___________________________ "_, ______ ~AF-Xl1rEKrY-F-А_Ј1 ___________ _ . · ··<· УРБАНИ3АМ

:::; о

'" :s: I О

\D оо. >-

о оо.

~ (ј) f­:s: х оо. о(

АРХИТЕКТУР А И УРБАНИЗАМ Часопис за просторно планирање, урбанизам и архитектуру

Редакциони одбор

Редакција

Главни и одговорни уредник

Секретар редакције

Дизајн часописа и техничко уређење

Компјутерски прелом

Фотографија насловне стране

Издавач

За издавача

Адреса редакције

Штампа

проф. др Добривоје Тошковић, научни саветник (председник) проф. др Милутин Љешевић, редовни професор

проф. Предраг Цагић, редовни професор

др Владимир Мацура, научни саветник

др Михајло Чанак, научни саветник

проф. др Милица Јовановић-Поповић, ванредни професор

, проф . др Борислав Стојков, редовни професор

др Недељко Боровница, виши научни сарадник

др Зоран Маневић, виши научни сарадник

др Нада Милашии, виши научни сарадник

арх. Бранко Бојовић , стручни саветник ИАУС

др Миодраг Вујошевић, научни сарадник

мр Игор Марић, помоћник директора

арх. Инес Урошевић-Марнчић

Академик Владимир Николајевич Белоусов (Москва)

др Влатко Коробар (Скопље) арх. Евангелија Хаџитрифорос (Солун)

проф. Јухани Паласма (Хелсинки)

др Мила Пуцар, виши научни сарадник

др Божидар Стојановић, научни саветник

др Борислав Стојков, редовни професор

др Миодраг Вујошевић, научни сарадник

мр Игор Марић, помоlшик директора

др Нада Милашин, виши научни сарадник

др Милица Бајић-Брковић, редовни професор

др Ружица Богдановић, ванредни професор

др Нађа Куртовић-Фелић, редовни професор

арх. Миленија Марушић

проф. Дарко Марушић

др Мила Пуцар

Бошко Јосимовић, Д .П.п.

арх. Марија Бербеља

Љиљана Васојевић

Влада Поповић, "ВеНа Vista" - ентеријер

Институт за архитектуру и урбанизам Србије

др Ненад Спасић, директор ИАУС-а

Институт за архитектуру и урбанизам Србије

Архитектура и урбанизам

11000 Београд, Булевар краља Александра 731II Телефони: 01113370-094, 3370-185, факс 3370-203 e-mail: iaus@EUnet.yu. milap@iaus.org.yu Часопис излази периодично

Вињете су дело аутора арх . Милице Јакшић, преузете из

књиге "Михољско лето старог Београда", 2001.

Графонин

ф Беогрод, јул 2002.

ЧАСОПИС СЕ РАЗМЕЊУ ЈЕ СА ВЕЋИМ БРОЈЕМ ИНСТИТУЦИЈА У ИНОСТРАНИМ ЗЕМЉАМА

У финонсироњу часописо учествоволо је Минисгорство зо науку и технологију Републике Србије

Изложење овог броја помогли су: Јавно сгомбено предузеће Кикинда, СО Земун и СО Лазоревоц

САДРЖАЈ

5 Уводник . . ........ . . . ... .... . . . ... .. . ........ ... . Мила Пуцар

Просторно пnанирање

7 Критеријуми и правила за избор локација

пратећих садржаја аутопутева

(прегледни рад) .... . .. . .. .. ... . ... ..... Раде Малобабић, Олгица Бакић

Урбанизам

21 Планирање у Берлину-између радикалних

урбаних визија и прагматичности

(оригинални научни рад) . . . .. ... . . . .... ........ . .. . Снежана Суботић

Конкурси

35 Прикази конкурсних радова

Лозница, Земун, Кикинда, Бања Лука, Шћећин

(приказ приредила Мила Пуца р)

Архитектура

55 Двадесет четврти Салон архитектуре

(приказ) ...... . ... . ........... .. ....... Љиљана Милетић-Абрамовић 60 Салон архитектуре 2002. (приказ) ....... . ... . ..... . .... Иван Рашковић

Историја архитектуре

65 Копитарева гради на 111 :

Модерна архитектура (1928-1998) (прегледни рад) ............ . .. . .... . .... Љиљана Милетић-Абрамовић

72 Куће које нестају (прегледни рад) . .. .. . . .. .. . .. . . . . . . . . Милица Јакшић

Хроника

79 Нове књиrе

ЈАН ДУБОВИ, аутор: Дијана Милашиновић Марић ....... . . Марта Вукотић 82 Iп memoriam Александар Ћокић .... ... .. ... . . . Александар Кековић

Уiводник _ _ __________________________ L _________________________ ___________________ _

УВОДНИК

Како привући читаоце, вероватно је вечита

тема редакција свих часописа, публикација и

новина, писаца свих књига. Најтужније су

непрочитоне књиге негде на полицама,

обавијене прашином и заборавом. Бити

забаван и читан можда није лако, али је још

теже бити озбиљан и читан. Ту формулу

из броја у број покушава да реши редакција

нашег часописа.

у трагању за решењем, овај број се бави, пре

свега, актуелним догађајима на архитектонско­

урбанистичкој сцени у СрБИјИ.

Много тога се догађало у протеклом периоду,

најмање се градило. Оно што би могло да се издвоји су конкурси И изложбе.

Тема овог броја су урбанистички конкурси, с

једне стране, и Салон архитектуре, с друге.

Конкурси поново постају актуелни. Показујући,

још увек, огољено траг времена које је

протутњало преко њих, градови у Србији полако

стресају са себе учмалост и безнађе. Желе

нешто друго. И како рекоше уводничари

Каталога за конкурс у Лозници, "испоставило се

да није баш све потрошено". Нису потрошене

идеје и дух наших људи и наше струке . То је оно

што охрабрује и што радови на конкурсима и

овогодишњи Салон архитектуре показују.

Мила Пуцар

EDITORIAL

Н ow to attract readers, is ргоЬаЫу а регтапепt subject of discussion iп

editorial boards of all journals, pubIications and newspapers, of writers of all kiпds od books. The

saddest objects of all orе books which were not read Ьу апуЬоdу but their writers апd pubIishers,

which dwell somewhere оп some shelves, епvеlореd iп dust and оЫiviоп. It is поt easy to Ье епtеrtаiпiпg and Ье read, but it is still тоге

difficult to Ье serious and Ье read . Тhat kind of сlие is what the present Editorial Boord

of this јоuгпаl is trying to fiпd from each issue to the next опе.

Iп seorching for the solution, the ргеsепt issue is engaged, primarily, јп геviеwiпg the current

еvепts at the orсhitесtuгаl-uгЬапistiс stage iп Serbia. А lot was gоiпg оп јп the past period,

the least of all јп the building activity. What attention of the readers could Ье drawn at, orе риЫјс competitions and exhibitions. Непсе,

the subject of this issue аге the calls for uгЬап рlаппiпg оп опе side апd the "Salon of Architecture", regulorly heldin Belgrade

еуегу уеаг, оп the other side . Competitions orе again оп the scene. Тhe cities

of Serbia, although stripped to Ьопеs Ьу the times which гап оуег them јп the past century

апd, iп particular, iп recent times, аге beginning to соте out of lethargy and despair. Тhey want

something else. As said јп the introduction for the catalogue of the РИЫјС competition јп

Lоzпiса "it turned out that поt all is used". Тhe ideas and the spirit of оиг реорlе still remained. That is what is encourageing and what is shown

јп the геsропсеs to the calls and iп the presentations at the сuггепt , "Salon of Architecture" .

Мјlа Рuсаг

o

Пiросторно ПЛАНИРАЊЕ

Радомир Малобабић, Олгица Бакић*

КРИТЕРИЈУМИ И ПРАВИЛА ЗА ИЗБОР ЛОКАЦИЈА ПРАТЕЋИХ САДРЖАЈА

АУТОПУТЕВА

Резиме: Пратећи садржај и

аутопута су веома значајни

објекти за сигурно и

безбедно фукционисање овог

значајног дела система

копненог саобраћаја. У раду

се истиче да се наша пракса

није довољно бавила овим проблемом код пројектовања

аутопутева, а нарочито

недовољно код извођења.

Због тога, решавању овог

важног питања изградње

аутопутева треба прићи

системски и планерски, како

би пратећи садржаји били у функцији експлоатације

аутопута. Улога ових

садржаја је вишеструка.

Издвајају се садржај и

намењени за безбедно

функционисање самог пута и

садржаји који омогућавају

што комфорније и безбедније

путовање . Да би све то

LOCATJON SELECТJON CRlTERIA FOR SUPPLEMENTARY MOTORWAY FACIUTIES

Abstract Supplementary contents а long motorways аге rather important focilities for а sofe ond secure functioning of о substantiol port of the rood transport system . In the рарег, it hos Ьееп stressed thot оиг practice hos not dealt with this ргоЫет sotisfoctorily throu­ghout the motorways design process and especiolly јп the reolizotion phase. Therefo­ге, the solving of this тојог issue ought to Ье approached systematicolly ond plonning oriented so os to achieve оп optimal effect of supplementary contents јп the motor­ways' exploitotion . The role of these facili ­ties is multifold. Some relote to а sofer rood functioning and some епоЫе о тоге сот ­

fortobIe ond secure troveling. то moke them work as о system it is indispensabIe to

. set ир locotion selection criterio and rules for the complementary facilities. Respecting the adequate rhythm and function domi­папсе is exceptionally important as well as estabIishing the traffic safety and applying high ecological standards.

Кеу words: corridor, supplementary motor­way facilities, maintenance base, rest stops, gas stations and road-house

у овом раду се разматра

питање планирања пратећих

садржаја аутопутева који су

значајни објекти у

непосредној функцији

безбедног одвијања

саобраћаја. По својој

намени деле се на садржаје

за потребе одржавања пута, функционалне садржаје и

садржаје за потребе

корисника пута. На нашим

постојећим деоницама

аутопутева можемо видети

ове садржаје настале

спонтано, без неког

системског планерског

приступа и без адекватне

искоришћености, што је

лоша пракса. Управо,

приликом израде Просторног

плана коридора Х, велики

интерес побудила су

деловало као систем потребно је поставити кри­

теријуме и правила за избор локација појединих пратећих садржаја. Посебан значај има пошто­

вање ритма и доминантности функције, обезбеђе­

ње саобраћајне безбедности и примена високих

планерска решења овог

питања, посебно у погледу

избора локација пратећих садржаја,као што су

мотели, бензинске станице и одмори шта . Водећи

се, пре свега, принципом да се планерска струка

бави уређењем простора на основу правила, ко­

јима се обезбеђује функционалност и квалитет

ж~вљења, обрађивачи планова су наишли на от­

пор оних који су до сада примењивали друге

еколошких стандарда.

Кључне речи: коридор, пратећи садржаiи

аутопута, база за одржавање, одмориште, бен­зинска станица, мотел . ..

УВОД Планирање инфраструктурних коридора, које

се одвија по Закону из 1995. године (1), изазива­

ло је низ стручно-методолошких питања, на која

. наша регулатива и стручна литература није, дала

потпуне одговоре.

принципе.

Ранији пројекти нису

овим проблемом, а ако

домену функционалних

се посебно бавили

и јесу, било је то у пратећих садржаја,

који нису изазивали толику пажњу у процедури

израде и усвајања планова. Један од разлога

зашто се инвеститори изградње аутопутева

нису у пројектима бавили овим питањима је

законска недореченост у погледу надлежности,

ф

f о Q. :s: :r: О с:: с

О :r: Q. О

IJ о Q.

С

ф

:f о Q. :s: r О о:;

<= о r Q. О

tJ о Q.

С

мада има индиција да постоје и други разлози из сфере

интереса.

Израда Просторног плана коридора Х истакла је овај у методо­

лошком смислу и те како важан сегмент, не само због супротних

интереса разних субјеката, већ и због тога што су пратећи садржа­ји веома значајни потрошачи простора, па одређивање њихове

локације захтева системски приступ у пројектовању одређених

деоница као функционалних целина . Наиме, да би коридор, а но­

рочито, аутопут деловао као уређен систем и да би се задовољили

основни критеријуми, неопходно је да се првенствено испоштују

саобраћајно-функционални, просторно-економски и урбано­

еколошки услови. Локација пратећих садржаја се код израде регу­

лациног плана поставља као проблем који тражи адекватно

решење, јер је неопходно да се тим планом реши питање потреб­

ног земљишта за изградњу аутопута .

у раду се износе принципи и услови који су примењени при изра­

ди Просторног плана инфраструктурног коридора за деонице Ниш

- БЈР Македонија и деонице Београд - Ниш, а који су произашли из

доступне литературе и примера из наше и иностране праксе, као и

из бројних расправа у фази доношења плана.

ДЕФИНИЦИЈА ПРАТЕЋИХ САДРЖАЈА, ЗНАЧАЈ И УЛОГА У ФУНКЦИОНИСАЊУ АУТОПУТА

Пратеће садржаје можемо дефинисати као све објекте који се налазе непосредно уз коловозне траке пута и имају додатну улогу у

функционисању саобраћаја. Студија, на коју се ослања ова дефи­

ниција, пратеће садржаје даље дели на: функционалне садржаје и садржаје за потребе корисника пута (2). Ова подела темељи се на

директној улози појединих садржаја у фукционисању собраћаја .

Тако је једна група објеката намењена одржавању пута и његовој

спремности да прихвати возила и путнике и омогући безбедан пут.

Ова група обезбеђује функционисање у домену динамичког одви­јања саобраћаја и обухвата: базе за одржавање пута; објекте кон­

троле и управљања и објекте наплате путарине. Друга група обје­

ката намењена је обезбеђењу несметаног функционисања миру­

јућег саобраћаја како за возила, тако и за путнике. У ове објекте сврстани су: одморишта, бензинске станице и мотели.

ПРАТЕЋИ САДРЖАЈИ ЗА ПОТРЕБЕ КОРИСНИКА ПУТА

Све дефИНИЦИје указују на то да објекти за потребе корисника

пута припадају квалитативном виду опслуживања функције аутопу­

та. Одмори шта, бензинске станице и мотели јесу секундарна функ­

ција у технолошком смислу вожње аутопутем, али без које се не

може, а поред тога припадају и другим привредним гранама, осим

саобраћају. Познати су инпути развоја којима ови садржаји могу да утичу на транзитни туризам, трговину и др. Као и код функционал­

них садржаја и код ових садржаја важан је Функционално-техно ­

лошки ритам појављивања објеката, који зависи од: навика возача,

могућности возила и возача, пројектованог оптерећења пута и же­

љеног комфора понуде. Други важан глобални критеријум је успо­

стављање услова за равномернији развој простора и маркетиншко

промовисање привредне вредности подручја кроз која пролази

аутопут. Тај услов посебно је истакнут захтевом да се на територи ­

ји једне општине нађе бар један од садржаја, а посебно мотел или

бензинска станица (5). Т рећи основни услов је да ти објекти не буду саобраћајна и друга сметња основној функцији пута и да буду спе­

цијалистичких садржаја на појединим локацијама. Суштина овог

определења своди се на то да на једној локацији доминатно буде

развијена једна основна функција. Наиме, сваки од ових садржаја

је својеврсна функција одмора и путника и возила, као и задовоља ­

вања основних потреба (храна, гориво, физиолошке потребе и др). Међутим, на свакој одабраној локацији нешто мора да буде доми­

нантно, због чега путници возилима долазе. Треба избегавати сва­

штарење и грађење великих капацитета са више садржаја. Четврти

глобални услов је да избор локације буде природно и еколошки што

вреднији за одређено подручје. Са становишта ова четири прос­

торно-развојна услова, формирали смо низ критеријума за локаци­

је појединих објеката према намени, од одморишта и бензинских

станица, до мотела као основних репрезената ових садржаја на

ауто путевима .

Заједнички критеријуми у домену микро локације за све садржаје су:

• саобраћајни услови (безбедност, улив/излив). • лака уочљивост и препознатљивост.

• просторна ограниченост (нагиб терена, рационална површина и др.).

• природни и историјски услови (истицање аутохтоности подручја, природних и других вредности).

• могућност лакшег комуналног опремања инфраструктуром (близина насеља).

• локална развојна функција (могућност пласирања локалних производа, запошљавање локалног становништва, и др.).

• могућности остваривања високог степена заштите животне сре­дине.

ОДМОРИШТА

Овај пратећи садржај добио је назив по речи "одмор". У путном

саобраћају се сваки прекид вожње сматра одмором, иако сваки

прекид не мора бити одмор. По Лоренцу дефиниција одмори шта је:

"Одмори шта су објекти поред пута или аутопута који служе за пре­кид вожње и неометано одмарање" (6). У већ поменутој студији, М.

Малетин наводи да су одморишта објекти за краће или дуже задр­

жавање путника и возила и то за краће до ЗА минута и дуже до 90

минута. у даљој разради овог питања одустало се од решења

изградње одморишта типа "паркинга", односно за краће задржава­

ње, већ смо се одлучили за одморишта са дужим задржавањем. Наиме, за нужна задржавање, због квара или неке друге акци­

дентне ситуације, довољна је превентивна зауставна трака. Објекти

који служе само за паркинг неколико возила сматрамо само смет­

њом, нефункционалном инвестицијом, а не одмориштем на аутопу­

тевима. Могуће је да одморишта типа "паркинга" буду, ипак, при­

мењена на неким тешким теренима где нема места за развијање

фУКЦИја одмори шта. Преовладало је мишљење да на одморишту

доминантну функцију мора да има одмор, а тип одморишта зависи

од величине саобраћајног капацитета мирујућих возила и др.

ф

:е о о.. :s: I О <::; <::;

о I о..

g о о..

С

o

ф

:f о Q. :s: r О

'" с:

О r Q. О

t:; О Q.

С

На конкретној деоници смо се одлучили за два типа, и то: одмо­

риште тип 1 - мање одмориште и одмориште тип 2 - веће

одмориште.

Ритам појављивања ових садржаја зависи од навике возача, сао­

браћајног оптерећења пута, природних услова подручја и сл. Већ

поменуте студије и бројна искуства говоре да се ови објекти рас­поређују у ритму од 1 О - 15 km у оба правца вожње. На оптереће­ним немачким и осталим европским аутопутевима гради се све више

одморишта и то су најпопуларнији објекти, јер возачи после напор­них вожњи највише уживају у миру и природном одмору. Саобра­

ћајно гледано, ритам треба везивати за сметње, јер честа успо­

равања и скретања са пута нису пожељна. Сматрамо да величина

одморишта, такође, треба да буде умерена, нарочито, са стано­

вишта функције мирујућих места (број паркинга), јер и то може по­

горшати безбедност (велики број улива и излива на једном месту).

С тог становишта могуће је заговарати два система: један је са

мањим бројем одмори шта већег капацитета, а други је са већим

бројем одморишта мањег капацитета. Први систем би више одгова­

рао равничарским и монотоним просторним пејсажима као и густо

насељеним подручјима са већим бројем прикључака. Други систем

би више одговарао брдско-планинским подручјима, где се не може лако наћи велика површина. На деоници аутопута Ниш- БЈР Маке ­

донија, на којој има равничарских и брдско-планинских деоница,

као и мешовитог система насеља и нивоа развијености простора,

применили смо наизменични принцип појављивања, тип 1 и тип 2. Суштина је усвојити систем с довољним бројем одморишта и да она

постану омиљена свратишта возача. Свако одмориште мора да

буде безбедно и јасно уочљиво с вазних трака.

Циљ rрадње ових објеката је да возачи тј. корисници пута могу

на тој локацији да:

• удахну свеж ваздух, прошетају и опусте се, одвоје се од возила

и у што угоднијем амбијенту поврате свежину и снагу;

• безбедно стану на паркинг и погледају своје возило ван коловоза и трака за вожњу;

• уживају у погледу на предео и стога лака ција треба да буде у лепом амбијенту;

• пронађу амбијент заклоњен од аутопута и возила, буке, гужве и СЛ.; • нађу довољно места с клупама за седење, стазе, травњаке,

сенку дрвећа, осунчане пропланке и др., што даје амбијент за

задовољење разноврсних жеља;

• удобно поједу своју понету храну, али и да купе или пробају храну етно понуде у провизорним настрешницама или објекти­

ма етно архитектуре;

• нађу воду, која је обавезна понуда као извор или чесма, и то на више пунктова (на паркингу, у рекреативној целини и др.), а по ­

жељно је да се у саставу одморишта нађе река или поток;

• имају услове за обављање физиолошких потреба и то на више локација по функционалним деловима одморишта (одмор,

услуге, саобраћај);

• нађу телефонску говорницу, на видним местима одморишта, као и разне рекламне поруке у смислу информација, са разним

садржајима (о саобраћају, подручју, туризму, самом одморишту и др.);

• свако одмориште мора да буде безбедно и iacHo уочљиво за кориснике пута са возних трака;

Решавањем смештаiа поiединих ФУнкциiа на локациiи одмори шта

утврђене су потребне површине. Тако, за тип 1 укупна потребна површина износи од 3-5 ho, а тип 2 и до 8 ho. При избору локаци­ie треба предвидети и могућност ширења исте до 50 %. На слици 1

ie приказано идеiно решење одморишта тип 1, а на слици 2

одмори шта тип 2.

Одморишто "Чокот-Л~,

ОПШТ~1на Ниш (km 817+900,00)

Л F: ГГ:ttдА.'

- ,- ј·f.iУЈw..џ«.'I'iА ::ини..;А, .~.~ f1>ј,l)Ы~V.к1(). J~1BI·~

.•. · ,<:ИЈ.IИJ.oIo. (if"l'.t..Цi.i

••• ~::Н3 С1l..цн.а (t»ЮЖО !жс:ro· ~Vm,ц.'t.оИ~Т"КIIji/"~.~М) Ф вЖ::оICОl!I'.ctOflМ}'IO;tЏIe:М'w.-V:МI>И ~· ШиQn.~

(:,1о,Дf'ЖдЈ:

1_· !" ... '1pXM~Г 3.,'12:1 !'!у'!"мtNКЖ nG.-тл:'!:

~_ " <I<J;Ж;,>К ;ј.Ц:) 'reN»~M~ II(.I:II<Ј'') "'ЈЩ зутс(,,,,:1I З . . ЦФВ (4Н ОД) ~. - ''''фQp'А3ц>Юi#I :-Iy~, ,.t'r~H ~II. >104о1О\<; 5. " ~){K!.iA(4(1~2) 8 , . CМ«11liJIl~ МI4ClWllциie, l.Iиrnщиjl:l м

ocтat'iI (40 t.!l) "'f.· ј.Јш ... ) ... VI: .... '

Одмориште ~НаВалин-Л~. OnWTI1Ha Лесковац (km 851 +350,00)

!1€П::-tДд:

_ .- !'е"Л1.a.Ljl.1!)I~}. J~~ MIA

.... - rf>A1)f;6$1НC!(ДtMt1I11J ....

СЛЏРЖ/IJ: 1. ' м;ж.1111 :ю..ю !1,!HINКI« ~rtЗ 2. - napкw<r 2в 2i! Tf!I'<"JTНIOt lY.'I..'Иna "~ .. 3,·I1~ltНI"рж:\)I·.жi!~tКI (1501.!2; 4.· I)tW) t!~!tWJ iЈ<&":ј(:mt>ШedЩ.'I 22:; u2) 5. _. f<PI,)д;lI»IИ4<Ј; ООI.:.пе rIOfWW!W {i2JC100 10<2) 6. · CftyN<~lIIIn~~(lf.c",;.)

7. ·6;>3а:ХР8н.11 (300-.2) 11. - ... ...tI~КIЩ)t1lt ч:rt;)ј) (15iJu2~ (I. · (tp.I.A>')Р·"Р.II~ЏI!1IJVf'>'яо>.'\

(20)>l->:{ј;)>.I\К.-'1i1)

10 .• Gl'M~ ~II ШI'IТh1Мl 11 . • ~Њв no.q)Ia,q.:~ШlIIt4')~

(AxfI,,:32~hj

1:<' . • H~;,\j~WoЏ\' ttН(il'.w, (100 м'?} • NI)I}H ~a IМJ\& C:nO~(фEI

Сл. 1 Одмориште тип 1. (Идејно решење ИАУС: Р. Мало6а6ић, Н. Танкосић)

Rest place, alternative 1. (Design IAUS: R. Malobabic, N. Tankosic)

Сл. 2 Одмориште тип 2 (Идејно решење ИАУС: Р. Мало6а6ић, Н. Танкосић)

Rest place, alternative 2. (Design IAUS: R. Malobabic, N. Tankosic)

Узимаiући у обзир изнете услове Koie треба задовољити при избору локациiа за одморишта, на KOHKpeTHoi деоници примењени су следећи основни критеријуми и услови:

• да се одморишта налазе у ритму од 10-15 km, обострано; • да се одморишта тип 1 и тип 2 наизменично поiављУiУ у низу; • да се осигура потпуна саобраћаiна безбедност (улив/излив,

прегледност и др.);

• да се постигне лака уочљивост и препознатљивост локациiе;

• погодни морфолошки услови терена (нагиб, пространост итд.); • вредни природни услови и значаiне истоРиiске вредности;

• близина насеља због повољниiег комуналног опремања, ангажо­вања радне снаге и снабдевања локалним етно производима;

• могућност примене елемената високог стандарда заштите жи­вотне средине.

При изради Регулационог плана на деоници аутопута Ниш - БЈР

Македониiа, предложена су два типа одмори шта и могући начин

оптималног организовања да би се задовољили наведени услови.

Ова два типа одмори шта нарочито су погодна за организовање уз

трасе аутопутева долинског карактера, што у наiвећем случаiу и

iecy аутопутеви на анализираном подРучiу·

Q)

:f о о.. :s: I О <:: с

О I о.. О

t:i о о..

С

ф

ф

:f о о.­:s: I О <::; с

О I о.­О

tJ о о.­

С

Да би одмори шта била угодна и фукционална средина са

становишта одмора путника неопходно је да се на локацији изграде

и уреде следећи основни садржаји :

• саобраћајне површине; • површине за услужне објекте; • одмор са зеленилом;

• заштитно зеленило.

Саобраliајне површине деле се на улазне и излазне траке,

које морају да задовоље саобраћајне прописе о сигурности и функционалности и на површине за мирујући саоброћај, које треба

да се састоје од паркинга за аутомобиле, теретна возила и аутобу­

се. Број тих места је, у ствари, кључни за одређивање типа одмо­

ришта. Тако се на одморишту типа 1 налази од 15 до 25 паркинг

места за аутомобиле, 5 до 8 за теретна возила и аутобусе, а на одморишту тип 2, 40 до 60 паркинг места за аутомобиле и 15 до

20 за теретна возила и аутобусе. Т рећа врста саобраћајних повр­ши на су интерне саобраћајнице и пешачке комуникације. Површи­

на намењена за саобраћај на одморишту чини око 30% његове

укупне површине.

