hrb expert prvi broj

7/22/2019 HRB Expert Prvi Broj

1/65

godina Imart/april 2012.broj 1

SAVETNIK

TIPINEGREKEkodkreiranjamenijakadredukujete

trokove

ZADECU

Obogatite

ponudu

napitakazanajmla

egoste

SPECIJALIZOVANI ASOPIS ZA UGOSTITELJSTVO

OPREMAISOLUCIJE

Uemukuvate?

ntervjuDRAGAN TODOROVIHOTEL IZVOR VESNA VLATKOVI

A HOTELI

LIDERI UALKOHOLNIM PIIMAMilioneri 2011lista najveih svetskihbrendovapo istraivanjuEuromonitorInternationala


2/65


3/65

12

uvodnik uvodnik

DIREKTORAleksandar Zelenovi

[email protected]: +381 11 30 355 05

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKDragana [email protected]

tel: +381 11 30 353 30

UREDNIKMarija F. mit

[email protected]: +381 11 30 353 30

MARKETING MENADERSandra Peni

[email protected]: +381 11 30 355 05

NOVINARTijana [email protected]

tel: +381 11 30 353 30

FOTOGRAFIJEDejan Petrovi

ADVOKATJovan Mii

DISTRIBUCIJA I PRETPLATANeboja [email protected]

tel: +381 11 30 333 30

GRAfIKI uREDNIKIvan [email protected]

tel: +381 11 30 333 30

U.K. KONTAKTJohn Whitbread

[email protected]

RIER MEDIA GRUPA d.o.o.etinjska 32-II,000 Beograd, Srbijal/fax: +381 11 30 333 [email protected]

ww.crier.rs

TAMPAtografka d.o.o.gedinski put 72000 Subotica

RB expert je besplatan za ciljnu grupu u Srbiji. Izdavadrava pravo da odredi ciljnu grupu. HRB expert izlaziomeseno. Za lanke, fotografije i oblikovanja asopis

zadrava sva prava.

- Katalogizacija u publikaciji Narodna bibliotekaSrbije, Beograd 640.432

B expert: specijalizovani magazin za ugostiteljstvo /ni i odgovorni urednik Dragana Vrane. - 2012, br.1rt/april 2012) - Beograd (Cetinjska 32): Crier Media

upa d.o.o., 2012 - (Subotica : Rotografika). - 30 cm -Dvomeseno

ISSN 2217-8570 = HRB expertCOBISS.SR - ID 189384460

mar tapr i l 20 12

Pesimisti nikada nita nisu uradili u

ivotu. Oni se samo ebetom pokriju

preko glave i kau: Ma, nema anse! Neu ni

da pokuavam, sve je ionako uzalud. Zato,

valjda, pesimista i nema meu ugostiteljima.

Sapleli bi se ve o prvi problem. A da ne

govorim o situacijama kada promet pada, broj radnika se

smanjuje, gosti izvoljevaju, inspekcija kuca na vrata... Ah,

da ne zaboravim, evo stiglo i vreme da se plati PDV. Uz sve to,

ugostitelj mora da zadri osmeh na licu jer, ma ta se deavalo,

on je srdaan domain koji doekuje svoje goste.

Osmeh... moja najdraa re na slovo o. Kada bolje

razmislim, prilian broj rei na slovo o i te kako ima veze sa

ugostiteljima. Na primer, optimizam. I, svakako, odvanost.

Ove dve okrugle rei smestile su se, poput nevidljivih naoara,

jedna na levo, a druga na desno oko ugostitelja. Guraju

zajedno kroz ivot i kroz posao.

Pred vama se nalazi prvi broj dvomesenog magazina HRB

expert. Radili su ga takoe optimisti. I to veoma odvano,

uprkos prilikama. Zato se iskreno nadam da e vam se dopasti

i radujem se to se ponovo vidimo!

Dragana Vrane

Ovo izdanje oditujeABC SRBIJA

od 1. januara 2012.do 31. decembra 2012.

IRA: 5.000


4/65

sadrajsadrajInfoMetropol radi od majaMikser Design Food

Pobednici Beowine sajmaOtvaranje Svetog Stefana u majuNagraeni Lorenco i Kakalamba i Square Nine

6

Poslovanjeta ako neto poe naopako?

12

PovodKonkurs za splavove

15

Euromonitor InternationalLideri u alkoholnim piima

17

Svet piaKokteli

20

IntervjuSrpski hoteli po svetskim standardima

28

PovodMuziki dinar ponovo pod lupom

32

IntervjuTradicija, tehnologija i iskustvo

34

Trendovi i inovacijePo doruku se dan poznaje

38

Svet napitakaKafa: kroz kapije Bea u zapadnu EvropuZato moj espresso nije savren?

39PromocijeNovi HoReCa proizvodi

64

OglaavanjeTrite voda na teritoriji Srbije

62

Vinska kartaPravilno uvanje vina

61

KonceptRamones kafe-muzej u Berlinu 60

SavetnikKako se pripremiti za inspekciju?

59

ServisOsigurajte se, da vas glava ne boli!

58

GfK istraivanjeItalijanski specijaliteti se najvie naruuju56

Za decuOborite klince s nogu

54

Savetnik12 tipinih greaka kod kreiranja menija

52

KomentarOivljavanje srednjevekovne kuhinje

50

Marketing i ITGoogle Places: besplatno promovisanjeVirtuelne panorame

48

DizajnProstorno i ambijentalno ureenje

46

JelovnikLibijski slatkii

42

Oprema i solucijeCrno posue/Pasta cooker

44


5/65


6/65

info

6 hrb expert mart/april 2012.

METROPOL RADI OD MAJAPosle petogodinjeg renoviranja, hotel Metro-pol poee sa radom u maju 2012. Hotel eimati pet zvezdica. U prvoj fazi, gostima ena raspolaganju biti lobi, kafe i odreeni brojsoba. Do kraja godine bie zavreno svih 246

soba i apartmana, dva restorana, kongresnicentar, ekskluzivni spa-centar, kao i interna-cionalni restoran na krovu. Vlasnik hotela jegrki Grecotel.

FALKENSTEINERDO KRAJA GODINEKompanije BopImmo i Falkenste-iner su objavile dae izgradnja poslov-ne zgrade i hotela uBloku 11a u NovomBeogradu biti zavr-ena do kraja 2012.Osim luksuznoghotela, kategorije 4zvezdice, ovaj kom-pleks e imati i poslovnu zgradu klase A - Da -nube Business Center od 5.500m, saoptila jekompanija Jones Lang La Salle, koja je izabranaza ekskluzivnog konsultanta.

SEMLIN BED&BREAKFAST U ZEMUNUHotel Semlin Bed&Breakfast u Zemunu, ija je primarna delatnost izdavanje soba na bazi noenjasa dorukom, poeo je sa radom 10. januara. Hotel se nalazi u ulici Ugrinovaki put 116, prekoputaMetroa. Poseduje veliki parking, 16 moderno opremljenih soba (brave sa karticom, tu kada, fen zakosu, internet, LCD TV sa kablovskim programom, mini bar, sobni sef, detektori za dim), kao i resto -ran. Prua usluge pranja i peglanja, room servis i, kako kau u Semlin Bed&Breakfastu, idealan je

za smetaj poslovnih gostiju.

SOLARIS RESORTu Vrnjakoj BanjiTuristiko naselje Solaris Resort poee sa ra-

dom u aprilu u Vrnjakoj Banji. Uz standardnesmetajne kapacitete, kongresne sale i ugosti-teljske objekte, resort e ponuditi rekreativnesadraje, spa centar, hamam i slane peine,a u drugoj fazi bie dovren zatvoreni bazen,kao i sadraji za decu. Takoe, gradi se jo 40apartmana, restoran i kongresna sala kapaci-teta 250 mesta.

INVESTICIJEPrema reima Darka urovia,direktora Turistike organizacijeZlatibora, u hotel Mona na ovojplanini uloeno je 4 miliona evrau izgradnju nove kongresne salei dodatni smetaj. Takoe, hotelPalisad je nedavno dobio miniwellness centar, a uskoro e ublizini ovog hotela poeti i izgrad-nja spa kompleksa na 5.000m.Gradie se i novi hotelski deosa 300 soba i kongresna salakapaciteta 1.500 mesta, kao idva sportska terena. Tokom go-dine, na Zlatiboru e sa radompoeti hotel Tornik, a startovaei izgradnja gondole izmeu cen-tra Zlatibora i skijalita Tornik.Investicija u gondolu iznosie10 miliona evra.

RENOVIRANJE VILE BREGBiznismen Milan Popovi potpisao je kupoprodaj-ni ugovor za Vilu Breg u Vrcu sa predstavnicimaHemofarma i istoimene fondacije. U narednihgodinu dana, on e u renoviranje i proirivanjekapaciteta uloiti oko 3 miliona evra, jer planirada dozida jo 50 soba, izgradi sportski teren zatenis i koarku, kao i trim-stazu.

OSAM NOVIH APARTMANAHotel Tulip Inn Putnik u Beogradu upotpunio je svoju ponudu saosam novih apartmana, ukljuujui i mladenaki, u kom je besplat-no noenje za sve mladence koji organizuju svadbenu proslavu uhotelu. Novi apartmani su prostrani, a gostima se nudi mini bar,klima ureaj, sef, LCD TV i kade u kupatilima. Hotel sada imaukupno 20 apartmana, 84 standardne sobe kao i jednu sobu zaosobe sa posebnim potrebama.

APLIKACIJA ZA SMART TELEFONEZira hotel je pokrenuo aplikaciju za smart telephone (iPhone iAndroid) koja omoguava brzu rezervaciju. Putem interaktivneaplikacije gosti su sada u prilici da dobiju osnovne informacijeo hotelu, pogledaju fotograje, informiu se o promotivnim po -nudama i dodatnim uslugama i na jednostavan nain rezerviusobu ili apartman. Aplikacija je dostupna kroz QR kod koji senalazi na sajtu w ww.zirahotels.com, Facebook stranici Zira hoteli svim tampanim materijalima. Gosti ovog hotela su veim de-lom poslovni ljudi iz inostranstva koji su aktivni korisnici ovakvihaplikacija.

objekti

HOTEL MARRIOTT U 2013.Do kraja 2013. najui centar Beograda izgleda-e drugaije, jer e ambijent na Trgu Republikeupotpuniti prvi Marriott hotel u Srbiji. Pred-stavnici graevinske kompanije PSP - Farmanholding i lanca hotela Marr iott Internationalpotpisali su u decembru menaderski ugovoro izgradnji prvog Courtyard Marriott hotela ucentru Beograda ija je vrednost procenjenana 25 miliona evra. Radovima e rukovoditi

PFB Properties, lanica Farman holding gru -pe. Novi beogradski hotel nalazie se u Vasinoj ulici, u zgradi do Narodnog pozorita koja e bitirekonstruisana u te svrhe. Projektni deo je zavren, trenutno se prikupljaju dozvole, a poetakradova se oekuje u drugoj polovini 2012. "Hotel e imati etiri zvezdice, est spratova i potkrovlje,kao i dva podzemna sprata gde e se nalaziti garae, hotelski lobi, recepcija, biznis centar i oko110 soba. Takoe, hotel e imati bar-restoran koji e raditi tokom celog dana, kao i prodavnicu zasalate i sendvie 'za poneti' koja e raditi 24 asa", kae Branislav Gruji, predsedavajui Farmanholding grupe i dodaje da e stotinak ljudi raditi u hotelu.

NOVI COSTA COFFEE OBJEKTIKompanija Delta sport otvorila je u decembru Costa ka-feteriju na Kopaoniku. To je prva planinska Costa, ali i'najvia' kafeterija na svetu, odnosno objekat na najveojnadmorskoj visini od svih u lancu Costa Coffee. CostaCoffee na Kopaoniku nalazi se u apartmanskom naseljuSunani vrhovi. Uz obavezan besplatni wi-, kafeterija naKopaoniku ima i ponudu prilagoenu ovoj turistikoj loka-ciji, izmeu ostalog i poseban izbor torti, kao i tradicionalnikopaoniki sendvi. Radno vreme kafeterije, koje osimunutranjeg dela raspolae i batom, je od 8 do 24 asa svakog dana. Takoe, neto ranije tokomdecembra otvorena je i Costa kafeterija u naselju Belville, u Beogradu. I ovaj objekat ima besplatanwi-, a radno vreme mu je od 8 do 22 asa svakog dana.

KAPACITETI POPUNJENI 70%Kapaciteti hotelaStara planina koji senalazi na Jabukomravnitu popunjeni su70%, kazao je direk-

tor JP Stara planinaSvetislav Popadi.Kapacitet ovog ho-tela, koji raspolaeukupnom povrinomod 28.000m, je 380leaja u 180 soba, atrenutno u njemu bo-ravi 290 gostiju. U iz-gradnju ovog hotela,koji je sa radom po-eo krajem decem-bra, Vlada Srbijeuloila je vie od 30miliona evra. Hotel senalazi na jednom odnajlepih delova Sta-re planine i njegovaizgradnja zavrena jeza 13 meseci. JP Sta-ra planina je poet-kom januara objaviloi poziv za izbor opera-tora kome e poveritiuee u upravljanjuhotelom na Staroj pla-nini, a rok za dostav-ljanje ponuda je bio29. februar.

