SADRZAJ

UVOD……………………………………………………………….. 2

VASPITANJE ZA BRAK I PORODICU…………………………… 3

PRIPREME ZA BRAK I IZBOR BRACNOG DRUGA……………. 4

POSREDOVANJE KOD ZAKLJUCENJA BRAKA……………….. 8

PREDBRACNE POLNE SLOBODE……………………………….. 10

ZAKLJUCAK ………………………………………………………. 12

LITERATURA………………………………………………………. 13

UVOD

“Brak je prirodna-polna i drustvena veza po pravilu trajne prirode,izmedju lica suprotnih polova koja zavisno od istorijskih i drustvenih uslova moze imati razlicite oblike(grupni brak, poligamski, monogamski), razlicitu formu ( gradjanski, crkveni, neformalni,fakticki) i razlicite sadrzaje i zadatke( ekonomske,pravne, socijalne, duhovne, moralne, psihicke, estetske idr.)” Bracni ciklus nastaje zasnivanjem braka ili vanbracne zajednice i traje do njihovog prestanka: oglasenjem braka za nevazeci, smrcu bracnog druga, proglasenjem bracnog druga za umrlog i razvodom braka. U okviru ovog kruga od znacaja su: odnosi pre zasnivaja braka,zakljucivanje braka, odnosi u braku i prestanak braka. Glavnu ulogu pre zakljucivanja braka igraju predbracni odnosi i izbor bracnog druga,jer od toga zavisi buducnost bracnih drugova. U razlicitim civilizacijama ovi odnosi koji predhode zakljucivanju braka su jako raznovrsni. Te razlike poticu od drugacijih shvatanja znacaja samog braka, od stepena ucesca samih bracnh drugova u njegovom zakljucenju, od drugih uslova koji se cesto zahtevaju bilo od samih bracnih drugova, bilo od njihovih porodica, od toga koja ae forma braka sankcionisana itd.Najvaznija pitanja koja se ovde javljaju jesu: - vaspitanje za brak i porodicu- priprema i izbor bracnog druga- posredovanje kod zakljucivanja braka- predbracni odnosi( predbracne polne slobode)

Dr. Marko Mladenovic, Osnovi sociologije porodice, Beograd, Savremena administracija, 1979. str. 30

2.

VASPITANJE ZA BRAK I PORODICU

Vaspitanje za brak i porodicu sadrzi najmanje dva elementa:a) vaspitanje za himane ljudske odnose u braku I porodici( moralno

vaspitanje)b) pruzanje neophodnih znanja o seksualnom zivotu ( seksualno

vaspitanje)

Oba ova elementa predstavljaju jedinstveni proces osposobljavanja coveka za medjuljudske odnose, posebno za humane odnose izmedju

muskarca i zene. U nasoj zemlji jos uvek je vrlo snazna patrijarhalna porodica s konzervativnim obicajima i moralnim normama koje se negativno odrazavaju prema nekim tekovinama naseg drustva: prema ravnopravnosti zene, humanizaciji porodicnih odnosa, humanom tretiranju vanbracne porodice i vanbracne dece idr. Zadatak vaspitno-obrazovnog sistema sastoji se u pripremanju omladine za brak, za ravnopravne i humane odnose u braku i porodici, za roditeljski poziv i poziv materinstva. Narocito je od znacaja uvodjenje predmeta u osnovnim i srednjim skolama pod nazivom “ Vaspitanje za brak i porodicu” (seksualno vaspitanje). Medjutim kod mnogih postoji neshvatanje, nepripremljenost, pa je otpor da se o tome govori, pa tako mladi ne dobijaju potrebne informacije o bioloskoj, zdravstvenoj i moralnoj strani heteroseksualnih odnosa.U Rezoluciji Savezne skupstine o planiranju porodice se istice: “ U okviru sistema vaspitanja i obrazovanja trebalo bi posebnu paznju posvetiti pripremi omladine za razumevanje i humanizaciju odnosa izmadju polova, za skladne i odgovorne odnose u braku i za roditeljske duznosti u porodici. Seksualno obrazovanje i vaspitanje treba ukljuciti u obrazovno-vaspitni rad svih nastavno-obrazovnih ustanova imajuci pri tome u vidu uzrast dece i omladine i njihov psiho-fizicki razvoj, a u zavisnosti od toga i od stepena i vrste skole ili fakulteta treba razraditi nastavne programe, za redovnu nastavu svih obrazovnih institucija.”