Основни услужни објекти који су неопходни за квалитетно

функционисање одморишта су јавна чесма, мокри чвор, сабира­

лиште смећа, информациони пун кт, трговине, етно пијаца, службени

простор, надстрешнице и др. Укупна површина за потребе ових

садржаја је око 15 % одморишне површине. Највећи део одморишта треба да буде

површина за одмор у коју сврставамо

зелене травњаке, шумарке, стазе за

шетњу, итд. За ове намене треба најмање 40% укупне површине.

Важна функција је и заштитно зелени­

ло којим се обезбеђује заштита од самог

саобраћаја са аутопута и других спољних

утицаја, а има и задатак да се истакне или

заштити одморишни амбијент. Укупна

површина за ову намену је око 15%. Пример који препоручујемо на слици 3

уређено аутопутско одмориште у САД У

близини града Сиетла.

&ЕНЗИНСКЕ СТАНИЦЕ

Пратећи садржаји који код израде плана изазивају највећу паж­њу стручне, али и шире јавности су, управо, бензинске станице . На

нашим путевима то су често и једини садржаји, а поред фукције

снабдевања горивом и осталим потребама за моторно возило, че­

сто су и одмори шта и трговачки пунктови и мотели. Сходно доса ­

дашњој пракси и уважавајући основне принципе који су усвојени за све пратеће садржаје, а посебно ритам појављивања и доминант­

ност једне функције, распоређене су локације за будуће бензинске

станице. На основу препорука и искустава која се могу наћи у раз­

ним студијама, ритам за постављање бензинских станица на аутопу­

тевима је 20-25 km. Сматра се да овај ритам у потпуности задово ­

љава потребе које су у функцији уобичајне запремине резервоара

Сл . З

Одмориwте у Сијетлу, САД

(Фато : Проф . др Љ. Вујковић)

Rest place in Seatlle, USA (Photogroph : Professor LJ. Vujkovic)

аутомобила. Наиме, резерва горива код аутомобила је око 50 km

вожње, што је довољно да се стигне до наредне бензинске станице.

Ова раздаљина би по новој генерацији аутомобила, који мање

троше и имају већу запремину, могла бити и већа. Тако на аустриј ­

ским аутопутевима бензинске станице се планирају на 40 km раз­даљине, што има и еколошку конотацију у тој туристичкој земљи.

Други значајан услов је садржај и намена локације бензинске ста­

нице . Под тим се код нас подразумевало све и свашта . Није редак

случај да се у готово истом објекту нађу бензинска станица и мотел, као и да су ту непосредно површине за одмор. Бензинска станица је,

међутим, еколошки неповољан објект, са много ограничавајућих

индикатора за функцију одмора или ноћења. Због тога смо се одлучили да на локацији бензинске станице основна функција буде

точење горива, а пратеће трговинска делатност и ресторанске услуге

у домену угоститељства, без могућности за дужи боравак или ноћење.

Такође смо, да се не би гомилале многобројне функције на јед­ном месту, предложили два типа бензинских станица различитих по

садржају. Поред фукције снабдевања горивом, тип 1 је намењен

специфичним трговачким потребама за возаче, као и ресторанским

и услугама брзе хране. Тип 2 бензинске станице је опремљен специ­

фичним услугама за потребе возила тј. за освежење и оправке

истих. Моделски се предлаже да се ова два типа станица наизме­

нично појављују на целој деоници аутопута. Тако би се на 40-50 km

аутопута могло поправити аутомобил или снабдети светским и

Домаћим производима широке или специфичне потрошње.

Код избора локације бензинске станице пожељно је валоризо ­

вати и елементе животне средине. Например, није добро да она

буде у непосредној близини водотока, вредних подземних ресурса

или других природних вредности.

Посебно треба да се истакне да смо се категорички одлучили за

тзв. "самосталне бензинске станице". Бензинске станице у саставу

мотела нисмо вредновали као услугу у транзиту, већ као мању стан­

ицу за потребе гостију мотела. На основу пројектантских решења,

да би се задовољиле све функције планиране на локацији, потреб­

на је површина од 3 до 3,5 ha. Сажимањем изложеног, избор локације се врши на основу следећих критеријума:

• ритам појављивања бензинских станица је на удаљености од 20-25 km.;

• локација треба да буде безбедна са становишта заштите сре­дине;

• пожељна је близина локалног пута ради лакшег комуникацијског повезивања запослених;

• пожељна је близина насеља због јефтинијег комуналног опре­мања (струје, воде, и др.);

• захтева се висок ниво пејсажног уређења, нарочито подизање појаса заштитног зеленила.

На основу идејног решења и регулационе разраде дошло се до

појединих специфичних намена и њихових вредности. (видети сл. 4 и

сл. 5). Тако имамо следеће основне намене површина и њихово процентуално учешће у расподели:

• саобраћајне површине • услужни објекти

• •

заштитно зеленило

ободно зеленило

око 40%;

око 13%;

око 19%;

око 28%.

ф

:f о Q. :s: I О <::; <::;

о I Q. О t:; О Q.

С

Q)

::е о Q. :s: I О t:; с

О I Q.

О t; О Q.

С

Сл. 4 Бензинска станица тип 1

(Идеiно решење : Р . Молобобић, Н. Тонкосић)

Petrol station, alternative 1. (Design:

R. Molobabic, N. Tankosic)

Бе~э~нска станица ·Пуковац·Л~ : '., општ~ftаЛесковац (km 833+652,(0)

Бензинска станица тип 1, с основном функцијом снабдевања

горивом и функцијом трговачко угоститељског садржаја, треба да садржи и следеће објекте и садржаје:

• зелено разделно острво у појасу од најмање 20 т од проточних коловоза, улазне и излазне коловозне траке;

• точећа места, ако је укупно осам, онда шест за путничке ауто­мобиле и два за теретна возила. Продаја потрошних делова за

аутомобиле, по могућности на излазу са точећег простора осиг­

урати места за досипавање уља, воде, прање стакла и др.;

• паркинг простор за 40 до 60 путничких аутомобила, 12 до 16 теретних возила и 4 до 6 аутобуса са потребним коловозним

тракама за манипулисање;

• већа јавна чесма, јавни мокри чвор, по правилу у оквиру

точећег места, WC (мушки, женски са мин 30 т2 бруто

површине), привремено сабиралиште смећа (мин 30 т2 бруто површине);

• табла са називом и планом бензинске станице на видном месту код улаза;

• информативни-туристички пункт на излазу из станице (с јавним

и службеним телефонима, информаЦИјама о непосредном прис­

тупачном окружењу, главним саобраћајним скретањима ка гра­довима, бањама, туристичким дестинацијама, природним и

културним добрима и др.), површине од мин 30 т 2;

• етно ресторан са 50 - 1 ОО места у затвореном простору и 50 - 70 места на тераси, са кухињом капацитета од око 500 обро­

ка дневно, мокрим чвором, а све величине од око 250 т2 објек­

та плус тераса;

• продавнице робе опште потрошње, специјализоване продав­нице/бутици (пића, хране, цигарета, штампе, козметике, одеће и др.), изложбени продајни простори локалне привреде итд.

Минимум за објекте трговине 500 т2 .

• службени смештај за особље бензинске станице, ресторана и трговина, као и за свратиште полиције и инспекције, смештај

одржаваоца објеката, алата и др. минимум за те услуге је око

1 ОО т' објекта.

Бензинска станица тип 2 је по свом садржају индентична бензин­

ској станици тип 1, осим што се смањује величина трговачке и угос­

титељске услуге, у корист услуге одржавања и сервисирања возила

(видети Сл. 5).

ј--.... --.-----г====--.... -:= .. --==О====,-----­i Бензинска станица

! " В. БиљаНица~л ~, i Qпштина Лесковац i (km 854+200.00)

ЛЕГЕНДА: __ Рt.:ГУЛЛЦИQНЛ ЛИНИЈА

__ ~. ГРАЂЕ8ИНСКА flИНИЈА • • • о. ЛИНИЈА ОГРАДЕ

Висока Ј:I1(; - ' . p:pbel'ie -ЩIСИU\i

ШИQље

Укупна ПОl3ршинС\

3,2 ha

САДРЖАЈ'

1. -- fQЧИОНЗ места . 2. - t!Щ':IНIНI' 3<\ ,: 3 ;IУI~~lч",ИЈ( tюзУ.лз. З. - ПЗРl<иti Г за 18 reРЕ!Тt1ю( !lозиnа

i4f:И ~У Г()буса.

4 •• I1ltформационо -турист. ПУНЈ(Т {ЗО 1>12\. S .• кафе ресторан {БО ,деста' 250 1.42

+ 60 r.recrfl 100 1.12 терасn). 6 • • ПРОДЭIIНИЦЗ опште потр<)шњс {100 1<12).

7 . • сврэуиш-ге ИНCtIl~"циј~. мtшицијв, Сllуж5ени Cv.e:.uTi!J и ОСТЗni1 (1 00 1.112).

8. - БРЗА храна (30 !А2) . 9. - саНI'Iтарни ЧIIОР (за 1.12) . 10. - сер гЈИr.J.\ за fIУ ' I1ИЧК(\ и тerЮ 1 Н", ~10WlЛа

са 4 Гi!раже и :'Iродавницом резервних делова (700 м2) и

Сл . 5 &ензинска станица тип 2 (Идејно решење:

Р . Молобобић. Н . То нкосић)

Petrol station, alternative 2. (Design : R. Molobobic, N. Tonkosic)

Тако се појављују садржаји који се лоцирају на на јудаљени јем

делу од паркинга са следећим наменама :

• продавнице резервних делова и опреме за на јзаступљеније

марке аутомобила (мин 1 ОО т2 површине); • сервиси за оправку возила (одвојено за путничка возила,

камионе и аутобусе, са шлеп- службом, заклоњеним паркингом

за хаварисана возила и др. , површине од 200-500 т2).

МОТЕЛИ

Мотели на аутопутевима представљају пун ктове са најбогатијим

и најразноврсн ијим садржајима који су предвиђени за најдуже

задржавање путни ка. Избор локација за ову намену је веома сло ­

жен, јер услуга која се очекује је највишег нивоа одмора, рекреаци ­

је и угоститељства. Лоренц наводи : "При про јектовању станица за

одмор - мотела, као и при пројектовању отворених деоница пута,

треба у најмању руку поклонити исту пажњу разради и најмањих

детаља, јер за време боравка и одмарања возачи и путници желе

да уживају у лепотама околине, те се морају имати у виду разноврс­

не потребе, па и ситнице" (7) . Као и код других садржаја важан је ритам по јављивања, ко ј и је

овде најпроблематичнији. Наиме, досадашња наша искуства нису

донела никаква правила, па тако имамо на деоници аутопута Бео­

град - Ниш с десне стране мотеле и на 1 О km удаљености, а с леве

и до 1 ОО km. Истраживања која су објављена у студији (4) указују да су европска искуства веома различита, те да је ритам појављи ­

вања ових објеката од 40 - 80 km. Валоризујући кон крета н прос­

тор деонице аутопута Ниш - БЈР Македонија, посебно градска насеља, општине и интересе појединих општина у домену транзитне

и укупне туристичке понуде , као развојног инпута, дошло се до кри­

теријума да се на јмање један мотел нађе на територи ји једне

општине и да се то оствари у ритму од 30-60 km. Ради веће про­моци је туристичких дестинација у ширем окружењу, на аутопуту се

предвиђају и тзв . мотели у туристичко- рекреативном комплексу . То

су већи објекти с најбогати јом и најлуксузнијом понудом.

Остали просторно-урбанистички услови у потпуности одговарају

локацијама одмори шта, нарочито из домена саобраћаја, угодног

пејсажног амбијента и др.

Посебан критеријум који би требало задовољити је да се мотел

нађе у близини већег града, та ко да посто ј и и могућност његовог

ф

:f о о.. ::s;; r О с: с

О r о.. О t; О о..

С

ф

СЕ о Q. :s: :r: О t:; с

О :r: Q.

О t:; О Q.

С

двонаменског коришћења. Валоризујући овај критеријум у тур­

истичко-рекреативном комплексу, највећи мотел тип 2 предлаже се

у непосредној близини града Лесковца, на месту укрштања магис­тралног пута М-9 и у близ ини јаке туристичке понуде у Лесковцу, на

Власинском језеру, Старој планини и др.

На основу програмских садржаја усвојили смо два типа мотела :

тип 1 и тип 2. Мотел тип 1 је стандардних садржаја, с тим да се издва ­

ја доминантна функција одмора и до неколико дана. (видети Сл . 6)

Сл . 6 Стандардни мотел тип 1.

( Иде јн о решење: Р . Мало6а6ић , Н . Т анкосић)

Standard road-house, alternative 1. (Design:

R. Malobabic, N. Tankos ic)

Мотел "корвин·л",

' ~:~=~I општинаДаљевац '" (km 827 + 400.00)

Потребна површина за функционалну организацију простора

износи око 6-8 ha, али је наша препорука да треба извршити проверу у појединачном случају, посебно ако се локација налази у

зони шумеЈ реке или неког другог природног или културно истори­

јског раритета. Суштина је удовољити посетиоцу и локацију намени­ти свим врстама гостију, онима са мање средстава и оним најбо­

гатијим.

Посебно је питање, као дилема, да ли у саставу мотела тип 1 градити и бензинску станицу. Донели смо одлуку да то није неопо­

ходно и да би то угроз ило његову основну намену, угодан одмор . Основне површине на локацији имају следећа процентуална

учешћа:

• саобраћајне површине • површине за грађење објеката

око

око

20%

20-25 % • одмор и рекреација око 40-50 % • заштитно зеленило око 10- 20 %

Програмски садржаји мотела тип темеље се на његовој доми-

нантној функцијИ Ј угодног одмора и рекреације . У мотелу тип 1

треба да има око 50- 1 оо лежаја Ј са довољном величином ресто­рана и осталих пратећих садржаја у циљу разноврсних угођаја.

Величина објекта не треба да прелаз и од 1500- 2000 т2 .

Саобраћајне површине Ј како возне тако и мирујуће Ј треба да квантитетом и квалитетом, задовоље функцију сигурности и

комодитета. Број паркинг места условљен је величином мотела и

креће се у границама : 50-1 оо путничких возила, 20- 40 теретних

возила и 5- 1 О аутобуса.

Мотел је својеврсна презентација туризма , а нарочито локалних

вредности, због чега су и неопходни информативни пунктови о

свему што садржи та услуга. Све то треба да буде у непосредном

додиру са корисником . Локација треба да има посебну вредност у

l1е;гf;.НДА. :

_._ I>ЩУМЩЮНА ;:}iНИ.:А .w_. П'Д1'>::(!:1~lCк~.r.ИkКЈА

ffi1IiИ».OfJ>АДе

••• Ј1rm~АЩt (;:>:ДЊZ (BIo1,..'OJ\\) J1w.::1"<J­

~~ ПWОМ"ffНUШР\ЖОдiXl~"'::) <f.$- r~l;fЖ(} -'1'<lпorm,~!'!Ощmet.(3· M~!30~

'W,~. Ш»бrыз

САДРЖАЈ : 1. - n.з.ркI'lНЈ за 50 !'1>'ТНI.f'!Кк( I.К'(Жrnt 2 . • (tЩЖ'ИtI( ~ 18 'l"Щ>ОУI#l1( В<I:)"{:~

Mn;· ~'!1)(jyr.a

3 . • ре.:.:ТОp;lН ~ :t>$mr.1.Щ (ЗО() I.WCЦI.)

<1. '/d!(ft/;1 ЏЮ·1(Ю neЖflј<tЈ 6 .• r.PQWЭnНIIЦG (2 х 150 I.tZJ в . . 6рэв храна (200 ~l2i 7 . • I<1Iфс (200 ~2) е . · етно пијаца (125 "';ђ Н, ·if>fЖl1 r,.R~I·(lР'iИ'lI:l()(l.

(Ј.I1IU':uщ<l:t~М{150 ~2}

10 . · ja61o!"~ . • С11Ор':"СIЩ Т<:IјЮН« ~1 1JJ.EI'1>Ю C1".!t~

(~ДI'ЖАЈ :

'. ' (1I:);жн:rtr sa l1peJl.Q 11.10 1:1"(1<""11<1«, ~ l . . r.мж.;4W ~II. N(I4II//j 4C11~1K,"

eoЖtm tt1Ж щ'о6усв З • ~:?opaк ':8 To)~(OМ (Г.Ј)')КО 3(:0 Мl)C':"a) ':' . · )I1'fI~ЈI {fIf/&f(!)1СОI-";~) 5 .' r.ро.:';,;\*"ЩО(2 х 1501.12) о .. t»Ja ~;ш.I:!О) >.12) 1.· 1C~ {~и2)

t ·!ПЖl I'I"'iaц.J {IZS I62)

9.' j<llUм:.:ш ,"r~К 'Iv.<Ф: ISOм2)

10· jrtl:lН.II 'W'.м:1 11 .· t<U1111Щi'1ј,: .. :. ~ш,нм . .а

џ,:) 1.\2 са 5 ropк~InCJ.:IJ

11. ' ь...нзиltl':><JI t:п~~:1jtt ( t~~:':"чм ,!,,~h!l .... сс'а)

IЗ • i':mp',:..-.с fl!J1i'НOt и :t~lЖ11 ~;j.."~

рекреативном смислу, који може да буде у широком распону, од

спортских терена до трим стаза и стаза за шетњу. Полазна уре­

ђење је одлучујућа компонента квалитета амбијента, те заштитно зеленило и остало мора сакрити мотел, како од транзитног сао­

браћаја, тако и од локалних кретања .

Мотел тип 2 је највећи објект за одмор на одређенОј деоници. Назвали смо га и туристичко-рекреативни комплекс, јер треба да

представња један прави мали град у оази природе и мира после

МОТЕЛ ·ВЛЛСИНД·Л ·,

OnUJТина Лесковац {km 8i3O • ООО.ООј

Сл. 7 Мотел тип

(Идеiно решење:

Р. Малобобић ,

Н . Тонкосић )

Road-house, alternative 2. (Design : R. Molobobic, N. Tankasic)

напорне вожње. Друга његова функција је репрезентација тур­

истичке понуде ширег подручја, са могућношћу одласка на одре­

ђене дестинације . Понуда боравка и одласка у оближња излетишта

мора да буде највишег нивоа и признатог стандарда врхунске тур­

истичке услуге. Са таквим функционалним захтевима , избор локаци­

је постаје веома сложен, јер мора да уважит изразите природне

вредности, али и људске потенцијале и квалитет туристичког

окружења.

На деоници аутопута Е-75, Ниш- БЈР Македонија, одлучили смо

се за локацију у непосредној близини града Лесковца, на обали

Мораве, испод планине Кукавице и у близини Власинског језера, а у широј гравитационој зони неколико бања и манастира. На слици

7 представљено је идејно решење на изабраној локацији, које је

понуђено у Регулационом плану аутопута. Укупна површина за организацију ових објеката износи од 15-

20 ha, а из слике 13 види се да локација обухвата готово 20 ha.

Процентуални удео појединих намена површина је следећи:

• саобраћајне површине око 12%; • површине за грађевинске објекте око 15%;

• одмор у зеленилу око 35%;

• спорт и рекреација око 30%;

• заштитно зеленило око 8%. Иначе, програмски садржај овог мотела, у основи, треба да

задовољи ове услове :

• објекат мотела је пожељан у етно архите ктонском стилу, с више од 1 ОО лежајева, више од 150 ресторанских места, најмање

200 места на тераси и с више од 2000 оброка дневно. Вели­

чина објекта не треба да прелази 2500 т2 у бруто површини; на засебним локацијама могу бити и ' кафеи и ресторани у етно

стилу, са специфичним наменама;

Q)

:f о о.. :s: I О

2 о I о.. О t; О о..

С

Q)

:f о о.. :s: :L О <::; <::;

о :L о.. О

t:J о о.. С

• лака ција мора да буде саобраћајно безбедна, с најмање 1 ОО и више паркинг места за аутомобиле, 40 и више за камионе и за

више од 1 О аутобуса; посебно треба изградити и мању бензин ­

ску станицу којој је намена да снабдева госте мотела,

• на локацији се морају наћи и услуге за госте који неће ноћити у мотелу, тј. за оне који се кратко задржавају, слич не онима на

одморишту и то: јавна чесма, мокри чвор и др . , све ван зграде

мотела,

• посебно пажњу треба поклонити информативним туристичким садржајима којих мора бити свуда: у згради мотела, на улазу и

излазу са локације; такође, то морају да буду разноврсни пун к­

тови, од објеката до огласних табли,

• површине намењене спорту и рекреацији су посебан задатак. на оваквом месту мора да се нађу затворени и отворени спорт­

ски об ј екти с циљем задовољења породичних потреба за

бављењем спортом (тенис , бадминтон , голф, одБОјка и други

мали спортови) ;

• површине за одмор и шетњу треба осмислити у породичном духу, али и за све генераци ј е;

• посебно се морају обезбедити и репрезентативна места за разне маркетиншке акци ј е туристичке понуде, од кан целарија

до простора за изложбе и др.

Применом наведених критери јума и правил а, као и ранијих

искустава, на деоници аутопута Ниш - БЈР Македонија, пратећи

садржаји за потребе корисника пута су распоређени по приказаној

шеми на Сл . 8.

леrвнr.а:

[] одмориште (ТИП I и 11)

• мотел (тип 110\ 11) = О 6еН3иt-lСКЗ станица (ТИП I и 11) ~

r ~ ~ = ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ 1 ~ ! ! . f I .. !> :, .

~ 1 ~ ~ ~ § ~ ~ ~

i; ~ • ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~

~ ~ ~ &: о с:- Е <= :Ј: :I: <= ;r

-q ;~ ; "'. ~ ~ ~ ~ '" ~ ... о О. о о '" ф " ::: '" ~ fi '" 1Ј ~ ~ :\ ~ * :;; "

~' [] • [] о [] []о • [] О [] [] . [] о. [] t;.

~ N

~ ...

~ ;ј а ~ '" ~ О.

3 :;i N Ш :\ :s: ј ~ ii f f

~ ! :L ~ ~ ~ ј ~ ! ъ ! " е ~ '" ~

<= с:-

~ ~ ~ с ~ . "

Ф Сл. В Wематски приказ пратеliих

садржаја за кориснике аутопута

(Деоница Ниш - границо БЈР Мокедониiе)

Ап outline of supplementary facilities for motorway users (Section Nis-Nationa l border with FRY Macedonia)

- - с -с

~ ~ с

~ . ~ ~ " " f f ~

\'! ~ ~ ~ & 1 ii :s: ~ 3. ~

:L

ID '" () @

~E "! '" § ~ ~

ш

~ ::;

• о.[] []. оо [] • []о '] о-

iЗ ~ ~ ~

О. 0>, "'. ~ ~ ~ ;! " :r

i t '" I ,

~ ј е-

i\'

i ~ ,. :!' f. )( с . ~ i

() ~ ~

! ~ ~

3АКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

Досадашње активности на изградњи и пројек­

товању наших аутопутева нису довољно уважава­

ле захтев за опремањем аутопутева пратећим

садржајима. Са сигурношћу се може тврдити да

ови садржаји нису настајали системски, а

нарочито не на основу неког плаНСКОF документа.

Досадашње икуство показује да они фукционално

могу да одговоре задатку само ако настану на

основу неког плана, који Закон прописује . Наиме,

пратећи садржаји треба да делују као систем, сваки по својој Доминатној улози у простору.

активност на транзитним тракама осим вожње је

сметња, а нарочито скретање, због чега треба

настојати да сметњи буде што мање. Стога је посебно неопходно да се утврди

ритам појављивања појединих садржаја, како

оних функционалних , тако и оних бројнијих за

потребе корисника пута. Досадашња искуства и

норме, нарочито инострана треба прихватити,

али има и специфичности и традиције на нашим

просторима које треба поштовати. Уз поштовање ритма, неопходно је валоризо­

вати услове насеобинског система уз коридор,

природне и створене вредности. Треба, такође, постићи висок степен заштите средине на поје­

диним локацијама.

Уношење ових садржаја појединачно, или кад

се укаже интерес појединаца, неприхватљиво је и

по саобраћајну функцију аутопута штетно.

Суштинска функција ових објеката је одржавање

безбедног саобраћаја и задовољење разноврс­

них потреба путника и возила.

Ови садржаји треба да развојно утичу на

околни простор и да буду у функцији локалног запошљавања становништва, развоја туризма и

Истичемо као важне закључке, да је битно да

објекти буду равномерно распоређени у прос­

тору и да у својим програмским садржајима теже

ка доминацији једне функције.

других привредних грана.

Избор лака ција условљен је

ма кра и микро условима, а

све то зависно од

функционалних потреба појединих садржаја, како их

не би било превише или

премало. Наиме, свака

_ ..................... .. ........ ....... ........ ....... ... . Др Радомир Малабабић ,

ди пл. инж . грађ. ИАУС

Олгица Бакић, ди пл . п рос. планер ИАУС

Резултати овог рада су део

истраживања на пројекту "Развој, просторно уређење и коришћење

магистралних инфраструктурних

коридора у СрБИјИ" (МИКС) (СГР.4 . 12 . 0225.А) који финансира Министарство за науку, технологију

и развој Републике Србије.

На примеру решавња локација за деоницу

ЛИТЕРАТУРА

(1) Закон о Просторном планирању и

уређењу насеља и простора; Слу­

жбени гл. Р. Србије, бр. 44/95. (2) Малетин М., и др.; Планирање и

пројектовање пратећих садржаја

магистралних путева; Грађевински

факултет, Београд, 1993. (3) Нацрт Просторног плана инфра­

структурног коридора Ниш - Г ра­

ница БЈР Македоније; ИАУС

Београд, 2000.

(4) Малетин М., и др.; Планирање и

пројектовање пратећих садржаја

магистралних путева; Грађевински

факултет, Београд, 1993.; стр 41. (5) Нацрт Просторног плана инфра­

структурног коридора Ниш

Граница БЈР Македоније; ИАУС

Београд, 2000.

(6) Лоренц Х.; Пројектовање путева и аутопутева; Грађевинско књига,

Београд, 1988. год.; стр. 304.

(7) Лоренц Х . ; Пројектовање путева и аутопутева; Грађевинско књига,

Београд, 1988. год.; стр . 346.

(8) Малетин М.; Планирање и пројек­

товање пратећих садржаја магис­

тралних путева; Грађевински фа­

култет, Београд, 1993. стр. 9.