Upravljanje ho-telom Stara pla-nina mogao bi dapreuzme austrijski

lanac Falkenstei-ner. Oni su jedinakompanija koja jedostavila ponuduna nedavno raspi-sanom tenderu zaizbor operatora.Ako se pregovoriuspeno zavre,ugovor bi treba-lo da se potpiekrajem marta. Utom sluaju hotelbi novog uprav-nika dobio tokommaja. Falkenstei-ner upravlja ni-zom hotela iromAustrije, Hrvat-ske, eke i Slo-vake. Pod njiho-vim imenom su i'gradski hoteli' uBeu, Pragu, Bra-tislavi i Palermu.


7/65

info

7hrb expert mart/april 2012.

Novoizgraeni hotel Parku cen-

tru Rume sveano je puten u radpoetkom marta. Ovaj objekat ras-polae sa 73 sobe i apartmana,a poseduje i elegantan restoranMetropolitan, Kosmopolitan barand lounge, modernu multifunkci-onalnu salu za konferencije i ban-kete kapaciteta do 300 osoba, kojase moe deliti u manje prostori-

je, kao i centralnu klimat izaciju iventilaciju.

Poetkom januara Beograd jedobio jo jedan klub - Divljinu.Klub je smeten u novom pro-storu na Dorolu, u BulevaruVojvode Bojovia 6-8 i moe da

primi oko 400 ljudi. Opremljen jevrhunskom audio opremom, sve-tlosnim efektima, video bimovimai radi do pet ujutru. Osmiljen jekao kombinacija nastupa DJ-evai ivih svirki.

Palestinac koji u Beogradu ivi

ve tri decenije odluio je da otvoriposlastiaricu Haau Sve-togorskoj ulici, kako bi uivao uukusima iz svoje domovine, ali ida bi Beograanima doarao tajneslatkog Orijenta. Za njegove po-slastice koje su meavina turske iarapske tradicije karakteristino jeto su napravljene od ghee buterakoji ima ak 99,7% mlene masti iini ih sonim. Kore, kajmak i sir uobjektu pripremaju sami. Poslasti-arnica radi od 9 do 23 asa.

Polovinom decembra u Nov-omSadu je otvoren novak caf&restaurant, deo lanca restorana

najboljeg tenisera sveta i njegoveporodice. Ovaj objekat se nalazi uulici Novosadskog sajma 4, a u po-nudi ima internacionalnu kuhinju,sa obiljem salata, pasti, soseva,kao i bogat asortiman kvalitetnih

vina iz najpoznatijih svetskih regio-na. U ponudi je i poseban meni bezglutena. U ovom restoranu, gostimogu da vide jedan od trofeja koje

je Novak okovi osvojio na putudo teniskog vrha.

Bar-klub Brankowotvoren je udecembru, u Crnogorskoj ulici uBeogradu, na oko 200m. Intere-santno za ovaj klub avangardnogizgleda je to to se praktino nalaziu mostu. ak i osvetljenje u klubupodsea na osvetljenje na samommostu. Za arhitekturu se pobrinuo

ore Gec, koji je takoe dizajni-rao klubove The Tube i Mladost.Goste zabavljaju DJ-evi, a domini-ra disko, fank, pop i dez muzika.Klub radi od utorka do nedelje, doranih jutarnjih asova.

klub Soho republicpoeo je saradom 23. decembra. Nalazi se

u Beogradu, na mestu nekada-njeg Undergrounda, i inspirisan jeatmosferom londonskih i njujorkihklubova. Uz Dj-eve, haus i fanki-soul muziku, prostor ovog klubapogodan je i za druge sadrajepoput modnih revija i prezentacija.Radno vreme kluba je od 23 asado ranih jutarnjih sati.

Ni je u decembru dobio novi re-storan - Monument, u sklopuForum oping centra. Restoranobuhvata povrinu od 400m i ima125 mesta za sedenje. U restoranuje zaposleno 25 ljudi, koji su prolispecijalnu obuku u kafe restorani-ma Monument u Beogradu. Odvo-

jen je deo za puae i nepuae.Jelovnik restorana je zasnovanna izvornoj mediteranskoj kuhinji,po emu je lanac Monument po-znat ve vie od 15 godina. Radno

vreme nikog Monumenta je od 10do 22 asa.

Villa&Spa Zoned Apartmentjemoderan objekat izgraen u pla-ninskom stilu, koji se nalazi u vi-kend naselju na samo 3km od cen-

tra Kopaonika. Poeo je sa radomkrajem prole godine. Smetajnekapacitete ovog objekta ine 54luksuzno opremljena apartmananamenjena poslovnim ljudima, ali isportistima i porodicama. Ukupankapacitet apartmana je 301 osoba.Takoe, ovaj hotel poseduje loun-ge bar, restoran internacionalne idomae kuhinje, piceriju, wellnessi spa centar, igraonicu, kao i be-splatan prevoz do ski centra i par-king za goste. Otvoren tokom celegodine, ovaj objekat je uz odmornamenjen i organizaciji seminara,skupova i konferencija kapaciteta

do 100 ljudi.Prvi Pizza barotvorio je vrata zasve gastronome krajem prole go-dine u Bulevaru Mihaila Pupina uBeogradu. Kuhinju je organizovaoVlada Simi, jedan od najboljih ku-vara u regionu. U raznovrsnom me-niju nalazi se andaluzijska salata,sue od spanaa i piletine, pasta- piletina i pomoranda, New Yorkcheese cake, puding od urmeHrana se priprema tek kada gostiporue jelo, kako bi bila svea. Spe-cijalitet je Chicago style pizza.

Objekat Da Vinciotvoren je u Pe-trovcu na Mlavi. Raspolae dvokre-vetnim, trokrevetnim i etvorokre-vetnim sobama, a svaka soba imaLCD TV, direktnu telefonsku liniju,beini internet i friider sa mini-barom. Za goste je obezbeenparking sa video nadzorom.

'REPLIKA TERAZIJA IZ 1930'U Novom Beogradu planirana je izgradnja replike objekata kakvi suse nekada nalazili u centru grada. Izgradnju tematskog parka 'ReplikaTerazija iz 1930' investira JP Poslovni prostor GO Novi Beograd. Ideja

je da se pokae kako se nekada ivelo i boravilo u objektima koji se idanas nalaze u centru srpske prestonice, a kompleks e se koristiti uzabavne svrhe. Na novobeogradskom tlu, na prostoru od oko 6.000m,

nii e replike hotela Moskva, Balkan, Kasina, Pariz, ugostiteljski, pro-dajni i objekti kulture. Idejno reenje projekta parka, koji bi trebalo dazaivi u maju ove godine, uradio je beogradski CIP uz konsultantskeusluge preduzea Yu Build. Predvieno je da se objekti koriste kaoprodajni, usluni ili ugostiteljski osim objekata koji se nalaze na me-stima hotela Moskva, Pariz, Bristol i Kasina. U skladu sa tim, replikazdanja hotela Moskva bie u zakupu istoimenog hotela i koristie sekao ugostiteljski objekat, dok e se u replikama hotela Kasina i Parizorganizovati izlobe i koncertna deavanja. Konobari e kaldrmometati odeveni u uniforme iz tog doba, a posetioci e na ulazu u parkizabranu sumu sadanjeg dinara moi da zamene za novac koji sekoristio tridesetih godina i njime e plaati sadraje koji ih zanimaju.Vrednost investicije procenjena je na oko 50 miliona dinara.

ukratko

DANI TURIZMA IENOGASTRONOMIJEna ZagreBakomVELESAJMU

Od 9. do 12. maja 2012. godine, pod zajednikim nazivom 'Dani turizmai enogastronomije' odravaju se etiri specijalizovana sajma koja u sebisjedinjuju sve ono po emu svet prepoznaje i ceni Hrvatsku: turizam,zdravu hranu, pia i vina.Tokom etiri dana meunarodni sajmovi CroTOUR - sajam turizma, InGa- sajam hrane, pia i gastronomskih inovacija, VINOVITA - sajam vinai opreme za vinarstvo i vinogradarstvo, kao i HOTEL&GASTROTEH -sajam hotelsko-ugostiteljske opreme okupie pod istim krovom brojneposlovne ljude iz podruja turizma, hrane, pia i ugostiteljstva.Sajmovi se odravaju pod visokim pokroviteljstvom Ministarstva turizmaRepublike Hrvatske i Ministarstva poljoprivrede Republike Hrvatske.Izlagaki deo bie propraen bogatim i raznolikim strunim programom uformi seminara, radionica i strunih predavanja, a nee izostati ni brojneatrakcije za posetioce poput takmienja kuvara, barista, barmena, koktel

majstora i degustacija prehrambenih proizvoda i vina.I ove godine e na sajmu biti prezentovane 'last minute' ponude agenc ijai hotelijera, turistika berza domaih i stranih turistikih radnika, kao isavetovanja za investitore i preduzetnike u turizmu, a birae se i najboljihrvatski vinar 2012. godine.

Uesnicima e biti omo-guena direktna proda-ja autohtonih proizvo-da, zdrave i eko hrane,a pored kupovine popovoljnim cenama i-roka publika e biti u pri-lici da degustira brojneprehrambene proizvo-de kao to su kolai,pruta, sir, med, kafai ostali delikatesi, kaoi da proba razne vrstekvalitetnih i vrhunskih

vina i likera.Za sve dodatne

informacije kliknite na:www.zv.hr

NE PROPUSTITE

pr


8/65

info


PORTAL KOJI RADI ZA UGOSTITELJEUgostiteljstvo.com - specijalizovani internet portal, nastao iz potrebe da se na jednommestu objedine sve korisne informacije, trudi se da isprati sva aktuelna deavanja ikonstantno prikuplja informacije koje mogu koristiti ugostiteljima. Uz to, ukoliko vamse pokvari rashladna vitrina, zatrebaju vam suncobrani, ae, tanjiri, novo ozvue -nje, odreena hrana ili pie, na portalu ete pronai vie korisnih kontakata za sveto vam treba. Putem vesti i zanimljivih priloga ste u prilici da uvek budete u toku sadeavanjima u zemlji i regionu. Ukoliko ste otvorili novi objekat ili ponudili neki noviproizvod na tritu, moete poslati kratko obavetenje i prilog o tome bie objavljenu najkraem moguem roku.

pr

poslovanje

TDr e plaSiraTi noVe proiZVoDeTDR je u proloj godini u Srbiji prodao okomilijardu i po komada cigareta i zadraotrino uee vee od 8%. Ronhill je naj-prodavaniji brend cigareta u jugoistonojEvropi, a vie od 1,5 miliona punoletnih

puaa u regionu su potroai TDR-ovihproizvoda, saopteno je iz te kompanije.S obzirom na rastuu ekonomsku krizu iinjenicu da je ukupno trite cigareta uSrbiji prole godine palo za vie od 12%,moemo biti zadovoljni naim poslovnimrezultatima. Zadrali smo stabilno trinouee i nastavili sa irenjem poslova-nja. Akcizno optereenje cigareta, koje

je u samo 2 godine poraslo za ak 47%,znatno utie na trite duvanskih proizvo-da i poslovanje TDR-a u Srbiji. Nautrbsopstvenih prihoda, a uvaavajui krizneuslove i pad kupovne moi potroaa, cene naih proizvoda u 2011. smo minimalnokorigovali, izjavio je predsednik Uprave TDR-a Davor Tomakovi. Srbija i dalje imaznaajno nie poresko optereenje od EU direktiva, tako da se oekuje dalji rast akcizai cena cigareta u toku godine i poetkom sledee. TDR je na srpskom tritu prisutan

sa 26 proizvoda. U 2012, kompanija nastavlja sa plasiranjem novih proizvoda u Srbiji,saopteno je iz TDR-a.

oSnoVana grupacija proiZVoaa rakijeU Privrednoj komori Beograda 13. marta osnovana je Grupacija proizvoaa rakije, saciljem da ovo pie postane nacionalni srpski brend po kome e naa zemlja biti pre-poznatljiva u svetu. lanovi grupacije iskljuivo se bave proizvodnjom prirodne vonerakije na tradicionalan nain, u ogranienim serijama, sa karakteristinim organolep -tikim osobinama. Oni istiu da takva rakija, kada se upakuje u odgovarajuu ambala -u, postaje ekskluzivan proizvod. Ostali ciljevi novoosnovane grupacije su zastupanjeinteresa lanova kod nadlenih organa i institucija, kao i njihovo povezivanje sa drav -nim i gradskim institucijama i organima i nauno-obrazovnim ustanovama radi razmeneiskustava, meusobne saradnje i pomoi.

japanci Hoe apaTinSkuPIVARU I TREBJESUEngleski fond CVC Capital Partners eli da proda pivarekoje poseduje u devet zemalja istone i centralne Evrope,meu kojima su i Apatinska pivara i nikika Trebjesa, ameu najozbiljnijim kupcima su japanske pivske kompa -nije Asahi i Suntori. Japanske kompanije najozbiljniji sukupci ovdanjih pivara koje je CVC pre dve i po godinekupio od pivarskog giganta AB Inbeva, koji e sada imatipravo pree kupovine. Asahi je proizvoa Asahi SuperDry piva, najprodavanijeg u Azijsko-pacikom regionu,i ima plan da proizvodnju u inostranstvu povea za 20-30%. Njihov rival za evropske pivare Suntori u potrazi jeza dinaminim tritima van svog matinog, koje je veo -ma konkurentno.

