VISOKA TEHNIKA KOLA NI

SEMINARSKI RADMreni operativni sistemiPredmet: Mreni operativni sistemi

Mentor: dr Kosanovi R. Mirko

Student: Petkovi Boban RTs 12/11

SADRAJ Mreni operativni sistemi uvod ................................................................ 3 File/server operativni sistemi ....................................................................... 4 Peer to peer (P2P) operativni sistemi ........................................................... 5 Klijent/server sistemi ................................................................................... 6 VMS operativni sistem ................................................................................. 8 Novell operativni sistem............................................................................... 11 Unix/Linux operativni sistem ...................................................................... 13 Windows mreni operatvni sistem .............................................................. 17 Windows 2003 mreni operatvni sistem ..................................................... 19 Windows 2008 mreni operatvni sistem ..................................................... 19

2

MRENI OPERATIVNI SISTEMIUvod

Kao to raunar ne moe da funkcionie bez operativnog sistema, isto tako ni raunarske mree ne mogu da funkcioniu bez odgovarajueg mrenog operativnog sistema. Bez mrenog operativnog sistema zajedniko korienje bilo kakvih resursa nije mogue. U zavisnosti od proizvoaa, mreni softver se ili dodaje operativnom sistemu personalnih raunara, ili je integrisan sa tim sistemom. Novellov NetWare je najpopularniji primer prve vrste, kada se mreni softver dodaje postojeem operativnom sistemu personalnog raunara, i tada su oba ova sistema neophodna za rad raunara u samostalnom i mrenom okruenju. Takoe, mreni softver moe da bude ugraen u operativni sistem personalnog raunara, a primeri ove vrste su: Windows 2000 Server/Windows 2000 Professional, Windows NT Server/Windows NT Workstation, Windows 98, Windows 95 i AppleTalk. Operativni sistem raunara usklauje interakciju izmeu samog raunara i aplikacija koje na njemu rade. Operativni sistem kontrolie raspodelu i korienje resursa, kao to su: - memorija, - nain utroka procesorskog vremena, - prostor na disku, - periferni ureaji. U mrenom okruenju raunari klijenti, preko servera, pristupaju mrenim resursima, a njihov mreni softver omoguava korienje tih resursa. Operativni sistemi mree i klijenata su usklaeni, tako da svi delovi mree mogu pravilno da funkcioniu.

3

File server operativni sistemKarakterie ga jedan centralni raunar velike snage, a veliki broj radnih stanica, (klasinih terminala) koji su imali serijsku bazu sa centralnim raunarom. Terminali nisu imali operativne sisteme nego su koristili operativni sistem koji se nalazio na serveru. Otuda ime file/server - celokupne komunikacije izmeu terminala i servera se ograniavala na fajl (i slika i ono to kucamo) jer terminal alje samo ulazne informacije (preko tastature) serveru koji obrauje te podatke, i rezultate vraa opet putem fajla na terminal na ijem monitoru se pojavljuju traeni rezultati, podaci, slike... Kasnije je ovaj terminal servis evoluirao i to je sada novi terminal (kao kod Windows 2003 i Windows 2008) s tom razlikom da on sada nije fajl/server nego klijent/server konfiguracija.

NedostaciKod prvobitnog fajl/servera, ovaj server je esto bio zaguen i time je bio ogranien to se tie dodavanja novih terminala. To bi se odraavalo na brzinu rada ostalih terminala (server je radio mnogo operacija za svaki terminal odjednom) a i komunikacija je ila preko serijskog porta to je dodatno usporavalo brzinu rada sistema. Sekundarna memorija je morala da bude velika sa veim brojem diskova u nizu.

Prednosti- Nema instaliranja radne stranice. - Operativni sistem je ve bio instaliran na serveru. Kasnije ovi operativni sistemi su bili nadograeni (NOVELL-NETWARE) ali sa razvojem raunara i pojavom PC koji potiskuju ovaj tip, NOVEL pravi NOVEL 1.0, operativni sistem svih modernih file/server operativnih sistema. Prestavnici: LAN menager na Windows-u, LAN server, NETWARE .