3.

PRIPREME ZA BRAK I IZBOR BRACNOG

DRUGA

Izbor bracnog druga tesno je povezan sa prirodom drustvenih odnosa i sa tipom porodicne organizacije . U patrijarhalnoj porodici se malo govorilo o osecanjima, a mnogo vise o duznostima, pa se u skladu sa tim od braka nisu ocekivali neki posebni uzici i zadovoljstva . Porodica je najpre bila mesto rada gde suse uz velike napore sticala sredstva za zivot, pa se zato na ljubav nije gledalo kao na uslov sklapanja bracne zajednice . Iako po pravilu svaki covek ima pravo da sam bira svog bracnog druga, upraksi nije bas uvek tako. U mnogim nasim krajevima, narocito na selu, kandidati za brak ne ucestvuju u odlucivanju o tome koga ce izabrati za svog bracnog druga. O tome odlucuju njihovi roditelji ili neki drugi odrasli srodnici. U nekim krajevima ostavlja se sloboda odlucivanja buducim bracnim partnerima, ali sve ostale formalnosti obavljaju umesto njih njihovi roditelji. Vrlo cesto stupanje u brak sa odradjenim licem zavisi od pogodbe o mirazu i drugim koristima koje treba da dobije muzevljeva porodica. Kod etnickih grupa muz mora da plati zeni odredjeni iznos u vidu kupovne cene ili vencanog dara- mehra. Cesti su slucaji posredovanja pri sklapanju braka (navodadziluk). U gradskoj porodici ovi obicaji su uglavnom izcezli. Ali je zato sve veci broj brakova koji se sklapaju iz cistog interesa i u samom gradu. Ideal kod nekih mladih ljudi, a narocito zena, postaje drustveni rang, posedovanje kola, visina prihoda, politicka moc i ugled idr.,a ne vodi se racuna o licnim naklonostima prema buducem bracnom drugu.Posledica ovoga cesto je velika razlika u godinama madju partnerima jer se mlade devojke cesto udaju za starije muskarce zbog tih materjalnih razloga. Bas zbog toga se ide na to da se smanji razlika u godinama medju partnerima.

Dr.Marko Mladenovic,Osnovi sociologije porodice,Beograd, Savremena administracija,1979.str.148,149

4. To je jako karakteristicno za bogate zemlje gde je u poslednje vreme znatno porastao broj studentskih brakova. U siromasnim zemljama koje su usle na put industrijskog razvoja tome se suprotstavlja oskudica stambenog prostora koja je u nekim slucajevima tako velika da izaziva mnoge teskoce, pa i ozbiljne deformacije, pa je i to jedna od glavnih razloga sto se devojke udaju za muskarce mnogo starije od sebe. No ima i obrnutih slucajeva ako je u pitanju dobijanje prikladnog stambenog prostora u velikim gradovima. Moglo bi se reci da ove pojave predstavljaju ostatke patrijarhalnih shvatanja, sto je nespojivo sa principima socijalistickog morala. Da bi se bolje razumeli ostaci svih ovih obicaja treba se podsetiti da je brak veoma dugo predstavljao vrlo efikasno sredstvo uspona na lestvici socijalne hijerarhije. Brakom su se ojacavale prijateljske i srodnicke veze izmedju dve porodice koje ce se ubuduce pomagati i postovati. Brak je znaci predstavljao nacin da jedna porodica poboljsa materijalni i drustveni polozaj, pa i svoj ugled i moc u drustvu. Zato se o interesima i zeljama samih bracnih drugova vrlo malo vodilo racuna, vec su same porodice gledale da izvuku sto vecu korist iz tog braka. Bas u tome Vuk Karadzic je govorio u svom recniku: “U Srbiji i danas dosta puta isprose i dovedu devojku, a niti je momak video nju, niti ona momka, nego se roditelji gledaju i dogovaraju.Kad otac zeni sina, on ne gleda toliko na tu devojku, koliko na ljude od kakvi’ je ; niti devojka smije kazati ocu ili bratu da nece poci za onoga za koga je on daje.Tamo se jos ne traze novci uz devojku, nego se za nju daju npr.bratu cizme ili djecermu, materi kakvu haljinu, tako sestri i svijum ostalima ponesto, a osobito novaca u kucu. U Srbiji se prije nekoliko godina tako moglo iskati za devojke da se siroma’ covek nije mogao ozeniti, zato je Crni Djordje izdao zapovest da nije slobodno iskati(ni uzeti) za devojku vise od jednog dukata” Medjutim u demokratskoj industriskoj porodici gradskog tipa bitno se menjsju odnosi pre zakljucenja braka. Izbor bracnog druga dobija sve veci znacaj,jer zbog uspelog ili neuspelog izbora zavisi stabilnost braka i licna sreca bracnih drugova. Dr. Marko Mladenovic, Osnovi sociologije porodice, Beograd ,Savremena administracija, 1979.str.150

