Hrvoje ŠalkovićVALCER PROTIV EINTRACHTA

ValcerKB128x196.indd 1ValcerKB128x196.indd 1 6/27/14 9:43 AM6/27/14 9:43 AM

Z A N A K L A D N I K A Petra Ljevak

U R ED N I C A

Nada Brnardić

ValcerKB128x196.indd 2ValcerKB128x196.indd 2 6/27/14 9:43 AM6/27/14 9:43 AM

Zagreb, srpanj 2014.

Hrvoje Šalković

VALCERPROTIV

EINTRACHTA

ValcerKB128x196.indd 3ValcerKB128x196.indd 3 6/27/14 9:43 AM6/27/14 9:43 AM

Copyright © Hrvoje Šalković i Naklada Ljevak d.o.o., Zagreb 2014.

ISBN 978-953-303-707-3 (meki uvez)

CIP zapis dostupan u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišne knji�nice u Zagrebu pod brojem 878864

ISBN 978-953-303-708-0 (tvrdi uvez)

CIP zapis dostupan u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišne knji�nice u Zagrebu pod brojem 878865

ValcerKB128x196.indd 4ValcerKB128x196.indd 4 6/27/14 9:43 AM6/27/14 9:43 AM

5

12. prosinca, ponedjeljak

Načelnikova soba mirisala je na dvadeset godina državne službe. Smeđi stol sa staklenim pokro-

vom, visoki strop, nakrivljeni ormar prepun pohaba-nih registratora i fascikala valovitih rubova, lagano razmaknute tamne zavjese i sramežljivi pogled na Heinzelovu ulicu. Grb Republike Hrvatske na zidu, pored njega redovi zahvalnica i odlikovanja, a ispod svega toga tegla sa umornim cvijećem. Dva muškar-ca zrelih godina sjedila su jedan nasuprot drugome.

— Čuj, zaista se ne moraš prihvatiti toga, ako ne-ćeš — rekao je načelnik

— Ma nema veze, idem vidjeti što se događa. — Grofe, stari moj, koliko ti je još ostalo, dva tjed-

na?— Da, točno četrnaest dana.— Daj ostavi se toga, jebem ti, imamo dosta ovih

novih klinaca jurišnika. Sređuj lagano papire, što ti ga znam… kupi božićno drvce pa ga lagano okiti… nađi već nešto… Mirovina, hej, nije to mala zajeban-cija! Uostalom, pripremaj se polako za sporiji ritam. Što si ono rekao, seliš nekuda, na Rab?

— Na Cres.

ValcerKB128x196.indd 5ValcerKB128x196.indd 5 6/27/14 9:43 AM6/27/14 9:43 AM

Hrvoje Šalković

6

— Pa što ćeš tamo?— Imam neku kamenu ruinu u Valunu, obnovit

ću je malo.— I onda?— I onda ribičija, mir i tišina.— Misliš da je to za tebe?— Naravno da je to za mene, to je za svakoga.Načelnik na trenutak zastane, pa reče:— Ne znam, stari moj, drugačiji smo mi ljudi…

Koliko se mi ono dugo poznajemo?— Dvadeset godina.— Da, dvadeset godina… I nikada te nisam vidio

u stanju mira i tišine.— Pa o tome ti i pričam.Šutke su se gledali. — I? — upita konačno načelnik.— Što i?— Sigurno se želiš primiti ovoga?— Želim, što imamo?Nagne se preko stola i dohvati papir sa svježe na-

pisanim informacijama.— Novi Zagreb, Sopot, imamo nekog studenta,

pronašao ga cimer kada se vratio s predavanja, javili su nam prije deset minuta.

— Što kažu?— Nemam puno toga. Izgleda da je izboden no-

žem. I kažu… uf… kažu da su mu šake gadno izre-zane.

— Ništa, jurim tamo — reče Grof. — Tko ide sa mnom?

— Onaj novi, Žica, čeka te tu vani, sjedi pored vrata.