4

Peer to peer (P2P) operativni sistemiPojava PC raunara dozvoljava (s obzirom da oni imaju elemente i servera i terminala) razvoj novog operativnog sistema koji preteno omoguava izostanak velikih raunara-servera. Tim pre to je bilo mogue odvojiti odreeni prostor na hardu koji je mogue rezervisati za erovanje tj. postaviti ga dostupnim za ostale korisnike na mrei. Jedan od prvih prestavnika je Windows Work Groups. Prve P2P su bile karakteristine za grupe kojima su mogli da budu prikljueni odreenom korisnici.

Prednosti- jednostavna - nije bilo operativnog softvera -nije bilo administratora -svi vorovi su bili ravnopravni -nije bitna bezbednost jer sami odredjujemo ta share-ujemo -nije potrebno angaovanje posebnih servera za resurse.

Nedostaci- Protok komunikacionog kanala je opadao sa porastom broja prikljuenih korisnika ali do 10 korisnika nije bilo problema. Za ove mree se koriste skoro svi operativni sistemi jer za njih praktino i ne treba operativni sistem, ve samo dva dodatka: erovanje svojih resursa i za izlazak na mreu. Postoje dva tipa P2P mree centralizovane mree imaju operativni sistemi koji ima zadatak samo da blago nadgleda mreu (prijavljivanje na mreu, lozinke, korisnika imena i sl.)dok je sve ostalo u domenu korisnika (to se eruje) decentralizovane mree nas pribliavaju novom klijent/server mrenom sistemu. Predstavnik NOVELL Lite, LAN SMART, LAN STEP, POWER LAN, WINDOWS FOR WORKSGROUP...

5

Klijent/server sistemiPojavljuju se od 2000. godine. Iskoristili su sve dobre osobine file/servera i P2P. Svaki od raunara moe da bude i klijent i server, to je omogueno pojavom PC raunara. Sama klijent/server arhitektura je jednostavna: sastoji se od jednog poziva jezgru (svodi se na: trai to i to) i otkainje se. Taj zahtev odlazi do servera koji na sebe preuzima razmatranje tog zahteva. Ako server moe da ga rei on to i ini, a ako ne onda ga prosleuje drugom serveru i samim tim sada on sam postaje klijent. Nedostaci su to su potrebni jaki kompjuteri (to je ve prevazieno) i administriranje mree . Potrebni su administratori koji kae odreene servise kao to su : DNS, DHCP, PH, DMS, Back up, serveri aplikacija, Web serveri, Mail serveri, komunikacioni serveri...

Prednosti- centralizovan u jednom mestu (aktivni direktorijum) administrator moe sa jednog mesta da upravlja svim raunarima u mrei. - bezbednost dignuta na vii nivo (ali se javio drugi problem da ako ue neka zaraza, ona se vrlo lako iri) - jednostavnost: da bi se korisnici u klijent/server mrei logovali dovoljno je da se samo jednom loguju (username i password). Putem protokola sigurnosti ne loguju se na svaki server ponaosob, ve prilikom prvog prijavljivanja dobijaju tzv. tiket koji je sada ulaznica za sve servere domena. - skalabilnost (proirivost) - usled smanjenog saobraaja mogue je kaiti vei broj raunara. - brzina

Nedostacicena (koriste se specijalni serveri) - potrebna velika RAM memorija zavisnost ako se neki server iz bilo kog razloga stavi van funkcije pravi se problem (ako je DHCP problem, a ima samo jedan DHCP ne moe vie da se ue na mreu ali se i to reava tako to se pravi vie ( dva, tri...) DHCP servera (pravi se zona), pa oni razmenjuju svoje informacije i tako se ima rezerva, ili se vri deoba DHCP)