аутопута Ниш - БЈР

Македонија, навели смо

све релевантне услове који

су одлучивали о

постављеном систему

пратећих садржаја на тој још

не изграђеној деоници

Коридора Х.

ф

:f о Q. :s: I О с:::;

с

О I Q.

О

I:J о Q.

С

У!РБАНИЗАМ __________________________ L ___________________________ _________________ _

Снежана Су60тић*

ПЛАНИРАЊЕ У БЕРЛИНУ ИЗМЕЂУ РАДИКАЛНИХ УРБАНИХ ВИЗИЈА

И ПРАГМАТИЧНОСТИ

Апстракт: Уједињење

Берлина у последњих 12 година није био само

политички, социјални или

друштвени задатак који је

требало решавати, већ је

било потребно испратити га

једном препознатљивом и

хомогенизујућом урбаном

структуром. То је управо

покушано израдом и већ

поодмаклом

имплементацијом

Структурног плана намене

површина за централни

Берлин- (planwerk Innenstadt), који обухвата површину од 30 км2 • Урбанизам и

архитектура, који се

практикују у последњој

деценији одсликавају круту и

PLANNING IN BERLIN RADICAL URBAМ VISIONS

VERSUS PRAGМATISM

Abstroct: Berlin's unificotion јп the lost 12 years wos not only о politicol, sociol ог civil tosk to Ье solved, but it wos essentiol to 90 with о reodobIe ond coherent игЬоп struc­ture. This wos ottempted with the eloboro­tion of the "Plonwerk Innenstodt", о struc­turol lond use plon for centrol Berlin, соу­ering оп агео of 30 km 2

. The urbonism ond architecture proctised јп the lost decode reflect the rigid ond conservotive oesthetics ond јпflехјЫе guidelines of tro­ditionol Еигореоп townbuilding, set ир Ьу the plon ond the Senote. Consequently, most ideos ond projects of modern игЬоп ог orchitecturol expression were left oside, whereos the interests of о globolised reol estote morket with ononymous internotion-01 developers prevoiled. Кеу words: dеstгuсtiоп, fгоgmепtоtiоп, criticol гесопstгuсtiоп versus "Stоdtlопd­

schoft", tгоditiопоl Еuroреоп uгЬопism, "P/onwerk Iппепstоdt"

историјском инцидентношћу

и особитом виталношћу он

провоцира суревњивост

осталих немачких градова.

Тешко да ће се по

трагичности, екстремности,

атипичној динамичности и

упорности да се вазда изно­

ва креће са нулте тачке наћи неки њему сличан град.

Да бисмо стекли неку

општу представу о Берлину и

са разумевањем се

посветили појединим

квалитативним одликама

нове планске политике,

урбаних процеса и

архитектуре Берлина,

морамо се ипак, у најкраћим

цртама, Дотаћи неких

конзервативну естетику и чврсте смернице тради­

ционалне европске градоградње, које пропагира

План и градски Сенат. Тако су све идеје и про­

јекти савременог урбанистичког и архитектонског израза остале по страни, док су интереси глоба-

квантитативних параметара,

како бисмо боље сагледали овај сасвим особен

град.

Берлин се простире на скоро 900 км2 , од којих

1/4 површине чине паркови и шуме, а 1/1 О реке, канали и језера. Испресецан је са 200 км

пловних путева, који се надовезују на чак 4.000

км пловних путева Бранденбурга, немачке државе

која окружује Берлин (слика 1 ). Границе урбане

конгломерације су још увек прилично компактне,

и тек у најновије време долази до местимичне су­

бурбанизацИје. Изграђена подручја града сустичу

се са ретко насељеним природним пределима,

шумама, пољима и језерима (њих 3.000) околног

Бранденбурга. Поред овог несумњиво изузетног

природног окружења, ништа мање није значајна

културна баштина и културни утицај који овај

град, са скоро 3.5 милиона становника, како у

прошлости, тако и сада чини правом културном

метрополом Европе. Преко 160 музеја и збирки, 3 опере, 9 великих оркестара, бројна позоришта,

лизованог тржишта некретнина и анонимних

интернационалних инвеститора превагнули.

Кључне речи: деструктивност, фрагмен­

тарност, критичка реконстРУкциiа versus урбани пред ели модерне, традиционални европски

урбанизам, План за централни Берлин

УВОД

Већ више од једног века ни један други град у

Немачкој не поларизује и не узбуркава духове

као ова пребрзо нарасла, никад завршена и ду­

боко напа ена метропола. Берлин је град без

премца и без паралеле у Немачкој у погледу ве­

личине, историје, симболике и мултикултуралнос­

ти. Својеврсном (пруском) харизматичношћу,

:;; о м s: I О \о о..

>-

~ о

'" :s: I О

\D D-

>

-Језгро старог града

I!II Граница пореске теритоРиiе, 18 век

• 5-спратна блоковска структура, 19 век

Држава Берлин

Прстенасти системи

улица

т раса S - шински систем

Градска граница 1860 -Водене површине

библиотеке, три универзитета и мноштво других културних институ­

ција доприносе да се Берлин убраја у најмоћније градове немачке духовности и културе.

Паралеле у погледу историјске контекстуалности и аспирација

овог града намећу се саме по себи. Наиме, већ крајем 19. века,

Берлин, са приличним закашњењем у односу на моћне европске

метрополе тога доба, у оквиру само једне генерације успева да се

сврста у ред 'релевантних светских градова. Данас, након прилично

бурног протеклог периода, опет наслуђује шансу, да у надокнађи­

вању пропуштеног, у досад невиђеном процесу модернизације и

свеобухватне урбане обнове, редефинише своју позицију и улогу у

хијерархији европских и светских метропола. При том само 57 годи­

на је прошло од маја 1945. године, када је око 70% централног

Берлина било разрушено (слика 2), 80.000 кућа уништено или

тешко оштећено и 1,5 милиона становника остало без крова над

главом.

Упорна деструктивност градитељског наслеђа, почев од тридесе­

тогодишњег рата наовамо јесте једна од ретких, ако не и једина нит

континуитета која се провлачи кроз историју овог града . Тако се

кра јем 19.века, монархистичком вољом спроводи замена барокног

Берлина класицистичким, затим 20-тих година 20. века преовлађује

замена ткз. "каменог Берлина" објектима у духу Модерне, па на

ред долазе радикални и помпезни планови Алберто Шпера (Albert Speer), да би се у фази хладног рата од Берлина направила урбана лабораторија соц реалистичке позне Модерне. Распадом СОМЕ­

CON-a и уједињењем Немачке, 1989. године, Берлин је сведок

Сл . 1 Урбани прстенови

UrЬап Riпgs

извор: [1 ј , стр . 6

Сл . 2 Предратна, ратна и посперата

урбана структура

Веrliп, 1940, 1953 апd 1989 извор: [1 ј , стр. 150

прилично неочекиваног обрта судбине. Но,

ипак, овај рушилачки порив скрива се и у - " данашњем приступу ткз. критичке

реконструкције", у току које се годишње поруши

око 1.000 000 м2 изграђене површине, где су на

удару претежно симболи бивше Немачке Демократске Републике.

Са падом зида, изграђеног 1961. године,

завршио се период четрдесетогодишње

подељености града. То је крај постојања

различитих друштвених система, различитог и

потпуно одвојеног планирања, удвојених

градских институција и свих осталих градских

структура. Град, или пак два града истог имена,

истог историјског наслеђа, нашао се по

уједињењу у заиста јединственој ситуацији.

То важи како за грађанство, тако и за планере,

урбанисте, архитекте и политичаре. Берлин, који

је четрдесет година био излог два конкурентна и

антагонистичка друштвена система и држава,

премда истог народа изгледа да никако не може

да побегне од тог усуда. Јер, Берлин је и данас

излог у коме се најнепосредније посматрају и

огледају успеси, али и неуспеси и тешкоће

уједињења. Овде се очитавају све чињенице и

сви аспекти поновног спајања, срастања и

настајања једне нове, другачије, али можда

моћније и нарочито у економском и културном

погледу способније Немачке, него што је то

била пре трагичног Другог светског рата. Берлин данашњице не претендује само на улогу главног

града те земље, он има много веће аспирације и

претензије. Злонамерници тврде да Берлин, увек

када се за то наслути прилика, јури за

фатаморганом светске метрополе.

Бројне тешкоће и конфликти овог специфичног

и амбициозног подухвата уједињења најпре и

најконкретније се уочавају управо у Берлину, а

бескомпромисна анализа постигнутог и

непостигнутог овде је свеприсутна.

Свакодневница је изнела на видело да су како

западни, тако и источни део Берлина, без потпуне и темељите обнове неспособни за

опстанак и све захукталију утакмицу светских

градова. Већ само повезивање и срастање

укупне урбане инфраструктуре захтевало је

огромна финансијска улагања и напоре (20

милијарди дм). Довољан је податак да је у

последњој деценији прошлог века само у

грађевинску супстанцу и потребну

инфрастрктуру уложено више од 200 милијарди дм. Толико много Немачка није могла, није

смела и још никад није морала да улаже у

развој једног града.

Корените друштвене промене, а најпре оне

које се тичу привредних структура и политике

покренуле су лавину промена у урбаној структури, градско-техничкој инфраструктури,

прерасподели урбаног живота, дистриБУЦИјИ

становништва и укупној оБЛИКОВНОј појави града.

Но, ни то није ништа ново за Берлин. Напротив,

стање објективне завршености и коначности,

својствено многим другим историјским европским

градовима за Берлин је одвајкада, чини се, био

непојмљив . Још 1910. године је Карл Шефлер (Когl Scheffle(1

) то следећим, никад актуелнијим

речима описао: "Берлин је уклет да стално

настаје и да никад није" ("Berlin sei dozu verdommt immerfort zu werden und nie zu sein. 11)

КРАТАК ИСТОРИЈАТ УРБАНИСТИЧКИХ ПОДУХВАТА

_ ................................................................................... . 1 ScheНfer, Korl, Berlin-Ein Stodtschicksol, Берлин 191 О,

ново издоње 1989. године [5]

Са сваким новим почетком тежило се новом и

барем у очекивањима репрезентативни јем и

спектакуларнијем граду. То је неминовно

захтевало и делимично се остваривало заменом

и преиначењем старијих градотворних форми

или здања неким новим. Барокни Берлин уступа

место модерним здањима пословних, државних и

управних потреба, хотела и културних

институција ткз. оснивачког доба

("Gruenderzeit'j. Махом су то класицистички надахнутне куће, наглашеног, понекад само

"потемкиновски" симулираног репрезентативног

карактера. Затим су двадесетих година 20. века

дошле но ред авангардне али и помало

расплинуте урбане визије Модерне, да би у

:f о

'" :s: I О \о Q.

>

:::; о

'" :s: I О

\D оо

>

време национал социјализма по плановима Алберта Шпера (Albert Speer) била предвиђена чувена Север-Југ оса, која би, да је у потпуности реализована, за последицу имала значај на просторна

преиначења урбане форме и урбаног ткива (слика 3).

Након Другог светског рата, 1946. године, плански колектив под вођством Ханса Шаруна (Hans Scharoun) израдио је генерални план који, с обзиром на масивна разарања, али и холистички

приступ својствен тадашњим архитектама и урбанистима усваја

приступ целовитог преуређења Берлина. Опредељеју се за

органску концепцију ткз. урбаног предела-(Stаdtlапdsсhаft), која се

показала као фантазмагорична представа споја града и природе,

без градотворних елемената као што су трг, улица и надасве

блок. Архитектонски објекти се пројекту ју као појединачне

скулптуре на слободном простору . Овај план, због свог утопијског радикализма бива одбачен, али се из њега преузима саобраћајно

решење, односно мрежа брзих улица-путева, која и данас битно опредељује планска решења.

После поделе, чина који је представљао последњу демонтажу

онога што је овај град под називом Г ерманија симболично

требало да представља немачком народу, у источном делу настаје

град широких магистрала, палата за радни народ и мноштво

слободно стојећих стамбених блокова. С друге, западне стране

ниче град више примерен аутомобилу него човеку, са ништа мање радикалним примерима стамбених четврти у духу

интернационалног стила. У обе половине града, од краја

педесетих до краја осамдесетих година, наступа масовна

индустријска производња станова. Следећи фордистичке принципе

настаје 650.000 нових стамбених јединица, отвореног типа, у виду гроздова (C1uster), изолованих а ипак прилично хомогених у односу на урбани контекст. И у једном и у другом Берлину, додуше у источном много радикалније и консеквентније него у западном,

долази до свесног рушења и уклањања "контаминираних"

објеката бивше монархистичке и, потом, озлоглашене, нацистичке

Немачке. Берлин је у то време град празних простора, скуп

присутне, опипљиве одсутности и прошлог и будућег. Нарочито у

време хладног рата, празнина постаје незаобилазни споменик у

самом срцу града.

Тако су, током неколико последњих векова, стално нове

концепције и идеологије налазиле плодно тло и утицале на

преобликовање Берлина. Свака је оставила свој траг, али ни

једна није била толико јака да му утисне прегнантну структуру и да

Сл. З

Аlbеп Speer: Размере "Веnике Хаnе" у поређењу са

5рандербуwком капијом

Север - Jyr оса

Proportionas of Ihe "Grosse Halle" јп Comparison 10 Ihe Brandenburg Gale извор: 12Ј, сТр . 154

()

фортификациiе

аута

Сл . 4,5, 6, 7, 8 Структуре које су се

одраэиле на урбану форму

Structures influencing the Urban form из вор: [3] , стр . 34, 36

_ .............. ......... ........ .. ......................... ..... . 2 Roth, Joseph јп Вегl ј п, Ејп Lesebuch {ие г

Spaziergaenger, издавач Michoel Bienert, Koeln, 1996.

геометРиiа

железница

га хомогеf-!изује. Планови који су

рађени спотицали су се о

супротстављене интересе,

величину града и вечиту

нестабилност и неизвесност . .

Тако су неки делови града

резултат половично

имплементираних планова или

специфичних потреба, док је у другим дошло до преклапања и

прожимања најразличитијих

спонтаних утицаја и процеса

(слике 4, 5, 6, 7, 8). У том

преклапању различитих

историјских слојева стварали су

се неки нови квалитети, односно

један хетерогени континуум карактеристичан за

овај град . Стиче се утисак смењивања различи­

тих временских зона и потпуно различитих

физиономија . Јозеф Рат (Josef Roth), 1930. године описује Берлин као "тегобан

конгломерат, фрагментарног карактера и

резултат плански егзактне произвољности"2 .

Планери се до данашњих дана муче да

успоставе ред и неку врсту хомогене патке, али г-------------~------~~

се безнадежност тих подухвата

конкурс

огледа у још већој просторној

неуједначености,

фрагментисаности и

плуралитету. Можда су, међутим,

управо та својства она која

Берлину дају посебан шарм.

ПОТЕНЦИЈАЛИ И ОГРАНИЧЕЊА ДАНАШЊЕГ ПЛАНИРАЊА БЕРЛИНА

Анализа проблема насталих након пада зида осветљава и

значајне потенцијале са којима се овај град сусреће . У ствари

ради се парадоксу, кога су данашњи актери у редефинисању и

реконструисању града све свеснији. Наиме, празни простори

настали у најмлађој берлинској историји нуде неслућене могућности за свеукупну обнову и модернизацију града . То се

односи како на бројне неизграђене локације и ледине на

најскупљим и најатрактивнијим просторима, тако и на читав шири

потез где се првобитно, унутар централне зоне протезао зид.

Обнављање и повезивање инфраструктурних система,

успостављање јединственог јавног саобраћаја, умрежавање

урбаних простора и стварање континуираног урбаног ткива, који

ће допринети прожимању источног и западног дела града захтева

потпуно нове планско-урбанистичке стратегије. Јер, "City" у западном делу још увек је западни БеРЛI1Н, историјска средина,

(Mitte) је још увек источни Берлин, а између њих се прилично

::;: о м :s: I О

\D о..

>

::Е о

'" :s: I О

\D Q

>

Сл. 9 Сл. 10 Сон и центар на Потсдамском Tpry: HelmutJahn

Футуристичка визија: Fritz Lang, "Метрополис", Град са кулом, 1927

50ПУ Centre, Postdamer Platz, Helmut Jahn

Futuristvision: Fritz Lang, "Metropolis", City with а tower, 1927

извор: [9] стр.26 извор: [9) сТр. 29

непомирљиво налазе Потсдамски трг и културни форум. Стара

тежња и вечита жеља да се овај фрагментисан град напокон

хомогенизује доминирају и у најновијој урбанистичкој стратегији, додуше сада прагматичније и систематичније него икад. Успут се

подразумева, у најбољем немачком маниру, примена

најсавременијих грађевинско-техничких, еколошких и

функционалних спознаја.

Данас се на све стране испуњавају празни простори ратног и

послератног доба. Бројне централне локације на којима је током педесетих година расла трава, и које су се данашњим станов­

ницима Берлина уцртале у памћење као брисана, ничија земља,

мењају се до непрепознатљивости.

Ипак, архитектура сама по себи не чини градове животним, као

што ни енормне бруто изграђене површине не стварају саме по

себи урбанитет. Шта онда учинити у новоизграђеним централним

четвртима, где је због надређених економских интереса занемарено све што би било по мери обичног човека. Јер, по

новом, глатком и непатинираном лицу зграда не лепе се никакви

идентификациони обрасци око којих би могло да се исплете неко колективно сећање. Приступ који се наметнуо, нарочито када су у

питању велики, моћни инвеститори, а таквих је у Берлину много,

јесте инструментализација уметности, не би ли деловала као спона

између јавних и приватних простора и обезличеним палатама потрошачког и пословног карактера подарила симболичке садр­

жаје. Ипак, погрешили бисмо уколико бисмо ову појаву тумачили

као одуховљење тренутно преовлађујућег матријалног принципа. Без обзира на звучна имена савремене уметности, као што су Кит

Херинг (Keith Haring), Роберт Раушенберг (Robert Rauschenberg) или Џеф Кунс (Jeff Koons), ретко кад се ради о критичкој уметности која би наметнула јавни дискурс и понудила одговоре на евентуалне странпутице и ароганцију у узурпирању урбаних и животних

простора. Скулптуре и инсталације по налогу и поруџбини

_ ....................... .................. ......... ... ... . з Воуег, Christine, Тhe city of coJ/eciive

mеmогу

економски моћних мецена користе се као репрезентативна

декорација, која треба да подржи монументални карактер нових

комплекса и ништа мање инструментализовану демонстративну

архитектуру . Становницима и посетиоцима, па чак и стручњацима

остаје да се диве спектакуларним визуелним и технничким

решењима, али не да и истински ступе у интерактиван однос са

њима. Јер, махом се ради о недодирљивим, ван контекстуалним

урбаним орнаментима који одсликавају премоћ великог капитала и свеприсутног економског, политичког и културног елитизма једног

врло малобројног, али утицајног естаблишмента. Зато не чуди за­

сад још увек ефемерна, међутим ништа мање глобализована

реакција на овакве феномене демонстрације моћи. У архитектури,

па и уметности уошпте та реакција почиње да се кристализује око

идеје "више етике, а мање естетике". Без сваке сумње и овом добу

су преко потребне личности, ствараоци и мислиоци формата једног

Андре Бретона (Andre Breton), чије идеје о самосвојности и независности уметности, данас нису ништа мање актуелне.

Засад, међутим, урбано становништво развијених земаља живи

у ери града спектакла (Christine Boyer) и свесно или подсвесно га конзумира, мери и цени одговарајућим критеријумима . Берлин

ужурбано прераста у град спектакл (слике 9, 1 О), артикулише се

као такав, жртвујући слој по слој сопственог идентитета (слике 11, 12) једном новом универзалном урбаном принципу који градове претвара у велика кон курентно предузећа .

Сл . 11, 12 Шарм унутраwњих двориwто старе

четврти Berlin-Mitte

The charm of inner Courts of the quarter Berlin - Mitte

извор : фото графија С. Су60тић 2000.

::,; о

'" ::s: I О

\D Q.

>-

::;: о

'" :s: I О

\D о.-

>

ДИСКУТАБИЛНИ ПРИНЦИПИ УРБАНО-АРХИТЕКТОНСКЕ ОБНОВЕ БЕРЛИНА

Листа архитеката, планера и урбаниста који данас активно

учествују у обнови Берлина чита се као лексикон модерне историје

архитектуре. Истине ради, не ради се увек о монументалним

здањима, ткз. Ilandmarks". Сенатска управа за развој града, заштиту животне средине и технологију, циља но покушава

промовисање својеврсног, често само привидне сведене

архитектуре. Прокламована жеља барем је декларативно усме­рена да сва та велика имена данашње архитектуре опипају дух

места, заједнички уснопе своје умеће и знање и удружено подаре

Берлину ново лице. [слике 13, 14] Просторно и тематски ради се о различитим аспектима урбане

проблематике са којима се сусрећу планери града. С једне стране напори су усмерени на изградњу нових предграђа са преко

80.000 станова са пропратним структурама, као што су нове

школе, обданишта и тржни центри, затим даљи развој и

ревитализација већ постојећих великих стамбених четврти, и

напокон, потпуна реконструкција бившег историјског центра, о

којој ће овде превасходно бити речи. У концепцијском смислу

дошло је до промене парадигми од Шаруновог урбаног предела

(Stadtlandschaft) Модерне ка традицији европских градова . То конкретно значи одступање од слободно стојећих објеката и

експресивног израза урбанистичких размера, од саобраћајног

планирања који је примарно оријентисан на аутомобил и

централно лоциран их хипермаркета . Овај заокрет уједно

представља и срж берлинске архитектонске дебате. Водећа струја

инсистира на "експерименталном" наставку европске

урбанистичке и архитектонске традиције, док опозициона

Сл. 13 Постдамски Tpr извор: фотогРоФи iа С. Суботић 2000.

Сл . 14 Aldo Rossi, Кварт у близини

Friedrichstrasse Aldo Rossi, Quartier јп the ујсјпјЈу of Friedrichstrasse извор: фотограФи iа с.

Суботић 2000.

урбанистичко архитектонска струја заступа

експериментални и рафинирани наставак

модернистичких тенденција . Тако се на самом

крају 20. века опет поставило суштинско питање

структуре и облика града. Шта значи град

данас, да ли су уопште потребни велегради, и

уколико јесу, које су то урбане матрице и

архитектура које подржавају такву синтезну

идеју. Да ли је довољно позвати перјанице

светске архитектуре и омогућити им

индивидуалну самопрезентоцију и инсценацију

уметничког толента, или је пак потребан високо

изражен смисао за урбани склоп, за историју и дух место, локалне конвенције и идентитете и

постојећу урбану културу.

Многи социолози, филозофи, културолози И

теоретичари архитектуре заступају мишљење да

је, у светлу савремених тенденција

индивидуализације, уз истовремену

глобализацију, виртуелизацију и убрзање

живота, тип традиционалног европског града

превазиђен и у најбољем случају само споменик

претходних епоха.

Имајући у виду искуства четрдесетогодишње

радикалне урбанистичке и друштвено-политичке

праксе, у водећим политичким и стручним

круговима Берлина, експлицитно је заузета

супротна позиција са мотом : "Берлин не треба

још једном измишљати"(Вегliп muss nicht пеи erfunden werden"). По тој тези, друштвену трансформацију не би требало да прати нека

суштински нова синтезна слика урбанистичке

концепције, већ призивање на традиционалне

урбане структуре и историјске елементе: улице,

тргове, затворене уличне фронтове, блоковске

Сл . 14

структуре и једна пригушена архитектура, у свом

полазишту окренута контекстуалности а не

самоинсценацији . Овакав умерени, традиционални и повремено хипокритски приступ

је често, усудила бих се да приметим с правом,

наилазио на критику и покретао врло бурне дебате. Позиција одговорних берлинских

планера била је међутим врло једнозначна. У

покушају да се поново пробуди хибернирани

велеградски идентитет и оживе нека, само још

по називу преживела места историјског центра,

дошло је до, као што је то био случај и у свим

претходним епохама, потпуног одбацивања

урбанистичких, па и менталних матрица

претходног доба. При том се исправно сматра

да град, у свом традиционалном значењу, није

само производ градитељских жеља моћних

приватних инвеститора, дакле збир ауто-

центри раних појединачних архитектонских оства­

рења, нити је пак искључиво израз жеља

политичара или интересних група грађана.

Овако обухватне и широкопотезне урбанистичке

и архитектонске интервенције захтевале су, и у

будуће ће захтевати, врло осетљиво

усаглашавање различитих сукобљених интереса.

Наиме, сви захтеви секторалних планера,

нарочито саобраћајних инжењера и урбанисто,

затим комплексна урбано-еколошка аргу­

ментација и земљишна политика морали су да

буду релативизовани да би се постигао

компромис.

Пошто тип либералне градње, с обзиром на

обим задатка и брзину промена, али и с

обзиром на административну расцепканост

планске и гађевинске управе није био могућ,

::;: о (у)

:s: I О \о о.-

>-

::;: о м :s: I О \о о.-

>

Сл . 15 Планске радионице, планска подлоrа:

урбани синтезни циљ, мај 1999.

Planning workshops, Leitbild, may 1999 из во р: [1 ], сТр. 70, 71

приступило се изради ткз .

Структурног плана (Planwerk Innenstadt) намене површина, одно­

сно регулационог плана за централни

део Берлина, који обухвата 30 км2 , и

У коме живи и ради око 300000 становника (слика 15). Тако је, на

основу искуства Интернационалне

градитељске изложбе Западног

Берлина (1987), Сенатска управа изашла са два узајамно усклађена

синтезна циља (Leitbild) града . Први

је већ споменути циљ "критичке

реконструкције" за барокни

Friedrichsstadt, а други је везивање за

традицију "европског града",

нарочито за оне четврти које се из

темеља граде, као што су Потсдамски

трг и Александар плац. Овај простор

углавном нису карактерисале

мешовите градске намене и густине

које приличе центру 3.5 милионског

града. Напротив, пуно је

монофункционалних насеља,

претерано широких саобраћајница и

неизграђених површина (градске

ране и ожиљци бивших разарања и

рушења). Један од кључних циљева је

насељавање историјске средине­

централне градске четврти (Mitte), која је после рата изгубила две

трећине становништва. Стратешки приступ у овом подухвату је смањење

Преrледна карта

Берлина

Greater Berlin извор: [1 ], стр. 16

::;: о

'" :s: I О \о о..