STABILAN RAST''U prethodnoj godini, kompanija Carlsberg Srbija jeuspeno lansirala nekoliko novih brendova i ekstenzija,pokazujui strateko opredeljenje ka inovacijama. To jeosnovni razlog stabilnog rasta kompanije u 2011, uprkospadu prodaje na srpskom tritu piva od 8%", izjavio je

Ralph Zigerlig, koji je imenovan za generalnog direktoraCarlsberg Srbija grupe u januaru 2012. Novi generalnidirektor saoptio je i da je srpski ogranak Carlsberganajuspeniji u regionu, ostavljajui iza sebe Hrvatsku,Grku i Bugarsku. Na kraju prethodne godine, udeokompanije Carlsberg na srpskom tritu porastao je na26,6%. U poreenju sa 24,9% trinog uea u 2010,kompanija je ostvarila rast od 1,7 procentnih poena, dok

je godinji obim proizvodnje dostigao nivo iz 2010. Odpoetka poslovanja u Srbiji 2003, pivara je investiralaoko 165 miliona evra, uglavnom u proirenje proizvodnihi logistikih kapaciteta, kao i u razvoj novih brendova ikanala distribucije. Od ukupnog iznosa, oko 7 milionaevra uloeno je u 2011. Kompanija je uvela potpuno novekategorije, kao to je Lav Twist, novo osveavajue rad-ler pivo sa ukusom limuna. Trite se takoe pokazalovrlo otvorenim za cider kategoriju, pa je nakon uspehaSomersbyja sa ukusom jabuke sledilo i lansiranje togpia sa ukusom kruke. Ljubitelji piva u Srbiji mogu odkompanije Carlsberg da oekuju jo novina u ovoj godini,rekao je Ralph Zigerlig.

METRO OBJEKTI U SRBIJI DOBILI IFSMetro C&C u Srbiji uspeno je sertikovao svih sedam veleprodajnih objekata po IFSCash&Carry standardu, koji predstavlja najvii svetski standard za kvalitet i bezbednosthrane priznat od Globalne inicijative za bezbednost hrane (GFSI). Sertikati su dodeljeninakon provere koja je obavljena poetkom decembra 2011. Sertikacijom prema IFS stan -dardu Metro Srbija osigurava kvalitet i bezbednost hrane kroz celokupan lanac proizvod-nje, skladitenja i prodaje. Proces sertikacije ukljuuje i domae dobavljae, koji svojeproizvode plasiraju kroz program Metro robnih marki. Od 81 dobavljaa koji uestvuje uprogramu Metro robnih marki, 62 su ve uspeno sertikovala svoje proizvodne pogonepo IFS, BRC ili FSSC 22000 standardu, a oekuje se da e preostali taj proces okonatido kraja ove godine.

SUBVENCIJE ZA PROJEKTE RAZVOJA TURIZMAMinistarstvo ekonomije i regionalnog razvoja raspisalo je konkurs za dodelu subvencija idotacija za projekte razvoja turizma u ovoj godini. Predvieni projekti obuhvataju promo -

ciju Srbije kao turistike destinacije, promociju i unapreenje kvaliteta turistikog mesta iregiona, kao i receptivno-turistike ponude. Sredstva mogu da se koriste i za razvoj javnihzabavno-rekreativnih sadraja, obrazovanje u oblasti turizma, izradu planske i projektne do-kumentacije, izgradnju pristupnih saobraajnica, ureenje graevinskog zemljita i zemljitanamenjenog optoj rekreaciji. Subvencije e se davati i za izgradnju turistike infarstrukture ipostavljanje turistike signalizacije, rekonstrukciju i izgradnju objekata od posebnog znaajaza razvoj turizma. Zahtevi za subvencije u nansiranju promotivnih aktivnosti i unapreenjapodnose se Ministarstvu ekonomije do 30. marta, a uee subvencija ne moe biti vee od50% ukupne vrednosti projekta. Rang lista e biti objavljena u roku od 30 dana.

BRENDIRANJE BANJA BALKANAUdruenje banja Srbije, kao lan ESPA, promovie radna uvoenju standarda u pruanju banjskih usluga, usaradnji sa slinim asocijacijama u Evropi. Na Drugomsamitu balkanskih banja koji e biti odran 4-7. oktobraove godine u Izmiru, Turska, uz nae udruenje ue-stvovae i udruenja iz Maarske, Hrvatske, Rumunijei BiH, a najvaniji zadatak bie denisanje specinostikoje podruje Balkana izdvajaju iz turistikog miljea za-padne Evrope, a koje mogu biti sastavni deo budueg

turistikog brenda - banje Balkana. U tom pravcu kretaose i okrugli sto na temu 'Regionalna saradnja udruenjabanja Balkana' koji je na Sajmu turizma u Beogradu or-ganizovalo Udruenje banja Srbije. Ovo udruenje edenisanje specinosti Srbije zapoeti na IV kongresubanja Srbije sa meunarodnim ueem, 15. i 16. majau Vrnjakoj Banji. Formiranje Balkanske asocijacije banjaoekuje se na Treem samitu, koji e biti odran 2013.godine u Srbiji.

Ministarstvo zdravlja planira da dokraja 2012. godine puenje zabrani

na svim javnim mestima ukljuu-

jui i ugost iteljske objekte, to po-drazumeva izmene i dopune Zako-na o zatiti stanovnitva od izlo-

enosti duvanskom dimu. Takoe,bie uvedena i slikovna upozorenjana paklicama koja e podrazume-vati fotografije obolel ih plua od

kancera, puake noge, simbolineimpotencije, dece i trudnica koje

su izloene duvanskom dimu.


9/65

info


manifestacije

FOODREX 2012.Meunarodni sajam hrane i pia Foodrex odran je po prvi put na Beograd -skom sajmu od 9. do 12. februara, u organizaciji kompanije Duke&Peterson.Na izlobenoj povrini od 2.700m predstavljeno je vie od 70 srpskihi inostranih prehrambenih kompanija, sa vie od 250 brendova gotovihproizvoda iz najrazliitijih robnih grupa. Pored predstavljanja domaoj

publici, glavni akcenat je bio na prezentovanju srpske prehrambeneindustrije kupcima iz inostranstva - predstavnicima trgovinskih lanaca,distributera, uvoznika, institucija i dravnih delegacija.

MIKSER DESIGN FOODOrganizacija Mikser, kulturna plat-forma posveena razvoju kreativneindustrije, prvi put u regionu pokre-nula je Mikser Design Food, jedin-stveni dogaaj koji spaja dizajn ihranu. Prvi Mikser Design Food odr-an je 24. marta u Mikserovoj kui uKaraorevoj ulici 46 u Beogradu.U svetskim dizajnerskim krugovima,hrana polako postaje nova teritorija istraivanja i ne ograniava se samo

na dizajn pakovanja, ve tretira hranu kao novi materijal. Od velikih diza-

jnerskih sajmova, preko vodeih svetsk ih dizajnerskih kola, pojavljujuse radovi u vezi sa hranom, a organizacije koje obino okupljaju gastro-nomske profesionalce poinju da se bave i njenim dizajnom, kulturolo-kim aspektima, hranom kao doivljajem ili umetnikim performansom.MDF je okupio 40 izlagaa iz industrije hrane i vina. Posetioci su moglida nau dizajnirano posue, egzotine vrste soli, maslinovog ulja i daprate ive demonstracije kole kuvanja Il Primo. U glavnom programuuestvovali su i neki od najboljih srpskih kuvara, Aleksandar Vanka izrestorana Holesterol i Bane Zaki iz restorana Zak iz Novog Sada, aIgor Lukovi iz asopisa Wine&Fine je odrao radionicu vina pod nazi-vom Srpske vinske prie i predstavio najbolje srpske vinarije. SledeiMikser Design Food je planiran za 28. april 2012.

7. FESTIVAL VINA VINOFEST

U Vrcu je 23. i 24. marta odran 7. festival vina Vinofest. Pored redovnihizlagaa iz nae zemlje, veliko interesovanje za ovaj festival pokazali su ivinari iz Maarske, Rumunije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije i BiH. Ovegodine, Veliku zlatnu nagradu dobilo je vino Chardonnay proizvoaa Adiiz ortanovaca, dok je Srebrna nagrada pripala vinariji Pavlovi iz Vrca zavino Sauvignon. Adii su dobili i zlatnu medalju za Rose vino.

SAJMOVI TURIZMA U BERLINU I MOSKVINa sajmu turizma u Berlinu ITB, odranom od 7. do 11. marta, predstav-ljena je turistika ponuda Srbije sa posebnim naglaskom na gastronomiju,festivale, prirodu, Dunav, aktivan odmor, seoski turizam, kampove, putevekulture, rimskih careva i vina, 'city break' odmore i programe za mlade.Na zajednikom izlobenom prostoru, pored Turistike organizacije Srbije(TOS), nastupile su i turistike organizacije gradova, turistike agencije,hoteli... Prikazan je promotivni lm 'Soulfood Serbia' i predstavljena gastro-nomska ponuda nae zemlje. TOS je predstavio ponudu Srbije i na Sajmuturizma u Moskvi (MITT), od 21. do 24. marta, na kome je uestvovalo vieod 4.000 kompanija.

BIG SNOW FESTIVALNajvei zimski muziki festival u jugoistonoj Evropi, Big Snow, odran jeod 19. do 25. marta na Kopaoniku. U okviru muzikog programa festivalanastupilo je vie od 100 svetskih, regionalnih i domaih izvoaa na 10-akbina. Festival je podrala kompanija Carlsberg, sa brendom Tuborg.

SEOUL FOOD&HOTEL 2012Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) pozvala jedomae proizvoae hrane i pia da se prijave za uee na nacionalnomtandu Srbije na sajmu Seoul Food&Hotel 2012, koji e se odrati u majuove godine u Seulu. Ovo je jedan od najpoznatijih sajmova hrane u Aziji. Naizlobenom prostoru od 54.000m se godinje predstavi vie od 1.000 izlaga-a iz 44 zemlje, a sajam obie vie od 45.000 strunih posetilaca. Izlobeniprogram predstavlja skup svih poljoprivrednih proizvoda, morskih plodovai mesa, mlenih proizvoda, sastojaka hrane i aditiva, kafe i ajeva, zdrave iorganske hrane, tradicionalne hrane, pekarskih proizvoda, vina, alkoholnihi bezalkoholnih pia, opreme za hotele i restorane, franiza i slino.

FESTIVAL MEDITERANEOProleni festival vina, gastronomije i vinskog turizma Mediteraneo bieodran u paviljonu 'Cvijeta Zuzori' na Kalemegdanu, 5. i 6. maja. Nafestivalu e biti odran niz predavanja o znaaju i ulozi mediteranskeishrane i pravilnom konzumiranju vina. Posetioci e moi da isprobajutrajne delikatese, sireve, masline i jela i da uivaju u degustaciji kvalitetnihvina. Oekuje se vie od 70 izlagaa, a predavanja e obuhvatiti vie od60 tema u vezi sa vinom, gastronomijom i vinskim turizmom. Organizator

je Stil dizajn grupa iz Beograda.

SVETSKI KONGRES VITEZOVA VINA

Svetski kongres udruenja vinskih vitezova, 47. po redu, bie odran u Srbijiod 31. maja do 6. juna. Na kongresu, iji je organizator udruenje Evropskivinski vitezovi 'Sveti Georgije' iz Novog Sada, uestvovae vie od 150 vi-nara iz celog sveta. "Otvaranje Kongresa je zakazano za 31. maj u NovomSadu, gde e uesnici provesti dva naredna dana. Kongres se zatim seli uBeograd gde e 3. juna u Sveanoj sali Beogradskog univerziteta biti odr-ano predavanje o vinima u Srbiji", kazao je Aleksandar Koji, predsednikudruenja. Srbija je prva zemlja u jugoistonoj Evropi koja je dobila prilikuda organizuje Svetski kongres udruenja vinskih vitezova.

METUBESme. turistika berza isajam turizma i HoRo-Ca opremeBudva, Crna Gora19-21. april

NETM 2012 - 2. novoevropsko turistikotriteprofesionalci u turizmuLjubljana, Slovenija25-27. april

SKUP HOSTELLING INTERNATIONALAFerijalni i hostelski savez Srbije, lan Ho -stelling Internationala - Meunarodne fede-racije omladinskih hostela, prisustvovao je uBudimpeti godinjem skupu ove asocijacijeza centralnu i istonu Evropu. Pored Srbije, naskupu su uestvovali i predstavnici omladin-

skih hostelskih asocijacija Maarske, eke,Slovake, Litvanije, Rusije, Rumunije, Albanije,Makedonije, Hrvatske i Slovenije.

Hotelympia, jednaod najveih godinjih

meunarodnih izlobihotelijera i restorate-ra, odrana je od 26.februara do 1. marta

u Velikoj Britaniji.