6

Arhitektura klijent/server mrea1. sa dva sloja 2. sa tri sloja 3. vieslojna arhitrektura - Dvoslojna arhitektura. Na jednom kraju imamo klijenta a na drugom se nalazi baza podataka na komunikacioni softver. - Troslojna ahitektura. Postoji klijentski raunar, baza podataka i komunikacija (prvi korak prema hibridnoj arhitekturi). Komunikacioni softver prima razliite zahteve od razliitih klijenata (DOS, Windows, Unix, Linux, Nemes). On objedinjuje sve te zahteve i putem komunikacije uspostavlja vezu sa razliitim softverima kojima prosleuje te zahteve u formatima koje pojedini serveri razumeju (SQL, Paradox, Bordel...) a onda kada dobije od servera rezultat, on opet taj rezultat pretvara u oblik razumljiv klijentu a na osnovu zahteva koji je klijent poslao (DOS, Windows, Unix...). - Vieslojna arhitektura. Zbog velikog optereenja komunikacionog servera, on se deli u dva sloja: jedan koji je orijentisan prema klijentu, a da drugi sloj vodi rauna o bazama podataka. Jako je bitno da oba sloja imaju brzu komunikaciju.

7

VMS Virtual memory sistemKorporacija DEC (Digital Equipment corporation) 1975. godine izbacuje projekte STAR (hardverski) i STARLET (softverski) i u okviru njih operativni sistem VMS. Zbog svoje cene koja je bila izuzetno visoka (ak 4.600$ za grafiku radnu stanicu i neverovatnih 5.240.000$ za server sa operativnim sistemom) u poetku ovaj operativni sistem se nije proslavio. 90-ih godina prosperira, kupuje ga Compaq pa njega 2001. godine HP i objavljuje Open VMS koji nije bio open-source. Prvi operativni sistem koji je u startu bio koncipiran da bude mreni operativni sistem. Open VMS uvodi simetrino i asimetrino multiprocesiranje (podrava vie procesora), klasterovanje, ima podrku za integrisane mree TCP/IP. Od poetka podravao distribuirane fajl sisteme. Imao RMS podrku (Record Managment Sistem) podrka bazama podataka: podrka na nivou record-a (moe da bude samo nekoliko podataka ili jedan red). Posedovao podrku za viestruke raunarske jezike. Imao je mehanizam za povezivanje modula koji su bili na razliitim programskim jezicima, to ni jedan operativni sistem ni danas nema. Imao je DCL Digital Command Language svoj komandni jezik. Bilo je mogue dodavanje komandi od strane administratora i posedovao visok stepen zatite. Zbog svega ovog imao je primenu samo kod jakih kompjutera (vojska, velike korporacije, banke...)

Karakteristike1. Klasterovanje (grupisanje) objedinjavanje dva, tri ili vie servera koji su u poetku bili povezani zasebnim magistralama. Kasnije, sa porastom brzine protoka koristio se Internet. To je bila pretea distribuiranim operativnim sistemima (klasterovanje udruivani su pet, est, ... deset servera i bilo je mogue korienje njihovih hradvera (procesor, memorija, sekundarna memorija) ime se dobija jako pouzdan sistem: ako neki server otkae, ostali serveri preuzimaju njegovu ulogu i poslove za koje je bio zaduen). 2. Upravljanje memorijom. Open VMS je kasnije podravao 64-bitne adrese a zadrao je i podrku 32-bitne arhitekture. Specifian fajl sistem koji je imao podrku u samom ugraenom operativnom sistemu koji se pre svega ogleda u snimanju podataka na disku u tzv. STREAM potocima i zapisima koji su bili orijentisani ulazu i izlazu. ACL (Access Control List) pretea aktivnog direktorijuma, bila je neto siromanija. Svaki resurs na

8

mrei ima svoju ACL u koju se upisuju bukvalno svi podaci vezani za dozvole pristupa. RMS omoguava etiri pristupa podacima: o sekvencijalni pristup (jako spor) o indeksirani pristup (pretea svim bazama podataka) o adresni pristup (svaki fajl ima svoju adresu) o preko relativnog brojevog pristupa ( prisup preko veliine nekog fajla) RMS je podravao i tri naina za upis podataka u fajl: - fiksne duine - promenljive duine - promenljive duine sa fiksnom kontrolom blokova

Programiranje kod VMS-aProgramiranje je omoguavalo da se strikno definiu standari kako je mogue pozivati i izvravati programe. Bilo je mogue programirati u dva programska jezika: jedan u Cobol-u a drugi u C-u i ova dva jezika su mogli meusobno da razmenjuju podatke.