— Nemoj me zajebavati…

ValcerKB128x196.indd 6ValcerKB128x196.indd 6 6/27/14 9:43 AM6/27/14 9:43 AM

Valcer protiv Eintrachta

7

— Daj uzmi malog, molim te, kada već ideš. Mali je nabrijan, ali kažu da je dobar dečko.

— Svašta sam čuo o njemu.— Dovedi ga u red. Evo, tu ti je adresa.Grof ustane, kimne načelniku i izađe iz kancela-

rije.

*

Automobil je jurio preko Savskog mosta u smjeru Novog Zagreba. Za upravljačem je sjedio stariji muš-karac guste crne kose i koščatog lica. Bio je odjeven u tamne hlače, bijelu košulju i sako od samta. Do njega, na suvozačkom sjedištu, opušteno se zavalio krupni, visoki tridesetogodišnjak izbrijanog tjemena.

— Čuj, tebe zovu Grof zato što se tako…— Kako?— Zato što se tako držiš?— Kako se držim?— Pa nekako… grofovski…— Ne, mene zovu Grof zato što se prezivam Grof. — Jebenica.— Što je tu jebenica?— Pa mislim, onako, kul zvuči.— Ne znam što je tu kul… i što si se izvalio kao

magare preko tog sjedala, ne idemo na stočni sajam, nego na mjesto zločina.

Mladić se uspravi.— I Žica, kakav ti je to uopće nadimak?! — Nije mi to nadimak, prezivam se Žica — na-

smije se mladić. — Ali svi misle da mi je to nadimak. Čak sam čuo da se priča po gradu da je to zbog mo-jeg osebujnog načina ispitivanja osumnjičenih, koji

ValcerKB128x196.indd 7ValcerKB128x196.indd 7 6/27/14 9:43 AM6/27/14 9:43 AM

Hrvoje Šalković

8

podrazumijeva određenu korelaciju između akumu-latora i testisa.

— Znam, čuo sam te priče o tebi… — frkne Grof.— Ja ih puštam da pričaju što god žele — nastavi

mladić. — Imidž je pola posla… u ovom poslu.— Aha, i zato briješ tu glavurdu?— Ne zato. Brijem zato što sam počeo ćelaviti,

najprije zidanka na tjemenu, pa sve ostalo, znaš kako to ide…

— Ne znam kako to ide. Imaš li obitelj?— Imam ženu i curicu… mislim… imao sam…

imam…— Imaš ili nemaš?— Pa onako…— Što si zasrao?— Svašta sam zasrao. A ti, imaš li obitelj?— Previše pitaš, evo nas, tu smo.Parkirali su ispred zgrade, ušli u haustor i pozvali

lift.— Istražni je već sigurno gore — reče Grof. —

Jesi li ikada prije radio očevid?— Jesam, na desetke.— Kako to, rekli su mi da si novi?— Nisam, novi sam u Heinzelovoj. Radio sam

prije na drogama i nešto sitno na maloljetničkom.— Dobro…. Samo otvori oči i ne pričaj previše.Ispred stana je stajao policajac u odori, a kroz vra-

ta susjednih stanova navirivala su se znatiželjna lica susjeda. Izvade značke i grof mu reče:

— Inspektori Grof i Žica. Jeste li ispitali susjede?— Jesmo, nitko nije ništa vidio.— Niti čuo?— Ništa.

ValcerKB128x196.indd 8ValcerKB128x196.indd 8 6/27/14 9:43 AM6/27/14 9:43 AM

Valcer protiv Eintrachta

9

— U redu, idemo unutra — reče Grof.Policajac kimne i otvori im vrata.Stan je bio skučen i zagušljiv. Predsoblje, kupa-

onica s lijeve strane, malena spavaća soba s desne, a u produžetku dnevni boravak spojen s kuhinjom. Po podu su bile razbacane knjige i skripta, prazne kutije dostave pizze i nešto prljavog posuđa. Tipična studentska nastamba za histeriziranje oko rokova i tulume za ekipu iz staroga kraja, uz domaće vino i rakiju koji mirišu na redovne mjesečne mamine po-šiljke iz trbuha međugradskih autobusa.