POLJOPRIVREDNI SAJAM OD 12. DO 18. MAJAMeunarodni poljoprivredni sa-

jam u Novom Sadu bie odranod 12. do 18. maja, a zemlja par-tner bie Austrija. Predstavljanjeprehrambene industrije, organ-ske proizvodnje, poljoprivrednemehanizacije, kao i Nacionalnaizloba stoke bie okosnica 79.poljoprivrednog sajma. Komisijaza ocenjivanje kvaliteta Novosad-

skog sajma vrednovae proizvodeu 29 robnih grupa.

38. sajam hrane u Budvi, naj-znaajnija manifestacija u oblasti

prehrambene i prateih industrijau Crnoj Gori, odran je od 20.do 24. marta, a zemlja partnerbila je Srbija. Sajam je okupio

brojne izlagae iz Crne Gore i re-giona, a posetiocima se predsta-

vilo 30-ak preduzea iz Srbije izoblasti prehrambene industrije.

a Fd Tme.sajam tehno-logija hrane i piaKeln, Nemaka27-30. mart

Dani turizma

2012.me. sajam turiz-ma, ugostiteljstvai turistika berzaSarajevo, BiH28-31. mart

L.O.B.I.- Labora-tory of beverageindustryprva edukativ-na konferencija ovinimaZagreb, Hrvatska

30/31. mart i 1. april6. hrvatsko prven-stvo baristaOpatija, Hrvatska31. mart i 1. april

Tekst: Nina Babi,Foto: Vinja Jovanovi

EXIT FESTIVAL 12-15. JULOvogodinji, 13. po redu, Exit festivalbie odran na Petrovaradinskoj tvraviu Novom Sadu od 12. do 15. jula. Ue-e su za sada potvrdili GunsnRoses,

New Order, Richie Hawtin, Gossip,Wolfmother, Laurent Garnier Vieod 500 bendova svirae na 20 bina na festivalu. U organizaciji Exita ue-stvovae hiljadu volontera iz vie od 50 zemalja. Exit Village e biti otvorenod 9. jula. Prva tura od 6.000 promotivnih ulaznica rasprodata je ve udecembru. U toku je drugi krug promotivnih cena etvorodnevne ulazniceod 6.990 dinara, a redovna cena bie 10.990 dinara.

najave


10/65

info


HRB EXPERT I NA PORTALU NOVINARNICAIzdanja novog magazina HRB expert, Crier Media grupe, od sada e moi da seitaju i putem internet portala www.novinarnica.net. Saradnjom sa portalom No -vinarnica, na kome se nalazi sva dnevna tampa, kao i razni nedeljnici, asopisiiz Srbije i regiona, eleli smo da unapredimo odnos prema naim itaocima i daim omoguimo da itaju na asopis bilo kad i bilo gde, tako to e putem kratkeprocedure, otvaranja naloga biti u mogunosti ne samo da itaju ve i da uvajui prave sopstvenu arhivu interesantnih tekstova na internet stranici Novinarnice.Novinarnica predstavlja prodaju ili besplatno i tanje novina u elektronskom formatu,u zavisnosti od vrste izdanja, zadravajui isti izgled, kao i sadraj.

nagrade

info partneripr

'ZlaTno TuriSTiko Srce'Sacen International - meunarodni centar za razvojturizma i ugostiteljstva, proglasio je dobitnike prizna-nja 'Zlatno turistiko srce jugoistone Evrope 2011',koje se dodeljuje u sklopu tradicionalne akcije 'Biramonajuspenije u turizmu jugoistone Evrope'. Ovogo-dinji laureati su: Beograd - najbolje turistiko mesto;

Turska - najbolja turistika destinacija; ZTC BanjaVruica,Tesli, BiH - ampion zdrastvenog turizma;MK Mountain Resort, Kopaonik - ampion zimskogturizma; Ohrid, Makedonija - ampion kulturnog tu-rizma; Opatija, Hrvatska - 'Zlatna aa gostoljublja',Univerzitet Singidunum, Fakultet za turistiki i hotel -ski menament, Beograd Srbija - institucija godineu nauci i obrazovanju; dr Ostoja Barain, Turistikaorganizacija grada Banja Luke, BiH - turistika li -nost godine i Lazar atovi, restoran atovia Mli-ni, Morinj, Crna Gora - ugostiteljska linost godine.Sveana dodela priznanja bie odrana 25. aprila uHotelu Continental Beograd.

NAGRADA BLOOMBERG TV-AZA SQUARE NINEBeogradski hotel Square Nine dobio je nagradu kao'Najbolji internacionalni hotel', koju dodeljuje Bloom-berg televizija, u kategoriji 'Najbolja arhitektutra hote -la'. Prethodno, Square Nine je ve dobio nagrade odamerikih asopisa Wallpapers i Forbes. Beogradskihotel koji je prve goste primio poetkom 2011, imaodnos osoblja prema broju soba od dva prema jedan,po emu je na primer poznat meunarodni hotelskilanac Four Season, dok su usluga batlera i vonja odaerodroma do hotela u automobilu Mercedes vianodostupni na zahtev. Square Nine je delo poznatogbrazilskog arhitekte Isaja Vinfelda, a raspolae sa 45soba i apartmana, restoranom i barom, kao i tnescentrom i bazenom.

SAJAM TURIZMA34. meunarodni sajam turizma odran je pod sloganom 'Put oko sveta za etiri dana', od 23.do 26. februara u halama Beogradskog sajma. Na njemu se predstavilo oko 900 izlagaa iz46 zemalja, domaih i inostranih turoperatera. Dodeljene su i tradicionalne nagrade. Turistikaorganizacija regiona zapadna Srbija najbolja je u kategoriji regionalnih organizacija, dok je ukategoriji nacionalnih najbolja Hrvatska turistika zajednica. U kategoriji 'Zdravstveni turizamsa prateim programima' nagradu je dobila Specijalna bolnica Merkur u Vrnjakoj Banji. HotelAstorija osvojio je nagradu u kategoriji 'Hotelijerstvo', a Zornia kua iz Srbije ponela je nagraduu kategoriji 'Etno i eko turizam'. U kategoriji 'Hotelska oprema' nagradu je osvojio Cool CoffeeBar. Kad je re o domaoj destinaciji, nagradu je osvojila Turistika organizacija aka. U ka-tegoriji 'Najbolji turoperater - turistika agencija' pobedu je odneo Kon Tiki Travel.

nagraen lorenco

I KAKALAMBARestoran Lo-renco i Kaka-lamba osvojioje 37. internaci-onalnu nagra-du za turisti-ku, hotelsku iketering indu-striju za 2012.godinu, za izuzetna dostignua u poslovanju, presti,inovacije i posveenost. Nagradu je vlasnici restora-na Sanji orevi dodelio predsednik Trade LeadersCluba Arsenio Pardo Rodriguez, 19. januara 2012. uMadridu. Ceremoniji su prisustvovali zvaninici panijeiz domena turistike industrije, ambasadori i lanovi

diplomatskog kora. Osim ove nagrade, restoran Lo-renco i Kakalamba dobio je i Zlatnu medalju za izuzet-nost u poslovanju koju svake godine dodeljuje TradeLeaders Club za izvanredna dostignua u turistikom,hotelskom i restoranskom sektoru.

'IZAZOVI UKUSA' Na manifestaci-ji 'Izazovi uku-sa' odranoj 22. februara na Novosadskomsajmu, komisija za ocenjivanje kvaliteta vinai jakih alkoholnih pia dodelila je prestinapriznanja najuspenijim kompanijama, udru-enjima i pojedincima povodom ocenjivanjakvaliteta vina i jakih alkoholnih pia. U ka-tegoriji jakih alkoholnih pia zanatskog tipaproizvodnje Veliki ampionski pehar uruenje predstavnicima Udruenja proizvoaa ra-kije 'Srpska rakija', Beograd - za organizovan

nastup za visok kvalitet i irok asortiman vo-nih rakija i BMB Delta, Gradika, RepublikaSrpska - za vrhunski kvalitet i irok asortimanprirodnih rakija. Srebrnim peharom je nagra-en Zenit u upriji, a Peharom Novosadskogsajma Podrum Luki, Babaji, Ljig.Za najbolja vina zanatskog tipa proizvodnjeVelikim ampionskim peharima nagraeni su,u organizovanom nastupu Vivis (Udruenjevinogradara i vinara Srbije) i pojedinanoRadivoje Asanovi iz Podgorice. Srebrnimampionskim peharom nagraena su Vina

Dornberg, Slovenija i Vinarija ivanovi,Sremski Karlovci. U istoj robnoj grupi, Peha-rom Novosadskog sajma nagraen je BoidarV. ofranac, Rvai, Cetinje. Za organizovannastup u robnoj grupi jakih alkoholnih pia ivina zanatskog tipa proizvodnje Velikim am-pionskim peharom nagraeno je Nacionalnoudruenje vinara i vinogradara Crne Gore, aPeharom Novosadskog sajma Vinarija Vuki-evi - Beri, Podgorica.Za prikazan visok kvalitet irokog asortima-na ocenjenih vina, u robnoj grupi vina indu-

strijskog tipa proizvodnje Veliki ampionskipehar pripao je kompaniji 13. jul - Plantae,Podgorica.Nectar vone rakije osvojile su tri medaljeza kvalitet. Nectar Dunjevaa proglaena jeza ampiona kvaliteta u grupi vonih rakijaod dunje, dok je Nectar Kajsijevaa osvojilazlatnu medalju, a srebrna medalja za kvalitetpripala je Nectar Jabukovai.Komisije za ocenjivanje kvaliteta vina i jakihalkoholnih pia ocenjivale su 264 uzorka koje

je prijavilo 120 uesnika.

BEOWINE SAJAM3. BeoWine Fairodran je na Be-

ogradskom sajmu od 23. do 26. februara,paralelno sa 34. meunarodnim sajmomturizma i 8. sajmom hotelsko-ugostiteljskeopreme. Na Sajmu vina okupilo se oko 120izlagaa iz zemlje i inostranstva, predstav-

ljeno je oko 300 vinskih etiketa, kao i opremaza vinske podrume, vinoteke, vinarije i kuevina. Na sajmu su se predstavili proizvoaii distributeri vina iz Srbije, Crne Gore, Grke,Slovenije, Bugarske, Hrvatske, Austrije, Ma-kedonije i mnogih drugih zemalja.U okviru ovogodinjeg sajma vina odra -no je i Meunarodno takmienje u kvalitetuvina, koje su organizovali Beogradski sajam iudruenje Srpsko vino. Za ampionska vina2012. proglaeni su Dichardonnay barrique,suvo 2010. - Di Bonis Winery, Pali i DiVranac2009. - D iBonis Winery, Subotica. Dobitnicizlatnih medalja 2012. su: Rubin, Kruevacza Chardonnay, suvo 2009; 13. jul Planta-e, Podgorica za Crnogorski chardonnay,barrique, suvo 2009, Medun 2008. i Vranacreserve 2005; Agrokor vina - Iloki podru-mi za Principovac graevina, suvo 2010;

Agrokor vina - vinarija Belje za Goldberg ca-bernet sauvignon 2007; Astra ITB, Beogradza Semper Bene cabernet sauvignon 2008;Di Bonis Winery, Pali za Disauvignon, suvo2010; DiBonis Winery, Subotica za Di Mer-lot 2008, DiCabernet 2007. i Dishiraz cuvee2007; Woodex, Vranje, Radoviko Strumica

za Grozd cabernet sauvignon 2010. i Tais,hamburg muskat 2009; Erdutski vinogra-di, Hrvatska za Traminac mirisni, polusuvo2009; Kmetijska zadruga Metlika, Slovenijaza Kolednik, laki rizling - ledeno vino, slat-ko 2009. i Kolednik, rumeni mukat - suhijagodni izbor, slatko 2006; OPG Duica Siber,Erdut za Cabernet sauvignon 2007; PodrumVitis vino Jelenkovi, Negotin za Raskovnikreserve barrique 2008; Vinarija Antunovi,Hrvatska za Graevinu, suvo vino 2010; Vi -narija Jovi, Knjaevac za Vranac Potrkanj-ski 2007; Vinarija Kovaevi, Irig za Aurelius2005, Bermet crveni 2010, Chardonay, suvo2011. i Sauvignon blanc, suvo 2006; Vinovi-ta, Beograd za Victor special edition 2007. iVinum, Novi Sad za Sauvignon blanc, suvo2010. Takoe, dodeljene su srebrne i bron-zane medalje.


11/65

info


OTVARANJE SVETOG STEFANA U MAJUGrad-hotel Sveti Stefan bie potpu-no spreman za ovogodinju turistikusezonu, a poetkom maja otvorie ka-pije prvim gostima, kazao je ministarodrivog razvoja i turizma Crne Gore

Predrag Sekuli. Rekonstrukcija je utoku i ove aktivnosti su pitanje odno-sa izmeu grad-hotela, odnosno inve-stitora sa jedne i Amana koji upravljahotelom sa druge strane, koji bi trebalo da proveri da li je sve ono to jeuraeno u skladu sa standardima Amana. Smatram da bi Sveti Stefantrebalo da bude potpuno spreman za ovu sezonu i da svoje kapije otvori1. maja, a sve zavisi od toga koliko e biti aurni oni koji izvode radove,kazao je Sekuli.