ZatitaOpen VMS formira ACL aktivne kontrolne liste. Jo par karakteristika: posedovao je Debugger modul za otkrivanje i ienje greaka, zatim veliki broj Run Time biblioteka to je bila velika pomo programerima. Upravljanje korisnicima nije bilo ba sjajno: imao komandni promt. Tek je HP napravio grafiki interfejs.

Back UpOpen VMS je posedovao ugraen back up koji je imao tri reima: - image - incremental back up - back up with shadow volume image pravi imid fajl koji se odlikovao izrazitom sporou incremental proverava stanje na disku i menja u image fajlu samo one podatke koji su bili izloeni promenama. Ovaj reim je radio jako brzo. 9

Back up with shadow volume tokom rada u senci pravi kopije na jedan, dva, vie diskova da ne bi dolo do pauze kada sistem padne (to je bio veliki problem sa prva dva reima). Iako lii, ovo nije klasino klasterovanje. U poetku su diskovi bili povezani brzim magistralama, a kada je protok na Internetu postigao brzinu reda Gb za povezivanje diskova korien je on.

PRINT komponentaOvaj servis je na VMS-u radio zahvaljujui sledea dva programa: Line printer deamond i Line printer request (LPD i LPR). LPR je obraivao zahteve za tampanje i pravio listu. Nju je nadgledao LPD i slao na slobodne printere (balansiran rad). VMS je real-time operativni sistem to znai da moe trenutno da reaguje na neki zahtev zahvaljujui vremenskom satu koji je 64-bitni broj koji broji 10 milioniti deo sekunde i to je vreme u kom on moe da reaguje.

10

NOVELLNovell je mreni operativni sistem poznat i pod nazivom NetWare. Bio je klasian fajl/server sistem i koncipiran da se zasnuje na jednostavnim radnim stanicama. Nije traio dodatni server niti jak hardver. Kao mreni operativni sistem je prvi put izaao 1983. godine. Prednosti: operativni sistem koji je uveo mogunost multitaskinga u startu je pravio podeljenost na nivou fajlova

Novell je neka vrsta operativnog sistema koji se instalira sa jednim programom to znai da je bila potrebna neka osnova da bi uopte mogla da se pokrene instalacija ovog operativnog sistema (DOS operativni sistem...). Kada se pokrene iz DOS-a, on obrie DOS i u jezgro ubaci svoj deo.

PrednostiFajl servisi umesto disk sistema. Deljenje jednog diska na razliite volumene i svaki klijent koji se pojavi u okviru Novell-a moe da mapira neki deo Novell-ovog diska kao svoj lini disk. Nastavio da podrava klasterovanje Keiranje na nivou operativnog sistema. Jezgro je bilo koncipirano da zahteva veu koliinu RAM-a nego tadanji programi a sve u cilju keiranja unapred. To znai da je uitavao u RAM cele npr. tabele iako je traen samo jedan podatak pa tako kada neko drugi trai podatak iz te baze, on se ve nalazi u ke memoriji. Tu je problem nestanak elektrine energija. Zato mora da postoji rezervno napajanje UPS. UPS alje signal da preuzima napajanje i kada mu ostane vreme do pranjenja (koje mu zada korisnik raunara) on alje signal koji se dovede u Novell i on automatski prazni bafere, pamti podatke i gasi sistem. NCP protokol (Novell Core Protocol). Uz pomo NCP-a bilo je mogue da sa udaljenih raunara samo jednom operacijom jezgra dobije bilo koji podatak. To je bila pretea klijen/server arhitekture. Podravao veliki broj servisa koje je bilo lako administrirati (posle verzije 5.0 do koje je upravljanje servisima bilo preko komandnog promta) Sa verzijom 4.0 (1993. godine) uvodi se Novell-ov E-direktorijum. To je pretea aktivnog direktorijuma (koji je izaao 2000. godine). Svim resursima na mrei je bilo mogue upravljati preko ovog E-direktorijuma. 11