5. Izmena ovih obicaja tesno je povezana sa mnogobrojnim izmenama u nasem posleratnom drustvu, a narociti sa sve vecom afirmacijom drustvenog, porodicnog i bracnog individualizma. Sklapanje brakova otezao je kasnije sticanjem ekonomske samostalnosti mladih ljudi, bilo zbog produzavanja skolovanja, bilo zbog manjkanja sredstva za ostvarenje braka. Time se mladost produzuje iznad polne zrelosti.To je vreme predbracnih polnih slobods na koje se danas drukcije gleda nego ranije. Nekada kada bi mladic zakazivao sastanak sa devojkom smatralo se da se namerava zeniti, a kad bi nekoliko puta prosli zajedno mestom proglasili bi ih verenicima.Danas se na udvaranje gleda kao na pozitivnu cinjenicu predbracne selekcije, a sto je osobito znacajno seksualno iskustvo gubi gresnu konotaciju.Ono ne samo da je prihvatljivo, vec je i pozeljno zbog medjuljudskog upoznavanja iprihvatanja. Zato i zakljucivanje braka u danasnje vreme uglavnom predstavlja stvar samih bracnih drugova.Bracni drugovi se po pravilu vec dovoljno upoznaju pre zakljucivanja braka. Tako i savremeno drustvo sa svoje strane sve vise podstice mlade ljude na samostalno odabiranje bracnog druga.Postepeno se menja i odnos drustva prema pojavi predbracnih veza i predbracnog zivota,bas zbog toga da bi se uspesno izvrsilo to odabiranje.Sve se vise napusta teorija o tome da postoji”jedna osoba koja nas moze usreciti” i da devojka mora cekati onog “pravog” i da zbog toga posto se on nikada nije pojavio ostane celog zivota neidata.Savremeno, pa i nase drustvo, raskida sa burzoaskim moralnim shvatanjima i obicajima da se devojka mora zaogrdati cednoscu i povlaciti u usamljenost porodicnog doma dok ne naidje odabranik da je izvede iz te usamljenosti. Ovu evoluciju u izvesnoj meri pratilo je i nase porodicno pravo. Neke republike u svojim novim porodicnim zakonima pridaju izuzetan znacaj samoj pripremi za brak i izboru bracnog partnera.Ove republike predvidjaju obavezu verenika da se prethodno obrate bracnom savetovalistu, pa i medicinskoj ustanovi da bi proverili svoju spremnost i dobili potrebne savete za buduci brak.Ovakva resenja su vrlo korisna i treba ih svesno podrzati sa stanovista buducnosti ucvrstivanja braka i porodice.U indrustriskom drustvu rizik za neuspeli izbor bracnog druga snosio je san bracni drug jer nije bio u mogucnosti da trazi pomoc od drustvenih institucija u pogledu uspesnosti samog izbora