BUTIK HOTEL ZIYAPrvi luksuzni butik hotel Ziya otvoren je u Podgorici. Namenjen je izbirljivoj poslovnoj idiplomatskoj klijenteli. Turistika ponuda Podgorice e biti znaajno upotpunjena. Ra-dovi na ovom objektu su trajali dve godine, a investicija je premaila osam miliona evra,rekao je Veselin Pejovi, direktor ovog hotela. Gostima hotela na raspolaganju je 28

smetajnih jedinica, konferencijska sala, wellness centar, restoran bar, terasa i parking.Hotel zapoljava 40 radnika i posluje u sastavu preduzea Uniprom iz Nikia.

GRADI SE LUKSUZNI HOTEL U TIVTUCrnogorski premijer Igor Luki i kanadski biznismen Piter Mank poloili su 20. januarakamen temeljac za izgradnju luksuznog hotela u marini Porto Montenegro u Tivtu. Hotele imati pet zvezdica, jahting klub i spa centar. Planirano je i da se kapacitet marine satrenutnih 185 povea na 370 vezova. Vrednost svih najavljenih radova je oko 100 milionaevra. Tivatska marina Porto Montenegro izgraena je u krugu nekadanjeg tivatskog bro-dogradilita Arsenal.

norVeanin poBeDnikNorveki kuvar Erjan Johansen pobedio je na Evrop-skom kulinarskom takmienju u Briselu i osvojio ZlatnogBokisa Evrope 2012. godine. Takmienje je trajalo dvadana, a na njemu je uestvovalo 20 kuvara iz cele Evro -pe. Nordijske zemlje su osvojile i drugu i treu nagradu:vedski kuvar Adam Dalberg je dobio srebrnu, a njegovdanski kolega Jepe Foldager bronzanu medalju, ime jeponovljen scenario sa svetskog nala takmienja u Lionu.Nagrada Zlatni Bokis Evrope dobila je ime po kuvaru i

osnivau ovog takmienja Polu Bokisu. Pobednik dobijai novanu nagradu od 12.000 evra i otvara mu se put zasvetsko takmienje kuvara koje e se odrati 29. i 30.

januara idue godine u Lionu.

NAJBOLJI BAROVI NA SVETUitaoci sajta Lonely Planet izabrali su najbolje barove nasvetu. Prvi na listi je A38, bar koji se nalazi na starom ukra-jinskom teretnjaku usidrenom na Dunavu od 2004. Drugije De Witte Aap u Roterdamu. Trei najbolj i bar je Szim-pla Kert u Budimpeti, koji je nastao u naputenoj zgradiusred grada. Slede Sage Restaurant u Berlinu smeten

u staroj ciglani, Chambre Neuf u francuskom Chamonixu,Caz Reitops Dirty Secret u Melburnu, Umami Bar u Bo-stonu, Hoppe u Amsterdamu, Absolut Icebar u Stokholmui Palate Palette u Kuala Lumpuru.

SAJAM HORECA&RETAIL TECHSajam profesionalaca HoReCa&Retail Tech odran je uMinsku, Belorusija, od 20. do 23. marta. Sajam su inileizlobe: Hoteli, restorani, kafei, Pivo, vino, napici i aj,kafa. Profesionalci u oblasti proizvodnje prehrambenihproizvoda i napitaka, trgovine, opremanja, nametaja,tekstila i pratee infrastrukture, koji rade u segmentuHoReCa i Retail, imali su priliku da se predstave i ponu-de proizvode i usluge beloruskom tritu lanaca hotela,restorana i prodavnica.

meunaroDni Sajam SlaTkiaSajam slatkia i keksa odran je po 42. put, od 29. januara do 1. februara 2012. u Kelnu.Na 110.000m izlobenog prostora predstavljene su brojne inovacije u ukusu, sastojcima,obliku i pakovanju poslastica. Sajam je ugostio oko 1.412 izlagaa iz 65 zemalja. Izloeniasortiman bio je prevashodno orijentisan na potroake kategorije poput okolade, eernih

poslastica, proizvoda od peciva, grickalice i sladolede. okolada je bila apsolutna zvezdasajma. Uz standardne kocke i tangle, ljubitelji ove poslastice mogli su da je probaju i sagospinim biljem, aloe verom, divljim kupusom ili argarepom. Nastavljen je i trend zai-njavanja okoladnih proizvoda cimetom, ljutom paprikom i slinim zainima. Lenik je idalje najpopularnije punjenje za okoladu i nalazi se u portfolijima nekoliko kompanija za2012. godinu u razliitim oblicima, poput preprenog ili table lenika prelivene okoladom.Na sajmu slatkia u Kelnu predstavilo se i jedno preduzee iz Srbije - kompanija KozmetikPlus iz Nia.

prVi FeSTiVal okolaDeU ZAGREBUOd 10. do 14. februara 2012. u Zagrebu je odran prviregionalni festival okolade Zagreb Chocofest, gde jesvoja okoladna umea predstavilo 20-ak izlagaa izHrvatske, Slovenije, BiH, Srbije, ali i iz Rusije i Turske.Direktor festivala Sanja Banevi Medenica naglasila jekako je to bila prva prilika da domai vodei okoladari injihove kolege iz regiona predstave svoje originalne re-cepte, ukuse i umea. Osim predstavljanja proizvoda, ciljfestivala je bio i da se pokau najnoviji trendovi u obradii pripremi raznih proizvoda od okolade i s njom tradicio-nalno povezanih proizvoda od ampanjca i vina, do kafe,ruma i kozmetike.

MANIFESTACIJA PUTEVIMA VINANa etvrtoj regionalnoj manifestaciji Putevima vina koja

je ove godine odrana u dvorcu don Ivana Turia u Imot-skom, u organizaciji Udruenja Mediterra i Vinarije Gra-bovac, uestvovalo je 35 znaajnih vinara Hrvatske, ija

je vina ocenjivao regionalni iri iz Hrvatske, Srbije i CrneGore prema kriterijumu odnosa cene i kvaliteta odnosnoizvoznog potencijala vina. iri u Imotskom je za najboljavina izabrao Enjingijevu Graevinu kasna berba 2007.(belo vino do 7 evra), Traminac 2009. Ilokih podruma(belo vino iznad 7 evra), Korlat Cabernet Sauvignon 2008.(crno vino do 10 evra) i Plani Pharos Grand Cru 2006.(crno vino iznad 10 evra).

gloBalno TriTeenergeTSkiH piaGlobalna potronja energetskih pia porasla je za 14%u 2011, na 4,8 milijardi l itara, to je oko 1,5 milijardi litaravie u odnosu na 2007, prema poslednjem izvetaju kon-sultantske kue Zenith International. Prosean rast obimaprodaje tokom nekoliko proteklih godina iznosio je oko10% godinje, a vrednosno je prodaja rasla jo vie - 13%godinje, na 26,5 mi lijardi evra u 2011. Energetski 'otovi'(manja pakovanja) su se uzdigli sa 2 milijarde dolara u 2007.na vie od 4,7 milijardi u 2011. Zenith Market Intelligencedirektor Esther Renfrew je rekao: "Energetska pia ostajunajdinaminiji segment na tritu bezalkoholnih pia, sasnanim rastom u mnogim zemljama. Razlog treba traitiu tome to su istovremeno zabavna i funkcionalna". Topdeset zemalja po potronji energetskih pia, od 57 koliko

je bilo obuhvaeno analizom, su: SAD, Vijetnam, Kina,Britanija, Tajland, Meksiko, Australija, Nemaka, Poljskai Saudijska Arabija. Zenith predvia da e do 2016. glo -balno trite energetskih pia narasti za jo 35%, na 6,5milijardi litara.

Zlatne medaljeNa 17. meunarodnomocenjivanju vina i jakihalkoholnih pia, odranomod 28. do 29. februara u

sklopu sajma Gast u Splitu,vina Postup Donja Banda2008. i Plavac Mili 2008.osvojila su zlatne medalje ukategoriji Plavaca malih.

NOV IZGLED STARBUCKSAirom Evrope Starbucks e nastupiti sa novimidejnim projektom, koji sprovodi dizajn direktor Liz

Muler, a prvi objekat otvoren je u Amsterdamu.Starbucks se smestio u prostorije nekadanjegtrezora banke i predstavlja mesto odrivog dizajnaenterijera. Nametaj je napravljen od kombinacijerecikliranih i lokalnih materijala. Fascinantan plafonsastoji se od 1.876 komada pojedinano seenihdrvenih blokova, a zidovi su obloeni licitarskimkalupima, konstrukcijama bicikala i antikim ploicama. Oko 35 umetnika i zanatlija bilo jezadueno za kreativne radove na oko 400m rasporeenih u nekoliko nivoa.

iz regiona i sveta


12/65

poslovanje


P osao uslunog osoblja je teak jer imajumenadera koji ih moe otpustiti i go-sta koga moraju da zadovolje i koji jeverovatno zasluan za dobar deo njihove plate

kroz dobru uslugu. Oekivanja menadmentai gosta se znatno razlikuju (a ne bi trebalo!):gosti ele kvalitetnu uslugu, menadment eliveu potronju i promet. Gosti ele vie uslu-ge, menadment u pokuaju da sauva novacpoveava reone konobara do mere gde im jeumanjena lina panja. Tada nastupa albagostiju na uslugu.Postoji vie naina na koje ugostitelji mogu dautvrde koliko je gost zadovoljan nivoom pruene

usluge. Jedan od najee korienih metodasakupljanja informacija je kroz upitnik - knjigu

albi. Upitnik moe biti dostupan na stolu iliga moe doneti konobar prilikom serviranjaobroka. Rezultati do kojih ugostitelji dou krozove upitnike mogu im posluiti za razvijanjeadekvatne marketinke strategije.

Lista albi i pohvalaEvo kako se upitnik moe iskoristiti... Gostimase daje lista atributa i mole se da identifikujuone koji su njima vani. Na primer, odlunostkonobara da prue dobru uslugu, odgovara-

nje na pitanja o meniju i dostavljanje tanograuna, pruanje brze usluge, nain reavanjaalbi, preporuivanje odgovarajueg jela gostui slino. Koristei istu listu, gostima se postavlja

pitanje koliko su zadovoljni nainom na koji imrestoran sve to obezbeuje. Analizom dobijenih

podataka, dolazi se do liste najeih albi ipohvala na raun restorana.Najee albe su na:1. dostupnost par-kinga; 2. stanje u saobraaju i dostupnostobjekta saobraajnim tokovima; 3. kvalitet ikvantitet usluge; 4. cene pia, hrane i drugihusluga; 5. manjkanje pozitivnog stava zapo-

slenih; 6. kvalitet hrane i metode pripremanja;7. veliinu objekta; 8. radno vreme.Najee pohvale tiu se:1. kvaliteta uslu-ge; 2. kvaliteta hrane i naina pripreme; 3. po-zitivnog stava zaposlenih; 4. istoe objekta;5. privlanosti objekta; 6. veliine porcija; 7.izgleda zaposlenih; 8. k vantiteta usluge; 9.odziva na albe; 10. cena pia, hrane i do -datnih usluga.Rezultati se zatim sumiraju u matricu usluiva-nja. Ovo je bazian primer na osnovu koga sedonose odluke u vezi sa promenom usluge.

Najvie se ale na brzinuDrugi nain da se sazna ta gosti misle o usluzijeste verbalna komunikacija. Meutim, ovdetreba imati na umu da veina ljudi, ukoliko ima

blagu albu, nee rei nita prilikom poseterestoranu, ali se nee u njega ponovo vratiti.Menadment nema povratne informacije i sto-ga ne zna ta je izazvalo problem. Niti e imatipriliku da uje za pozitivna iskustva.

Jedna indirektna mera zadovoljstva gostaje - procenat ponavljajuih gostiju. Ali, kadase mere prodajne promene u analiziranom

ta ako netopoe naopako?Prilikom posete restoranu, gosti uporeuju ono to su

oekivali sa onim to su dobili. Jelo na tanjiru moe bitiveliko. Meutim, ukoliko gost porciju vidi kao krtu,ona je krta. Zadatak za restoran moe biti da promenipercepciju gosta radije nego da povea veliinu porcije.

Knjiga albiPrema Zakonu o ugostiteljskoj i

turistio deltnosti, ugostitelso-hoteliersi obeti duni su dode nigu lbi. Nu oerndleni orgn optinse uprei mora se nalaziti na mestu

oe e pristupno orisniciugostitelsih uslug. Obetne

o oenu nige lbi i o estugde se nlzi or se isti i ncenonici, odnosno elonici,o i n uno redu. U hotelioi nogo polu n zdoolstogostiu uslugo, slub zodnose s nou ri redononetirne gostiu (u pisno fori)o usluzi u hotelu, s posebnoolbo d du soe priedben osoble. Si oi podci, o i onizbeleeni u nizi pohl i lbi,plio se eidentiru i pouendentu d stene prusliu o osoblu u so tiu: d

zn n og oe d se osloni, oe z unpreene, s i trebie rditi, og ee ontrolisti,oe e potrebn oretinitrening i n og, n ru, ne t rebdugoronie runti.

mirko lonar

profesoru Visokoj hotelijerskoj koli

autor


13/65


vremenskom periodu (porast, opadanje), morase u obzir uzeti i to da li je u posmatranom pe-riodu bilo popusta u cenama menija.Najzad, mnoge kompanije koriste tajne gosteda ocene operacije anonimno. S obzirom nato da su zaposleni nesvesni identiteta gosta,izvetaj je pravi pokazatelj fizikog i uslunogaspekta obroka.albe na uslugu daleko premauju albe na

raun hrane ili atmosfere u ugostiteljskomobjektu. Kada je, u svrhu jednog istraivanja,od gostiju zatraeno da imenuju na ta se naj-vie ale na prvom neslavnom mestu nala se- brzina usluivanja od strane osoblja.