-

Jako bezbedan i siguran operativni sistem. Verzija 5.0 u sebi je imala integrisan firewall. NLM (Network Loaded Modul) moduli su predstavljali izvrne fajlove koji (poto na serveru pod Novell-om nije bilo mogue pokrenuti neki .exe program, kada se uitaju na server) su bili ti pomou kojih se radilo sa raznim servisima u zavisnosti koji je NLM modul uitan.

Novell operativni sistem je izaao prvo za 25 korisnika, pa za 50, kasnije za 100 i najvie za 250 korisnika.

12

Unix/Linux

Ovo je sinonim za mrene operativne sisteme irokih razmera. Firma Unix je jo davne 1969. godine poela razvoj snanog operativnog sistema predvienog da bude visokih performansi i da izvrava veliki broj aplikacija multitasking i multiuser. Proizaao iz Multix-a namenjenog velikom broju korisnika. Prvi Unix je pisan na asembleru to je jako dobro. Presudno za pojavu Linux-a to je 1983. - 1984. godine Unix preveden na C jezik i postaje dostupan svima, najpre univerzitetima (posebno Berkli). Tako i profesor Tanderbaum dolazi do jezgra Unix-a i stvara manju, uproenu verziju Minix od koga i Norveanin Linus pravi Linux. Ovaj zadnji naglo napreduje pod besplatnom licencom, postaju otvoren i dostupan za nadogradnju od bilo kog programera u svetu ije je radove odobravala GPL (General Public Licence), komisija zaduena za afirmaciju Linux-a. Radom ove komisije, usvaja se podela Linux-a na tri velike grupe: 1. Henros i Liforis... najjednostavniji 2. Debian, Slegware... sloeniji 3. Mandrake, Red Hat, Ubuku, Suse... - najsloeniji Jedna od definacija Linux-a moe da bude da je Linux naziv za veliki splet distribucija operativnih sistema koje zasnivaju svoje kernel jezgro na Unix-u.

Karakteristike Linux-a:1. predstavlja osnovni multiuser i multitasking 2. laka prenosivost sa jedne na drugu platformu 3. Linux u startu uvodi GUI 4. Fleksibilnost. Lagan za proirivanje. Sastoji se modula koji se dodaju na Unix-ov kernel. 5. Najjednostavniji za rad i besplatan 13

6. Kernel odvojen od korisnikog promta. Korisnik ne moe da doe do kernela (to je dobro) pa ga ne moe sruiti ni jedna aplikacija. Znai, sigurnost je na visokom nivou. Kernel upravlja fajl sistemima. 7. Back up. Doputa bekapovanje bilo kog dela diska nezavisno od servera. 8. Samo 10 % apdejtova (update) Linux-a se odnosi na bezbednost. 9. Vrlo mala hardverska zavisnost jer je kernel jezgro pisano iz asemblera i potronja RAM-a je vrlo optimizovana. 10. Jako brz operativni sistem i dobar za mrene aplikacije. 11. Veoma stabilan. Najpouzdaniji operativni sistem i za servere (349 dana godinje radi bez ikakvih problema). Linux-ov kernel je zaduen za kontrolu rada procesora i rada procesa (kao i kod svih operativnih sistema). Na poetku je taj kernel bio monolitan to znai da su se u njemu nalazili svi drajveri za sve periferije. Ovo se nije pokazalo kao najsjajnije reenje jer prilikom promene bilo koje periferije (tampa, tastatura, monitor...) bilo je potrebno ubacivanje novog drajvera. Zato se dolo do hibridno-monolitnog kernela koji je u sebi imao samo one drajvere koji se nee menjati (mada je to malo usporilo brzinu rada). Kernel moe da radi u dva moda: kernelski i korisniki mod rada.