6. Danas ovu funkciju sve vise preuzima i treba da preuzme i drustvena zajednica preko vaspitnih i savetodavnih ustanova. Medjutim sa pravnog stanovistva sporno je pitanje da li maticar moze i u svim slucajevima obavezati bracne drugove da posete savetovaliste i da li zakon moza propisati takvu obavezu. O ovom pitanju razlicita su misljenja ali je zanimljivo to da je vecina psihologa protiv ovog resenja.Naime sporno je pitanje da li se obaveznim upucivanjem vernika u savetovalista narusava njihovo pravo slobodnog izbora makar i posrednim uticajem na njihovu slobodu opredeljenja. Povecana ocekivanja zahtevaju jos i da se izboru bracnog druga prilazi s mnogo vise odgovornosti,a to je vise naglaseno kod zena,nego kod muskarca,jer zene zbog svoje materinske funkcije trazi vecu zastitu u braku.Ali i ovde je,kao i uopste u zivotu,nemoguce izbeci faktor rizika.Zato razumnije devojke ulazeci u odnos s partnerom,ne traze od njega obavezu na trajnost,vec traze ponasanje kao da je odnos trajan,znaci uzajamno postovanje i ravnopravnost. Kada se spominju faktori odabiranja treba se naglasiti da ne postoji idealno doba.Zrelost za brak ne zavisi iskljucivo od godina,vec i od socijalne i emotivne zrelosti.Istrazivanja su pokazala da je slabije prilagodjavanje u brakovima sklopljenim u ranijim godinama (kod devojaka mladjih od 19 i momaka mladjih od 22),nego u brakovima sklopljenim u zrelijim godinama.Stopa rastave brakova raste kad doba zenidbe pada,pa su rastave muskaraca ozenjenih mladjih od 21 god. sest puta vece nego kod onih koji su ozenjeni posle 31god.Iako su brakovi sklopljeni u zrelijem dobu u proseku stabilniji, nije moguce zbog socijalnjih i ljudskih razloga zabranjivati mladje brakove, niti propagirati starije. Kada se govori o realizaciji u godinama izmedju muskarca i zene, utvrdjeno je da je bracna sreca najveca tamo gde je razlika godina tri do pet godina u korist muskarca, a jos vecu srecu pokazuju muskarci gde je muz bio mladji od zene cetiri do deset godina, ili zena mladja od muza dvanaest ili vise godina. Dok je patrijarhalni moral trazio vernost i odanost bez obzira na subjektivno dozivljavanje odnosa, danas je relativno lako prekinuti nezadovoljavajuci odnos. To ne znaci da se odnos shvata olako i da se ne trpi pri njegovom prekidu, vec se pocinje razmisljati na nacin da je bolje na vreme prekinuti neugodan odnos, nego snositi njegove lose posledice.

Dr Dragoljub B. Sociologija forever, tekst Ivana Kuvacica Samosvest mladog coveka raste s uverenjem da on ima pravo potraziti osobu s kojom ce biti srecan. Prema anketama cak i u tako liberalnim sredinama kao sto su severnoamericka i svedska broj poznanstava pre braka dosta je ogranicen. Jos jedna vazna stvar koja se javlja u vezi sa ovim jeste mesovit brak. U socioloskim delima postoji siroko prihvaceno verovanje da sve statusne grupe odbacuju masovit brak. Kinteli Dejvis tvrdi da je glavni princip svakog stratifikovanog drustvenog poretka takav da ce se vecina ljudi vencati sebi ravnima. Dejvis izjavljuje da je razlog u tome sto brak inplicira ravnopravnost: “Ako su neke osobe nedostupne ,onda zasigurno nisu prilika za zenidbu,iako hrana koju kuvaju nije za jelo, onda mora biti, takodje, da oni nisu za kuhinju.” On dalje kaze da je “ zena odgojena u drustvenom sloju koji se u mnogome razlikuje od sloja kome pripada njen muz sklona da deci usadi ideje i ponasanje nespojiva sa pozicijom koju ce naslediti od svog oca stvarajuci tako jaz izmadju njihovog statusa i uloge.”