>

::;: о

'" :s: I О \о D->

саобраћајних површна и стварање новог земљишног фонда, на

коме би требало да изникну објекти урбаног типа као противтежа

оним централним насељима изниклим седамдесетих година у

којима преовлађује карактер предграђа. Потенцијал за

згушњавање износио је око 1.7 милиона м2 односно 170 ha

земљишне површине на претежно комуналним и јавним

површинама. Тако је предвиђено 23.000 стамбених јединица и 2

милиона м2 бруто спратне површине пословног простора у

границама плана. Поред доследног инсистирања на затвореној

блоковској структури, монолитним уличним фронтовима, зацртаним

висинским одредницама и строгој диференцијаЦИји јавних и

приватних слободних простора, најкритичније одлуке односиле су

се на смањење, односно "цивилизацију" градског саобраћаја, не

би ли историјске структуре града поново постале читљиве . То

превасходно значи да се многим улицама, нарочито у бившем

источном делу Берлина даје нова размерност и

контекстуалност.

Партиципација грађанства одвијала се на више нивоа. Најпре у

форми јавних дискусија по појединим темама у оквиру 16 јавних

урбаних форума, конкретних урбаних пројеката и пет пратећих

изложби. Мислим да овде треба споменути неке од централних

тема које су биле предмет дискусија, имајући у виду израду

Генералног плана Београда, која је у току. То су: "Г рад 21. века -

урбани предели модерне", "Саобраћај у центру града", "Урбани

дијалог", "Корисници као власници", "Јавни простори и урбано

зеленило", "Нови урбанитети", "Споменик и градски центар",

"Будућност социјалне инфраструктуре у центру града", "Школе без

ђака" итд. Упоредо са јавним дискусијама инициране су и планске

радионице које су на нивоу детаљних урбанистичких планова

темељно разрадиле осам, за град кључних локација (слике 15).

Приступ је био следећи: у оквиру планских радионица су

дискурзивним поступком, У форми округлих столова, зачете

приоритетне теме и прикупљене идеје . Учесници су били дистриктни

планери, надлежне институције, дистриктни коревизори и надлежни

сенатски заводи. Поред просторног удубљивања, дакле оног који

се тиче физичких структура, обухваћени су секторски аспекти:

саобраћај, слободни простори, урбана економија, земљишна

политика, правни физибилитет, демографија, инфраструктурна опремљеност и животна средина. Резултати, како просторних, тако

и секторских анализа улили су се у радионице, па је у складу са

њима мењан преднацрт . Пројектни тимови су наравно били

суочени са нужношћу компромисних решења, тако да нека од њих

и нису претерано убедљива. Критичари овог плана део својих замерки усмерили су управо на овакав фрагментаризован приступ,

сматрајући да су пројектни тимови предложили низ парцијалних решења без јединствене визије.

На кон трогодишње дебате аутори плана су били приморани да

ревидирају оне концепције које су изазвале бурне реакције

источних Берлинаца, али и значајног дела стручне јавности јер су

многе предлоге сматрали дрском рестаурацијском провокацијом.

Тако се у усвојеном плану одустало од радикалог уклањања углед­

них објеката бивше Источне Немачке и приклонило филозофији

"помирљиве" интервенције.

Принципи којима се Сенат у планирању водио, а које је зацртао

_ .................................................. . 4 Die We lt: Berlin wird Vorreiter im

Stoedtebau, Dankwart Guartzsch,

Мај 1999.

* Мр Снежана Су60тић, Географски факултет, Београд

парламент, овде су само таксативно набројани у

виду смерница:

Немачке ће се спровести заокрет у политици пла­

нирања . ( оо .) Урбани развој преусмерава се са

периферије ка центру града".4 • Историјски центар и City West треба развијати тако да не конкуришу један дру­

гом, већ да се допуњују;

Очигледно је да берлински План (P/anwerk Innenstadt) има нешто од карактера манифеста, јер се недвосмислено заснива на ставу да је згус ­

нута градња у духу европске традиције и рекон­

струкција постојећих и непостојећих историјских

трагова једина могућа, и ка будућности оријенти­

сана урбана форма. Такође се са пуно презира испољава радикална идеолошка критика Модер­

не, којој се приписују промашене градоградите­

љске визије, вакуми настали у језгру града,

безразмерност и надасве нестанак урбаног иден­

титета. Овакав децидиран и искључив став (иначе позајмљен управо од Модерне) одговоран је за

врло ригидне принципе и конзервативну естетику,

који диктирају тренутну урбанистичку праксу у Берлину. С друге стране као и сваки план, тако је

•

•

•

Унутрашњи развој има предност у

односу на спољашњи, што конкретно

значи спутавање експанзивног раста града;

Фаворизовање мешовитих намена у

централним деловима

rрада/становање у центру у претежно

мешовитом односу од 20:80

(становање:пословне намене);

Густина и зеленило се односи на пости­

зање одговарајуће велеградске густине, где

ће постојећи слободни простори задржати

рекреативну намену. Нарочита пажња мора

бити усмерена на очување визура и урбано­

климатских услова ;

• Што је MoryfIe мање рушења, уз тежњу да се затрпани и пресло­

јени историјски трагови

града и архитектуре

доведу у везу са новом

Литература:

и овај списак добрих намера и, више или мање,

остваривих жеља. У покушају

•

•

изградњом;

Планска сиryрност се

мора обезбедити како

грађевинским фирмама,

тако и инвеститорима,

односно не сме доћи до

блокаде потребних

инвестиција;

Неrовање jaBHor и стручноr дискурса

који подразумева да у

даљем планирању морају

учествовати сви

релевантни друштвени и

стручни актери, због

постизања што већег

консензуса;

Закључак

Усвајањем плана за цен­

трални Берлин (18.05 .1999.)

започето је ново поглавље

урбане историје у Немачко ј.

"Први пут након Другог свет­

ског рата и демонстративно

за све друге немачке

градове, у главном граду

[1] P/anwerk Innen stadt Вег/јп, Вег/јп

5tadtentwick/ung 25, 5enatsverwa/­tung {uег 5tadtentwick/ung, Umwe/t­schutz und Techn%gie, Вег/јп,

1999. [2] Berlin. Оје Hauptsatdt, Vergangen­

heit und Zukunft ејпег europaeis­

chen Metropole, Ur. Werner Suess,

Ralf Rytlewski, Bundeszentrale fuer

politische Bildung, Schriftenreihe

362, Вопп 1999. [3] Ber/in-5tadt ohne Form, 5trategien

ејпег anderen Агсhitеktщ Preste/, Minhen 2000.

[4] Ku/tur-Urbanitaet-Moderne, izdava ­

Heidemarie Uh/, Richard 5huster­топ, Dје игЬапе Aesthetik des Abwesenden, Possagen Ver/og, Ве- ,

1999. [5] 5cheff/er, Ког/, Вег/јп-Бп 5todtschi­

cksa/, Вег/јп 1910, ново издање

1989.године

[6] Roth, Joseph јп Вег/јп, Ејп Lesebuch {иег 5paziergaenger, издавач

Michael Bienert, Koeln, 1996. [7] Воуег, Christine, The city of collective

тетогу, MIT Press, Cambridge

Massachusetts, London, 1994. [8] Dје We/t: Вег/јп wird Vorreiter јт

5toedtebau, Dankwort Guartzsch, Мај 1999.

[9] Museums Journal , Museumspoda­

gagischer Dienst, berlin, 2000.

формулисања новог локалног

идентитета понуђени су

комуникативни јавни

простори, мешовите и

разноврсне просторне

структуре и функције, тежило

се стабилизаЦИјИ мешовитих

социјалних слојева, а све то

са намером да се одговори

промењеним друштвеним,

еколошким и социјалним

потребама. Главни циљ овак­

вог концепта је атрактиван и

урбан центар града са везним структурама и

кохезивном мрежом

привлачних јавних простора .

Јачајући становање и рад,

културу и комуникацију

очекује се стварање

предуслова за унапређење

урбаног живота у једном једи­

нственом и заокруженом

Берлину. Остаје да се види

да ли ће напори усмерени

ка видању постоје их

физичких и духовних ожиљака

овог града изабраним

приступом заиста уродити

плодом.

::;: о м :s:: I О \о Q.

>

Кiонкурси

ПРИКАЗИ КОНКУРСНИХ РАДОВА ЛОЗНИЦА, ЗЕМУН, КИКИНДА, БАЊА ЛУКА, ШЋЕЋИН

Велики број у~банистичких и архитектонских

конкурса, КОIИ су се одржали ове године,

подстакли су редакцију да да предлог да се

часопис "Архитектура и урбанизам" позабави

овом темом и да награђени радови нађу место у

часопису. Значај тема које обрађују ови конкурси, велики број учесника, разноврсност

идеја и иницијатива су нешто што треба да

остане трајно забележено као сећање за

будућност . Бројне полемике које се воде након

додела награда су нешто што треба да

подстакне архитекте, да се данас позабаве

многим питањима која се не односе само на

награде, већ на низ нерешених проблема у

струци, као што су професионална уређеност,

одговорност према друштву и простору у коме

делују, одговорност друштва према струци.

Прикази награђених конкурсних радова

централних зона Лознице, Земуна и Кикинде

сакупљени на једном месту, можда ће дати

одговоре на нека питања која су остала

нерешена, можда ће отворити нека нова ...

A'arge number of uгЬап апd architectural competitions held this уеаг prompted the

editorial board to deal with this theme јп the јоuгпаl"Агсhitесtuге апd UгЬапism" and present the awarded works. The imроrtапсе of topics tаkеп up Ьу the соmреtitiопs, the huge пumЬег of participants, the diversity of ideas and initiatives ought to гетајп регmапепtlу saved for the future. Numerous polemics set off after the Qwагdiпg process should encourage architects to deal with multiple issues not only referring to awards but also to оп аггау of unsolved

AN OVERVIEW OF COMPETITION PROJECTS LOZNICA, ZEMUN, KIKINDA, BANJA LUКA, SCECIN

probIems јп the ргоfеssiоп, such as professional геgulаtiоп, responsibility towards the society and space јп which they act, responsibility towards others and oneself and finally responsibility of the society towards the ргоfеssiоп. Тhe overview of awarded соmреtitiоп projects of the сепtгаl parts of Loznica, Zemun and Kikinda gathered together here тау give answers to some ореп questions and raise others ...

Mila Pucar

ЛО3НИЦА

Назив конкурса:

КОНКУРС ЗА УРБАНИСТИЧКО - АРХИТЕКТОНСКО

РЕШЕЊЕ ЦЕНТРАЛНОГ ТРГА У ЛОЗНИЦИ '

Орrанизатор:

Скупштина апштине Лазница, Удружење урбаниста Србиiе

Предмет рада:

"Лазница спада па величини у категаРиiУ "малих и

средњих" градова каiи су кроз CBaie троiање одржали дух

српске вароши, Koia Hacтaie по мери човека, "свога варошанина", а мења се и прилагођава технолошко­

цивилизациiским захтевима временских епоха Koie долазе.

. Лозница ie град коiи ie у последњоi децениiи доживео промену стратешког значаiа и CBoiOM позициiом прерастао

у град изузетног "пограничног" значаiа ...

Ово ie за град Лозницу корак у нови век коiи представља

прилику да се преиспитаiУ утврђени циљеви, донесу нова

стратешка опредељења и правовремено започну

осмишљене акциiе квалитативних промена на жижним и

реперним пунктовима развоiа града [1]."

Повод за конкурс:

Лозница ie ieAaH од ретких градова коiи у себи садржи скуп више веома атрактивних слободних градских простора.

Један од наiважниiих ie главни градски трг, коiи заузима

централну позициiУ у односу на формирану градску

матрицу.

Трг по своiим ресурсима представља права богатство (река праста виiуга кроз центар, све улице ваде у центар

Лазнице, трг чине "променада", скверави, пiацете, паркови

итд . ), чиiи потенциiали нису активирани. Трг своiим

тренутним стањем представља пасиван простор каiи се

користи "онако како мора", iep су његави патенциiали

неискаришћени и неактивирани.

Са друге стране, Скупштина општине запачиње "нови

развоiни циклус за нови милениiУм", пакрећући истовремено планска акта на ма кра нивоу (израда ГУП-а

града и ПП апштине Лазнице), запачиње процес

евидентирања просторних потенциiала на нивоу града,

желећи своiим грађанима

(и потенциiалним инвеститорима) да правовремено предочи

све предности града Лознице, како на микро, тако и на

макро плану [1, 2] .

Задатак конкурса:

Задатак конкурса има више тематских нивоа:

Плански ниво има за циљ да повеже трг са контекстом и

градским окружењем у вишеструком облику: визуелно,

комуникационо, функционално, обликовно, итд .

Програмски ниво има за циљ да активира све потенциiале

трга, да повећа степен његове атрактивности и "трасира

путеве" његовог оживљавања .

ПРоiектни ниво има за циљ ремаделациiУ читавог простора

и физичких структура, са жељом да се iaCHa "дефинише"

простор трга, естетски доведе да нивоа атракциiе коiи

заслужУiе и абликовна успостави архитектонску

препознатљивост како своiих микроамбиiената, тако и целине амбиiента трга у односу на град [2] .

Циљева конкурса (извод):

Преиспитивање постоiећих, програмско-просторних

поставки постоiећих планских аката за простор и контекст

трга и њихово уграђивање идеiа и предлога у будуће

планерске визиiе.

Повећање интереса коришћења расположивог простора

трга кроз проширење постоiећих и уношење нових

садржаiа ... Учвршћивање идентитета и карактера постоiећег трга као

препознатљив амбиiент градског трга, кроз артикулисање

његових организационих, регулативних, обликовних и естетских вредности ...

Преобликовање унутрашње структуре трга и околних

блокова, унапређењем естетско-амбиiенталне

препознатљивости ... Преуређење простора трга за разноврсне стационарне

садржаiе и различита "догађања" манифестационог

карактера ... Унапређење мреже саобраћаiних токова увођењем широке

скале могућности одвиiања различитих видова кретања ...

Уграђивање акцената и/или мотива трга (централних, секундарних) каiи ће дати привлачну "снагу и моћ" тргу да активира, инспирише и поспешУiе размену догађања и промене садржаiа активности кроз време ... [2]

Критеријуми (извод):

АТРАКТИВНОСТ и ПРЕПОЗНАТЉИВОСТ трга;

КОМУНИКАТИВНОСТ понуђеног концепта трга;

УКЛОПЉЕНОСТ и СКЛАДНОСТ;

СЛИКОВИТОСТ, ЛИКОВНОСТ и вишеслоiна

ПЕРЦЕПТИВНОСТ доживљавања трга као жижно­

централног градског пункта;

ИЗБАЛАНСИРАНОСТ и ПРОФИТАБИЛНОСТ;

ЕФИКАСНОСТ и ОСТВАРИВОСТ понуђених идеiа; ЗАОКРУЖЕНОСТ целовитости трга и ИНТЕГРИСАНОСТ

трга у непосредни контекст и градско окружење;

ВИШЕСЛОЈНОСТ и МУЛТИАПЛИКАТИВНОСТ; КОНТИНУИРАНОСТ предложених промена ... [2]

Оцењивачки суд:

Слободан Каитовић - председник СО Лозница, председник

жиРиiа;

Владимир Андрић - потпредседник СО Лазни ца, заменик

председника;

Чланови:

Представник Министарства урбанизма и грађевина Слободан Г аiић, д.и.г., Начелник урбанизма СО Лозница

Зоран Ђукановић, д. и.а., представник УУС-е

Драган Паiић, председник ИО СО Лозница

Лазар Кузманов, д.и.а., представник УУС-е Слободан Тодоровић, д.и.а., председник Савета за

урбанизам СО Лозница

Представник САС-е

Заменици чланова Оцењивачког суда:

Весна Паповић, представник УУС-е

представник СО Лозница

Приказ поiединачних радова као репрезената резултата

Конкурса - резиме Извештаiа ЖиРиiа

_ ... ... ..................................... .............. ...... ....................................... . 1 За пиказ овог конкурса каришћени су следећи материјали: .

[1] Про грамско лланске препоруке; [2] Програм конкурса; [3] 06разложење жирија и Каталог конкурсних радова.

НАГРАЂЕНИ И ОТКУПЉЕНИ РАДОВИ

I HArpAДA wифра I'ТРГ Азll

Ауторски тим:

Душан Сушић-Хабитат-техник, Дубравка Сушић,

сарадници :Андреа Сушић, Светозар Т еофиловић,

Зоран Дрндаревић

Став аутора:

"Т ражи се одговор на суштинско питање: да ли су

грађани Лознице и њихова управа спремни да се

ослободе и одрекну (делимично, не потпуно) фетиша

званог аутомобил, коiи ie унуштио градски трг и ужи центар Лознице, и препусте Tai исти трг пешацима

свих категоРиiа и њиховом коришћењу, сусретању,

комуникациiама, дружењу: деце, младих, старих,

заљубљених, итд ... OBai рад заснива cBoiY концепциiУ на препуштању централног трга и дела ужег центра

пешацима."

И3 нзвештаја жнрнја:

Аутор темељно анализира све битне аспекте

реконстРУкциiе градског центра тражећи ослонце

свом концепту. Промишљено формирање

саобраћаiног прстена на КОМФОРНОi дистанци омогућило ie формирање трга оРиiентисаног

искључиво за пешаке . Сам простор трга дефинисан

ie према реци чиме се и зона реке укључУiе у сцену

трга. Аутор предлаже низ волумена коiиформираiУ

руб трга и артикулишу висинске регулациiе. Са

источне стране предвиђена ie реконстРУкциiа робне куће и нови хотел за коiи ниiе обезбеђен адекватан

колски приступ ...

Рад у целини своiим решењима представља основ за

урбанистичку разраду подРУчiа трга уз БРоiне дилеме од коiих су само наiизражениiе поменуте.

'" u Q.

~ I О ::.::

11 НАГРАДА: wифра "ЛОЗА"

Ауторски тим: Драгомир Т оДоровић,

Димитрије Младеновић, Драгутин Саламон, Александра Станојковић, Угљеша Тодоровић

Став аутора:

"Имајући у виду карактер простора који је предмет

овог конкурса и његово место у општој слици града

Лознице, аутори предлажу решење у коме ће се

остварити склад новог и старог, очитавати

конти нуитет грађења и остварити јасна физиономија,

јак идентитет и нови просторни израз центра града."

Из "звештаја ."р"ја: Полазећи од макро нивоа, аутори овог рада,

понуђеним решењима дају вредан допринос

реофирмацији постојећих урбаних потенцијала

којима се Лозница као град одликује . Користећи

традиционалну урбану супстанцу Лознице као

основни материјал за рад, савременим приступом,

методама и алатима, аутори нуде решења за један

потпуно нов просторни аранжман сасвим модерног

идентитета, значења и функције ...

Концепцијски, трансформаЦИјИ предметног

простора приступају са позиција активирања

историјског урбаног контекста Лознице кроз

"помирење" постојећих урбаних матрица које се

додирују и превезују кроз и преко простора који је

био предмет овог конкурса, поштујући при том

њихову историјску логику И континуитет ...

~ . . - - .- _·.Ј .- :

111 НАГРАДА , wифра "КЗ" I Ауторски тим:

Јасна Чикић, Љубомир Чикић, Ромина Баришић,

Љубиша Радојковић-ЈП УРБОПЛАН-Лозница

Став аутора:

"Проточна, издужена форма трга је заустављена

чврстим структурама у виду стабилних геометријских облика-квадрата, жија симболика одређује мирноћу,

статичност и антидинамику кретања (заустављање),

што је овом простору и недостајало као квалитет.

Примењена квадратна матрица, коју теоретичари

називају и магијско-техничком, односно магијско­

урбанистичком матрицом, погодна је стога као

елемент повезивања и подизања нивоа урбанитета

простора."

Из извештаја жирија:

Преобликовањем унутрашње структуре трга и околних

блокова, унапређењем естетско амбијенталне

препознатљивости и јачање атрактивности

новопројектованих склопова у смислу

препознатљивости артикулисаног амбијента градског

трга, аутори остварују атрактивност архитектонских

склопова у јединствен целовит трг, а истовремено

нуде реалну остварљивост понуђених решења у

односу на затечено стање ...

У циљу обједињавања простора трга измештена је

постојећа раскрсница непосредно поред градске

кафане, чиме се добија орјентисаност пешечких

токова од трга према реци, који су подељени у

разноврсне микроамбијенте, који су оживљени

уређењем партера и новим садржајима које овај

простор нуди.

Формирањем акцента и мотива трга у виду капије

затвара се простор трга, а истовремено и уводи као

орјентир који дефинише и наглашава постојање трга.

::s: u о..

~ I О

:м=

:s: u Q.

~ I О

:м::

ОТКУП wифра "ТАНГЕНТА"

Ауторски тим: Гордана Чакајац-Крнета,

Милош Крнета, Александар Марковић,

Биљана Котараш, 3Д Александар Петровић

ОТКУП wифра 11161327811 Ауторски тим: Александар Суџуковић,

Драгана Васиљевић-Т омић

Став аутора:

"Наглашена физичка форма у односу на околину,

тесна повезаност тла и изграђених објеката, колорит

у односу на тло - степениште као мотив увођења у

простор (изграђена форма), чување изграђних вредности, зелене масе физижких форми као израз

једног квалитета живота ... Лакоћа комуницирања и

кретања, осећање сигурности и опуштања, искуство у

доживљавању простора, аутентичност"

И3 извештаја жирија:

Основни концепт аутора овог рада

заснива се на изузетно експресивној

доминацији пројектованих физичких

форми. Из те позиције предложена

решења храбро раскидају са традицијом дајући на тај начин један потпуно нов

идентитет урбаној матрици Лознице.

Обликовност простора је сажета у

рудиментарне форме објеката и платоа

који, међусобно се преплићући,

прожимајући и надовезујући, артикулишу

трг изузетне, скоро монументалне

ликовности сасвим експлицитно и недвосмислено

означавајући најважнији простор града .. .

Став аутора:

"Постојећа улична мрежа заправо онемогућује остваривање јединства трга у садржајном и

комуникацијском смислу. Простор трга је подељен на

три подцелине које међусобно нису у корелацији . Не

постоји јасан урбанистички оквир, концепција

коришћења, нити изражена функционалност трга ...

Замишљено је да се сви простори трга неосетно

преливају један у други. ТАНГЕНТА је у концепту овог

рада схваћена као контакт, сусрет, као непосредна

, веза између трга и реке Штире која се пружа уз њега

и омогућује стварање нових, атрактивних

амбијената."

И3 извештаја жирија:

Постизање слојевитости ремоделованог трга путем

омогућавања одвијања активности за различите

категорије корисника трга, формира се флексибилно

сценско окружење помоћу привлачних

архитектонских склопова.

Увођењем два нова саобраћајна полупрстена

растерећује се интезитет саобраћаја у центру града,

те се постојећи саобраћајни чвор раскрсница код

робне куће, помера према градској кафани. На тај

начин се доБИја простор трга који остварује везу са

најатрактивнијим мотивом града, реком, која

представља визуелни мотив и спој два дела града ...

ЗЕМУН - СТАРО ЈЕЗГРО Назив конкурса:

АН КЕТНИ УРБАНИСТИЧКО-АРХИТЕКТОНСКИ

КОНКУРС ЗА КОНЦЕПТ УНАПРЕЂЕЊА ЈАВНИХ

ПРОСТОРА И ОБЈЕКАТА СТАРОГ ЈЕЗГРА ЗЕМУНN

Орrанизатор:

Друштво урбаниста Београда и Друштво архитеката Београда

Инвеститор:

Дирекци ја за грађевинско земљиште и изградњу

Београда

КОРАК ПО КОРАК

Конкурс као један од корака укупн е акциј е.

Позвани су стручњаци и сви заинтересовани да дају

своје мишљење и предлоге.

Позвани су грађани Земуна да сагледају предлоге, коментаришу и проверава ју.

Позвани су планери да професионално обједине

предлоге и идеје .

П озва н е су власти да их остварују.

Методологијом израде регулационог плана (садржаној

у Про граму рада на изради Регулационог плана Ста­

рог језгра Земуна који ј е разматран и подржан на сед­

ници Стручног савета Урбанистичког завода одржаној

21 .09.2001. године на седници Комисије за архитек ­

туру и урбанизам ИО Скупштине града одржаној

30.10.200 1 . године ) предвиђено ј е у свим фазама ра­

да анкетирање стручне ј авности, орга н а власти (поли­

тике) , корисника простора, потенцијалних инвеститора и других заинтересованих субје ката као и организова­

ње јавних трибина, форума, округлих столова , излож­

би , конференција и ко нфронтација. Циљ је да се про­

вере п о нуђе на решења и прикупе и дру ге информаци ­

ј е , идеје и сазнања о п отребама и могућим начинима

уређења простора.

Досадашњи ппанови вишеr реда афирмишу

Старо језrро Земуна као један од два

историјска средишта &eorpaAa, односно једно од три језrра која чине rпавни rрадски

центар. Запаже се за очување традиције, идентитета и физиономије куптурно­

историјскоr и природноr амбијента и

перманентно унапређење јавних простора и

функција. [ l Ј .

Предмет рада:

"Земун уб рајају у најстари је градове у н ашој земљи.

Врло погодан географски положај и природн и услови ,

при вукли су и задржали људе да у овом делу

међуречја оснују насеље чији се конти нуитет може пратити од неолита до данас. Народи са ових

простора развијали су своју културу остављајући за

собом не само вредне појединачне објекте и

амбијенте, већ на подручју града Београда,

јединствено очувану урбану агломерацију оличену у

Старом језгру Земуна. Оно има своју физиономију,

традицију , менталитет и изграђени однос према реци

на коју се ослаља.

По садржа ју грађевинског фонда највећи број

објеката су стамбене з граде међу којима се

препознају три типа која чине модификована рурална

панонска кућа , малоградска и градска кућа . Јавне

зграде којих у п ростору Старог јез гра Земуна

припада ју развијеним облицима малоградских и

градских кућа . Готово све јавн е грађеви не п одигнуте

су пре 1914 .године.

Спратност и величина об јеката п ретежно су

уједначени.

Т радиционалност је општа особеност земунске

архитектуре.

Обликовно и стилски грађевинско наслеђе Старог језгра припада па нонској варијанти средње европске

архитектуре у кој ој су заступљени елементи барока , класицизма, романтизма, истори ј ских неостилова,

сецесије и савремене функционалистичке

архитектуре. Стилска квалифика ција Старог језгра

Земуна је условна и подразумева преовладавање

једн о г стил ско г поступка у обради з граде , најчешће

њене фасаде.

Инвеститори са чува ног на сл еђа искључиво су

становници Земуна или земунска општина.

Г родитељи Старог ј езгра Земуна су п ретежно Домаћи

ма јстори. У другој п оловини XIX века јављају се и

први Домаћи и неколицина страних архитеката [ l Ј. "

Општа опредељења:

очување човекове околин е;

заштита и уна пређење градитељске и културне

ба штине;

заштита и уна пређење јавних (отворених) простора,

мреже јавних зелених површина и културног пејсажа;

управљање јавним просторима треба да је

заснова но на филозофији суседства, па ртн ерству

између јавног и п риватног сектора , сарадњи локалне

заједнице и становништво;

савремено архитектонско обликовање простора и

објеката; активно учешће сваког појединца у жи воту града и

процесу планирања, одлучивања и реализације;

повезаност и прожимање фун кција у простору [2Ј .