Stanom se šutke vrzmalo nekoliko policajaca i istražni sudac. Na kauču dnevnog boravka sjedio je golobradi mladić tupa pogleda. Vidjelo se da je u stanju potpunog šoka, staklenih očiju i blijeda lica. Nekoliko metara od njega, na kuhinjskom podu, le-žalo je truplo prekriveno dekom. Grof mu priđe i polaganim pokretom otkrije tijelo. Okrenuto licem i trbuhom prema podu, ležalo je krvavo truplo. Žica se također primakne bliže, sagne se i počne brojati ubode.

— Pet, šest, sedam… petnaest, šesnaest… to je to… ne čekaj, još dva… osamnaest ukupno… ti ma-ter, imamo pravog mesara u igri.

— Gledaj mu ruke — kimne Grof.Na obje šake nedostajali su palac i kažiprst.— Koji kurac… — promrsi Žica.— Pronašli smo ih — reče jedan od policajaca.— Gdje? — upita Grof.— Pogledajte.Ustanu i primaknu se štednjaku. Policajac podi-

gne poklopac lonca i unutra ugledaju četiri odrezana prsta.

ValcerKB128x196.indd 9ValcerKB128x196.indd 9 6/27/14 9:43 AM6/27/14 9:43 AM

Hrvoje Šalković

10

— Ti mater… — promrmlja Žica, izvadi telefon i počne fotografi rati, najprije lonac s prstima, zatim beživotno tijelo, a onda i čitav stan.

— Ne diraj ništa, svakog će trena doći ekipa za očevid — šapne mu Grof. — Hajdemo popričati s malim.

Vrate se do kauča na kojem je sjedio izbezumljeni mladić i polako sjednu kraj njega.

— Kako se zoveš? — blago ga upita Grof.Mladić promrmlja ime i prezime.— Odakle si?— Iz Siska.— A tvoj cimer?— Isto, išli smo skupa u srednju i na faks.— Kada si ga pronašao?— Kada sam se vratio s predavanja.— I odmah si nazvao policiju?— Odmah.— Vrata su bila otključana?— Jesu.— Nije bilo provale?— Nije.— Je li išta ukradeno iz stana?— Ne… ne, nije.— Jeste li imali kakav novac ili dragocjenosti?— Nismo… mi smo studenti.— Ti znaš da ćeš sada morati s nama do postaje

— blago mu reče Grof.Mladić ga preplašeno pogleda. — Ali ja nisam… Isuse… pa vi mislite da sam

ja…— Znamo da nisi, ali svejedno moraš s nama.

Moramo obaviti obavijesni razgovor. Hajde, idemo.

ValcerKB128x196.indd 10ValcerKB128x196.indd 10 6/27/14 9:43 AM6/27/14 9:43 AM

Valcer protiv Eintrachta

11

Ustanu i krenu prema izlaznim vratima. Žica se primakne Grofu i tiho ga upita:

— Misliš da je mali?— Nema šanse.— Kako znaš da nije?— Znam.Žica na trenutak zastane pa reče:— Dobro, valjda znaš posao. Što ćemo sada?— Uzmi adrese oba klinca i juri u Sisak. Ispitaj

jednu i drugu obitelj, kakvi su odnosi, s kime su se družili, je li bilo dugova, kladionica, odnosi s djevoj-kama, nacionalne pizdarije… sve ispitaj i zapiši. Vi-dimo se poslijepodne, čekam te u postaji.