Drugim recima mesovit brak bi onemogucio znatne razlike u ponasanju izmedju pojedinca i grupa, posto bi vodio stapanju monokultura koje ih odlikuju. U glavnim evroazijskim drzavama ljudi obicno biraju za bracnog druga osobu ravnu sebi ili bolju. Ocevi pokusavaju da udaju cerke za muskarce koji su na jednakom ili visem polozaju (xipergamija), dok je hipogamija kao bracna politika osujecivana i retko zagovarana.

POSREDOVANJE KOD ZAKLJUCENJA BRAKA

Posredovanje ili navodziluk predstavlja vrlo staru ustanovu. Nju poznaju svi narodi i mnogo je koriscena u praksi sve do nedavno. Ova ustanova posebno je karakteristicna za patrijarhalnu porodicu. U plemenskom drustvu njen znacaj je bio veci iz dva razloga.

O tome sire u knjizi Andjelke Milic, Radjanje moderne porodice, Beograd, Zavod za udzbenike I nastavna sredstva, 1988. str. 116.

8. Prvi razlog se odnosi na cinnjenicu da se nije mnogo vodilo racuna o licnim naklonostima buducih supruznika, pa je storen obicaj da se jedno lice javlja kao posrednik pri zakljucenju veridbe i braka. Drugi razlog je u tome sto je u plemenskom drustvu bio vrlo sirok

krug srodnika koji nisu mogli medjusobno sklopiti brak. Cesto se da bi se pronasla odgovarajuca devojka za udaju morao preci dug put, u stvari trebalo je pocepati bar jedan par opanaka. Zato se ova ustanova kod Albanaca naziva “opanak”. U periodima kadanije bilo dovoljno devojaka za udaju ova funkcija dobila je naziv “zlatni opanak”, jer je posrednik skupo naplacivao svoje posredovanje(Roditelji mladozenje su morali da mu napune opanak zlatom). Ugovor o posredovanju moze se vrsiti uz naknadu ili bez naknade. U mnogim zemljama se ovaj ugovor smatra nemoralnim pa je zakonom zabranjen. U nekim zemljama se ipak u praksi tolerise. Negde je bilo zakonom zabranjeno samo naplacivanje usluga, narocito kada je to postala profesija pojedinaca. Druga prava su u vecoj ili manjoj meri dopustala ili tolerisala cak i naplacivanje nagrade za posredovanja. U savremenom drustvu javljaju se dva oblika posredovanja: -Privatno, neinstucionalizovano posredovanje, pretezno po selima manjim mestima. To je ostatak tradicionalnih patrijahalnih obicaja u nasim porodicama. Poseban razlog za ovo je manjak devojaka za udaju na selu. Mnoge devojke sa sela udaju se u gradovima, opet pretezno putem posrednika. i tako se mladici sa sela u nedostatku dovoljnog izbora moraju licno ili putem posrednika zaloziti da pronadju sebi buduceg druga. - Drugi oblik posredovanja javlja se sve vise u velikim gradovima u vidu zvanicnog institucionalizovanog posredovanja koje vrse agencije ili ustanove,drzavni i privatni organi.Uzroci su slicni kao i kod tradicionalnog posredovanja.Slicnost je u nemogucnosti da se nadje odgovarajuca devojka ili mladozenja. A novi bitno drugaciji uzroci su samobrojni.Prvo, sami mladi ljudi moraju biti danas mnogo aktivniji nego ranije jer oni sami vrse izbor a ne njihove porodice.Drugo,u velikim gradovima mogu se sresti sve vise usamljeni,neodlucni,stidljivi i nesigurni mladi ljudi koji nisu u stanju da sami izaberu bracnog druga. Danas postoji velika opreznost i strah od loseg izbora.