Посебна опредељења:

географски и стратешки положај;

историјски оквир ("дух места");

вода (река и приобаље пружа ју реалне потенцијале,

симбиоза обале и језгра); _ .. ... .. .... ......... ..... .. ........................... ... .. ........... ..... .. ... .... .. ... .... .. ...... . . 2 За пиказ овог конкурса каришћени су следећи матери јали:

[1 Ј П рограм рада на изради регулацианаг плана старог јез гра Земуна, Урбанистички завод Београда; [2Ј Елементи за израду програма конкурса за унапређење концепта јавних простора и

објеката на подручју старог језгра Земуна, руководилац задатка

Милица Г разданић, Урбанистички завод Београда ; [3Ј П редnог

расписа конкурса за стара језгро Земуна - елементи програма,

ДУБ, ДАБ; [4Ј Образложење жиријо и Коталог конкурсних родово.

:s: u Q. >­'" I

~

ф

урбана марфологија (композиционе карактеристике,

архитектонски склопови, визуре, симболи, слике);

постојећа регулација и парцелација (урбанистичка композиција); садржај (диспозиција и однос намена, урбане

функције) [2Ј.

Питања на која су се очекивали одговори

од аутора, учесника конкурса:

• однос старог језгра Земуна према непосредном урбаном окружењу, и њихове потенцијалне везе;

• дефинисање јавних простора и објеката у старом језгру Земуна;

• значајни репери и визуре (из града и са Дунава); • однос и веза обале и матрице јавних простора у

залеђу;

• форма и однос различитих видова кретања (речни саобраћај, моторна возила, јавни превоз,

бици кл исти, рекреативни - ролери, тротинети, scate-boaгdovi, пешаци);

• дефинисање пунктова са највећим степеном привлачности - урбаних "магнета"

• препоруке висинске и хоризонталне регулације,

силуете, дефинисање граница морфолошких и

тематских целина симболима, маркерима,

визуелним реперима, очување "духа места" ;

• формирање и препорука силуете старог језгра са реке, препознатљивог речног фронта и

примереног простора обале;

• и друге теме које учесници предложе [3Ј.

Циљеви конкурса:

Укључивање професионалног и јавног мњења у

прикупљању нових. креативних идеја о начинима

активирања и обликовања јавних простора и

објеката просторне културне-историјске целине Старог језгра Земуна, ко ј а ј е проглашена за

културно добро од великог значаја . Очекује се да

идеје које су примерене контексту и јасно

аргументоване и презентоване, као и мотивишуће за

остварење. Резултати конкурса помоћи ће у

дефинисању решења Регулационог плана Старог

језгра Земуна [3Ј.

Критеријуми:

• препознатљивост концепта, начин његове разраде

(доследност кроз обликовање и п редлог опреме

јавних простора);

• доступност старог језгра Земуна и негова пропустљивост за све видове кретања, сусретања

и задржавања;

• могућност садржајне и временске онима ције јавног простора (мултифии нкционална употреба

простора, оптимална разноврсност садржаја,

аспекти целодневног, целогодишњег начина

коришћења, и сл . );

• реалност и спроводљивост;

• афирмација силуете старог језгра Земуна и аутентичног речног фронта [3Ј.

Оцењивачки суд:

Верољуб Јованчевић, ДИПЛ.ИНЖ.ел.- председник ИО

СО Земун - председник жирија чланови :

мр Драгана Базик, дипл.ИНЖ . арх, -председник

Друштва урбаниста Београда замени к председника жирија

Мирко Јовановић . ДИПЛ .И НЖ . арх, - представник

Друштва архитеката Београда Слободанка Прекајски, ДИПЛ .И НЖ.арх. - представник Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу

Београда

Милица Г розданић. ДИПЛ.ИНЖ.арх. - представник

Урбанистичког завода Београда , Александра Фулгоси, ДИПЛ ,И НЖ.арх . - представник

Завода за заштиту

споменика културе града Београда

мр Радивоје Динулавић , ДИПЛ .И НЖ.арх. -Југословенско друштво за уметност и технологију

спектокла YUSTAT Известио ци :

Милица Јоксић ДИПЛ,ИНЖ.арх . - Урбанистички завод

Београда

Даница Антић дипл. ИНЖ.арх. - Дирекција за гр.

земљиште и изградњу Београда

известилац - експерт: Теодор Николчић,

дипл,инж.саоб.- Секретаријат за саобраћај

Секретар жирија: Бранко Тошић, секретар Друштва

архитеката Београда

Резултати конкурса:

Општи закључак Жирија је да је расписани Конкурс

успео, Од шеснаест предатих радово ниједан род

није елиминисан . Радови су понудил и различите

одговоре на росписом постављене теме. Заједничко

обележје свих радова је примерен однос према

наслеђеној матрици и урбаном карактеру Старог

језга Земуна као јединственом културном добру од

великог значаја.

Према одговору учесника на распис Конкурса уочене

су три различите групе радова:

• радови који су понудили препознатљив и

експлицитно презентиран и разрађен концепт,

иде ју и процес унапређења простора Старог

језгра Земуна;

• радови који су понудили препознатљив и ј асно

исказан концепт интервенције у домену

урбанистичко-архитектонског решења простора Старог језгра Земуна; и

• радови који су презентовали и описали

урбанистичко-архитектонско решење с посредно сагледивим концептом [4Ј.

Чланов и Жирија су, у складу с Расписом Конкурса и

личним стручним виђењем, гласали за најбоље представнике наведених група радова. Међу њима су

се, у квалитетној кон куренцији (посебно у оквиру осам радова из најужег избора - каталогом

презентованих) издвојила три, по концепту и

приступу, различита рада за једнаковредне прве

награде и два рада за равноправне откупе .

Општи закључак Жири ја је да је расписани Конкурс

за концепт унапређења Старог језгра Земуна успео и

да представља добру осн?ву за спровођење даљих корака укупне акције,

Приказ појединачних радова као репрезената

резултата Конкурса - резиме Извештаја Жирија

ЈЕДНАКОВРЕДНА НАГРАДА wифра 25121 "заштитни знак" Земуна

Ауторски тим:

Маја димитријевић, Маријана Бајкић

ДОПРИНОС СТРУЦИ:

. Савремени приступ који обједињује акционо планирање; урбану ревитализацију; промотивни и

тржишни наступ.

Истовремено сагледавање и целине и детаља; и

простора и акција; и употребног (у складу с циљним

групама) и обликовног потенцијала простора.

ДОПРИНОС Земуну:

ШТА - "подизање нивоа

атрактивности Старог

језгра Земуна" до статуса

"урбаног магнета на

нивоу Београда"

ГДЕ - интервенција у

простору: од кључних

склопова - "понтонског

шеталишта на Дунаву"

уклопљеног у

"меморијску" силуету Старог језгра Земуна с реке и

из правца Београда, до креативних елемената

урбаног мобилијара

КАКО - предлози кампања које обухватају реалан и

непосредно спроводи в сет културних акција с

предлогом модела креативних средстава промоције

којима на својеврсни начин припада и сам конкурсни

елаборат .

:s: U Q

>­'" I О ::.::

ЈЕДНАКОВРЕДНА НАrРАДА wифра 754.02 урбанистичка решење - европски Земун

Ауторски тим:

Бранислав Јовин

Миодраг Милашиновић

Иван Николић

Марија Јовин

Синиша Т емерински

Допринос струци:

Континуитет у планирању и доследно праћење развојних константи

Допринос Земуну:

Аутарско решење - планирање и реконструкција

11 европског Земуна", целовите и самосталне градске

целине с изразито добрим саобраћајним везама

(метро и међународно путничко пристаниште) . Последица повећаног степена комуникативности

исказана је редефиницијом намене јавних површина

и блокова у Старом језгру Земуна с историјским

(амбијент, ревитализација, култура, туризам), грађанским (унапређење и редефинисање јавних

површина и преваза) и европским обележјима

(пословање, конгресни туризам, дунавско

пристаниште).

ЈЕДНАКОВРЕДНА НАГРАДА wифра 33333 урбанистичко решење

умерено трансформација Земуна

Ауторски тим (по азбучном реду): Анамарија Ковенц - Вујић

Мирослава Петровић Балубџић

Сарадници :

Растко Мињеновић

Олга Николетић

Допринос струци:

Проблемска оријентација процеса

обликовања простора

Истовремено сагледавање и целине и детаља

ЈЕДНАКОВРЕДАН ОТКУП wифра 55555 урбанистичко решење - Земун

Ауторски тим:

Јованка Ђорђевић Цигановић

Вера Ристић Михаљевић

Саобраћај: др Ратомир Врачаревић

ЗД модел: Владимир Лазаревић

сарадник: Иван Микељевић

Допринос струци:

Сагледавање разматраног подручја у контексту

ширег окружења

Допринос Земуну:

Ауторско решење - целовито сагледавање простора

Старог језгра Земуна и непосредног окружења изван

захвата конкурсног елабората; дефинисан систем

јавних простора и објеката са хоризонталном и вертикалном регулацијом; детаљно разматрање

потенцијала простора и објеката уз предлагање

програмских усмерења, услова за изградњу и

реконструкцију, пренамену постојећих објеката и сагледавање капацитета нове изградње; као и

варијантно и фазно разматрање саобраћајног

решења.

; .- _ ... - . .. : ГРАДСКО ЈЕЗff'O 1;1000

Допринос Земуну:

Ауторско решење - читљив концепт умерене

трансформације Старог језгра Земуна и богата полета сагледаних и про јектантски разрађених

амбијената - нова пијаца; терасе над водом -

проширење и анимација кеја; "зелени булевар"; "водени трг" испред хале Пинки који зими прераста у

клизалиште, оплемењен простор земунског парка, и

сл. Предлагањем примерене пренамене постојећих

објеката и простора сагледани су генератори будућег

развоја, просторни потенцијали за инвестирање на

земун ској "берзи" са саветодавним и усмеравајућим

учешћем стручњака.

:s:: u Q.

~ I

~

:s: u о-

~ I

~

ЈЕДНАКОВРЕДАН ОТКУП wифра 99773 урбанизам и свакодневни живот Земуна

Ауторски тим:

Јасмина Ђокић

Донијела Недељковић

Бранислава Милић

мр Владимир Милић

Консултант: др Владан Ђокић

PRI!SEK'" TRO 'ОНЈ! MARlHKOVIC

_ .. _ ............. --..,. '}I'~'''''.'' .' .. "' .... '~'. ""'"',..

р. ,

,,~, " ~.~,..;;.i_ ... r\ ___ _

Допринос струци:

Формирање сета принципа, опредељења и

илустрација типолошким просторним обрасцима и

могућностима њихове трансформације

Допринос Земуну:

ШТА - интегрисана комуникативност различитих

домена, историјски идентит и традиција, дунавски

културни образац и ресурси свакодневнице

ГДЕ - Од "гардошких бал кона", градских вртова и

пешачке пасареле до бициклистичке променада и

"комшијског корзоа";

КАКО - интеграци јом простора у мрежу ,

п одизањем сте пена комуникативности, употребне

вредности и економске исплативости;

партнерством јавног и приватног сектора

КИКИНДА Назив конкурса:

УРБАНИСТИЧКО-АРХИТЕКЮНСКО РЕШЕЊЕ

ЦЕНТРАЛНОГ БЛОКА У КИКИНДИ'

Орrанизатор:

Јавна стамбена предузеће Кикинда,

Удружење урбаниста Србиiе

Предмет рада:

"Кикинда ie град коiи Tpaie већ 227 година . 1774. године

за почето ie ушоравање насеља путем обележавања

будућих ул ица премеравањем , тако што су геометри

провлач или ла нац бушећи куће и тако одредил и правац

улица . Куће су постављене на регулационе линиiе, а

размак између кућа морао ie бити на iмање 17 метара

(због опасности пожара). Улице формира iУ правилне

правоугаоне блокове. Блок као инициiални плански модул

формира правилну ортогоналну урбану матри цу Кикинде.

Г рад Кикинда ie трпео промене, врло лако се адаптирао на

захтеве временских епоха кроз Koie ie пролазио. Задржао

ie људску меру, "лалински" шарм и дух воiвођанских

градова, наслањаiући се на cBaiY БЛОКОВСКУ структуру и

развоi нУ матрицу. Могло ie да се у Кикинди "мења све", али

у оквирима, увек самерљивим, унутар себе прила годљивим,

а ка iaBHOM простору достоiанствено регулисаних блокова.

Тако ie и OBai конкурс своiим тежиштем усмерен ка

кикиндскам БЛОКУ, исконском модулу преко кога ie град

остваривао CBoi развоi мења iућ и склопове , уз истовремено

одржавање свих своiих предности и вредности, коiи га чине

препознатљивим и iеди нственим.

Конкурс има за циљ да истовремено потврди разво i ност

блоковске матрице кикиндско г блока и ње гову

прилагодљивост , коiи учесницима треба да представља

изазов, да своiим предлозима моделовања провере све

могућности његовог интерног трансформисања и поновно г

уклапања у целовит градски склоп [3]."

Повод за конкурс:

Кикинда ie ти пичан представник ВОiвођанских вароши и

градова, са свом специфичнашћу Банатског округа .

У Кикинди влада "урбани ред ... правоугаоних блокова

затворених урбанистичких целина ... (од коiих се формира)

ортогонална мрежа ортога налн их улица" (арх. Б.

Илиiашев) . ЗахваљУiући урбанистичком блоковском реду у просторном уређењу Кикинде, без обзира на убрзане и

сложене прамене у процесу транзи циiе, морфолошка слика

Кикинде ie, по свим своiим специфичностима "варош -града"

остала "непромењена" и препознатљива. Све "споља"

наметнуте промене, градска структура ie "одби iала" или их

ie ( што ie чешћи случаi), у CBoie "блоковске микроцелине"

акумулирала и себи адаптирала.

Држећи се "кодекса варош града" Ки кинде, Јавно

стамбено предузеће " Кикинда" се одлучило да започете

_ ····· ···· ····· ····· ·· ························i······· .............................................. ... . 3 За пиказ овог конкурса коришћен и су следећи матер ијали :

[1) Програмско планске препоруке; [2) П рограм конкурса; [3) 06разложење жирија и Каталог конкурсних радова .

неконтролисане трендове трансформисања блоковских

структура под утицајем тржишних механизама,

правовремено плански усмери ка активирању

неискоришћених ресурса блоковских структура на примеру блока Ц2, а према исказаним интересима Кикинђана -

грађана, управе, инвеститора, итд.

Желећи да промене које су у току усмери у правцу

квалитетне надградње развоја града у целини, одлучило се

да се путем Конкурса на примеру предметног централног

блока Ц2, провере и утврде могућности и правци будућих

трансформа цијских токова блоковских структура и ако се

створе услов и, да се путем "уравнотежених складних

промена" обезбеди континуитет у 6удућем развоју

централног подручја и града у целини .

Намера је да се путем овако структуираног конкурса,

сагледају и прецизирају развојне могућности унапређења

урбаног склопа централног блока Ц2, и тиме створи

планска подлога за квалитативни разво ј сваког градског

блока по јединачно [1].

Задатак конкурса:

Задатак конкурса има више тематски структуираних нивоа:

Пла нски ниво има за циљ да повеже блок са контекстом и

градским окружењем у вишеструком облику : визуелно,

комуника ционо, функционално, обликовно, итд.

Програмски ниво има за циљ да активира све потенцијале

блока , да повећа степен његове атрактивности и "трасира

путеве" његовог оживљавања.

Пројектни ниво има за циљ ремоделацију читаво г простора

и физичких структура, са жељом да се јасно "дефинише"

простор блока , естетски доведе до нивоа атракције који

заслужује и обликовно успостави архитектонску

препознатљивост како својих микроамбијената , тако и

целине амбијента блока у односу на град [2].

Циљеви конкурса:

Преиспитивање програмско-планских постовки постојећих

планских аката (ГVП, Регулациони план, урбанистички

пројекат, ... ) у циљу њихове допуне и уна пређења њиховог

концепта у Функцији преласка на тржишно-демократске

процесе који су у току .

Повећање интензитета искоришћења територије подруч ја

ужег центра и земљишта предметног блока , уношењем

нових садржаја, повећањем капацитета изграђености и

подизање квалитета унутрашњости блоковског простора.

Преуређење блоковског простора у преп оз натљиве градске

микро амбијенте (дворишта - вртове - пјацете) и логично

пешачко повезивање унутрашњих простора и спољних

уличних токова .

Непосредно разрешење исказаних интереса (грађана -

становника - институција града - инвести тора ) у оквиру

простора предметног блока и п одручја уже г градског

центра.

Унапређење мреже саобраћајних токова, увођење широке

скале начина и видова кретања (бициклистичког,

ролерског, .. . пешачког) уз разрешење стационарно г

саобраћаја кроз више моделских опција (временски

ограничених ... добро наплаћених ... итд.).

Обезбедити услове наступајућих трендова као што су:

реприватизација земљишта (у виду поштовања својинске парцелације), ремодела ци ја садржаја (на принци пима

остварења максималн е добити ... ), слободн ог улагања (уз

успостављање различитих инвестиционих односа ... ), а све

у фун кцији остварљивости понуђених решења .

Vнап ређење морфологије 6локовских склопова,

обогаћивањем атрактивним облицима, складним формама,

по мери трансформисаности предметног блока.

Vношење са~ремен их облика, видова и типова пословно ­

стамбених склопова као што су: рентијерски, пансионски,

апартмански, итд [2].

Критеријуми:

РАЗНОВРСНОСТ понуђен их садржаја и модела и

ОСТВАРЉИВОСТ предложених визија кроз могућност

"поступне, постепене ил и скоковне" трансформације

блоковске структуре из постојећег стања у планира н о

жељено стање.

РЕАФИРМИСАНОСТ духа традиционалних образаца

вароши Кикинде и VСКЛАЂЕНОСТ будућих савремених

архитектонских форми, са строгим урбаним блоковским

склопом.

КОМVНИКАТИВНОСТ (визуелна, физичка, функционална,

... ), добра ПОВЕЗАНОСТ (приступност, доступност ... )

блоковских подцелина са не посредним И ширим

окружењем.

АТРАКТИВНОСТ понуђених архитектонских склопова И

СКЛАДНОСТ урбано г контекста како у целини тако и у

детаљима .

СЛИКОВИТОСТ И ЛИКОВНОСТ будућег блоковско г

амби јента, како кроз уређење отворених простора, тако и

кроз "украшеност"архитектонских об ј еката. ЕФИКАСНОСТ лакоће реализације понуђеног решења уз

ПРОФИТАБИЛНОСТ пословно орга низованих под-целина.

КВАЛИТЕТ п онуђених концепата регулације ,

(пре)парцелациј е и "нивелације" старог и новог, јав но г и

приватног, дела и подцелине итд [2].

Оцењивачки суд:

Председни к - Бела Шаму, директор ЈСП Кикинда

Заменик председника - Весна П оповић, Д . И .а.,

представн ик УУС-е

Чланови:

Зора н Радовановић, представн ик Министарства урбанизма

и грађевина

Бисерка Илијаше в, Д.И.а., представник ВОјвођанско г

удружења урбаниста

Проф. Бранислав Стојановић, Д . И.а., предста вник САС-е

Душко Радаковић, председник СО Кикинда

Доц. др. Владан Ђокић, Д. И . а., п редставник УУС -е

Павле Боровац, Д.И.а., представник

Друштва архитеката Ки кинде

Заменици чланова Оцењивачког суда:

Мр. Александра Ђукић , Д.И .а . , п редставник УУС-е

Нада Радловић, Д.И.а ., п редставник расписивача

Известиоци :

Јасна Марићевић, представник УУС-е

Едита Дивковић , представник расписивача

Секретар конкурса:

Светлана Ја ковљевић- УУС-е

Резултати конкурса:

Оцењивачки суд је конкурс прогласио успешним, јер су, по

његово ј оцени, приспели радови пружили низ занимљивих

предлога, како функционал них тако и обликовних, по

којима би централни градски блок Кикинде могао да доб иј е

нов и препознатљив облик И' ли к, уз уважавање

традиционалног духа тог простора, п отреба корисника и

захтева тржишта ... [3]

НАГР А ЂЕНИ И ОТКУПЉЕНИ РАДОВИ

Приказ појединачних радова као репрезената

резултата Конкурса - резиме Извештаја Жирија

I HArpAДA wифра "ФРТАЉ"

Ауторски тим: Лазар Кузманов, Иља Микитишин и

сарадник Дејан Ецет.

Став аутора:

"ФРТАЉ као модел ортогоналног просторног

организовања кикиндске вароши представља узор

квалитетног урбаног реда који влада и плени. Аутори

су користили његов смисао као најбоље што Кикинда

има у својој 250-ГОДИШЊОј традицији урбаног

планирања ... "

Из извеwтаја жирија:

Урбанистичко архитектонски концепт рада заснива се

на компилацији традиционалног и модерног. У

урбанистичком смислу поштована је традиционална

урбана матрица са циљем релације са прошлошћу,

док се у архитектонском смислу појављује модеран

архитектонски израз са циљем да одслика тренутак у

. коме је настао.

у композиционом смислу новопланирани објекат

постављен је тако да поштује основне правце и

осовине затечене у већ планираној БЛОКОВСКОј

структури, поштујући већ дефинисане правце

регулације трга и улице, с тим што уводи нови

попречни пешачки продор кроз блок са циљем

повезивања Немањине улице и Трга српских

добровољаца.

Модерним архитектонским обликовањем и употребом

савремених материјала предложен је специфичан и

атрактиван објекат који својим вредностима може

допринети формирању упечатљивог изгледа центру

Кикинде.

11 HArpAДA wифра "ЦЕБЛОКИ 2002" Аутор: Слободан Мића Рајевић, 3Д модел Игор Рајковић.

Став аутора:

"ОДРЖИВА КОНЦЕПЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ темељни принцип понуђеног решења и заснива се на

многобројним локационим потенцијалима најужег

центра града Кикинде и њиховим појачавањем.

Про јектом се нуди реалан и комерцијално остварив

ка п а цитет физичких структура за претежно пословне,

услужне и пословно-стамбене садржа је."

Из извештаја жирија:

Основна карактеристика рада је

конзистентност урбане регулације која се огледа у ивичном систему градње и

поштовању традиционалне урба н е матрице.

Постигнуто је регулационо ДВОјство:

традиционална ивична регулација по ободу

блока ка споља, као и атрактивни простор унутар блока са строгом унутрашњом

регула цијом.

Реконструисани део блока подељен је на пет

приватних грађевинских парцела које се мо гу

активирати на више различитих начина.

Овакав концепт омогућава флексибилност реализације у динамици која одговара

појединачним инвеститорима.

Понуђени модел реконструкције блока са

примењеном парцелацијом и урбанистичком

компози цијом јасно

диференцира простор

приватних парцела и јавних

простора пјацете и

унутрашњих блоковских

дворишта . Предложени

елементи на пја цети као што

су: колонаде, капи је,

надкривени простори и водене

површине доприносе

степеновању простора тако

да су преласци са приватног

на јавни простор постепени.

"СЕВLОЮ 2002 "

03

:s: u Q.

~ I О ~

111 НАГРАДА wифра "44242" Ауторски тим : Зоран Абадић, Владимир Коваевић и

сарадник Дејан Обрадовић.

Став аутора:

"Стратегија уређења блока и непосредног окружења односила би се на потврђивање постојећих

вредности, уређење, тзв. велико спремање унута р

блока . Стварање акцентних тачака у простору и

дефинисање, изградњу нових просторно­

функционалних, различитих микроамбијенталних

целина . "

УВЕЋАНИ ОТКУП wифра "101 О" Ауторски тим: Малина Хргар и Мира Милаковић

Став аутора:

"Главна пешачка зона поседује комлексну историјску

позадину самог локалитета, његових функционалних и

естетских одредница, те његовог значаја у склопу

урбаног ткива града Кикинде. Данас је услед тог

комплексног развојно г континума , пешачка зона

задобила низ испреплетених карактеристи ка које је

одређују на сложен и ,вишезначан начин . Тако се

њена основна намена може дефинисати као

комбинаЦИја репрезентативног градског простора,

зелене парковске површине и простора за одмор","

И3 нзвештаја жнрнја:

Особеност рада јесте тежња за афирмаЦИјОМ

постојећих вредности датог простора као и за увођењем нових. Постојеће вредности простора

афирмисане су класичном урбанистичком

композицијом која се ослања на ивични систем

изградње и поштовање традиционалне урбане

матрице, Нове вредности афирмисане су

активирањем унутар блоковског простора,

формирањем полунадкривене пјацете, чиме се

омогућава његово адекватно коришћење".

. И3 нзвештаја жнрнја: Концепција рада базирана је на активирању и

коришћењу унутрашњости блока, увођењем

делимично надкривене пешачке улице која са новим

физичким окружењем дефинише кретање кроз блок

уз оптимално коришћење простора према главној

пешачкој зони. Благо залучени објекти у

новоформираној пешачкој улици јасно усмерава ју

пешачке токове из Немањине улице у простор блока

и даље према тргу ,

Предложена урбанистичка композиција не уважава

постојећа правила регулације и парцелације, с

обзиром да је на регулацији према Тргу српских

добровољаца формиран нови трг - који својим

положајем и величином ремети традиционалну

градску матрицу. Пренаглашени попречни пешачки

продор доприноси уситњавању урбане матрице

односно доводи до поделе постојећег блока на две

подцелине",

БАЊА ЛУКА -АЕРОДРОМ

I HArpAДA шифра 11 А62002"

Аутор:

Драгослав С. Марчић, дипл. инж. арх.

Т ехнолошко решење :

Душан Г рилихес, дипл. инж .

Слађан Иковић, дипл. инж.

Ауторски тим:

Зоран Шутиловић, дипл. инж. арх.

Гојко Радић, , дипл. инж. арх.

Идејно решење - конкурсни рад урађен је у складу са

пројектним задатком Конкурсне комисије, а на

основу расположивих подлога.

Функциiа и величина обiекта Нови објекат је формиран из две примарне

функционалне целине:

а) објекта терминалног центра контроле летења

б) путничке аеродромске зграде

Објекат ТЦКЛ и путнички терминал су дефинисани

као јединствени архитектонски волумен како у

функционалном тако и у естетском погледу. Један

другог допуњују и обезбеђују слику савременог,

функционалног и естетски квалитетног аеродромског

комплекса. Т ежња је била да односи архитектонских

маса и њихов облик пруже утисак динамичног,

односно аеродинамичног карактера примарне

функције објекта - авио саобраћаја и да обезбеде позитивну визуелну упечатљивост путника који долазе

на аеродром, односно у Републику Српску.