Modularni princip rada kernelaSavremeni kernel Linux-a je upravo ovakav (hibridno-monolitni). Zbog toga je postojala mogunost oteenja kernela (zbog preuzimanja drajvera iz operativne memorije) pa su uvedeni moduli u tri komponente: 1. Upravljanje modulu. Osnovni zadatak ovog dela je da se kernel puni modulima. Kernel se izvrava u operativnoj memoriji (kernelska memorija). Taj upravlja ima osnivni zadatak da puni module u tu kernelsku memoriju. Postoji poseban deo kernela registracija drajvera. Svaki novi drajver koji treba da se uita u kernel treba prethodno da se registruje to znai da se potvrdi da je dobar. 2. Reavanje konflikata. Ovaj modul je namenjen upravo da u sluaju uitavanja loeg drajvera ili slinih nepravilnosti razrei hardverske konflikte. Najkritinije komponente su delovi za upravljanje procesima i za upravljanje memorijom. Linux je prvi napravio virtuelizaciju. Ceo operativni sistem se svodi na virtuelizaciju: napravljena je virtuelna maina koja podrava hardver (virtualni kernel). U startu je podravao 14

dinamiko izvravanje programa u RAM se ubacuje samo jedan mali deo programa, a kako je ta potrebno pomou dinamikog drajvera za punjenje programa uitava se u isti, to znai da je RAM optereen ravnomerno.

Upravljanje procesimaLinux koristi standardne mehanizme JOIN i FORK (Fork - podela konkurentnih paralelnih procesa a Join ih spaja tek po zavretku i zadnjeg procesa). Jezgro je u startu podravalo niti to je i logino jer se radi o multitaskingu.

Dodeljivanje procesa procesorimaLinux koristi dva algoritma dodeljivanja. Jedan je tzv. timesharing gde se dodeljivanje procesa vri na osnovu dva subjekta: jedan je efektivni prioritet nije stalan (proces koji due eka dobija vii prioritet). Drugi je real-time: proces koji ima najvii prioritet dodeljuje mu se procesor.

Komunikacija izmeu procesaLinux je u korisnikom reimu ovu komunikaciju reio klasinom metodom signala: kad neki proces neto zahteva, postavi signal i eka. Procesor to primeti, oslobodi mu resurse i daje signal slobodan resurs. U kernelu se reava na dva naina: PIPE sistem spojenih cevi WAIT Q nain preko deljive memorije (vrlo brz nain dodele resursa)

Upravljanje memorijomPrimarno upravljanje operativnom memorijom Sekundarno upravljanje sekundarnom memorijom Tercijalno izmenljive memorije (CD, USB flash...)

Fajl sistemJedna jako interesantna reenica: Na Unix sistemu sve je fajl. Ako nije fajl onda je proces . Svi ulazno-izlazni ureaji su fajlovi. Sve naredbe koje se odnose na fajlove odnose se i na ureaje. Fajl sistem je organizovao uraje putam indeksa (jedan deo na indeksu su ukazatelji gde mu se ta nalazi).

15

Na Linux-u razlikujemo dve osnovne particije: DATA i SWAP, a veina ima i ROOT particiju. Na DATA se nalaze svi podaci, i sistemski i korisniki. SWAP predstavlja virtualnu memoriju (kod Windowsa temp). Fajl sistemi koji su za optimizaciju Linux fajlova su EXT2 i EXT3. Linux podrava i druge fajl sisteme: FAT, NTFS, RAISER, JFS...

Ulazno-izlazni sistemiOvi sistemi se praktino svode na fajl sisteme podeljene na blok ureaje, karakter ureaje i mrene ureaje i svaki je predstavljen datotekom.