Reavanje albiJedan gost moe smatrati da mu je jelo pre-slano ili suvie zainjeno, a drugi opet da jenedovoljno peeno iako je naglasio prilikomporudbine da bude re. Kako e gost reago-vati na ono to smatra nepravdom, zavisi odsamog gosta. Neki e protestovati neujno,

bez reklamacije i albe. Neki e, meutim,reagovati otro, odmah dozvati konobara i nasvoj nain izneti reklamaciju, esto bezobzirnoi ljutito. Naravno, iako gost ima pravo da izrazinezadovoljstvo i da zahteva da dobije ugosti-teljsku uslugu kakvu je poruio, on nema pravoda vrea konobara. Ako se ovakva buna rekla-macija ipak dogodi, konobar i (ukoliko postoji)ef sale e prii takvom gostu, zamoliti ga daobjasni ta nije u redu i ponuditi mu zamenujela ili pia kojima nije zadovoljan. Ako gost toprihvati, treba odmah izvriti zamenu i doneti

onakvo jelo ili pie kakvo on eli, uz rei: Na-dam se da e vam se ovo dopasti.Ako gost odbije da primi novo jelo ili pie, pahoe ak i da plati iako donesenu konzuma-ciju nije ni koristio ve samo probao, ili samo

pogledao i ostavio, u takvom sluaju treba bitijo oprezniji. To je znak da gost ostaje i daljenezadovoljan i da radije eli da plati i odmahvas napusti. Bilo bi, meutim, pogreno pristatibez pogovora na takvu naplatu rauna. U tomsluaju recite: Mi ne elimo da platite, ako ni-ste zadovoljni, ali bismo vas zamolili da namkaete ta nije u redu da bismo to popravili.Pri tome, pokuajte da ga odobrovoljite i ipak

mu zamenite jelo ili pie. Ako gost ni na tak vavaa nastojanja ne pristaje, a njegovi prigovorina kvalitet usluge su opravdani, zahvalite muse, sa ponovnom napomenom da ne elite danaplatite raun ako nije bio zadovoljan uslu-gom. Time ete i takvim neumoljivim gostimadati do znanja da vam nije stalo, kako oni uljutnji imaju obiaj da kau, samo do toga daim uzmete novac. Va korektan gest e uticatina takve goste da drugaije misle o vama i ovaem objektu.

Problem ekanjaKada je u restoranu vie gostiju nego to jedostupnih stolova, javlja se ekanje i, narav-no, nezadovoljstvo raste. Kako da se uslunoosoblje nosi sa ovakvom situacijom? Evo nekihreenja: 1. Slobodno vreme se ini du-im od zauzetog:gostima moete pruitimenije na razgledanje dok ekaju na sto, mogu

na slobodan sto saekati u baru i slino. Predaja

menija im gosti stignu daje utisak da je usluga

obroka poela, a ekanje deluje krae nego to

je zaista; 2. to je vrednija usluga, lju-di e due ekati:u restoranu, reon bara

moe biti smeten kod dela za brzo jelo i laganiobrok. Oni koji ele da provedu manje vremenaekajui mogu biti smeteni odmah u baru,dok e oni koji ele obilniji obrok ekati sto urestoranskom delu. Takoe, samoposluivanjem

- na primer salate - menadment preusmeravaneke delove usluge sa zaposlenih na goste; 3.Neizvesnost ubija: ako gost rezervie stoza 19:30 asova, oekuje da e sto tada bitislobodan. On moe stii i 30 minuta ranije, alimu ekanje nee teko pasti. Meutim, veomae se unervoziti ako stigne na vreme i morada saeka 10-ak minuta due, jer njegov stonije spreman. A restoran moe imati goste koji

odugovlae sa odlaskom. Neki restorani bazbog toga ne koriste sistem rezervacija. Ipak,odsustvo rezervacije moe biti odbijajui faktorza mnoge goste, naroito ako due putuju dorestorana. Jo jedan problem se javlja kada seljudi koji su nainili rezervacije ne pojave, ali jesto sauvan za njih iako drugi ekaju. Prilikomuzimanja rezervacije, tek nekolicina restoranatrai broj kreditne kartice i naplauje manjusumu po osobi sa kartice. Ako se osobe kojesu izvrile rezervaciju ne pojave, naplaenumanju sumu zadrava restoran.

Reavanje pritubi u hoteluPonekad se deava da u hotelu, usled kvararadijatora u sobi, gost ostane bez grejanja.Ili, da dobije sobu sa kupatilom u kome je tubio neispravan, pa nije mogao da se okupa. Uovakvim i slinim sluajevima, odgovorno liceu hotelu je duno da uvai reklamaciju gostai odobri odgovarajuu bonifikaciju, odnosnoda gostu zarauna niu cenu. U isto vreme,hotelski radnik je duan da se gostu izvini zaneprijatnost koju je zbog toga imao i da odmahobavesti odgovornog radnika da neispravnost

u toj sobi pod hitno otkloni, kako se isti sluajne bi ponovio. Komplikacije u ovakvim slu-ajevima mogu biti jo vee. Na primer, akose gost zbog nedostatka grejanja prehladi irazboli. Nije sve reeno time to e se gostu

Sve je na konobaruZdoolsto gost zisi od trud

neolio ludi: hostese o prihtrezerciu i u sto spren u

zzno ree, ist oi postisto n odgorui nin, uroi priprei porueno i onobr

oi to relizue. Ip, uolio postoiproble, onobr e t oi e priiti

lbu. Dne utoritet z renelbe onobru e prier unpreen

zposlenog. Uesto dooenender d ue lbu i donese

odluu o d t lb bude reen,zposleni oi e prii odgoorn ez neno rene. Rezultt e brzi

odgoor n lbe i otiisni zposlenioi oseu d iu ontrolu u

prunu litetne usluge.

albi na uslugu ima vie od albi na hranu i atmosferu


14/65

poslovanje


odobriti odgovarajua bonifikacija i eventualnaodteta. Mnogo je vanije preduzeti sve to jepotrebno da to ree ili uopte ne dolazi dotakvih neprijatnih situacija.albe gostiju mogu biti i, u najmanju ruku,iznenaujue. Na primer, gost moe da zah-teva da se iz sobe ukloni slika sa pticama, jerone donose nesreu. Ako to ne predstavlja

veliki problem, i u takvim sluajevima trebagostu izai u susret. Kada se alba odnosi napostupak nekog zaposlenog, pre nego to sepreduzmu odgovarajui koraci moraju se sa-sluati obe strane. Ukoliko je u pitanju krivicaili previd zaposlenog, skrenite mu panju dase tako neto ne ponovi, a gostu se izvinite.Pohvale gostiju se osoblju prenose sa zado-voljstvom, a sa njima se, takoe, upoznaje imenader.

Kako nastajuuslune praznine?Gosti razvijaju odreena oekivanja o usluzikoju e primiti, bazirana na sopstvenim pre-thodnim iskustvima, preporuci prijatelja koji suprobali restoran, restoranskoj reklami i linimzahtevima i potrebama. Prilikom posete resto-ranu, gosti uporeuju ono to su oekivali saonim to su dobili. Porcija na tanjiru moe bitivelika. Meutim, ukoliko gost porciju vidi kaokrtu, ona je krta. Zadatak za restoran moebiti da promeni percepciju gosta radije negoda povea veliinu porcije.Menadment moe biti nesvestan ta je zaista

vano gostu iz jednog ili vie razloga. Najboljinain da sazna ta mu je bitno je - da ga pita!Ili da pita svoje zaposlene. Meutim, estose deava da se komunikacija kree samo usuprotnom smeru, nanie, od menadmenta

do zaposlenih koji, s obzirom na prirodu posla,imaju mnogo vie kontakata sa gostima.

Postavljanjeuslunih standardaStandardi treba da budu postavljeni tako daspree da se rasulo prilikom usluivanja do-godi. Prilikom postavljanja standarda u obzir

uzimamo sledee elemente:1. Tok usluge- zastoj pri usluivanju moeda se dogodi ukoliko je jedan od sistemausluivanja preoptereen: barmen sa nedos-tatkom iskustva moe da izazove kanjenjeporudbine pia dugo poto je hrana stigla;prezauzetost jednog konobara sa previe sto-lova za kratko vreme moe usporiti usluguprema njegovim gostima, dok drugi konobarinemaju posla - uska grla ne smeju da postojeni u jednom delu restorana. Gosti mogu bitismeteni u alternativne reone i na taj naine biti obezbeena podjednaka rasporeenost

ljudi u restoranu;2. Brzina- tie se postavljanja standarda uvezi sa tim koliko dugo gost treba da eka prepozdravljanja, pre smetanja za sto i pre negoto hrana i pie koje je naruio budu poslueni.Zabeleke o vremenu potrebnom za sve overadnje je nain da se iskontrolie da li su ovistandardi odgovarajui;3. Smetaj- esto e gost popiti pie u barupre veere. Deava se da tada ne moe daprenese raun iz bara na onaj u restoranu.Bilo bi lake za gosta da plati samo jedan

raun na kraju veeri. Glavni razlog zatose ovo deava je to to je kompjuter u baruznaajno drugaije programiran od onogau restoranu. Logina reakcija gosta, sa ne-gove take gledita, moe biti: Obezbedite

sistem koji e mi olakati plaanje. U mnogim

sluajevima, pak, pravi razlog za ovu politikuje da se osigura da barmen primi baki zasvoje usluge u baru. Dakle, imamo primerpolitike koja je dizajnirana prema potrebamazaposlenih u restoranu, a ne prema potreba-ma gosta. Standardi smetajne politike trebada budu takvi da dozvoljavaju prenoenje

rauna iz bara u restoran;4. Predvianje- osigurava da gosti nikadane moraju nita da trae. Njih konobar trebada pita da li ele da im se dopuni vino ili vodapre nego to to sami zatrae;5. Komunikacija- izmeu svih zaposlenih(konobara, efa sale, kuvara i menadmenta)mora da postoji tana, kompletna i brza razme-

na informacija kako bi se osiguralo zadovoljstvo

gosta. Standardi moraju biti postavljeni tako daosiguraju da konobari razumeju gosta, da kuvari

mogu da itaju pisane porudbine konobara ida gost dobije tano ono to je naruio;

6. Povratna informacija od stranegosta - u nekom trenutku prilikom jela,svaki gost treba da bude upitan kakvo je jeloi menadment mora da bude svestan svakealbe. esto se ovo radi na povran nain. Prvizalogaj nije jo ni savakan, kada neko priei upita kakva je hrana. Tipian odgovor gostaje dobra i zaposleni ode. Ovo nije dovoljnoukoliko je prava namera da se dobije tanapovratna informacija od gosta;7. Nadgledanje- est pomenutih eleme-nata usluge nee se ispotovati glatko ako

zaposleni nisu nadgledani. Ovo je zadatakrestoranskog supervizora - menadera.Oekivanja gostiju treba da budu identifikovana

pre postavljanja uslunih standarda, zatim sledi

njihovo definisanje i, najzad, primena.

PROBLEM U KOMUNIKACIJI S GOSTOM

SUTINA PROBLEMA PRIMER

Sluam, a ne ujem Ja bih re krmenadlu. Koliko peenu?

Sluam, ali ne razumemImate li somersby od jabuke?Ne drimo pivasa vonim ukusima.

Razumem, ali nemogu da uradim

Rezervisali smo dve sobe, za nas i decu.Zbog ega nisu na istom spratu?

Pa, niste to traili prilikom rezervacije.

Znam kako sam uradio, aline umem da formuliem

Kako ste pripremali krompir?Pod saem, u stvari ne nego smo ga pekli u rerni.

Kaem, pa se odmahiznerviram to sam to rekao

Uuu, kako ste skupi!

Ne bih rekao, znate li koliko suskoile cene na pijaci?



15/65

povod


N

ema vie ugostiteljske delatnostina rekama prestonice bez plaanjanaknade. Naime, vlasnicima beo-

gradskih splavova dat je rok do 10. maja 2012,do 11 asova, da dostave prijave na konkursu posebnoj, zapeaenoj koverti, zajedno sakonanom ponudom tj. iznosom naknade kojusu spremni da plate. Minimalni iznosi, u zavi-snosti od lokacije, su 10.900.000 i 20.710.000dinara, a naknade se mogu platiti u godi-njim ratama ili odjednom uz 50% umanjenjacene. Pobednik na konkursu je - ono lice kojeje ponudilo najveu naknadu za postavljanjeplutajueg objekta. Dozvola za postavljanjesplava vai od momenta dobijanja do 20. apri-

la 2021. godine.Kako kae Predrag Petrovi, gradski sekretarza komunalno-stambene poslove i lan Komi-sije za plutajue i plovne objekte, konkurs jeraspisan za deo obale Zemun-Brankov mostu zonama koje se nalaze na zemunskoj obali,potez nizvodno od budueg mosta Zemun-Bora do restorana Lido. Takoe, za zone sa

ugostiteljskim objektima koji su smeteni napotezu od hotela Jugoslavija do Brankovogmosta. Re je o ukupno 13 zona sa 69 mesta,

od ega je 8 zona sa 55 mesta namenjenougostiteljskim objektima.