:s: u о.. >-'" I О

:м=

:s: u Q.

~ I О

:iIIIi:

ШЋЕЋИН

I HArpAДA проф. Димитрије Младеновић, Д.И.а .

проф. Петар Арсић, Д.И.а.

доц. Владан Ђокић, Д.И.а.

Орrанизатор конкурса:

EUROSAG (европска асоцијација запослених архитеката)

Наручилац:

Градска влада Шћећина.

Тип конкурса:

Међунартодни, анонимни, двостепени, урбанистичко

- архитектонски

Орrанизација и резултат:

у организацији EUROSAG - а одржа н је током лета -

јесени 2001. године међународни двостепени урбанистичко - архитектонски конкурс за

унапређење и уређење острва Кемпа Парницка, на

реци Одри у пољском граду Шћећину.

По завршетку прве фазе конкурса међународни

жири коме је председавао немачки

архитекта Кристијан Бем, одабрао је

девет најквалитетнијих пројеката

урађених од стране девет тимова из

Пољске, Енглеске, Холандије, Немачке и

Југославије. Тимови су позвани да у

другој фази конкурса дораде своје

пројекте, у Пољској, у ренесансном замку

у месту Туцно, недалеко од Шћећина, уз

обезбеђење свих потребних радних

услова. Рад је у другој фази трајао

недељу дана, а завршен је јавном

презентацијом пројеката пред жиријем и

свим учесницима.

Жири је одлучио да прву награду на

конкурсу, као и посебан GRAND PRIX

2001 града Шћећина, чије је

додељивање такође било предвиђено

конкурсним пропозицијама, додели

Београдском тиму у саставу проф.

Димитрије Младеновић, Д . И . а. проф .

Петар Арсић, Д.И.а . и доц. Владан Ђокић,

Д.И.а. са београдског архитектонског

факултета.

Циљ конкурса:

Циљ конкурса био је добијање

оптималног решења интергације

најотрактивнијег острва урбане зоне

делте реке Одре у градске системе и

градско ткиво Шћећина. Такође су

тражени одређени програмски и

садржајни предлози који би припремали и

отварали могућности развоја читаве ове

градске зоне на почетку XXI века, а у

складу са афинитетима и потенцијалима за

инострана улагања већег обима.

Локација:

Острво Кемпа Парницка је величине око 15 хектара, налази се у самом центру града, непосредно у

окружењу најзначајнијих споменика културе и

историјски значајних градских простора со једне

стране, као и готово нетакнуте природе, са друге.

Простор острва тренутно је прилично за пуштен и у

великом делу неизграђен . 8ећину објеката чине

хангари и бродоградилишна складишто, магацини и

огромни лучки кранови који доминирају простором и

дају му веома специфично обележје .

Из образяожења аутора рада:

Предвиђени садржаји су најразличитијег карактера. У

нижим етажама доминирају услужне и комерцијалне

делатности, као и одређени специфични облици

пословања, док су на вишим етажама комбиновани

пословни садржај и у мањем делу, са различитим

видовима становања - у већем делу. Садржајно би

један од најатрактивнијих амбијената био свакако

»нови миленијумски центар« у коме су предвиђени

културни, забавни , туристички, трговач ки и

информативни садржај и, а што је све смештено

испод велике шаторасте структуре коју носе

постојећи лучки кранови, симбол града Шћећина. Планиране су и две марине са пратећим садржајима,

као и неколико пешачких мостова којима се

квалитетно унапређује комуникативност,

интеграција и укупан конфор

коришћења простора.

Организација и дистрибуција садржаја,

као и читав концепт уређења, вођени су идејом подизања рационалности и

профита бил ности лока ције, привлачења

и анимирања инвеститора,

операционализацијом лако проступачних

просторних ресурса , могућностима капитализације јавних простора , као и

максималном профитабилношћу будуће

реализације пројекта.

Из извеwтаја жирија:

Концепт и решења која су предложили

београдски архитекти ослањају се на

традиционалне проверене вредности

средстава урбанистич ке композиције

која се очитава ју у БЛОКОВСКО ј матрици

са правилном предложеном

парцелацијом и ивичним системом

изградње објеката . Овакав приступ ,

који се разликовао од већине пројеката

других тимова, на најбољи начин је

пружио могућности за ревитализацију и

очување традиционалне урбане

матрице, карактеристичне за већину

пољских градова.

Планирана блоковска структура је

»чвршћа« И прецизније дефинисна на страни острва

која грав итира центру града, док су структуре на

супротној страни острва више »органске« , чиме се на

адекватан начин повезују са природним вредностима

и карактеристикама окружења.

Читавом композицијом доминира централни трг који

једном страном директно излази на обале Одре и на

коме се тргу налази једини новопредложени високи

објекат - нова Шћећинска кула .

Правоуга ону урбану матрицу пресецају два

дијагонална правца којима се успешно визуелно

повезују и учвршћују најзначајнији постојећи градски »историјски« репери са новоформираним фокусним

тачкама на острву.

у предложеном решењи поједини историјски објекти и

историјски систем улица формирају хармоничну

целину. Посебну пажњу заслужује истицање

историјског карактера острва путем експонирања

уређаја кранова у некадашњем бродоградилишту.

Нова уведена визуелна оса не ремети историјски

систем целине ансамбла.

Програмски и просторни концепт остаје »отворен« И

може да буде модификован у зависности од потреба, при цему је садржај стоновања изузетно користан за

правилно функционисање тога дела града .

Реализацијом првонаграђеног рада град Шћећин би

сигурно добио оно чему је тежио приликом

расписивања конкурса - , ревитализовани и

активирани простор острва Кемпа Парницка као

интегрисани део градско г центра.

А1РХИТЕКТVРА

Љиљана Милетић-А6рамовић*

ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТИ САлан АРХИТЕКТУРЕ

Двадесет четврти салон архитектуре Музеја

примењене уметности у Београду, највећа и

најзначајнија годишња изложба архитектуре

код нас, одржан је у периоду од 11. маја до 11 . јуна 2002. у галерији Музеја, на познатој

адреси у Улици Вука Караџића 18. На првом нивоу своје појавности Салон је остварио основни

циљ у смислу презентације стваралачких Достигнућа архитектонске

продукције у последњој или неколико последњих година . За оцене о

уметничким дометима и културолошком значају потребна је вре­

менска дистанца и примена научне методологије историје архитек­

туре. Међутим, основне карактеристике могу се одмах уочити. Очи ­

гледна је традиционално велика заинтересованост архитеката да

учествују на овој манифестацији која има својеврсну магију у архи­

тектонским круговима. На идејном плану уочава се вишеслојност

ситуације, где се тенденције са светске архитектонске сцене препли ­

ћу с локалним сензибилитетом и недовољно асимиловане добијају

фрагментаран одраз у српској. архитектури. У том контексту је па­

радоксално појава узрокована компјутерским начином пројекто­

вања које уводи, великим бројем пројеката, категорију виртуелног света и простора стварајући дихотомију реалног и виртуелног и

потребу нове естетике ишчитавања архитектонских дела .

Овогодишњи Салон карактерисала је и генерацијска смена, био

је у знаку младих архитеката, рођених касних шездесетих и раних

седамдесетих година, ко ј и у замаху младалачког и стручног заноса

ступају на архитектонску сцену Доносећи нови сензибилитет.

Тематски садржај изложених дела

обухватио је комплексну појавност

архитектонског и градитељског света

од урбанизма, архитектуре,

ентеријера, реконструкције . Осеку

урбанистичке продукције потврђује

мали број радова из урбанизма .

Област архитектуре одликује

настављање трендова касномодерне и

постмодерне започетих осамдесетих и

деведесетих година када велике теме и

инвестиције код нас посустају. Отуда

се и стамбена проблематика бави

решавањем мањих градских

амбијената и појединачних стамбених

зграда не велике спратности и

габарита. Складне форме, фини

Мусић Мустафа

Седиште

компаније СНГ,

Москва

Music Mustafa, SNG Сотраny Headquarters,

Moscow

о Q

~ Ф f­:s: х Q

СЕ

о о.-

~ Q) t­:s: х о.-

се

ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТИ

Дејан Миљковић

"Joshua", продавница ципела Беоrрад, Чика Љубина

Delan Mlllkovic, "Joshua", Shoe store, Belgrade, Clka LlubIna Street

Светислав ТоДоровић

"Brand Shop В&О", продавница аудио и видео уређаја фирме "Bang & Olufsen", Беоrрад, Булевар Краља Александра 181 Svetlslav Todorovic, "Brand Shop В&О", "Bang & Olufsen", Belgrade, Кlng Aleksandar Вoulevard 181

Јелена Ивановић, "Bella Vista", салон намештаја, Беоrрад, Таковска 45 Jelena Ivanovic, "Bella Vlsta", fumiture show­room, Вelgrade, Takovska 45

детаљи, смирени израз, доминирају у стамбеним

објектима Огњена Ђуровића, Мирославе

Петровић-Балубџић, Стевана Мићића, Милутина

Г еца, Бранислава Стојановића. Тема луксузне

приватне куће, забрањена и занемари вана у

социјалистичкој продукцији масовне стамбене

изградње, током протекле деценије постаје леги­

тимни елеменат српске архитектуре, о чему

сведочи и неколико решења инспирисаних

духом међуратне модерне архитектуре (Алек­

сандар Спајић, Зоран Абадић, ЗоранЛазовић).

Такође је запажена и реафирмација градске

палате, започета раних деведесетих година, која

сада добија нову постмодернистичку варијанту у

духу неомодернизма и "High-tech"-a (неколико

решења са конкурса за зграду Новосадске

банке). Уклапање у контекст, интерполација,

реафирмација и транспози ција класичног

архитектонског језика добили су солидну потврду

у пројектима - Иље Микитишина и Лазара

Кузманова, Мустафе Мусића, Александра Ђ.

Кековића. Од великих јавних објеката, Спортски

центар "Мillеппium" у Вршцу архитекте Петра

Арсића по квалитету и значају свакако улази у ред градитељских подухвата који ђе обележити

девету деценију УХ века. Неколико пројеката из

САЛОН АРХИТЕКТУРЕ области вртне архитектуре (ауторски тим -

Александар Бобић, Божидар Лиiескић, Милош

Антониiевић) скренули су пажњу на ову велику архитектонску тему, скоро потпуно

запостављену у нашоi caBpeMeHoi архитектури.

Изложена дела из архитектуре сакралних

обiеката, иако последњих година врло популарне архитектонске гране, углавном су

оатала на нивоу канонских предложака мале

уметничке убедљивости.

ЕнтеРиiеру ie припало запажено место, како

по БРоiУ радова, што се може обiаснити лакшом

реализациiом ентеРиiера као мање форме, тако

и по разноврсности садржаiа. Заступљене су све

врсте ентеРиiера, од приватних, стамбених,

преко пословних простора, продавница, бутика,

Миnош Ненадовиl1, Иrор Рајковиl1, Небојша Фотириl1

Спортска хаnа на води, конкурсни пројекат

Mlloi Nenadovic, Igor Rajkovlt, Nebolia Fotorlc, Sports hall оп water, competltlon proled

Александар Кековиl1, Душан Никоnиl1, Марко

Никоnиl1, 3rpaAa друштва архитеката Ниша, конкурсни пројекат

Aleksandar Kekovit, Duian Nlkollt, Marko Nikollc, Archltects association bulldlng Iп Nli, competltlon projed

Лаэар Куэманов и Иља Микитишин

Стамбена эrрада у Алексе Wантиl1а 66, Нови Сад Lazar Ku:z:manov and Ilja Mlkltliln, Resldentlal bulldlng Aleksa Santlt 66, Novl Sad

Бранисnав Стојановиl1

"Каnдера", стамбено посnовни објекат,

Бања Лука

Branislav Stojanovlt, "Kaldera", resldentlal and commerclal bullding, Banla Luka

до популарних кафића и угоститељских локала. У

стилском погледу решења се крећу на ШИРокоi

о Q.

s-Ф >­s х Q.

се скали, од класичног приступа до утро

савременог сензибилитета "саiбер" генерациiе, Ф iaKor колорита и драматичних потеза.

За процењивање архитектонске ситуациiе Koia

се могла сагледати на Двадесет четвртом салону

архитектуре, индикативна ie већа заступљеност

пРоiеката у односу на , реализациiе. у круг

инвентивних пРоiеката могу се уБРоiити

Саша &уђевац

Кафе "lguana", Лесковац Saia BucJevac, cafe "Iguana", Leskovac

Опсерваторија будућности ауторског тима -Милош Антонијевић, Александар Бобић, Зоран

Лазовић и Данка Рогић, као и радови

појединачних аутора Предрага М. Јанића,

Вељка Младеновића, Донијеле Недељковић и Ненада Катића.

Као главна стилска тенденција приметна је

инспирација историјском модерном, насталом

између два светска рата . Значајно је присутан и нови сензибилитет младих у правцу

пројектантског "High-tech" маниризма и

виртуелног, што често онемогућава читљивост

основне идеје. Такође се уочавају и појединачне

стилске ауторске поетике - експресионистичка

црта ентеријера продавнице ципела "Joshua" у

Чика Љубиној улици ауторског тима Дејан

Миљковић, Јован Митровић и Бран ко Павић .

Рафинираност "тото л дизајна" ауторског пара

т оДоровић у решењу Brand Shop-a наговештава нову софистицирану димензију и лексику у

њиховом делу. Квалитетом и снажним, личним

стилом издваја се салон намештаја у Т аковској

ул. Јелене Ивановић ВОјводић. Осведочена

једноставност елегантних решења архитекте

, Мустафе Мусића уноси дах отмености и високог

стила у Салон архитектуре, Право откриће

Двадесет четвртог соло на архитектуре су

архитекте Иља Микитишин и Лазар Кузманов,

ауторски тим из Новог Сада који се наметнуо

квалитетом и свежином свог креативног израза.

Истовремено се профилише и ниш ка школа

архитектуре и дизајна, видљива од студентских

радова до особеног ентеријерског стила који

највише оличава дело Саше Буђевца. Концизни,

сигурни стил Горана Војводића, како у ентери­

јеру, та ко и у архитектури две дедињске виле

такође се издваја својим квалитетом.

Лазар Кузманов и Иља Микитишин

Пословно тржни центар,

Краља Александра 12, Нови Сад Lazar Kuzmanov and lIIа Mlkltljln ОН!се and commerclal centre, Кlng Aleksandar street 12, Novl Sad

11'

iil

J~ I а [1_ ' ,::::=

IРБАНИС1ИЧКА СИТУАЦИЈА СА ИЗГАЕДОМ ПРЕСЕК ИСТОК- ЗАПАД ИЗГ АЕД СА ИСТОКА

У склопу главне теме изложбене поставке

Салона, изведена архитектонско дела и

проје кти, као посебан сегмент пред­

стављене су публицистика и периодика из

области архитектуре. Иако су књиге и пуб­

ликације мање атрактивне за визуелно изла­

гање, по броју и разноврсности имале су

запажен удео у употпуњавању слике о срп­

ској савременој архитектури. Када је о овој

области реч, први утисак показује да осека

из претходне деценије полако пролази .

Напредак је приметан у континуалном

Драrана А1iимави1i

3воник храма CBeTor Арханђела Михаила,ХерцеrНови

Dragana Aclmovic, Belllower of Ihe church 51. Archangel Mlchael, Herceg Ноуј

* мр Љиљана Милетић -А6раМО8ић

Музеј примењене уметности

ОСНОВА 2. СПРАТА

опстанку неколико часописа и њиховом

сталном побољшању, како у графичком

дизајну, тако и по садржају. По амбицизном

програму у складу са духом времена предњачи часопис "Модул" .

Успешан покушај осавремењивања и изласка из шеме институт­

ских саопштења видљив је такође и у часопису "Архитектура и

Урбанизам". У понуди периодике по неконвенционалном и шармантном уредничком приступу (уредник Михаило Чанак),

озбиљним архитектонским садржајима издваја се ''l\RD review".

Лист "Архитектура" бележи значајан континуитет са петом годи­

ном излажења. Из области публицистике издваја се монографска

студија Бојана Ковачевића "Архитектура зграде Г енералштаба "

посвећена најзначајнијем делу архитекте Николе Добровића и јед­

ном од најзначајнијих дела српске архитектуре. Књига је конципи­

рана на основу магистарског рада Б. Ковачевића који је одбранио

на Архитектонском факултету. Као специфична књижевна форма

истиче се неколико антологија. "Архитектура: салонско визура",

једна од њих, дело познатог аутора др Александра Миленковића

је својеврсна хроника претходних салона архитектуре и незаоби­

лазни путоказ за сваког изучаваоца српске архитектуре у послед­

њој четвртини 'I:Л века. Антологија у виду каталога "50 београдских

архитеката" (приређивач пројекта је архитекта Ана Ковенц Вујић),

упркос недовољно јасне концепције и неуједначене презентације

изабраних аутора, свакако је хвале вредан покушај пред­

стављања педесет савремених архитеката који живе и раде у

Београду.

Област историографије и заштите градитељског наслеђа на

симболичан начин су биле представљене посебним плакатом

"Црна тачка сиве зоне српске архитектуре."

о Q.

~ Ф >­:s: х Q.

С

Иван Рашковић*

ПРИКАЗ ПРОЈЕКАТА САЛОНА АРХИТЕКТУРЕ

ГРАН ПРИ САЛОНА

Петар Арсић

ЦЕНТАР IIMILLENNIUM" ВРШАЦ 1995-2001.

Приказани радови плене разноврсношћу коју

карактеришу богата и успешна времена развоја

у која, ово наше, свакако не можемо убројати.

Садржај и којима су се Домаћи архитекти бавили протекле године, обухватају породичне куће и

виле, више породичне објекте, пословне палате,

индустријске и хотелске комплексе.

Плуралитет приступа овим темама, уверава

посматрача да се наставља традиција наше

Вељко Младеновић

Управна зrрада Грађевинскоr предузећа "НАПРЕД"

Блок 26, Нови Беоrрад Veljko Mladenovlc Admlnlstratlon bulldlng of the construdlon eneter­prlse "NAPRED", Bulldlng complex 26, New Belgrade

Petar Arsic Sports centre "Mlllennium"

'" Vriac, 1995-2001

средине да тежи оригиналном изразу, чак и по

цену да дође на маргину доброг укуса. Разлог

за то лежи у културолошком амбијенту нашег

друштва, које, као део шире медитеранске

средине, јединку и њене особине ставља испред

групе и колектива, приписујући јој тежишне

творачке, демијуршке особине. Такав појединац

се код нас, осећа нужно позваним да креира

"до тада невиђена дела" једино вредну

Владан Николић

Национална rалерија ТАШКЕНТ, Узбекистан

Vladan Nlkollc National Gallery Taskent, Uzbekistan

уметност. Ипак, овогодишњи Салон износи на

видело много више квалитета него промашаја

што постаје очигледно у прегледу награђених

остварења. Сврстана у неколико категорија,

она изражавају сву разноликост идеологија и

језика данашње српске архитектуре, што

свакако представља битан квалитет, поготову у

односу на инострана искуства.

Милан Антиl1

Куl1а на селу

студентски пројекат

Mllan Antlt Country slde house 5tudents' prajed

Милоw Антонијевиl1, Александар Бобиl1, Зоран nазовиl1 и Данка Роrиl1

Опсерваторија будуl1ности, CTere Краљевина Данска, конкурсни пројекат

Mlloi Antonllevlt, Alekaandar ВоЫсј, Zoran Lazovlt and Danka Roglt ОЬиrvаtory of the future, 5tege

Denmark, competltlon prolect

Светлана Иванчевиl1

Рестаурација и

реконструкција зrраде

НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ,

Беоrрад

5vetlana Ivanlevit Renovation and reconstruction of the natlonal assembly's bulldlng, Belgrade

о Q.

~ Ф f­:s: х Q.

се

Ана Никеэић, 3nатко Виnак и 30ран Никеэић

Компnекс "Марина Дорћоn"-"Таnас"

6eorpaA, конкурсни пројекат Ana Nlkezlt, Zlalko Vilak and Zoran Nlkezlc "Marlna Dortol" complex-ОУаlаs" Belgrade, compellllon prolecl

Награђени радови из области енетеријера,

обухватају продајни простор "Џошуа" у Чика

Љубино ј улици, Дејана Миљковића и обнову

француског Културног центра Горана Војводића

и Братислава Милојевића. Прво дело се

одликује топлим пуристич ким приступом, крајње

примереним садржа ју који опслужује. Роба на

тај начин постаје изложбени експонат а не

безимени индустријски производ. Остварена је и

директна комуни кација са корисницима уз ниво

асоцијације која је везује за појам чувања и

складиштења вредних ствари . ВОјводићев и

Милојевићев простор се одликује топлом

атмосфером камерног кутка, где се простор

разлаже на подцелине и тиме постаје сложен.

Избор опреме и колорит присутан у амбијенту

наглашавају потребу за повратком на поетику

архитектуре и рафиниран однос према публици. Новосадски архитекти Иља Микитишин и Ла­

зар Кузманов, освајачи посебног признања Са­

лона за интерполацију новог садржаја у

историјску градску зону, излажу објекат у

новосадској улици Краља Александра. Делом

доминира просторни и обликовни третман,

ширег савременог тренда, који може успешно да

парира светским примерима које срећемо по

литератури. Суздржано везивање хоризонталног

и вертикалног габарита објекта за суседе

обезбеђује овом склопу одговарајуће место

унутар наслеђеног градског ј езгра.

Звоник храма светог Арханђела Михаила у

Херцег Новом, дело Драгане Аћимовић,

заокружује трг Херцег Стјепана, и наглашава

његову просторност.

Посебну актуелност поседује пројекат

реконструкције Народне Скупштине у Београду,

архитекте Светлане Иванчевић. Овде се ради ,о

ионако реткој прилици у пракси да се неки

објекат рестаурира. Процес рестаурације је

доследно спроведен оправданим освежењима и

искорацимо.

Категорија награђених пројеката обухвата

управ ну зграду ГП "Напред" у Новом Београду,

аутора Вељка Младеновића. Следи Национална

галерија у Т ашкенту Владана Ни колића. Овај

сложени објекат усклађује различите садржаје

унутар склопа, тежећи да оствари сведену

композицију.

Награђење и стамбени објекат у Љешкој

улици архитекте Алекса~дра Ђокића. Овај већ чувени објекат, намеће размишљања о

наративности, архитектонској комуника цији и

Горан Војводић и Братислав Милојевић

Француски културни центар

Беоrрад, ентеријер

Goran Volvodjc and Brallslav Mllolevlc French cullural cenlre Belgrade, Inlerior

питањима обликовања.

Посебно признање за рад ван територије

наше земље добио је професор Братислав

Стојановић за објекат стамбеног садржаја

"КАЛЕДРА" у Бања Луци . Овај објекат исказује

све добре особине квалитетне урбане

архитектуре.

Посебно признање за област урбанизма

добио је првонаграђени конкурсни рад за

Марину Дорћол. Ауторска гмпа у саставу : Ана Ни кезић, Златко Зивлак и Зоран Никезић,

су дали рационално решење које није лишено

атрактивног простомо-обликовног акцента, који

се огледоу ЗИДУ-ТАЛАСУ.

ИСТО признањеје добио и рад професорског

тима у коме су Димитрије Младеновић, Пеђа

Арсић и Владан Ђокић, а који су учествовали на

осмом конкурсу ЕУРОСАГ-а. Њихова

реконструкција Шћећинског острва Кемп

Парницка освојила је прву награду на овом

међународном такмичењу.

Област концептуалних решења

представљенаје конкурсним радом Милоша

Антонијевића и Зорана Лазовића за Културни

центар у Копенхагену, као и студентским радом

за кућу на селу аутора Милана Антића под

Александар Ћокић Стамбени блок у Љешкој улици, Беоrрад

Aleksandar Воюс Resldenllal complex јп Ljeika streel, Belgrade

Димитрије Младеновић, Петар Арсић и Владан

Ћокић: Активирање и ревитализација острва "Kempa Parnjcka"-VIII међународни архитектонски конкурс ЕURОSАG-а-Шћећин 2000, конкурсни пројекат

Dlmllrlle Mladenovic, Pelar Arslc and Vladan Воюс: Acllvallon and revilallsallon of Ihe island "Kemp Parnick"- Slh inlernallonal archileclural compelllion EUROSAG- 5сесј" 2000, compelillon prolecl

руководством ментора Миланке Васић и

Мирјане Анђелковић.

Најзад, ГРАН ПРИ САЛОНА је освојио

спортско-пословни објекат "МИЛЕНИЈУМ" у Вршцу професора Пеђе Арсића. Овај сложени

склоп зналачки је постављен на терен и

организован, те са разлогом конкурише за

белег како у простору тако и у времену нашег

сећања у будућности. Двадесетчетврти Салон архитектуре је дакле,

упркос недаћама времена имао шта да покаже .

Карика коју у развоју наше архитектуре он

представља није ништа слабија и тања од оних

из сретнијих времена. _ ..... ........ .. .. ... .. .. ... ............. .......... . * Арх . И ва н Рашковић,

Архитектонски факултет Бе?град

Овај текст је објављен у емисији

"Тајне простора" , I п рограм РТС

о о..

~ ф

>­:s: х о..

С

fj.ДCfad 1)v'V....&fJ..&. џЦ СА .. ) ~'\J'd6 }. i/ ?, .

ИIСТОРИЈА

, /)(10,/ LJ..,v('»·-/ ,~)<-! I

\

Љиљана Милетић-Абрамовић*

КОПИТАРЕВА ГРАДИНА 111

МОДЕРНА АРХИТЕКТУРА (1928-1998)

Апстракт

Текст разматра и анализира

феномен модерне

архитектуре на Копитаревој

градини и заокружује циклус

посвећен амбијенталној и архитектонској целини овог

дела Београда . Куће

изграђене између 1928. и 1941. илуструју развој

модерне архитектуре, од

оснивања Групе архитеката

модерног правца 1928. до

стандардног модернизма

карактеристичног за крај

четврте деценије. У периоду

1945 - 1980., масовна

колективна станоградња

постаје главна и скоро

једина форма стамбене

архитектуре у Београду. На

Копитаревој градини из тог

периода најзначајније дело

представља блок стамбених

кућа архитекте Слободана

Михајловића . Драматичне

промене на плану друштва и

архитектуре током

деведесетих година нису

оставиле видних негативних

утицаја на амбијент

Копитареве градине. Током

Abstract

Тhis article апаlуzеs the рhепоmепоп

of Моdегп architecture iп Kopitareva gгаdiпа апd гоuпdiпg ир the cycle de­

dicated to specific uгЬап апd architec­

tural аmЫепt of this part of Belgrade.