Linux u mreiU startu je dao ogroman broj softverske podrke za mree: poznat je Berkli standard mrenih funkcija kojim su oni ugradili TCP/IP protokol. Kompletno umreavanje je svedeno na tri nivoa: socket povezivanje (interfejs) soket podeljen na dva dela: jedan deo definie vezu sa IP, a drugi deo definie port na kome se ta konekcija odvija. protokol drajvere drajvere mrenih kartica

16

Windows mreni operatvni sistem

Definitivno najrasprostranjeniji mreni operatvni sistem pre svega zbog GUI (Grafical User Interface). Objavljen 1985. godine od strane Microsoft-a. Prvi Windows mreni operatvni sistem Nisu bili namenjeni za rad sa mreama. Tek sa pojavom Windows 3.11 i Windows for WorkGroups to se menja i sa poznatim IBM-om razvijaju mreni operativni sistem OS/2. Nakon nekih 3 do 5 godina Microsoft raskida saradnju sa IBM-omi razvija NT (New Technology) liniju koja je ba bila namenjena radu sa mreama. Najpoznatije su verzije NT 3.5 i NT 4.0. 2000-te godine Microsoft izdaje Windows 2000 koncipirani operatvni sistem namenjen mrenim sistemima. Ono to je bilo karakteristino za popularnost ovog sistema je ta to je on u samom startu poeo da gradi osnovnu strukturu: moderno mikro-kernel jezgro u koje je smeten samo osnovni operativni sistem koji je zavisan od hardvera. to kasnije omoguiti da se ovaj Windows mreni operatvni sistemlako prebacuje na razliite procesore. Druga stvar koja je proizala iz ovoga je ta da su trokovi instalacije i administriranja minimalni toopet dovodi do jo vee popularizacije Windows-a jer za pomenute radnje nije bilo potrebno neko veliko znanje. Microsoft je u startu dao podrku za veliki broj procesora pa su izale i razne verzije ovog mrenog operatvnog sistema: Home, Basic, Enterprise, Professional, Ultimate, ...

Prednosti Windows 2000 mrenog operatvnog sistema1. velika drajverska podrka za veliki broj ureaja 2. aktivni direktorijum (u njemu su smeteni svi resursi jedne domenske mree kojom je taj server rukovodio i moglo se sa ovog aktivnog direktorijuma upravljati svim resursima) 3. podrka za FAT32 sistem fajlova 4. ifrovanje NTFS (to znai da se podie bezbednost ifrovanjem fajl sistema) 5. uvodi pojam DINAMIKIH DISKOVA 6. dodaje mnoge servise u okviru standardnog operativnog sistema kao to su DHCP, DNSL, Print servis, Back up servis, Internet Information Service (IIS), Terminal servis, Remote servis... DNS je integrisan u aktivni direktorijum i samim tim je lako auriranje i odrivost. 17