— Dobro, šefe. — I slušaj… jesi li ikada javljao obitelji vijest o

smrti?— Nisam.— Pazi kako ćeš to, imaj takta.— Kužim… idem… zapravo, čekaj, samo jedna

sitnica…Žica ode do kupaonice, osvrne se oko sebe kao

da traži prikladan alat, počeše se rukom iza uha, i na kraju dohvati pastu za zube. Pritisne tubu, nane-se pastu na kažiprst, a onda nježnim pokretom na ogledalu napiše slovo O. Izvadi mobitel, nacilja ogle-dalo, okine fotografi ju, spremi telefon u džep i izjuri iz stana.

*

Sjedili su u sobi za ispitivanje. Mladiću se polaga-no vraćala boja u obraze, ali još uvijek se grozničavo tresao od šoka.

ValcerKB128x196.indd 11ValcerKB128x196.indd 11 6/27/14 9:43 AM6/27/14 9:43 AM

Hrvoje Šalković

12

— Što ste studirali? — upita Grof. — Građevinu.— Obojica?— Obojica.— A zašto on danas nije bio na predavanju?— Nismo bili ista grupa, to ide po prvim slovima

prezimena.— Čuj, jeste li vas dvojica bili u seksualnom od-

nosu?— Molim…— Jeste li bili ljubavnici?— Ne… ja imam curu, on je više… onako… švr-

ljao naokolo.— Imao je problema s djevojkama?— Ne, bio je fer dečko.— Znao si dosta o njemu?— Jesam, bio mi je najbolji prijatelj.— Je li se petljao sa zauzetim curama?— Nije… mislim… ma nije, sigurno.— Znaš li ikoga tko mu je želio zlo?— Ne znam… ma kakvi, nije on bio tip koji radi

probleme.— Kakav je bio s novcem?— Imao je dovoljno, tata mu drži dućan u Sisku,

dobra su obitelj.— Kladionice?— Ja odem, tu i tamo, on nikada.— Droga?Mladić se na trenutak smete.— Pa znali smo…— Što ste znali?— Pa par puta smo znali zapaliti džoint.— Što to znači par puta?

ValcerKB128x196.indd 12ValcerKB128x196.indd 12 6/27/14 9:43 AM6/27/14 9:43 AM

Valcer protiv Eintrachta

13

— Prije rokova, da se malo opustimo, par puta na godinu.

— Imaš li ikakvu ideju tko je to mogao napraviti?Mladić duboko udahne, pa reče:— Nemam, zaista nemam.— Dobro — odgovori mu Grof, izvadi iz novča-

nika posjetnicu i pruži mu je. Ako se bilo čega sjetiš, molim te da me nazoveš. I još nešto... Znam da je ovo strašan šok… ako se ne budeš mogao sabrati, nazovi, poznajem jednog dobrog psihologa.

— Hva… hvala vam — promuca mladić.Grof ga isprati do izlaza iz postaje, pa ga upita:— Imaš li novaca?— Nemam.— Evo ti sto kuna — reče Grof i pruži mu nov-

čanicu. — Kupi si nešto za jesti, sjedni na tramvaj i idi kući. Zapravo, bilo bi najbolje da na neko vrijeme odeš do svojih u Sisak.

— Hvala vam.Grof se vrati do svoje kancelarije i zavali se u na-

slonjač. Otvori duboku ladicu, izvadi bocu medovače i plastičnu čašu. Nalije prst žute tekućine, prinese čašu ustima, pa zastane. Vrati bocu nazad u ladicu, ustane i otvori prozor. Zapuhne ga nalet hladnog prosinač-kog zraka, i on zamahne i izlije medicu po pločniku. Odozdola se začuje psovanje. Nije ga bilo briga.

*

Nakon nekoliko sati Žica se vratio u postaju. Sje-dili su u načelnikovoj kancelariji smrknuta izraza lica.

— Što kaže ekipa za očevid? — upita Grof.

ValcerKB128x196.indd 13ValcerKB128x196.indd 13 6/27/14 9:43 AM6/27/14 9:43 AM

Hrvoje Šalković

14

— Ne previše — odgovori mu načelnik i baci po-gled na izvještaj pred sobom.