Тhe houses built Ьеtwееп 1928. апd

1941 . are illustгаtiоп of the develop­

mепt of Моdегп architecture from еstаЫishiпg the Group of Architects of

Моdегп Моvеmепt iп 1928. to stап­

dard Моdегпism of the fourth decade. Iп the period 1945- 1980. collective

hоusерlаппiпg Ьесате the mаiп апd

almost опlу form of the геsidепtаl аг­

chitecture iп the Belgrade. The best ге­ргеsепtаtivеs of this period iп Kopitare­

уа gгаdiпа is the Rеsidепtаl bIock of the houses built Ьу architect SlоЬоdап Мј ­

hajlovic. Dramatic сhапgеs оп the so­сјаl апd architectural рlап duгiпg the

пiпеtiеs haven't had а negative impact

оп the ambient of Kopitareva gradina . During this period space of Gradina

was considered only јп the students

competition project "Тhe audition of the possibIe transformations of the phy­

sical structures of Kopitareva gradina"

which was announced Ьу јоигпаl ARHI­GRAF јп co-operation with the Urban

Institute of the city of Belgrade 1998.

Кеу words - Architecture, Moder­nism, Residental buildings, Group of Architects of Modern Movement, Trans­formation .

Уводна напомена

т рећи и последњи

наставак циклуса о

амбијенталној и

архитектонско-историјској

целини Копитареве гради не

посвећен је модерној

архитектури . Модерни

дискурс је током времена

пролазио различите

концепције урбаног и

архитектонског развоја али

ипак није значајније угрозио

основну урбану матрицу и

првобитни интимни амбијент Копитареве градине.

Конкретни примери кућа

изграђени су у различитим

периодима развоја овог

архитектонског стила и

показују својеврсну

разнородност. Први период

обухвата објекте настале између 1928. и 1941., а

други се односи на оне

изграђене од 1945. до 1970.

овог периода простор Г ради не посматран је

само на нивоу идејних пројеката у оквиру

студентског конкурса "Преиспитивање могућих

трансформација физичких структура Копитареве

градине" који је расписао часопис АРХИГРАФ у

сарадњи са Урбанистичким заводом града

Београда 1998.

Могућност будућег развоја

Копитареве градине

наговештена је

презентацијом рада са

архитектонско-урбанистичког

конкурса расписаног крајем

деведесетих година хх века. Стамбена архитекту-

ра је главна тема карактеристична за простор

Копитареве гради не, где се током једновековног

развоја сачувао примарни резиденцијални карак­

тер. У типолошком смислу преовлађује форма ви­

шеспратне стамбене зграде . Аутори ових кућа су

еминентни српски архитекти - Бранко Т аназевић,

Бранислав Којић, Богдан Несторовић, Јован Јо­

вановић, Апфред Меламед, Владета Максимовић,

Слободан Михајловић.

Кључне речи: Архитектура, модернизам,

стамбена архитектура, Група архитеката модер­

ног правца, трансформациiа.

Q) Q.

~ Q) 1-:s: х Q. О

О .~

Q. О

tJ :s::

ф

о..

~ ф

>­:s: >< о.. о

о .~

о..

g :s:

Сл. 1 Кућа Петра

Паяавичинија

(1928). 1he Нouse of Petar Palavitlnl (1928).

Сл. ]0

Кућа Петра

Паяавичинија

(1928), основа приземља.

1he House of Petar Palavitlnl (1928), ground plan.

Сл. 16 Кућа Петра

Паяавичинија

(1928), еяевација

фасаде- цртеж.

1he House of Petar Palavitini (1928), elevatlon.

.-...... ............ ....... ............. ...... ... .... ...... ...... . Б. Кајић, Друштвени услови развитка

архитектонске струке у Београду 7920-7940. године, Издање САНУ, Београд

1979; З. Маневић, По;ава модерне

архитектуре у Срби;и, докторски рад на

Одељењу за историју уметности Фило­

зофског факултета у Београду, 1979, рукопис.

2 О. Минић, Разво; Београда и његова

архитектура између два рата, Г одишњак

Музаја града Београда 1, Београд 1954, 177 -188; Б.Којић, Архитектански лик

Београда, Глас САНУ CCLVI, Београд 1963, 59-66.

3 Исто.

Појава модерне архитектуре у

Београду

Појава модерне архитектуре у Београду ка­

рактеристична је за крај треће деценије двадесе­

тог века, када је у светским оквирима већ поста­

ла водећи архитектонски правац у форми опште­

прихваћеног интернационалног стила. Непосред-

, но се везује за оснивање и делатност Групе архи­

теката модерног правца 1928. Основни циљ

архитеката оснивача Г рупе - Милана Злоковића,

Бранислава КОјића, Јана Дубовог и Душана Ба­

бића био је да се идеје модерне архитектуре

афирмишу путем теоријске, изложбене и практич­

не делатности. Група развија велику активност,

између 1929. и 1930., када покреће стручна гла­

сила и успоставља везе са чешким архитектима и

када организује Први салон архитектуре у Пави­

љону "Цвијета Зузорић" и потом још две

изложбе. 1

Београд се после Првог светског рата претва­

ра у престоницу новоформиране краљевине

СХС, касније краљевине Југославије, и нагло се

развија и шири. Само током двадесетих година,

број становника се утростручио. Архитектонски

развој је хаотичан и одвија се изван урбанистич­

ких правила све до 1924. када је донет Г енерал­

ни урбанистички план града Београда. 2

Стамбена архитектура доживљава експанзију.

Осим уобичајених приземних зграда које чине

трећину изграђених кућа, значајно је појава нове архитектонске теме у виду вишеспратне стамбене

палате. Овај тип зграде убрзо постаје врло при­

хваћен од стране инвеститора, у првом реду су то

појединачни кућевласници, трговци и индустријал­

ци, али и удружења, задруге чиновника различи-

тих установа које инвестирају за станове својих

службеника. Популарности вишеспратне стамбене зграде, осим

исплативости ренте и профита, доприносе и техничке,

грађевинске и стилске иновације. Примена армираног бетона,

око 1920., потпуно је овладала београдском изградњом. У кон­

структивном и техничком погледу, стамбене зграде достижу ниво

оних У градовима западне Европе, а Београд током тридесетих

. година мења свој првобитни лик града са приземним кућама у град вишеспратница. з

Модерни дискурс током четврте деценије двадесетог века по­

стаје равноправан, ако не и преовладавајући, у изградњи стам­

бене архитектуре Београда. Кућевласници радо прихватају мо­дерну архитектуру због њених практичних предности, економич­

није организације стана и савремених инсталација. Архитекти

свих стилских опредељења, од академичара до модерниста, при­

хватају и развијају стандардну модерну форму у области

вишеспратница.

На Копитаревој градини у периоду 1918 -

1941. наставља се изградња и урбанистичко фор­

мирање ове градске целине. Очуван је основни

карактер стамбене четврти а простор се потпуно

уобличава у трг. Просецањем Шафарикове улице

1926. и изградњом нових зграда у њој нестали су

и последњи делови првобитне Митрополитове ба­

ште. Вишеспратна стамбена зграда и породична

приземна кућа су две главне форме стамбених

кућа које се, као и у другим деловима Београда, и

на Копитаревој гради ни највише граде.

Пионирски пример модерне куће на Коп~таре­

вој градини представља породична кућа познатог

вајара Петра Палавичинија у Т еодосијевој ул. 6

(данас ул. Јелене Ћетковић) (Сл. 1, 1 а, 1 б). Кућа је изграђена 1928., истовремено када и антоло­

гијска Злоковићева породична кућа у ул. Интер­

националних бригада 76, и једна је од првих мо­

дерних кућа подигнутих у Београду. Основна ка ­

рактеристика овог објекта огледа се у томе што

је то кућа за уметника са обавезним атељеом.

Скромних димензија, примерена је тадашњим за­

хтевима и условима живота уметника. У архитек­

тонском изразу постигнута је фасцинантно чиста

._ ............................................................... . 4 ИАБ Ф IX - 23 - 1928. 5 ИАБ XXIII - 24 - 1931 , С. Тошево,

Бранислав Ко;ић, Београд 1998, стр . 61 ,191.

Сл . 2 Кућа -';орђа Радина

(1931-32), архитект Бранислав Којић.

Тhe house of 90rcte Radln (1931-32), archltect Branlslav Kollc.

Сл. 20 Кућа Ћарђа Радина (1931-32),

архитект Бранислав Којић.

(први пројекат у ДУХУ модерне архитектуре)

Тhe house of 90rcte Radln (1931-32), archltect Branlslav Kollc. (flrst prolect In Modem

Style)

и једноставна форма, јасних, равних линија и на ­

глашеног хоризонталног ритма. Пројекат куће

решен је у оквиру чешког бироа Матије Блехе, а

непосредни аутори су словеначки архитекти В.

Муршец и Ј. Прхал. Атеље је касније с дворишне

стране дозидан и проширен, а по пројекту архи­

текте Јана Дубовог из 1932. 4

Вишеспратна стамбена зграда, нова појава

београдске архитектуре овог периода, такође је

врло присутна на Копитаревој градини. Заступ­љена је широка скала типова, од љупких јед­

носпратних академских господских кућа до пра­

вих вишеспратних палата, а као градитељи појав ­

љују се еминентни архитекти.

Процес усвајања модерне архитектуре може се

лако пратити на овом типу грађевине. Илустра­

тиван пример је једноспратница Ђорђа Радина

коју пројектује и гради 1931-32. један од најпо­

знатијих српских архитеката, Бранислав Којић .

Како првобитни пројекат у модерном духу (Сл. 2а)

Радин није прихватио, архитекта Којић, у складу

са својим познатим толерантним ставом према

захтевима инвеститора, прави компромис и пред­

лаже класичну форму по узору на француску

академску архитектуру. Међутим, у духу времена,

опредељује се за уздржану примену другостепене

пластике, модернизује форму и постиже врло

љупки израз грађевин,е која се одлично уклапа у

амбијенталну целину Копитареве градине (Сл.2). 5

Q) Q.

~ Q) f­:s:: х Q. О

О 's Q. О

tJ s

у сличном контексту, али са више елемената мо ­

дерне архитектуре, је и кућа Олге Јовановић из

1928-29. у ул. Јелене Ћетковић бр. 8. Аутори, ар­

хитекти Богдан Несторовић и Јован Јовановић,

опредељују се за архитектуру скромне, модерни­

зова не форме с прозорским отворима повезаним

у хоризонталне траке, с рељефима и канелурама

у празним пољима (Сл . 3) .6 Међу кућама на Копитеревој градини, посебно

Сл. З

Кућа Олrе Јовановић (1928-29), архитекти Боrдан Несторовић и Јован

Јовановић

Тhe House of Olga Jovanovlc (1928-29), arhitects Вogdan Nestorovlc and Јоуа" Jovanovlc.

бене палате, фланкиран флоралним мотивима,

женским маскероном, тордираним стубовима, као

и вратима од кованог гвожђа (Сл . 4, 4а, 4б). Две

вишеспратне стамбене палате показују поступност

прилагођавања модернизму, који је у форми стан­

дардног и широко прихваћеног стилског израза освојио београдску архитектуру касних четрде­

сетих година. Палата Регине и Леоне Г логура из

је занимљива стамбена палата Државне - -".. ..... ----~~.,....----------

класне лутрије из 1923. у ул. Јелене

Ћетковић 12, дело архитекте Бранка Таназевића. 7 Решење фасаде и организација

простора могу се тумачити као специфичан

покушај редефинисања сецесије са елемен­

тима романтичног српсковизантијског стила у

духу новог времена и утицаја ап decoa.

Импресиван утисак производи монументално

решен улаз, један од главних мотива стам-

Сл. 4 Стамбена палата

(1923), архитект Бранка Танаэевић.

Сл . 40 Стамбена палата (1923), архитект 6ранко Танаэевић, rлавни улаэ.

тhe Resldental Palace (1923), architect Branko Таnazеvlс, maln entrance. _ ...................................... . 6 ИАБ Ф VII I - 10 - 1929. 7 ИАБфХIV- 21-192З .

8 ИАБф10-9-19З8.

Тhe Resldental Palace (1923),

archltect Branko ТаnazеvlС.

Сл. 46 Стамбена палата

(1923), архитект 6ранко Танаэевић, детаљ.

Тhe Resldental Palace (1923), architect Branko

Tanazevlc, detall.

1937 -38., Копитарева градина 3, мање познатог

архитекте Алфреда Меламеда, решена је духу

модернизованог академизма и потпуно је сведене

форме, једноставних отвора са скромном деко­

рацијом у виду јонских пиластара ( Сл. 5, 5а).

Други пример, такође из 1938., јесте стамбе­

на вишеспратна палата Косте и Лепосаве Јан­

ковић у Ђуре Даничића ул. 9. Аутор модернистич­

ке провенијенције, тада млади архитекта Владета

Максимовић, зграду обликује са свим препознат­

љивим елементима стандардног београдског мо­

дернизма с краја четврте деценије, као што су

балкон на средишњем делу фасаде, копље за зас­

таву, равно зидно платно и (Сл.6, 6а). 8 Када је

реч о функционалном решавању основа, а пос­

матрано на плану укупног развоја београдске

архитектуре, модернизам није битније утицао,

изузев у неколико усамљених примера у делима

Злоковића, Јана Дубавог и Светислава Лазића , на промену класичног схватања организације ста­

новања у периоду 1928-1941.

Модерно архитектура у периоду 1945 -1970.

Промењени социо економски услови после

другог светског рата, променили су и карактер

урбане и архитектонске реалности као и урбаног планирања. Колективистички дух и економија

сиромашног друштва нарушавају постојећу

урбану структуру Копитареве гради не и

успостављају другачији образац изградње, који

апсолутно занемарује приватну стамбену кућу.

Нову идеологију креирања урбанистичког миљеа

и стамбених јединица одражава регулациони

план из 1957., а конкретно оличење тог метода

на Копитаревој гради ни представља архитектура

две стамбене зграде на углу улица Шафарикове

и Ђуре Даничића. "Минималистичка естетика"

неинвентивног решења сугерише сиромашне

стандарде новог соцјалистичко-комунистичког

друштва. Инвеститор више није приватно лице,

Сл. 5 , Стамбена палата Реrине и Леона Глоryра (1937-38), архитект Алфред Меламед.

The Resldental Palace of Reglna and Leon Glogur (1937-38), archltect AНred Melamed.

Сл . 50 Стамбена палата Реrине и Леона Глоryра (1937-38), архитект Алфред Меламед, детаљ прозора.

The Resldental Palace of Reglna and Leon Glogur (1937-38), archltect AНred Melamed, wfndow detail.

Сл. 6 Стамбена палата Косте и Лепосаве Јанковиfl (1938),

архитект Владета Максимовиfl.

Тhe Resldental Palace of Kosta and Leposava Jankovlt (1938), archltect Vladeta Maksimovit.

Сл . 60 Стамбена палата Косте и Лепосаве Јанковиfl (1938),

архитект Владета Максимовиfl, детаљ.

Тhe Resldental Palace of Kosta and Leposava Jankovlt (1938), archltect Vladeta Makslmovit, detall.

Q) Q.

~ ~ :s: х Q. О

.Q. :s: Q. О 1-U

:s::

G) CL

~ G) >­s х CL О

.~ s CL О

tJ :s:

Сл . 70

Сл . 76

Сл. 7 Стамбени бnoк, Копитарева rpaдина 1 (1969-70), архитект Слободан Михаjnовић. The Resldental Block, Kopltareva gradlna St. Мо (1969-70), amitect Slоbodап МlhailovlC. Сл . 70 Стамбени блок, Копитарева rpадина 1 (1969- 70), архитект Слободан Михајлови1i, детаљ основе типскоr

спрата.

The Residental Block, Kopltareva gradlna St. Мо 1 (1969-70), amitect Slobodan Mlhailovlc, detall of the Јурl­cal floor plan. Сл. 76 Стамбени блок, Копитарева rpaдина 1 (1969- 70), архитект Слободан Михаjnовић, детаљ елевације. Тhe Residental Block, Kopltareva gradlna St. Мо 1 (1969-70), amitect Slobodan Mlhailovic, elevation - detail. Сл. 78 Стамбени блок, Копитарева rрадина 1 (1969-70), архитект Слободан Михајлови1i.

The Resldental Block, Kopltareva gradlna St. Мо (1969-70), amitect Slobodan Mlhailovlc. Сл. 7г Стамбени блок, Копитарева rрадина 1 (1969- 70), архитект Слободан Михајловић, детаљ фасаде. The Residental Block, Kopltareva gradlna St. Мо 1 (1969-70), amitect Slobodan Mlhailovlc, detail of the facade.

Сл. 78

већ се су у оба случаја у улози наручиоца појав­

љују стамбене задруге као друштвене организа ­

ције. Инвеститор стамбене зграде у ул. Ђуре Да­

ничића 7 из 1958. је Југословенска новинарска агенција" Југопрес". Аутори су архитекти Душан

Миленковић и Ристо Ђуровић из атељеа "Нови

пројект". 9 Стамбена задруга "Косово" је инвести­

.тор друге стамбене зграда на углу Шафарикове

2 и Ђуре Даничића, подигнуте 1961. На пројек­

ту је као овлашћени архитект потписан Ђорђе

т абаковић, а пројектанти су архитекти, тада

почетници, Светислав Личина и

Боривоје Анђелковић. 1О

Општа експанзија београдске KO~ лективне станоградње карактерис­

тич на за крај шездесетих и почетак

седамдесетих година поново је до­

вела до промене генералне страте­

гије урбаног планирања на Копита­ревој градини . Под руководством

Дирекције за изградњу града Београда, расписан

је 1969. конкурс за пројекат урбанизације, који је захвата о простор оивичен улицама Цетињ­

ском, Џорџа Вашингтона, Хиландарском и Јелене

Ћетковић . Основни захтев конкурса био је да се

очува и појача првобитни карактер Копитареве

градине као интимне стамбене целине и оазе

зеленила у строгом градском центру . Према

резултатима конкурса посао је поверен "Србија . " С б М' ћ 11 ПРОlект -у и архитекти ло одану ихаlЛОВИ у.

Архитекта Михајловић проблему конкурсног

пројектног задатка приступа студиозно, кроз ком­

плексну анализу упоредног урбанистичког плана,

у настојању да створи архитектуру с тенденцијом,

архитектонски ансамбл са атмосфером и изра ­

зом који потенцира идеју о граду као погодном и

пријатном миљеу за живот. Основна поставка

подразумевала је формирање блока стамбених

зграда по ивицама наведених улица, као и инко­

рпорирање Копитареве гради не и њено повези­

вање с новим парком унутар блока. Бочним про­

лазима и продорима створен је јединствен парко­

вски ансамбл, проходан од Цетињске до улице

Јелене Ћетковић. У основи овог концепта препоз­

најемо реинтерпретацију популарног модернис­

тичког постулата о зонирању простора. Архитек­

тонски израз, упркос изразите савремености,

архитект Михајловић је поштовањем спратне

поделе, габарита и пропорција тражио у контек­

сту постојеће физичке структуре вишеспратних

стамбених палата из међуратног периода .

Стамбени комплекс састоји се од низа складних

зграда, добро пропорционисаних , одмерених

равних облика у духу функционалистичке архитек­

туре . Елегантну ликовност, аутор је постигао

ефектном употребом фасадне опеке црвене боје

и акцентима белих прозорских парапета, балко­

на и мансардне перголе (Сл. 7, 70, 7б, 7в, 7г.) Међутим, пројекат је парцијално изведен, и то

само део на Копитаревој градини. Остали делови

према улици Џорџа Вашингтона су после рас­

формирања Дирекције за изградњу града изгра­

ђени сасвим изван првобитног концепта. _ ..... ... ..... .. .. .... ...... ..... ... ......... .... ..... ... ......... .. ...... ......... ... .

9 ИАБ 63- 1- 58. 10 ИАБ 199- 5- 61 .

11 Пла н ав и и падаци из дакументаци је а рхитекте

Слободана Михајлов ића .

12 АРХИГРАФ је студентски лист кој и ј е излазио током

школске 1997 -98. Годи не на Архитектонском факул ­

тету. Уредници су б ил и П редраг Г а рашани н и Ма ја Димитриј евић.

13 На ко н курс се одазвало ја ко мало радова. Наводима

награђени рад Срђана Г а вриловића и Ане Чикић .

* мр Љиљана Милетић-Абрамовић

Музеј примење не уметности

Београд , Вука Караџића 18

Фотограф ије : Милош Јуришић

Деведесете године

Копитарева градина постаје тема архитектон-

"П ско-урбанистичког студентског конкурса реис-

питивање могућих трансформација физичких

структура Копитареве градине" који су расписали

часопис АРХИГРАФ и Урбанистички завод града

Београда 1998.12 Услови конкурса захтевали су

предлог уређења простора оивиченог улицама

Ђуре Даничића и Јелене Ћетковић. У задатку који

се ограничио само на партерно решење сквера,

истакнута су три осовна елемента - карактер,

идентитет и значај простора, затим однос између

постојећег и новопланираног и, на крају, како

уклонити паркирање. Такође је наглашен захтев

да аутори предвиде постепеност инвестиционих

улагања и анимирање и учешће локалних стано­

вника у реализацији пројекта.

Сл . 8

Копитарева

rраДина,

конкурсни

пројекат Срђана

rавриловића и

Ане Чикић,

студената

архитектуре

(1998). Kopitareva gradina, project of Snfan Gavrilovlc and Anа Clkic, studenls of archilecture.

Основна поставка конкурсног пројекта

Срђана Г авриловића и Ане Чикић изведена је из

теоријског концепта уређења простора забаве. 1 З

У намери да сквер Копитареве гради не транс­

формишу у слику веселог, љупког и занимљивог

амбијента у контексту постојеће урбане матрице,

аутори уводе нове просторне сензације (Сл. 8).

Преовлађујући стамбени карактер Г радине са

зградама од историјског и градитељског значаја,

утицао је на опредељење да се транспарентном

челичном жичаном структуром, без великих

интервенција, повежу у јединствену целину сви

елементи амбијента. Предвиђено је коришћење

лаких елемената урбаног мобилијара различитих

намена, за одмор-седење, писање порука и сл.

Истовремено, ови садржаји би само функционал­

но били одвојени, сачувавши јединствен визуелни

оквир и првобитни карактер трга Копитареве

гради не. Разлика у ни~елацији терена решена је

постепеним и малим денивелацијама, тако да се

онемогући паркирање возила.

ф

о..

t ф f­:s: х о.. о

.~ :s: о.. О t:;

::s:

ОЈ о..

~ ОЈ >­:s: х о.. о

о .'SO о.. о t::; :s

Милица Јакшић*

&ЕОГРАД - КУЋЕ КОЈЕ НЕСТАЈУ

Апстракт

у неким улицама Београда

живе још увек старе куће у

које је узидан давни сан о

достојанству, удобности и

лепоти. Трају можда своје

последње дане, загледане

некуда далеко, у маглене

просторе свога заборава.

Стоје у крхким, неједнаким

низовима - све оронулије,

све малобројније, лепе и

тужне у својој усамљености.

Сахну, нагризане ветром,

сунцем и кишама, ојађене

хладноћом својих опустелих

одаја. Не смемо дозволити

да нестану без трага те

старе куће, да тек тако

ишчиле из наших живота, јер

- ако се то деси - бићемо

сиромашнији и ми сами и

оставштина коју спремамо за

будућност. Морамо наћи

BELGRADE - WANING HOUSES

Abstract 'П some streets of Belgrade we сап still find old houses, which hold ап ancient dream of dignity, comfort and beauty. They ргоЬ­аЫу 'јуе their last days, staring somewhere јп the distance - into foggy spaces of their forgetfulness . They stand јп fragile rows, increasingly dilapidated, disappearing опе Ьу опе, pretty and sad јп their loneliness . Тhey fade, attacked Ьу winds, Ьу sunshine, Ьу rains, sorrowed Ьу coldness of their empty rooms. We have по right to let them disappear without апу гететЬгапсе, to allow them to vanish from of our lives, because - if that happens - that will make роогег both our legacy and us for the future . Thus, we must find ways to hold these old houses, to read and understand their messages, to keep the prints of their spirit and shapes. How to achieve that? If it is true that the beauty of the landscape is hidden јп the eyes, which look at it, then drawing is certainly опе of the modes to record the wonderful secret of these pretty old houses, silently disappearing from the urban life. Кеу words: Old houses, disappearing, гететЬгапсе, drawing, and future.

спрези узајамног

деловања: човек - творац

града, све више подложан

утицајима свога дела и град

- човекова творевина,

саздана по првобитној мери

његових потреба и

могућности, која као да на

тренутке надраста његове

моћи поимања и утицаја.

Уколико узајамни однос

човека и града постаје

сложенији и на неки начин

недокучивији, утолико је

решавање те загонетке

. привлачније за сваког

човека, а посебно за оне

који се баве питањима живота и судбине градова и

људи у њима. Пред

знатижељним очима

трагалаца за суштином града

отварају се читави светови

могућност да их задржимо, да прочитамо и

нерешених питања која

очекују праве одговоре, или бар путоказе за

њихово налажење. разумемо њихове поруке, да сачувамо отиске

њиховог духа и обличја . Како то постићи? Ако је

истина да се лепота предела крије у очима које

га посматрају, онда је цртеж сигурно један од

начина да се забележи чудесна тајна тих лепих старих кућа што тихо нестају из живота града.

Кључне речи: Старе куће, нестајање, сећање, цртање, будућност.

Размишљати данас о судбини човека на

планети Земљи или у било коме њеном куту

значи неминовно се упустити у пустоловину

размишљања о феномену града . Током дугог

времена, чији се почеци губе у тамним дубинама

прошлости, човек и град постали су - у то данас

не треба ни најмање сумњати - нераздвојни у

Једно од таквих питања је: како помирити,

ускладити две опречне тежње у животу човека и

града - тежњу за развојем, за откривањем нових

могућности и стварањем нових вредности и

насушну потребу за одржањем континуитета, за

уважавањем и чувањем већ створених вредности.

Несумњиво, та разапетост између жеље за

променом и потребе за стабилношћу својствена

је човеку, његовој тежњи да у сваком тренутку

свога живота у садашњости обједини и своју

прошлост и своју будућност, да живећи данашњи

дан гради сутрашњицу на темељима јучерашњег

дана. Натоме двојству управо почива богатство

и разноврсност свих творевина људске

цивилизације па и непрегледна шароликост

градова и различитост њихових судбина.