Dosadanjikorisnik u prednostiPo isteku roka za dostavljanje

prijava, kae Petrovi, vriese javno otvaranje - 10. majau 12 asova, u Sekretarijatuza komunalne i stambene po-

slove Gradske uprave Grada

Beograda. Komisija e zatimu roku od 15 dana sainitipredlog rang-liste uesnikana konkursu i objaviti ga usredstvima javnog informi-sanja, na oglasnoj tabli i nasajtu Grada Beograda.Ako se dogodi da se za isto

mesto prijavi lice koje ve ima splav na toj lo-kaciji i neko drugo lice, a ponuda tog drugoglica bude vea, po okonanju prvog rangira-

nja komisija e korisniku koji ve ima splav na

POBEDNIK NA KONKURSU BIE LICEKOJE JE PONUDILO NAJVEU NAKNADU

ZA POSTAVLJANJE PLUTAJUEGOBJEKTA. DOZVOLA VAI OD MOMENTADOBIJANJA DO APRILA 2021.Konkursza splavove

-Problem nastao devedesetih-

Problem splavova, posebno splavova-

restorana, potie jo iz devedesetih

godina XX veka, kada je dolo do

ekspanzije nelegalnog postavljanja

plovnih objekata namenjenih

ugostiteljstvu na gradskim obalama

Save i Dunava. Kako kae Petrovi,splavovi su 'nicali' bez ikakve

planske dokumentacije o mestima

za postavljanje, zbog preplitanja

nadlenosti optinskih, gradskih i

republikih vlasti kod regulisanja tog

problema, ali i zbog nedostatka pravne

regulative koja bi uredila tu oblast.

Od 200-tinak splavova-restorana,

marina, klubova... koliko ih trenutno

ima na rekama u glavnom gradu, tek

njih dvadesetak je tehniki ispravno

i bezbedno za boravak posetilaca.Loe projektovani i izgraeni splavovi,

postavljeni mimo propisa, upotrebne i

plovidbene dozvole, najei su razlog

zbog koga ovi objekti tonu. Nesavesnim

vlasnicima splavova je ilo u prilog

i to to do sada nije bilo rigorozne

kontrole i propisa koji bi ih obavezali

da svoje splavove grade prema

projektu, od propisanog materijala, za

odreeni broj ljudi i da ih postavljaju

na striktno odreenim mestima i sa

legalnim prikljucima za struju i vodu,kae Petrovi. On dodaje da od 176

restorana na vodi, svega 16 plaa sve

dabine. Ostali plaaju komunalne

takse, ali nema striktne kontrole

plaanja poreza na upotrebu plovila.

hrb expert mart/april 2012.


16/65

povod


lokaciji uputiti na izjanjavanje ponudu togdrugog lica. To znai da dosadanji korisnikmesta ima na raspolaganju tri dana da po-nudi isti iznos naknade kao to drugo lice. Akoto uini, dosadanji korisnik e biti pobednikna konkursu. Dosadanji korisnik je vlasniksplava koji se prethodnih 5 godina nalazio na

mestu za koje se dostavlja prijava i koji je doisteka roka za prijavljivanje izmirio dospeleobaveze po osnovu lokalne komunalne takseza dranje plovnog/plutajueg objekta. Kaodokaz se dostavlja potvrda JVP Beogradvodei uverenje Uprave javnih prihoda.

Nema mesta za divlje splavoveSekretar za komunalno-stambene poslove do-daje i da je pobednik na konkursu u obavezi dau roku od 380 dana postavi objekat u skladu sa

prihvaenim projektom. Ukoliko je na konkursu

pobedilo lice koje ve ima objekat na mestu zakoje mu je izdato odobrenje za postavljanje, ono

na raspolaganju ima 195 dana da svoj splavuskladi sa prihvaenim projektom. Kontrolu daje sve postavljeno kako treba izvrie komisija

koju e formirati gradska uprava i ona e datikonanu saglasnost za upotrebu postavljenogobjekta. Uz to, pobednici na konkursu imajuobavezu da plaaju sve komunalne takse propi-

sane zakonom. Vlasnicima sadanjih splavovakoji ne budu dobili mesto ili se njihovi splavovinalaze na mestu koje nije predvieno za po-

stavljanje plutajuih objekata bie ostavljen rokda ih sami uklone. U sluaju da to ne uine,uklonie ih gradska uprava.Oekujemo dobar odziv na konkurs, jer se radi

o najatraktivnijim lokacijama za ugostiteljstvona obalama Beograda, koje do sada nisu bilelegalno dodeljene tj. za njih se nije plaalanaknada. Konkurs je tek raspisan i potrebnoje neko vreme da se prikupi dokumentacija.Vie desetina zainteresovanih lica, koja dosada nisu imala objekte na lokacijama kojeobuhvata prva faza, izrazila su elju da ue-

stvuju pod uslovima konkursa, kae Petrovi.On dodaje da e Grad Beograd, kao i do sada,odravati postojeu i graditi novu komunalnuinfrastrukturu i odravati komunalni red naobalama Save i Dunava. Na pitanje da li je

neko od vlasnika splavova konsultovan prili-kom donoenja pravilnika o konkursu, Petroviodgovara da su svi zainteresovani koji su sedo sada zvanino obratili Sekretarijatu dobilisve informacije i odgovore.

Propisani iznos je veliki

Iz Udruenja splavara Reka kau: Mislimo daje konkurs raspisan u pravo vreme i slaemo seda treba uvesti red i skloniti objekte koji ne rade

i rue grad. Meutim, iznos koji je predloen jeu vreme krize - veliki. Pogotovo ako se uzmeu obzir da su pojedini elnici gradske vladenajavljivali iznos od 5.000.000, a na kraju jepropisana suma od 20.000.000 dinara. Neznamo zato su utvrdili toliki iznos, s obziromna to da je Poreska uprava imala uvid u naeprihode. Takoe, smatramo i da je konkursraspisan nepravilno, jer ne uestvuju svi isto-

vremeno. Konkurs se odnosi na splavove kodhotela Jugoslavija, ali ne i na plovne/plutajueobjekte u, na primer, Bloku 70. Na toj lokacijikonkurs nije raspisan.

Tijana Panteli

PRIjava Na kONkURS mORa Da SaDRI:

Obrazac 1 - podci o ue-sniku javnog konkursa;

Obrazac 2 - popun- smo dosdni ori-

sni mest z postl-

ne spl oi onurie

z postlne obet n

isto mesto;

Obrazac 3-obrzc z

ustnolne lifi-cie uesni nog

konkursa;

Izvodiz registr prired-nih subet agencie z

priredne registre (moe i

o neoeren fotoopi).

Uolio uesniu onurs

o preten deltnost nie

registron deltnost iz

setor I (Usluge smet

i ishrne), oblst 55 ili 56,

po lsicii deltnosti,

dun e d uz izod iz re-

gistr prirednih subet

agencie z priredne re-

gistre dosti i osnii

t, iz og se idi d e

osnon i z oblne de-

ltnosti uslug smet i

ishrane;

Uverenje Upre nihprihod d e uesni -

nog onurs izmirio dos-

pele obeze prem Grdu

Beogrdu po osnou izor-nih nih prihod, pri emu

uerene mor biti izdto

non dn oblin

onurs (moe i o neo-

eren fotoopi);

Uverenjed e uesnijavnog konku rsa iz mi-

rio dospele obeze pre-

m jvP Beogrdode poosnou odne nnde, pri

emu uerene mor bitiizdto non dn ob-

lin onurs (moe i

o neoeren fotoopi).

Uerene dostlu smo

oni uesnici onurs oi

su pre negoog obli-

n oblli deltnost uslu-

g smet i ishrne n

plutuem obetu;

Dokazo uplti depozit uiznosu od 1.090.000 dinr

z uee n onursu;

Idejni projekat plutu-eg obet z ie se po-

stlne onurie, do-

stlen o originl, z oi

su dobieni odni usloi uz

prethodno pribleno mi-

lene jvP Beogrdode,

o i usloi Upre z n-

redne situcie u Beogr-

du, PD Eletrodistribuci

Beogrd i jkP Beogrdsi

odood i nlizci;

Konanu ponudusa izno-som nnde z postl-

ne plutueg obet.


17/65

istrauje


Najnovije istraivanje Eu-

romonitor Internationa-

la pokazuje drugaijerezultate kada je re o

broju brendova na listi. Taj broj je

dostigao 172 brenda. Neki koji subili prisutni na listi ranijih godina,ispali su zbog fluktuacija na razlii-

tim tritima, a bilo je i kompanijakoje nisu bile voljne da uestvujuu istraivanju.

Rast obima prodajeSamo 5 od 20 top brendova na naj-

novijoj listi milionera nije postiglorast kada je re o obimu prodaje,a samo 2 su nazadovala vie od

0,5%. Meutim, lista nije nastavilada raste samo u duinu. Novitetsu i neka trita kojih ranije nijebilo na listi poput Belorusije, ijihse 6 brendova votke nalo meu18 novih brendova.Bagpiper rum je uao na listu mi-lionera po prvi put, pa indijski gi-gant United Spirits sada ima 20milionerskih brendova i blizu jeda dostigne Pernod Ricard, koji jena vrhu liste sa 21 brendom. Ipak,Luksusowa vodta se oporavila i

vratila na listu, to znai da Per-nod Ricard zadrava svoje mestoispred United Spiritsa. Mnogi odUnited brendova su nastavili dabelee fenomenalne stope rasta,jer kompanija ima lidersku poziciju

na cvetajuem tritu alkoholnihpia - u Indiji.Najvea svetska kompanija alko-holnih pia Diageo, ostala je natreem mestu sa 14 milionerskih

brendova, iako e se kompanijasigurno podii na listi narednihgodina zbog akvizicije nad tur-skom kompanijom Mey Iki kojae biti kompletirana kasnije tokom2012. godine.Domai/lokalni brendovi nastav-ljaju da dominiraju sa 93 brendana listi, sledi ih 57 internacional-nih brendova i 22 regionalna. Ovopokazuje da se ogromna veinaalkoholnih pia i dalje konzumira

u zemljama koje su ih proizvele,naroito kada je re o zemljamau razvoju.

Votka dominiraVotka je prestigla viski kao najve-a kategorija na listi sa 54 bren-da. Ona se popela zahvaljujuinekolicini brendova iz Belorusije,na elu sa Kristall votkom koja jeostvarila prodaju od oko 5 milionakutija od 9 litara. Takoe, usponuvotke doprinose i novi domai/lo-

kalni brendovi kompanija kao tosu Stock Spirits i Beam Global.Iza votke sledi viski, koji ukljuuje48 brendova na listi iz 2011. Kate-gorija je porasla zahvaljujui Beam

Globalovoj maloj seriji burbona

pod nazivom Makers Mark i kot-skom viskiju High Commissionerkompanije Glen Catrine. Oba bren-

da su nastavila da ostvaruju dvo-cifreni rast.

Na treem mestu se nalazi kate-gorija ruma sa relativno malimbrojem brendova - 15. Slede ko-njak i brendi sa 13 brendova (za-jedno), pa soju i shochu sa 11brendova.

Rast internacionalnih brendovaNa listi iz 2011. godine vide se po-zitivni pomaci internacionalnihbrendova, od kojih su mnogi do-iveli rast obima prodaje. Samo 7

internacionalnih brendova doi-velo je opadanje obima prodaje.Takoe, 9 je ostvarilo dvocifrenirast to u godini pre toga nijed-nom brendu nije polo za rukom.Kljuni razlog je bio povratak rasta

obima prodaje u duty free i travel

retail kategoriji.Naravno, u brojnim sluajevimainternacionalni brendovi sa liste su

jo ispod rezultata koje su ostvarili

2007. i 2008. Izuzec i su Pernod Ri-cardovi brendovi Jameson, Martell

i Havana Club, Diageov CaptainMorgan i Bacardijev Eristoff.

Vanost trita u razvojuBrendovi koji su ostvarili najboljerezultate su oni koji su snano pri-sutni na tritima u razvoju, naro-ito u Azijsko-pacifikom regionu.U tom smislu se istakao konjak, koji

je procvetao zbog snanog rasta

u Kini i na drugim tritima u tomregionu. Nasuprot tome, najloijerezultate su ostvarili brendovi kojisu se najvie oslanjali na zapad-na trita.Naveemo primere dva kotska

LIDERI U ALKOHOLNIM PIIMALIDERI U ALKOHOLNIM PIIMAMILIONERI 2011 JE LISTA NAJVEIH SVETSKIH BRENDOVA ALKOHOLNIH PIAKOJI OSTVARUJU PRODAJU VEU OD MILION KUTIJA OD 9 LITARA. NAPRAVLJENAJE NA OSNOVU ISTRAIVANJA EUROMONITOR INTERNATIONALA. REDOSLEDU 2011. JE BAZIRAN NA OBIMU PRODAJE OSTVARENOM U 2010. GODINI.