Dr Marko Mladenovic, Osnovi sociologije porodice, Beograd, Savremena administracija, 1979. Str.152

9.Znacajna cinjenica je i nedostatak sistematskog vaspitanja za brak i porodicu, zbog cega se mnogi ne usudjuju da zasnivaju svoju zajednicu. Zato se mnogi po izboru oslanjaju na kvalifikovane strucnjake koji ce im stvoritiniluziju da je rizik smanjen ili izbegnut.Ali ima i drugih motiva za to: imucni,dobrostojeci ljudi zele da iskoriste svoj drustveni i materjalni polozaj da bi preko agencija stupili u brak sa mladjom osobom i tako sebi ulepsali mladje godine. Ova drustvena funkcija veoma je razvijena, narocito u nekim zemljama na zapadu, ali u vidu privatnog biznisa. Ove agencije naplacuju svoje usluge iako je posredovanje uz naknadu u osnovi nespojivo osnovnim principima porodicnog i bracnog prava. Medjutim u nekim mestima postojanje ovih agencija moze biti vrlo korisno, jer zbog velikog zivotnog dinamizma i slozenog gradskog zivota, kao i mnogih drugih razloga ljudima ne ostaje mnogo vremena za izbor onakve osobe kakva im najvise odgovra, a sama agencija raspolaze velikim mogucnostima izbora. Tako prihvaceno posredovanje cak i kad je uz naknadu nije nemoralno i moglo bi se dopustiti jer ono samo pomaze u upoznavanju buducih supruznika i olaksava njihov izbor. U nasoj zemlji ova funkcija drustva nije u dovoljnoj meri izrazena. Trebalo bi da se sto hitnije ovoj zapostavljenoj drustvenoj funkciji posveti vise paznje. Najbolje resenje je da ovu funkciju preuzmu bracna i porodicna savetovalista a u njihovim odsustvu eventualno i centri za socijalni rad ili neke druge slicne ustanove.

PREDBRACNE POLNE SLOBODE

Svako drustvo izgradjuje svoja pravila o predbracnim polnim slobodama muskarxca i zene. Kakva ce ta pravila biti zavisi pored ostalog i od odredjenog modela drustvene organizacije I kulture.Ako se posmatra istorija ljudske seksualnosti i ljudskog braka moze se uociti postojanje vrlo velikih razlika kako izmedju drustva koja pripadaju razlicitim istorijskim epohama tako i izmedju drustva u okviru iste istorijske epohe. Dzordz Mardok americki etnolog svojim ispitivanjem 250 etnickih zajednica dosao je do sledecih podataka: 39% dopusta potpunu

10.slobodu u seksualnim odnosima pre sklapanja braka, 9.6% dopusta ove slobode i posle sklapanja braka, 33.2% dopusta polne slobode i posle sklapanja braka ali samo sa odredjenim srodnicima. Moze se ipak uociti izvesna istoriska pravilnost u predbracnim pa i u bracnim slobodama kako muskarca tako i zene a narocito zene.Ako pratimo istoriju seksualnosti mozemo uociti da kod mnogih naroda”nevinost” devojke nema veceg znacaja za brak i gotovo potpuno nepoznatz. Kod mnogih je cak i pozeljno da je devojka stekla predbracno iskustvo jer je to korisno za buduci brak.Cak se vise cene devojke koje su rodile dete jer je to znak plodnosti, a za drustvo je to znacajna cinjenica.Kod vecine naroda postojao je i “brak na probu”: u toku probnog perioda proveravala se plodnost zene i seksualna uskladjenost partnera. Ako proba ne uspe oni se razilaze bez ikakvih stetnih posledica za zenu.U mnogim krajevima sveta ovaj brak i dalje postoji.On se cak ponovo javljau nasoj zemlji u nekim seoskim podrucjima narocito kod imucnih seljaka,ali i u gradovima kao oblik predbracne polne zajednice. Istorija je zabelezila i mnoge ekstremne oblike seksualnih sloboda.Kod nekih naroda i danas postoji obicaj odredjene dane u toku godine u toku kolektivnih svetkovina svi mladici i devojke(cak i ozenjeni i udate zene) mogu sa svakim imati seksualne odnose.Kod nekih naroda postoje obicaji da prve bracne noci svi svatovi imaju pravo da pre mladozenje sa mladom obave seksualni odnos, a kod nekih postoje i vrlo precizna pravila:prve noci stariji srodnici i prijatelji, sledece-mladji srodnici a mladozenja na posletku. Prema tome “devojacka cednost” nije ni bioloski ni drustveni imperativ. Obicaji da devojka “nevina”udje u brak nastao je kod mnogih naroda tek sa pojavom privatne svojine i klasnog drustva. Kada se javio privatni posed, vlasnik tog poseda zeleo je da bude siguran da ce njegova zena radjati samo njegovu decu , zato je ona morala ulaziti cedna u brak”cista” i”neporocna”. Ona je bila obavezna ne samo na bracnu vec i predbracnu vernost. Danas se stanje dosta promenilo iz bezbroj razlicitih razloga. Jedan od glavnih razloga je ukidanje protivurecnosti izmedju sluzbenog”prinudnog” braka i ljubavnog coveka. Drugi razlog lezi u cinjenici da sa nestankom privatnog poseda nestaju i opravdanja da se od zene trazi predbracna vernost. Stvara se novi model braka kao slobodne,spontane,prirodne veze muskarca i zene,lisene bilo kakvih drustvenih i moralnih hipokrizija i svetinja.

