rasvetom se

akcentuju određeni delovi fizičkog prostora. Muzika je glavni pokretač na Egzit

festivalu. Nažalost, na festival odlazi sve veći broj ljudi koji nisu zainteresovani za

muziku, već su privučeni popularnošću festivala. Egzit je promenio publiku kojoj se

obraća. Ciljna grupa je značajno proširena. Odlazak na festival je postao privilegija.

Egzit je stvoren kao projekat podrške za omladinu i studente. Cilj sa kojim je

stvoren ovaj muzički festival je bio jasan. Danas, gotovo dve decenije kasnije, nove

31

generacije su i dalje nezadovoljne situacijom u zemlji. Još uvek postoji potreba za

promenama. Egzit i dalje vrši: kreativne, edukativne i aktivističke aktivnosti, ali na

mnogo suptilniji način. Egzit muzički festival je i dalje potreban mladim ljudima u

Srbiji. Jednom godišnje, ova manifestacija pruža odmor i zaklon od situacije u

državi. U Srbiji, Egzit je čil zona.

10. POPIS LITERATURE

[1] Catherine Soanes, Paperback Oxford English Dictionary, Oxford University

Press, Oxford, 2002

[2] Philip Wiener, Space u: Dictionary of Philosophy, Adams & Co, Totowa,

1975

[3] Jennifer Speake, Dictionary of Philosophy, Maemillan, London, 1979

[4] Salomon Bochner, Space, Charles Scribner’s Sons, New York, 1973

[5] Mayhew Slater, Zanya Yudell, Metaphysics and the Philosophy of Science:

New Essays, Oxford University Press, Oxford, 2017

[6] Susan Mayhew, Anne Penny, The Concise Oxford Dictionary of Geography,

Oxford University Press, Oxford 1992

[7] Yi – Fu Tuan, Space and Place: The perspective of Experience, London,

1997

[8] Immanuel Kant, The Critique of Pure Reason, Encyclopedia Britannica,

Chicago, 1980

[9] Albert Einstein, Concepts of Space: The History of Theories of Space in

Physics, Harvard University Press, Cambridge, 1954

[10] Slađana Milićević, Prazan prostor (seminarski rad), Fakultet tehničkih

nauka, Novi Sad, 2014

[11] Goran Petrović i Darko Polić, Urbani dizajn i obnova gradskih prostora u:

Zbornik radova, Šesto naučno – stručno savetovanje Ocena stanja,

održavanje i sanacija građevinskih objekata i naselja, urednik Radomir Folić,

Savez građevinskih inženjera Srbije, Beograd, 2009

[12] Francis Tibbalds, Mind the gap!, The Planner, Birmingham, 1988

32

[13] Gordon Kalen (Gordon Cullen), Gradski pejzaž (The Concise Townscape),

Građevinska knjiga, Beograd, 2002

[14] Ali Madanipour, Design of urban space: an inquiry into a social – spatial

process, J. Wiley & Sons, Chichester, 1996

[15] Roger Scruton, The Aesthetics of Architecture, Methuen, London, 1979

[16] Jerome Gilison, The Soviet Image of Utopia, The Johns Hopkins University

Press, Baltimore, 1975

[17] Urednik: Branko Rosić, 20 godina EXIT aktivizma, EXIT fondacija, Novi

Sad, 2017

[18] Miroslava Lukić Krstanović, Spektakli XX veka: muzika i moć, Etnografski

institut SANU, Beograd, 2010

[19] Mirko Sebić, Naša mesta – geografija sećanja i zaborava u: Časopis Nova

misao, Misao, Novi Sad, maj 2012

[20] Slobodanka Babić i Ivana Korać, Karta valorizacije objekata u:

Petrovaradinska tvrđava, prostorna kulturno istorijska celina – Osnovni

elaborat za arhitekturu, Zavod za zaštitu spomenika kulture Novog sada,

Novi Sad, 2011, deo elaborata IV, list V

[21] Nenad Šeguljev, Tvrđava od papira: sećanja na jednu kapiju, Scenatoria,

Novi Sad, 2015

Elektronski izvori:

http://www.exitfest.org/sr/rs

http://vukajlija.com/visiti/5225

http://www.urbandictionary.com/define.php?term=chillzone

http://dictionary.reverso.net/english-definition/chill%20zone

http://www.architects-of-air.com/

http://rs.szigetfestival.com/

http://pks3.com/

http://splash.coachella.com/

http://www.desertsun.com/story/life/entertainment/music/coachella/2016/04/17/coa

chella-portals-phillip-k-smith/83167468/

https://ozorafestival.eu/

33

http://www.howeleryoon.com/

http://www.howeleryoon.com/projects/swing-time

https://ozorafestival.eu/places/chill-out-dome/

https://www.dezeen.com/2014/09/25/howeler-yoon-architecture-swing-time-

playground-boston-glow-in-the-dark/

http://www.design-museum.de/en/exhibitions/detailpages/visiona.html

http://exitfest.org/2/20%20godina%20EXIT%20aktivizma%20-%20compressed.pdf

http://www.coldwar.org/articles/60s/summeroflove.asp

http://www.exitfest.org/sr/exit-vrednosti

http://fondacija.exitfest.org/

http://www.exitfest.org/sr/news/exitova-oaza-mira-na-novoj-pachamama-zoni

http://www.lovesensa.rs/

http://www.novisad.rs/lat/petrovaradinska-tvrdava-1

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=926069&print=yes

https://sites.google.com/site/caripetrovaradinsketvrdjave/istorija/istorija-tvrdjave

http://hr.rs/mini-zeleznica-za-podzemlje-nadzemlje-tvrdave/

http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=3933.0

http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=337710&title=269.+ro%C4%91enda

n+Novog+Sada

http://stagepro.rs/

http://www.drvotrade.co.rs/deking.html

http://www.lighting.philips.com/main/homepage?adobe_mc_ref

https://www.mpl.ch/info/IPratings.html

http://www.ul.com/aboutul/?_ga=2.10664189.87535924.1502989865-

2081979422.1502989865

Izvori fotografija:

1) http://bc02.rp-online.de/polopoly_fs/wssziget-festival-budapest-konzerten-

entspannen-wollte-

1.1943350.1315961663!httpImage/2705056480.jpg_gen/derivatives/dx510/270505

6480.jpg

Vreme preuzimanja: 19.08.2017, 12:10

2) http://www.virginiamoca.org/sites/default/files/_sized.peter.jpg

34

Vreme preuzimanja: 19.08.2017, 12:13

3) http://www.contemporist.com/wp-content/uploads/2016/04/portal_180416_04-

800x533.jpg

Vreme preuzimanja: 19.08.2017, 12:24

4) http://cdnassets.hw.net/dims4/GG/76b8385/2147483647/resize/876x%3E/qualit

y/90/?url=http%3A%2F%2Fcdnassets.hw.net%2Ff1%2F36%2Feb40e83e4611897

ea421c4bd0f66%2Fcropped-05-sunset-lance-gerber.jpg

Vreme preuzimanja: 19.08.2017, 12:24

5) https://farm1.static.flickr.com/302/20311172039_f52763c83a_b.jpg

Vreme preuzimanja: 19.08.2017, 15:39

6) http://www.domusweb.it/content/dam/domusweb/en/news/2014/02/06/visiona_

1970/gallery/rbig/04_vitra-visiona.jpg

Vreme preuzimanja: 19.08.2017, 15:41

7) https://www.designboom.com/wp-content/uploads/2014/09/howeler-+-yoon-

architecture-swing-time-designboom08.jpg

Vreme preuzimanja: 19.08.2017, 16:06

8) http://trendsylvania.net/wp-

content/uploads/2014/09/tumblr_ncdn5fAcs81qa4iv8o1_1280.jpg

Vreme preuzimanja: 19.08.2017, 16:06

9) http://cardesignnews.com/media/13681398/verner-panton-2.jpg

Vreme preuzimanja: 19.08.2017, 16:34

10) http://sputnik.uk.com/wp-content/uploads/2014/04/verner-panton-sputnik-

design-6.jpg

Vreme preuzimanja: 19.08.2017, 16:34

11) https://ocdn.eu/pulscms-

transforms/1/iB_ktkqTURBXy8zYjEyMTc2MGNjYjdjMTU5YmEwMmFmMjg4ZDA0

MzAxYi5qcGVnkZUCzQJsAMLD

Vreme preuzimanja: 19.08.2017, 16:45

12) http://www.exitfest.org/sites/default/files/styles/banner/public/2017/news/day1_

gong_julienduval-6-2.jpg?itok=3al7P8yQ

Vreme preuzimanja: 19.08.2017, 16:54

13) http://static.panoramio.com/photos/large/7334489.jpg

Vreme preuzimanja: 19.08.2017, 17:17

A

A

BB

OSNOVA+/- 0.00R= 1:100

+0.53

2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 191 20 21 22 23 24 25

A

B

C

D

E

F

G

H

J

K

L

M

PRESEK B-BR=1:100

+/-0.00 -0.165

+1.11

4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22

I

150 150 150 150 150 150 150 150 150 150 150 150 150 150 75 75 150 150 150 150 150 150 150

3600

1350 1125 1125

65 85 6585

2100

825 675 600

+1.11

+0.60

+0.30

+/-0.00

-0.165

+0.93

+0.51

-0.165

+0.66

+0.96

+0.96

+0.53

+0.53

+0.08

+0.77

GF

ED

CB

A

150 60 60180 435 120 135 45 150 45 135 45 48 48156150 153 45

2

1

2

2

1

2

2

1

2

2

1

2

2

1

2

2

1

2

2

2

0

1

0

6

1

0

6

1

0

6

1

0

6

2

1

2

2

1

2

4

2

4

4

2

4

8

4

8

1

0

5

2

1

2

7

2

1

5

0

1

5

0

1

5

0

1

5

0

1

5

0

1

5

0

9

0

0

+1.95

+0.93+0.96

+3.46

+0.53+0.77 +0.66+0.51

+3.4

6

-0.165

+1.8

0

-0.1

65+/

-0.0

0

+3.0

1

+0.9

6+0

.77

+0.5

3+0

.08

PRESEK A-AR=1:100

IZOMETRIJSKI PRIKAZR=1:100

+119,2

+108,5

+111,5

+111,0

+108,5

+108,0

+124,6

+116,0

+111,0

+119,0

URBANISTIČKA SITUACIJAR = 1:500

+108,0

+121,2

+124,6

Legenda:

zelena površina

bedem

pešačka staza

šanac

kaponir

Kapija Karla VI

KONSTRUKTIVNI DETALJIR=1:10

čil zona

Wall WasherBCS45924xLED - HB / RGB10 DMX L609 IP66

FloodlightBCP26024xLED - HP / WW - 270024 V NB DMX IP65

FloodlightBCP431LED - HB / RGB100 - 240 40 UL IP66

PLAN RASVETER = 1:100

Legenda:

-0.165

-0.165

-0.165

-0.165

-0.165

-0.165

-0.165

+3.46

+3.01+3.01

+3.46