Зависно од сплета околности, градови се

рађају, бујају животом, зру, старе, умиру на

мноштво различитих начина. Код једних се то

догађа постепено и природно, код других

скоковито и насилно, једни нас изненаде

рађањем или нестанком, код других живот тече

полако и неприметно. Неки заблистају у

тренутку, па се угасе, други трају вечно, упркос

свему, увек живи, увек нови и другачији.

Београд је један такав необичан, самосвојан

град, рођен на посебном, многима привлачном

месту, кућа на вечитом раскршћу, богат

разноврсним добрима потребним за срећан и

успешан живот и зато тако често нападан и

брањен, рушен и поново подизан, слављен и

заборављан.

Саздан - као и други градови - од покретљиве

и живе људске материје и од наоко тврдих,

постојаних и трајних али исто тако осетљиивих и

коначних ћелија - грађевина, Београд као да

никада није остварио судбину да му се у тихом,

постепеном следу, примереном природном веку

људи и кућа, у ткиву таложе слојеви живота, што

смењују и надрастају један другог и тако творе

равнотежу између трајања људског памћења и

старости градитељске оставштине прошлих

времена .

Зато је данашњи Београд град дугог сећања ,

малобројне и потргане баштине, неправилног

лика, необичних склопова, просторних

ф Q. >-~ ф

>­::s: х Q. О

О .~

Q. О >­u

:s:

Q) Q.

~ Q) >­:s: х Q. О

О .~

Q. О t:;

::s::

дисонанци, недоречених облика,

неуједначености, брзог раста и прераних, неправедних смрти кућа.

у великој, разнородној заједници данашњих

београдских грађевина постоји једна таква

породица кућа обележених незаслуженом, тужном судбином неразумевања, заборава и

тихог нестајања. То је породица старих

грађанских кућа, договечна онолико колико се

то може бити у овом вечито новом и младом,

увек из темеља поново грађеном граду.

т е невелике куће, које су се почеле јављати са

првим одсјајима европског духа у српском

Београду тек ослобођеном од турака у

Деветнаестом веку, грађене су све до печетка

Другог светског рата са много љубави, амбиција и жеља да се у градски амбијент унесу елементи

лепоте, достојанства, маште и удобности.

Већина тих кућа није се истицала изузетном

градитељском вештином својих твораца, нити су

биле грађене да буду дом веома значајних

личности свога времена. Нису биле ни од посебно племените, тврде, вечне грађе. Па

ипак, њихов сплет лежи у основи савременог

урбаног амбијента Београда, чије је стварање

трајало непун век и било нагло прекинуто

Другим светским ратом и каснијим збивањима,

која памте и многи данашњи становници града.

Те старе куће значе данас за Београд присност,

топлину,подсећање на корене, драге успомене

којима се враћамо и из којих црпемо подстицаје и снагу за нове кораке ка будућности . Оне су

наша сачувана традиција, залог урбаног

континуитета Београда.

Но, протекло време и сплет околности

учинили су да се та некада сразмерно бројна и

снажна породица старих градских кућа оспе,

смањи, ослаби и осиромаши.

Оне данас већ давне године, пре више од

пола века, када је после дугог и тешког рата

најзад и у Београд дошло време мира, нови

ветрови прострујаше градом, глуви за топли

шапат преосталих старих, лепих, скромних

здања наших очева и дедова, кућа што су

зрачиле чудном маштовитошћу и дирљивом

жељом да се улепша и оплемени живот и лик

града коме припадају.

Те мале куће - старице,које су у своме дугом животу прошле кроз уважавања и понижења,

које су преживеле дане изобиља и сиромаштва,

ратове, окупације и ослобођења, поплаве, жеге

и зиме, нађоше се затечен е најездом нових,

великих грађевина, једноставних до грубости и

безличности, скројен их по мери брзог раста све

већег, све многољуднијег, све

непрепознатљивијег града што је бујао око њих.

Неке старе куће нестадоше одмах, у првом

рушилачком налету новог доба, расипајући прах

и опеке по тлу што се спремало да прими нове

станаре - велике зграде-кошнице, танких

зидова и широких голих окана, без украса, без стреха и кубета, без тајних наговештаја

посебности скривених у дубини прозора. Друге старе куће нестајаху постепено - једна

по једна, како се дуж улица и широм старих

квартова разливао талас новог схватања

суштине и обличја градског живота.

т реће страдаше тек недавно, у време

обележено горким искуствима растакања

племенитости урбаног

бића под налетима недоучености нових

власника, непоштовања било каквог

реда и правила доброг укуса, рушилачке снаге

примитивизма спрегнутог са пребрзо стеченом

материјалном моћи.

Ипак, оне најотпорније или најсрећније

преживеше некако све до наших дана - више

случајем, заборављене, можда што су се нашле

изван струје те брзе реке новог живота, што је

неумитно спирала са лица града стара

знамења, уобличена давно ишчезлим рукама

као испуњење већ заборављених маштања и

жеља. Притешњене новим непримереним

суседама, моћним, грубим и некако немуштим,

трају те старе куће своје можда последње дане,

загледане некуда далеко, у маглена времена

свога заборава. Сусрећемо их у старим улицама Београда.

Пролазимо крај њих сваки дан, готово их не

запажајући. Стоје у крхким, неједнаким

низовима, или усамљене међу нооводошлицама,

носећи у замућеним, препуклим окнима својих

уских високих проозора одразе прошлих,

заборављених времена. По кроововима их

шетају танконоге градске мачке, голубови им се

гњезде под стрехама, јесење лишће вене им у

олуцима. Кроз празне, некада поносне куполе

вијају им се промајни ветрови. Круне се и

осипају њихова некада лепа, глатка лица,

отпадају китњасти украси са фасада. Рђају и

растачу се преплети гвоздених капија

и ограда - њихових некадашњих чувара.

Сахну старе куће расуте дуж улица Београда

- све малобројније, све крхки је и оронулије, све

тужније . Урушавају се и расипају у прах,

нагризане ветром, сунцем кишама и снеговима,

ојађене сумрачном пустоши својих одаја, некада

тако лепих и пуних истинског, топлог живота, у

{/ ,~.

којима данас махом Дотрајавају своје суморне

животе последњи изданци њихових некада

поносних твораца и станара, онемоћали, стари

и без наде.

Понекад, ретко, и из тих старих здања се

ипак заори дечји смех, или се зачу ју прозукли

звуци некаквог старог клавира у летње подне,

али као да беже некуда на другу страну они прави, снажни животни сокови који би могли да

их окрепе, да их опет подигну и поврате им

важност и достојанство које заслужују. Чак и кад

нови живот закуца на стара врата, његова

сирова , безобзирна једрина склона је пречесто

да посегне за обличјем и осакати бит старих

здања, па она опет, рањена и обезличена,

умиру не дочекавши достојну, примерену

старост, окружена обличјима која су им страна и језиком који не разумеју.

Нестају, тако, старе куће београдске, крњи се

њихово драгоцено биће, без наде да ће ускоро уз лепе речи бриге и разумевања пристићи и стварна помоћ, коју би могле богато да узврате,

спремне да пруже топлину присности, дубину сећања, прозрачност племенитих видика, чар

осећаја припадности, поуздање да опет може

бити леп и пријатан град који је то некада већ

био. Јер, недовољна је утеха сазнање да свест о

важности тих дарова прошлости све више

пробија копрену равнодушности и

нетолеранције, да град почиње да уважава своје

старе, често безимене куће, као што у рату

треба поштовати и обичне, мале, али тако

важне војнике чијим животима и погибијама генерали . граде своје GjajHe победе. Ово време постаје све више свесно

ф

Q.

~ ~ :s: х Q. О

О .~

Q. О t:;

:s:

вредности укупног разноврсног и

богатог урбаног амбијента у коме

се у сваком тренутку садашњости

преплићу и узајамно снаже сећања

на прошлост и стремљења ка

будућности . Али, као да у овом

тренутку те вредности, драгоцене

за идентитет града, измичу и губе

се због недостатка средстава,

снаге, одлучности, због наизглед пречих, мада мање далекосежних

потреба. Стога су губици на пољу

рехабилитацИје урбаног континуитета Београда само још

болнији за оне који су их свесни, а

дужина пута од схватања проблема

и добре жеље да се он реши до

стварне акције и досезања циља

само још очигледнија.

Па онда - шта се може учинити?

Да ли да дозволимо да нестану

без трага те старе куће које нам из

дана у дан све тише причају о

прошлости из које смо и сами

поникли? Да ли да допустимо да

нам се из очију и из сећања изгуби њихова лепота што се пробија

кроз наслаге расточеног малтера и

рђе и каткад заискри под косим

зрацима вечерњег сунца? Зар да

заборавимо хладовите сене старих

градских башта, пуних старинског

\.

цвећа и шибља што мирише на неко друго, непознато време које

нам је претходило? Зар да допустимо да све то тек тако нестане

без трага и сећања, да ишчили из наших живота и осиромаши и

нас саме и оставштину коју спремамо за будућност?

Имамо ли право да мирно, или са тугом, само гледамо како

нестају из овога града, из ових улица и квартова, те старе мале

куће, како умиру, немоћне да се саме одупру својој несрећној,

неправедној судбини? Може ли за њихово недостојно пропадање или прерану, насилну смрт бити довољно оправдање и утеха тврдња да би и тако једном - кад за то дође право време - и на

њих морао доћи ред да се повуку и уступе место новим жељама и

моћима, новим надама и замислима?

Ако већ мора бити тако, ако се данас у овом времену општег сиромаштва и борбе за голи опстанак не можемо смоћи довољно

снаге и средстава за спасавање старих кућа што неумитно

нестају из живота Београда, ако им не можемо повратити

некадашњу лепоту и улити снагу за прави живот у једном новом

времену које мора доћи, шта можемо учинити за те скромне а

драгоцене чланове заједнице свих кућа што чине овај град?

Како да задржимо у памћењу те тихе пратиоце наших живота,

као да их сачувамо за оно време када не буде ни њих ни нас и.

када улице којима данас ХОДИМО промене своје лице, свој дух и

_ ........ ... ...................... .. ............... ......... . • Мр. Милица Јакшић, дипл. инЈК. арх. ,

Урбанистички завод Београда

име? Како да заштитимо од

заборава тренутке велике присности

са старим градским окружењем кога

већ сутра можда неће бити?Како да

запишемо тајну лепоту живљења коју

нам град саопштава, ипак

неухватљиву за свевидеће, хладно

око камере?Најзад, како да се бар

мало, у своје лично име, одужимо

своме граду за срећу што нас је

окружио својим необичним и за нас

тако драгоценим видицима? Можда

да оставимо записео местима која су

нам посебно драга, да трагамо за

њиховим настанком, или за

повестима њихових градитеља и

житеља?

Много је начина којима се може

исказати љубав и поштовање према

своме граду.

Кажу да се лепота предела крије у

очима онога који га посматра. Ако је

тако, онда се можда један од правих

путева за враћање дуга Београду

налази у трагању за његовим лепим

старим кућама, чија необична лица

чувају непрочитане трагове

некадашњих живота који су их

настањивали и каткад

наговешптавају сенке њихових

преДСТОјећих смрти. Треба осматрати

те старе куће, водити са њима

немуште разговоре, упознати их, заволети их као што се воле

добри пријатељи. А затим, забележити цртежом исходе тог

трагања за порукама што нам шаљу те старе куће, које су својим

постојањем васпитавале наша чула, наш ум и душу да буду

осетљиви пријемници за све што је лепо, добро и племенито у

овом граду.

Можда, у једно ново доба, чији долазак наслућујемо на измаку

овог времена загубљених вредности, такви записи могу у неком

новом, младом бићу поново подстаћи танки пламичак урбане

племенитости, који би помогао да се чудесном, нама још

непознатом светлошћу озаре опустели видици града.

Ако се то деси, ако ти цртежи, на којима је остала забележена

лепота и племенитост старих, тада већ можда несталих кућа,

подстакну бар једног човека, или можда дете, да пробуђеним очима посматра свој град, да га више разуме и воли у просторној

и временској целокупности његовог живота и трајања - онда би то

био знак да смо бар мало, на свој начин дотакли крајичак разрешења тајне односа човека и града, њихове везе која чини

да сваки тренутак њиховог живота спаја у себи дарове прошлости

са сновима о будућности.Био би то знак да смо се бар мало, али

на прави начин одужили своме граду и својој струци.

ф

о..

~ ф 1-::s:: Х о.. о

о .~

о.. о

t s

Х! р о ~_~~A ___________________________ _ ----t------

I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I

ПРИКАЗ НОВЕ књиrЕ

••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••

Милашиновић Марић, Дијана:

АРХИТЕКТА ЈАН ДУБОВИ Задужбина Андрејевић, Библиотека Посебна издања

Београд 2001, стр. 155, 81. илустрација, 5. стр. резимеа на енглеском језику .

••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••

У временима тешким по издаваштво уопште, појава моно­

графије о једном од протагониста српске архитектуре нови­

јег доба представља изузетан издавачки подухват, али и прави подстицај стручној и широј јавности да стекну нова

сазнања о настанку и развоју модерне архитектуре у Србији

и Југославији.

Књига »Архитекта Јан Дубови« Дијане Милашиновић М­

арић, историчара уметности, објављена у библиотеци По­

себна издања, угледне издавачке куће »Задужбина Андреје­

вић«, осим што на стручно утемељен начин расветљава

живот и рад архитекте Јана Дубовог представља и путоказ за

паравилно вредновање српског градитељства новијег доба.

Овај текст је као магистарска теза под називом» Живот И

дело Јана Дубовог« одбрањен на Групи за историју уметнос­

ти, Филозофског факултету Универзитета у Београду и шести

је у низу стручних радова одбрањених на овој групи, који су

у штампаној форми стављени на увид широј публици. Првих пет

књига (Момир Коруновић, Петар и Бранко Крстић, Момчило Бело­

брк, Један век тражења националног стила у српској архитектури­

од средине XIX дО средине хх века и Бранислав Којић) објављено је

у едицији Српски архитекти новијег доба (Градитељи и дела), на ини­

цијативу Републичког завода за заштиту споменика културе, Музеја науке и технике и Грађевинске књиге.

Вишегодишњим проучавањем живота и дела чешког архитекте

Јана Дубовог (1892-1969), углавном, трагањем по специјализова­ним институцијама које чувају документацију о њему, али и о време­

ну којем је он припадао, ауторка књиге је успела да кроз научну

обраду, систематично, стрпљиво и плански, презентира сав доступ ­

ни материјал о овом архитекти, чија заоставштина није сачувана,

не само као градитељу, већ и као човеку. У периоду између два

светска рата, преносећи искуства чешке архитектонске сцене, Чех

Јан Дубови је својим свеукупним залагањем, умногоме, утицао на динамику и продор идеја модерне архитектуре на тло Србије и

Југославије.

Књига садржи Сажето к, Предговор, Увод и два обимна поглав­

ља. Први под називом Живот, има два подпоглавља Школовање и

Сртучна делатности. Друго и поглавље Дело, садржи седам под­

наслова: архитектонско делатност у Београду (1924-1934); први

о

"" ::s: I О о..

><

о

"" s I О о..

><

~

писани радови, пројекти, реализације (1924-1928); период зрелог

модерног израза (1928-1934) ; архитектонско делатност у

Македонији (1934-1940); пројектантска активност у Битољу ; про­јектантска активност у Скопљу и градитељска делатност по повратку

у Београд (1940-1941). Потом следе Закључак, Нопомене и најпот­пунији до сада објављени Каталог радова Јана Дубовог са 126. јединица. Свака каталошка јединица садржи податке о називу,

локацији, години пројектовања, години изградње, сачуваним објек­

тима, изворима и литератури. Осамдесет и једна црно бела илус­

трација усклађено је са текстом, обимном литературом и прилози­

ма који су подељени на три дела : изложбена активност архитекте

Јана Дубовог, попис експоната ; библиографија архитекте Јана Дубовог и одабрани текстови архитекте Јана Дубовог. Књига има

списак скраћеница, индекс и пет страна резимеа на енглеском

језику.

у уводном делу наведени су извори за проучавање живота и дела

Јана Дубовог: периодика, архивска грађа, сачувани објекти, пре­

глед текстова о њему и времену коме је он припадао.

Дијана Милашиновић Марић студиозно и на методолошки утеме­љен начин приступа анализи реализованих објеката, као и нереал ­

изованих пројеката и конкурсних радова, урба нистичких пројеката,

просторног обликовања. Стручно тумачи замисли Јана Дубовог на

примерима реализованих дела, али и на примерима теоријских

истраживања нових естетских законитости и облика чији је он био

поборник у српској средини. Обрађујући хронолошки пројектантски о пус, аутор књиге даје и: увид у проблематику српског градитељст­

ва новијег доба. Као што је наведено, Дијана Милашиновић Марић

је архитектонску делатност Јана Дубовог поделила на градитељске

делатности у Београду (1924-1934), Битољу и Скопљу (1934-1940) и градитељску делатност по повратку у Београд (1940-1941 ).

Архитекта Јан Дубови, рођен у месту Лазце у Чехословачкој,

обрео се у Београду као службеник прашке грађевинске фирме »Матија Блеха« годину дана након стечене дипломе на Т ехничком

универзитету у Прагу 1921. године. Већ средином двадесетих годи ­

на нашао се међу архитектима запосленим у Београдској општини,

где се бавио урбанистичким проблемима. Његово предавање о

Јан Дубови :

Камплекс астронамске

опсерваторије на 3вездари -управна зrрада, 1931. Волrина 7 Јап Dubovi: Observatory complex оп Zvezdara-Administration building, 1931, Vo.lgina street 7

Јан Дубови:

Астрономско опсерваторијо

на 3веэдори

Рефроктор, 1931. Јоп Dubovi: Observotory оп Zvezdoro Refroctory, 1931

развоју »вртарских градова« одржа но 1924. и публико­

вано 1925. године у загребачком »Т ехничком листу«,

као и његови пројекти за Пијацу на Цветном тргу у

Београду (1927.) и Дом културе за сиротињско

београдско насеље »Јатаган мала« (1929.) даће посе­бан потстрек београдским модернистима. Дубови је

тако заједно са Којићем, Злоковићем и Бабићем иници­

рао формирање »Г рупе архитеката модерног правца«

(Г АМП), у чију делатност нас ауторка књиге подробно

упућује. Име Јана Дубовог остаће везано за избор градите­

љских тема које су биле окренуте социјалним проб­лемима (Мушко радничко склониште, 1928-1929. и

Женско радничко склониште 1928. у Београду), али и

за комплексно дело јавног карактера -Астрономску

опсерваторију у Београду, на Звездари (1929-1931.).

Бројне каталошке јединице (пројеката и реализованих

објеката) одражавају развојни пут естетике Јана

Дубовог који се кретао од пуристичких и експресивних облика и усвајања захтева функционализма, до пот­

пуног прихватања интернационалног стила у архитек­

тури. у његовом архитектонском опусу Дијана

Милашиновић Марић истиче два препознатљива кода и

то: пуристички (Евангелистичка црква у ОСТОјићеву,

1929.) и функционалистички (вила адвоката Аркадија Милетића, нереализовани пројекат, 1932.), који се међусобно

преплићу. Задатим темама прилазио је са једнаком пажњом и како

ауторка књиге закључује, покушавао је да оствари равнотежу

између сопствених професионалних и естетских стандарда, захтева

инвеститора и економских потреба времена. Средином тридесетих година сели се у Битољ (школа Вук

Караџић, Битољ, 1935.; Споменик руском конзулу Ростовском,

1935), а период од 1936. до 1940. године проводи у Скопљу у

бироу Кирила Жерновског (стамбене зграде доктора Здравева и

породице Буста у Скопљу, 1936.).

Пред Други светски рат Дубови на кратко долази у Београд (кућа

Недељка Г возденовића, Београд 1940-41 .) да би убрзо прешао у

Крушевац, а потом у Ниш. Одмах после Другог светског рата враћа

се у Чехословачку, где ради у средњој грађевинској школи у граду

Храдец Кралове, одакле се сели у Либерец и запошљава у пројек­

тантском бироу државног земљорадничког добра. У Либерецу је и

умро 1969. године.

Дијана Милашиновић Марић гради закључак књиге на основу

обимног материјала, обрађеног кроз научни апарат, али на начин приступачан не само уско стручним круговима, већ и широј чита ­

лачкој публици. Књига »Архитекта Јан Дубови« представља, такође,

изузетан подстицај за будуће истраживаче српске архитектуре новијег доба и уджбеник за студенте, у погледу методолошког прис­

тупа којим се обезбеђује проницање у историјске токове архитек­туре и урбанизма.

Мр Марта Вукотић Лазар

Јун,2002. Е-тајl: m.lazar@eunet.yu

о >< ::s:: :r: О Q

><

о >< :s: :I: О Q.

><

АРХИТЕКТА ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••

о о о о о о о о о о о о о о о о о 060~ o~ ~o~A.Jj дА. Р.о о Ћ Q к.o~oЂ о о о IN MEMORIAМ

Александар Ђокић (1936-2002) изненада је пре­

минуо ове године . Мало је рећи да је био архитекта

свога времена. Његова личност и његово стварање су

у духовном и практичном смислу ходали разним вре­

менима , спајао је деча чке игре са мисаоном зрелош­

ћу, историјска времена и поглед у будућност.

Писати о колеги, читаоци, често, Доживљавају као

хвалоспев али према личности А. Ђокића увек постоји

осећа ј припадности, да је он наш, да према њему мо­

жемо бити искрени , и тако га већина колега доживљава .

Узлазна линија његове каријере, стваралаштва,

пословности је праволинијска под великим углом.

Често хваљен, понекад дискретно оспораван, на

граници између рационалног и

емотивног изнедрио је пројекте у

које је безгранично веровао.

Они ко ј и разумеју или осећају тај

његов кредо знају да уживају у

његовом стваралаштву а то су

уметни ци, архитекте, свакоднев­

ни посматрачи, корисници и

инвестирои.

А. Ђокић је примио многа

признања за своје дело, постао

је члан Академије архитеката

Србије 1994. године. Пре тога и

касније увек је био активан у .

струковним организацијама.

Најистакнутије његове особине

су биле бескомпромисна посве­

ћеност архитектури као градитељ, пропогатор, човек

који је веровао у мисију архитектуре као синтезе

материјалног и духовног света.

Они који су пратили његов рад нису изненађени ва­

јарским и ли ковним слојевима у његовом стваралаш­

тву. Ти његови импулси су интимни и видни У његовим

делима а у животу спроведени кроз заједнички рад са

вајарима и сликарима.

Мало је архитеката иза којих је остао тако обиман

опус и по обиму и по разноврсности . Његова "роман­тична архитектура", која је била слоган за последње

раздобље рада, је можда делимично тачна али и недо­вољно обухватна. Архитектура коју је он промишљао

је разноврсна, пуна експеримента, нових покуша ја,

изненадних блицева. Живот и рад А. Ђокића везан је за Београд али

његових дела има широм Југолсавије. У Београду се

родио и осим кратко г боравка у Аману (1968 - 1969)

све време у њему је радио . Прво запослење је било у

бироу Генералног плана, затим је радио у више раз­

них пројектних бироа и Дирекција за изградњу и рекон ­

струкцију Београда и потом у Институту за архитектуру

и урбанизам Србије да би 1992. године основао соп­

ствени архитектонски биро под оригиналним називом

"Романтично архитектура".

У свом преданом раду бавио се планирањем градо­

ва, насеља, тргова, пројектовао

зграде разних намена: стам­

бене, пословне, хотеле, домове

култура и н из других као и мемо­

ријале и ентеријере.

Карактеристично за Ђокића је да је често излагао. То су биле

самосталне репрезентативне из­

ложбе или колективне на којима

је увек скретао пажњу на сво ј

рад. Био је спреман на изазов и

утакмицу, можда и зато што је у

младости био спортиста кошар­каш, токо да је учестваовао на

многим урбанистичким и архитек­

тонским конкурсима и добио низ

награда. Његова жеља да се

афирмише архитектура и њен стваралац је резулти­

рала 1995. године обимном монографијом из пера З.

Маневића. Сигурно да оваква укупна делатност једног

аархитекте није измакла ни јавности ни критици тако да

има много написа о њему у стручној литератури,

часописима и дневним новинама.

Растанак са оваквим претаоцем, колегом, ко ји је

увек око себе ширио оптимизам и ентузијазам особом

која је имала шарм онога који окупља око себе људе,

покреће нове идеје, мотиви ше, пQД('!""нам тешко али ње­

гово дело и дух, осмех, живи у нама са свим својим људ­

ским и стваралачким врлинама које ће потврдити време .

Игор Марић

Приэнања:

1. Награда "5 . мајског салона -

Е ксл еримент 5" за пројекат Заба в­

ног парка у Т опчидеру (са Слобо ­

даном Илићем) , 1973. године .

2. Ди плома Урбан исти чко г савеза

Југославије поводом Светско г да­

на урбан изма и заштите човекове

средине у Загребу, 1973. године,

3. Диплома заслужног члана Савеза

архитеката Србије , 1976. године .

4. Повеља "Слободан Пенезић

Крцун" за реализацију Спомен -комплекса Кадињача код Ужица (са

Миодрагом Живковићем, 1979.

годин е .

5. Признање основне школе "14

октовар" у Кнежевцу за изуз етно

залагање у из градњи н ове школ е

на Лабудовом брду у Београду (са Петром Ђура ш ко вићем) , 1979. године

6. Диплома Друго г светског бијенала

архите ктуре у Софији и Т рафо­

станицу "Филмски град" у Београду

и про јекат Куће југословнексо ­

норвешког пријатељства у Г орњем

Милановцу , 1983. године.

7. Вели ка н аграда архитектуре

Савеза архитеката Србиј е , 1986. године.

8. Републич ка Борбина награда за

архитектуру за Кућу југословенско ­

норвешког пријатељства у Г орњем

Милановцу, 1987. године .

9. Награда "4 ј ули" Савезног одбора

СУБНОР-а Југославије из области

ликовног стваралаштва за Кућу

југословенско-новрешког пријате­

љства у Г орњем Милановцу, 1988. године.

10. Диплома Петог светског бијанала

архитектуре у Софији за Клуб ЈНА

у Т ивту (са Браниславом Ђунисије ­вићем), 1989. године .

11. Захвални ца "Пословне Чукарице"

за пројекат у реализацији Г радића

Родић у Хали XIV Београдског

сајма, 1992. године.

Сремска, модел у rлини Краља Милутина 30

Спомен обележје на подручју Босутских шума

Пијаца, Баново брдо Трафо crаница "Филмски rpaA"

Кућа JyrocnoBeHcKo­

Норвешкоr

пријатељcrва,

Горњи

Милановац

Стамбена эrрада, Голф

о

'" :s: I О о..

><