11. Na liberalniji stav u pogledu predbracnih polnih ploboda u savremenom svetu ukazuje jedna nova pojava, koja nezadrzivo kao bujica, rusi sve prevazidjene drustvene I moralne norme o predbracnoj cednosti zene. Naime danas se sve vise snizava starosna granica kada nastupa polna zrelost i muskarca i zene dok se emocijalna a narocito socijalna zrelost stice kasnije. Narocito se odlaze stupanje u brak upravo zbog kasnog sticanja socijalne sigurnosti. Ali sa stanovistva polne higijene nije preporucljivo predavati se neodgovornim socijalnim uzivanjima narocito ako ona nisu zasnovana na duboki, promisljenim i odgovornim duhovnim i moralnim osecanjima. Drugim recima ako nisu zasnovana na ljubavi, seksualni odnosi predstavljaju degradaciju coveka. Oni se najzad moraju zasnivati na medjusobnom postovanju i uzivanju,g i ljudskom odnosu coveka prema drugom coveku a ne na nameri trenutnog iskoriscavanja”slabosti” drugog partnera.

ZAKLJUCAK

Dakle odnosi pre zasnivanja braka jako su se menjali kroz istoriju i menjaju se i dalje. Postaju mnogo slobodniji nego sto su ranije bili I pri izboru bracnog druga svako moze da izabere onog ko ce mu odgovarati jer je to veoma vazno za buduci zivot suprusnika. Pravilan izbor bracnog druga je veoma vazan jer u suprotnom moze da dovede do raznih frustracija i teskoca koje najcesce dovode do nesuglasica i rastave braka. Danas se mnogo raspravlja o tome da li su osnovni uzroci nesuglasica i poteskoca u bracnoj zajednici vise ekonomske i psiholoske prirode. Ima dosta autora koji na temelju istrazivanja tvrde da je korelacija izmedju dohotka i bracne srece jednaka nuli. Drugi pokazuju da je dohodak vazniji za srecu zene nego za srecu muza. U svakom slucaju ne treba ispustati kombinaciju objektivnih i subjektivnih faktora. Postovanje tudje neizvesnosti vazan je preduslov bracne srece, sto znaci da u braku postoji” vreme kada se govori, postoji vreme kada se cuti, ali je uvek potrebno da se postuje dostojanstvo i otpor drugog”.

12.

LITERATURA

1. Andjelka Milic :”Radjanje moderne porodice”, Beograd, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, 1988. god.

2. dr Dragoljub B. Djordjevic:”Sociologija forever”, ucenicka zadruga gimnazije Svetozar Markovic, Nis, 1996. god.

3. dr Marko Mladenovic:”Osnovi sociologije porodice”, Beograd, Savremena administracija, 1979. god.

4. dr Milovan Mitrovic i dr Sreten Petrovic:”Sociologija za II razred gimnazije i III razred strucnih skola”, zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999. god.

5. “Casopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju”, grupa autora, Beograd, 1981. god.

Dr Dragoljub B. Djordjevic, Sociologija forever, tekst Ivana Kuvacica Predbracni odnosi i izbor bracnog druga Nis, 1996. Str. 144