— Je li bilo otisaka prstiju? — upita Žica.— Ne, radio je u rukavicama. — Malo me čudi da nitko od susjeda nije ništa

vidio.— Nije tu ništa čudno, prokleto je hladna ova za-

grebačka zima, ljudi baš ne izlaze previše iz stanova. Uostalom, ako u haustor ušeta čovjek u zimskom ka-putu zakopčanom do grla, s kapom nabijenom do obrva i rukavicama na rukama, tko će uopće obratiti pozornost?

— I što još kažu?— Muškarac, dešnjak, visok oko stotinu i osamde-

set, snažne građe — odgovori načelnik. Istim nožem kojim je ubio to dijete odrezao mu je prste.

— A zašto si tako siguran da cimer nema veze s time? — okrene se Žica prema Grofu.

— Prvo i osnovno, mali je ljevak.— Kako znaš?— Potpisivao mi je izjavu o obavijesnom razgovo-

ru. Kao drugo, pa vidiš mu na licu da ne može ubiti čovjeka. Vjeruj mi, dugo sam u ovom poslu.

— Ma je li, molim te... — zaškilji Žica prema nje-mu. — Znaš li koliko su puta susjedi najokrutnijih ubojica izjavljivali kako je ubojica bio miran, tih i pristojan mladić.

— Tu si u pravu — odgovori mu Grof. — Ali sjeti se da mi nemamo posla s običnim ubojicom, nego s rezačem prstiju. Mali nije kadar za tako nešto.

— No dobro — prekine ih načelnik. — Ali kako je ubojica ušao u stan? Mora da je poznavao maloga kada ga je ovaj pustio unutra.

ValcerKB128x196.indd 14ValcerKB128x196.indd 14 6/27/14 9:43 AM6/27/14 9:43 AM

Valcer protiv Eintrachta

15

Grof odmahne rukom pa reče:— Znaš kakvi su današnji klinci, nije to kao prije,

danas svijet brzo komunicira i ljudi nisu više začahu-reni u svom prostoru. Uostalom, nismo u Gvatemali, nego u Zagrebu, ovdje ljudi puštaju jedni druge u kuće. Dovoljno je da kažeš da si inkasator, ili da radiš istraživanje za telekom, ili neku sličnu glupost.

— Misliš?— Da mislim. Uostalom, mogao ga je prvi puta

ubosti čim je ovaj otvorio vrata.— Kažu da ga je dohvatio tek kad mu je mali

okrenuo leđa, tamo u kuhinji.— No dobro, ne isključujem mogućnost da su se

žrtva i ubojica poznavali. Možda jesu, možda nisu. Ali još uvijek nemamo ništa.

— Što kažu obitelji u Sisku? — upita načelnik Žicu.

— Sve sami pristojni ljudi, ništa sumnjivo. Nema-ju nikakvu ideju zašto bi to netko napravio. Mali nije bio u nikakvim problemima.

Šutke su se gledali.— Što ćemo sada? — upita Žica.— Ujutro idemo na fakultet, malo ćemo ispitati

situaciju, mora biti barem nešto. Uostalom, meni ti odrezani prsti bacaju na osvetu zbog love, zbog du-gova. Da su tri prsta, to bi već bilo lako, nešto na nacionalnoj osnovi. Ali mislim da ovo ima veze s parama. Vidjet ćemo sutra, procurit će već nešto... Mora...

— Valjda…— Hajdemo sada kući.Ustali su i krenuli prema vratima.— Grofe — zaustavi ga načelnik.

ValcerKB128x196.indd 15ValcerKB128x196.indd 15 6/27/14 9:43 AM6/27/14 9:43 AM

Hrvoje Šalković

16

— Reci.— Daj riješi medije, već je procurilo.— Hoću. Dat ću im informacije, ali neću im spo-

minjati prste u loncu.

ValcerKB128x196.indd 16ValcerKB128x196.indd 16 6/27/14 9:43 AM6/27/14 9:43 AM