7. formira grupne polise (Group Polices) koje su takoe integrisane u aktivni direktorijum 8. definisana podrka za KERBERUS protokol (username i password) na principu ulaznica po prijavi se izda ulaznica kojom se definiu dozvole pristupa lokacijama, resursima i dr. 9. Web servis je bio integrisan 10. upravljanje domenima reeno na hijerarhijski nain. Organizaciona struktura domena je bila u vidu stabla i ume. Stablo vei broj domena koji imaju zajednike interese, a vei broj stabala formira umu. Izmeu domena koji se nalazi u umi i domena koji se nalazi na stablu napravljen je tzv. TRUST (trast) sistem poverenja koji je sada ulaznica za sve ostale domene, stablima, umi... 11. Osnovi Windows mrenog operatvnog sistema ini vieprocesni sistem koji je radio sa prekidima (predpranjenje). Samo kernel jezgro moe da radi sa razliitim procesima, ali u jednom trenutku procesor moe da radi samo sa jednim procesom. Windows mreni operatvni sistem je tako koncipiran da moe da prekine i da se stavi ili u stanje ekanja ili u READY stanje a da se izvri neki drugi proces ukoliko on ima vie prioritet. Dva su uslova da se vri predpranjenje: tzv. Istek vremenskog kvantuma , a drugi je da se pojavi proces koji ima vei prioritet nego proces koji se izvrava. 12. Windows mreni operatvni sistem je u startu dao i korisniki i kernel reim rada (zamiljen kao zatien mod). Prisustvo HAL-a (Hardware Apstraction Level) jo vie doprinosi bezbednosti sistema. Njega je Microsoft ubacio izmeu korisnikog i kernel dela i on je vrio prilagoavanje tog kernel jezgra hardveru s jedne strane, a s druge strane je kompletno izolovao hardver od bilo kakvog delovanja na njega. U korisnikom reimu rada bila su etiri podsistema: MS DOS 16-bitni Windows 32-bitni Windows grafiki orijentisan - imao 32-bitne API (Aplication Program Interface) POSX (Portable Sistem Interface) podrka za aplikacije koje rade u tekstualnom reimu rada. Svaki je imao zasebne jedinice koje su se skupljale u HAL, svaki je imao svoj zatieni adresni prostor i nije bilo meanja jednog podsisitema u drugi. 13. poboljana i odmah pokrenuta komunikaciona infrastruktura. U startu je Windows 2000 mreni operatvni sistem bio orijentisan ka TCP/IP protokolima. Pojaan je nain erovanja fajlova tj. deljenje datoteka je raeno preko DISTRIBUTION fajl sistema i servisa za replikaciju datoteka. 18

14. Windows 2000 mreni operatvni sistem donosi dodatke, tzv. REMOVABLE STORAGE MANAGER program koji omoguuje fleksibilnije onlajn skladitenje podataka. 15. Back up. Poseduje inttegrisan bek ap ali nije rio problem otvorenih fajlova.

Windows 2003 mreni operatvni sistemIzaao aprila 2003. godine i napravio veliki skok u pogledu bezbednosti i konfiguracije tog mrenog operatvnog sistema. Inae, sve karakteristike Windows 2000 mrenog operatvnog sistema vae i za ovaj s tim to su popravljeni mnogi nedostaci kojima je prethodnik bio oznaen. Otprilike, razlike su bile u sledeem: drastina promena je ta to se instaliraju samo osnovni servisi Back up. Reen problem otvorenih fajlova U komandnom interpretatoru dodate komande koje slue kao alati za rad iz komandnog moda Poboljao skript jezike Nijedna serverska komponenta nije ukljuena automatski

Windows 2003 mreni operatvni sistem jedan je od najprodavanijih mrenih operativnih sistema. Njegova koncepcija je modularnog tipa to znai da se sastoji iz komponenti koje imaju svoje interfejse pomou kojih komuniciraju.

Windows 2008 mreni operatvni sistemIzaao krajem 2008. godine i zadrao veinu osobenosti svog prethodnika, a razlikuje se po sledeem: prvo i osnovno je to to se prilikom instalacije ne instalira ni jedna funkcija servera. Ovo je dobro iz razloga to instalaciju moe da vri samo administrator koji poseduje znanje. ak je izdata i vrzija Server Core koja ne poseduje GUI, to opet vodi ka brem i sigurnijem radu servera. Virtualni server uvedena je mogunost da se podignu dva servera na istoj maini. Ovo malo usporava rad ali daje zauzvrat mnogo veu sigurnost u sluaju pada nekih servisa. Group polices preferences. Grupne polise su podeljene na dva dela: Group polices setings i Group polices preferences. Prva je bila upravljiva, a druga neupravljiva. Neupravljiva je

19

ista kao kod Windows-a 2003, a upravljiva dozvoljava podeavanje pojedinih elemenata od strane korisnika Napravljen READ ONLY domenski kontroler ija je glavna namena bila poveanje sigurnosti na udaljenim lokacijama jednog preduzea Windows Information Service (WIS) je podignut na jako visok nivo. Oekuje se da e zameniti slavni Apache server Dodati novi servisi u aktivnom direktorijumu (sertification, federation,...) koji se tiu bezbednosti.

20