18/65


viskija, Diageovog J&B i Pernod Ri-cardovog Ballantinesa. Najvee tr-ite za oba ova brenda je pansko,gde je kategorija kotskog viskija po-

goena dugogodinjim opadanjem

obima prodaje i recesijom. Dok je

obim prodaje J&B-a ostao nepro-menjen, Ballantines je doiveo rastod 7%. Razlog je globalnije irenjeBallantinesa, koji se dobro pozici-onirao u Azijsko-pacifikom regio-nu i u centralnoj i istonoj Evropi,uprkos opadanju obima prodaje nakljunom panskom tritu.Internacionalni brendovi imali sukoristi od rasta obima prodaje natritima u razvoju, ali se i broj lo-kalnih brendova na ovim tritima

takoe poveao. Lokalni indijskibrendovi nastavili su da rastu ve-likom brzinom kroz itavu kategoriju

alkoholnih pia. Takoe, brendoviu Koreji doiveli su dvocifreni rast,kao i Tanduay rum na Filipinima. UBrazilu, lokalni brendovi kao to jeDreher brendi doiveli su rast.

Zrela trita moguda ponude rastIpak, to ne znai da brendovi na

zrelim zapadnim tritima nisumogli da doive rast. Jameson jeostvario dvocifreni rast u posma-tranom periodu. Ovo se dogodilopre svega zbog dinaminog rastaobima prodaje irskog viskija na naj-veem tritu na kome je ovaj brend

prisutan - tritu SAD-a, gde su ikategorija i brend preuzeli udeo odburbona i drugih amerikih viskija.Podjednako impresivni su rezultatikoje je ostvario Camparijev regio-nalni brend bitera Aperol, koji je

nastavio da belei snaan dvoci-freni rast.Za dugoroan rast internacionalnihbrendova alkoholnih pia neophod-

na je ira geografska prisutnost,koja bi im omoguila da izdre pe-riod teke krize kada se on dogodiu odreenim regionima. Trita urazvoju e verovatno nastaviti daigraju vitalnu ulogu u rastu bren-dova i prihoda. U isto vreme, kom-panije sa internacionalnim brendo-

vima treba da odravaju i sauvajusvoja glavna, zrela trita od ko-jih njihovi brendovi zavise, jer imta trita obezbeuju veliki obimprodaje.

InternacionalniAko poredimo najnoviju sa ranijim listama, veomasu sitne promene u rangiranju vodeih interna-cionalnih brendova, a praktino svi su povratilirast, mada u razliitom stepenu. Jedina prome-na koja se dogodila kod rangiranih u top 10 jeredosled izmeu ukrajinskih brendova votke - onse promenio zbog opadanja prodaje Khortytsa ineznatnog rasta prodaje Nemiroffa.

RegionalniKod regionalnih brendova, Pernod Ricardov

Seagrams din je i dalje vodei na listi, upr-kos kontinuiranom padu obima prodaje. Brendugroavaju jeftinije, lokalne din varijante uSAD-u. Ako se takav trend nastavi, verovatnoe izgubiti poziciju broj jedan od brzorastuegKakubin japanskog viski brenda, koji proizvodiSuntory. Japanski viski brendovi imali su kori-sti od trenda da se konzumira jeftin koktel nabazi viskija - Highball. Ovo je takoe vodilo kaoivljavanju interesovanja za proizvode iz ovekategorije meu mlaim konzumentima.

Domai/lokalniLideri lokalnog tipa na listi su doiveli malepromene, a top etiri su ostala na svojim po-zicijama. Interesantno je napomenuti da, iakoetvrtoplasirani na listi, Bagpiper viski je pod

ogromnim pritiskom od jo jednog indijskogbrenda - Officer s Choice. Ovaj viski je nadmaioobim prodaje koji je ostvario u 2009. za impre-sivnih etiri miliona kutija: prodaja se popelana 16 miliona.Dok Officers Choice prestie McDowells No.1viski koji se nalazio na petoj poziciji na ranijojlisti, dinamino raste znaaj McDowells Cele-bration ruma (7. mesto na novoj listi). Takoe,ukrajinski brend votke Khlibniy Dar nastavio jeda ostvaruje dinamian rast, podiui se sa12. na 9. mesto na listi i tako je postao jedini

brend van Azije na listi top 10 domaih/lokal-nih brendova.Jeremy Cunnington,

senior analitiar alkoholnih piaEuromonitor Internationala

Vodei na listi

Metodologija:The Drinks

International Millionaires Club je godinjilisting destilovanih alkoholnih brendova kojiostvaruju prodaju od milion ili vie kutija od9 litara. Istraivanje ve etiri godine spro -vodi Euromonitor International i brendovi suklasikovani na sledei nain: domai/lokal-ni (90% ili vie obima prodaje je ostvarenou odreenoj zemlji), regionalni (80% ili vieobima prodaje je ostvareno u odreenomregionu) i internacionalni (prodaja se ostva-ruje u najmanje dva regiona, pri emu u

jednom regionu ne sme biti prodato vie od80%). Redosled u 2011. je baziran na obimuprodaje ostvarenom u 2010. godini.

istrauje


19/65

P rologodinja kampanjaSmirnoff NightlifeExchange Projectujedinila je 10 miliona ljudi iz 50zemalja sveta, ukljuujui i nauzemlju, u ambicioznom pokuajuda se otkrije ono to je jedinstveno

i najzanimljivije u oblasti nonogivota u svetu. Ova kampanja kulmi-nirala je jedne subote u novembrukada su u 50 zemalja sveta isto-vremeno odrane spektakularneSmirnoff urke.

Takoe, prole godine, Smirnoff jeuao u partnerstvo sa Mado-

nom, prvo u potrazi za najboljim

plesaem koji e dobiti ansu da na-

stupa na njenoj ovogodinjoj turneji,

a zatim i u drugim aspektima sarad-

nje - Smirnoff fanovi na drutvenim

mreama prvi mogu da preuzmubesplatno hit sa novog albuma, kao

i da osvoje karte za jedan od kon-

cerata na svetskoj turneji.

Ono to me je privuklo saradnjisa Smirnoffom je prilika za istica-nje znaaja dobrog nonog ivotakoji postoji irom sveta, izjavila jeMadona. Najbolji plesai nalazese u klubovima i uvek su u potraziza najoriginalnijim iskustvima, bakao i Smirnoff.

Ove godine Smirnoff se vezuje zajo jedan jedinstven projekat. Upitanju je popularni Sensation.Ovo je drugi put da je Beograd do-main ovog planetarnog muzikog

fenomena.

Sensation je prvi put odran u Am-sterdamu 2000. godine. Inovativ-na tehnika, svetla i laseri, videoprojekcije i live kamere, a da nezaboravimo ni injenicu da je svaki

uesnik spektakla obuen u belo,doprinose stvaranju atmosfere koja

od Sensation spektakla kreira pra-vi fenomen. Posetilac postaje deosvega i uranja u svet snova, zajed-no sa hijadama drugih.

Zato klaberi vole

SmirnoffEksploziju popularnosti od deve-desetih naovamo Smirnoff duguje,

pre svega, razvoju klupske sce-ne u Evropi i SAD-u. Evoluirajuiod ive (i pomalo komine) diskoscene osamdesetih u klupsku sce-

nu devedesetih, pa sve do danas,Smirnoff je pratio razvoj nonogivota i tome prilagoavao svojeproizvode.

Svesni znaaja klupske scene zarazvoj brenda, Smirnoff je marke-

tinku kampanju u potpunosti pri-lagodio vremenu kad ljudi moguda se opuste i prepuste (odgovor-nom) konzumiranju pia. Klaberipreferiraju Smirnoff zbog njegoveneverovatne moi da se sloi sasvim drugim piima, ak da po-bolja ukus svih pia s kojima sesee. To je otilo toliko daleko dase alkohol u tradicionalnim kokte-lima zamenjuje Smirnoffom (vot-ka-martini).

Smirnoff je danas domain najve-em broju fanova koje jedan brend

ima na drutvenoj mrei Facebo-ok, preko koje fanovi prisustvujuSmirnoff urkama, povezuju se irazmenjuju informacije o nonomivotu irom sveta.

prparty timeparty time

Kao broj 1 votka u svetu,Smirnoff je u samom srcukulture nonog ivota vegeneracijama. U sklopu te

svoje misije, Smirnoff izgodine u godinu organizujei vezuje se za velike projekte

koji se bave otkrivanjem i

razmenom najoriginalnijegnonog provoda.

Tridesetih godina

prolog veka Amerikanci

su pili samo dve vrste

pia - pivo i viski, svedok jednog dana jedan

dovitljivi barmen nije

pomeao Smirnoff sa pivom

od umbira i dobijenu

meavinu nazvao Moskovska

mazga. Uskoro su barmeni

irom SAD-a izmiljalinajrazliitije meavine savotkom. Bila je to prava

koktel revolucija koja

je pretvorila Smirnoff

u danas najpopularnije

estoko pie na svetu.

SMIRNOFFNAJPRODAVANIJEESTOKO PIE NASVETU U POTRAZI ZA

NAJORIGINALNIJIMPROVODOM NA PLANETI

SMIRNOFFNAJPRODAVANIJEESTOKO PIE NASVETU U POTRAZI ZA

NAJORIGINALNIJIMPROVODOM NA PLANETI



20/65

svet pia

OPREMA U BARU

BARSKA KAIICA/BAR SPOON

NO I DASKA ZA SEENJE/KNIFE & CUTTING BOARD

RENDE/GRATER/

CEDILJKA ZA EJKER/COCKTAIL STRAINER

NO ZAUKRAAVANJE/CITRUS

ZESTER-STRIPPER

VADIEP/CORKSCREW

OTVARA ZA FLAE/BOTTLE OPENER

SIPA/JUICE POURER

COCKTAIL SHAKER -STANDARD & BOSTON

TAPI ZA GNJEENJE/COCKTAIL MUDDLER

ZAPUA/CHAMPAGNE &WINE STOPPER

BARSKA MERICA/JIGGER

BARSKI LEVAK/BAR FUNNEL

BLENDER

OTVARA ZA KONZERVE/CAN OPENER

Kokteli

KANTICA I HVATALJKAZA LED / ICE BUCKET

& ICE TONGS

SOKOVNIK ICEDILJKA ZA LIMUN /JUICER



21/65

AE U KOJIMA SEMOGU SLUITI KOKTELI

Pod ovim nazivomkrije se meavina

vie vrsta alkoholnih ibezalkoholnih pia, apriprema se u ejkeru,ai za meanje ili aiu kojoj se slui. Samoje nebo granica ta seu koktel moe dodati,a zaini, med, eer,mleko, voe samo su

deo tradicionalneponude.

I storija sluenja koktela poinje u XIX veku.Prema nekim miljenjima, termin koktelpoeo se upotrebljavati u periodu kada suholandski naseljenici u Americi koristili pero

istrgnuto iz petlovog repa (cock-tail), da pre-mau upaljene krajnike domaim alkoholnimbiterom. Naravno, postoje i druge verzije na-stanka koktela i sve imaju veze sa petlovim re-pom. Koktel je meavina vie vrsta alkoholnihi bezalkoholnih pia, a priprema se u ejkeru,ai za meanje ili ai u kojoj se slui. Samoje nebo granica ta se u kok tel moe dodati, azaini, med, eer, mleko, voe samo su deotradicionalne ponude. Popularisanju koktelanaroito je doprineo Jerry Thomas koji je 1862.

godine izdao prvi prirunik za meana pia.Prva koktel zabava prireena je 1917. godineu kui Juliusa Walsha i trajala je jedan sat:od podneva do poetka ruka. Danas postojina desetine hiljada koktela, u svim delovimasveta, a mnoge krase neobina, egzotina izvuna imena.

COCKTAILGLASS

MARTINIGLASS

OLD-FASHIONEDGLASS

GOBLETGLASS

GENERICBEVERAGE GLASS

ROCKSGLASS

HIGHBALLGLASS PINT GLASS

HURRICANEGLASS

MARGARITAGLASS

svet pia



22/65

svet pia


Koji su kokteli najpopularniji?

LjNakon talasa kreiranja novih koktela (odkojih su neki zapameni i ostali kao stalna

ponuda, a neki zaboravljeni kao svaki trenutnihit), moj izbor bi svakako bili sledei: Margarita,

Mojito, Mai Tai, Blackberry Crush, Bloody Mary,Daiquiri, Long Island, Cuba Libre, Caipirinha,Eclipse, Pina Colada... Svakom gostu koji venema svog favorita bih bez ustezanja i od srcapreporuio jedan od ovih oprobanih koktela.

G Na moje lino i zadovoljstvo naih gostiju ikonzumenata, uspeli smo da popularizujemodosta novih lepih koktela meu kojima bihsvakako izdvojio sledee: Al

hrb expert prvi broj

Documents